Usvajanje sistema glagolskih oblika Seminarski rad iz predmeta: Pregledna gramatika srpskog jezika kao stranog 1
Profesorica: Jasmina Dražić
Studentkinja: Sanela Pustai
Filozofski fakultet Novi Sad, 2013
2
Filozofski fakultet Novi Sad, 2013
2
I Uvod Ovaj seminarski rad za predmet ima usvajanje sistema glagolskih oblika u nastavi srpskog kao stranog jezika iz udžbenika Naučimo srpski 1 i Naučimo srpski 2. Cilj rada je da se dâ pregled načina obrade glagolskih oblika kroz pomenute udžbenike, da se ustanovi kako se materija gradira u vezi sa određenim tematskim celinama. Pri utvrđivanju pomoći će nam gramatike srpskog jezika za stance autora Pavice Mrazović i Ivana Klajna. Pri analizi koristićemo se deskriptivnom metodom budući da je cilj opisivanje stanja u navedenim udžbenicima. Poslužiće nam i komparativna metoda jer će se u nekoliko navrata korpus porediti sa stanjem u datim gramatikama kako bismo dublje zašli u pojedine probleme koji se javljaju u nastavi srpskog jezika kao stranog ili nematernjeg pri obradi glagolskih oblika. Očekuje se da su udžbenici u skladu sa potrebama učenika. sa onim što je njima najpre i najviše potrebno. Dakle, prvo bi trebalo da se, pri obradi svake nove oblasti, obradi morfološki oblik. Takođe, trebalo bi da su lekcije povezane i da se svako novo gradivo nadovezuje na prethodno kako bi se ispoštovao princip jezičke progresije. Gradivo bi trebalo da se obrađuje od lakšeg ka težem, a da se pritom obrati pažnja i na ono što će učenicima prvo zatrebati u svakodnevnoj komunikaciji. U skladu sa time, najpre se obrađuje npr. prezent (isprva samo pojedinih glagola koji služe npr. pri upoznavanju), zatim perfekat gde se akcenat stavlja na glagole kretanja kod kojih je morfološki oblik nešto izmenjen, a zatim, nakon što je sve prethodno uvežbano, sledi obrada futura 1. Naravno, razmak između obrade novih jedinica trebalo bi da bude zadovoljavajuć kako bi učenici imali priliku da uvežbaju naučeno, ali ne bi smeo da bude prevelik razmak kako ne bi došlo do situacije da učenicima u komunikaciji zatreba određena gramatička kategorija koju još uvek nisu obradili i kako se ne bi predugo obrađivala i uvežbavala jedna oblast.
3
II Analiza korpusa Udžbenici Naučimo srpski 1 i Naučimo srpski 2 nisu specifikovani, dakle, kod učenika se ne podrazumeva znanje o gramatici i ne previđa se usavršavanje jezika vezano za pojedinu oblast. Cilj učenja nije specijalizacija učenika u nekoj oblasti već učenje jezika kao sredstvo u svakodnevnoj komunikaciji. Naime, udžbenici su namenjeni odraslima i služe sticanju početnog znanja srpskog jezika. Kada učenici završe rad na knjizi Naučimo srpski 1, trebalo bi da imaju znanje na nivou A, a knjiga Naučimo srpski 2 služi sticanju znanja B nivoa. Obe knjige uz sebe imaju i radne listove koji služe daljem uvežbavanju obrađenog gradiva. Zajednički evropski okvir1 predstavlja osnovu za izradu programa, udžbenika i proveru
znanja u nastavi stranih jezika u Evropi, a zvaničan dokument izdat je 2010. godine. U njemu je posebna pažnja posvećena kulturološkom kontekstu određenog jezika. ZEO predstavlja zapravo samo jedan od projekata u nizu, koje je pokrenuo Savet Evrope kako bi se nastava svih jezika ujednačila. Taj projekat, između ostalog, propisuje i prag znanja, tj. jezički minimum ‒ najmanji stepen komunikativne kompetencije (na njoj je prvenstveno akcenat u savremenoj glotodidaktici) potreban jednoj odrasloj osobi da stupi u socijalni kontakt, odnosno da može da živi, radi i uči u stranoj sredini. Knjige Naučimo srpski 1 i Naučimo srpski 2, iako su sačinjene pre nego što je izdat Zajednički evropski okvir2, u skladu su sa onim što on propisuje . U Zajedničkom evropskom okviru za jezike možemo pronaći sledećih šest definisanih nivoa kompetencije:
POČETNI NIVOI:
А1 ‒ Početni nivo ili nivo otkrivanja (Breаkthrough) – uvodna kompetencija
А2 ‒ Nivo preživljavanja (Waystage) NAPREDNI NIVOI:
B1 – Nivo praga znanja (Threshold)
B2 ‒ Napredni nivo (Vantage) NIVOI SAMOSTALNE UPOTREBE JEZIKA:
C1 ‒ Samostalni nivo ili kompetencija efektivne operativnosti
C2 – Vladanje jezikom
1
Common European Framework of Reference for Languages
2
Ovaj projekat rezultat je tridesetogodišnjeg rada Saveta Evrope tako da su mnogi rezultati rada bili poznati
pre zvaničnog izdavanja dokumenta.
4
Naveli smo nivoe kako bismo mogli podrobnije da predočimo one koji su podrazumevani u udžbenicima Naučimo srpski 1 i Naučimo srpski 2. Udžbenik Naučimo srpski 1 obrađuje početne nivoe A1 i A2. Na nivou A1 učenik bi trebalo da je u stanju da razume svakodnevne izraze, proste rečenice, da zadovolji svoje osnovne potrebe uslovljene jezikom; da ume da predstavi sebe i drugoga, da postavlja pitanja o nekoj osobi (mesto stanovanja, poznanstvo, imovina) i da daje odgovore na takav tip pitanja. Trebalo bi da je u stanju da vodi jednostavnu komunikaciju ukoliko sagovornik polako i razgovetno govori i želi da pomogne. Na nivou A2 trebalo bi da je u stanju da razume rečenice izvan konteksta i često upotrebljavane izraze u vezi sa svojim oblastima interesovanja (o sebi, porodici, kupovini, susedstvu, poslu). Ovaj nivo podrazumeva razmenu jednostavnih i direktnih informacija u vezi sa jednostavnim i poznatim stvarima. Učenik može jednostavnim iskazima da opiše svoj posao, blisko okruženje i teme u vezi sa neposrednim potrebama. Nadalje, udžbenik Naučimo srpski 2 u skladu je sa naprednim nivoima B1 i B2. Na nivou B1 podrazumeva se da učenik razume ključne stavke iskaza (na standardnom jeziku): poznate stvari i događaji s posla, iz škole, slobodnog vremena. Učenik se na ovom nivou snalazi u većini situacija na putovanjima (na području gde se govori jezik koji uči), u stanju je da govori na jednostavan i koherentan način o stvarima koje ga interesuju, da prepriča neki događaj, dešavanje, da izrazi očekivanja, cilj ili ukratko obrazloži svoje stavove za ostvarenje neke ideje. Na B2 nivou učenik razume suštinu konkretnih ili apstraktnih sadržaja, stručnu raspravu iz svoje oblasti. On se izražava određenim stepenom spontanosti i lakoće, izražava se jasno i potpuno o velikom broju tema. Na ovom nivou učenik ume da iskaže svoje mišljenje o aktuelnim dešavanjima i izloži prednosti i mane. Očekuje se da su udžbenici koncipirani u skladu sa predviđenim kompetencijama datih nivoa. Na samom početku udžbenika imamo sadržaj u kome se možemo informisati ukratko o svakoj lekciji. U prvom stupcu data je tematska celina koja se u određenoj lekciji obrađuje, naredni stubac sadrži naziv teksta na kome se radi u datoj lekciji, a u poslednjem stupcu možemo videti šta se od gramatike obrađuje u okviru lekcije. Obe knjige sadrže po deset lekcija a na kraju svake knjige nalazi se kraći pregled obrađene gramatike, koji učenicima može poslužiti pri podsećanju, utvrđivanju. 5
Glagolski oblici
lični glagolska vremena prosta složena prezent perfekat aorist pluskvamperfekat imperfekat futur 1 futur 1 futur 2
glagolski načini imperativ potencijal
bezlični infinitiv glagolski prilog sadašnji glagolski prilog prošli glagolski pridev radni glagolski pridev trpni
U tabeli imamo pregled glagolskih oblika u srpskom jeziku i ona će nam pomoći pri analizi korpusa kako bismo utvrdili koji glagolski oblici su obrađeni i do koje mere. Pri anallizi je važno da obratimo pažnju na kategorijalna obeležja glagola ‒ lice, broj, rod (kod pojedinih gl. oblika), vreme, način; glagolski vid ili aspekat i glagolski rod (tranzitivnost). Redosled usvajanja glagolskih oblika u datim udžbenicima: Naučimo srpski 1
Prezent ‒ 1, 2. lekcija (nivo A1)
Glagolski vid ‒ 4. lekcija (nivo A1)
Prefekat ‒ 7. lekcija (nivo A2)
Potencijal ‒ 8. lekcija (nivo A2)
Futur 1 ‒ 8. lekcija (nivo A2)
Imperativ ‒ 9. lekcija (nivo A2) Naučimo srpski 2
Potencijal, imperativ ‒ 6. lekcija (nivo B1)
Glagolski vid ‒ 7. lekcija (nivo B2)
Glagolski pridev trpni ‒ 7. lekcija (nivo B2)
Glagolski prilozi ‒ 9. lekcija (nivo B2)
6
„Naučimo srpski 1“
Prezent Gradivo u prvoj lekciji obrađuje se u okviru tematske celine „upoznavanje i predstavljanje“. Predviđeni su kraći dijalozi predstavljeni u oblačićima uz slike, u kojima su korišćeni gramatički oblici potrebni za ovu tematsku celinu. Glagolski oblici koji su nam ovde neophodni jesu prezent pomoćnog glagola jesam (potvrdni, odrični i upitni oblik) i prezent glagola zvati se. Dati dijalozi zasićeni su ovim glagolskim oblicima kako bi ih učenici što više puta čuli te što brže i lakše usvojili, a zatim su u vidu tabele učenicima predočeni morfološki oblici enklitičkog oblika prezenta glagola jesam i prezenta glagola zvati se u potvrdnom obliku uz odgovarajuće lične zamenice. Učenici ove oblike uvežbavaju tako što se predstavljaju jedni drugima i tako što predstavlju jedni druge. Ovo je idealna situacija budući da učenici zaista treba da se upoznaju međusobno i sa nastavnikom na prvom času a stvorena je situacija da to čine na jeziku koji uče. Najpre je učenicima dat samo enklitički oblik pomoćnog glagola jesam. Ovde bi trebalo učenicima skrenuti pažnju na red reči zbog upotrebe enklitičkih oblika pomoćnog glagola jesam. Enklitika zauzima obavezno drugo mesto u rečenici, odnosno nalazi se iza prve naglašene
reči ili sintagme. Nakon nekoliko kraćih vežbi sledi tabela sa odričnim oblicima prezenta pomoćnog glagola jesam i prezenta glagola zvati se, a zatim se i oni uvežbavaju kroz nekoliko kraćih i jednostavnih vežbi. Ono što bi trebalo imati u vidu je specifičan odrični oblik glagola jesam budući da se negacija piše spojeno sa glagolom što je izuzetak u srpskom jeziku. Učenici,
međutim, već kod glagola zvati se mogu videti da negacija glasi ne i da se piše odvojeno od glagola, što je češće. Isto tako predočeni su im i upitni oblici datih glagola kako bi utvrdili kako se piše da li 3 i upotrebu punog ili naglašenog oblika pomoćnog glagola jesam u upitnoj formi jer enklitička forma ne može stajati na početku rečenice. Na taj način se i potvrđuje pravilo drugog mesta enklitike. Vežbe gradiraju po težini tako što učenici najpre samo popunjavaju prazne crte traženim oblikom (nekad je to enklitika, nekad upitna zamenica, a u nekom drugom slučaju glagol. Kod uvežbavanja upitnog oblika učenicima je dato da na osnovu ponuđenih rečenica sačine sami pitanja pošto su već usvojili morfološke oblike. Pre samih zadataka učenici imaju jedan primer kako bi videli šta se traži od njih. 3
Da li se piše odvojeno, ali se posmatra kao celina i enklitika koja sledi zauzima drugo mesto, dakle, posle ove
celine.
7
Npr. Ja sam Goran. Da li si ti Goran? Jesi li ti Goran? Takođe, za uvežbavanje upitnog oblika učenici rešavaju zadatak u kome treba da isprave greške. Greške su nekad pravopisne ( Dali se ti zoveš Marko?), u drugom slučaju je u pitanju pogrešno lice ( Jesi li Vi Petar?), nekada je u pitanju neodgovarajući red reči ( Da li ti se zoveš Ana?), a u jednom primeru je upotrebljen nepravilan morfološki oblik odrične forme pomoćnog
glagola jesam ( Ja nesam Loreto.). Još jedan zadatak koji pokriva gotovo sve što su učenici dosad usvojili jeste zadatak sastavljanja rečenica od ponuđenih reči datih nasumičnim redosledom. Primer: a. kako ‒ Vi ‒ zovete se b. ste ‒ Milica ‒ da li ‒ Vi U drugoj lekciji imamo tematsku celinu „predstavljanje, zanimanja, nazivi zemalja“, a od gramatičkih oblika obrađen je prezent punoznačnih i semikopulativnih glagola ( voleti/morati + /da + prezent/), kao i puni oblik glagola jesam. Na početku lekcije imamo nekoliko oblačića u kojima se ljudi sa fotografije predstavljaju kratkim prostim rečenicama. Oni daju neke informacije o sebi ‒ kako se zovu, odakle su, čime se bave i koja su njihova interesovanja. Na primer: Ja sam Janis. Ja igram fudbal. Živim u Grčkoj, a ovde studiram i treniram. Zato učim srpski jezik. U Novom Sadu živi i moja sestra. Ona je studentkinja. Volim sport.
Pored datih tekstova imamo nekoliko glagola u prezentu uz koje stoje neke napomene ‒uz glagol putovati istaknut je, na primer, prezent budući da se menja osnova 4 (PUTOVATI/putujem), uz glagol živeti isto (ŽIVETI/živim), i napomena da se rečca ne najčešće piše rastavljeno od glagola što su učenici već imali prilike da vide u prethodnoj lekciji. Infinitiv kao glagolski oblik spontano je usvojen putem obrade prezenta. Učenicima samo treba napomenuti da je to osnovni oblik glagola, u kome glagoli stoje i u rečnicima. Sledi objašnjenje načina građenja prezenta (prezentska osnova 5 + nastavci za prezent 6), a prvi zadatak predstavlja tabela u koju učenici zadate glagole treba da izmenjaju u svim licima prezenta. Zadati su glagoli učiti, putovati, igrati, trenirati, živeti, studirati, šetati se, morati i voleti. Ovim glagolima
pokriveni su glagoli sedme, četvrte i šeste glagolske vrste i modalni glagoli. Učenicima se zatim 4
Kod glagola putovati proširenje -ova- se u prezentu gubi, a na njegovo mesto dolazi proširenje -uj- kao i
kod ostalih glagola sa ovim proširenjem. 5
Prezentska osnova dobija se tako što se glagol stavi u 3. lice jednine prezenta i odbije nastavak za lice.
6
U jednini -m, -š, -Ø; u množini -mo, -te, -u/-ju/-je (u zavisnosti od prezentske vrste).
8
ukazuje na gramatički dodatak na kraju knjige u kom treba da potraže pravila i za date glagole utvrde kojoj prezentskoj vrsti pripadaju. Gramatčki dodatak treba da konsultuju kako bi uočili pravilnosti da bi lakše razlikovali glagole u zavisnosti od prezentske vrste. Glagolske vrste: 1) jesti : jedem ‒ Ø : e 2) orati : orem ‒ a : e 3) brinuti : brinem ‒ nu : ne
3. lice množine -u
4) a) putovati : putujem ‒ ova : uje b) piti : pijem ‒ Ø : je 5) pisati : pišem ‒ a : 'e 6) a) kuvati : kuvam ‒ a : a b) umeti : umem ‒ e : e
3. lice množine -ju
7) a) raditi : radim ‒ i : i b) živeti : živim ‒ e : i
3. lice množine -e
8) trčati : trčim ‒ a : i Dat je pregled glagolskih vrsta, a na osnovu priloženog vidimo da se glagoli prema nastavku u 3. licu množine prezenta mogu podeliti u tri grupe. Ovakvu podelu možemo naći i u gramatikama srpskog jezika za strance Ivana Klajna i Pavice Mrazović. Koji je pravilan oblik 3. lica množine, učenici mogu da zaključe na osnovu 1. lica jednine. Ukoliko je nastavak u 1. licu jednine -em, nastavak u 3. licu biće -u, ukoliko je to nastavak -am, u 3. licu množine biće -ju (isto je i kod druge podvrste sedme glagolske vrste koja u 1. licu jednine ima -em), a ukoliko je nastavak u 1. licu jednine -im, u 3. licu množine biće -e. U napomeni stoje glagoli pete vrste kod kojih je u množini krajnji suglasnik iz osnove umekšan zbog nastavka. Pobrojani su sledeći glagoli: PISATI / PIŠEM
S›Š
KAZATI / KAŽEM
Z›Ž
SKAKATI / SKAČEM
K›Č
LAGATI / LAŽEM
G›Ž
KRETATI / KREĆEM
T›Ć
U Gramatici srpskog jezika za strance Ivana Klajna možemo pronaći napomenu, u vezi sa promenom osnove u 3. licu množine, koja kaže da se osnova 3. lica množine razlikuje od 9
ostalih lica samo u glagolima koji se u infinitivu završavaju na -ći, a u 1. licu jednine imaju -čem ( peći ‒ pečem, seći ‒ sečem, teći ‒ tečem) i da tad 3. lice množine glasi peku, seku teku7 . Međutim, u knjizi Naučimo srpski 1, ova pojava zasad nije posebno obrađena. Vežbe koje slede i ovde gradiraju po težini. Za početak učenicima je data vežba dopunjavanja rečenica u kojoj treba odgovarajući oblik prezenta zadatog glagola da dodaju na crtu (npr. Loreto
(živeti) u Španiji.). Zatim, u narednom zadatku treba da načine
odričan oblik zadatih rečenica (npr. On voli da se šeta.), a u sledećoj vežbi treba da sastave pitanja od datih rečenica (npr. Zovem se Loreto.). Ovim vežbama pokriveni su potvrdni, odrični i upitni oblik prezenta, a u narednoj vežbi za zadatak imaju da isprave greške koje se tiču pravopisa, morfološkog oblika i neodgovarajućeg lica (kao i u prethodno pomenutoj vežbi sa greškama iz prve lekcije). Pr. On rade u školi. Oni živu u Novom Sadu. Ona voli se da šeta. Ja nesam iz Rusije. U prethodnim vežbama učenici su već uvežbavali semikopulativne glagole voleti i morati i njihovom dopunom /da + prezent/, a sada im je dato pravilo u vidu tabele čime je sprovedeno implicitno učenje gramatike, koje podrazumeva da učenici prvo uvežbavaju zadatu kategoriju, a da tek potom dobiju pravila. Takođe, u napomeni uz tabelu stoji da se umesto konstrukcije /da + prezent/ koristi i infinitiv, ali da je to ređa pojava. Učenicima je na to skrenuta pažnja kako bi bili već upoznati sa činjenicom ukoliko čuju infinitiv umesto /da + prezent/ i kako bi znali da se ta konstrukcija upotrebljava ređe jer se može desiti da u svom maternjem jeziku oni uz semikopulativne glagole češće upotrebljavaju infinitiv i tad bi međujezička interferencija uticala na to da oni i u srpskom koriste infinitiv 8. Vežbe su i ovde organizovane tako da se kreću od lakših ka težim ‒ isprva samo ubacuju glagol iz konstrukcije /da + prezent/ u odgovarajućem licu (npr. Loreto voli da
(kuvati). Oni vole da
(kuvati).), zatim treba da sačine
odrične rečenice od zadatih potvrdnih (npr. Ne volim da putujem i da čitam knjige.) Potom, oba zadata glagola treba da stave u prezent odgovarajućeg lica (npr. On (učiti), ali ne
7
(voleti) da
(voleti) da
(šetati se).).
Ovo je uzrokovano glasovnom promenom k › č koja deluje ispred nastavaka -em, -eš i ostalih koji počinju
sa e, ali ne ispred -u. 8
Tako nešto može se desiti ukoliko je maternji jezik učenika, na primer, mađarski.
10
U trećoj lekciji učenici bi trebalo da se služe naučenim glagolskim oblicima kako bi se izražavali u okviru tematskih celina „hrana i piće, voće i povrće, brojevi (1-10; 20-90; 1001000), boje“. Razume se, ovde se već mogu naći neki novi glagoli koje bi oni trebalo da koriste pošto su uočili i utvrdili pravila za građenje prezenta u prethodnoj lekciji (npr. koštati, dobiti). Novo po pitanju prezenta ovde bi bila obrada glagola treba + /da + prezent/. Ovaj glagol se izdvaja pošto je bezličan te se on u prezentu ne menja već zadržava oblik 3. lica jednine. U ovoj lekciji usputno je obrađen i odrični oblik glagola imati koji je specifičan pošto se kod njega negacija, kao i kod pomoćnog glagola jesam, piše spojeno sa glagolom. Takođe, učenicima je ukazano i na prezent glagola hteti jer on u 1. licu jednine prezenta, za razliku od većine ostalih glagola koji u 1. licu jednine prezenta imaju nastavak -m, ima nastavak -u te glasi hoću. Isto se ponaša i glagol moći te u 1. licu jednine prezenta glasi mogu.
Nakon treće lekcije sledi revizija u vidu kraćeg testa u kojoj bi učenici trebalo da provere svoje znanje naučenog u prethodne tri lekcije. Ovaj test sadži i kraće vežbe sa dosad naučenim glagolskim oblicima.
Glagolski vid U četvrtoj lekciji koja za tematsku celinu ima „brojevi (11-19; 21-29), koliko je sati? i TV program“ podrobnije se obrađuju modalni glagoli, a ukazuje se učenicima i na glagolski vid kao kategorijalno obeležje glagola. Glagolski vid predstavlja jednu od težih kategorija pri učenju srpskog jezika kao stranog budući da on ne spada u promenu glagola već se za svaki glagol pojedinačno određuje kog je vida. Govornici srpskog kao maternjeg ovu kategoriju usvajaju intuitivno, a za strance je to isprva, razume se, gotovo nemoguće. Akcenat u datoj lekciji je na usvajanju brojeva i iskazivanju vremena, a glagolski vid se obrađuje u okviru te teme. Kako bi uočili razliku između glagola svršenog i nesvršenog vida, učenicima je zadata vežba u kojoj treba da odgovore na pitanja koja sadrže u jednom delu glagol svršenog, a u drugom glagol nesvršenog vida (npr. Da li pijete kafu? Koliko šoljica kafe popijete dnevno?). U tabeli im je dato nekoliko vidskih parnjaka: PITI : POPITI
PUŠITI : POPUŠITI
ČITATI : PROČITATI
JESTI : POJESTI 11
Isto tako, modalni glagol moći najpre se provlači kroz usvajanje akuzativa ličnih zamenica uz ustaljeno pitanje Mogu li da te pitam nešto? koje se često sreće u razgovornom jeziku. Glagolski vid, tačnije, nesvršene glagole uvežbavaju kroz zadatke u kojima glagoli kao rekcijsku dopunu imaju lokativ i akuzativ (glagoli razmišljati / misliti / pričati / razgovarati o + L i gledati / čitati / viđati + A). Dvovidske glagole doručkovati, ručati, večerati uvežbavaju uz predloško-padežnu konstrukciju pre, posle + G i priloge obično, ponekad, često, nikad, nekad, uvek . Ovde se pominju i vidski parnjaci ustajati : ustati , a sve ovo u okviru teksta u kome je
prepričan jedan običan radni dan. Glagol nesvršenog vida ustajati gradi se od glagola svršenog vida ustati, a pominjanjem ovih glagola polako učenici mogu da počnu uočavati na koje sve načine tvorbe možemo izgraditi glagole različitog vida. Posle toga sledi vežba u kojoj odgovarajući na pitanja daju informacije o svom radnom danu, a zatim zadatak u kome na osnovu ponuđenih reči (akcenat je na glagolima) treba da napišu kraći sastav i u njemu prepričaju svoj radni dan. Ovde se vidi, takođe, gradacija vežbi po težini. Ono što bi strancima pomoglo da lakše razlikuju glagole prema vidu je, osim intenzivnih vežbi sa ovom kategorijom, uočavanje pravila u vezi sa građenjem glagola svršenog, odnosno nesvršenog vida. Kategorija glagolskog vida, a s tim u vezi i sredstva perfektizacije, odnosno imperfektizacije, podrobno je obrađena u obema pomenutim gramatikama srpskog jezika za strance. Za početak učenicima se valja napomenuti da neki glagoli kao, na primer, imati, morati, smeti, stanovati, postojati nemaju svoje vidske parnjake, kao i da postoje dvovidski glagoli kao
oni sa značenjem obroka ( doručkovati, ručati, večerati, jesti) i npr. telefonirati. Češća je pojava da postoje tzv. vidski parovi ̶ dva glagola sa gotovo istovetnim značenjem, a pritom je jedan od njih svršenog, a drugi nesvršenog vida. Perfektizacija glagola najčešće se vrši prefiksacijom, međutim, može se postići i sufiksacijom, iako ređe. Imperfektizacija se postiže pomoću sufiksa ili unutrašnjom tvorbom, koja podrazumeva menjanje vokala, ponekad i konsonanta u vezi sa novim vokalom ili promena u akcentu u samom korenu glagola. U ova pravila ne zadire se dublje jer bi to dovelo do nepotrebne gramatizacije, učenici bi bili preopterećeni pravilima koja nisu u funkciji sticanja komunikativne kompetencije učenika, a njeno razvijanje je cilj ove nastave. Vid glagola mora se, dakle, obrađivati i nadograđivati postepeno shodno težini ove kategorije, a u knjizi je to u celosti ispoštovano.
12
U ovoj lekciji nalaze se suprotstavljeni perceptivni glagoli gledati i videti. Smatra se da je osnovna razlika između ova dva glagola ta da glagol gledati ima prisustvo crta agentivnosti, voluntativnosti dok to kod glagola videti nije slučaj. Zatim su učenicima date tri rečenice sa glagolom videti kako bi utvrdili nijanse u njegovom značenju i koliko značenje zavisi od konteksta, od rečenice. Sledi pregled nekoliko modalnih glagola datih u tabeli, u kojoj je prikazano i to da kao dopunu zahtevaju konstrukciju /da + prezent/. Uz glagole morati i smeti istaknuto je prvo lice jednine, a uz glagol trebati oblik 3. lica jednine i tu se ukazuje na bezličnost glagola, odnosno na to da se oblik 3. lica jednine upotrebljava u svim licima 9. Za uvežbavanje modalnih glagola učenici treba da urade zadatak u kome na osnovu crteža treba da kažu gde se ljudi nalaze i šta (ne)moraju / (ne)smeju / (ne)treba da rade, a u tabeli su im dati ponuđeni kratki iskazi koji sadrže u sebi neki od ovih modalnih glagola: Pr. On/ona/oni ...
...treba da izađu napolje i tamo razgovaraju
zato što ... (crtež)
...ne sme da puši ...moraju da budu tihi
Zatim im je dat zadatak da odgovore na neka pitanja koja isto sadrže neki modalni glagol (Pr. Šta ne smete da radite u pozorištu? Šta morate da radite u pozorištu?). U petoj lekciji u vezi sa glagolskim oblicima ukratko se uvežbavaju sledeći vidski parovi: OBUĆI / obučem (+ A)
↔
OBLAČITI / oblačim (+ A)
OBUĆI SE + Adv
↔
OBLAČITI SE + Adv
Ovde se polako uvodi kategorija glagolskog roda uz postepenu razradu glagolskog vida. Glagoli iz prvog reda su prelazni, zahtevaju objekat, a glagoli iz drugog reda povratni 10, tačnije, pravi povratni i uz sebe mogu imati adverbijalnu dopunu. U prvoj koloni glagoli su svršenog vida, a u drugoj nesvršenog. Ovi glagoli obrađuju se u okviru tematske celine „delovi tela, obuća i odeća“. Ove glagole uvežbavaju odgovorima na pitanja u okviru jednog zadatka (Pr. Kako se oblačite kada idete da se šetate?), gde bi trebalo da upotrebe adverbijalnu dopunu uz glagol, a u narednoj 9
Ovakva je upotreba glagola trebati standardna, međutim, u svakodnevnoj komunikaciji učenici mogu naići
na supstandardnu formu glagola (promenu po licima ‒trebam, trebaš...) na šta im se takođe valja ukazati. 10
Ivan Klajn u svojoj Gramatici srpskog jezika za strance ove glagole naziva prelazno-povratnim i kaže da bi
bez zamenice bili povratni (kao ovi u prvom redu).
13
vežbi zadato im je da objasne zašto je u navedenim rečenicama upotrebljen određeni vid glagola (Pr. Šta radiš? Oblačim se. ‒ u ovom primeru trebalo bi da shvate da je nesvršeni vid glagola upotrebljen zato što radnja traje, zato što je u pitanju prezent u kome se glagoli svršenog vida ne mogu naći u indikativnom značenju 11). Još jedna vežba pokriva ovu problematiku ‒ učenici treba da odaberu jedan od ponuđenih oblika iz zagrade: Pr. Šta radim?
(oblačim se / obučem se).
Nakon pete lekcije opet sledi revizija, međutim, u ovom testu se ne nalazi nijedna vežba u vezi sa glagolskim oblicima. U šestoj lekciji se ne obrađuju podrobnije glagolski oblici, samo se uvodi glagol smetati.
Perfekat Sledeći glagolski oblik koji se obrađuje jeste perfekat. To je naredna celina kojoj treba posvetiti više pažnje. On se javlja u sedmoj lekciji u okviru tematske celine „putovanja“. Ono što bi kod perfekta zahtevalo veću pažnju bili bi glagoli kretanja, koji se u infinitivu pretežno završavaju na -ći, a to uslovljava nešto drugačiji morfološki oblik radnog glagolskog prideva. Takođe, ovde bi problematičan mogao da bude rod radnog glagolskog prideva, tačnije, kongruencija roda i broja sa subjektom 12. Upotreba glagola kretanja, odnosno glagola mirovanja uslovljava i upotrebu akuzativa, odnosno lokativa što učenici dodatno uvežbavaju kako bi se automatizovala. Kasnije bi učenici mogli da dođu u nepriliku budući da mnogi govornici srpskog kao maternjeg jezika ne razlikuju ova dva značenja, ali učenicima se i na to može ukazati i pritom istaći ono što je standardno, pravilno. Kao veza sa prethodno naučenim, javlja se zadatak u kome učenici treba glagole kretanja da stave u prezent. Tu vidimo, dakle, da se vodi računa o intenzivnoj upotrebi naučenog i o jezičkoj progresiji samim tim. Perfekat se može graditi od svih glagola bez obzira na njihov vid. Pri prikazivanju morfološkog oblika perfekta, u tabeli, data su dva glagola ( raditi i ići) da bi učenici pregledno imali promenu većine glagola, kao i glagola kretanja. Perfekat se gradi od 11
Ovo značenje se prvo obrađuje zato što je osnovno, međutim, učenicima se ne naglašava posebno.
12
Ova karakteristika pefekta naročito može biti problematična ukoliko je u svom maternjem jeziku učenici
nemaju.
14
prezenta enklitičkog oblika pomoćnog glagola jesam13 i radnog glagolskog prideva, koji se dobija dodavanjem nastavaka -o, -la, -lo u jednini i nastavaka -li, -le, -la u množini na infinitivnu osnovu glagola 14. Ono što bismo u gramatikama za strance pronašli, a da u knjizi nije posebno istaknuto jeste da je u jednini nastavak muškog roda radnog glagolskog prideva -o onda kada se dodaje na osnove koje se završavaju suglasnikom, a nastavak je -ao kada se osnova završava suglasnikom. Ovo pravilo, međutim, izostavljeno je jer bi opet predstavljalo suvišnu gramatizaciju, očekuje se da učenici spontano primene ovo pravilo i iz tog razloga što se na samom početku radi na malom broju glagola. Radni glagolski pridev glagola ići u jednini glasi išao, išla, išlo, a u množini išli, išle, išla, a po istom principu se gradi i radni glagolski pridev
ostalih glagola kretanja, koji su izvedeni od glagola ići. U napomeni uz tabelu sa morfološkim oblikom perfekta stoji nekoliko glagola kretanja u infinitivu ( doći, ući, izaći, otići, poći) kao i glagol stići, a uz infinitiv dato je prvo lice jednine perfekta muškog roda 15 za svaki od ovih glagola. Glagol stići, kao i glagol moći, ima nešto drugačiji radni glagolski pridev od onog kod glagola kretanja i glasi stigao, stigla, stiglo; stigli, stigle, stigla, otuda se i on navodi u napomeni. U navedenim gramatikama za strance možemo primetiti razilaženja u tumačenju morfološkog oblika perfekta. Dok Ivan Klajn navodi da se perfekat gradi od prezenta pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva, Pavica Mrazović kaže da se gradi od prezenta pomoćnog glagola jesam (kako stoji i u knjizi Naučimo srpski 1). Tumačenje Ivana Klajna moglo bi da dovede do
zabune jer, iako prezent pomoćnog glagola jesam uistinu vodi poreklo od pomoćnog glagola biti, ta veza je donekle raskinuta zbog promene osnove u celosti i, uostalom, prezent pomoćnog glagola biti može da glasi i budem, budeš, bude; budemo, budete, budu, a on služi za građenje futura 216. Otuda je u knjizi Naučimo srpski 1 odabrano ovo, po našem mišljenju, za učenike jednostavnije i prozirnije tumačenje, koje se ne osvrće na etimologiju. Pavica Mrazović navodi pomoćni glagol jesam kao zaseban nepravilni glagol i definiše ga kao defektan glagol jer ima samo oblike prezenta.
13
Enklitičkog oblika pomoćnog glagola jesam zbog toga što bi upotreba naglašenog oblika isticala važnost
iskaza, nastala bi emfaza. 14
Infinitivna osnova se dobija odbijanjem nastavka -ti od infinitiva.
15
Oblik muškog roda je dat zato što se on smatra osnovnim oblikom, neutralnim.
16
Ivan Klajn navodi kako se futur 2 gradi od svršenog prezenta glagola biti, što bi značilo da je jesam
nesvršeni prezent glagola biti.
15
Ovde učenicima treba ukazati na to da se u 3. licu jednine povratnih glagola pomoćni glagol, koji u tom licu glasi je, gotovo uvek izostavlja jer se stapa sa zamenicom se koja mu prethodi. U svojoj Gramatici za strance Ivan Klajn daje primer On se rodio 1797. godine. Vežbe se i ovde kreću od lakših ka težim, tačnije, učenici najpre za zadatak imaju da ubace pomoćni glagol jesam u odgovarajući oblik uz već dat radni glagolski pridev (Pr. Maja i otputovale u Beograd.), a u sledećem zadatku čitav oblik perfekta treba da
Dragana
izgrade sami u skladu sa zadatim licem u vežbi dopunjavanja u kojoj uz perfekat uvežbavaju i vremenske odredbe (Pr. Mi
juče
(ići) u bioskop.).
Jedan od zadataka sastoji se u tome da učenici najpre izdvoje glagole iz teksta, zapišu njihove forme u infinitivu i glagolski vid, kao i njihove vidske parove. Zatim treba da prebace dati tekst u perfekat i da pritom obrate pažnju na vid glagola. U tome im pomaže prethodni zadatak kada su ispisivali vidske parove glagola iz teksta. Nakon potvrdnog, sledi upitni oblik, koji se gradi od naglašenog oblika prezenta pomoćnog glagola jesam i upitnom rečcom li ili uz pomoć konstrukcije da li. Učenici od potvrdne rečenice u perfektu treba da načine upitnu kroz kratku vežbu transformacije. Kod upitnog oblika učenike treba podsetiti na pravilan red reči, tj. na pravilo drugog mesta enklitike. Mi smo bili u gradu. / Bili smo u gradu.
upitni oblik: Da li ste (vi) bili u gradu? / Jeste li (vi) bili u gradu? Potom, usvojen upitni oblik pefekta služi usvajanju odričnog oblika. Učenicima je opet data tabela sa morfološkim oblikom, a do odričnog oblika dolaze odgovarajući negativno na postavljena pitanja. Pretpostavljamo da je otuda obrađen prvo upitni oblik, što bismo mogli da zapazimo kao odudaranje od pravilnosti redosleda usvajanja: potvrdni oblik ‒odični oblik ‒ upitni oblik. Nadalje, učenici dobijaju kratku vežbu transformacije u kojoj imaju za zadatak da rečenice u prezentu prebace u perfekat (Pr. Vuk ide na more.). Sledi vežba prisećanja na obrađen glagolski vid u okviru prezenta, učenici treba da odaberu jedan od ponuđenih glagola (svršeni ili nesvršeni vid) u skladu sa značenjem rečenice i da imenice stave u odgovarajući padež (Pr. Ona svako jutro
(odlaziti, otići) na posao u 6
(sat).). Kasnije dobijaju zadatak da odgovarajući glagol iz zagrade stave u
perfekat (Pr. Vi
(biti / ići) u bioskop.). Da bi rešili ovaj zadatak, učenici moraju da
prave distinkciju između glagola mirovanja i glagola kretanja i njihove upotrebe uz lokativ i 16
akuzativ. Sledeći zadatak se sastoji u tome da daju odgovore na pitanja koja počinju sa gde ili sa kuda, što bi opet trebalo da bude signal za to koji padež će upotrebiti, a ujedno uvežbavaju i
perfekat.
Potencijal Odmah u sledećoj, osmoj lekciji obrađuje se potencijal. Ova lekcija, kao i prethodna, za temu ima putovanja, a kako bi se obradio potencijal, na početku lekcije nalazi se tekst pod nazivom Neko sledeće putovanje, koji je zasićen ovim oblikom, u kome subjekat govori o tome gde želi da putuje i iznosi svoje planove u potencijalu. Učenje potencijala olakšano je time što su učenici već usvojili oblik radnog glagolskog prideva obrađujući perfekat. Nov bi bio aorist pomoćnog glagola biti. Aorist kao zaseban glagolski oblik ne obrađuje se budući da se retko upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji kod govornika srpskog kao maternjeg jezika. On se, dakle, usvaja samo kao morfološki oblik koji služi u građenju potencijala. Glagol želeti shodno svom značenju intenzivno se upotrebljava u okviru ove lekcije. Učenicima je već poznato da neki glagoli zahtevaju dopunu u vidu konstrukcije /da + prezent/ tako da ovde to ne bi trebalo da predstavlja problem. Nov je samo potencijal glagola koji zahtevaju ovakvu dopunu. Kao i kod obrade prethodnih glagolskih oblika, nakon teksta, u knjizi stoji tabela sa morfološkim oblikom aorista pomoćnog glagola biti zasebno, a odmah pored te tabele stoji čitava promena potencijala po licima za glagol raditi. Prvi zadatak za uvežbavanje potencijala je vežba dopunjavanja u kojoj učenici glagol iz zagrade stavljaju u odgovarajući oblik potencijala (Pr. Milan
(gledati) taj film).
Sledi nešto teža vežba u kojoj bi trebalo da odgovore na pitanja u vezi sa prethodno pročitanim tekstom, a pitanja su tako formulisana da u odgovoru zahtevaju upotrebu potencijala (Pr. Koje bi gradove želela da poseti?). Budući da je glagol želeti veoma frekventan u obradi potencijala,
jedan od zadataka upravo je da učenici ispišu promenu ovog glagola, ali tek nakon što su ga u prethodnim vežbama intenzivno upotrebljavali, a tu se opet primenjuje metod implicitnog usvajanja gramatike. Kod potencijala već nemamo zasebno istaknut odrični i upitni oblik, očekuje se da učenicima to neće biti problem. Oni se uvežbavaju kroz odgovore na postavljena pitanja, kroz vežbe dopunjavanja (Pr. Da li
(moći) da mi kupite jednu kartu?).
17
Ovde je na samom početku obrađena upotreba potencijala za iskazivanje želje i mogućnosti, upotreba u učtivim pitanjima.
Futur 1 Malo kasnije u okviru osme lekcije obrađuje se futur 1. Učenicima je najpre dat oblik futura kao složenog vremena kako bi lakše uočili način građenja. Infinitiv je učenicima već poznat, a sa punoznačnim glagolom hteti već su se susretali kod obrade prezenta. Ovde se on upotrebljava kao pomoćni glagol koji u enklitičkom obliku, uz infinitiv, gradi futur 1. Ovde ih isto treba podsetiti na pravilo drugog mesta enklitike. Kratka vežba dopunjavanja u kojoj samo treba da ubace enklitički oblik pomoćnog glagola hteti u odgovarajućem licu i tabela koju popunjavaju su lakše vežbe utvrđivanja morfološkog oblika futura 1. Tu možemo naći i zadatak da promene glagol razmišljati u svim licima futura 1. Kada se utvrdilo građenje futura kao složenog glagolskog oblika, sledi tabela koja prikazuje futur 1 kao prost glagolski oblik. Ovde je istaknuto da se gradi od infinitivne osnove, koja se dobija odbacivanjem nastavka -ti, i nastavaka za lica -ću, -ćeš, -će u jednini i -ćemo, -ćete, -će u množiti. Pravilo glasi da ako ispred glagola stoji zamenica ili neka druga reč, futur 1 će biti upotrebljen kao složeni glagolski oblik, a ukoliko potvrdni oblik futura 1 stoji sam ili njime počinje rečenica, onda se enklitički oblik ovog glagola dodaje na osnovu infinitiva i time pretače u nastavak. Međutim, izuzetak imamo kod glagola čiji se infinitiv završava na -ći ̶ tada ne dolazi do sažimanja. U knjizi je, da bi se ovo odudaranje utvrdilo, data promena glagola reći u futuru 1. Takođe, glagoli koji se u infinitivu završavaju na -sti u futuru 1 kao prostom glagolskom obliku imaju izmenjenu osnovu ‒ s ispred ć iz nastavka prelazi u š . Na primer: pasti / pa š ću, ispasti / ispa š ću ... Učenicima bi se trebalo naglasiti da upotreba analitičkog futura 17 nije pravilna, standardna. Ovakva upotreba futura 1 javlja pod uticajem analogije pošto se konstrukcija /da + prezent/ često javlja kao dopuna npr. semikopulativnih i modalnih glagola u drugim vremenima, češće nego infinitiv u svakom slučaju. Slede vežbe dopunjavanja kod kojih prva, ujedno i najlakša, od učenika zahteva da prazna mesta dopune samo odgovarajućim oblikom pomoćnog glagola hteti (Pr. Sutra
padati kiša.).
U sledećoj vežbi od njih se zahteva da načine čitav oblik futura 1 glagola datog u zagradi (Pr. 17
Analitički futur javlja se kada se umesto infinitiva u građenju futura 1 upotrebi konstrukcija /da + prezent/ .
Ova pojava smatra se nestandardnom, ali je učestala u razgovornom jeziku. Pr. *Ja ću da radim.
18
Sutra
u Beograd.), a zatim i vežba u kojoj su enklitika i infinitiv odvojeni nekom rečju,
dopunom (Pr. Mi
sutra
(ručati) zajedno.) kako bi se utvrdio i red reči.
Naredni zadatak od učenika zahteva da rečenice u prezentu prebace u futur 1 (Pr. Mi idemo u bioskop.), a odmah zatim dolazi zadatak koji od njih traži da isprave greške u ponuđenim
rečenicama. U ovim rečenicama pogrešan je ili morfološki oblik (npr. upotreba neadekvatnog lica) ili je pravopisna greška u pitanju. Pr. Marko i Ana ćemo zajedno putovati na more. Pisa ću ti. Doćićemo sutra kod vas na večeru.
Nakon nekoliko vežbi, sledi tabela sa upitnim, a zatim i odričnim oblikom futura 1. Kod upitnog i odričnog oblika, red reči ne bi trebalo da bude problem. Učenicima je u knjizi predočen upitni oblik sa da li, ali kao i kod prezenta, kod futura 1 on se može graditi od naglašenog oblika pomoćnog glagola hteti i rečce li. U knjizi, međutim, ovo učenicima nije predočeno. Pr. Da li ćeš (ti) putovati? Hoćeš li (ti) putovati?
Jedna od vežbi u okviru ove lekcije podrazumeva da učenici popune tekst odgovarajućim oblikom prezenta jednog od ponuđenih glagola. Ova vežba dopunjavanja je nešto teža pošto je učenicima dat veći broj glagola nego što će im za popunjavanje biti potrebno. Pošto je od glagolskih oblika prezent prvi obrađen i već su ga u više navrata obrađivali, ova vežba ne bi trebalo da predstavlja problem. Posle ovog zadatka slede dve vežbe u kojima je učenicima zadato da zamisle situaciju i kažu kako bi se ponašali, šta bi radili. U ovima dvema vežbama, učenici mogu da primene i potencijal i futur 1. Na kraju osme lekcije nalazi se revizija u kojoj učenici ponavljaju potencijal i perfekat u vidu vežbi dopunjavanja, a futur ponavljaju tako što za zadatak imaju da napišu kratak tekst na temu šta će raditi sutra.
19
Imperativ U devetoj lekciji u vezi sa glagolskim oblicima najpre možemo naći vežbe u kojima učenici dodatno uvežbavaju potencijal i prezent u okviru obrade intencionalne klauze 18, a zatim se obrađuje imperativ. Ova lekcija obuhvata tematske celine „kućni ljubimci, lekar, recepti, institucije, snalaženje u gradu, intervju, saveti, mali oglasi“. Kod obrade imperativa učenicima je najpre data tabela u kojoj je predočen morfološki oblik imperativa. Pre same obrade sa imperativom su se učenici sretali gotovo kod svakog zadatka pošto obično u nazivu stoji napišite, pročitajte, popunite, podvucite ... Imperativ se gradi tako što se od 3. lica množine prezenta odbije nastavak za lice i na tu osnovu se dodaju nastavci -i ili -j. Nastavak -i dobijaju glagoli koji se u 3. licu jednine prezenta završavaju na -u ili -e, a nastavak -j glagoli koji u 3. licu prezenta imaju -ju. U knjizi su dati primeri piš-u, ljub-e i peva ju. Oblik imperativa postoji za 2. lice jednine i 1. i 2. lice množine, s tim da se u množini na
nastavak za imperativ dodaju još nastavci za lica -mo, odnosno -te. Kao oblik imperativa za treće lice upotrebljava se konstrukcija /neka + prezent/ u oba broja. Takođe, ukoliko glagoli u 3. licu množine ispred nastavka -ju ili -je imaju vokal sa dužinom, onda će njihov imperativ glasiti prodaji, prodajimo, prodajite. Dakle, isto će dobiti nastavak -i (ili kako kod Pavice Mrazović u
njenoj Gramatici za strance stoji -ji). Na početku obrade, međutim, ovo nije istaknuto, ali nisu im ni dati ovakvi glagoli kojih je svakako manji broj. Dodatna objašnjenja zahtevale bi još neke grupe glagola. Tu spadaju, na primer, glagoli kretanja kao što su ući, izaći, doći, koji u imperativu glase uđ i, izađ i, dođ i budući da u prezentu 3. lica množine glase uđu, izađu, dođu. Neki glagoli koji se u infinitivu završavaju na -ći kao npr. seći, vući, peći u imperativu glase seci, vuci, peci jer dolazi do sibilarizacije kada se na osnovu 3.
lica množine prezenta doda nastavak -i za imperativ ( seku, vuku, peku + -i ). Takođe, do izmena dolazi i kod glagola kao što su sesti, leći, pomoći čije 3. lice množine prezenta glasi sednu, legnu, pomognu. Pored imperativa koji glasi sedni, legni, pomogni19 postoje i ovakvi oblici ‒ sedi i lezi, pomozi (sa sibilarizacijom). U obe gramatike za strance pominje se i defektan glagol hajde (hajdemo, hajdete), koji ima samo oblik imperativa. On sa sobom nosi odredbu za pravac 18
Ovde se obrađuje intencionalna klauza sa veznikom da, a u okviru nje i potencijal i relativni prezent.
Proširuje se značenje i upotreba prezenta budući da se radi o nerealizovanoj radnji. Ove rečenice su svevremene, njima se izražava samo namera a ne radnja kao realna stvarnost otuda i drugačija upotreba prezenta. Međutim, tema ovoga rada nisu zavisne rečenice tako da se nećemo duže zadržavati kod ovog problema. 19
Ovakav oblik imperativa ovih glagola znatno je ređi.
20
kretanja i znači „poći“ (Pr. Hajdemo u park ). Sa veznikom da i glagolom u prezentu pak služi za iznošenje predloga (Pr. Hajde da gledamo televiziju). Ovaj glagol nastavnik može spontano upotrebljavati u komunikaciji (ukoliko to nije činio ranije) kako bi ga učenici lakše usvojili. Za početak, učenicima je dato da glagol kupiti izmene kroz sva lica u imperativu, a zatim sledi vežba u kojoj im je dato da ponuđene glagole u zagradi stave u imperativ zadatog lica (Pr. (ti/zatvoriti) prozor!). Pretpostavljamo da će učenicima zatrebati pomoć
Zorane,
kod primera sa glagolom biti pošto se nisu sretali sa njim ranije u obliku prezenta (Pr. (vi/biti dobar!).
Sledi obrada odričnog oblika imperativa. U tabeli je odmah naznačeno da odričan oblik imperativa sa rečcom ne ide samo uz imperfektivne glagole. Javljaju se i neki izuzeci, međutim, isključivo u ustaljenim izrazima kao što su, na primer, ne reci (nikome), ne zaboravi (da me nazoveš), ne ubij. Odrični oblik imperativa gradi se i uz pomoć defektnog glagola nemoj, nemojmo, nemojte20 sa dopunom u vidu konstrukcije /da + prezent/ ili infinitiva. Ovaj oblik
negiranog imperativa mogu imati i svršeni i nesvršeni glagoli. Kratkom vežbom transformacije uvežbavaju infinitiv ‒ od potvrdnog oblika imperativa treba da načine odrični (Pr. Radi vežbe.
).
U okviru teme „lekar“ isto se uvežbava imperativ. Učenici čitaju tekst u kome razgovaraju lekar i pacijent, a u njemu je frekventna upotreba imperativa ( izmerite joj temperaturu, sedite ovde, otvorite usta, dišite duboko, nemojte jesti, jedite, pijte tri puta dnevno, dođite za sedam dana itd.). Zatim, kako bi uvežbali ovaj govorni čin, treba sami da napišu slične dijaloge.
Zanimljiv zadatak ( Ispravite leđa, ispeglajte stomak!), u kome se uvežbava imperativ, nalazi se na 140. strani ‒ učenici treba da povežu slike na kojima su prikazane vežbe sa odgovarajućim instrukcijama za sprovođenje datih vežbi. Ovde se, između ostalog, javlja i pomenuti glagol leći (lezite) više puta kako bi ga učenici što brže usvojili. U ovom zadatku mogao bi da se javi i glagol sesti ukoliko bi se osmislila odgovarajuća vežba koja se uklapa u zadatak (npr. vežbe istezanja: Sedite na pod, ispružite noge i pokušajte da ih dohvatite rukama ...).
Tema „kućni ljubimci“ mogla bi isto da bude pogodna za uvežbavanje imperativa. Tu se mogu naći naredbe koje vlasnik izriče svom psu, na primer, u okviru odgovarajuće vežbe ‒ sedi, lezi, donesi loptu, daj šapu itd. 20
Ovde nema oblika za 3. lice jednine i množine.
21
Pogodna za uvežbavanje je i tema „recepti“. Učenicima su predočena dva recepta, a iz njih oni treba da zaključe kada se upotrebljava imperativ svršenih, a kada imperativ nesvršenih glagola. Posle toga sledi vežba dopunjavanja, isto recept ( Kolač sa malinama), u kojoj učenici treba da popune praznine odgovarajućim oblikom imperativa. Posle zadatka učenicima je skrenuta pažnja na to da se u receptima umesto imperativa može upotrebiti i infinitiv i za domaći zadatak imaju da napišu recept za neko jelo. Najpre treba da u potrebe imperativ (kako bi uvežbavali), a potom infinitiv u preskriptivnoj funkciji. Kasnije, u desetoj lekciji, u okviru teme „saveti“ učenici ponavljaju potencijal, imperativ, prezent, perfekat, futur 1, modalne glagole ... Zadato im je da povežu pitanja i odgovore pritom je sadržaj odgovora savet za neki problem. S obzirom na to da se ovaj zadatak nalazi gotovo na samom kraju knjige, razumljivo je da se u njemu uvežbavaju svi glagolski oblici koje su obrađivali ranije. Posle toga, učenici treba sami da smisle savete za jedan od dva ponuđena problema. U okviru desete lekcije učenici obrađuju i kondicionalnu klauzu sa realnim uslovom 21. Nakon što su učenici stekli A2 nivo kompetencije završivši rad na prvoj knjizi ( Naučimo srpski 1), utvrđeni su svi glagolski oblici koji bi im zatrebali u komunikaciji koja se vrši u okviru
ovog nivoa. Osvrtom na početak poglavlja možemo utvrditi da su učenici zaista sposobni za komunikaciju na ovom nivou budući da su sve smernice date u Zajedničkom evropskom okviru ispunjene.
„Naučimo srpski 2“ Dalje ćemo prikazati knjigu Naučimo srpski 2. Ona je vrlo slično koncipirana kao knjiga Naučimo srpski 1 na koju se nadovezuje. Na početku se isto nalazi sadržaj, koji je podeljen na tri
stupca. U prvom stupcu imamo naziv tematske celine koja se u okviru određene lekcije obrađuje. 21
Učenici najpre obrađuju kondicionalnu klauzu koja označava realan uslov, za početak samo sa veznikom
ako. Uvežbavaju obrazac tako da se u zavisnoj rečenici upotrebljava prezent (imperfektivnog glagola), a u
nezavisnoj imperativ ili futur 1. Ovde učenici ujedno dodatno uvežbavaju pomenute glagolske oblike, ali nećemo podrobnije analizirati pošto nam je akcenat na samim glagolskim oblicima, a ne na zavisnim rečenicama.
22
Ono što je drugačije u odnosu na prvu knjigu jeste to da je obrada u lekciji podeljena u nekoliko celina: •
Čitanje i razumevanje
•
Vokabular
•
Govorne vežbe
•
Slušanje i razumevanje
•
Malo zabave
•
Pisanje
Vidimo da su nazivi nekih od ovih celina zapravo jezičke veštine na kojima se radi u toku nastave svakog stranog jezika. Ovako možemo lakše da zaključimo na čemu je akcenat pri obradi nekog teksta, na primer, nekih zadataka. Zapravo, i u prvoj knjizi se rad svodio na pomenute celine samo što tamo u sadžaju nije eksplicitno naznačeno kao ovde. Na kraju se isto nalazi gramatički dodatak, ali pre njega imamo, vrlo koristan za učenike, spisak skraćenica i simbola koji je u prvoj knjizi izostao. Pri analizi ovog udžbenika, primetili smo i to da nema revizija posle obrađenih nekoliko lekcija, što je takođe drugačije u poređenju sa prvom knjigom. Ako bacimo letimičan pogled na gramatički dodatak na kraju knige, možemo uočiti da se u ovoj knjizi obrađuju najviše padeži i zavisne rečenice. U vezi sa glagolima ovde se nalaze samo pasiv i gerundi ili glagolski prilozi.
Recipročni glagoli U knjizi Naučimo srpski 2 sve do četvrte lekcije nema naročitog isticanja glagolskih oblika, nikakvih novina, sve se radi u okviru već naučenog. Tek u četvrtoj lekciji pominju se recipročni glagoli, a time se postepeno proširuje kategorija glagolskog roda u okviru prezenta. Date su rečenice sa glagolima gađati se, polivati se i voleti se i ekvivalenti ovih rečenica sa zamenicom jedan drugog kako bi učenicima bilo sasvim jasno značenje ovih uzajamnopovratnih glagola i kako bi usvojili upotrebu ove zamenice. Ovoj tabeli sa recipročnim glagolima prethodila je obrada kratkog autentičnog teksta iz Politikinog zabavnika pod nazivom Zabava ili lek . U ovom tekstu pominju se neki recipročni glagoli ( gađati se, polivati se), kao i neki drugi
23
povratni glagoli ( pripremati se, opustiti se). Na taj način primenjen je metod implicitnog usvajanja gramatike ‒ učenicima su prvo dati primeri, a zatim su im data pravila. Sledi zadatak koji služi prvenstveno uvežbavanju zamenice jedan drugog ali i recipročnih glagola. Ovde se, osim već pomenutih, javljaju i glagoli tući se, voleti se, mrzeti se. Uz glagole data je i njihova rekcija, a učenici treba rečenice sa recipročnim glagolima da transformišu u rečenice sa zamenicom jedan drugog i ekvivalentnim prelaznim glagolima. Dat je jedan urađen primer: gađati nekog (A) nečim (I) : gađati se nečim Oni jedan drugog gađaju grudvama. = Zoran i Miloš se gađaju grudvama.
Glagolski vid U petoj lekciji učenici ponavljaju padeže za iskazivanje mesta, a uz njih se javljaju i neki glagoli kretanja. Nakon ponavljanja osvrće se na zadatak u kome učenici ponavljaju i proširuju svoje znanje u vezi sa glagolskim vidom, a iskorišćeni su neki od glagola koji su pomenuti u prethodnom zadatku. Zadato im je da praznine popune odgovarajućom formom ponuđenih glagola. Zadatak je nešto zahtevniji pošto je učenicima naglašeno da je ponekad moguće više rešenja. U tabeli su dati vidski parovi, a podebljani su prefiksi pre-, pri- i pro-. Unutrašnjom tvorbom načinjeni su odgovarajući imperfektivni glagoli (npr. infiksom -ava- ‒ preplivavati/preplivati22), a javlja se i nekoliko glagola sa supletivnom osnovom vidskih parova
(silaziti/sići)23. Pr.
(preći/prelaziti) ste ulicu na crveno. Kazna je 500 dinara.
Dva puta dnevno
(preći/prelaziti) ovaj most.
Iz datih primera iz zadatka možemo zaključiti da se od učenika zahteva upotreba glagola u perfektu ili prezentu. Ovaj zadatak je tek uvod u podrobniju obradu tvorbe glagola svršenog, odnosno nesvršenog vida.
22
Ovde možemo primetiti da je najpre sprovedena perfektizacija glagola plivati prefiksom pre-, a zatim je
od dobijenog svršenog glagola načinjen njegov vidski par preplivavati unutrašnjom tvorbom. 23
Frekventni su u ovoj vežbi glagoli sa supletivnom osnovom -laziti, koja vodi poreklo od praslovenskog
glagola i ima značenje kretanja.
24
Potencijal 1 i imperativ U šestoj lekciji u okviru tematske celine „gastronomija“ imamo podsećanje na glagolske načine potencijal i imperativ. Sam naziv potencijala ovde signalizira da postoji i potencijal 2. Ovde se proširuje značenje potencijala ‒ u ovoj lekciji najčešće se upotrebljava u formama učtivosti, učtivim pitanjima kao npr. Da li biste imali ... ? Uzeo bih ...
Javlja se i u uslovnim rečenicama u okviru osme lekcije dok je habitualna upotreba potencijala slabije zastupljena ( On bi uvek kupovao novine petkom). Tekst U jednom novosadskom restoranu zasićen je potencijalom. Za ponavljanje imperativa poslužio je tekst Na pijaci, posle kog su u napomenu stavljeni neki od primera imperativa pomenutih u tekstu. Ovaj tekst je pogodan jer se u kupovini, odnosno prodaji često koriste glagoli u imperativu. Sledi nekoliko zadataka koji isto služe ponavljanju imperativa. U jednom zadatku treba da ispišu forme imperativa izolovano, a u drugom da tekst Recept za voćni kolač dopune odgovarajućom formom imperativa. U knjizi Naučimo srpski 1
učenici su se već susretali sa formom recepta te ovaj zadatak ne bi trebalo da im predstavlja problem. Nakon ovih tekstova i zadataka sledi tabela sa morfološkim oblicima potencijala 1 i imperativa. Za potencijal je naznačeno da se njime izražavaju htenja, želje i mogućnosti. Data je promena potencijala 1 po svim licima uz ličnu zamenicu i primer kako izgleda oblik bez lične zamenice (zbog podsećanja na red reči). Zadatak koji je na redu jeste da ponove kako se gradi radni glagolski pridev koji služi u građenju potencijala 1. Pored tabele sa morfološkim oblikom potencijala stoji tabela sa morfološkim oblikom imperativa, za koji je naznačeno da se njime iskazuju naredbe i molbe. U prethodnoj knjizi učenici su već obradili imperativ sa značenjem naredbe, a značenje molbe obrađuje se sada. Ono je predočeno učenicima u pomenutim tekstovima na početku lekcije. Zadatak nakon tabele od učenika traži od učenika da načine 1. lice jednine i 3. lice množine prezenta glagola iz zadatka br. 13 sa prethodne strane. Ovo im je zadato jer 3. lice množine prezenta služi građenju imperativa. Uz ovaj zadatak stoji napomena da zapamte glagole čiji je oblik imperativa nešto drugačiji: peći : pečem, peku / peci
25
leći : legnem, legnu / lezi rezati : režem, režu / reži dati : dam, daju / daj doći : dođem, dođu / dođi
Pri prvom pomenu imperativa u knjizi Naučimo srpski 1 naveli smo sve probleme koji se mogu javiti u vezi sa njegovim oblikom i upotrebom tako da nećemo zalaziti podrobnije u to. Možemo samo primetiti da se tada nije zadržavalo kod glagola čiji bi oblik imperativa učenike zbunio 24, a to je zato jer su se tad prvi put susreli sa njim. Zatim sledi nekoliko zadataka za uvežbavanje imperativa i potencijala. U prvom zadatku treba glagol iz zagrade da stave u odgovarajuće lice imperativa (Pr.
(doneti ‒ vi)
mi te knjige sa stola!). U narednom zadatku treba od rečenica u prethodnom zadatku da načine
upitne rečenice i pri tom zamene imperativ potencijalom (Pr. Da li biste mi doneli te knjige sa stola?). Na ovaj način učenici umesto naredbe dobijaju učtivo pitanje u potencijalu i uviđaju
razliku pri upotrebi imperativa i potencijala. Potom dolazi zadatak u kome treba potvrdne rečenice u potencijalu da transformišu u odrične (Pr. On bi sigurno kupio ovaj automobil. On ne bi sigurno kupio ovaj automobil. ili On sigurno ne bi kupio ovaj automobil. ). U ovom zadatku
cilj je da se uvežba i red reči, a dali smo primere odgovora kako bismo ukazali na različite mogućnosti. Verovatno bismo naišli na oba odgovora kod učenika, a to bi bila prilika da ukažemo na to da su oba odgovora moguća i da je red reči u srpskom jeziku slobodan (izuzev u nekim slučajevima koje su oni već u uvežbavali 25). Još jedan zadatak je u vezi sa uvežbavanjem potencijala ‒ učenicima je zadato da na osnovu odgovora načine pitanja (Pr. Da, mogao bih da Vam unesem prtljag!). Međutim, kod nekih primera učenici ne moraju nužno odgovoriti tako da
upotrebe potencijal te bi im valjalo naglasiti da ga obavezno upotrebe pri formulisanju pitanja ukoliko nam je to cilj (Pr. Ne dolazi u obzir! Moraš se vratiti do ponoći. ‒ odgovor bi mogao da glasi: Mogu li da ostanem duže/do 2?). Ukoliko im se to ne naglasi, nastavnik bi morao da prihvati sve korektne odgovore.
24
Kao, na primer, glagoli kod kojih u imperativu dolazi do sibilarizacije ( reći : reci ) ili oni kod kojih u
prezentu dolazi do umekšavanja glasova, pa samim tim i u imperativu ( mazati : maži). 25
Npr. pravilo drugog mesta enklitike.
26
Glagolski pridev trpni U sedmoj lekciji obrađuje se trpni glagolski pridev u okviru obrade participskog pasiva. On će kasnije poslužiti i građenju glagolskih imenica. Najpre su im dati tekstovi u kojima se javlja ovaj glagolski oblik i zadato im je da objasne značenje rečenica u kojima se ovaj oblik javlja. Predočeno im je u vidu tabele da se participski pasiv gradi od trpnog prideva u svim vremenima u kojima se može javiti. Ono što u knjizi nije posebno naznačeno je da trpni pridev postoji samo od prelaznih glagola 26. Ipak, moguće je načiniti trpni pridev i od nekih povratnih glagola ‒ zaljubljen od zaljubiti se, nasmejan od nasmejati se. Učenicima je u knjizi rečeno da se trpni pridev gradi od glagolske osnove (nije
naznačeno da li infinitivne ili prezentske) i odgovarajućih nastavaka. Donekle je građenje trpnog prideva komplikovano budući da postoje tri različita nastavka u zavisnosti od glagolske osnove na koju se dodaju: 1. Nastavci -n, -na, -no; -ni, -ne, -na dodaju se na glagole koji kao završni vokal imaju a kada se odbije nastavak za infinitiv. Primer: napisAti ‒ napisaN, napisaNA, napisaNO
U Gramatici za strance Ivana Klajna stoji da se ovi nastavci dodaju na infinitivnu osnovu. 2. U knjizi Naučimo srpski 2 stoji da se nastavci -t, -ta, -to; -ti, -te, -ta dodati su na glagole koji se završavaju na -nuti. Primer: skiNUti ‒ skinuT, skinuTA, skinuTO
I uz glagol dati kao i uz njegove prefiksalne izvedenice. Primer: prodAti ‒ prodaT, prodaTA, prodaTO
Ovu grupu glagola koja dobija navedene nastavke Ivan Klajn je dodatno razložio u četiri grupe. U knjizi Naučimo srpski 2 nalazimo pojednostavljena pravila budući da se učenici sad prvi put susreću sa trpnim pridevom. Učenicima je predočeno i to da neki glagoli, kao npr. dati, mogu na dva načina graditi trpni pridev. dati: dan, dat
Nastavnik bi ipak trebalo da naglasi učenicima da je oblik dan ređi u upotrebi. 26
Ne od svih prelaznih glagola. Neki česti glagoli kao npr. imati, značiti, razumeti, mrzeti nemaju trpni
pridev iako su prelazni.
27
3. Sledi nastavak -en, -ena, -eno; -eni, -ene, -ena koji se javlja kod glagola s infinitivom na -sti, -iti , -eti ili -ći. U knjizi su dati primeri: potreSti ‒ potresEN, potresENA, potresENO i naznačeno je da je to glagolska osnova
koja se završava konsonantom otvorIti ‒ otvorEN, otvorENA, otvorENO
Posebno je izdvojen glagol peći : pečem da bi se ukazalo na promenu konsonanta kada se doda pomenuti nastavak. Ivan Klajn smatra da se ovaj nastavak dodaje na prezentsku osnovu lišenu završnog -e ili -i. On izdvaja i posebnu grupu glagola na koje se za građenje trpnog prideva dodaje nastavak -ven, -vena, -veno; -veni, -vene, -vena. U knjizi pak ova grupa nije posebno izdvojena već je naznačeno da se kod nekih glagola ispred nastavka za građenje trpnog prideva umeće -v- ili -j-, a dati su primeri: obuti : obuV en, ubiti : ubi J en. Isto tako, izdvojeni su još neki glagoli uz napomenu da kada se osnova završava na -i ili -e, neki konsonanti i sonanti ispred tih vokala alterniraju. Primeri: videti ‒ viĐen, viĐena, viĐeno nositi ‒ noŠen, noŠena, noŠeno zgaziti ‒ zga Žen, zgaŽena, zgaŽeno udaviti ‒ udaVLJen, udaVLJena, udaVLJeno raniti ‒ raNJen, raNJena, raNJeno Sledi vežba u kojoj učenici treba da izvedu trpni pridev od ponuđenih glagola. U vežbi su zadati i glagoli kod kojih bi moglo doći do zabune oko toga da li dolazi do alternacije ili ne. Primer: donositi ‒ donošen
:
doneti ‒ donesen
Posle ovog zadatka usledio je nešto teži ‒ učenicima je zadato da od ponuđenih aktivnih rečenica sastave odgovarajuće pasivne najpre u perfektu, a zatim u futuru. Vidimo, dakle, da su učenici postepeno upoznavani sa trpnim glagolskim pridevom izolovano kako bi ga kasnije koristili u građenju pasiva, a zatim i u stvaranju glagolskih imenica koje obrađuju u okviru iste lekcije.
28
Glagolski vid U sedmoj lekciji se ponavlja i kategorija glagolskog vida kroz niz vežbi. U ovoj lekciji obrađuje se upotreba glagolskog vida u perfektu, prezentu i imperativu. Perfektivni glagol ne može se upotrebiti u sadašnjem vremenu u nezavisnoj rečenici jer je radnja koju iskazujemo prezentom radnja u toku, te zahteva nesvršeni vid glagola, izuzev ukoliko perfektivni glagol u prezentu označava uobičajenu, redovno ponavljanu radnju. Pr. On svakog dana dođe, pogleda robu, ali ništa ne kupi. Kod perfekta to nije slučaj i, uz odgovarajuće odredbe (uglavnom vremenske), mogu se podjednako upotrebljavati glagoli oba vida. Učenicima je najpre data tabela sa glagolima svršenog vida koji su upotrebljeni u rečenici u perfektu, a zatim tabela sa glagolima nesvršenog vida isto tako. Učenici bi trebalo da uoče kakve se vremenske odredbe javljaju pri upotrebi određenog vida glagola. Sledi zadatak u kome su učenicima ponuđene vremenske odredbe koje oni treba da ubace u date rečenice. Ponuđene su sledeće vremenske odredbe: jednom, stalno, svakog dana, bez prestanka, često, dva dana, triput, odmah. Vid glagola u datim rečenicama signalizira da li radnja traje ili je svršena i u skladu sa tim učenici treba da upotrebe odgovarajuću vremensku odredbu. Primer: Uđi u kuću
. Zar ne vidiš da pada kiša!
Glagol ući svršenog je vida upotrebljen u imperativu i vremenska odredba koja bi ovde bila podesna je odmah. Nakon ove kratke vežbe, obrađuje se tvorba glagola perfektivnog i imperfektivnog vida. 1. Učenicima je predočeno da se perfektivni glagoli od imperfektivnih dobijaju: a) prefiksacijom sledećim prefiksima ‒ pro-, na-, o-, pre-, do-, iz-, po-, za-, u-. Neki od ovih prefiksa istaknuti su i ranije (npr. pre-, pro- i po-). Ovi prefiksi nisu postavljeni izolovano već uz odgovarajuće glagole uz koje se mogu javiti ( čitati, učiti. brijati se, prati ). Takođe, dati su i primeri u kojima jedan glagol može imati
više vidskih parnjaka sa različitim prefiksima pri čemu se modifikuje značenje glagola. Na ovaj način učenici uviđaju i tu mogućnost da spram jednog glagola nesvršenog vida mođe stajati više različitih glagola svršenog vida. Primer: trčati : pre + trčati trčati : do + trčati trčati : iz + trčati (istrčati) trčati : po + trčati 29
Ovde se, međutim, može javiti omanji problem ‒ na granici prefiks-osnova može doći do različitih glasovnih promena kao npr. jednačenje suglasnika po zvučnosti kao navedenom primeru ( istrčati), što je u u knjizi u fusnoti i naznačeno. b) izmenom osnove infiksom -nupritiskati : pritisnuti lupkati : lupnuti mahati : mahnuti dodirivati : dodirnuti Kod ovog infiksa moglo bi se naglasiti eventualno to da nisu svi glagoli u kojima se javlja svršenog vida. Klajn navodi glagole tonuti, venutim brinuti, čeznuti koji sadrže infiks -nu-, a nesvršenog su vida. 2. Imperfektivni glagoli se od perfektivnih grade različitim infiksima, a ovde su pomenuti -ava-, -iva- i -ira-. izraziti : izražavati umiti se : umivati se umreti : umirati Osim toga, imperfektizacija se vrši i zamenom glagolskih završetaka i promenom vokala u osnovi kao u primerima: skočiti : skakati pasti : padati odneti : odnositi Ovde se nalaze i glagoli izvedeni prefiksom od glagola ići, koji imaju nesvršene parnjake sa supletivnom osnovom -laziti. preći : prelaziti naći : nalaziti U knjizi su ova dva glagola navedene, međutim, učenici bi mogli navesti i neke glagole koji su im poznati od ranije (npr. doći : dolaziti, poći : polaziti, otići : odlaziti). Sledi zadatak da upišu vidski parnjak spram datog glagola. Većina ovih glagola pominjana je u prethodnoj knjizi i u prethodnim lekcijama u ovoj knjizi. zatvarati ‒ ‒ udariti
30
piti ‒ ‒ odseći
U narednom zadatku učenici treba da odaberu jedan od glagola iz zagrade (jedan je svršenog, drugi nesvršenog vida), a da pri tom vode računa o glagolskom vremenu i načinu, što dodatno otežava zadatak. Primer: Pre nego što izađeš iz stana,
(otvoriti/otvarati) prozor.27
Sledeći zadatak je vrlo sličan prethodnom, učenici isto treba da odaberu glagol odgovarajućeg vida i da vode računa o glagolskom obliku. Primer: Mona Liza je Leonardova slika. Ona je
(slikati ‒ naslikati) u XV veku.
U zadatku koji sledi, učenici treba da odaberu jedan od četiri ponuđena glagola, što čini zadatak težim, i da objasne razliku u značenjima datih glagola. doputovati, otputovati, naputovati se, putovati
Maja nije kod kuće. Juče je
u Grčku.
Glagolski prilozi Glagolski prilog sadašnji i prošli obrađuju se u okviru devete lekcije. Učenicima je najpre predočen tekst u kome se nalaze glagolski prilozi. Glagolski prilozi se ovde pak isprva nazivaju forme na -ći i -vši kako bi se ispočetka izbegla gramatička terminologija. Pre samog morfološkog
oblika zadato im je da pokušaju da transformišu pomenute glagolske priloge iz teksta u rečenice konsultujući gramatiku na kraju knjige. Učenicima bi na osnovu toga trebalo odmah da bude jasno da su glagolski prilozi zapravo rečenični kondenzatori. Sledi najpre morfološki oblik gl. priloga sadašnjeg (dat je i ovaj termin). On se gradi dodavanjem nastavka -ći na 3. lice množine prezenta i gradi se uglavnom od nesvršenih glagola. Učenicima je odmah istaknuta i upotreba gl. priloga sadašnjeg ‒ najčešće označava istovremenost, ponekad način vršenja radnje, a može se postati i pravi pridev. Odmah potom dat je morfološki oblik gl. priloga prošlog ‒ gradi se uglavnom od svršenih glagola dodavanjem nastavka -vši28 na infinitivnu osnovu. Glagolski prilog prošli najčešće označava radnju koja se završila pre radnje iskazane glavnim glagolom a, isto kao i gl. prilog sadašnji, može da označava i način vršenja radnje ili da postane pravi pridev. 27
U knjizi fali zarez koji je potreban jer su rečenice u inverziji.
28
Ispred nastavka se nekad ubacuje a (rek avši).
31
Vežbe koje slede uglavnom se svode na transformaciju rečenica u odgovarajući glagolski prilog i obrnuto, zavisno od značenja. Primer: Kad je pročitao novine, zaspao je. , zaspao je.
Ili naredni zadatak gde treba gl. prilog da transformišu u odgovarajuću zavisnu rečenicu: Došavši kući, svukao se i odmah legao u krevet.
Kako bi lakše rešili zadatak, učenicima su predočena dva urađena primera ‒ jedan sa gl. prilogom prošlim, drugi sa gl. prilogom sadašnjim.
32
IIIZaključak Nakon analize korpusa, zaključujemo da su knjige Naučimo srpski 1 i Naučimo srpski 2 usklađene sa savremenim tokovima u glotodidaktici. Ispoštovan je metod implicitnog usvajanja gramatike kada je to bilo moguće i potrebno. Takođe, obraćena je pažnja i na jezičku progresiju. Sve vežbe kreću se od lakših ka težim, nadovezuju se jedne na druge. Sve to uklopljeno je u zadate tematske celine. Primetili smo da je postepeno povećavan i broj gramatičkih pravila ‒u skladu sa nivoom koji se stiče, u drugoj knjizi ima mnogo više eksplicitnih gramatičkih pravila nego u prvoj knjizi. Prednost druge knjige bila bi veća raznolikost vežbi. U prvoj knjizi vežbe se uglavnom zasnivaju na dopunjavanju i transformacijama. Međutim, nastavnik bi lako mogao da nadomesti taj nedostatak prve knjige osmišljavanjem svojih vežbi, što mu je svakako zadatak. Zapalo nam je za oko i to da bi se perfekat možda mogao obraditi nešto ranije. U knjizi Naučimo srpski 1 on se obrađuje tek u okviru sedme lekcije, a frekventan je i ne toliko težak za
usvajanje. Smatramo da bi se moglo desiti da učenicima zatreba u komunikaciji pre nego što je obrađen. Isto, već u narednoj lekciji sledi obrada futura 1. Bilo bi poželjno da postoji razmak bar u vidu jedne lekcije između obrade ova dva vrlo frekventna glagolska oblika. Međutim, bilo kakva izmena u redosledu obrade uticala bi na koncept gotovo čitave knjige budući da je obrada svih pojava međusobno povezana i zaokružena zadatim tematskim celinama. Da zaokružimo, knjige Naučimo srpski 1 i Naučimo srpski 2 podesne su za nastavu srpskog jezika kao stranog. Svakako, dorade su uvek moguće, međutim, one ne bi znatno izmenile, tj. poboljšale kvalitet ovih knjiga budući da su gotovo u potpunosti korektne.
33
Literatura/izvori Klajn, Ivan, Gramatika srpskog jezika za strance, Beograd : Zavod za udžbenike, 2006. Mrazović, Pavica i Vukadinović, Zora, Gramatika srpskog jezika za strance, Sremski Karlovci ‒ Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2009. Dražić, Jasmina, Minimalne leksičke i gramatičke strukture u srpskom kao stranom jeziku, Novi Sad : Filozofski fakultet, 2008.
34
