Drvo i Primena Drveta u Arhitekturi

GRAĐEVINSKO -ARHITEKTONSKI FAKULTET UNIVERZITET U NIŠU 2012. / 2013.

Ekološki materijali Drvo i primena drveta u arhitekturi

Profesor: Dr Gordana Topličić Ćurčić Asistenti: N. Ristić i D. Grdić

Studenti: Cvetković Milica RA -1510/09 Milica Đekić RA-1598/10 R A-1610/10 Kitić Olga RA-1610/10

Sadrţaj 1.0 Uvod................. Uvod................................ ............................ ......................... ......................... .......................... ......................... ................................. ..................... str.3. 1.1 Drvo kao građevinski materijal.......................... materijal....................................... ......................... .............. .. ................. str.3. 1.2 Prednost drveta kao građevinskog materijala........................ ........................................ ....................... ....... str.5. 1.2.1 Udobnost........... Udobnost........................ ......................... ......................... .......................... ......................... ................................ .................... str.5. 1.2.2 Dugotrajnost..... Dugotrajnost.................. ........................... .......................... ......................... ......................... ................................ .................... str.5. 1.2.3 Spoljni izgled................ izgled............................. .......................... .......................... ................................. ................................. ............. str.5. 1.2.4 Sigurnost............ Sigurnost......................... ......................... ........................... ........................... ............................... .............................. ........... str.5. 1.2.5 Ekologija............. Ekologija.......................... ......................... ........................... ............................. ................................... ............................ ....... str.6. ........................ str.6. 1.2.6 Ekonomičnost........................... Ekonomičnost......................................... ............................ ...................... ........ ........................ 2.0 Struktura drveta - građa............................. građa............................................. .............................. .......................... ............ ............... ............... str.6. 2.1 Greške drveta........................... drveta...................................... .......................... ........................... ......................... ............. .................. .................. str.7. 2.2 Hemijski sastav drveta.................. drveta............................... .......................... ........................... ................................. ......................... ...... str.7. 3.0 Osobine drveta................. drveta.............................. ......................... ......................... .......................... ......................... ................................ .................... str.8. 3.1 Fizičke karakteristike drveta........................... drveta........................................ ......................... .................. ...... ................ ................ str.8. 3.1.1 Vlaţnost drveta.......................... drveta........................................ .......................... ......................... .................. ..... .............. str.8. 3.1.2 Masa drveta................ drveta............................ ........................ ......................... .......................... .................................. ....................... .. str.8. 3.1.3 Utezanje Utezanje i bubrenje............ bubrenje........................... ............................ ......................... ................................. .......................... ..... str.9. 3.1.4 Termoprovodljivost i termičke karakteristike..................... karakteristike..................... ................... ................... str.9. 3.2 Mehaničke osobine drveta............................ drveta......................................... .......................... ................ ... ................... ................... str.9. 3.2.1 Otpornost- čvrstoća drveta........................... .................. str.9. drveta........................................ ....................... .......... .................. 3.2.2 Elastičnost drveta............................. drveta.......................................... ......................... ...................... .......... ............... str.10. 3.2.3 Ţilavost........................ Ţilavost..................................... .......................... ........................... ......................... ............... .... ................ str.10. 3.2.4 Cepljivost........... Cepljivost....................... ......................... ......................... ......................... ......................... ............................... ................... str.10. 3.3 Protivpoţarna otpornost i zaštita drveta................................ drveta........................................ ........ .............. str.10. 4.0 Proizvodi Proizvodi od drveta.................... drveta................................. ......................... ........................ ......................... ............................... ...................... .... str.11. 4.1 Drvena građa............................ građa........................................ ........................... ........................... ......................... ............... .. ............. str.12. ..................................... .......................... ............................... ........................ ...... str.12. 4.1.1 Rezana građa........... ........................ 4.1.2 Proizvodi sa neizmenjenom strukturom drveta................................... str.12. 4.1.3 Proizvodi sa izmenjenom strukturom drveta....................................... str.13. 4.1.4 Građevinska galanterija......................... galanterija...................................... ......................... ................ .... ................ str.14. 5.0 Osnovna podela konstruktivnih sistema drvenih zgrada................................... str.14. 5.1 Masivne.............. Masivne........................... ........................... .......................... .......................... ........................... ................................. ....................... ... str.14. 5.1.1 Brvnare.............. Brvnare............................ ......................... ......................... ........................... ......................... ............................. ................. str.15. 5.1.2Prednosti 5.1.2Prednosti brvnare................ brvnare............................. ......................... ......................... ................................... .......................... .... str.17. 5.2 Bondručne............................... Bondručne........................................... ......................... .......................... ......................... .............. .. ................ str.18. 5.3 Skeletne............... Skeletne........................... ......................... ......................... .......................... ........................... ................................... ........................ .. str.19. 5.4 Panelne.............. Panelne........................... ........................... .......................... ......................... .......................... ................................. ......................... ..... str.19. 5.4.1 Montaţne kuće u panelnom konstr. sistemu....................... sistemu....................... ............... str.20. 5.4.2 Prednosti drvenih montaţnih kuća.................................. kuća......................................... ....... ............. str.21. 5.5 Prostorne.......... Prostorne......................... ............................ .......................... ......................... ......................... .................................. ......................... .... str.22. 6.0 Drvene fasade.................. fasade.............................. ......................... ......................... ......................... ......................... ............................... ................... str.22. 7.0 Zaključak......................... Zaključak...................................... ......................... ......................... .......................... ......................... ................... ....... ............ str.23. 8.0 Literatura............ Literatura......................... ......................... ......................... ......................... .......................... .................................. ............................... ........... str.23.

Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 2

1.0 Uvod Drvo kao gradjevinski gradjevinski materijal primenjivano je od najstarijih vremena. Pored

kamena, to je dugi niz godina bio osnovni materijal za građenje. I danas,i pored pogresa čelika i betona u savremenoj arhitekturi, drvene konstrukcije imaju svoje mesto ako ne kao osnovni, ono kao neminovni, usputni, pomoćni materijal za građenje ( skele, oplate i slično). Zadnjih decenija drvo dobija i ima sve veću primenu u izgradnji modernih – stalnih objekata, a posebno arhitekt onskih građevina, objekata sa svim elementima savremene arhitekture. Ova renesansa i prodor drvenih konstrukcija, iako sputavana mnogim nepovoljnostima, rezultat je poznavanja drveta kao materijal i primena lepljenih drvenih konstrukcija kvalitetnih spojni h sredstava. Mala zapreminska taţina drveta drvo

je 13 puta lakše od čelika i 4 puta lakše od betona, a to nije bez značaja i relativno velika čvrstoća paralelno sa vlaknima, laka obrada i posebno što je ista nezavisna od vremenskih uslova, velike mogućnosti oblikovanja kako poprečnog preseka,tako i siluete konstrukcijskog elementa. Mala osetljivost materijala na temperaturne promene,

mogućnosti montaţe i dislociranja konstrukcije postavjaju drvo kao materijal za gradjenje u ravopravne odnose sa drugim materijalima koji se koriste u gradjevinarstvu.

Međutim drvo ima i svoje nedosatatke i mane. One se manifestuju u: kvalitetom uslovljenim biološim faktorima (rastom drveta) ,mogućim greškama u drvetu truljenje,podloţnost uticaju uticaju gljiva gljiva i insekata, zavisnost mehaničkih osobina od % vlaţnosti, zapaljivosti drveta i rad drveta na vazduhu - skupljanje i bubranje. Istorija upotrebe drveta: Drvo je najstariji građevinski materijal iz prostog razloga što je

pomoću njega moguće napraviti jednostavne građevine sa vrlo malo alata ili čak bez njega. Drvo je oduvek bilo izuzetno cenjen materijal. Pruţa velike mogućnosti za primenu ali, istovremeno, zahteva veštinu prepoznavanja osobina, odgovarajuću pripremu, stručnu obradu i zaštitu. Stoga su ljudi, kada su počeli da se ba ve gradnjom, prvo su upotrebili drvo za pravljenje jednostavnih koliba ili konstrukcije šatora. Razvojem ljudskog društva i unapređenjem alatki, drvo je počelo da se koristi za sloţenije konstrukcije, a i danas je nezamenljiv građevinski materijal.

1.1 Drvo kao graĊevinski materijal Drvo se moţe koristiti delimično ili potpuno obrađeno. Delimično obrađeno je pogodno samo za privremene građevine, jer se razne štetočine mogu naseliti u drvene delove građevineukoliko da njih nije odstranjena kora. Pruće se u narodu dosta koristilo za pravljenje prošća (ograda). Obrađeno drvo u obliku greda, talpi, dasaka, stubova ili oblica koristi se za izradu trajnih konstrukcija. U građevinarstvu se drvo moţe koristiti za delove zgrade: ta temelje (kod soj enica ili za drvene šipove), za zidove (kod brvnara), za stubove, grede itd. Kao krovni pokrivač koristi se u vidu šindre.


str. 3

Učešće drveta u gradnji stambenih i poslovnih objekata, u gradnji industrijskih objekata, velikih skladišta i dvorana sve je veći iz dana u dan. U trţišnom takmičenju sa opekom, betonom, čelikom ili lakim metalima drvo se nudi kao isplativa alternati va.U građevinskim konstrukcijama drvo se deli na dve klase: tvrdo i meko drvo. U prvu klasu spadaju lišćari: hrast, bukva, cer, granica itd, a u drugu uglavnom četinari: jela, smrča, ariš, bor, ali i topola. Meko drvo je manje nosivosti, ali je i lakše za obradu i prevoz od tvrdog drveta, te se zbog toga češće koristi. Pored izrazite funkcionalnosti i estetska je strana drveta izrazit o iskoristiva i prihvatljiva. Taj osećaj zadovljstva kojim zrače drvene konstrukcije u svakom se slučaju odraţava i na celi objekat. Mnoštvo drvenih proizvoda, koji se proizvode za građevinarstvo obuhvata: oplatu za beton, o prozore, vrata i o o parket, o

kao i proizvode za: o o o

industriju hala i drvenih kuća , industriju lepila za drvo, industriju prerade ivera i ostale industrijske prozvode za građevinarstvo kao što su:

o o

vrstar za građevinastvo i prozore, zimske bašte,

stepenice, zidne i plafonske elemente, o balkone itd. o o

Obrt proizvodnje čitavog građevinskog sektora (uključujući zanatstvo) iznosi oko 1,51 milijardi Evra. Najveći sektor čini proizvodnja prozora. Zatim su značajno doprineli proizvodnja kuća, lepljeno drvo, proizvodnja vrata i parketa. Otprilike tri četvrtine proizvoda izvoze se u zemlje članice Evropske zajednice, pre svega u Nemačku. Pored funkcionalnosti i estetike bitni argumenti za drvo kao materijal za gradnju

jeste njegova odrţivost i biološka vrednost: o

klima u prostoriji,

o

zračenje i

o

isparenja iz materijala


str. 4

su sve bitniji faktori Iz tog razloga se ovaj tradicionalni građevinski materijal sve više

koristi i u gradovima, npr. za unturašnje oblaganje zgrada i za enterijer.

1.2 Prednost drveta kao graĊevinskog materijala Razlozi zašto drvene kuće dobijaju sve veću popularnost leţi leţi u tome što ni jedna cigla, ni jedan blok ne moţe da se uporedi sa nizom korisnih osobina drveta.

1.2.1 Udobnost Drvo je veoma topao materijal. Masivno drvo ima velike toplotne kapacitete. To

znači da ima velike akumulativne kapacitete. To njegovo svojstvo odrţava ravnoteţu izmedju spoljnjih temperaturnih promena tokom dana i zadrţava unutrašnju temperaturu komfornom za ţivljenje. Leti je temperatura prijatno hladna a zimi odrţava toplotu. To znači manji trošak za dodatnom klimatizacijom i grejanjem.Zidovi drvenih kuća su nekoliko puta superiorniji svojim izolacijskim svojstvima u odnosu na ciglu iste debljine (npr. d ebljina zida od 50cm (dve cigle) na svojoj toplotnoj provodljivosti moţe se porediti sa 100mm zida od drveta.

Elektrostatične osobine drveta sprečavaju statički elektricitet i kolanje prašine po prostorijama. To mnogo znači pre svega za ljude sklone alergijama koji ţele zdrav dom i zdrav ţivot.Samim tim što je drvo energetski efikasnije, prirodna izolacija od trupaca je takođe i dobar zvučni izolator tako da obezbedjuju bolji i prijatniji san. Shodno tome, u kućama napravljenim od drveta ima mnogo manje porodičnih svađa, i boravak u njima je kao u banji. banji.

1.2.2 Dugotrajnost Drvo je dugotrajan materijal. Najstarije drvene kuće u svetu su stare preko 800 godina. Drvo je veoma jake i pune strukture u poredjenju sa njegovom t eţinom. Većina

gradjevina od debala je ostala neoštećena nakon zemljotresa.

1.2.3 Spoljni izgled Drvo je lep materijal. Njegovi prirodni oblici i boje prijaju očima. Mnogo poznati umetnici, kompozitori i pisci su stvorili svoja n ajveća dela ţiveći u kućama od drveta. Prirodno okruţenje podstiče kreativnost.

1.2.4 Sigurnost Puno drvo je otporan materijal i sporije sagoreva nego betonski stubovi ili čelične grede. To se dešava zbog 15% vode koja sačinjava drvo i koja isparava pre

nego što se drvo potpuno zapali. Štaviše, goruće drvo stvara polugljenisan omotač koji štiti srţ. Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 5

1.2.5 Ekologija Drvo je obnovljivi resurs i zalaţe se za globalno očuvanje čovekove sredine. U procesu

rasta,

drvo

upija

ugljen-dioksid

i

globalno

zagrevanje

usporava

za

50%.Materijali od kojih se prave originalne drvene kuće mogu se reciklirati nakon više decenija. Izgradnja drvenih kuća predstavlja čin zaštite ţivotne sredine.Drvo je mnogo lakše od drugih gradjevinskih materijala, pa je samim tim i njena obrada mnogo jednostavnija i lakša.

1.2.6 Ekonomiĉnost Drvo nije skup materijal. Izgradnja drvenih kuća je mnogo jeftinija od izgradnje zidanih objekata. Šume kao „‟proizvodjači‟‟ drveta koriste za „‟proizvodnju‟‟ samo solarnu

energiju. Za odrţavanje, obaranje stabala i transport potrebno je minimum minimum energije. U poredjenju sa proizvodnjom kubnog metra čelika, za proizvodju kubnog metra drveta potrebno je 320 puta manje energije. Takodje, u procesu obrade i proizvodnje drvo

zahteva daleko manje utroška energije nego ostali gradjevinski materijali.

2.0 Struktura drveta - graĊa Zbog načina rasta i nastajanja drveta, drvo je po svojoj unutrašnjoj gradji slično nizu tankih i šupljih cilindara koji su nataknuti jedan na drugi, prirodno –uvek širi na uţi. Na poprečnom preseku drveta ti cilindri obrazuju koncentricne krugove oko središta prirastom preseka, oko srca drveta. Svaki od ovih prstena nastaje jednogodišn jim prirastom drveta I naziva se godina drveta. Na jednom poprečnom preseku stable koje je pravilno raso razlikuje se: o o o

srţ, srce (jedrac) drveta, deo drveta oko anatomske ose stable, srčevina, deo drveta gde se vec odigrao proces rašćenja, beljikovina (bi jel), jel), deo gde je process rašćenja drveta u toku. Tkivo drveta, prema funkciji koju obavlja, javlja se u dva osnovna oblika, kao:

sudovi – provodno tkivo, sastavljeno od ćelija tankih zidova i velikih šupljina,

o

koje se pruţaju celom duţimom stable. Njihova uloga je da provođenjem vode i sokova ishranjuju dvro i o ovlakanaca – mehaničko tkivo, to su ćelije debljih zidova i manjih šupljina, kroz koje skoro da ne prolaze sokovi i voda.

Građu drveta čine materije na bazi celuloze i lign ina. U sokovima i vodi koji natapaju šupljine sudova nalazi se smola, skrob, tannin itd. Da bi se dobila jasna slika o strukturi stabla drveta, vrše se preseci u stablu. Ovi preseci su upravni jedan na drugi i ima ih ukupno tri:


str. 6

o o o

presek koji se izvodi normalno na osu stabla zove zove se ĉeoni presek, presek,

presek izveden na osu i jedan od prečnika stabla zove se radijalni presek, presek izveden paralelno sa osom stabla zove se tangencijalni presek.

2.1 Greške drveta Za pravilno procenjivanje kvaliteta drveta, između ostalog, neophodno je

poznavatinjegove greške. Greške drveta mogu se razvrstati na: o o o o

greške građe drveta, greške koje potiču od uzroka fizičke prirode (vetar, hladnoća, vrućina, čovek), greške boje i konzistencije drveta, greške koje potiču od insekata.

2.2 Hemijski sastav drveta Skoro sve vrste drveta klasifikuju se po svom elementarnom sastavu, pa se

moţe reći da prosečno drvo sadrţi: 50% ugljenika; 6% vodonika; 43% kiseonika, a ostatak sačinjavaju azot i mineralni sastojci. Sadrţaj pepela varira i z avisi od mesta rašćenja drveta.Kora drveta sadrţi više pepela. Glavnu masu drveta sačinjavaju još: celuloza; smola; mast i vosak.


str. 7

3.0 Osobine drveta Drvo je zahvalan material pre sveg zato što se moţe višestruko koristiti, a rušenje građevina od drveta se svodi na njihovo rastavljanje. Nosivost drveta je velika, a savremena tehnologija omogućava pravljenje nekada nezamislivih drvenih nosača od tzv. “lepljenog lameliranog drveta - LLD”, kod koga se tanke daske međusobno spajaju pomoću posebnih lepila pod presom. Drvo je otporno na razne uticaje i, naizgled paradoksalno, drveni delovi konstrukcije otporniji su na vatru od čeličnih ekvivalenata. Slobodnonos eći drveni nosač pod uticajem varte ogoreva na oko 2 cm od svog pravougaonog preseka, a onda prestaje da gori.Najnepovoljniji spoljni uticaj na drvo

jevlaga, te je za drvene građevine zaštita od vlage i vode najvaţniji činilac u projektovanju, gradnji i ko rišćenju. Pod uticajem vlage drvo truli i gubi na čvrstoći.

3.1 Fiziĉke karakteristike graĊevinskog drveta su: o

vlaţnost drveta;

o

masa drveta; utezanje i bubrenje i

o

termo provodljivost i termičke karakteristike.

o

3.1.1 Vlaţnost drveta Zavisno od veze vode za drvenu masu prisutna voda moţe biti slobodna i vezana voda.slobodna ili kapilarna voda nalazi se u porama drveta i slobodno se kreće duţ sudova drvene mase. Vezana voda je na dva načina prisutna u drvenoj masi: kao atheziona (natapa samo zidove sudova i vlakanaca) i konstituciona (hemijski je apsorbovana u zid ovima ćelija drvene materije). Prisustvo vode u drvenoj masi je od

inzvarednog značaja za kvalitet građevinskog drveta, zbog velikog uticaja na mehaničke karakterist ike drveta i na njegove zapreminske promene. Stepen vlaţnosti drveta je veoma vaţan faktor, jer utiče na obradivost drveta, na sigurnost i otpornost lepljenih spojeva i veza i na stalnost geometrijskih veličina proizvoda od drveta. Vlaţnost drveta se izraţava u procentima (%), a smanjenje stepena vlaţnosti moţe se sprovesti prirodnim isušivanjem drveta ili prinudnim putem u sušarama .

3.1.2 Masa drveta Na ukupnu masu drveta utiče poroznost i prisutna voda u porama. Pore u nekim vrstama drveta mogu zauzimati i 3/4 zapremine uzorka (npr. drvo jela 74%, drvo hrast

55%). Za određivanje standardnih vrednosti mase drveta propisama je vlaţnost drveta i pri 15-25% vlage.


str. 8

3.1.3 Utezanje i bubrenje Zapreminske promene, koje nastaju kao posledice promene vlaţnosti drveta, nazivaju se utezanje, kada se zapremina uzorka smanjuje, i bubrenje, kada se

zapremina uzorka povećava. Utezanje ili skupljanje se uočava samo u slučaju kada se vlaţnost drveta prirodnim ili prinudnim putem ispod granice zasićenosti vlakanaca. Usled nejednakog isušivanja i skupljanja u drvetu se javljaju prsline ili se ono vitoperi ili krivi.Bubrenje nastaje kao posledica povećanja vlaţnosti drveta do granice zasićenosti vlakanaca. Pri bubrenju n ajveće zapreminske promene su u tangencijalnom pravcu. Posebna paţnja mora se posvetiti ugrađivanju drvenih površinskih obloga u vlaţnim sredinama, jer se usled povećanja zapremine u tangencijalnom pravcu zanačajno povećava i ukupna površina obloge, što za posledicu ima izvijanje drvenih elemenata i njihovog ispadanja iz ravni obloge.

3.1.4 Termo provodljivost i termiĉke karakteristike Drvo je loš provodnik toplote jer ima celijastu strukturu koja je ispunjena vazduhom. Najveća provodljivost je poduţnom pravcu i zavisi od stepena vlaţnosti. Lakše vrste drveta sa manjom masom lošiji su provodnici, pa se često upotrebljavaju kao izolacioni materijali. Širenje drveta pod uticajem toplote moţe se zanemariti u građevinskoj praksi. Protivpoţarna otpornost drveta, bez obzira na vrstu drveta, zavisi od vremena izlaganja uzorka drveta dejstvu visokih temperature.Brzina sagorevanja drveta po

dubini, pri određivanju računske otpornosti drveta u poţaru, iznosi: o o

za sve vrste drveta (o sim hrasta) ….. 0,6 mm/min za hrast …………………………….......0,3 mm/min

3.2 Mehaniĉke osobine drvetaod znaĉaja za obradu su: o o o

o

otpornost - čvrstoća;

elastičnost; ţilavost i cepljivost.

3.2.1 Otpornost - ĉvrstoća drveta Pod ovim pojmom uopšteno podrazumeva se čvrstoća i otpor kojim se drvo

suprotstavlja spoljnim silama prilikom razdvajanja njegovih delova. Otpornost i čvrstoća drveta direktno zavise od vlage - vlaţno drvo manje je otporno od suvog.


str. 9

3.2.2 Elastiĉnost Elastiĉnost drveta U vezi sa čvrstoćom je još jedna karakteristika drveta, a to je elastičnost. Pod elastičnošću se podrazumeva nastojanje drveta da svoj oblik, promenjen usled dejstva spoljnih sila, po prestanku tih sila vrati u prvobitno stanje. Sa ovim je u direktnoj vezi savitljivost drveta.

3.2.3 Ţilavost Još jedna osobina drveta koja se ogleda u otporu drveta protiv naprezanja prouzrokovanih vazduhom.Tvrdoća je sila otpora koju ispoljava drvo prilikom prodiranja drugog tela u njega. Tvrdoća je takođe u vezi sa vlaţnošću - suvo drvo je znatno tvrđe od vlaţnog drveta.

3.2.4 Cepljivost Definiše se kao otpornost drveta protiv cepanja, odnosno osobina da njegova građa pruţa određeni otpor prodiranju nekog klinastog tela koje teţi da rastavi drveno tkivo. Ovo je vrlo vaţna osobina bitna za obradivost drveta duborezom. Uvijeno rašćenje, čvorovi, koreni grana smanjuju cepljivost drveta, dok pravilan rast, fina vlaknasta struktura i bogatstvo u srţnim zracima povećavaju cepljivost. Vlaţnost drveta značajno utiče na cepljivost drveta. Najveći stepen cepljivosti ima ono drvo čija je vlaţnost oko 10%. Drvo je sir ovina ovina koja se obnavlja i pogodna je za više namena i jedno od najvaţnijih resursa naše planete

3.3 Protivpoţarna otpornost i protivpoţarna zaštita drveta Slobodno se moţe reći da su u pojedinim slučajevima konstruktivni sistemi u drvetu neuništivi u poţaru. Ova na prvi pogled apsurdna tvrdnja dobija svoj puni smisao ako se ponašanje ovog građevinskog materijala u poţaru podrobnije sagleda. Protivpoţarnu otpornost građevinskih konstrukcija karakterišu dva kriterijuma: zapaljivost materija la i njihovo ponašanje u poţaru. Delovanje ekstremnih poţarnih temperatura izazvanih sagorevanjem uskladištenog materijala u jednom industrijskom skladištu, sa tehničkog gledišta, razara sve materijale. Međutim razlika u materijalima postoji samo u njihovo m ponašanju u periodu koji prethodi pojavi kritičnih razornih temperatura, pri temperaturama koje ne razaraju materijal. Tako, na primer, čelik već na temperaturi od 550°C, koja je daleko niţa od njegove tačke topljenja, znači pre potpunog razaranja agrega tnog stanja, gubi sve svoje mehaničke karakteristike i prestaje da bude građevinski materijal: modul elastičnosti naglo pada, pojava velikih deformacija je očigledna i usled toga dolazi do urušavanja objekta iako čelik nije zapaljiv materijal, a nije došlo ni do njegovog razaranja. Armirani beton, takodje nesagoriv materijal, pri povišenoj temperaturi počinje da puca, da se kruni usled smanjenja čvrstoće i da se jako deformiše usled gubljenja moći nošenja armature. Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 10

Drvo u poţaru gori. Međutim, drvo pri gorenju ne menja bitno svoje mehaničke karakteristike i to je kvalitetna razlika u odnosu na beton i čelik. Pri nastajanju kritičnih poţarnih temperatura, drvo je stabilan materijal i u tome je njegova prednost nad drugim građevinskim materijalima. Ovaj kvalitet drveta, kao građevinskog materijala, zasniva se na njegovoj osobini da je izvanredan termički izolator. On se još više ističe činjenicom da se pri sagorevanju na površini drveta stvara nagorela skrama koja samo povećava otpornost sprovođenju toplote. Izlaganje središta drvenog elementa visokim temperaturama je usporeno, ako ne čak i sprečeno, pa praktično masa unutar poprečnog preseka drvenog štapa nije uopšte poremećena. Pri temperaturi od 200°C do 250°C iz površinskih slojeva drvenog elementa izdvajaju se lako zapaljivi gasovi, koji se usled delovanja spoljnih uticaja pale. Ako je

temperatura spoljnog uticaja konstantna i ne povećava se, ugljenični sloj nagorelog drveta će stvoriti izolacionu skramu, koja će štititi dublje slojeve drveta od povišene temperature. Na taj način prestaje izlučivanje lako zapaljivih gasova iz drveta i plamen se gasi - drvo prestaje da gori.

Pod ovakvim uslovima, pa čak i pri povećanoj temperaturi, drvo je neuništiv materijal, prak tično nesagoriv. Pitanje je samo koliko je površinski sloj drveta oštećen. Ovoj činjenici nikad nije pridavan poseban značaj u prilici kada nagoreli panj mora da se oslobodi površinskog ugljenisanog sloja kako se vatra na ognjištu ne bi ugasila. U ovom slučaju, u građevinarstvu, ova činjenica ima svoj puni smisao. Ukoliko je spoljni uticaj takav da temperatura raste, a tom rastu pripomaţe i sagorevanje samih nosača, napadnuti elemenat će izgoreti pri nastajanju kritične poţarne temperature, kao i svaki drugi materijal. Za elemenat konstrukcije od drveta je značajno da on ne gubi moć nošenja trenutno, pri izbijanju poţara, i da se konstrukcija ne urušava. Pretvaranje drveta u ugljenični sloj, čime se javlja redukcija dimenzija poprečnog preseka konstruktivnog elementa, teče vrlo lagano: 0,3 do 0,5 mm/min. To znači da se pri velikim poţarnim temperaturama, za vreme od jednog časa, drveni presek smanjio za najviše 3cm po obimu.

4.0 Proizvodi od drveta Teţnja ka racionalnoj potrošnji drveta donela je nekoliko različitih načina/stepena prerade drveta: o

obična drvena građa (tradicionalni oblik eksploatacije drveta) – proizvod pokazuje sva svojstva prirodnog drveta,

o

materijali na bazi drveta dobijeni primenom različitih industrijskih postupaka koji obezbeđuju racionalniju potrošnju drvene građe – furniri, lepljenice, panel ploče,....),


str. 11

o

sintetički, sloţeni materijali dobijeni tzv. dubokom preradom drveta postupci se svode na dobijanje različitih oblika celuloze koji se dalje prerađuju.

4.1 Drvena graĊa Dobija se mehaničkom obradom drveta – rezanjem, cepanjem, tesanjem,

sečenjem, ljuštenjem… Moţe se podeliti prema: o duţini građe: - kratka (do 4m) - duga (preko 4m) o

načinu i postupku obrade: - obla (oblice) - rezana - cepana (šindra) - tesana - posebnu grupu čine profilisani elementi od drveta – brodski pod, parketne

daščice, lamperija,...

4.1.1 Rezana graĊa Podela prema debljini i odnosu strana poprečnog preseka: o listovi – tanke daske 9-13mm o daske – 14-40mm o talpe – preko 40mm o

četvrtače: - letve – maksimum 33/48mm - gredice – veća dimenzija maksimum 10cm - grede - manja dimenzija elementa, veća od 10cm

4.1.2 Proizvodi sa neizmenjenom strukturom drveta 1. Furniri


2. Lepljenice/šper ploče

str. 12

3. Stolarske/panel ploče

4. Lepljeno lamelirano drvo

4.1.3 Proizvodi sa izmenjenom strukturom drveta Za ovu vrstu proizvoda od drveta moţe se koristiti i različiti otpadni drveni material. Princip: usitnjeni drveni materijal + vezivo/lepak 1. Laki betoni na bazi organskih agregata

2. P loče iverice

(blindit, heraklit, tarolit,…)

3. Ploče vlaknatice – lesonit


4. Me dijapan ploče

str. 13

4.1.4 GraĊevinska galanterija U građevinsku glanteriju ubrajaju se elementi od drveta malih poprečnih preseka koji se dobijaju sečenjem, rendisanjem i frezovanjem (glodanjem) drvene građe. o

o

Brodarski pod: Obradom - rendisanjem i frezovanjem (da bi se dobili pero i žljeb) jelovih ili borovih borovih dasaka. dasaka. Debljina 16- 26 mm, širina 6 -16 cm Parket: Od tvrdog drveta (hrast, bagrem, bukva). - Običan parket: Daščice duţine 190-550 mm, širine 26 -105 mm i debljine 18-

22,5 mm. Gornja strana rendisana, bočne i čeone strane sa perom i ţljebovima. - Mozaik-parket: Ploče-lamele duţine 100 -125 mm, širine 20 -25 mm i debljine 6-9 mm, koje se slaţu u polja, a ova u veće elemente - mozaik-ploče

5.0 Osnovna podela konstruktivnih sistema drvenih zgrada Sve drvene zgrade mogu se svrstati prema svom konstruktivnom sklopu i obliku

drvene građe na: masivne,

o o

bondručne,

skeletne, o panelne, o prostorne. o

5.1 Masivne Zidovi su od pune drvene građe koji sav teret od krova i tavanice prenose svojom

celom duţinom ravnomerno na temelje. U zavisnosti od oblika drvene građe kojim se formiraju zidovi razlikujemo: brvnare i o o talpare.

Poduţni

i

poprečni

“masivni”

zidovi brvnara i talpara u potpunosti

obezbeđuju prijem i prenos svih vertikalnih i horizontalnih opterećenja. Tavanjače međuspratne, odnosno potkrovne,

konstrukcije,

slobodno

su

raspoređene po kraćim rasponima preko masivne drvene konstrukcije sa kojom su povezane starijim vrstama spona: klinci, pijavice, ekseri... Krovne konstrukcije koje su

se najčešće primenjivale kod masivnih drvenih zgrada su prave stolice sa slemenjačama i roţnjačama kod blaţih nagiba i prosti krovovi i krovovi sa raspinjačama kod strmijih nagiba. Strehe su uvek prepuštene kako bi zidovi bili što bolje zaštićeni od eventualnog vlaţenja. Iz istog razloga temeljni (podrumski) zidovi su za 30 -50 cm izdignuti iznad okolnog terena. Drveni zid je hidroizolacijom odvojen od temeljnog, ali je jednovremeno jednovremeno sa njime njime kotvama kotvama konstruktivno konstruktivno povezan. povezan. Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 14

5.1.1 Brvnare Drvene montaţne kuće su objekti suve gradnje, mogu se montrirati u svim vremenskim uslovima. Rade se od kvalitetno drveta, lepe su, jednostavne te su najzdravije kada su zidani objekti u pitanju.

Brvnare mogu biti veličine od par desetina pa do par stotna kvadrata, sve u zavisnosti

od ţelja i zahtjeva investitora. Od dolaska materijala na gradi lište do zavrsetka montaze treba 7-15 dana, a uz dobru organizaciju isto toliko treba i

majstorima

za

elektroinstalcije,

završne

radove:

vodovod,

keramiku,

montaţu sanitarija... Ovo omogućava da se vlasnik

useli

u

novi

dom

u

jednom

kalendarskom mesecu, što je kod klasične gradnje nezamislivo. Preko 90% materijala koji ulaze u sastav nasih kuća su prirodni – drvo ,

kamen, crep. Zahvaljujući tome ispunjavaju najstroţije ekološke zahteve. Brvnare su antialergijske kuće, drvo kao material ne stvara statički elektricitet pa su samim tim prostori bez prašine, paučine, vlage i drugih mikroorganizama štetnih po ljudsko zdravlje.

Drvene kuće su niskoenergetske i imaju odlična termička svojstva. Na primer zid od sušene smreke debljine 7cm ima identičnu termoprovodljivost kao zid od pune opeke debljine 25cm, ili kao zid od betona

debljine 45cm. U ovakvim kućama se greje sa vrlo malom količinom energije. Brvnare mogu da se igrađuju od jele, smrče i bora prve klase što im daje poseban izgled.Drvena građa se moţe obrađivati ručno i mašinski. Kuće od ručno urađenih drvenih oblica se grade direktno od posečenih stabala, koja se seku motornim testerama i ručnim alatom. Prečnici oblica su različiti, od 20 do 40cm. Svaka ta ko pripremljena oblica se paţljivo i stručno urezuje i odmah uklapa na predviđeno mesto. Brvnare mogu biti kompletirane u procesu proizvodnje u kojem se sklapa kompletna kuća, vrši obeleţavanje, rasklapanje i transport završne montaţe. Brvnare s e mogu praviti i od mašinski lamelirano pravljenih punih oblica, čiji je prečnik najčešće 19 – 20cm. Drvo i primena drveta u arhitekturi

str. 15

Mašinski obradjene drvene kuće su puno kvalitetnije i pristupačnije od ručno obrađenih brvnara, mnogo je brţa izgradnja, kvalitetnija, jeftinij a i pre svega preciznija na spojevima tako da nema zazora.Postoje i brvnare od poluoblica i dasaka ali su one neuporedivo losije od punih oblica kako po izgledu tako i po toplotnoj izolaciji i materijalu koji nije 100 % prirodan tako da zidovi nemogu da di šu. Sam boravak u takvim brvnarama od poluoblica i dasaka je neuporedivo losiji.

Drvene kuće izrađene od punih oblica imaju epitet najlepših brvnara, obezbeđuju udobnost, toplotu, jedinstvenost i sam boravak u njima je kao u banji.

Današnje drvene kuće (brvnare) mogu biti velike i prelepe kao danasnje tradicionalne luksuzne kuće, ali one poseduju nešto što danasnje tradicionalne kuće nemaju a to su balvani. Drvene kuće imaju mnogo više benefita u odnosu na obične kuće. Pre svega, izgradnja drvene kuće se odlikuje relativno niskim cenama u odnosu na izgradnju tradicionalnih kuća. Izgradnja drvenih kuća ne podleţu sezonski uslovima, dok se tradicionalne kuće od cigli zimi ne mogu graditi. U današnja vremena i načinu ţivljenja ljudi su se udaljili od prirode, ne sećamo se kakav osećaj daje trava pod nogama i sunce koje obasjava nam stvara neugodan osećaj, jer nismo navikli, upravo ovakav tip gradnje nas ponovo vraća u dodir sa prirodom, i stvara bolji ţivot u zdravijem amb ijentu. Prilikom izgradnje tradicionalnih zidanih kuća uglavnom smo hermetički zatvoreni, takve kuće nemaju dovoljnu izmenu vazduha, nisu dobro provetrene i ne obezbeđuju dovoljno čistog vazduha. Zato u zidanim objektima imamo potrebu za dodatnom ventilacijom, kupujemo skupe ventilacione uređaje ili u manjim objektima provetravamo pomoću prozora -vrata čime

zimi hladimo prostorije, a leti grejemo. Naime, kod brvnara uvek ima dovoljno sveţeg vazduha i ona obezbedjuje prirodnu ventilaciju kroz drvene zidove. Dakle u brvnarama nema potrebe za dodatnom ventilacijom, niti potreba za otvaranjem vrata ili prozora radi provetravanja.

Brvnare imaju odlična izolacijska svojstva, a temperatura unutar drvene kuće ostaće 24 sata nepromenjena iako se ne vrši nikakvo dodatno zagrevanje. Pored neopisive pridone lepote i osećaja boravka u njima, ovakav tip kuća ima veću vrednost nego zidane kuće, i mogu se preprodavati po mnogo većoj ceni, upravo zbog prirodnih materijala koji se sve više primenjuju na zapadu i pridaje im se veća vrednost.

Zbog lakoće gradjenja, dizajn se moţe lako prilagoditi ţeljama kupaca, brvnara je veoma atraktivnog izgleda,

zato se kaţe za ove kuće da izgledaju kao ” Drvene kuće iz bajki “. Mnogi kupci se opredeljuju za brvnare upravo zbog njihovog atraktivnog izgleda, a i sam boravak u njima je kao u banji.


str. 16

5.1.2 Prednosti brvnara (drvene kuće) u odnosu na obiĉne kuće One su uglavnom napravljene po većim standardima i potpuno od prirodnih materijala. Zbog toga vrednost ovih brvnara je mnogo veća u odnosu na tradicionalne kuće. o Brvnare su čvrste, stabilne, veoma otporne i generalno govoreći mogu trajati jako dugo. Postoje mnoge priče da su ovakve kuće preţivele najveće prirodne ne pogode od majke prirode. Ovakve kuće su preţivele i veliki uragan 2005, Katrina i Rita. Ovo ne zvuči iznenadjujuće. Za razliku od tradicionalnih zidova koji su čvrsti i neelastični, drvo o

je veoma fleksibilno i od punog materijala, materijala, pa su otpornije na prirodne nepogode nepogode od

običnih kuća. Zato u Japanu i na zapadu gde su česti zemljotresi ovakav način gradnje nalazi učestaliju primenu. Postoje još uvek dobro drţeće drvene kuće u Evropi koje imaju i preko 800 godina.

Priče da su brvnare tople i prijatne nije izmišljena. U poređenju sa hladnim običnim zidovima, drvo je veoma toplo na dodir. Trupci takodje imaju svoju toplotnu masu i od gustog su materijala. Puno drvo je energetski veoma efikasno, zadrţava o

temperaturu i prijatan vazduh unutar brvnare tokom cele godine. Stablo ima jedinstvenu sposobnost da odrţava konstantnu vlaţnost vazduha u prostoriji na nivou pd 45 -55%,

što je optimalna za ljudsko telo. Kada je veća vlaţnost uvazduhu, drveni zidovi upijaju suvišnu vlagu, time se postiţe idealna prirodna kontrola klime. o Ako je brvnara izgradjena od punih oblica i pravilno uklopljena, ona će biti energetski veoma efikasna. To znači da će se trošiti manje novca na grejanju, odnosno na hlađenje tokom leta. Ovakve izgrađene kuće su 20 -30 % toplotno efikasnije od tradicionalnih kuća. U toplim drvenim zidovima ne dolazi do kondenzacije i shodno tome ne razvijaju se gljivice i buđ, a oba se stvaraju kod hladnih kamenih zidova. Po izolaciji drvo od 50 mm zamenjuje zid-blok od 200 mm tako da su brvnare veoma tople zimi a leti hladne.

Pored toga što su energetski veoma efikasne, drvo je jako dobar zvučni izolator. Zidovi od stabala su veoma gusti i odbijaju spoljašnje zvukove i daju potpun mir i tišinu. Drvo je jedinstven građevinski materijal jer ima veliku sposobnost da apsorbuje toksične i štetne materije a naročito dim od cigarete. o


str. 17

Veličanstven izgled drveta, njegova struktura i boje Pristupačnost ovog materijala (laka nabavka) o o Visoke stope fizičkih i termičkih svojstava drveta o Niţa cena materijala (trupci, gradja) znatno utiče na ukupne troškove izgradnje Niţa cena unutrašnje dekoracije prostora. Nema dodatnih troškova na zidove, o krečenje , znatnija ušteda o Materijal koji koristimo je 100% prirodan. Zato se kaţe kod ovakvih kuća, zidovi kao da “Dišu” zimi kuće su tople i prijatno su sveţe u leto. U ovakvih prostorima nema potrebe za instalacijom klima uređaja, vlaţnost u njima je optimalna. o Izgradnja drvenih kuća omogućava lakše realizacije sloţenijih projekata o

Sama izgradnja drvene kuće traje kraće i jeftinija je od klasične (cigla -beton kuće). Naime nakon završetka obične kuće od cigle potrebno je neko vreme da se voda koja je korišćena prilikom izgradnje osuši iz zidova, pa za to vreme nije pogodna za stanovanje.

Drvene kuće spadaju u takozvanu suvu gradnju, pa je nakon izgradnje iste moguće odmah stanovati u njima. Zaključak je da drvene kuće bez ikakvog problema moţemo graditi zimi i tokom iste zime useliti se u nju, u zdrav i prirodan ambijent, uz znatnu uštedu novca za grejanje i hlađenje prostorija. Uopšteno govoreći, drvene kuće su veoma zdrave i prijatne, bilo za ţivot u njima ili da sluţe kao vikendice, one će pruţiti familijarnu toplinu i udobnost u godinama koje dolaze.

5.2 Bondruĉne Umesto masivnog drvenog zida, daleko ekonomičnije rešenje je zid na bondruk, sastavljen iz dva različita dela, raztičita i po dimenziji i po materijalu: konstruktivnog, koji prima sva vertikalna i horizontalna opterećenja i ispune koja ima samo funkciju pregrađivanja. Konstruktivni deo čine niz vertikalnih drvenih stubaca na rel ativno malim međusobnim rastojanjima, (tako osim naziva "zid na bondruk" postoji i naziv: "skeletni zid"), povezanim u donjem i gornjem delu horizontalnim elementima: temeljača ili prag dole i poklapača- gore. Zajedno sa sekundarnim horizontalnim elementim a: prečagama, odnosno nadvratnicima, nadprozornicima, podprozornicima i, u pojedinim poljima, kosim elementima - kosnicima, čine konstruktivni sklop koji je u stanju da primi i prenese sva vertikalna (od krova i tavanlca) i horizontalna (vetar) opterecenja.

U odnosu na dimenzije, oblik i razmeštaj drvenih elemenata razlikujemo nekoliko tipova bondručnih zgrada: o klasični bondruk, o unapređeni bondruk, o

rebrasti bondruk.


str. 18

5.3 Skeletne Konstruktivni sklop drvenih skeletnih zgrada čine (slično kao i kod čelicnog skeleta): o rebra- tavanjače međuspratne konstrukcije, o grede-podvlake, stubovi i o konstruktivni elementi za prijem horizontalnih sila. o Osnovni rasponi su: raspon podvlake: o ly = 4 – 6.0 m; hpod= 17 – 20 cm o raspon rebara lx = 4 – 5 m; hreb.= 25 – 30 cm rastojanje rebara o λ = 0.6 – 1.5 m o

odnos visine i širine h/b = 1:2 ili 1:3

Specifično svojim oblikovnim i mehaničkim svojstvima formira se raster stubova sa uobičajenim ramacima od 3,0 do 6,0 (nešto manjm nego u slučaju armirano betonskog ili čeličnog skeleta). Zavisno od međusobnog sklopa dva osnovna konstruktivna elementa-podvlake i stubova i pruţanje konstrukcije (podvlake) u jednom ili dva pravca- uobičajena je sledeća podela drvenih skeletnih zgrada (slično kao kod čeličnog skeleta): pruţanje konstrukcije u jednom pravcu i o o pruţanje konstrukcije u dva pravca – unakrsne konstrukcije.

5.4 Panelne Panelne drvene zgrade spadaju u kategoriju prefabrikovanih objekata- kod kojih

je većina radova, izrada prefabrikovanih panela, izvršena u fabričkom pogonu, tako da je vreme izvršenja radova na licu mesta (farbanje, izrada podova idr.) svedeno na minimum. Naravno, kod ovih objekata, kao i kod svih drugih drvenih zgrada, temelji ili podrumski zidovi se moraju prethodno izvesti na licu mesta. Osnovni elementi panelnih zgrada su: o vertikalni (zidni) paneli, o

horizontalni (tavanični) paneli i

o

elementi krovnih konstrukcija.


str. 19

DETALJ DRVENOG PANELA

1. drveni stub

2. letva za učvršćenje 3. spoljna obloga

4. vazdušni prostor 5. bitumenska folija

6. daščana oplata 7. termika

8. vazdušni prostor 9. unutrašnja obloga

5.4.1 Montaţne kuće u panelnom konstruktivnom sistemu Montaţne kuće su razvijeni tip stanovanja širom sveta. Poslednjih godina izuzetnu ekspanziju doţivljavaju drvene montaţne kuće zbog svojih naglašenih ekoloških karakteristika koje su u skladu sa odrţivom načinom gradnje, jer predstavljaju resurs koji se mo ţe nadoknaditi, ako se građa dobija iz šuma koje se pravilno odrţavaju. Montaţne kuće se prave od drvenih sendvič panela, ili kao kuće od masivnih drvenih oblica, odnoso poluoblica kojim je moguće ostvariti energetsku efikasnost objekta. Zajedni čka im je vidljiva struktura drveta na fasadi i drveta u

enterijeru, po čemu se razlikuju od ostalih oblika ostalih kuća. Drvene kuće od panela se danas izvode konstruktivno u različitim varijantima nosive konstrukcije : od drvenih skeletnih elemenata, visoko kvalitetnih lameliranih greda, do različitih

tipova nosećih od drvenih panela, sa razvijenom tehnologijom međusobnog spajanja elemenata. Zajednička karakteristika drvenih montaţnih kuća je da predstavljaju savremena konstruktivna rešenja, znatno unapre đena da omoguće odgovarajuću izolaciju. Postizanje standarda niskoenergetskih pasivnih kuća, tj. prolaza toplote K kod svih spoljnih građevinskih elemenata je ispod 0.15 W/m 2K, u izvedbi bez toplotnih mostova i sa viskokim stepenom nepropusnosti vazduha.


str. 20

Elementi drvene montaţne kuće se spajaju na gradilištu. o Fasadni elementi se spuštaju pomoću krana i montiranja su na licu mesta prema planu montaţe. o

5.4.2 Prednosti drvenih montaţnih kuća Upotreba prirodnih neškodljivih materijala - za izolaciju se koriste odgovarajući prirodni materijali, kojima se moţe ostvariti odlična toplotna i zvučna izolacija. o Optimalno iskorišćavanje sirovine i prirodnih resursa - manje otpada zbog proizvodnje u fabrici i smanjenje troškova, jer se komplet niji elementi dovoze direktno na gradilište. Kratak period izgranje - s obzirom da se svim elementi kuće izgrađuju u fabrici o vreme potrbno za izgradnju se svodi na vreme potrebno za njihovu montaţu 3 – 7 o

dana.

Iskorišćenost prostora - zidovi velikih montaţnih kuća su dosta tanji od zidova klasičnih kuća, tako da se koristi prostor u odnosu na bruto površinu, povećava do 10% o Energetska efikasnost – montaţom kuće uključena je odgovarajuća toplotna zaštita, tako da je odmah moguće ostvariti visok stepen energetske efikasnosti. o

Kuća 205, Vacarises, Španija AUTORI:

HARQUITECTES HARQUITECTES (DAVID LORENTE, JOSEP RICARD, XAVIER ROS, ROGER TUDÓ)

OBJEKAT:

PORODIĈNA KUĆA MESTO:

VACARISSES, CATALUNYA, ESPAÑA Lamelirano drvo je obnovljiv materijal koji

moţe biti demontiran i recikliran, što znači da se njegov ţivotni ciklus zatvara. Lamelirani drveni paneli mogu da ostanu vidljivi na podovima, zidovima i plafonima. Instalacije su skrivene i

obloţene gipskartonskim pločama na zidovima ispod kojih se distribuir a sistem kroz kuću. Pored toga, zidovi u polovini soba su ostali sa vidljivom drvenom strukturom. Fasade su provetrene, sa

završnom obradom od četinarskog drveta. Prozori su takođe zaštićeni pokretnim drvenim kapcima. Kuća je postavljena na ogromnu stenu, okruţena šumom, tako da njeno prisustvo u prirodnom ambijentu ne narušava krajolik.


str. 21

5.5 Prostorne Prostorne drvene zgrade spadaju u kategoriju totalno prefabrikovanih objekata.

U principu, osnovni prostorni element je sastavljen od više vertikalnih i horizontalnih panela u pogonu, a u kombinaciji sa nekoliko istih ili sličnih elemenata formira se ceo objekat. Na taj način vreme izvršenja radova na licu mesta, izrada temelja i montaţa, svedena je na minimum. Kod ovih objekata je veći problem njihov transport nego njihovo sklapanje u pogonu, te se proizvođači prefabrikovanih drvenih objekata radije odlučuju za izradu panelnih no prostornih zgrada.

6.0 Drvene fasade Kao prirodna i obnovljiva sirovi na, drvo sve više ulazi u modu. Drvene fasade mogu da budu zaista vrlo svestrane: arhitektonski jednostavne ili

ukrašene i zaigrane, neobrađene ili premazane jakim bojama. Osim prirodnog spoljašnjeg izgleda takva obloga nudi široke mogućnosti toplotne izolacije, sto je danas uglavnom najvaţniji razlog odabira spoljašnje drvene fasade. Iza drvene fasade sa pozadinsk om ventilacijom moguće je nagurati dovoljno toplotnog izolacijskog materijala koji će objekat vrlo brzo po standardima da svrsta među niskoenergetske objekte. Pri tome je vrlo bitno da se tokom postavljanja izolacije izbegnu sve vrste toplotnih mostova. Prirodne drvene fasade tokom godina dobijaju neravnomernu srebrnkastu patinu dok se one premazane lakom ili glazurom moraju redovno renovirati svakih 3 do

10 godina. Kod korektne konstruktivne zaštite drveta bez hemijskih preparata vek trajanja drvene fasade bez ikakvih premaza iznosi više decenija. ZAHTEVI KOJE TREBA FASADA DA ZADOVOLJI 1.Toplotna zaštita -postavljanje mineralne vune

2. Zaštita od vlage -postavljanje parne brane

3. Zaštita od vlaţenja -postavljanjem kišne brane 4.Akumulacijatoplote -brzi prodor toplote (uvodi se fasada, postavljanjemobloge ispred jezgra panela panela zida) zida)


tkz.vetrena

str. 22

7.0 Zakljuĉak Kao što se moţe videti, primenom drveta i izgradnjom drvenih kuća ne samo da se postiţe zdrav i prirodan ambijent, nego i znatna ušteda u novcu i vremenu prilikom izgradnje i kasnije ušteda na zagrevanju i hlađenju. Izgradnja kuća od drveta postaje sve popularnija širom sveta. Rustičan izgled i miris drveta daje kući udoban i topao osećaj boravka uz vatru pored kamina. Pošto su napravljene od punih oblica, balvana i drvenih ramova ove kuće su ekološki i energetski veoma efikasne . Postoje mnogi razlozi za odabir drvene kuće poput zdravijeg ambijenta, bliskosti prirodi, ţelje za estetikom, a posebno cene. Drvene kuće su najzastupljenije u drţavama sa visokim ţivotnim standardom kao što su: o o o

u SAD i Kanadi je 90% kuća od drveta u Skandinaviji je 60% kuća od drveta u Nemačkoj je 30% kuća od drveta

8.0 Literatura

o

o o

Ivković

V. Drvene konstrukcije II SkriptarnicaArhitektonskog fakulteta, 1991

-

Drvene

zgrade,

skripte,

Tehničar 3, Građevinska knjiga , Beograd, 1984 Magazin za eko arhitekturu i kulturu - eko kuća, Mr Vladimir Lovrić, dia, broj 01, 2012

o

o o

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B2%D0%BE_(%D0%BC%D0%B0%D1%82%D 0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB) http://www.brvnare.org/ http://www.honkasrbija.com/sr/


str. 23

Drvo i Primena Drveta u Arhitekturi

Recommend Documents