USPOSTAVLJANJE GLOBAL G.A.P. STANDARDA U ZASADU BOROVNICE/MALINE Global GAP je međunarodni standard koji definiše zahteve dobre poljoprivredne prakse u primarnoj poljop poljopriv rivred rednoj noj proizv proizvodn odnji, ji, i origin originaln alno o je kreira kreiran n i namenj namenjen en proizv proizvođač ođačim ima a svežeg svežeg voća voća i povrća povrća koji koji snabdevaju maloprodajne lance megamarketa širom Evrope (Metro, Tesco, Lidl, Sainsbury’s ....). Zahtev Zahtevi, i, koji koji predst predstavl avljaj jaju u dobru dobru poljop poljopriv rivred rednu nu praksu praksu,, defini definisani sani su pomoću pomoću kritič kritičnih nih tačaka tačaka u proizvodnji. Ove tačke se kontrolišu interno, od strane samih proizvođača, i eksterno, u cilju sertifikacije, od strane ovlašćenih sertifikacionih organizacija. Trenutno, standard za voće i povrće obuhvata 236 kontrolnih tačaka tačaka (verz (verzij ija a 3.1 standard standarda), a), od kojih kojih su neke neke obavez obavezne, ne, druge druge su manje manje obavez obavezuj ujuće uće a pojedi pojedine ne su preporuke, tj. neobavezujuće jer njihovo neispunjavanje ne utiče na izdavanje sertifikata. Obzirom da je ovaj standard namenjen svim proizvođačima voća i povrća širom zemaljske kugle, često se u primeni standarda nailazi na određeni broj neprimenljivih tačaka (npr. uzgoj GMO useva je zabranjen u Srbiji i tačke koje se tiču gajenja GMO useva su u Srbiji neprimenljive). neprimenljive). Iz tog razloga, realno je govoriti o otprilike 150 – 200 primenljivih tačaka u proizvodnji borovnice/maline 1. Radi lakšeg upoznavanja i bolje preglednosti samih tačaka tj. zahteva GlobalGAP standarda, ovom prilikom ih predstavljamo logičnim redosledom, u skladu sa proizvodnim procesom i mestom na kojem ovi zahtevi nastaju.
1) Zasnivanje zasada tj. početak proizvodnje u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom Bilo da je reč o već podignutom zasadu, ili o lokaciji na kojoj se tek planira sadnja, potrebno je najpre ispitati rizike koji postoje na datoj lokaciji, odnosno u datoj proizvodnji, bez obzira da li se radi o rizicima same lokacije ili rizicima koji proizilaze iz proizvodnog procesa. Ovu analizu rizika je potrebno dokumentovati, i tom prilikom treba uzeti u obzir različite rizike koji se odnose na: bezbednost radnika, bezbednost poljoprivrednih proizvoda i bezbednost životne sredine. Na primer: rizici koji proističu iz same lokacije (blizina zagađivača: prometnih puteva, industrije, reka koje se često izlivaju i plave zasad i dr; prethodna upotreba te parcele – parking, deponija, upotreba u industriji; veliki nagib – erozija, klizište, otežan rad mehanizacije; klimatski rizici – gradobitnost, suša, rani ili pozni mrazevi u tom lokalitetu i sl), rizici koji proističu iz proizvodnih procesa (pekomerna i nekontrolisana upotreba đubriva i pesticida, pesticida, primena pesticida pesticida bez zaštitne zaštitne opreme, opreme, nekontrol nekontrolisano isano odlaganje odlaganje otpada, otpada, upotreba upotreba hemijski hemijski ili mikrobiol mikrobiološki oški neispravne neispravne vode, higijena higijena radnika radnika prilikom prilikom radova na polju, a naročito prilikom berbe ili pakovanja proizvoda, higijena ambalaže, transportnog vozila vozila,, sledlj sledljivo ivost st proizv proizvoda oda,, zamena zamena sertif sertifiko ikovan vanih ih i nesert nesertif ifiko ikovan vanih ih proizv proizvoda oda,, neadekvatno skladištenje i sl.). Ova analiza je prvi neophodan korak, koja može da pomogne samom proizvođaču da identifikuje glavne rizike koji ga očekuju u proizvodnji, kako bi ih predupredio odgovarajućim preventivnim merama, kao što su sistem za navodnjavanje, protivgradna mreža, pravac redova upravan na nagib parcele, nabavka zaštitne opreme, vođenje zapisa o upotrebi đubriva i pesticida, ali i propisivanje određenih higijenskih procedura prilikom berbe, pakovanja, transporta, skladištenja i sl. Nakon definisanja glavnih rizika i preduzimanja neophodnih mera da se ti rizici izbegnu ili umanje, potrebno je identifikovati proizvodne jedinice, sopstvenim oznakama (polje 1, 2, 3.... ili a, b, c isl.) i to kako na mapi tako i na terenu (npr. proizvodna jedinica br. 1 je zasad od 1,5 ha i to na K.P. 56 obeležen na mapi kao i na samom polju - tabla na kojoj piše proizvodna jedinica br. 1). U skladu sa ovako identifikovanim proizvodnim jedinicam jedinicama a će se voditi voditi i sva evidencija evidencija koja je suština suština dobre poljoprivre poljoprivredne dne prakse prakse (evidencij (evidencija a đubrenja, đubrenja, navodnjavanja, zaštite bilja, berbe i sl), od koje polazi i sledljivost samih proizvoda u lancu „od njive do trpeze“, o kojoj će kasnije biti više reči. 1
Ukoliko Ukoliko se vrši prodaja odmah nakon berbe, tj klasiranje klasiranje i pakovanje pakovanje se vrši odmah na polju, tačke koje se odnose na manipulacij manipulaciju u i skladištenje proizvoda su neprimenljive i one se ne kontrolišu. Ako se pak klasiranje, pakovanje i skladištenje vrši unutar hladnjače, više je kontrolnih tačaka koje su primenljive.
2) Proizvodna jedinica tj. kontrolne tačke primenljive u zasadu Primena GlobalGAP standarda u zasadu borovnice počinje od već pomenute identifikacije proizvodne jedinice (npr. istaknuta tabla na polju na kojoj piše „Polje br. 1, K.P. 56, P – 1,5 ha“ i sl). U skladu sa tom identifikacijom se vode svi neophodni zapisi u vezi sa proizvodnjom, i to: zapisi o sadnji i upotrebljenom sadnom materijalu (uključujući podatke o: vrsti i količini upotrebljenog sadnog materijala, datumu sadnje i načinu sadnje – npr. u redove, jamiće, razmak sadnje 3 x 1,5 m i sl. za svako polje tj. proizvodnu jedinicu) zapisi o đubrenju tj primeni sredstava za ishranu bilja (u vidu tabele koja obavezno mora sadržati sledeće podatke: mesto primene đubriva – npr. polje br.1; datum; vrstu đubriva i njegov sastav – npr. mineralno đubrivo NPK – 20:20:20 + 3% MgO; primenjene količine; metod primene – npr. mašinski rasturač, ili depozitor đubriva, ili sistem fertirigacije i sl; i ime lica koje je izvršilo đubrenje) 2 zapisi o navodnjavanju (uključujući način navodnjavanja, datum i količinu vode) 3 zapisi o primeni sredstava za zaštitu bilja (u vidu tabele koja obavezno mora sadržati sledeće podatke: mesto primene pesticida – lokacija; naziv vrste i sorte koja se tretira; datum tretmana; trgovačko ime i aktivnu materiju sredstva za zaštitu bilja; primenjena količina sredstva za zaštitu bilja; period karence; naziv bolesti ili štetočine zbog koje se sprovodi tretiranje; ime nalogodavca; ime osobe koja sprovodi zaštitu i upotrebljenu mehanizacija za primenu sredstava za zaštitu bilja) 4 zapisi o berbi proizvoda (sa podacima o datumu berbe, proizvodnoj jedinici, vrsti koja se bere i ubranoj količini), 5 zapisi o transportu i ulazu ubranih proizvoda u objekte za rukovanje ili skladištenje (koji sadrže datum i količinu transportovanog i predatog proizvoda, i ime lica koje je zaprimilo te proizvode). Pored vođenja gore navedenih zapisa, u zasadu se moraju sprovoditi mere obrade zemljišta kojima se umanjuje zbijanje zemljišta ili pojava erozije (npr. redukovana obrada zemljišta, zatravljivanje međurednog prostora, zastiranje zemljišta u redu prirodnim ili veštačkim materijalom i sl.). Takođe, na terenu moraju postojati znaci upozorenja i zabrana, i druga obaveštenja kojima se radnici i posetioci informišu o: zabrani jela, pića i pušenja u zasadu, osim u delu koji je za to određen i namenjen; 2
Preporuke u vezi sa đubrenjem mora dati lice koje je za to kvalifikovano tj. agronom (visoka ili viša stručna sprema, ili srednja stručna sprema sa iskustvom u proizvodnji) koji može opravdati naloge za đubrenjem tj vreme, vrstu i količinu upotrebljenog đubriva prema potrebama biljke. Relevantna dokumentacija koja ovo potvrđuje (diplome, sertifikati o kursevima, stručna literatura i sl.) mora biti dostupna pri kontroli. Ako se koristi organsko đubrivo (stajnjak, kompost i sl.) mora se uraditi analiza rizika u vezi sa poreklom i stepenom zgorelosti (zbog prisustva semena korova, gljiva i bakterija prouzrokovača bolesti, teških metala i sl.) a takođe treba uzeti u obzir i sadržaj hranljivih elemenata (NPK) u ovoj vrsti đubriva pre davanja saveta o količinama mineralnog đubriva. 3 Pored ovoga, potrebno je da postoji dokumentovana odluka proizvođača kojom se zabranjuje upotreba otpadnih – neprečišćenih voda za navodnjavanje, kao i upotreba ljudskih fekalija i otpadnog kanalizacionog mulja za đubrenje. Takođe, po pitanju navodnjavanja, potrebno je da voda potiče iz održivog izvora vode (koji ne presušuje niti se navodnjavanjem ugrožavaju drugi korisnici vode), a da način navodnjavanja i količina vode uzima u obzir uštedu vode (npr. kap po kap metod a nikako metoda plavljenja) kao i samu potrebu biljke za vodom. Najzad, potrebno je najmanje jednom godišnje analizirati vodu za navodnjavanje (ispitivanje fizičkih i/ili hemijskih i/ili mikrobioloških parametara u skladu sa analizom rizika izvora vode). Ukoliko analize pokažu prisustvo zagađivača, potrebno je demonstrirati sprovedene korektivne mere (npr. dezinfekcija mikrobiološki neispravne vode i sl.). 4 Preporuke u vezi sa zaštitom bilja mora dati lice koje je za to kvalifikovano tj. agronom (visoka ili viša stručna sprema, ili srednja stručna sprema sa iskustvom u proizvodnji) sa određenim predznanjem o integralnoj zaštiti bilja. Relevantna dokumentacija koja ovo potvrđuje (diplome, sertifikati o kursevima, stručna literatura i sl.) mora biti dostupna pri kontroli. U skladu sa integralnom zaštitom bilja, proizvođač mora demonstrirati primer preduzetih preventivnih mera (npr. izbor vrste/sorte/proizvodne lokacije, odstranjivanje zaraženih plodova ili delova biljke i sl), kao i primer monitoringa na osnovu kojeg se donosi odluka o intervenciji i tretiranju (praćenje pojave štetočina na osnovu postavljenih zamki, ili pojave bolesti na osnovu vremenskih uslova: vlage, temperature, vetra i sl). Sredstva za zaštitu bilja moraju biti registrovana u zemlji poljoprivredne proizvodnje za vrste na kojima se primenjuju, i ukoliko je moguće, mere protiv rezistentnosti se moraju primenjivati (promena preparata tj aktivnih materija u borbi protiv istih bolesti/štetočina). Proizvođač mora imati dostupnu listu svih odobrenih sredstava za zaštitu bilja, kao i listu zabranjenih sredstava za zaštitu bilja u EU, ukoliko je proizvod namenjen tržištu EU. 5 Pre berbe, treba voditi računa o konzumnoj karenci primenjenih sredstava za zaštitu bilja.
-
zabrani uvođenja i prisustva životinja u zasadu; prisutvu potencijalnih opasnosti na terenu (trajanje radne karence nakon tretiranja pesticidima6, visoki napon, voda nije za piće i sl.); obavezi pranja ruku pre vraćanja na rad u berbi (posle jela, pušenja, upotrebe toaleta i sl) i obavezi korišćenja toaleta za vršenje nužde.
U skladu sa ovim obaveštenjima, na terenu je u trenutku berbe obavezno prisustvo opreme za pranje/dezinfekciju ruku (voda, sapun, sredstvo za dezinfekciju, ubrus), toaleti za vršenje nužde, odvojen prostor za jelo, piće i pušenje i kante za otpad. Samu berbu je potrebno sprovoditi u higijenskim uslovima, što, osim lične higijene radnika uključuje i čistoću ambalaže (nova, ili stara ali oprana pre upotrebe) i čistoću transportnih vozila, koju je potrebno proveriti pre svakog transporta. 3) Prateći i pomoćni objekti na gazdinstvu 3.1. Skladište sredstava za ishranu bilja (đubriva) Mineralna đubriva treba da da su uskladištena tako da su ispunjeni određeni osnovni kriterijumi: - da je reč o nadkrivenom objektu, ili da su mineralna đubriva barem prekrivena folijom koja ih štiti od padavina, u kom slučaju ono mora biti smešteno na paletama tj. nikako direktno na zemlji; da su u suvom i čistom skladištu, odvojeno od pesticida i od svežih poljoprivrednih proizvoda; - da ne postoji mogućnost izlivanja tečnih đubriva u vodotokove (npr. da su smeštena u kontejnere koji u slučaju loma ambalaže mogu da zadrže izliveni sadržaj). Pored toga, u skladištu mora postojati inventar svih vrsta i količina mineralnih đubriva ne stariji od 3 meseca. Takođe, za sva kupljena mineralna đubriva mora se čuvati račun i prateća dokumentacija o sadržaju hranljivih elemenata, i eventualno, sadržaju teških metala. Organska đubriva, ukoliko se upotrebljavaju u proizvodnji (stajnjak, kompost i sl.) se moraju skladištiti na način kojim je onemogućena kontaminacija zemljišta i podzemnih/površinskih voda (na nepropusnoj podlozi sa zidovima i najmanje 25 m udaljeno od površinskih voda). 3.2. Skladište sredstava za zaštitu bilja (pesticida) Skladište sredstava za zaštitu bilja (pesticida) mora ispunjavati sledeće uslove: - da je stabilno (čvrsto), izgrađeno od nezapaljivog materijala, izolovano od spoljašnjih temperaturnih ekstrema i da je sa ograničenim pristupom ( tj. da postoji mogućnost zaključavanja), i da pristup (ključeve) imaju samo osobe obučene za rad sa opasnim materijama; da poseduje ventilaciju tj. mogućnost provetravanja; da je dovoljno osvetljeno, izvorom prirodne i veštačke svetlosti; da se u njemu ne nalaze drugi proizvodi ili đubriva (sa izuzetkom đubriva koja se folijarno primenjuju zajedno sa pesticidima); u slučaju polica, da su one od materijala koji nema mogućnost upijanja, i da su praškaste supstance uskladištene na policama iznad tečnih supstanci; da su svi pesticidi u svojim originalnim pakovanjima (i da postoje dokazi o nabavci tih pesticida); da su oni pesticidi koji su namenjeni GlobalGAP sertifikovanim proizvodima vizuelno odvojeno uskladišteni od pesticida namenjenih ostalim proizvodima, i da su svi oni zvanično registrovani u zemlji proizvodnje; - da ne postoji mogućnost izlivanja tečnih pesticida u vodotokove (npr. da su smešteni u kontejnere koji u slučaju loma ambalaže mogu da zadrže njen sadržaj, ili je na ulazu u skladište prag podignut čime se sprečava izlivanje tečnosti napolje i sl.); 6
Proizvođač treba da vodi računa o radnoj karenci pesticida koji koristi. U dokumentovanoj proceduri o zabrani ulaska na polje u periodu trajanja radne karence treba da obrazloži na koji način se kontroliše ova zabrana (radna karenca je obično 24-48 časova nakon tretmana, a ukoliko nije navedena na ambalaži pesticida, onda ona traje dok se primenjeno sredstvo ne osuši na listu biljke i u tom periodu stoji znak zabranjenog pristupa na ulazu u zasad, koji postavlja lice koje vrši primenu pesticida)
-
da sadrži opremu i materijal za sakupljanje eventualno prosutih pesticida (pesak, kofe, kese, lopate isl.); da sadrži mernu opremu za spravljanje potrebnih rastvora pesticida (merice, menzure, vage i sl.); da na udaljenosti od maksimalno 10 m postoji izvor čiste vode, vizuelno istaknuta procedura za pružanje prve pomoći u slučaju trovanja i pribor za pružanje prve pomoći.
Pored toga, u skladištu mora postojati inventar svih vrsta i količina pesticida ne stariji od 3 meseca. Takođe, na gazdinstvu nije dozvoljena upotreba prazne ambalaže od pesticida koja se koristi u druge svrhe, već je praznu ambalažu potrebno temeljno (3 puta) isprati, sadržaj vratiti u prskalicu a praznu ambalažu izbušiti i sakupljati u prostoriji koja je pod ključem i gde nema opasnosti po zagađenje zdravlja ljudi ili životne sredine (može biti i u skladištu pesticida) do njenog propisnog odlaganja ili uništavanja. U istom skladištu se, posebno obeleženi i odvojeni, čuvaju pesticidi kojima je istekao rok upotrebe. 3.3. Ostali zahtevi na samom gazdinstvu Po pitanju poljoprivredne mehanizacije, potrebno je voditi evidenciju o svim redovnim servisima i održavanju kao i o vanrednim popravkama i zameni delova. Mehanizaciju koja se koristi za primenu sredstava za ishranu bilja i sredstava za zaštitu bilja potrebno je redovno (najmanje jedanput godišnje) kalibrirati kako bi se osigurao njen ispravan rad. Ovu kalibraciju obavlja za to osposobljeno lice ili institucija (može biti i sam proizvođač, ukoliko za to poseduje odgovarajuće kvalifikacije – mehanizator poljoprivrednih mašina, mašinski tehničar ili inžinjer i sl.), i o tome mora postojati odgovarajući zapis (procedura o sprovođenju kalibracije i rezultati testiranja tj kalibracije). U vezi sa higijenom na gazdinstvu, potrebno je da su prisutne kante za sakupljanje otpada, da je gazdinstvo vizuelno čisto, i da postoje prateće prostorije: za jelo, piće, pranje ruku, toaleti, kao i prostorije za eventualni smeštaj povređenih radnika gde bi im se mogla ukazati prva pomoć do dolaska lekara. Obaveštenje o procedurama u vezi sa higijenom i bezbednosti na gazdinstvu treba da je vidno istaknuto na ulazu za sve radnike i posetioce. Najzad, na gazdinstvu je neophodno prisustvo vizuelnih procedura i znakova upozorenja za slučaj opasnosti kao i relevantnih korisnih informacija (procedura u slučaju požara, opasnost od visokog napona, skladište pesticida, vlažan pod, zabranjeno pušenje, zabranjen pristup životinjama, kontakt medicinske i vatrogasne službe, glavni razvodni ventili gasovoda, osigurači struje i sl.). Pored toga, kontroliše se i prisustvo zaštitne odeće, naročito za rad sa opasnim materijama (kombinezoni, maske, zaštitne čizme i rukavice i dr.) koje je potrebno čistiti i o državati, odnosno redovno zamenjivati u slučaju o štećenja.
4) Rukovanje 7 i skladištenje poljoprivrednih proizvoda 8 Nakon berbe, transporta i prijema poljoprivrednih proizvoda, sve operacije koje se nad njima vrše (izuzev prerade) se kontrolišu, uglavnom po određenim higijenskim zahtevima. Proverava se higijena samih radnika, prostorija u kojima se rukuje proizvodima i linijama na kojima se to vrši i najzad samog skladišta. Radnici koji vrše rukovanje i pakovanje proizvoda dužni su da se pridržavaju higijenskih procedura i uputstava, koje podrazumevaju, između ostalog i: ograničavanje jela, pića i pušenja na određene prostorije izvan prostora za rukovanje (sa izuzetkom pijenja vode), zabranu nošenja nakita, obavezu informisanja šefa smene u slučaju bolesti ili simptoma bolesti (malaksalost, temperatura, kijavica i sl.) kako bi se dobilo drugo zaduženje, obavezu saniranja bilo kakvih posekotina ili sličnih manjih povreda pre nastavka rada, obavezu pranja ruku posle jela, pušenja, upotrebe toaleta i sl. Ove instrukcije, kao i druge koje proizvođač želi dodati u slučaju potrebe (npr. zaštitna odeća – mreže za kosu, maske za lice, rukavice u hladnjači isl.) moraju se nalaziti u proceduri o higijeni pri rukovanju, ali i biti vizuelno istaknute unutar samog objekta.
7
Rukovanje proizvodima je obuhvaćeno GlobalGAP standardom i odnosi se na jednostavne manipulativne radnje nad poljoprivrednim proizvodima, kao što su: pranje i čišćenje, prebiranje, kalibriranje, pakovanje i priprema za prodaju i sl. 8 Ukoliko se proizvodi prodaju direktno sa njive, ovi zahtevi nisu primenljivi i sertifikat se odnosi na proizvodnju i berbu proizvoda, a ako se radi o grupi proizvođača koji imaju centralni pogon u kome se svi proizvodi skladište i pakuju, odgovornost za ispunjenost ovih zahteva je na samoj grupi (zadruga, hladnjača koja je nosilac grupe i sl.), a ne na individualnim proizvođačima – članovima grupe
Objekti u kojima se vrši rukovanje i skladištenje proizvoda moraju se redovno održavati i čistiti (dozvoljeno je prisustvo količina otpada iz tekućeg dana). Mora postojati instrukcija o čišćenju linija za pakovanje, toaleta i skladišta u kojoj je definisana i učestalost i n ačin čišćenja (samo suvo čišćenje, ili i ispiranje, ili i dezinfekcija – što zavisi od namene objekta koji se čisti). Sredstva za čišćenje moraju biti uskladištena odvojeno od ostalih proizvoda i ukoliko se njima čiste linije koje dolaze u kontakt sa proizvodom, ta sredstva moraju biti odobrena za upotrebu u prehrambenoj industriji. O svim operacijama čišćenja se vode zapisi.
-
-
-
Unutar samih objekata se kontrolišu i sledeći zahtevi: o kontroli kvaliteta proizvoda pri ulazu (po klasama ili zahtevima tržišta) se moraju voditi zapisi; oštećeni proizvodi koji su škart se odvajaju na posebno mesto koje se redovno čisti; lampe iznad linija za pranje, prebiranje i pakovanje su zaštićene plastičnim poklopcem za slučaj pucanja sijalice; voda koja se koristi za eventualno pranje plodova mora da odgovara kvalitetu pijaće vode (ako nije iz javnog vodovoda onda je obavezna laboratorijska analiza); ambalaža i proizvodi za pakovanje se skladište u odvojenom i čistom prostoru; viljuškari koji su unutar objekata rade na gas/struju tj. nemaju izduvne gasove; toaleti ne smeju biti u direktnom kontaktu sa prostorijom za rukovanje (moraju postojati fizička barijera između), a sapun ne sme biti parfemisan tj. da sadrži jake mirise koji bi mogli preći na sam proizvod; zabranjen je pristup životinjama i pticama (kako ne bi kontaminirali proizvode); moraju se sprovoditi mere dezinfekcije i deratizacije skladišta, o čemu mora postojati plan i zapis, a zamke moraju biti postavljene tako da ne predstavljaju opasnost po ljude.
Po pitanju samih skladišta, osim održavanja higijene, najčešće su primenljivi i zahtevi koji se odnose na održavanje temperature i vlažnosti. Potrebno je pratiti rad instrumenata za merenje vlažnosti i temperature i u skladu sa analizom rizika, sa vremena na vreme ovu opremu proveriti i kalibrisati. Najzad, ukoliko se u objektima za rukovanje i skladištenje vrši i tretiranje proizvoda nakon berbe, tokom skladištenja (fungicidima, voskovima ili biocidima) potrebno je o tome voditi evidenciju identičnu evidenciji primene sredstava za zaštitu bilja u polju.
5) Ostali administrativno – birokratski zahtevi GlobalGAP standarda Pored svih do sada navedenih zahteva u polju, skladištima, pratećim prostorijama na gazdinstvu i objektima za rukovanje i skladištenje proizvoda, GlobalGAP standard definiše i druge zahteve, koji se ne bi mogli svrstati u prethodne kategorije, jer se odnose na čitav proizvodni ciklus a ne na n jegove pojedine delove. Jedan deo ovih zahteva čine procedure koje je potrebno posedovati u dokumentovanoj formi, i to:
-
-
9
procedura o sledljivosti proizvoda (kojom se definiše na koji način se vode zapisi i proizvodi identifikuju kroz ceo proizvodni ciklus – od polja, preko berbe, transporta, pakovanja i skladištenja do prodaje) 9 procedura o prijemu i rešavanju žalbi&reklamacija (koja obuhvata način prijema žalbi od kupaca, potrošača i sl. i postupke koji se sprovode kako bi se utvrdila njihova istinitost; ova procedura mora sadržati obavezu da proizvođač u slučaju potvrđivanja istinitosti reklamacije, obavesti sertifikacionu kuću o tome, a proizvode koji su predmet žalbe povuče sa tržišta) proceduru povlačenja tj. opoziva proizvoda sa tržišta (koja sadrži objašnjenje mehanizma, zaduženja i odgovornosti u slučaju povlačenja neusaglašenih proizvoda sa tržišta) 10
Drugim rečima, vode se zapisi na taj način, da je moguće preko oznake koja se nalazi na pakovanju utvrditi kada je taj proizvod upakovan, transportovan i zaprimljen, kada je ubran, kako i na kojoj parceli je proizveden i gde je sve isporučen (npr. serija ili lot br. 0102201 je proizvod broj 01 – borovnica, koja potiče sa proizvodne jedinice 02 i koja je izašla iz hladnjače tj skladišta 201-og dana u godini tj. 20.07. tekuće godine; preko sistema zapisa se utvrdi koja količina je spakovana 20og jula i gde je sve ona prodata, a još dublja analiza zapisa treba da pokaže kada je taj proizvod ušao u hladnjaču, kada je bila njegova berba, kada je bilo đubrenje, poslednja primena pesticida i sl.) 10 Drugim rečima, ovom procedurom se definiše u kojim se slučajevima proizvod povlači sa tržišta, ko donosi tu odluku, ko i kako sprovodi tu odluku i šta se dešava sa tim proizvodom (da li se šalje u industriju ili na drugo tržište, ili se u krajnjem slučaju, ako je neupotrebljiv, uništava). Ovu proceduru je potrebno jednom godišnje testirati, tj napraviti simulaciju opoziva (samo simulacija, bez stvarnog povlačenja).
-
proceduru uzorkovanja proizvoda i njegovo ispitivanje na prisustvo rezidua (MRL) u nivoima koji su dozvoljeni na tržištu za koji je proizvod namenjen 11. Osim ovih procedura, proizvođač je dužan da:
-
-
-
na svim stalnim lokacijama gde je to primenljivo poseduje pribor za pružanje prve pomoći (skladišta, mehaničarske radionice, vozila koja transportuju proizvode i vozila kojima se vrši primena pesticida isl.); vodi zapise o svim obukama koje se sprovode n a gazdinstvu; 12 prilikom prve inspekcije u cilju izdavanja sertifikata poseduje zapise o svim aktivnostima u proizvodnji stare najmanje 3 meseca; pre dolaska inspektora iz sertifikacione kuće izvrši unutrašnju kontrolu (samoinspekcija) svih kontrolnih tačaka GlobalGAP standarda iz zvanične GlobalGAP ček-liste, i u slučaju utvrđenih neusaglašenosti sprovede korektivne mere, o čemu vodi evidenciju i čuva zapise. Svi dokumenti u vezi GlobalGAP standarda se mogu naći na internet stranici http://www.globalgap.org/ a sama ček lista za unutrašnju (ali i spoljašnju, sertifikacionu) inspekciju, koja se sastoji iz 3 dela:
1. Sva poljoprivredna gazdinstva (All farm base) 2. Biljni usevi (Crop base) i 3. Voće i povrće (Fruits and vegetables) se može naći na linku http://www.globalgap.org/cms/front_content.php?idart=1440 .
11
U skladu sa procedurom, sam proizvođač može uzorkovati proizvod, o čemu postoje zapisi, a ispitivanje na prisustvo rezidua pesticida mora obaviti laboratorija koja je za to akreditovana po standardu ISO 17025. Proizvođač treba da ima na raspolaganju podatke o dozvoljenim MRL količinama pesticida za tržište gde želi da plasira svoj proizvod. 12 Obavezna je obuka jednom godišnje svih zaposlenih lica na gazdinstvu o bezbednosti na radu unutar gazdinstva i o osnovnim higijenskim zahtevima, koju sprovodi sam proizvođač tj. odgovorno i kompetentno lice na gazdinstvu. Pored toga, obavezna je obuka o higijeni radnika za pojedine osetljive procese – berbu i rukovanje, kao i obuka o rukovanju sa opasnim materijama za lica koja imaju kontakt sa njima (magacioneri skladišta pesticida, lica koja primenjuju pesticide i sl.). Takođe, potrebno je da je najmanje 1 osoba na gazdinstvou obučena za pružanje prve pomoći (obuka u zadnjih 5 godina).
