Univerzitet u Kragujevcu Peagoški fakultet u Jagodini
SEMINARSKI RAD IZ ICT U NASTAVI
TEMA:
Pedagoški efekti primene informacione tehnologije
Profesor: dr. Danimir Mandid
Student: Nadica Kušid (I – 47/2011 - MS)
Jagodina, januar - februar 2012. god.
Sadržaj:
1. Uvod ................................................................................................... 3 1.1 Informacione tehnologije u obrazovanju ................................ ..................... ........... 3 2. Peagoški efekti primene IT u obrazovanju ........................................ 5
3. Web portali ........................................................................................ 7 3.1 Obrazovni portali .......................................... .................... ............................................ .......................... .... 8 3.1.1 Teachnology portal ......................................... ................... ................................. ........... 8 3.1.2 Edusoft portal ......................................... .................... ...................................... ................. 11 3.1.3 Brainpop portal ....................................................... 14 3.2 Zaključak .............................................................................. 15 4. Osposobljavanje nastavnika za korišdenje novih tehnologija............ 16
5. Literatura ......................................................................................... 18
2
Primena informacionih tehnologija u obrazovanju
1. Uvod 1.1 Informacione tehnologije u obrazovanju U XXI veku IT se smatraju jenim o ključnih faktora ili glavnih pokretačkih snaga promena u savremenom svetu. One omogudavaju nesmetani informacioni tok na svim nivoima, transparentnost
podataka, informacija, znanja, kao i značajnu ostupnost svih elova tržišta svim učesnicima. Težimo ruštvu obrazovanih, fleksibilnih i kreativnih ljui koji moraju imati mogudnost a se obrazuju i uče tokom celog svog života. Ovaj cilj se može postidi korenitim promenama u obra zovnom sistemu. Značajna promena jeste uvođenje i potpuna primena IT u nastavnom procesu. Na jenoj strani je
postojanje samostalnog predmeta iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Na dr ugoj, korišdenje IT kao alata u okviru ostalih premeta.
Informacione tehnologije u nastavi i učenju se proučavaju sa tri aspekta:
kao učenje potpomognuto informacionim tehnologijama
tehnologija kao sredstvo rada u nastavi
kompjuterske tehnike i tehnologije kao naučne oblasti
Informacione tehnologije u obrazovanju Kompjuterski Kompjuterski poržano poržano učenje istraživanje
Učenje na daljinu
3
Učenje potpomognuto informacionim tehnologijama podrazumeva:
kompjuterski podržano učenje ( Computer Assisted Learning – CAL ) – učenik koristi računar u procesu učenja, što porazumeva korišdenje obrazovnog softvera, računarske simulacije, virtuelnu realnost, veštačku inteligenciju i r.
kompjuterski podržano istraživanje ( Computer Assisted Research ) – koristi se za teorijsko istraživanje literature iz različitih oblasti i empirijska istraživanja potpomognuta ogovarajudim statističkim softverom
učenje na daljinu ( Distance Learning – DL ) – ostvaruje se korišdenjem računara,
telekomunikacija i kablovske televizije
Najzastupljeniji oblk učenja je učenje u istom vremenu i na istom mestu . Ono se realizuje u multimeijalnim učionicama koje su opremljene računarima povezanim u lokalnu mrežu i na iternet,
projektorom, televizorom, grafoskopom, kamerom. Učenje u istom vremenu na različitim mestima zahteva složenu aparaturu za izvođenje telekonferencija koje se emituju sa oređenog mesta a učenici prate preavanja u svojim učionicama. Najsloženiji način učenja je učenje na različitom mestu u različito vreme . Učenici o svojih kuda
prate predavanja, dobijaju povratne informacije i vrednuju svoje znanje. Sve više je zastupljeno učenje putem mreže tj. e – učenje (e – learning ). Sa računara koji ima pristup internetu učenik može a koristi baze znanja, pohađa različite kurseve, koristi pomod na mreži, komunicira sa ostalim učenicim a i nastavnikom putem diskusion ih grupa i elektronske pošte, učestvuje u sesijama.
4
2. Peagoški efekti primene IT u obrazovanju
Primena savremene IT u nastavi nije sama po sebi cilj. Mogudnosti koje otvara primena savremene tehnologije moraju biti najpre metoički o brađene, pa tek ona primenjene u konkretnim nastavnim
okolnostima. Pravu svrhu IT u nastavi imade ako uspe a istakne posebnosti premeta ili pojava, čijim se proučavanjem nastavnici i učenici bave, ako pboljša kvalitet nastave i učenje učini efikasnijim. Primena IT u nastavi ima veliki značaj i važne peagoške efekte za nastavnika i učenika. Nastavniku omoguduje:
da unapređuje svoju informisanost čime se bolje i celovitije može pripremiti za nastavu
da koristi savremene nastavne metode i oblike rada
a nastavni proces učini zanimljivijim, saržajnijim, inamičnijim, što inamičnijim, što prestavlja osnovu za
aktivnu nastavu
da uvek ima povratnu informaciju o usvojenom znanju
a nastavu prilagođava iniviualnim mogudnostima učenika
a stvori uslove za trajno pamdenje, zahvaljujudi aktivnosti vedeg broja čula ko učenika
da usmerava učenike ka samostalnom istraživanju, učešdu u organizaciji i realizaciji nastave
a lakše vrši povezivanje nastavnog saržaja sa realnim svetom
a ima vosmernu komunikaciju sa učenikom
a objektivnije vrenuje znanje učenika
da na vreme koriguje svoj rad
a se posveti stvralačkom rau, jer rutinske poslove može obaviti brzo(crtanje šema, izračunavanja, prepisivanje)
da umesto preavačko-ispitivačke uloge postane saranik i savetnik učenicima
a uvek koristi princip očiglenosti
5
IT u nastavi učeniku omoguduju:
a uči prema svojim sposobnostima
a uči brzinom koja mu ogovara
da razvija sposobnost samostalnog rada
a stiče trajna znanja
da razvija svoju kreativnost
a bue aktivan u procesu učenja
a bue motivisan za učenje
a stiče znanje koje može primeniti
a uvek ima uvi u svoja postignuda
a lako i efikasno razmenjuje svoje znanje sa ostalim učenicima
a koristi različite izvore informacija
a kritički pristupa izvorima informacija
da bude uvek i na vreme informisan o samom nastavnom procesu, njegovim c iljevima i zadacima
da radi u prijatnijem ambijentu
6
3. Web portali
Portal ( kapija ) je mesto na internetu ( web-u ) oakle postoji mogudnost počinjanja bilo koje online aktivnosti korisnika. Postoje generalni, idustrijski (vertikalni portali - vortali) i tematski portali. Za razliku od nekog sajta, koji po efiniciji može imati jenu ili više Web stranica koje su međusobno povezane linkovima, portal mora u startu imati osobinu da se bilo koja aktivnost (novine, e-mail, forumi, chat, oglasi, pretrazivanje, personalizacija... ) mo že obaviti u punoj meri. To znači, da kada sajt ima sve mogude tehničke aspekte, a nema ovoljno oglasa, osoba na chatu, tj. ne postoji
dovoljna aktivnost posetilaca i količina saržaja na sajtu, to je samo sajt, a ne portal. Generalni portal može biti globalni, internacionalni, nacionalni, regionalni. Inustrijski portal ili vortal prestavlja portal preko kojeg se može ostvariti bilo koja online aktivnost u nekoj inustrijskoj grani. To znači, a npr. u slučaju zravstva, meicinski portal se obrada korisnicima o nabavljača stolica za zubare, o naučnika koji pronalaze stručne članke na teme iz različitih oblasti meicine. I vortali se mogu deliti po geografskoj osnovi kao i generalni portali.
Tematski portali, kako im ime kaže, mogu biti npr. za internet marketing, web dizajn, php... Web portal su nastali iz potrebe a se sa jenog mesta može pristupiti različitim poacima i informacijama. Kretanje kroz portal je omogudeno ogovarajdim so ftverom za ra sa bazama ili
hipertekstom. Portali su tehnički i organizaciono koncipirani tako a:
omoguduju inteligentnu integraciju i pristup saržajima, aplikacijama i raznim informacijama
pružaju obru komunikaciju i saranju između korisnika
obezbeđuju sigurnost podataka
pružaju mogudnost ientifikacije licenciranih korisnika
obezbeđuju brzu, jenostavnu moifikaciju i oržavanje saržaja na stranici
Danas su svakako najčešde korišdeni internacionalni portali Yahoo.com i Google.com a o tematskih, YouTube koji omog uduje pregle i razmenu vieo saržaja. Portale kreiraju pojeinci, organizacije, škole, fakulteti, ministarstva, ržave, kulturno -istorijske,
zabavne i sportske organizacije i drugi.
7
3.1 Obrazovni portali
Obrazovni portali obezbeđuju pomod učenicima, stuentima, nastavnicima i stručnjacima raznih profila u njihovom obrazovanju i usavršavanju. Dobar eo informacija na ovim portalima je naučno utemeljen, ali oni mogu a sarže i neproverene informacije. Zato je potrebno a svaki posetilac
portala poseduje kritički onos prema saržaju koji mu se nui. Elektronske enciklopeije su često korišden izvor informacija. Među njima se izvaja Wikipeija, koja se nevno ažurira i proširuje, a dostupna je na raznim jezicima.
3.1.1 Teachnology portal
Ovaj portal je prvenstveno namenjen nastavnicima i učenicima. Njegova baza sadr ži veliki broj lekcija, besplatnih radnih listova, rubrika, saveta z a nastavnike, testova , različitih generatora i drugih resursa koji se mogu upotrebiti u nastavi ili samostal nom učenju.
8
U okviru svake opcije je mogude pretraživanje po oblastima. Takođe su materijali, lekcije i rani listovi, ati po mesecima. Jean eo saržaja je besplatan. Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom materijalu, uz aekvatnu članarinu. Postoji mogudnost isporučivanja saržaja na e-mail.
Na primer, na kartici radni listovi ( worksheets ), najpre biramo oblast, npr. Math Worksheets. Zatim, biramo podoblast, npr. Geometry, i na kraju, nastavnu jedinicu.
Nastavnicima su na raspolaganju planovi lekcija, kao i mogudnost izrae novog plana pomodu generatora. Nastavnik unosi naziv nastavne jeinice, oblike i metoe raa, saržaj, evaluaciju i obija pregleno prikazan plan koji može oštampati ili snimiti.
9
Na kartici rubrike ( Rubrics ) možemo pronadi generatore različitih obrazaca za vrednovanje aktivnosti učenika, kao što je projektni list:
Na Teach-nology portalu se može učiti kroz zabavu i igru. Postoje gotove eukativne igrice, kao i mogudnost a ih nastavnik sam kreira, poput ove ukrštenice:
Nastavniku su na raspolaganju softverski paketi za izradu web strana i testova , materijal kojim može upotpuniti svoje pripreme časova, kao što su slike, zvučni i vieo zapisi.
10
3.1.2 Edusoft portal
Edusoft portal je najve da online baza obrazovnih resursa na srpskom jeziku . Na žalost, vedi eo saržaja je ostupan samo registrovanim članovima. Korisnici su razvrstani u kategorije: irektori, nastavnici, stručne službe, učenici, stuenti i roitelji. Korporativni pristup portalu omoguduje školama pretragu i korišdenje celokupnog materijala. materijala. Saržaj portala obuhvata skoro sve aktivnosti osnovnih i srenjih škola:
nastavu – planiranje nastave, primeri nastavnih jedinica, audio i video materijal, multimedijalne prezentacije, radne listove, diskusione forume
rukovođenje – irektorima i stručnim saranicima na raspolaganju je pomod ko izrae goišnjih planova škola i planiranja školskih aktivnosti
učenje – u pripremi su obrazovni saržaji za učenike osnovnih škola
roditelji – u pripremi je materijal za roditelje
Nastavnici mogu pretraživati i koristiti iaktički materijal namenjen pripremi, realizaciji, vrednovanju i inoviranju vaspitno - obrazovnog rada. Materijal je izeljen na nivoe: preškolski program, razredna nastava i predmetna nastava. U okviru planiranja nastave dati su:
ciljevi, zaaci i programski saržaji nastavnih premeta
modeli globalnih i operativnih planova
obrasci za izrau različitih moela globalnih i operativnih planova
obrasci za izradu dnevnih planova
11
Direktorima je na raspolaganju porška u rukovođenju u viu moela goišnjeg programa raa, analitičko-planske okumentacije, programa raa nastavnih veda, primera mesečnih operativnih planova raa škole ir. Ovaj material je struktuiran prema funkcijama direktora: programerkoj, evaluatorskoj, peagoškoj, instruktivnoj i savetoavnoj, organizatorskoj, inovativnoj, finansijskoj i
administrativnoj.
U meniju za stručne saranike nalaze se materijali koji omogudavaju efikasno obavljanje peagoško psihološkog raa u školi.
12
U pripremi je portal za učenike osnovnih škola na kojem de oni pronadi bogat obrazovni material iz različitih oblasti.
Na portalu se realizuju i seminari za stručno usavršavanje zaposlenih u preškolskim ustanovama,
osnovnim i srenjim školama. Cilj seminara je proširivanje znanja o peagoškom značaju i mogudnostima primene novih informacionih tehnologija.
Za korisnike koji poseuju elementarna informatička znanja, kreiran je prvi moul sa ciljem inoviranja znanja i veština učesnika u primeni obrazovne informacione informacione tehnologije. Za naprednije korisnike koji poseuju osnovna informatička znanja, primenjuju Internet ili ved koriste različite meije, kreiran je drugi modul sa ciljem oslobađanja kreativnog i stvaralačkog bida u ličnosti nastavnika, kroz kreiranje različitih resursa namenjenih vaspitno obrazovnom rau. Pre nego što se prijave za neki o moula, korisnici mogu proveriti svoje znanje rešavajudi test iz
osnova informatike i test iz obrazovne tehnologije. Na početnoj strani portala, u oeljku Vreme je za čaj, nue se korisni saveti vezani za neke svakonevne aktivnosti nastavnika: planiranje vremena, pisanje đačkih knjižica, izraa omadih
zadataka, izrada radnih listova i dr.
13
3.1.3 Brainpop portal
Brainpop portal je osmislio dr. Peter Cadar, imunolog i pedijatar. Početna strana portala je zanimljivo izajnirana, linkovi su prestavljeni zanimljivim ilustracijama koje ukazuju na saržaj. Na taj način
korisnik se odmah upoznaje sa osnovnom ka rakteristikom portala: informacije su predstavljene video i auio zapisima, sa malo teksta. Na taj način one postaju opaljive učenicima, što je preuslov za korišdenje obrazovnog materijala.
Materijal je podeljen na oblasti: prirodne nauke, ruštvene nauke, engleski jezik, matematika, inžinjering i tehnologija, zdravlje, umetnost i muzika. Celokupnom saržaju mogu pristupiti
registrovani korisnici, dok se ostalima nudi besplatan materijal. Pored osnovnih kategorija, na portalu možemo pronadi eukativne igrice, standarde po oblastima i uzrastu za Kanadu i USA, besplatan blog
za nastavnike-edukatore, priču o nekoj poznatoj ličnosti iz sveta književnosti i nauke i portal za najmlađe.
14
Svaki pojam iz oređene oblasti je potpuno obrađen. Prvo treba pogledati video materijal koji objašnjava pojam. Usvojeno znanje se može proveriti kroz kviz, pitanja i ogovore, neku aktivnost,
eksperiment i FLY( zanimljivosti vezane za pojam) . Materijal se može oštampati. Mogudnost evaluacije na različite načine je jedna od dobrih karakteristika ovog portala.
POJAM
VIDEO
PITANJA I ODGOVORI
AKTIVNOSTI ZANIMLJIVOSTI KVIZ
EKSPERIMENT
Nastavnici-edukatori na besplatnom blogu objavljuju svoje radovei razmenjuju iskustva na forumu. Takođe, mogu preuzeti planove lekcija, obrasce, vieo materijal i vieo koji su snimili učenici.
3.2 Zaključak
Obrazovni portali nue nastavnicima i učenicima iaktičke resurse pomodu kojih se nastava i učenje mogu učiniti interesantnijim, inamičnijim i efikasnijim. Neophoan kr iterijum prilikom postavljanja materijala na portal mora biti njegova usaglašenost sa metoičkim principima. U našoj zemlji još uvek
ne postoji telo koj e je naležno za nagleanje i licenciranje obrazovnih portala. Na korisnicima je a provere tačnost informacija pre njihovog korišdenja. Na nastavnicima je a materijal koji koriste sa portala aekvatno upotrebe, u sklau sa peagoškim, iaktičkim i metoičkim pravilima. U svakom slučaju, obrazovni portali su jena o mogudnosti za poboljšanje kvaliteta kvaliteta nastave.
15
4. Osposobljavanje nastavnika za korišdenje novih tehnologija Nedostaci klasične nastave se mogu ukloniti korišdenjem novih nastavnih moela i vedom primenom informacionih tehnologija. Primena informacionih tehnologija u nastavi zahteva ispunjenost oređenih uslova:
osposobljenost nastavnika za primenu informacionih tehnologija
osposobljenost učenika za primenu informacionih tehnologija
opremljenost škola i fakulteta ogovarajudom opremom – multimeijalne učionice
postojanje obrazovnog softvera usaglašenog sa nastavnim planovima i programima
U našoj zemlji u po slenjih eset goina nije realizovano nijeno naučno istraživanje koje bi poka zalo koliko su nastavnici informisani o mogudnostima nove tehnologije i koliko su osposobljeni za njenu primenu. Samim tim, ne postoje ogovarajudi stanari u pogleu nastavničkih kompetencija kaa su u pitanju nove tehnologije. Takođe, ne posto ji institucija koja bi bila ovlašdena za osposobljavanje nastavnika za korišdenje informacionih tehnologija. Stuenti koji završavaju fakultete posle 2000. goine su kroz ogovarajude premete uglavnom osposobljeni za primenu novih tehnologija, ali je
veliki broj nastavnika koji u svom školovanju nisu mogli biti obučeni za to. Ono što se može trenutno koristiti, jesu međunaroni stanari koji regulišu korišdenje novih
tehnologija u obrazovanju. ECDL je evropska asocijacija koja se bavi stanarima informatičkih znanja. ECDL-F je globalno telo koje upravlja sertifikacionim programom kompjuterskih veština. Evropska kompjuterska vozačka ozvola ( ECDL ) potvrđuje a je njen nosilac potpuno kompetentan za korišdenje personalnog računara i opštih kompjuterskih aplikacija. ICDL je internacionalna kompjuterska vozačka ozvola, akle, to je ECDL izvan Evrope. ECDL nastavni program je o smišljen
tako da bude potpuno nezavisan od prodavca. Sastoji se od sedam modula koji obuhvataju kompjutersku teoriju i praksu: 1. Osnove informacionih tehnologija 2. Upotreba kompjutera i upravljanje dokumentima ( Windows XP ) 3. Obrada teksta ( Word 2003 ) 4. Tabelarne kalkulacije ( Excel 2003 ) 5. Baze podataka ( Access 2003 ) 6. Prezentacije ( Power Point 2003 ) 7. Informacije i komunikacije ( Internet Explorer, Outlook Express ) JISA - Jeinstveni Informatički Savez je nacionalni nosilac ECDL licence za Srbiju i Crnu Goru, i kao takav jeini naležan za osnivanje novih test centara i ogovoran za izavanje i zavanje ECDL sertifikata.
Obuka kandidata se realizuje u centrima za obuku a testiranje u ovlašdenim test centrima. Na raspolaganju je i online obuka. Svaki polaznik ECDL obuke dobija indeks – skills u koji se beleži njegov napredak kroz sedam testova. Postoje 4 nivoa znanja, za koje se dobija odgo varajudi ECDL sertifikat: 1. ECDL Start sertifikat se dobija kaa se polože bilo koja 4 moula ( ispita ) po izboru; 2. ECDL Core sertifikat se dobija kaa se položi svih 7 moula ( ispita );
16
3. ECDL Advanced sertifikat se obija za položen svaki o naprenih modula ( 3, 4, 5, 6 ) posebno; 4. ECDL Expert sertifikat se obija kaa se polože sva četiri Avance ispita. Zaposleni u obrazovanju, irektori, nastavnici i st ručni saranici, treba a imaju ECDL sertifikat. To još
uvek nije propisano od strane Ministarstva prosvete. Zaatak ministarstva je i a omogudi obuku na prihvatljiv način. ECDL nastavni program sarži činjenice koje treba znati i veštine koje se moraju savlaati , vezane za ra na računaru i korišdenje informacionih tehnologija. Nastavnici osim ovog sertifikata, kao preuslova, moraju imati i stručnu obuku o primeni novih tehnologija u nastavi. Ova obuka se sastoji u korišdenju informacionih tehnologija sa stanovišta peagogije, metoike i iaktike. Od nastavnika se očekuje stalno povedanje meijske i informatičke pismenosti i njena aekvatna primena u nastavi. U okumentu Uloga i potrebe nastavnika u okruženju poržanom IKT ( ostupno na www.unesco.org ) navoi se a je nastavnik informatički osposobljen ako:
Poznaje ra na računaru i koristi osnovne aplikacije kao što su: obraa teksta, grafoanaliza, elektronska pošta it.
Zna a proceni računar i koristi aplikativne programe za potrebe nastave.
Primenjuje IKT u sklau sa savremenim nastavnim metoama, istraživa njima i oblicima pradenja i vrenovanja
Zna a vrenuje obrazovni računarski softver.
Zna a kreira ogovarajudu prezentaciju.
Zna da koristi resurse inerneta.
Ume a u školski program i aktivnosti učenika unese IKT.
Da kreira multimedijalne dokumente za potrebe nastave.
Da poznaje pravila etike i pitanja pravednosti u odnosu na IKT.
Da permanentno prati razvoj IKT.
Za razvijanje ovih kompetencija nastavnika potreban je dobro organizovan sistem profesionalnog razvoja nastavnika. To uključuje početno o brazovanje tokom stuija i stalno usavršavanje u toku
rada. Na Učiteljskom fakultetu u Beograu se stuenti osposobljavaju za korišdenje IKT kroz va obavezna ( peagoška informatika i obrazovna tehnologija ) i tri izborna premeta ( evropski stanari
informatičkih znanja, obrazovanje na aljinu i metoika informatičkog obrazovanja ). U okviru peagoške informatike stuenti stiču praktična v eštine raa na računaru i osnovna informatička znanja. Ciljevi izučavanja premeta obrazovna tehnologija su osposobljavanje studenata za izrau iaktičkih materijala, primena iaktičkih i elektronskih meija u nastavi, pradenje i vrenovanje raa učenika. U okviru projekta Specijalizovane interaktivne multimeijalne učionice Učiteljski fakultet u Beograu je povezan sa Učiteljskim fakultetom u Vranju i srodnim fakultetima u Republici Srpskoj. Deo nastave
je realizovan kroz interaktivnu nastavu nastavu na daljinu.
17
Literatura :
Manid – Internet tehnologije, Beograd 2010 [ 1 ] D. Manid –
[ 2 ] D. Manid, M. Ristid : Evropski standardi informatičkih kompetencija, Beograd 2011 [ 3 ] Meiji u obrazovanju u osnovnoj školi - http://www.lugram.net [ 4 ] N. Delid – ICT u obrazovanju http://www.apeiron-edu.eu/centar/Radovipdf/Specijalisticki/NedimDelic.pdf
[ 5 ] www.brainpop.com [ 6 ] www.edu-soft.rs www.edu-soft.rs [ 7 ] www.teach-nology.com www.teach-nology.com
18
