Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole
UREDNIK Prof. dr Tiodor Rosi} RECENZENTI Dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki Filolo{ki fakultet, fakultet, Beograd Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Desanka Maksimovi}”, Zemun Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Bora Stankovi}”, Beograd
UREDNIK Prof. dr Tiodor Rosi} RECENZENTI Dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki Filolo{ki fakultet, fakultet, Beograd Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Desanka Maksimovi}”, Zemun Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ „Bora Stankovi}”, Beograd
Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi}
SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole
Srpska {kola Beograd, 2010.
BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I – Obnavqawe – Re~i Da ~ujemo, da oslu{nemo pa`qivo koje su re~i tvrde, stamene? Koje mogu same, cela misao, cela re~enica biti? Re~! Ta~ka. Re~i. Ta~ka. Da proverimo koje su bitne, koje su{te? Da li nam poma`u ili nam odma`u? Da li bistre ili mute? Da li grade ili ru{e? Jer, ono {to se iz nekih re~i zametne, kao iz zmijskog jajeta, mo`e biti toliko zlobno i otrovno da zavadi, da umori ceo Svet. Re~. Ba{ ona, po~ujmo, i nije odve} tvrda. Nije ni meka. Mo`da je osredwe tvrdo}e. Po~iwe resko, ali je samoglasnik ubla`i, uvije, istegne, da bi se svr{ila umek{ana, odmekla, umukla. Tako i treba, jer re~ mo`e biti i ovakva i onakva. I britka i blaga. I divqa i smerna. Wena melodija u skladu je sa zna~ewem. Re~ mora da bude {iroka, da obuhvata sve od vreve do }utawa, od `agora do ti{ine. Wena toplota je umerena, mlaka. A bo ja kao da je jedna nijansa mrke, umbre, oranice. Vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom, i poreklom, i starinom. Re~ je, po svemu, umerena, podatna re~. Od we mo`e{ da na~ini{ mnoge dobre stvari. Ali, mo`e{ da iska`e{ i kakvu gadost, zlo. Re~ je privla~na, pitka, rezi i re`i na jeziku. U prvi mah u~ini ti se slaba, trun, seme nepoznate biqke. A kad proklija, kad po~ne da ni~e i |ikqa, ne mo`e{ je zaustaviti, otima se i buja kao korov. S re~ju se mora pa`qivo, blago. Ona je stara, drevna. Postojala je pre svega. Mnogo ona zna i se}a se svega {to je bilo. Ni Boga ne pomiwi, ni re~ ne prizivaj bez velike, prave potrebe. (Milenko Paji}) drevan – starinski, prastar; |ikqati – |ikati, naglo rasti uvis; reziti – imati rezak, prijatno o{tar ukus ili miris; umbre – boja sli~na mrko`utoj
Pisac govori o re~ima, o mo}ima re~i. Kakve re~i mogu biti? [ta se sve re~ima mo`e posti}i? Izdvoj sve epitete kojima pisac odre|uje re~i. Kako shvata{ zna~ewe skupa re~i (sintagme) „tvrda re~”? Kako shvata{ misao da je re~ „vi{estruko povezana sa zemqom – i rodom, i poreklom, i starinom”? Ve} mnogo toga zna{ o re~ima. Podseti se! Kako se re~i dele u vrste: koliko ima vrsta re~i? Koje su to promenqive, a koje nepromenqive vrste re~i? Koje vrste promena pozna ju promenqive re~i? Koje se re~i mewaju po pade`ima, a koje po licima? Koje re~i imaju komparaciju? Podvuci u tekstu sve promenqive re~i i odredi kojoj vrsti re~i pripadaju.
5
Dosta toga zna{ i o zna~ewima re~i. Podseti se! Da li svaka re~ ima samo po jedno zna~ewe? Mo`e li jedna re~ imati vi{e zna~ewa? Navedi neka zna~ewa re~i „glava” Ima li ta re~ isto zna~ewe u re~enicama: On ima veliku glavu. – Kwiga ima sedam glava. – Otac je glava porodice. Kako se naziva pojava kada jedna re~ ima vi{e zna~ewa?
Upotreba jedne te iste re~i u razli~itim kontekstima (situacijama) sa razli~itim a me|usobno povezanim zna~ewima naziva se vi{ezna~nost re~i ili polisemija.
A mo`e li vi{e re~i imati isto zna~ewe? [ta zna~e re~i iz teksta star i drevan? Imaju li isto zna~ewe pridevi iz teksta umek{ana i odmekla? Kakvo zna~ewe imaju prilozi vrlo i veoma? Napravi nekoliko re~enica s tim prilozima. Kakvo zna~ewe ima ju re~i vrelo i izvor, vatra i ogaw, sti}i i do}i? Kako se nazivaju takve re~i?
Re~i koje se razli~ito pi{u ili izgovaraju a imaju isto ili sli~no zna~ewe nazivaju se sinonimi.
A ima li re~i koje se isto pi{u, a imaju potpuno razli~ita zna~ewa? Uporedi istaknute re~i u slede}im re~enicama: Kosa joj je gusta i duga. – Planinska kosa obrasla je `buwem. – Kosa mu je o{tra i lako se~e travu. Kako se nazivaju ovakve re~i?
6
Re~i koje se isto pi{u i izgovaraju a imaju potpuno razli~ita zna~ewa nazivaju se homonimi.
Obrati pa`wu na slede}e parove re~i iz teksta: pomagati – odmagati; bistro – mutno; divqa – smerna; `agor – ti{ina. U kakvom su zna~ewskom odnosu te re~i? Jesu li wihova zna~ewa povezana? Jesu li ona podudarna (ista) ili suprotna? Kako se nazivaju takve re~i?
Re~i koje se razli~ito pi{u i izgovaraju a imaju suprotna zna~ewa nazivaju se antonimi.
7
TVORBA (GRA\EWE) RE^I Izgubqeni paw Stakleno no}no zimsko nebo kao od leda iskovano... Probudio se Martin i {iroko otvara o~i. Osje}a svoje ostudewele uko~ene noge, opa`a na vratu lupe{ku struju hladna vazduha, koji se uvla~i kroz pukotine oko slaba rasklimana prozor~i}a, i dobro vidi: vatra se u pe}i odavno ugasila, a mjesto gdje stoje drva prazno je. Ohladila se soba, i djeca u snu je~e od zime. - Bo`e, bo`e, pomozi i nasjetuj me; oko ku}e ni klipe drveta, a stara ograda ve} je odavno polo`ena... Neko je pored puta izgubio paw! Ta misao poput muwe rasvjetqava ~itavu sobu. Martin se dr{}u}i pridi`e iz kreveta... - Paw, golemu staru pawinu, mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu; put je tuda najkvarniji. Gle, kako se toga prije sjetio nijesam! Naprijed, juna~e! Pru`io je korak spoti~u}i se i kli`u}i u smrznutu snijegu... Kad skliznu niz visoku gorwu obalu druma, stade nemirna srca da se obazire uokolo. Gdje li }e se to na snijegu ukazati velika tamna mrqa – paw? Tu se on mora na}i negdje u blizini, golem a suv kao barut... - Da nije ono tamo? - Eh, ba{ me prevari... I opet tamna mrqa na drumu. To najzad mora biti dugo tra`eni paw. Eto, kako se nije odmah dosjetio da je on tu! Na neravnu i prolokanu mjestu saonice su skliznule niz kamen i zbrisale s wega napadali snijeg. Martin kleknu i pipa kao slep. Sasvim u kraju, napola zaboden u snijeg, le`i mali qeskov pawi}. Ruke ga gr~evito grabe, sve se ~ini kao da je to san i da }e drvo iznenada pobje}i. - Ha, evo ga, moga lijepog i ro|enog! Otkad ja samo wega tra`im. Kao brata ro|enog privija na grudi mali suvi paw, sav rutav od sasu{ene mahovine. U wegovu naru~ju drvo postaje toplo i raste. - Hajdemo sad ku}i, ro|enko moj, ku}i, ku}ici na{oj. Djetiwasto sre}an, krenuo je natrag preko poqane... A paw u Martinovom naru~ju narastao je golem kao Grme~ i ~itav svijet gori od wegovog ogwenog srca. (Branko ]opi})
PAW
8
PAW-I]
PAW-INA
U prohladnoj zimskoj no}i u Martinovoj ku}i nestalo je drva za lo`ewe. Kako pisac slika zimsku hladno}u? Kakvo re{ewe pronalazi Martin? Na koji na~in je pisac opisao Martinov odnos prema tra`enom i prona|enom pawu? Uo~i u tekstu re~i koje najboqe iskazuju Martinov emocionalni odnos prema pawu.
Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak Kojim sve re~ima pisac u tekstu imenuje PAW? To se vidi i iz slede}e tri re~enice izdvojene iz teksta: Neko je pored puta izgubio paw! Paw, golemu staru pawinu , mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu. Sasvim u kraju, napola zaboden u snijeg, le`i mali qeskov pawi}. Pisac je, kao {to vidimo, paw imenovao sa tri razli~ite imenice: PAW, PAWI], PAWINA. [ta povezuje, a {ta razlikuje te tri re~i? Sve tri re~i povezane su re~ju paw, jer je ta re~ sastavni deo i re~i pawi} i re~i pawina. To zna~i da su re~i pawi} i pawina gra|ene (tvorene) od re~i paw – pomo}u posebnih nastavaka: PAW-I] PAW-INA Ti nastavci (-i}, -ina) pro{iruju zna~ewe re~i paw, dodaju}i joj novo posebno zna~ewe, i to nastavak -i} zna~ewe „mali (paw)” a nastavak -ina zna~ewe „veliki (paw)”. Sve tri re~i (i paw, i pawi}, i pawina) imaju u sebi zna~ewe „paw (= deo odse~enog stabla)”, ali se to zna~ewe u nastavcima -i} i -ina „oboga}uje” dodatnim zna~ewem. PAW = „svaki, bilo koji paw” PAW-I] = „paw” + „mali” (mali paw) PAW-INA = „paw” + „veliki” (veliki paw) Kakvu ulogu imaju nastavci -i} i -ina? Kako se ti nastavci zovu? Ti nastavci slu`e za tvorbu (gra|ewe) re~i pawi} i pawina od re~i paw. Zato se ti nastavci nazivaju tvorbeni nastavci (ili nastavci za gra|ewe re~i). Deo re~i na koji se dodaje tvorbeni nastavak zove se tvorbena osnova (ili osnova za gra|ewe re~i). Re~i pawi} i pawina sastoje se dakle, od: TVORBENE OSNOVE i TVORBENOG NASTAVKA PAW – I] PAW – INA U re~ima pawi} i pawina tvorbena osnova podudarna je sa re~ju paw. Re~ paw ne mo`e se daqe deliti na tvorbenu osnovu i nastavak. Ona nije gra|ena (tvorena) od neke druge re~i, nego je prosta re~.
9
Re~i koje nisu gra|ene od drugih re~i nazivaju se proste re~i.
Proste re~i su, na primer: paw, drvo, ku}a, wiva, selo, ~ovek, `ena, dete, `ut, crven, ze len, bor, jela, kwiga, vuk, koko{, zub, ruka i mnoge, mnoge druge. Neke od prostih re~i u svom sastavu imaju naveden gramati~ki nastavak (npr.: ku}-a, `en-a, sel-o). Kad se od prostih re~i koje u svom sastavu imaju gramati~ki nastavak tvore (grade) nove re~i, onda se ne dodaje tvorbeni nastavak na prostu re~ sa gramati~kim nastavkom, nego se gramati~ki nastavak odbija, pa se tek onda dodaje tvorbeni nastavak. Proverimo to na slede}em primeru iz teksta: - Hajdemo sad ku}i, ro|enko, ku}i, ku}ici na{oj. Re~ ku}ica nastala je od re~i ku}a tako {to je u re~i ku}a odbijen gramati~ki nastavak -a i na osnovu ku}- dodan tvorbeni nastavak -ica. Po{to gramati~ki nastavak uvek dolazi na kraju re~i, on je sada postao sastavni deo tvorbenog nastavka - ica: KU]-A KU]-ICA
RAZLIKUJ: Treba strogo razlikovati tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak od gramati~ke osnove i gramati~kog nastavka. Gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak imaju i proste i tvorene (gra|ene) re~i ako su promenqive, dok tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak nemaju proste re~i, nego imaju samo re~i koje su gra|ene od drugih re~i (i promenqive i nepromenqive). Tako je, na primer, u re~i ku}a gramati~ka osnova ku}- a gramati~ki nastavak -a; u re~i ku}ica gramati~ka osnova je ku}ic- a gramati~ki nastavak -a. Re~ ku}a nema tvorbene osnove i tvorbenog nastavka jer je prosta re~, dok je u re~i ku}ica tvorbena osnova ku}- a tvorbeni nastavak -ica.
Izvedene re~i (izvedenice) Rekli smo da se re~i koje nisu nastale od drugih re~i zovu proste re~i. A kako se zovu re~i koje su nastale tvorbom ili gra|ewem od drugih re~i?
Re~ koja je tvorena (gra|ena) od neke druge re~i naziva se tvorenica.
10
Kako su nastale tvorenice pawi}, pawina i ku}ica? Nastale su tako {to je na tvorbenu osnovu dodat poseban tvorbeni nastavak.
Ako jedna tvorenica nastaje tako {to se na tvorbenu osnovu dodaje tvorbeni nastavak, takva tvorba re~i naziva se izvo|ewe. Re~i koje su nastale izvo|ewem nazivaju se izvedene re~i ili izvedenice.
Koje delove svaka izvedena re~ mora imati? To }emo lako zakqu~iti kada odredimo tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak slede}ih re~i: MLINAR = ~ovek koji radi u mlinu MLINARKA = `ena mlinar (`ena koja radi u mlinu) Re~ mlinar izvedena je od re~i mlin: MLIN-AR (tvorbena osnova je MLIN-, a tvorbeni nastavak -AR) Re~ mlinarka izvedena je od ve} izvedene re~i mlinar: MLINAR-KA (tvorbena osnova je MLINAR- a tvorbeni nastavak -KA). Osnova za izvo|ewe nove re~i ne mora, dakle, biti samo prosta re~, nego to mo`e biti i izvedena re~. U re~i MLINARKA raspoznajemo tri dela izvedenice: MLIN-AR-KA. 1) Osnovni deo je MLIN- (gramati~ka osnova od re~i MLIN- ) i taj deo nosi osnovno zna~ewe re~i. Taj osnovni, temeqni deo re~i koji nosi najbitniji deo wenog zna~ewa zove se koren re~i, koji je u ovom primeru podudaran sa prostom re~ju. 2) Na koren re~i MLIN- dodat je tvorbeni nastavak -AR, a taj nastavak dodaje zna~ewu korena i zna~ewe „mu{karac koji radi u mlinu”. 3) Onda je na koren re~i i ve} jedan dodati tvorbeni nastavak MLINAR- dodat jo{ jedan tvorbeni nastavak: -KA, koji sada skupnom zna~ewu korena i nastavka (mlin-ar) dodaje zna~ewe „`ena (koja radi u mlinu )”. Sastavni delovi izvedenih re~i su: koren re~i, tvorbena osnova i tvorbeni nastavak. Ako je neka re~ izvedena od proste re~i, onda se koren i tvorbena osnova te re~i podudaraju (npr. u re~i mlin-ar i tvorbena osnova i koren re~i jeste mlin). Ako je neka re~ izvedena od ve} izvedene re~i, onda se koren i tvorbena osnova te re~i razlikuju (npr.: u re~i mlinarka koren re~i je mlin- a tvorbena osnova mlinar-).
Tvorbeni delovi koji se dodaju na koren re~i (koji dolaze s desne strane korena re~i) nazivaju se sufiksi. Izvedene re~i nastaju tako {to se na koren re~i dodaju razli~iti sufiksi. U re~i mlinarka sufiksi su: -ar i -ka, jer se oni dodaju na koren re~i mlin-. Sufiksima mogu da se tvore i imeni~ke i pridevske i glagolske izvedenice.
11
Napravi od imenica grad, kompjuter, {kola sufiksom -ski prideve: ______________ __________________________________________________ Napravi od imenice cement i asfalt sufiksom -irati, a od imenica car i prijateq sufiksom -evati glagole :______________________________________________________ Napravi od glagola voziti, nositi i kopati sufiksom -a~ imenice _______________ _____________________________________________________________________________ U ]opi}evom tekstu ima dosta izvedenih re~i, kao npr.: prozor~i}, Martinov, stran~ica. Prona|i re~enice u kojima su upotrebqene te izvedenice. Odredi {ta je koren, {ta tvorbena osnova, a {ta tvorbeni nastavak u tim trima re~ima!
Slo`ene re~i (slo`enice) Grade li se nove re~i samo izvo|ewem? Uporedimo sa prethodno navedenim slede}e re~i! Kako su one nastale? 1) BEOGRAD (od: beo grad), VIDOVDAN (od: Vidov dan), VISIBABA (od: visi baba), STARMALI (od: star mali), BABAROGA (od: baba roga) i sl. Ove re~i nisu nastale izvo|ewem, nego srastawem. U jednu re~ srasle su dve re~i: a) pridev i imenica (Beograd, Vidovdan), ili b) imenica i glagol (visibaba), ili v) dve imenice (babaroga), ili g) dva prideva (starmali).
Nove re~i (tvorenice) tvore (grade) se i srastawem dveju ili vi{e re~i u jednu re~. Re~i koje su nastale srastawem zovu se slo`ene re~i ili slo`enice.
U svim navedenim slo`enicama nove re~i su nastale tako {to su prosto dve re~i pripojene jedna drugoj. U svima wima postoje najmawe dve proste re~i, odnosno dva korena re~i. Kakva je razlika izme|u navedenih i slede}ih slo`enica? 2) GOLOGLAV (od: gole glave), PLAVOKOSA (od: plave kose), JUGOISTOK (od: ju`ni istok), VOJSKOVO\A (od: vo|a vojske), NOVOSADSKI (od: Novi Sad), [UMOKRADICA (od: krasti {umu), KU]EPAZITEQ (od: paziti ku}u), PREDWONEP^ANI (od: predwe nepce) itd. U navedenim primerima slo`enice su nastale tako {to su u jednu re~ spojena dva korena re~i pomo}u glasova o ili e: gol-o-glav, plav-o-kos(a), jug-o-istok, nov-o-sadski, ku}e-paziteq itd. Ti glasovi koji spajaju korenove u slo`enoj re~i nazivaju se spojni voka li. A ima li slo`enih re~i u kojima nemamo dva korena re~i? Upravo takve su slede}e slo`ene re~i: 3) POMALO (nastalo od: predloga po i priloga malo), POTPREDSEDNIK (od predloga pod i imenice predsednik), NAPISATI (od predloga na i glagola pisati), NAT-
12
PIS (od predloga nad i korena pis iz glagola pisati), SASU[EN (od predloga sa i prideva su{en), NEMO] (od re~ce ne i imenice mo}) itd. Ove slo`enice naj~e{}e nastaju tako {to srastaju predlog i neka druga re~ (imenica, pridev, glagol, prilog i sl.). Predlozi tada prestaju biti predlozi ({to se vidi i po tome {to se ne pi{u odvojeno). Oni delimi~no mewaju zna~ewe re~i s kojom srastaju. Deo slo`enice koji dolazi ispred korena re~i naziva se prefiks. Tako su u navedenim primerima navedeni predlozi i re~ca prefiksi. U jednoj slo`enoj re~i mo`e biti vi{e prefiksa, kao na primer: nena-pisan, o-be{-~a{}en (od: o-bez-~astiti), is-pot-pisivati, (od: iz-pod-pisivati) i sl.
Obrati pa`wu na pisawe (pravopis)! U spoju prefiksa sa drugim prefiksom ili sa korenom re~i ~esto dolazi do promene nekih glasova (suglasnika): potpisati (a ne: pod-pisati), potpredsednik (a ne: podpredsednik), obe{~a{}en (a ne: obez~a{}en) itd.
Zadatak: Iz slede}eg teksta izdvoj: a) izvedene re~i, i odredi u wima koren, tvorbenu osnovu, tvorbeni nastavak i sufikse, b) slo`ene re~i, i odredi u wima koren re~i i prefikse: Ako te zaboli zub, pa treba da vadi{ zub i ode{ zubaru, zubar uzme zubarska kle{ta i zub je izva|en. Ako ti se otkine dugme, mama uzme iglu i za{ije ti dugme. Ako ti se ide od ku}e – ti uzme{ kqu~, zakqu~a{ ku}u, istr~i{ iz ku}e, pretr~i{ potku}nicu, i ba{ te briga. (Neboj{a Nikoli})
13
ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA (Obnavqawe i pro{irivawe) Sumwi~ewe Staje u hodniku izme|u dvojih vrata. Levo ka{qe Simka. Ipak, on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta, da jo{ ne vidi ono {to sluti da }e videti, ali ~uje Tolu: - ... Nije mnogo vru}e. Nije, sine. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima... ^im bi Simka zaspala, on je ustajao, jedva je ~ekao da zaspi, palio lampu i zagledao ga goli{avog, zaspalog. Kako samo naopako spava! Nikada mu glava nije na jastuku. Uvek u krevetu popreko spava. On, \or|e, kad je bio u wegovim godinama, nije tako spavao. Se}ao se. Pokojna mati uvek se hvalila `enama: “Moj \or|e spava mirno kao jagwe. Ne preokrene se no}u. Onako kako ga uve~e ostavim, tako ga ujutru zateknem”. Noge, kolike su mu noge, boga mu! I ve} je maqav. Pribli`i lampu Adamovoj nozi. Jeste, maqav je. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Meni ni sada listovi nisu ovako maqavi. Podi`e svoju nogavicu i prinese lampu. Opet se nadnosi nad krevet, dim petroleja utiwe mu se u bradu, iza wega, na zidu, zgurena senka. Nepomi~na. Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. Ima cevanicu kao da je u petnaestoj. Pa stopalo... Stopalo je... Meni je malo stopalo. I Vuka{inu je malo stopalo. A Vuka{in je vi{i od wega. Ni A}im nije dugonog. [ta je ovo, kakvo ovo ~udo raste? Ugasi lampu i sede na krevet. Mrak je kao voda tekao nad wim i wim. Opet je no} i opet je sa lampom. Koleno mu je kvrgavo. \or|e zadi`e svoju nogavicu, podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta, upore|uje je prinose}i lampu ~as svom ~as Adamovom kolenu. Nema nikakve sli~nosti. Adamu iza{ao zglob ulevo, meni, iako mi je ~etrdeset i nekoliko, nije. Koleno mi je okruglo, suvo ali ravno. Tu|e su ovo kosti u Adama. Nije to moja kost, ugasi lampu. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. Otvara prozor i di{e zvezde... Adam tanko jauknu. \or|e mu obgrli noge i prisloni lice uz stomak. - Ne}u vi{e no}u da te otkrivam. Nikad vi{e, sine. Ti si moj sin. Jesi. Adame, do{ao sam ti. Zbog dede nisam mogao pre. Upropasti nam ku}u. Ne}u vi{e, ti si moj. (Dobrica ]osi})
utiwati — uvla~iti; peqati — ujedati, peckati
14
Predikativna slu`ba prideva i imenica Ve} zna{ da re~enice nema bez predikata i da slu`bu (funkciju) predikata u re~enici vr{e li~ni glagolski oblici. Svaki predikat u svom sastavu mora imati neki li~ni glagolski oblik. Predikati koji su iskazani glagolom u nekom li~nom glagolskom obliku (prezentu, perfektu, futuru...) zovu se glagolski predikati. (Podseti se da ti predikati u svom sastavu ne mogu imati nikakvu neglagolsku re~!) Prona|i u navedenom ]osi}evom tekstu sve glagolske predikate! Jesu li u svim re~enicama u tekstu glagolski predikati? Ima li re~enica koje u predikatu imaju osim glagolske re~i i neku neglagolsku re~? Koje neglagolske re~i se naj~e{}e pojavquju kao deo predikata u re~enicama koje su ostale kad su izdvojene re~enice sa glagolskim predikatom? Tako|e ve} zna{ da se predikat koji u svom sastavu, uz glagol, ima i neku neglagolsku re~ zove imenski predikat. Izdvoji}emo iz teksta najpre samo dve re~enice sa imenskim predikatom. U tim re~enicama neglagolsku re~ ili grupu re~i u predikatu pisa}emo velikim slovima i podvu}i je zajedno sa glagolom s kojim ona ~ini celi imenski predikat: Koleno mu je KVRGAVO. Ti si MOJ SIN. U obe re~enice uz gramati~ki subjekat (koleno, ti) stoje imenski predikati. U prvoj re~enici imenski predikat sastavqen je od nenagla{enog oblika tre}eg lica jednine prezenta glagola jesam (je) i od prideva (kvrgavo). U drugom primeru predikat se sastoji od drugog lica jednine nenagla{enog oblika prezenta istoga glagola (si) i imenice s wenim atributom (moj sin). U tim predikatima prezentski oblici glagola jesam (je, si) ~ine glagolski deo predikata, a pridev u prvom primeru (kvrgav) i imenica sa svojim atributom u drugom primeru (moj sin) ~ine imenski deo predikata. Glagolski deo imenskog predikata uvek ~ini neki nepotpuni glagol: glagol koji sam ne mo`e biti predikat. Tako glagol jesam nikada sam ne mo`e u re~enici biti predikat. On poma`e da se sastavi predikat, pa se naziva pomo}ni glagol. Imenica ili pridev tako|e nikad sami ne mogu biti predikati. Tek sa pomo}nim glagolom imenica i pridev sastavqaju predikat. Pridev i imenica ulaze u sastav predikata (a sami nisu predikat) pa se zbog toga ne zovu predikatom nego predikativom. Predikativ je drugo ime za imenski deo predikata. Dakle, imenski deo predikata = predikativ. Imenski predikat se uvek sastoji od glagolskog i od imenskog dela ili predikativa: IMENSKI PREDIKAT Koleno Ti
JE SI glagolski deo predikata
+ +
KVRGAVO moj SIN imenski deo predikata ili predikativ
15
Za{to nam je potreban naziv (termin) predikativ kad mo`emo upotrebqavati naziv imenski deo predikata? Taj naziv nam je neophodan (nu`an) jer bez wega ne mo`emo imenovati slu`bu (funkciju) neglagolske re~i u sastavu imenskog predikata. Ako se pitamo kakvu slu`bu (funkciju) u navedenim primerima vr{e pridev kvrgavo i imenica sin, morali bismo re}i da oni vr{e predikatsku slu`bu (funkciju), a to nije ta~no, jer oni vr{e samo deo predikatske funkcije: predikatsku funkciju vr{e zajedno oblik glagola jesam (je ili si) i pridev ili imenica (kvrgavo ili sin). Samo li~ni glagolski oblici u glagolskom predikatu sami vr{e predikatsku funkciju (kao na primer: Ja {etam. Ja sam {etao. Ja }u {etati i sl.). Ovako, kad imamo naziv predikativ za neglagolski deo imenskog predikata, onda za svaku neglagolsku re~ u sastavu predikata ka`emo da vr{i predikativnu funkciju ili slu`bu (jer je pridev predikativni izveden od imenice predikativ, a ne od imenice predikat; od imenice predikat je pridev predikatski). Zato u navedenim primerima pridev kvrgavo i imenica sin (sa svojim atributom moj) vr{e predikativnu slu`bu (funkciju). Razlikuj predikatsku od predikativne slu`be (funkcije): predikatsku slu`bu vr{e li~ni glagolski oblici kao glagolski predikati, a predikativnu slu`bu vr{e neglagolske re~i kao predikativi, tj. kao imenski delovi predikata. Pridevi i imenice u sastavu imenskog predikata uvek vr{e predikativnu slu`bu ili slu`bu predikativa. U kojim oblicima mogu biti pomo}ni glagoli (glagoli nepotpunog zna~ewa) u sastavu imenskog predikata? To se lako mo`e zakqu~iti iz slede}ih primera: Marko je U^ENIK. Marko je bio U^ENIK. Marko }e biti U^ENIK. Jovan je BOGAT. Jovan je bio BOGAT. Jovan }e biti BOGAT. Glagoli jesam i biti predstavqaju glagolski deo imenskog predikata kad su upotrebqeni u bilo kome glagolskom obliku (prezentu, perfektu, futuru...). Osim glagola jesam i biti, kao deo imenskog predikata mogu se upotrebiti jo{ neki glagoli, kao postati (npr. On je postao DIREKTOR), prozvati i nazvati kad zna~e nadevawe imena (na primer: Prozvali / nazvali su ga LEPOTANOM), zatim glagoli proglasiti se, smatrati se itd. Svi ti glagoli ne mogu sami biti predikati nego sa predikativom tvore (grade) imenski predikat. A u kojim pade`nim oblicima mogu do}i pridevi i imenice u predikativnoj slu`bi? Pridev u predikativnoj slu`bi obi~no se upotrebqava samo u obliku nominativa (npr. On je DOBAR; Ona je LEPA; Deca su VRLO VESELA i sl.). Isti je slu~aj i sa pridevskim zamenicama, jer se i one pona{aju kao i pridevi (kao u primeru iz teksta: Ti si MOJ). Za razliku od prideva, imenice u predikativnoj slu`bi mogu biti upotrebqene u razli~itim pade`nim oblicima bez predloga i sa predlozima, kao na primer: Otac je U KU]I. -Majka je DOBROG SRCA. – Milan je bio SA OCEM. – Jelena sutra ne}e biti U [KOLI. -On nije bio PRED [KOLOM. Iz navedenih primera se vidi da predikativnu slu`bu mogu vr{iti i imeni~ki ili pridevski skupovi re~i (moj sin, dobrog srca, vrlo vesela i sl.)
16
U tekstu koji smo naveli ima dosta imenskih predikata. Prona|i sve re~enice s imenskim predikatima u tekstu. Razvrstaj imenske predikate prema tipu predikativa na: a) one u kojima predikativnu funkciju vr{e pridevi, i b) na one u kojima predikativnu funkciju vr{e imenice. Izdvoj primere u kojima slu`bu predikativa vr{e imeni~ke sintagme (imeni~ki skupovi re~i). Odredi za svaki predikativ u kom pade`nom obliku je on upotrebqen!
Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica Poznato ti je da se pridevi naj~e{}e u re~enici upotrebqavaju kao imeni~ki dodaci u atributskoj funkciji (slu`bi). Prona|i prideve koji imaju atributsku funkciju u tekstu. Odredi u kojim se slu`bama (funkcijama) nalaze imenice uz koje stoje pridevi kao wihovi atributi. Poka`i na tim primerima slagawe prideva sa imenicom u rodu, broju i pade`u. Za razliku od prideva, imenice u re~enici naj~e{}e vr{e slu`bu subjekta, objekta i prilo{kih odredbi (za mesto, vreme, na~in, uzrok...). Prona|i u tekstu sve imenice koje su upotrebqene: a) u slu`bi subjekta b) u slu`bi objekta i b) u slu`bi neke prilo{ke odredbe. Odredi pade` u kome su upotrebqene imenice koje imaju te funkcije (slu`be). Nije ti nepoznato da imenica mo`e vr{iti i slu`bu atributa. Evo nekoliko primera iz teksta sa imenicom u funkciji atributa: Ipak, on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta... Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. U svakom od navedenih skupova re~i (sintagmi) imamo po dve imenice, od kojih jedna bli`e odre|uje drugu, i ima atributsku funkciju (slu`bu). Atributska funkcija imenice ~esto se mo`e proveriti tako {to }e se namesto imenice upotrebiti pridev koji je od we izveden. Poku{ajmo izvr{iti takvu zamenu atributski upotrebqene imenice pridevom u svim navedenim primerima imeni~kih sintagmi (skupova re~i): vi|ewe
ADAMA
=
ADAMOVO
vi|ewe
dim
PETROLEJA
=
PETROLEJSKI
dim
patrqak
SENKE
=
SENKIN
patrqak
senka
LAMPE
=
LAMPINA
senka
de~ak
BEZ SVESTI
=
BESVESNI
de~ak
dete
SA [EST GODINA
=
[ESTOGODI[WE
dete
IMENICE – ATRIBUTI
PRIDEVI – ATRIBUTI
17
Svaka imenica koja je dodatak drugoj imenici (ako nije apozicija) ima uz tu imenicu slu`bu atributa. Uz imenicu u slu`bi atributa mo`e kao wen dodatak do}i pridev ili druga imenica u slu`bi atributa. Tako se „ulan~avaju” imeni~ke sintagme u ve}e sintagme (imeni~ke skupove), kakav je, na primer, slu~aj sa slede}im imeni~kim skupovima re~i u re~enicama iz teksta:
1) \or|e zadi`e svoju nogavicu, podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta.
2) \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima.
U prvoj re~enici pridev Adamovog atribut je uz imenicu kreveta, a taj imeni~ki skup (Adamovog kreveta) atribut je uz imenicu ivica. U drugoj re~enici imenica lice ima dva atributa: jedan pridevski (plavkasto) i jedan imeni~ki (de~aka). Imenica o~ima ima atribut sklopqenim, a imenica ustima atribut otvorenim, a obe te imeni~ke sintagme (sklopqenim o~ima i otvorenim ustima) vr{e slu`bu atributa prema imenici de~aka. Na isti na~in (koriste}i se strelicama) ozna~i koji se atribut vezuje sa kojom imenicom u slede}im imeni~kim skupovima re~i: VISOKA KU]A NA KRAJU NAJDU@E ULICE U GRADU DE^AK SA PLAVIM ^UPERKOM DRVO NA NEPOKO[ENOJ LIVADI PORED [UME
Napomena: U ]osi}evom tekstu ~esto se pojavquje bespredlo{ki dativ neke imenice ili zamenice u slu`bi (funkciji) atributa, kao na primer: I VUKA[INU je malo stopalo. – MENI je malo stopalo. – Koleno MU je kvrgavo. – Koleno MI je okruglo. – MENI ni sada nisu listovi ovako maqavi. Navedene imenice i li~ne zamenice (i u nagla{enom i u nenagla{enom obliku) u dativu bez predloga imaju funkciju atributa. Atributsku funkciju tih dativnih oblika
18
mo`emo proveriti zamenom imenice ili zamenice prisvojnim pridevom ili prisvojnom zamenicom, kao na primer: I VUKA[INU (= VUKA[INOVO) stopalo je malo. MENI (= MOJE) je malo stopalo. Koleno MU (= WEGOVO) je kvrgavo. Koleno MI (= MOJE) je okruglo. MENI (= MOJI) listovi ni sada nisu ovako maqavi. Takav bespredlo{ki dativ imenice ili zamenice, koji se mo`e zameniti prisvojnim pridevom (kad je u dativu imenica) ili prisvojnom zamenicom (kad je u dativu li~na zamenica), naziva se prisvojni (posesivni) dativ, i on uvek (kao i prisvojni pridev, prisvojna zamenica i prisvojni genitiv) ima atributsku funkciju. Prisvojni dativ vrlo je ~est u srpskom jeziku, posebno od kra}ih oblika li~nih zamenica.
19
GLASOVI SRPSKOG JEZIKA GOVORNI ORGANI Od svih `ivih bi}a jedino qudi mogu da govore, jer samo oni imaju razvijene organe za izgovor glasova. Glasovi nastaju zahvaquju}i radu govornih organa, u koje spadaju: plu}a, du{nik, grk qan, glasne `ice (glasnice), jezik, zadwe (meko) nepce, predwe (tvrdo) nepce, zubi, desni (alveole), usne, usna dupqa ({upqina), nosna dupqa ({upqina) i `dreona dupqa.
Govorni organi Vazdu{na struja, koja je neophodna za proizvodwu glasova, izlazi iz plu}a, prolazi kroz grkqan, usnu dupqu i izlazi napoqe. Na putu od plu}a do izlaska iz usne ili nosne dupqe, vazdu{na struja izaziva treperewe (podrhtavawe) glasnih `ica, a to treperewe se o~ituje kao zvuk. Glasne `ice, dakle, preoblikuju vazdu{nu struju u zvuk, koji se na svom daqem putu razli~ito oblikuje. A to oblikovawe zavisi najvi{e od polo`aja jezika ili dela jezika prema ostalim govornim organima u usnoj dupqi. Tako zvuk nailazi na razli~ite prepreke koje uslovqavaju i druk~iju (razli~itu) prirodu svakoga glasa.
20
U drugoj grupi re~i glas R dolazi u tri sloga u kojima nema nijednog od pet samoglasnika. U tim slogovima R je nosilac sloga, R vr{i ulogu samoglasnika u slogu (d Rv-qe; tR-si ; pR-si). Takvo R koje je nosilac sloga, koje poput samoglasnika mo`e oformiti slog, naziva se slogotvorno R. Slogotvorno R se pojavquje u dosta re~i u srpskome jeziku, kao na primer: trn, crn, ~e-tvr-tak, br-zo, tr-ka, krst, br-log, cr-ti-ca, krv, pr-vo... U stihovima navedene [anti}eve pesme prona|i sve slogove: a) u kojima je R slogotvorno, i b) sve slogove u kojima R nije slogotvorno (tj. u kojima nije nosilac sloga).
PODELA SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U stvarawu svakoga od suglasnika ne u~estvuju svi govorni organi. Osobine suglasnika zavise od toga koji organ najvi{e u~estvuje u wegovom stvarawu i koju prepreku mora savladati vazdu{na struja upu}ena iz plu}a. Podela suglasnika (konsonanata) prema vrsti govornog organa koji ima najzna~ajniju ulogu u wihovom stvarawu naziva se podela suglasnika (konsonanata) po mestu tvorbe (ili mestu izgovora). Prema mestu tvorbe svi suglasnici se dele u nekoliko grupa. To su: 1) Zadwonep~ani suglasnici: pri wihovom izgovoru zadwi deo jezika dodiruje zadwe (meko) nepce, stvaraju}i prepreku prolasku vazdu{ne struje, ali vazdu{na struja tu prepreku uz mali prasak razara. Zadwonep~ani suglasnici su: K, G i H. (Ove suglasnike mo`e{ lako zapamtiti ako zapamti{ skup re~i: K ubanski grad H avana). 2) Predwonep~ani suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik razli~itim svojim delovima dodiruje predwe (tvrdo) nepce. Predwonep~ani suglasnici su: J, Q, W, ], ^, B, X, @ i [. Sve predwonep~ane suglasnike lako }e{ zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu, jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i predwonep~anih suglasnika) po~iwe jednim od predwonep~anih suglasnika: ^ika \ ura `va}e {qive, wegova }erka Qiqana jede xem. 3) Nadzubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje granicu gorwih sekuti}a i desni. Nadzubii suglasnici su: R, L i N. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u re~enici: Rade lale nosi). 4) Zubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje ili gorwe sekuti}e (t, d) ili dowe sekuti}e (c, z, s). Zubni suglasnici su: D. T, C, 3 i S. (Zubne suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Crvena zvezda stalno dobija titule). 5) Usneni suglasnici: izgovaraju se uz u~e{}e usana (b, p, m), a kod nekih uz u~e{}e usana u wihovoj tvorbi u~estvuju i zubi (f, v ).
24
Usneni suglasnici su: P, B, M, V i F. (Usnene suglasnike mo`e{ zapamtiti u re~enici: Malom Peri fali veliki bicikl). Po{to pri tvorbi suglasnika V i F u~estvuju dowa usna i zubi, ti suglasnici ta~ni je se nazivaju usneno-zubni suglasnici. U izgovarawu nadzubnog N, usnenog M i predwonep~anog suglasnika W vazdu{na stru ja delimi~no prolazi i kroz nos, pa se ova tri suglasnika nazivaju i nosni suglasnici.
PODELA SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI Na osnovu toga da li pri izgovoru suglasnika glasne `ice trepere zbog strujawa vazduha iz plu}a ili su glasne `ice razmaknute pa ne trepere – suglasnici se dele na zvu~ne i bezvu~ne (treperewe glasnih `ica mo`e se ~ak osetiti i pod rukom ako se gu{a obuhvati punim zahvatom palca i ka`iprsta). Zvu~ni suglasnici imaju svoje bezvu~ne parwake, koji se od zvu~nih ne razlikuju ni po ~emu drugom osim po zvu~nosti. Kod zvu~nih suglasnika stvaraju se zvu~ni {umovi, dok su kod bezvu~nih ti {umovi mukli. Zvu~ni
B
G
D
\
@
Z
X
Bezvu~ni
P
K
T
]
[
S
^
F
H
C
Svakom zvu~nom suglasniku odgovara odre|eni bezvu~ni suglasnik. Taj bezvu~ni suglasnik je parwak zvu~nom suglasniku. Tako su parwaci B i P, G i K, D i T, \ i ], @ i [, Z i S, X i ^. Bezvu~ni suglasnici F, H i C nemaju svoje zvu~ne parwake. Zvu~ne suglasnike mo`e{ da nau~i{ i preko re~enice: Baba grdi dedu: |avole `ivi za{to xangriza{. Bezvu~ne suglasnike ima{ na po~etku svake re~i u re~enici: Pera ka`e Tomi: „] uti, {to se ~esto h vali{ finim cipelama”.
PODELA SUGLASNIKA PO NA^INU TVORBE Na osnovu toga da li vazdu{na struja pri stvarawu glasa zaobilazi prepreke u usnoj {upqini ili savladava prepreke na koje nailazi, svi suglasnici se po na~inu tvorbe dele na sonante i {umne (ili prave) suglasnike. Sonanti nastaju tako {to vazdu{na struja, gotovo kao kod samoglasnika, zaobilazi prepreke u usnoj dupqi, tako da su oni po na~inu tvorbe sli~ni samoglasnicima. Zato su
25
sonanti izrazito zvu~ni suglasnici. Sonanti (ili glasnici) zapravo su glasovi sa osobinama i suglasnika i samoglasnika. Sonanti su : M, Q, R, V, J, L, N i W. Sve sonante }e{ lako zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu, jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i sonanata) po~iwe jednim od sonanata. Mnogi q udi rado vole jesti l ubenicu na wivi. [umni ili pravi suglasnici nastaju tako {to vazdu{na struja savla|uje postavqenu prepreku. U {umne (ili prave) suglasnike spadaju: B, P, G, K, D, T, @, [, Z, S, F, H, C, ^, X, \ i ]. [umni suglasnici dele se u tri grupe na osnovu toga kako vazdu{na struja savladava prepreke na koje nailazi. 1) Ako vazdu{na struja savladava prepreku tako da je potpuno uz prasak uklawa stvara ju}i prolaz kroz wu, onda nastaju eksplozivni ili praskavi suglasnici. Eksplozivni ili praskavi suglasnici su: B, P, G, K, D i T. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti i preko re~enice: Patak Da~a trguje kilom g umenih bombona). 2) Ako pri prolasku vazdu{ne struje govorni organi stvaraju tesnac (pribli`avaju}i se jedan drugome) kroz koji prolazi vazdu{na struja, onda nastaju tesna~ni ili strujni suglasnici. Tesna~ni ili strujni suglasnici su: @, [, Z, S, F i H. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u slede}oj re~enici: @irafa sa{ila finu zelenu { u{kavu h aqinu). 3) Ako vazdu{na struja nailazi na pregradu koja prelazi u tesnac, onda nastaju sliveni suglasnici ili afrikati. Sliveni suglasnici ili afrikati su: C, ^, X, \ i ]. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Xaba ]ira ~isti cipele |acima). Sliveni suglasnici ili afrikati ujediwuju u sebi osobine i praskavih i strujnih suglasnika. Oni su sastavqeni (sliveni) iz elemenata praskavog suglasnika (d ili t) na prvom i strujnog suglasnika (s, z, { i `) na drugom mestu. Tako je suglasnik C sastavqen od elemenata suglasnika T i S (t+s > c). Suglasnik ^ sastavqen je od elemenata suglasnika T i [ (t+{ > ~). Suglasnik X sastavqen je iz elemenata suglasnika D i @ (d+`> x). Suglasnik \ sastavqen je od elemenata suglasnika D i elementa vrlo mekog Z (d+z> |), a suglasnik ] iz elementa suglasnika T i elementa vrlo mekog S (t+s>}).
26
NEPOSTOJANO A Moj pas Zigi Ko zna ve} iz kojih sve razloga, po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. Kupio sam kai{ za wegov vrat i poveo ga sa sobom na letovawe, ni mawe ni vi{e nego u Gr~ku, tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. Vaqda sam time `eleo da iska`em svoju qubav Zigiju, ali i da se pred belim svetom poka`em kao qubiteq `ivotiwa i obo`avateq pasa. Nenaviknutom na lanac oko vrata, Zigiju je ~ak i mekani kai{ ozna~io po~etak te{kog ropstva. Ni vo`wa automobilom mu nije prijala. Zverao je kao da ga odvodim na onaj svet, a ne na letovawe u Gr~ku. Izvesnu sklonost da zubima re{ava svoj do`ivqaj nepovoqnosti situacije Zigi nije ni poku{ao da skriva. U {etwi ulicama Skopqa, gde sam svratio, ve} je pokazivao krajwu drskost. Unezveren, nasrtao je na prolaznike. Nije dopu{tao ni da bude vo|en ni no{en. Meni je ve} svega bilo dosta, najvi{e sebe i Zigi ja. Zato sam re{io da ga ostavim kod prve {ume. Tako mu je i bilo. U Gr~koj se tog leta be{e sjatio svet iz cele Evrope. I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve. To nisam mogao ni da primetim, sre}an {to sam se Zigija usput re{io podvalom, veruju}i da se morao ve} predati ludom pse}em `ivotu i postati boem, tu`ni pas lutalica. Na povratku sa letovawa, sav u `urbi da {to pre stignem ku}i, potpuno sam zaboravio na psa. Deca, me|utim, nisu. Htela su da svrate i vide ima li kakvog traga od wihovog miqenika. Svi moji razlozi da to ne ~inimo nisu mi pomogli. A tamo, na mestu gde je bio i ostavqen, kraj one najlon kese sa komadi}ima hleba i praznim konzervama le`ao je Zigi. Kada je ~uo na{e glasove, po~eo je da ~uqi u{i. Onda se onako ve} sasvim iscrpqen jedva podigao i po~eo da ma{e repom. Jadnik. On je mislio da je ostavqen da ~uva onu najlon kesu, a ne da je ostavqen zauvek. (Qubinko Milosavqevi})
Kako je pisac opisao svoj odnos prema Zigiju? Koje su osobine psa Zigija posebno istaknute u tekstu? Potvr|uje li i ova pri~a poznatu narodnu izreku da je pas najboqi ~ovekov prijateq? Koji elementi pri~e to najjasnije potvr|uju?
Obrati pa`wu na re~ pas upotrebqenu u razli~itim re~enicama u tekstu. Moj pas Zigi (naslov) ... po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. -... poveo ga sa sobom na letovawe... tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. -I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve.
27
U kojim pade`nim oblicima je upotrebqena imenica pas u navedenim re~enicama? Kako glasi gramati~ka osnova te imenice? (Gramati~ku osnovu imenica uvek dobijamo kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak!) Koga glasa nema u gramati~koj osnovi u genitivu jednine, a ima ga u nominativu jednine i genitivu mno`ine ove imenice? Kako se zove ta glasovna promena? Samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine kod imenice pas u osnovi ima i glas A, ali toga A nema u osnovi ostalih pade`nih oblika imenice pas . Proveri to mewaju}i imenicu pas kroz sve pade`ne oblike! To A je, dakle, nestalno, nepostojano: u nekim oblicima se javqa, u nekim ga nema. Takvo A naziva se nepostojano A. Samoglasnik (vokal) koji se pojavquje u jednim oblicima re~i, a u drugima se gubi, naziva se nepostojano A. Nepostojano A se naj~e{}e u srpskome jeziku javqa u slede}im oblicima re~i: 1) U nominativu jednine i genitivu mno`ine velikog broja imenica mu{koga roda, kao na primer: starac, starca..., starci, staraca...; {ipak, {ipka..., {ipci, {ipaka...; Nemac, Nemca..., Nemci, Nemaca...; pas, psa..., psi, pasa... 2) U genitivu mno`ine kod velikog broja imenica `enskog i sredweg roda ~ija se osnova zavr{ava na dva suglasnika, kao na primer: devojka – devoj aka; kru{ka – kru{aka; bitka – bit aka; zemqa – zemaqa; ma~ka – ma~aka; pesma – pesama; pismo – pisama; ministarstvo – ministarstava; dru{tvo – dru{tava, itd. 3) U nominativu jednine nekih prideva mu{koga roda , kao na primer: dobar (ali: dobra, dobro, dobroga...); vitak (ali: vitka, vitko, vitkoga...); `edan (ali: `edna, `edno, `ednoga...); gorak (ali: gorka, gorko, gorkoga...); hrabar (ali: hrabra, hrabro, hrabroga...); vredan (ali: vredna, vredno, vrednoga...) itd. 4) U nominativu jednine nekih zamenica mu{koga roda, kao na primer: sav (ali: sva, sve, svega...); ovakav (ali: ovakva, ovakvo, ovakvoga...); kakav (ali: kakva, kakvo, kakvoga...); svakakav (ali: svakakva, svakakvo, svakakvoga...) itd. 5) U du`im oblicima predloga sa (s), ka (k), niza (niz), kroza (kroz) i uza (uz), kao na primer: On razgovara sa sestrom / `enom / zetom / {urom. On se spu{ta niza zid.
28
Sve se vidi kroza kroza w (npr.: kroz prozor). Pribio se uza uza te. Ona ide ka ka kolibi / ka ka gradu / ka ka hanu. uz upotrebqavaju se s nepostojanim A kad dolaze Kao {to se vidi, predlozi kroz, niz, uz upotrebqavaju ispred nenagla{enih oblika li~nih zamenica ili ispred imenica koje po~iwu istim suglasnikom kojim se zavr{avaju ti predlozi. Predlog s obavezno dolazi u obliku sa obliku sa (dakle, s nepostojanim A) ako imenica ispred koje taj predlog stoji po~iwe strujnim suglasnicima s, z, { i `. Predlog k upotrebqava se s nepostojanim A (dakle, u obliku ka) obliku ka) ako g ili h. dolazi ispred imenice koja po~iwe zadwonep~anim suglasnikom k, g ili Odredi u kojim se od slede}ih re~i javqa, a u kojim ne javqa nepostojano A. Kod re~i kod kojih se javqa odredi u kojim je to pade`nim oblicima: Petar, Lazar, ~uvar, vr{ak, stalak, seqak, zadovoqan, iskovan, prijatan, sre}an, ispitan, zapisan, mamac, krivac, vo`d, prst, kru{ka, pozori{te, pripovetka, lutka, ta~ka i mazga.
29
PROMENA L u O Trka Tre}eg dana, nekako o u`ini, porje~ka{e se Fo~ak i \erzelez, bezrazlo`no, kao qudi u pi}u i besposlici... - A vi se potecite; metnu}emo jabuku na ko{iju, pa ko prije jabuci, onoga je djevojka – savjetuje ih posve ozbiqno jedan Mostarac, ude{avaju}i tako dogovorenu komediju. \erzelez odmah |ipi na noge... Izi|o{e na ravan, pred han. Na direk od quqa{ke objesi{e o koncu uvelu crvenu jabuku, zatego{e kanap ispred dvojice trka~a i iskupi{e se svi, podgurkuju}i jedan drugog i neprikriveno se smiju}i. Jedni se klade za ]erzeleza, drugi na Fo~aka. Mostarac dade znak: kanap pu~e, a oba trka~a jurnu{e. Leti \erzelez kao krilat, a Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap{e nogama na mjestu, kao kad varamo djecu da tr~imo tobo`e za wima. \erzelez tr~i kao da zemqu ne dira, Fo~ak tap{e rukama, a gledaoci se savijaju od smijeha. Pqesak, vrisak i smijeh... Odmi~e \erzelez i biva sve kra}i kao da mu noge ulaze u tijelo... Kad bi kod direka, ma{i se rukom za jabuku, ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko, pa je ne dohvati prvi put nego se morade zasko~iti i onda je otr`e s koncem zajedno. Me|u gledaocima urnebes. Jedni Jedni suze, a drugi polegli po travi pa se samo vaqaju vaqaju od smijeha. Debeli beg iz Posavine dr`i se rukama za trbuh i othukuje. I suhi, slu`beni Dizdar-aga stao na kapiju pa se smije krezubim ustima. (Ivo Andri}) ko{ija – takmi~ewe ; direk – drveni stub ; al~ak — varalica
Iz odlomka Andri}eve pripovetke „Put Alije \erzeleza” ovde je dat deo u kome se opisuje trka izme|u \erzeleza i Fo~aka. Za samu trku pisac ka`e da je „dogovorena komedija”. [ta je ovde komi~no (sme{no)? Kako se pona{aju u~esnici trke: shvataju li oba trku ozbiqno? Ko koga pravi komi~nim (sme{nim)? Kako je opisano pona{awe gledalaca? U`ivaju li oni u trci? Izdvoj elemente koji najboqe odslikavaju komi~ni karakter trke.
Obrati pa`wu na oblike radnog glagolskog prideva u slede}im re~enicama iz teksta: Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap}e nogama na mjestu... Dizdar-aga stao na kapiju... uvelu crvenu jabuku... Na direk od quqa{ke objesi{e o konopcu uvelu crvenu objesili jabuku ... ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko...
30
U prve dve re~enice naveden je oblik mu{koga roda jednine radnog glagolskog pridestao), u tre}oj oblik `enskoga roda jednine (uvela), a u ~etvrtoj – oblik va (zaustavio se, stao), u mu{koga roda mno`ine (obesili). Napravi i uporedi sve oblike i jednine i mno`ine radnog glagolskog prideva od navedenih re~i. Od glagola stati ti oblici glase: stao sta o, stal stala, stal stalo; stal stali, stal stale, stal stala. Po ~emu se razlikuje mu{ki rod jednine radnog glagolskog prideva od svih ostalih oblika: {ta stoji u svim ostalim oblicima radnog glagolskog prideva na mestu samoglasnika O u mu{kome rodu jednine? [ta iz toga mo`emo zakqu~iti? zakqu~iti? Na mestu samoglasnika samoglasnika O iz mu{koga roda roda jednine radnog glagolskog glagolskog prideva u svim ostalim oblicima pojavquje se suglasnik L. L. Iz toga mo`emo zakqu~iti da je nekada i u mu{kome rodu jednine tako|e bio suglasnik L, L, pa smo u pro{losti imali oblike: stal, zaustavil, uvel, obesil. Nekada{we L samo je u mu{kome mu{kome rodu jednine promeweno u O. A za{to nije promeweno u ostalim oblicima (u `enskom i sredwem rodu, i u oblicima mno`ine)? U pro{losti srpskoga jezika (krajem 14. veka) u svim re~ima u kojima se l nalazilo na radi l > radio radio , pisa l > pikraju re~i ili na kraju sloga, to L se mewal mewalo o u O (na prim primer: er: radi sao sa -ba > seo seoba, ~e-ka l -ni-ca > ~ekao ~ekaonica, kota l > kotao kotao , itd.) o , se l l-ba l-ni-ca Od oblika radnog radnog glagolskog prideva L se samo u mu{kome rodu rodu jednine nalazilo na kraju re~i, pa je promeweno u L, L, dok u svim ostalim oblicima L nije bilo ni na kraju re ra-di l > radio radio , ra-di- l a, ra-di- l o, ~i ni na kraju sloga sloga pa i nije promeweno u O (uporedi: (uporedi: ra-di la, lo, ra-di- l ra-dii, ra-di- l e, ra-di- l li, le, laa).
Glasovna promena u kojoj se suglasnik L na kraju re~i ili sloga mewa u samoglasn samo glasnik ik O naziv nazivaa se promena L u O.
Videli smo da L uvek prelazi u O u mu{kom rodu jednine radnog glagolskog prideva. Ali to nije jedini oblik re~i u kome se vr{i ova glasovna promena. U Andri}evom tekstu nalaze se i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknutu re~ u tim re~enicama: ... a gledaoci se savijaju od smijeha. Me|u gledaocima Me|u gledaocima urnebes. urnebes. Kako glasi nominativ jednine ove imenice? Promeni ovu imenicu kroz pade`e. Podeli je na slogove u svim pade`nim oblicima. U kojim pade`ima se L na{lo na kraju sloga pa je promeweno u O, a u kojim nije? Uporedi pade`ne oblike te imenice sa pade`nim oblicima imenice rukovodilac. imenice rukovodilac. lac) N jed jedn nine ne:: ru k o v o d i l a c (< ru ru-k -koo-vo vo-d -dii-l N mn mno`ine: ru k o v o d i o c i (< ruru-koko-vovo-di dil l-ci) G je jedni nin ne: ru k o v o d i o c a (< ru ru-k -koo-vo vo-d -di il-ca) G mno mno` `ine: r u k o v o d i l aca (< ru-ko-vo-di-l ru-ko-vo-di-la-ca) D je jednine: ru k o v o d i o c u (< ruru-koko-vovo-di dil l-cu) D/I/ D/ I/L L mno mno` `.: r u k o v o d i o cima (< ru-ko-vo-dil ru-ko-vo-dil-ci-ma) itd.
31
Koja se jo{ glasovna promena, osim promene l u o, vr{i kod ovih imenica? [ta je sa samoglasnikom A koji se javqa izme|u suglasnika l i c samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine? U savremenom srpskom jeziku postoji veliki broj imenica mu{koga roda koje su izvedene od glagola nastavkom -lac i koje ozna~avaju vr{ioca radwe, kao na primer: stvara lac, ~italac, molilac, gledalac, posetilac, tu`ilac, nosilac, rukovodilac, slu{alac, vr{ilac, po{tovalac... i sl. Sve imenice sa zna~ewem vr{ioca radwe koje se zavr{avaju na -lac imaju u nominativu jednine i genitivu mno`ine l nepromeweno u o, a u svim ostalim pade`ima gubi se nepostojano a i suglasnik l prelazi u o. (Zato u nominativu jednine nije ispravno: * rukovodioc, *vr{ioc..., nego je jedino ispravno: rukovodilac, vr{ilac...). U savremenom srpskom jeziku danas ima dosta re~i u kojima se L nalazi na kraju re~i ili sloga, a ipak se ne mewa u O, kao na primer: palac – palca, belac – belca, molba, `alba, kanal, bokal, metal, glagol, fudbal itd. To je zato {to se glasovna promena zamene L sa O vr{ila davno u pro{losti (u 14. veku), pa u re~ima koje su posle toga ulazile u srpski jezik ta glasovna promena nije vi{e va`ila. Obrati pa`wu na primere so, vo i sto. Kako su oni nastali? Oni su nastali od imenica sol, vol i stol. Kada je na kraju re~i L zameweno sa O, dobijeni su oblici sa dva O: soo, voo, stoo. Tada je do{lo do sa`imawa vokala: dva O sa`ela su se u jedan dugi vokal (samoglasnik) O. Navedene imenice su, dakle, dobijene na slede}i na~in: stol > stoo >sto. Videli smo da promenu L u O u istim re~ima mo`e pratiti i nepostojano A. Sve slede}e re~i razvrstaj na one u kojima se: a) vr{e obe te glasovne promene, i b) na one u ko jima se vr{i samo promena L u O: smisao, ~italac, pekao, pisao, rekao, ~itao, posao, po{ao, ugao, kotao, pri~alac, strelac, svetao, kopao, seoba i deoba. Objasni u svakoj od navedenih re~i glasovne promene.
32
JOTOVAWE Milija Truba~ Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a. Wegova ku}a nalazila se kraj re~ice, nedaleko od gradskog zabrana, u uvali oivi~enoj vrbama. Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Bio je krepak starac, vu~jeg izgleda. Kad bi se nasmejao, a to je ~inio retko, ispod dugih posedelih brkova pomolili bi se {iroki, retki, od duvana po`uteli zubi. Ako je bio dobre voqe, i ako bismo bismo mu kraj re~ice nasekli dosta vrbovog vrbovog pru}a, pri~ao nam je svoje truba~ke do`ivqaje. U stvari, najpre n ajpre bi dobro napunio zemqanu lulu jeftinim duvanom, zapalio trudom uz pomo} ogwila, pa tek po{to bi odbio nekoliko dimova i sve nas redom odmerio, po~eo bi da pri~a. (Dragi{a Pewin) U odlomku iz istoimene pri~e pisac nam pri~a o jednoj li~nosti iz svog detiwstva: o Miliji Truba~u. Koje Milijine osobine pisac isti~e u ovom odlomku? Za{to deca vole da se dru`e sa Milijom? [ta od wega `ele? Izlazi li Milija u susret wihovim `eqama? Za{to pisac pi{e Truba~ velikim slovom: je li to prezime Milijino ili ...? Pisac je u pri~i upotrebio i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknute re~i u wima: Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a.
33
`abqi?? [t Kako su nastale istaknute zbirne imenice pru}e i cve}e, a kako pridev `abqi [taa je tvorbena osnova, a {ta tvorbeni nastavak (sufiks) kod ovih re~i? Koja glasovna promena se vr{i na mestu spajawa tvorbene osnove i tvorbenog nastavka kod sve tri re~i? Sve tri re~i nastale su izvo|ewem, i to dodavawem sufiksa koji po~iwe sa J: pru t- j jee > pru }e cvett- j cve jee > cve} cve}e `ab `a b- j ji i > `ab+l `ab+l+ j ji i > `abq `abqi U tim re~ima suglasnik J iz tvorbenog nastavka (sufiksa) „stopio” se sa krajwim su jota , , takva glasovna glasnikom osnove u predwonep~ani suglasnik. Po{to se glas J zvao zvao jota promena pri kojoj se glas J stapa sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. se jotovawe. Glasovna promena u kojoj se suglasnik (sonant) J spaja („stapa”, jotuje) sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom ispred sebe u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. se jotovawe. Iz slede}ih primera dobro se vidi koji predwonep~ani suglasnik nastaje jotovawem pojedinih nenep~anih suglasnika: tvrdji tvrdj i > tvr| tvr|i → dj > | `u tji tji > `u }i → tj > } nizj ni zji i > ni` ni`i → zj > ` visj vi sji i > vi{ vi{i → sj > { njee > kamew kamenj kame kamewe → nj > w veselj vese ljee > veseq veseqe → lj > q jakj ja kji i > ja~ ja~i → kj > ~ blagj bla gji i > bla` bla`i → gj > ` tihj ti hji i > ti{ ti{i → hj > { cjem klicj kli em > kli~ kli~em → cj > ~
grmjee > grm+l grmj grm+l+ j jee > grmq grmqe → mj > mlj mlj > mq mq pjee > snop+l jee > snopq snopj sno snop+l+ j snopqe → pj > plj plj > pq pq zdravj zdra vjee > zdrav+l zdrav+l+ j jee > zdravq zdravqe → vj > vlj vlj > vq vq grobj gro bjee > grob+l grob+l+ j jee > grobq grobqe → bj > blj blj > bq bq
Kao {to se vidi, gotovo svi nepredwonep~ani suglasnici jotuju se sa glasom J, daju}i neki od predwonep~anih suglasnika. Od svih nenep~anih suglasnika direktno se nikad ne jotuju sa glasom J u predwonep~ani suglasnik usneni suglasnici P, B, M i V. Pri jotovawu tih suglasnika izme|u wih i suglasnika J dodaje se suglasnik L (to L se zato zove i umetnuto L ), umetnuto L jotuje ), pa se onda to to umetnuto jotuje sa J daju}i predwonep~ani suglasnik Q (vidi primere u drugoj koloni). Jotovawe se vr{i u velikom broju oblika re~i: uvek u komparativu prideva ispred nastavka - ji , pa kod zbirnih imenica, kod prezenta, u instrumentalu jednine nekih imenica `enskog roda... Napi{i oblike komparativa od slede}ih prideva i objasni jotovawe u wima: nizak, tanak, dubok, sladak, qut, mlad. Napi{i sve oblike prezenta od glagola vikati i objasni jotovawe u wima! Napi{i oblike instrumentala od imenica pamet, `e| i glad i objasni jotovawe u wima!
34
JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI @abqi barometar Kome se sad obrati [za kola], mislio je i slutio pop Spira, taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se, bog te pita kad jo{, badava vozio, pa }e mu presesti sva vo`wa badava. Toga se bojao pop Spira, pa je zato odlagao tu neprijatnost, i do~ekao, evo, posledwi dan da poga|a kola. A posle, bacio ga je u brigu i wegov „barometar” u ku}i, jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno od nekoliko dana ki{ovito vreme. - Pa {ta ste re{ili? – pita ga Arkadije. Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. Od ovo nekoliko dana gore imenovani je jednako bio dole na dnu. Tu se dan-no} zadr`avao i u ne malu brigu bacao pop Spiru i sve uku}ane, a osobito Julu. Jer [aca je dao ~izme da se naglave i naglavke unapred platio, a Nika ~izmar, drevna jedna pijanica, zatvorio i du}an i ~izme, pa zapao u jednu birtiju ve} blizu va{ari{ta, pa ve} tre}i dan sedi uz gajda{e, a [aca ostao u letwim cipelama, pa ne sme nikud preko blata. A onaj u tegli u}utao se na dnu, {}u}urio se, pa samo {iri mehure, a nikako ne}e uz merdevine, ko je su wega radi tu u tegli name{tene, te da tako poka`e i nagovesti prolep{awe vremena. Sve se zabrinulo. Pop Spira ga gleda rasejano. Jula pla~e kad ga vidi, a gospo|a Sida skida gromove ~im ga pogleda u onoj vazdu{noj pozituri. (Stevan Sremac)
pozitura — poza, stav
U ovome odlomku iz romana „Pop ]ira i pop Spira” Stevan Sremac je opisao jedan ~udan na~in prognozirawa (predvi|awa) vremena u pop Spirinoj porodici. Kako je opisan taj `abqi barometar? Na koji na~in `abac pokazuje poboq{awe, a na koji – pogor{awe vremena? Za{to se pop Spirini uku}ani qute na `apca? `abac u Obrati pa`wu na glasovni sastav imenice `abac u slede}im re~enicama iz teksta: ... jer onaj zeleni `abac `abac u u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno ... ki{ovito vreme.
35
Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. U kom pade`u je upotrebqena istaknuta imenica u prvoj, a u kom u drugoj re~enici? [ta se desilo sa samoglasnikom A izme|u B i C u imenici `abac u drugoj re~enici? Kako se ta glasovna promena zove? U nominativnom obliku imenice `abac nalazi se suglasnik B. [ta stoji na mestu tog suglasnika u instrumentalnom obliku `apcem? Promeni imenicu `abac kroz sve pade`e jednine i mno`ine! U kojim pade`ima te imenice se umesto B susre}e P? Za{to? Gubqewem nepostojanog A, u kontaktni polo`aj (u susedstvo) do{li su suglasnici B i C (`ab-ca, `ab-c u, `ab-cem...), a ti su suglasnici razli~iti po zvu~nosti: B je zvu~ni , a C bezvu~ni suglasnik. Tako je stvoren glasovni skup BC koji je vrlo te`ak za izgovor. Zato se zvu~ni suglasnik B ispred bezvu~nog suglasnika C promenio (pretvorio se) u svoj bezvu~ni parwak P (`abca, `abcem... > `apca, `apcem...). Po{to su sada u susedstvu (u kontaktu) dva suglasnika ista po zvu~nosti (tj. dva bezvu~na suglasnika: PC), oni se lako izgovaraju. Kada se u jednoj re~i jedan do drugog na|u dva suglasnika razli~ita po zvu~nosti, onda se prvi jedna~i prema drugom (ako je prvi bezvu~ni a drugi zvu~ni, onda bezvu~ni suglasnik prelazi u svoj zvu~ni parwak; ako je prvi zvu~ni a drugi bezvu~ni, onda zvu~ni suglasnik prelazi u svoj bezvu~ni parwak). Takva glasovna promena u kojoj se prvi suglasnik jedna~i po zvu~nosti sa drugim naziva se jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti vr{i se u srpskom jeziku u velikom broju re~i. Evo nekoliko re~i sa jedna~ewem suglasnika po zvu~nosti, sa oblicima od kojih su te re~i nastale (kao npr.: `apca < `abca ; znak < ~ita se kao : `apca je dobijeno od `abca): svadba < svatba ropstvo < robstvo tobxija < topxija }evabxinica < }evapxinica kwigovesci < kwigovezci ispustiti < izpustiti otko~iti < odko~iti U svim navedenim re~ima u dodir su do{la dva razli~ita suglasnika po zvu~nosti, pa je u wima izvr{ena glasovna promena jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti.
Odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti U samoj re~i ODSTUPAWE imamo odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti, jer su u susedstvu zvu~ni suglasnik D i bezvu~ni suglasnik S, pa bi po pravilu o jedna~ewu suglasnika po zvu~nosti D trebalo da pre|e u svoj bezvu~ni parwak T, ali se takvo jedna~ewe u pisawu ne vr{i.
36
Glavni izuzetak od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti odnosi se na zvu~ni suglasnik D u susedstvu sa bezvu~nim suglasnicima S i [: kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S i [, on ostaje u pisawu nepromewen (jedna~ewe po zvu~nosti se, dakle, tada ne vr{i), kao na primer: predsednik podse}i gradski qu dski od{etati odsustvo pod{i{ati odstreliti od{tampati... Odstupawe od jedna~ewa po zvu~nosti u pisawu se vr{i i kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S, kao na primer: vo|s tvo (a ne *vo}stvo).
Zapamti! Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti ne vr{i se u pisawu: a) kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S ili [ (predsednik, qudski, pod{i{ati, od{etati), i b) kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S (vo|stvo).
37
PALATALIZACIJA Zakr~ena ulica Tapkao sam {tapom i kora~ao po {iqkastoj turskoj kaldrmi uskom ulicom koja vodi kroz sred varo{i i {qapkao po barama i spoticao se o noge vojnika koji su le`ali po }epencima, cvokotali i je~ali. Na samom zavijutku u sporednu jednu ulicu neko dreknu: - Ko ide? Pa onda lak{e, slabijim glasom: - Sredinom, dru`e, svud je vojska. I voqan da porazgovara, stra`ar dodade: - Stade ki{a, hvala Bogu. Ja produ`ih sporednom ulicom pa iza|oh na Drim i na obali sedoh na ~etvrtasti tesani kamen koji se belasao. (Dragi{a Vasi}) U ovom odlomku iz pri~e „Aveti u lovu” Dragi{e Vasi}a naveden je kratak razgovor (dijalog) izme|u glavnog junaka pri~e (tj. samoga pisca, jer on pri~a u prvome licu) i nepoznatog ~oveka u gradu punom premorenih i izrawavanih vojnika. Jedna od re~enica tog dijaloga glasi: - Sredinom, dru`e, svud je vojska. Obrati pa`wu na istaknutu re~. U kom je ona pade`u? Kako glasi nominativ te imenice? Promeni navedenu re~ kroz sve pade`e. Uo~i u kom se pade`u jedino mewa gramati~ka osnova te re~i. (Zapamti: gramati~ku osnovu imenica uvek dobija{ iz genitiva jednine odbi jawem genitivnog nastavka). Ispred koga nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? Uporedi sa navedenom imenicom i slede}e istaknute imenice u re~enicama: Kuda si krenuo, vojni~e? Eh, du{e, {to se sad ne javi{? Na koje suglasnike se zavr{ava gramati~ka osnova ovih imenica? U kom pade`u su one upotrebqene? Koja glasovna promena se vr{i u sve tri istaknute imenice? Navedene imenice mu{koga roda (drug, junak, duh) upotrebqene su u vokativu jednine mu{koga roda. Gramati~ka osnova tih imenica se zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: K , G ili H ( junak , dru g, du h) . Ispred vokativnog nastavka -e zadwonep~ani suglasnici su se promenili u predwonep~ane, i to K u ^, G u @, a H u [: junak+e > juna~e , dru g+e > dru ` e , du h+e > du {e. Takva promena zadwonep~anih suglasnika K, G i H u predwonep~ane (palatalne) suglasnike ^, @ i [ ispred vokativnog nastavka -E naziva se palatalizacija. Palatalizaci-
38
ja se uvek vr{i u vokativu jednine imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: Bo`e, juna~e, putni~e, nastavni~e... Od svih pade`nih oblika palatalizacija se vr{i samo u vokativu jednine imenica mu{koga roda. U drugim pade`ima i kada zadwonep~ani suglasnik iz osnove do|e ispred pade`nog nastavka -e, palatalizacija se ne vr{i. Odredi u kojim pade`nim oblicima su upotrebqene imenice u slede}im re~enicama i ka`i u kome se pade`u vr{i, a u kome se ne vr{i palatalizacija: -Vojni~e, pozdravi vojnike! -De~a~e, zamoli one de~ake da ne galame. Palatalizacija se vr{i ne samo kod imenica – nego i kod glagola. Odredi u kome su glagolskom obliku upotrebqeni glagoli u re~enicama: Mi pe~emo prase za Bo`i}. Kroz Kragujevac te~e Lepenica. Ona stri`e ovce. Kombajn vr{e `ito. Palatalizacija se vr{i i u oblicima prezenta ispred samoglasnika -e u prezentskom obliku kod glagola ~ija se osnova zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik: pek-e m , pek-e {...> pe~em , pe~e{... (ali u tre}em licu mno`ine: pek u , jer je nastavak -u, a palatalizacija se ne vr{i ispred -u, nego ispred nastavka -e); tek-e m , tek-e {... > te~em , te~e{... (ali: tek u ) ; strig-e m , strig-e {... > stri ` em , stri ` e{... (ali: strig u ); vrh-e m , vrh-e {... > vr{em , vr{e{... (ali: vrh u); itd. Palatalizacija se vr{i i u tvorbi re~i ispred tvorbenog nastavka koji po~iwe samoglasnicima -e, -i ili -a, kao na primer: mu ~enik ( < mu k-e nik) , mu ~ewe (< mu k-e w e), mu ~ionica (< mu k-ion-ica) ; siroma{ewe (< siromah-ewe) , siroma{iti (< siromah-iti) ; trbu {ina ( < trbu h-ina); de~a~i} (< de~ak-i}) ; osna ` i ti (< osnag-iti) , sna ` an ( < snag-an); rastu ` i ti (< rastu g-iti) , tu ` a n (< tu g-an) itd. Kao {to se vidi, palatalizacija se vr{i u tvorbi re~i ispred samoglasnika -e, -i i -a kojima po~iwe tvorbeni nastavak (sufiks), i to tako {to: K + e , i ili a > ^: juna~ewe, juna~ina , stru ~ak (od: struk)... G + e, i ili a > @: vra ` i} (od: vrag), be ` awe (od: beg)... H + e, i ili a > [: du {evan (od: duh), pra{ina (od: prah), da{ak (od; dah)... Samoglasnik -a u tvorbenom nastavku ispred koga se vr{i palatalizacija vrlo ~esto je nepostojano A, {to se vidi i iz slede}ih primera: stru~ak, stru~ku...; da{ak, da{ka..,; tu`an, tu`na, tu`no, i sl. U svim do sada navedenim primerima palatalizacija je zahvatala samo zadwonep~ane suglasnike k, g i h ispred nekih nastavaka za oblik i nastavaka za tvorbu re~i. A da li se jo{ neki suglasnici mogu palatalizovati? Obrati pa`wu na oblike slede}ih re~i! U kom pade`u su te imenice upotrebqene? Na koji suglasnik se zavr{ava wihova osnova? Ispred koga pade`nog nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? O^E, O^EVI; STRI^E, STRI^EVI; ZE^E, ZE^EVI; KNE@E, KNE@EVI; MESE^E
39
Palatalizacija se vr{i u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred nastavka -e i kod nekih imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na suglasnike c ili z: stric – stri~e, stri~evi; knez – kne ` e , kne ` evi... Suglasnik C ispred -i iz tvorbenog nastavka prelazi u ^ i u izvedenicama (na primer.: mese~ina, kol~ina = veliki kolac...), a posebno u prisvojnim pridevima izvedenim od imenica `enskog i mu{kog roda koje se u nominativu zavr{avaju na -ica, kao na primer: Milica – Mili~in, Jovica – Jovi~in; Zorica -Zori~in... Palatalizacija je promena zadwonep~anih suglasnika K, G i H u ^, @ i [ u nekim oblicima re~i ispred gramati~kog nastavka e, kao i u izvedenicama ispred samoglasnika e, i i a u nastavcima za tvorbu re~i. Palatalizacija obuhvata i suglasnike C i Z koji se u nekim re~ima u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred samoglasnika e mewaju u ^ i @. Suglasnik C prelazi u ^ i ispred i u tvorbenom nastavku prisvojnih prideva izvedenih od imenica koje se zavr{avaju na -ica: Mili~in, sestri~in. Odredi koje su se glasovne promene izvr{ile u slede}im re~ima i objasni ih: mom~e, stra{an, tu`na, star~e, stran~e, kne`evina, vite`e, mu{ici, tu~em, pti~ica, du{ica i tr~ati.
40
SIBILARIZACIJA Moj prvi tango Sastajali smo se kod Jove i [troleta i u~ili da igramo. Imali smo po petnaest i {esnaest godina, a nismo znali ~ak ni tango. Danas, naravno, mnogi de~aci i devoj~ice zna ju da igraju ve} sa deset, jedanaest godina i wima }e ovo svakako izgledati ~udno i neverovatno. Zamolili smo Nadu i Cicu da nam pomognu. One su bile mla|e od nas, ali su ve} odlazile na igranke. [trole je bio glavni u~iteq, po{to je na letovawu nau~io tango i fokstrot. Mi smo uporno poku{avali da savladamo tajne igrawa. Ni Nada i Ceca nisu bile sjajne igra~ice, ali su nam ipak dosta pomogle. Najzad je do{ao sudbonosni dan. Oti{li smo na prvu igranku. Svi smo bili uzbu|eni i uznemireni, a najvi{e [trole. Trebalo je da se vidi {ta je postigla wegova {kola igrawa. Tango sam bio savladao. Dva koraka levom nogom, jedan korak desnom. Dva levom, jedan desnom. Zatim sve ponoviti. Skupio sam hrabrost, pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima i }utke se poklonio. Mislio sam da }e me mo`da odbiti i to sam u dnu du{e pomalo i pri`eqkivao. Ona je, me|utim, klimnula glavom i po{la ka sredini dvorane. Pogledom sam potra`io [troleta da me ohrabri, ali ga nigde nisam video. Devojka se najzad zaustavila. Stao sam kraj we. Ispru`io sam ruku, sa~ekao takt i po~eli smo igrati. U stvari, ona je igrala, a ja sam brojao... Potpuno sam se posvetio bro jawu. Jedan, dva... jedan... jedan, dva... jedan... Najednom, noga vi{e nije imala kud! Stigao sam do zida, a nisam smeo da se okrenem! Znao sam da }u se zajedno sa devojkom sru{iti na pod ako samo poku{am da to u~inim. Mozak me, ipak, nije sasvim izdao u tim trenucima, pa sam pustio devojku i rekao: Izvinite, odre{ila mi se pertla! Ona se osmehnula. Sagnuo sam se, po~eo da vezujem pertlu i u tom vezivawu polako sam se okrenuo na levu stranu. Kad sam video da mi je zid s desne strane, napustio sam napore oko vezivawa pertle, uspravio se i pru`io ruku devojci: Izvinite – rekao sam. Molim – rekla je. Znam da sam bio crven u licu, ali ne znam da li je ona to primetila. (Vojislav Stanoj~i})
Kako je de~ak do`ivio svoj prvi ples? Je li u`ivao u plesu? U kakvu nepriliku je upao? Koje je spasonosno re{ewe prona{ao da se izvu~e iz neprilike?
41
U tekstu pri~e nalaze se i slede}e re~enice: Devojka se najzad zaustavila. Skupio sam hrabrost, pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima... U kom pade`nom obliku je upotrebqena imenica devojka u prvoj, a u kome – u drugoj re~enici? Promeni tu imenicu kroz sve pade`e u jednini. Odredi gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak (pade`ni nastavak) te imenice (gramati~ka osnova imenica se dobija kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak). Kojim glasom se zavr{ava ta osnova u nominativu i genitivu, a kojim u dativu i lokativu? Koja glasovna promena se dogodila u dativu i lokativu jednine ove imenice? Ispred pade`nog nastavka -i zadwonep~ani suglasnik K na koji se zavr{avala gramati~ka osnova pre{ao je u piskavi zubni suglasnik C. Dakle: devojk i > devojci. Ono {to va`i za zadwonep~ani suglasnik K va`i i za ostala dva zadwonep~ana suglasnika G i H kada se na|u ispred pade`nog nastavka -i, {to se vidi i iz slede}eg primera: - Noga mu je bila velika, a na toj nozi nije bilo cipele. - Ova epoh a bi}e zapam}ena u istoriji; jer je u ovoj epos i bilo mnogo nau~nih otkri}a. U ovim primerima zadwonep~ani suglasnik G ispred pade`nog nastavka -i pre{ao je u Z, a zadwonep~ani suglasnik H – u suglasnik S: nogi > nozi, epoh i > epos i (mada je u pisawu i jedno i drugo ispravno). Po{to se zubni piskavi suglasnici C, Z i S (koji se dobijaju u rezultatu ove glasovne promene) zovu sibilanti, ova glasovna promena naziva se sibilarizacija. Glasovna promena u kojoj se zadwonep~ani suglasnici k, g i h ispred i u nastavku za oblik re~i (u gramati~kom nastavku) mewaju u piskave zubne suglasnike (sibilante) c, z i s naziva se sibilarizacija. Sibilarizacijom K prelazi u C, G prelazi u Z, a H prelazi u S.
42
Kod kojih imenica i u kojim pade`nim oblicima se vr{i sibilarizacija? Sibilarizacija se vr{i: • u dativu i lokativu jednine imenica `enskog roda koje se u nominativu jednine zavr{avaju na –a i ~ija se osnova zavr{ava zadwonep~anim suglasnikom, kao na primer: jabuci, bajci, biblioteci, banci, snazi, kwizi... • u nominativu, vokativu, dativu, instrumentalu i lokativu mno`ine imenica mu{kog roda ~ija se osnova zavr{ava jednim od zadwonep~anih suglasnika, kao na primer: junaci, junacima; uxbenici, uxbenicima; ma~ci, ma~cima; Poqaci, Poqacima; se qaci, seqacima; pedagozi, pedagozima; brlozi, brlozima; orasi, orasima; trbusi, trbusima...
Izuzeci od sibilarizacije Sibilarizacija se dosledno (bez izuzetka) vr{i kod imenica mu{koga roda u nominativu, vokativu, dativu, instrumentalu i lokativu mno`ine. Ali, za razliku od imenica mu{koga roda, kod imenica `enskoga roda u dativu i lokativu jednine postoji ve}i broj izuzetaka od sibilarizacije. Tako se sibilarizacija ne vr{i: • u oblicima li~nih imena, kao na primer: Anki, Desanki, Dragi, Olgi, Qubinki, Luki... • kod imenica odmila (hipokoristika), kao na primer: baki, deki, seki, zeki... • kod imenica, naj~e{}e dvoslo`nih, ~ija se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove CK, ZG, i SH, a u ve}ini slu~ajeva i kod onih kod kojih se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove ^K, ]K, TK, kao na primer: kocki, tezgi, Pashi (jevrejski praznik), ta~ki, ma~ki, vo}ki, tetki, patki... • ako su re~i vi{eslo`ne, a osnova im se zavr{ava na jedan od navedenih suglasni~kih skupova, sibilarizacija i mo`e i ne mora da se vr{i, {to zna~i da su ispravna oba oblika: i onaj sa sibilarizacijom i onaj bez we, kao na primer: pripovetki i pripoveci, zagonetki i zagoneci... Ima i primera dvoslo`nih imenica koje mogu imati oba oblika: freski i fresci, epohi i eposi, maski i masci, bitki i bici. Napi{i oblike nominativa mno`ine slede}ih imenica i odredi koje su glasovne promene tu izvr{ene: ru~ak, priru~nik, siromah, stalak, ^eh, odojak, korak, patrijarh, filolog, psiholog i ju`wak.
43
JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE U tekstu „@abqi barometar” Stevana Sremca, datom uz lekciju za jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti, nalaze se i slede}e re~enice: ... taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se, bog te pita kad jo{, badava vozio, pa }e mu presesti sva vo`wa badava. A onaj u tegli u}utao se na dnu, {}u}urio se, pa samo {iri mehure. Kako su nastale istaknute re~i: vo`wa i {}u}uriti se? Kako su tvorene (gra|ene) te re~i? Kom tipu tvorbe pripada re~ vo`wa, a kome – re~ {}u}uriti se? Re~ vo`wa izvedena je od korena glagola voziti sufiksom (tvorbenim nastavkom) -wa, a re~ {}u}uriti se jeste slo`ena re~ nastala od prefiksa s- i glagola }u}uriti se. Kad navedemo sastavne delove tih re~i, onda dobijamo: VOZ-WA S-]U]URITI SE Kao {to se vidi, u tim re~ima suglasnik 3 nalazi se ispred suglasnika W, a suglasnik S ispred suglasnika ]. U navedenim re~ima iz teksta nemamo, me|utim, suglasnike 3 i S, nego umesto wih stoje suglasnici @ i [. Odredite kakvi su po mestu tvorbe suglasnici 3 i S, a kakvi suglasnici W i ]. Kakvi su po mestu tvorbe suglasnici @ i [ u koje su se pretvorili suglasnici 3 i S u re~ima vo`wa i {}u}uriti se? Koja se glasovna promena u tim re~ima izvr{ila? Zubni suglasnici 3 i S na{li su se u navedenim re~ima ispred predwonep~anih suglasnika W i ] (voz-wa, s-} u}uriti se) i pre{li, radi lak{eg izgovora, u svoje predwonep~ane parwake, i to 3 u @, a S u [ (vozwa > vo ` wa; s} u}uriti se > {}u}uriti se). Zubni suglasnici 3 i S tako su se po mestu tvorbe prilagodili predwonep~anim suglasnicima ispred kojih su se nalazili i pre{li u svoje predwonep~ane parwake @ i [. Izvr{eno je, dakle, ujedna~avawe po mestu tvorbe prvoga prema drugom suglasniku, tj. zubnoga prema predwonep~anom suglasniku. Takva promena suglasnika naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (izgovora). Kad u jednoj re~i zubni suglasnik 3 ili S do|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika, onda 3 prelazi u svoj predwonep~ani parwak @, a S u svoj predwonep~ani parwak [: pa`wa, no{wa, vo`wa, {}u}uriti se i sl. Promena zubnih suglasnika S i 3 ispred predwonep~anih suglasnika u suglasnike [ i @ naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. A da li jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata samo zubne suglasnike S i 3? Je li takav slu~aj i u slede}im primerima? trbu {~i} < trbu h~i} ora{~i} < orah~i} dr{}em < drh}em Bi{}anin < Bih}anin
44
Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata u nekim re~ima i zadwonep~ani suglasnik H . Kada se zadwonep~ani suglasnik H na|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika, onda se on zamewuje predwonep~anim parwakom [. Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog (alveolarnog) glasa N ispred usnenih suglasnika B i P u usneni suglasnik M u izvedenim re~ima, kao na primer: stambeni < stanbeni prehrambeni < prehranbeni odbrambeni < odbranbeni zelemba} < zelenba} Prema tome, jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog suglasnika N u usneni suglasnik M kada se N na|e ispred usnenih suglasnika B i P u izvedenim re~ima.
Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe ne vr{i se obi~no u tri slu~aja: a) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze na kraju prefiksa ispred re~i koja po~iwe predwonep~anim suglasnicima Q ili W, kao na primer: squbiti, izqubiti, razqutiti, izwihati... b) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze ispred predwonep~anih suglasnika Q ili W ko ji su nastali jotovawem u ijekavskom izgovoru (a u ekavskom na wihovom mestu dolaze suglasnici L ili N), kao na primer: nasqedstvo (ekavski: nasledstvo), sqez (ekavski: slez), swe`an (ekavski: sne`an), izwedriti (ekavski: iznedriti)... v) kada nadzubni suglasnik N dolazi ispred suglasnika B ili P u slo`enicama, kao na primer: stranputica, jedanput, crvenperka, vanbra~ni itd.
Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe U nekim re~ima jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe dolazi tek po{to se izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. Prvo se, zna~i, izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti, pa su tako stvoreni uslovi da se izvr{i i jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. Tako je re~ i{~upati nastala od prefiksa iz- i glagola ~upati, pa je najpre jedna~ewem po zvu~nosti dobijeno is~ upati, a onda jedna~ewem po mestu tvorbe i{~ upati. Dakle iz~ upati > is~ upati > i{~ upati. Isti je slu~aj i sa re~ju obra{~i}, u kojoj je najpre izvr{eno jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti, a tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe: obraz~i} > obras~i} > obra{~i}.
45
Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe Ima re~i u kojima je prvo izvr{eno jotovawe, pa tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. Takvi su, na primer, instrumentalni oblici imenica: stra{}u (od: strast), vla{}u (od: vlast), ma{}u (od: mast) itd. Kod tih imenica prvo se izvr{ilo jotovawe pa je tj dalo } (vlas tj u > vlas } u ), pa se onda s ispred } (koje je dobijeno jotovawem) prema jedna~ewu po mestu tvorbe zamenilo sa { (vlas} u > vla{}u). Dakle: vlas tj u > vlas} u > vla{}u. Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe u srpskom jeziku naj~e{}e se i susre}e u oblicima instrumentala jednine pojedinih imenica `enskoga roda. To kombinovawe imamo i u nekim oblicima zbirnih imenica, kao na primer: plas tj e > plas}e > pla{}e.
Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe U pojedinim re~ima najpre je izvr{ena palatalizacija, pa su tako stvoreni uslovi da se onda izvr{i i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe. Tako je, na primer, u re~i sve{~ica najpre izvr{eno jedna~ewe po zvu~nosti (svezk a > svesk a) pa palatalizacija (sveskica > sves ~ica), a potom je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (sves~ica > sve{~ica). Dakle: sves ki ca > sves~ica > sve{~ica. Objasni kako su nastale slede}e re~i i koje su glasovne promene u wima izvr{ene: mlado{}u, i{~a~kati, li{}e, gro`|e, ra{~erupati, ~e`wa, pro{wa, pa{~e i da{~ica.
46
GUBQEWE SUGLASNIKA Be`i~na telegrafija Toplo i mirno popodne spu{talo je prve senke na drum. Delilo me dvadesetak kilometara od Bordoa. Ugledao sam desno od druma velike stubove stanice za be`i~nu telegrafiju. Kule od metalne pau~ine, fine kao ~ipka i tvrde kao gradovi. Voze}i daqe, mislio sam neprestano na sli~nost izme|u vitkih i prestarelih katedrala i ovih ~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije. I oni imaju svoje stalne slu`benike koji ih opslu`uju kao sve{tenici hramove. I u wima gore, no}u, celom du`inom (zbog aviona koji lete u tami), crvene ili zelene lampe koje li~e na sve}e i kandila u crkvama. (Ivo Andri}) Na proputovawu kroz Francusku, na putu za grad Bordo, pisca su zainteresovali stubovi be`i~ne telegrafije koje je ugledao pored puta. Sa ~ime ih on poredi? Kakve sli~nosti pronalazi izme|u katedrala (crkava) i tih „~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije”? Obrati pa`wu na re~ be`i~an iz skupa re~i (sintagme): BE@I^NA telegrafija Kako je ta re~ nastala? Jesu li u toj re~i izvr{ene neke glasovne promene? Re~ be`i~ni nastala je od prefiksa bez- i prideva `i~ni (`i~ani). U toj re~i najpre je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe prema kome je 3 iz prefiksa bez- ispred predwonep~anog suglasnika @ pre{lo u @: bez-`i~ni > be``i~ni. Tako su se jedan do drugoga u re~i na{la dva ista suglasnika. Od ta dva suglasnika jedan je prosto nestao, izgubio se. Kada se u re~i na|u jedan do drugog dva ista suglasnika, jedan se po pravilu gubi. Takva glasovna promena naziva se gubqewe suglasnika. Dva ista suglasnika naj~e{}e se susre}u na granici prefiksa i osnovne re~i, ili na granici sufiksa i tvorbene osnove i tada se jedan od wih gubi, kao na primer: bezvu~an (< bez-zvu~an), bezakowe (< bez-zakowe), ruski (< rus-ski), ra`aliti se (nastalo ovako: raz`aliti se > ra``aliti se > ra`aliti se). rasipati (nastalo od: razsipati > rassipati > rasipati). Gubqewe suglasnika ne ostvaruje se samo u skupovima dva ista suglasnika nego i u nekim suglasni~kim skupinama te{kim za izgovor. Tada se te suglasni~ke skupine gubqewem nekog suglasnika upro{}avaju. Gubqewe suglasnika radi upro{}avawa suglasni~kih grupa u srpskom jeziku obi~no se ostvaruje u dva slu~aja: 1) suglasni~ka grupa STN upro{}ava se gubqewem (ispadawem) suglasnika T, pa daje grupu SN, kao na primer: mastan, masna (< mastna), radostan, radosni (< radostni), izvrstan, izvrsno (< izvrstno), postan, posna (< postna), pakostan, pakosni (< pakostni)...
47
2) suglasnici T i D gube se (ispadaju) ispred suglasnika C, ^, ], X, \, jer su u wima ve} sadr`ani, kao na primer: zadaci (< zadatci), o~ev (< ot~ev), inaxija (< inadxija), po~eci (< po~etci), pisa}u (< pisat}u).
Glasovna promena u kojoj se gubi (izostavqa) jedan suglasnik u suglasni~koj grupi sastavqenoj od dva ista suglasnika ili u suglasni~koj grupi te{koj za izgovor naziva se gubqewe suglasnika.
Izuzeci od pravila o gubqewu suglasnika Navedena pravila o gubqewu suglasnika imaju i svoje izuzetke u srpskome jeziku. Ti izuzeci se mogu svesti na slede}e: 1) u oblicima superlativa od re~i koje po~iwu sa J uvek se pi{u dva J, kao na primer: najjasniji, najjadniji, najjednostavniji, najjeftiniji...; 2) u retkim slu~ajevima u slo`enim re~ima u kojima se prefiks zavr{ava istim suglasnikom kojim po~iwe i re~ kojoj se on dodaje – pi{e se udvojeni suglasnik, tj. dva ista suglasnika, kao na primer: naddru{tveni, preddr`avni, poddijalekat...; 3) ako dolazi na kraju prefiksa, suglasnik T pi{e se u slo`enicama i ispred re~i koje po~iwu suglasnikom C, ^, ], X ili \ (zna~i, pi{e se samo na spo ju prefiksa i re~i), kao na primer: otcepiti (< od-cepiti), pot~initi (< pod-~initi), pod|akon, ot}u{nuti (< od-}u{nuti), ot~epiti (< od-~epiti)... Objasni glasovne promene u slede}im re~ima: `alosna, besumwe, i{etati, ra{iren, o~instvo, slasno, {ezdeset.
48
ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA Uporedi istaknute re~i u slede}e dve re~enice iz tekstova Ive Andri}a. Po ~emu se one razlikuju? Jesu li to iste re~i? Zatim je nekoliko dana odlazio u Bawu, gdje je bio majdan sedre iz kojega je va|en kamen za vi{egradski most. Nije stigao da sedne na jednu od onih klupa koje su tako masne i ugla~ane da se ne vidi od koga su drveta. Zamenicu koji pisac je oba puta upotrebio u genitivu, ali u dva razli~ita oblika: ko jega i koga. Genitivni oblik kojega je stariji oblik od oblika koga, jer je oblik koga nastao od oblika kojega glasovnim promenama. Iz oblika kojega prvo je ispao suglasnik J (koji se ~esto gubi kad se na|e izme|u dva samoglasnika), tako da su se dva samoglasnika na{la u susedstvu u obliku koega. Onda se samoglasnik E prilagodio samoglasniku ispred sebe: iz jedna~io se sa wim (pre{ao je u O). Tako su se dva ista samoglasnika na{la jedan do drugoga : kooga. To izjedna~avawe dva razli~ita susedna samoglasnika naziva se asimilacija ili jedna~ewe samoglasnika. Potpuno izjedna~avawe razli~itih samoglasnika kada se oni u re~i na|u jedan do drugog naziva se asimilacija (jedna~ewe) samoglasnika.
Po{to je izvr{ena asimilacija samoglasnika (a put do wenog izvr{ewa je bio: kojega > koega > kooga ), onda je do{lo do sa`imawa (stapawa) dva ista samoglasnika (vokala) u dugi samoglasnik: koga. Na isti na~in, asimilacijom samoglasnika i wihovim sa`imawem u jedan dugi samoglasnik, nastali su kra}i oblici i re~i: moga, tvoga, svoga, dvoga, kom, zec i pas (u zna~ewu „kai{“). mojega > moega > mooga >moga kojem > koem > koom >kom kojega > koega > kooga > koga zajec > zaec > zeec > zec pojas > poas > paas >pas Nastavi sam(a). Kako su nastali oblici: tvoga, dvoga, svoga?
Pazi! Asimilacija samoglasnika ostvaruje se {ire u narodnim govorima nego u kwi`evnom jeziku. Tako asimilacijom i sa`imawem nastaju nekwi`evni oblici radnog glagolskog prideva, kao {to su: *mogo (nastalo ovako: mogao > mogoo > mogo), *peko (pekao > pekoo > peko), *i{o (i{ao > i{oo > i{o) itd. Iako su takvi oblici radnog glagolskog prideva vrlo ra{ireni u narodnim govorima, oni ne pripadaju kwi`evnom jeziku (ne pripadaju normi kwi`evnog jezika). Zato se radni glagolski pridev mora i govoriti i pisati u obliku bez asimilacije samoglasnika i sa`imawa, tako da je jedino ispravno: mogao, pekao, i{ao, pisao, ~itao...
49
AKCENAT (Ve`bawa) Ve} zna{ da se re~i dele na slogove. Slog je najmawa izgovorna celina. Svaki slog u svom sastavu mora imati samoglasnik (ukqu~uju}i tu i slogotvorno R), jer je samoglasnik nosilac sloga. Prema broju slogova re~i mogu biti jednoslo`ne, dvoslo`ne, troslo`ne, ~etvoroslo`ne... U ve}ini re~i jedan je slog nagla{en, dok su drugi slogovi (ako je re~ vi{eslo`na) nenagla{eni. Taj nagla{eni slog se glasovno isti~e izme|u ostalih slogova ja~inom i visinom. Posebno glasovno isticawe pojedinih slogova u re~ima naziva se akcenat ili naglasak. Zato se nagla{eni slog zove akcentovani slog , jer je to slog na kome je akcenat u re~i. U srpskome jeziku u vi{eslo`nim re~ima nikada ne mo`e biti nagla{en posledwi slog. Evo nekoliko re~i sa istaknutim akcentovanim (nagla{enim) slogovima: ^Etiri, zaDAtak, SA~ekati, poRU~iti, uRAditi, VOda, doBItak, osloBOditi, LOviti, dostoJANstvo, sloBOda... Izgovaraj slede}e re~i glasno i podvuci u wima akcentovani (nagla{eni) slog: pripovetka, pridobiti, le}i, utr~ati, profesor, u~iti, razqutiti, ku}a, ku}iti, ugostiteq, ba{ta, brati, uvijen, uviti, baka, baba.
Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti U nekim od navedenih re~i akcentovani slog se izgovara du`e (otegnutije), a u nekim kra}e. Tako se, na primer, u imenici baka akcentovani prvi slog izgovara produ`eno, a isti slog u imenici baba – kratko! U srpskom jeziku akcentovani samoglasnici izgovaraju se ili dugo ili kratko. Ta du`ina izgovora naziva se kvantitet akcenta. Akcenti se, dakle, po kvantitetu (po trajawu izgovora) dele na: duge i kratke akcente. Du`ina izgovora samoglasnika u nagla{enom slogu zavisi od same re~i u kojoj je akcenat upotrebqen. Izgovaraj slede}e parove re~i i odredi u kojoj re~i iz para je dugi, a u kojoj kratki akcenat: ma~ka – ma~ak grad – gradovi most – mostovi.
50
ze~ica – zec ru~ica – ruka
Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat Svi dugi i svi kratki akcenti u srpskome jeziku nisu isti, ne izgovaraju se na isti na~in. Izgovori re~i u slede}e dve re~enice. Primeti}e{ da sve re~i imaju duge akcente na samoglasnicima nagla{enih slogova, ali da se akcentovani samoglasnici u re~ima prve re~enice izgovaraju malo druk~ije od akcentovanih samoglasnika u re~ima druge re~enice: Mornari ~uvaju ~amce. Sin gradi most.
MORNA
AA
RI
AA ^A MCE
S
III N
M
OOO ST
Pri izgovarawu dugih akcentovanih samoglasnika u re~ima iz prve re~enice izgovor te~e dugo, pri ~emu se glas izrazito di`e (stalno raste), dok se u re~ima iz druge re~enice (sin, gradi, most) glas na po~etku izgovora di`e, a onda se polako spu{ta. To dizawe i spu{tawe glasa zove se intonacija. Prema intonaciji, dugi akcenti mogu biti ili dugouzlazni ili dugosilazni. Dugouzlazni akcenat obele`ava se znakom / ( á) a dugosilazni – znakom (a). Dugouzlazni akcenat ima, dakle, uzlaznu intonaciju, a dugosilazni – ima silaznu intonaciju. Izgovaraju}i slede}e parove re~i, primeti}e{ da prva re~ u paru (re~ u obliku infinitiva) uvek ima dugouzlazni, a druga re~ u paru (re~ u obliku prezenta) dugosilazni akcenat: krenuti – krenem pisati – pi{em vezati – ve`em vikati – vi~em kazati – ka`em `uriti – `urim Isti je slu~aj i sa slede}im oblicima imenica. Izgovaraj ih glasno i odredi koja imenica u paru ima dugosilazni, a koja dugouzlazni akcenat: Jednina
Mno`ina
glava ruka sluga stric |ak du{a trava
glave ruke sluge stri~evi |aci du{e trave
51
PRIDEVSKE ZAMENICE U bolnici Voleo sam jako svoga druga, Jocu doktora... Jedno poslepodne ja sam kao i obi~no, {etao s wime. On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji” dok on ne obi|e i ne vidi ima li {to novo... On u|e. U|oh i ja. Za nama wegov asistent, pa onaj momak. Zatvori{e vrata... Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. Nisam ~uo ni{ta {to je Joca govorio s wima. Nisam ni osetio kako sam se vukao za wim iz sobe u sobu. U meni je sve bilo neodre|eno, tu`no, vla`no, mekano, kao ona cicvara {to je bolni~ar skide jednom s obraza. Ajaoh! Stra{ne slike! U|osmo u jednu malu sobu. Bila su samo dva kreveta. Jedan prazan, a na drugom jedan ~ovek. On je sedeo licem okrenut nama i gledao je u nas. Oh, bo`e, kakav je to pogled?! On gleda u nas; videlo se da gleda u nas, ali mu pogled be{e uprt za ~itav pedaq povrh nas... - A? – upitah ja o~ima Jocu. On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. Na tabli je stajalo latinskim re~ima, a po mome prevodu: „Su{ewe o~nog `ivca”. Ja dirnem Jocu za rukav i mlataraju}i rukama i prevr}u}i o~ima poku{ah da ga upitam: „Zar ba{ nema nikakve nade?” Joca, poznatim manevrom, zapev{i nokat od palca za sekuti} i odapev{i, dade mi znak: „Hi~!” Neki me hladan znoj obuze. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak, miri{qav dah. - Ne! – rekoh ja. – Ve}i je onaj gore i od moga druga Joce! On }e dati onome. Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv, bolan uzvik: – Jaoj, moja majko! Ah! I kwiga `ivota po~e mi se otvarati. To li je ono {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! Oni imaju, istina, sve i svja, pa ipak oni nemaju ni{ta! Oni nemaju svojega bole}ega, nemaju... majke! Ali onaj, onaj ~ovek! Ko je taj ~ovek? [ta me toliko vu~e wemu? [ta je to tako silno i stra{no, pa ipak tako neodoqivo slatko u wemu? Je li to pobeda, jad, nevoqa, ~emer, {to me vu~e wemu, a ipak me tera iz wegove sobe? Zar ja nisam video stotinu slepaca, pa ipak me nijedan nije potresao vi{e od kog gro{a! Jaoj, ta ja wega poznajem! To je... ~ekaj, molim te!... -To je!... Ne, ne! Otkud bih ga poznavao? Ne mo`e biti! Joca izi|e i uze me ispod ruke... ^im izi|osmo iz bolnice, sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru. On stade, potrpa i nas u kola i odvu~e na Savu, gde smo se po{teno iskupali. (Laza Lazarevi}) cicvara — vrsta jela; gro{ – vrsta novca
52
O ~emu se govori u ovom odlomku iz Lazarevi}eve pripovetke „Vetar”? Kako pisac do`ivqava susret s jednim od bolesnika? Na koja ga razmi{qawa navodi poseta bolesni~koj sobi? Koje ga misli „progone”? Obrati pa`wu na re~i koje vr{e slu`bu (funkciju) atributa u slede}im re~enicama iz teksta: On mi rukom pokaza tablu vi{e glave bolesnikove. On me dovede u bolnicu gde ja obi~no sedim u wegovoj „kancelariji”... Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbelela lica i wihove izraze. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak, miri{qav dah. Koje sve re~i u navedenim re~enicama vr{e slu`bu atributa? Sla`u li se sve te re~i s imenicama uz koje stoje u rodu, broju i pade`u? U navedenim re~enicama slu`bu atributa imaju pridevi: bolesnikove (glave), izblede la (lica), otvoren (prozor), sladak i miri{qav (dah), ali slu`bu atributa imaju i zamenice: wegovoj (kancelariji), nekom (tugom), wihove (izraze) i one (lipe). Kao i pridevi, sve ove zamenice dobijaju i rod i broj i pade` od imenice uz koju stoje. Druk~ije re~eno, te se zamenice, kao i pridevi, sla`u s imenicom uz koju stoje u rodu, broju i pade`u. Odredi u kojim su pade`ima, u kom rodu i u kom broju (u jednini ili mno`ini) upotrebqene imenice i zamenice kao wihovi atributi u navedenim re~enicama! Da li se navedene zamenice mewaju na isti na~in kroz pade`e kao i pridevi? Poka`i to mewaju}i kroz pade`e imeni~ke sintagme: a) bolesnikova glava i ona lipa, i b) miri{ qav dah i wihov izraz. Imaju li iste pade`ne nastavke te zamenice i pridevi? A ima li sli~nosti po zna~ewu izme|u nekih od navedenih prideva i zamenica? Kakvo zna~ewe ima pridev bolesnikova (glava), a kakvo zna~ewe zamenica wegovoj (kancelariji) i wihove (izraze)? Postavi pitawe na koje }e{ dobiti zna~ewe ovog prideva i zamenica. Je li to isto zna~ewe? A kakvo je zna~ewe prideva sladak i miri{qav (dah)? Na koje pitawe }e{ dobiti zna~ewe tih prideva? Dobija{ li na isto pitawe i zna~ewe zamenice neka (tuga)? [ta iz toga mo`e{ zakqu~iti? Navedene zamenice neki, wegov, wihov, one, kao i mnoge druge (kao na primer: moj, nekakav, takav, ovoliki i sl.) podudaraju se sa pridevima u velikom broju zajedni~kih osobina, a to su: a ) U re~enici vr{e slu`bu atributa, kao i pridevi. b) Sla`u se, kao i pridevi, sa imenicom uz koju stoje u rodu, broju i pade`u. v) Upu}uju na osobinu, koli~inu (veli~inu) i pripadnost, zna~i: upu}uju upravo na ono {to ozna~avaju pridevi. Pridevi, prema tome, ozna~avaju osobinu, koli~inu i pri padnost, a zamenice upu}uju na te osobine, „zamewuju” te osobine; zato i jesu zamenice. g) Ovakve zamenice imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi; „dele”, dakle, sa pridevima i istu vrstu pade`ne promene. Pridevskih zamenica ima vi{e vrsta. Postepeno }emo se upoznavati sa svakom od vrsta pridevskih zamenica. Po{to upu}uju na ono {to se ozna~ava pridevima, po{to u re~enici vr{e istu funkciju kao i pridevi, po{to se kao i pridevi sla`u s imenicom u rodu, broju i pade`u i po{to imaju iste pade`ne nastavke kao i pridevi, sve ove i ovakve re~i nazivaju se pridevske zamenice.
53
UPITNO-ODNOSNE PRIDEVSKE ZAMENICE Sve oblike upitno-odnosnih zamenica ve} od ranije poznaje{. Poznaje{ ih zato {to te zamenice slu`e kao oblici pitawa koja postavqamo kad odre|ujemo zna~ewa prideva (ili pridevskih zamenica) u imeni~kim skupovima re~i. Sastavi odgovaraju}a pitawa kojima }e{ odrediti zna~ewa istaknutih prideva i zamenica u slede}im re~enicama: 1) Ovaj ~ovek je dovezao onaj autobus. 2) Roditeqi su kupili nov name{taj. 3) Na ulici je bila ogromna lokva od ki{e. 4) Ovo je moja, a ne Markova kwiga. Za tvoju proveru, evo pitawa koja je trebalo postaviti za navedene re~enice: 1) Koji ~ovek je dovezao onaj autobus? Koji autobus je dovezao ovaj ~ovek? 2) Kakav name{taj su kupili roditeqi? 3) Kolika lokva je bila na ulici? 4) ^ija je ovo kwiga? Zamenice koji, kakav, kolika, ~ija upotrebqene su u upitnim re~enicama. Tim zamenicama smo pitali za bi}a i stvari, za osobinu, koli~inu i pripadnost bi}a i predmeta, zato se one i zovu upitne zamenice. Te zamenice imaju upitno zna~ewe uvek kad se pojavqu ju u upitnim re~enicama. Pomo}u tih upitnih zamenica mo`emo otkriti zna~ewe nekoga prideva, ali i neke pridevske zamenice. Tako zamenicom koji pitamo za odre|eno bi}e ili stvar; zamenicom kakav – za osobinu; zamenicom koliki – za koli~inu, a zamenicom ~iji – za pripadnost. Po zna~ewu se upitne zamenice zato mogu podeliti na: a) upitne zamenice za bi}a i stvari (zamenice kojima se pita za ta~no odre|eno bi}e ili stvar), b) kakvo}ne upitne zamenice (zamenice kojima se pita za kakvo}u, tj. osobinu), v) koli~inske upitne zamenice i g) prisvojne upitne zamenice (kojima se pita kome ili ~emu ne{to pripada). Da li upitno zna~ewe imaju oblici tih zamenica i u slede}im re~enicama? Jesu li i ove re~enice upitne? Carev sin je oti{ao u selo koje se nalazi iza sedam mora. Otac mi je kupio kompjuter kakav sam odavno `eleo imati. Prona{li smo pe}inu koliku dotad nisam video. Ispeli su se na drvo ~ije je stablo bilo vrlo glatko. Ni u jednoj od tih re~enica istaknute zamenice nisu upitne. One su upotrebqene na po~etku zavisne re~enice i svaka od wih pokazuje odnos zavisne re~enice prema (istaknutoj) imenici iz prethodne (glavne) re~enice. Tako zamenica koji pokazuje odnos re~enice koje se nalazi iza sedam brda prema imenici selo; zamenica kakav – odnos zavisne re~enice kakav sam odavno `eleo prema imenici kompjuter... Svim tim zamenicama u navedenim re~enicama pokazuje se da se sadr`aj zavisne re~enice odnosi na ono {to je obele`eno istaknutom imenicom. Zamenice koje, kakav, koliku i ~ije u navedenim re~enicama imaju odnosno zna~ewe, pa se zato i nazivaju odnosne zamenice.
54
Odnosne i upitne zamenice imaju iste oblike. Zato se u razvrstavawu zamenica one nazivaju jednim imenom upitno-odnosne zamenice . Ta dva zna~ewa ovih zamenica, upitno i odnosno, nikad se ne mogu istovremeno ostvariti. Zato su ove zamenice u upitnoj re~enici uvek upitne, a u zavisnim re~enicama koje nemaju upitno zna~ewe uvek odnosne. Sve upitno-odnosne (tj. i upitne i odnosne) zamenice imaju oblike za sva tri roda (i za mu{ki i za `enski i za sredwi) i u jednini i u mno`ini. Evo svih pridevskih upitno-odnosnih zamenica razvrstanih po zna~ewu. Pridevske upitno-odnosne zamenice su: a) za bi}a i stvari: koji, koja, koje; koji, koje, koja b) za osobinu (kakvo}ne): kakav, kakva, kakvo; kakvi, kakve, kakva v) za koli~inu (koli~inske): koliki, kolika, koliko; koliki, kolike, kolika g) za pripadnost (prisvojne ili posesivne): ~iji, ~ija, ~ije; ~iji, ~i je, ~ija Uo~i i objasni koja se glasovna promena vr{i kod kakvo}nih upitno-odnosnih zamenica!
55
PRISVOJNE ZAMENICE Evo najpre nekoliko re~enica iz teksta Laze Lazarevi}a navedenog za pridevske zamenice: -On u|e. U|oh i ja. Za nama wegov asistent. -Tada ~uh iz jedne sobe zagu{qiv, bolan uzvik: – Jaoj, moja majko! -Je li to pobeda, jad, nevoqa, ~emer, {to me vu~e wemu, a ipak me tera iz wegove sobe? -^im izi|osmo iz bolnice, sretosmo na{eg druga Mi{u na fijakeru. Na koje pitawe mo`e{ dobiti istaknute zamenice u re~enicama? Postavi za svaku pitawe. Koje zna~ewe imaju te zamenice? Da li je pisac mogao umesto zamenice wegov u prvoj re~enici upotrebiti prisvojni pridev? Pisac je u prvoj re~enici umesto imena Joca upotrebio li~nu zamenicu tre}eg lica on. Iz pri~e znamo da je Joca lekar. On ima asistenta (pomo}nika). Sa piscem i Jocom u bolesni~ku sobu u{ao je i pomo}nik (asistent). ^iji asistent? Pisac nije rekao: Jocin asistent, nego je umesto prisvojnog prideva upotrebio prisvojnu zamenicu tre}eg lica: WEGOV asistent. Kojem licu ozna~ava pripadnost zamenica moj: prvom, drugom ili tre}em? Mo`e li tu zamenicu upotrebiti neko ko nije govornik da wome ozna~i da mu ne{to pripada? Pripadnost kome licu se ozna~ava zamenicom na{ u navedenoj re~enici? Zamenicom moj ozna~ava se da majka „pripada” prvom licu, tj. licu koje govori; zamenicom na{ ozna~ava se da drug Mi{a „pripada” mno`ini govornika (tj. prvome licu mno`ine). Sve zamenice koje ozna~avaju kojemu licu ne{to pripada nazivaju se prisvojne (posesivne) zamenice. Prisvojne zamenice (kao i prisvojne prideve) uvek dobijamo na pitawe: ^IJI?, ^IJA? ili ^IJE? Gotovo svakoj li~noj zamenici odgovara posebna prisvojna zamenica: JA – MOJ, MOJA, MOJE TI – TVOJ, TVOJA, TVOJE ON/ONO – WEGOV, WEGOVA, WEGOVO ONA – WEZIN ili WEN, WEZINA ili WENA, WEZINO ili WENO MI – NA[, NA[A, NA[E VI – VA[, VA[A, VA[E ONI/ONE/ONA – WIHOV, WIHOVA, WIHOVO Uo~i koje dve zamenice u jednini imaju isti oblik prisvojne zamenice. Koje li~ne zamenice u mno`ini imaju iste oblike prisvojne zamenice? Koja li~na zamenica ima kra}e i du`e oblike prisvojne zamenice? Sastavi po jednu re~enicu sa svakom od prisvojnih zamenica za mu{ki, `enski i sredwi rod!
Pazi na pravopis! Li~na i prisvojna zamenica VI i VA[ ne moraju upu}ivati na vi{e sagovornika, nego samo na jednog. Zamenice VI i VA[ upotrebqavaju se umesto zamenica TI i TVOJ iz u~tivosti, kada nekome treba iskazati po{tovawe. Tada se te zamenice pi{u velikim po~etnim slovom, kao na primer: Jeste li Vi ju~e bili ovde? Da li je Va{a porodica dobro? Ide li Va{a k}erka u ovu {kolu?
56
PRISVOJNA ZAMENICA ZA SVAKO LICE (POVRATNA PRISVOJNA ZAMENICA) U navedenom Lazarevi}evom tekstu nalaze se i ove re~enice: Voleo sam jako svoga druga, Jocu doktora. Oni nemaju svoga bole}ega, nemaju... majke! Odredi {ta je subjekat, a {ta objekat u navedenim re~enicama. Kome pripada objekat u prvoj, a kome u drugoj re~enici? Kojom re~ju je ozna~eno pripadawe objekta subjektu u prvoj, a kojom re~ju u drugoj re~enici? Kojoj li~noj zamenici odgovara zamenica svoj, svoja, svoje? U prvoj re~enici subjekat je ja (ali je izostavqen, jer se podrazumeva u nastavku prvoga lica glagola u predikatu: sam voleo; uz predikat sam voleo mo`e se navesti samo subjekat ja i nijedan drugi). U drugoj re~enici subjekat je oni. Pripadnost objekta i jednom i drugom subjektu (i subjektu u prvom licu jednine i onom u tre}em licu mno`ine) iskazana je prisvojnom zamenicom svoj. Ta prisvojna zamenica odgovara li~noj zamenici sebe. (Seti se kada se upotrebqava li~na zamenica sebe. Kako se ta li~na zamenica zove?) Prisvojna zamenica svoj, svoja, svoje pokazuje pripadnost ne~ega svakome licu koje je subjekat re~enice, {to se dobro vidi i iz slede}e re~enice: Ja (= Marko) volim Ti (= Jelena) voli{ On (= Mitar) voli Ona (= Marija) voli Ono (= dete) voli Mi(=Milan i ja) volimo Vi (= Ivan i Janko) volite Oni (= de~aci) vole One (= devoj~ice) vole Ona (= deca) vole
SVOGA druga.
Zamenica svoj, svoja, svoje ozna~ava pripadnost svakome licu koje je subjekat re~enice. Zato se ona i zove prisvojna zamenica za svako lice. Po{to se tom zamenicom ozna~ava da se pripadnost uvek „vra}a” subjektu, ova zamenica se zove i povratna prisvojna zamenica.
Zapamti! Kada se ne{to pripisuje subjektu, obavezno se upotrebqava prisvojna zamenica za svako lice, a ne prava prisvojna zamenica. Zato nije ispravno: *Ja sam uzeo moju svesku; *Ti si uzeo tvoju svesku; *Ja spavam u mojoj sobi, a ti spava{ u tvojoj, – nego je jedino ispravno: Ja sam uzeo svoju svesku; Ti si uzeo svoju svesku; Ja spavam u svojoj sobi, a ti spava{ u svojoj, i sl.
57
POKAZNE ZAMENICE Ponovo }emo navesti nekolike re~enice iz teksta „U bolnici” Laze Lazarevi}a: Ko je taj ~ovek? On u|e. U|oh i ja, za nama wegov asistent, pa onaj momak. Kroz otvoren prozor pirka{e sa one lipe sladak, miri{qav dah. ... {to mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove qude! [ta se ozna~ava zamenicama taj, onaj, ovi u navedenim re~enicama? Kada upotrebqavamo te zamenice? Na koje pitawe ih dobijamo? Zamenicom ovi (qudi) pokazuje se da su to qudi u blizini onoga koji govori (u blizini govornika). Zamenicom taj pokazuje se da je to ~ovek koji je blizu sagovornika (blizu onoga kome se govori, kome se govornik obra}a); zamenicom onaj upu}uje se na momka koji ni je ni kod govornika ni kod sagovornika; a zamenicom ona (lipa) ukazuje se na lipu koja je izvan govorne situacije (nije blizu ni govornika ni sagovornika: pisac kao govornik i wegov drug Joca kao sagovornik su u bolni~koj sobi a lipa je u vrtu). Po{to se ovim zamenicama pokazuju predmeti i bi}a u blizini prvoga, drugoga ili tre}ega lica, one se nazivaju pokazne zamenice. Pokazne zamenice dobijamo na pitawe KOJI? KOJA? ili KOJE? Proverimo u slede}em dijalogu da li razli~iti oblici ovih zamenica zaista pokazu ju „sme{tenost” predmeta ili bi}a u blizini razli~itih lica. Zamislimo ovakav jedan razgovor: Milan: „Ivane, je li ova olovka tvoja?” Ivan: „Ta olovka nije moja; moja je ona olovka na klupi”. Milan: „A ja sam mislio da je ona olovka na klupi Jelenina”. Olovka je kod Milana i zato on kao govornik ka`e ova olovka. Kad Ivanu Milan govori o istoj olovci, on ka`e za wu ta olovka, jer olovka nije kod wega kao govornika nego kod Milana kao sagovornika, kao onoga kome se Ivan obra}a. A kad govore o olovci koja nije ni kod jednog ni kod drugog (nego je na klupi), onda oba (i govornik i sagovornik, tj. i Ivan i Milan) upotrebqavaju oblik pokazne zamenice za tre}e lice: ona olovka. Pokazne zamenice za bi}a i stvari imaju razli~ite oblike za sva tri lica (i prvo, i drugo, i tre}e) i u jednini i u mno`ini, i to i za mu{ki i za `enski i za sredwi rod. Evo tih oblika: 1. lice: ovaj, ova, ovo; ovi, ove ova (za ono {to je blizu govornika) 2. lice: taj, ta, to; ti, te, ta (za ono {to je blizu sagovornika) 3. lice: onaj, ona, ono; oni, one, ona (za ono {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika). Navedenim pokaznim zamenicama ozna~avaju se (pokazuju se) samo bi}a i predmeti. A {ta se ozna~ava pokaznim zamenicama u slede}im re~enicama (zami{qenog) razgovora? 1) – Milane, ima{ li ti ovakvog i ovolikog psa? – upita Ivan. 2) – Ja nemam takvog i tolikog kao ti, ali imam onakvog kao Marko – odgovori Milan.
58
U navedenim re~enicama upotrebqene su zamenice ovakav, ovoliki, takav, toliki i onakav. Tim zamenicama ne ukazuje se na bi}a i predmete nego na osobinu i veli~inu bi}a i predmeta. Tako zamenica ovakvog ukazuje na osobinu psa koji je u blizini govornika, dok zamenica takvog upu}uje na osobinu (istog) psa koji je sad u blizini sagovornika. Zamenica onakvog pokazuje osobinu psa koji nije ni kod govornika ni kod sagovornika (nego je kod Marka, koji, o~ito, ne u~estvuje u razgovoru). To su pokazne zamenice za osobinu (kakvo}u) i dobijamo ih na pitawe KAKAV?, KAKVA? ili KAKVO? Zamenicama ovolikog i tolikog ukazuje se na veli~inu psa koji je u blizini govornika (ovolikog ) ili sagovornika (tolikog). Te pokazne zamenice dobijaju se na pitawe KOLIKI?, KOLIKA? ili KOLIKO? One imaju zna~ewe koli~ine (veli~ine). Kakvo}ne i koli~inske pokazne zamenice imaju oblike za sva lica, i to za sva tri roda i u jednini i u mno`ini. Evo svih oblika tih zamenica: a) kakvo}ne pokazne zamenice (pokazne zamenice za osobinu): 1. lice: ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva (= osobina onoga {to je blizu govornika) 2. lice: takav, takva, takvo; takvi, takve, takva (= osobina onoga {to je blizu sagovornika) 3. lice: onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva (= osobina onoga {to nije ni kod govornika, ni kod sagovornika) b) koli~inske pokazne zamenice (pokazne zamenice za veli~inu): 1. lice: ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika (= koli~ina onoga {to je blizu govornika) 2. lice: toliki, tolika, toliko ; toliki, tolike, tolika (= koli~ina onoga {to je blizu sagovornika) 3. lice: onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika (= koli~ina onoga {to nije ni kod govornika ni kod sagovornika)
59
NEODRE\ENE, ODRI^NE I OP[TE PRIDEVSKE ZAMENICE Neodre|ene zamenice Vratimo se jo{ jednom tekstu „U bolnici” Laze Lazarevi}a. U tome tekstu nailazimo i na slede}e re~enice: Neki me hladan znoj obuze. Ja sam s nekom tugom i pla{wom gledao izbledela lica... Uporedi sa tim zamenicama i istaknute oblike pridevskih zamenica u slede}im re~enicama: Na{la sam nekakav aparat na putu. Razgovarala sam s nekolike prijateqice. Prona{la sam u hodniku ne~iju torbu. Kakvo zna~ewe imaju sve istaknute pridevske zamenice? Svakom od navedenih zamenica ozna~ava se neodre|enost (nepoznatost). Kad pisac ka`e neka (tuga), on ozna~ava da tu vrstu tuge ne mo`e odrediti, da je ne poznaje; zamenicom nekakav (aparat) opet se ozna~ava da govornik ne zna odrediti vrstu aparata (da mu je taj aparat nepoznat); zamenicom nekolike (prijateqice) ukazuje se na neodre|en broj (neodre|enu „koli~inu”) prijateqica, a zamenicom ne~ija (torba) kazuje se da nije poznato kome pripada na|ena torba. Pridevske zamenice koje ukazuju na neodre|enost (nepoznatost) bi}a, stvari i wihovih osobina, koli~ina ili pripadnosti nazivaju se neodre|ene pridevske zamenice. Neodre|ene pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: neki, neka, neko; neki, neke, neka; b) za kakvo}u (osobinu): nekakav, nekakva, nekakvo; nekakvi, nekakve, nekakva; v) za koli~inu: nekolik, nekolika, nekoliko; nekoliki, nekolike, neko lika; g) za pripadnost: ne~iji, ne~ija, ne~ije; ne~iji, ne~ije, ne~ija
Odri~ne zamenice Evo jo{ jedne re~enice iz Lazarevi}evog teksta „U bolnici”. Obrati pa`wu na istaknutu re~: „Zar ba{ nema nikakve nade?” S tom re~ju uporedi i slede}e istaknute re~i: On se ne boji nikojeg psa. Zar krivica nije ni~ija! [ta se ozna~ava ovim pridevskim zamenicama?
60
Ovim zamenicama odri~e se postojawe ne~ega: zamenicom nikakva odri~e se postojawe bilo kakve nade; zamenicom nikojeg odri~e se postojawe straha od bilo kojeg psa, a zamenicom ni~ija odri~e se postojawe bilo koga kome bi se mogla pripisati krivica. Re~i kojima se odri~e postojawe nekog bi}a i predmeta ili neke wihove osobine, koli~ine ili pripadnosti nazivaju se odri~ne pridevske zamenice. Odri~ne pridevske zamenice su: a) za bi}a i stvari: nikoji, nikoja, nikoje; nikoji, nikoje, nikoja; b) za kakvo}u (osobinu): nikakav, nikakva, nikakvo; nikakvi, nikakve, nikakva; v) za pripadnost: ni~iji, ni~ija, ni~ije; ni~iji, ni~ije, ni~ija Prime}uje{, sigurno, da me|u navedenim odri~nim zamenicama nema grupe zamenica za koli~inu. Umesto oblika koli~inskih odri~nih zamenica nikolik, nikolika, koji se nikad ne upotrebqavaju, u srpskom jeziku upotrebqava se odri~ni oblik broja jedan u vrednosti odri~ne koli~inske zamenice, kao na primer: Nije do{ao nijedan ~ovjek. Nije do{lo nijedno dete i sl.
Pazi na pravopis! Kad se odri~ne pridevske zamenice (isto kao i odri~ne imeni~ke zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez), onda se one pi{u kao tri re~i: prvo ni, zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice, kao na primer: On to ni za ~iju qubav ne bi u~inio. One ne idu u {umu ni sa kakvim strahom. Ni iz ~ije ku}e se nije ~ula svirka. To nije mogao saznati ni od jednog u~enika itd.
61
Op{te zamenice A kakvo zna~ewe imaju istaknute pridevske zamenice u slede}im re~enicama: Svaki ~ovek u ovome mestu ima auto. Gledali smo u cirkusu svakakva ~udesa. On veruje u sva~ije pri~e. O tome je brujala svakolika ~ar{ija. Ovim zamenicama ozna~ava se uop{tenost, sveobuhvatnost. Zamenicom svaki ozna~ava se da bilo koji ~ovek u mestu ima auto; zamenicom svakakva ozna~avaju se sve vrste (bez razlike) ~udesa; zamenicom sva~ije ozna~avaju se pri~e koje bilo kome pripadaju, pri~e uop{te; a zamenicom svakolika ozna~ava se obuhva}enost cele ~ar{ije pri~om. Sve zamenice koje pokazuju uop{tenost (sveobuhvatnost) bi}a i predmeta, wihovih osobina, pripadnosti ili koli~ine nazivaju se op{te pridevske zamenice. Osnovni oblici op{tih pridevskih zamenica jesu: a) za bi}a i stvari: svaki, svaka, svako; svaki, svake, svaka; iko, ikoja, ikoje; ikoji, ikoje, ikoja; b) za kakvo}u (osobinu): svakakav, svakakva, svakakvo; svakakvi, svakakve, svakakva; ikakav, ikakva, ikakvo; ikakvi, ikakve, ikakva; v) za koli~inu: svekolik (vaskolik), svekolika, svekoliko; svekoliki, svekolike, svekolika, ikolik, ikolika, ikoliko, ikoliki, ikolike, ikolika; g) za pripadnost: sva~iji, sva~ija, sva~ije; sva~iji, sva~ije, sva~ija; i~iji, i~ija, i~ije; i~iji, i~ije, i~ija
Pazi na pravopis! Kad se op{te pridevske zamenice ikoji, ikoja, ikoje; ikoji, ikoje, iko ja; ikakav, ikakva, ikakvo; ikakvi, ikakve, ikakva (isto kao i odri~ne imeni~ke i pridevske zamenice) pi{u sa predlozima (osim sa predlogom bez), onda se one pi{u kao tri re~i: prvo i, zatim predlog i na kraju oblik upitno-odnosne zamenice, kao na primer: Jesi li to i od kojeg ~oveka ~uo? Je li to i od kakve koristi? Da li je to i za ~iju korist uradio? Osim navedenih oblika op{tih pridevskih zamenica, me|u kojima su oblici za koli~inu dosta neobi~ni, postoje i drugi oblici op{tih zamenica koji se grade (tvore) od re~ca ma, bilo i god i oblika upitno-odnosnih zamenica. Ti oblici, me|utim, nisu srasli u jednu re~, nego se pi{u kao dve posebne re~i koje imaju vrednost op{te pridevske zamenice, kao na primer: ma koji, ma kakav, ma koliki, ma ~iji... ; bilo koji, bilo kakav, bi lo koliki, bilo ~iji... ; koji god, kakav god, koliki god, ~iji god... Napravi oblike ovih zamenica za `enski i sredwi rod u jednini i u mno`ini!
62
U slede}em odlomku iz „Pri~e o kmetu Simanu” Ive Andri}a prona|i sve pridevske zamenice i odredi im vrstu, rod, broj i pade`: Postoji i takav tip vlasnika zemqe koga narod naziva „du{evan aga”. U su{tini, takav aga nije ni boqi ni du{evniji, nego obi~no samo slabiji ili po prirodi mawe borben i nasilan od onih krupnijih aga koji „sede kmetu za vratom” i ~ije bezdu{ne suba{e isteruju sa kmetovog gumna i posledwe zrno samovoqno odmerenog haka. Razlika je samo u tome {to kod ponekog takvog age prevla|uje mudrost sitnih i slabih qudi. Tako je bilo i sa Ibragom. Ali u ve~itim i nerazmrsivim ra~unima izme|u wega i wegovog kmeta vladao je u osnovi isti princip, stra{ni princip kmetovsko-aginskog odnosa, po kom ~ovek jede drugog ~oveka koji za wega radi tro{e}i snagu i sahrawuju}i sa svakom `etvom po jedan deli} sebe u obra|enu zemqu, bez ikakve nade da bi se taj odnos, koji se stalno pogor{ava na {tetu kmeta, ikad mogao izmeniti... Ibraga je mogao da potra`i na~ina kako da sabije rogove svome kmetu, ali je uvi|ao da je boqe praviti se neve{t i primati dobru tre}inu, i strpqivo je snosio sitne }udi, smatraju}i ih mawom nevoqom i onim neminovnim zlom koje, kao senka, ide uz svaku dobru i korisnu stvar, pa i uz kmetovski hak. I on je svake godine i{ao sam po svoj deo `ita i vo}a...
63
AORIST Magla Oko deset sati pre podne pade magla. Najpre retka kao pau~ina, onda se zgusnu malko i do|e `u}kastozelena od stabala koja se kroz wu provide, pa kona~no osvoji i priti{te sve i zavlada tako da mi se odjednom glas oduze i promuknuh i `ivot se u~ini neverovatan i svet do|e sablasan, jer sve i{~eznu. Bez uspomena sam i pevu{im u maglu. Najednom se setih magle jedne nad Dunavom, osmehnuh se i onda pomislih: U koliko sam ja ulica ve} stanovao, i `ivot mi do|e dug i raznolik kao neverovatna pri~a. (Ivo Andri}) Pisac je dao vrlo upe~atqiv opis jutarwe magle. [ta je doprinelo upe~atqivosti toga opisa: sa ~ime pisac maglu poredi? Koje joj osobine pripisuje? Da li pisac samo posmatra i objektivno opisuje padawe magle ili taj opis pro`ima vlastitim do`ivqajem? Kako magla uti~e na wega: ostavqa li ga ravnodu{nim? Uklapa li se on u atmosferu magle? Cela slika magle i pi{~evog unutra{weg stawa izazvanog tom maglom bila je u pro{losti, ali je data tako da sti~emo utisak da neposredno prisustvujemo tom doga|aju. Doga|aj iz pro{losti pisac je uspeo tako pribli`iti ~itaocu da ~italac ima utisak kao da se taj doga|aj desio u najneposrednijoj, bliskoj pro{losti; kao da ga je sam ~italac do`iveo. Koje jezi~ko sredstvo je najvi{e doprinelo da sliku magle ~italac do`ivqava kao da ona neposredno prethodi onom vremenu u kome pisac o woj govori, ili ~ak vremenu koje te~e u ~itao~evoj ma{ti dok ~ita taj do`ivqeni opis? Najvi{e su tome doprineli glagolski oblici upotrebqeni u ovome tekstu. Poku{aj zameniti glagolske oblike u predikatu oblicima perfekta. Uo~ava{ li kakvu promenu: da li je i tada opis dat kao do`ivqen ili je samo hladno, objektivno (gotovo „posmatra~ki”) opisano padawe magle u jedno jutro? U kom su glagolskom obliku upotrebqeni glagolski oblici u tekstu? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? [ta taj glagolski oblik ozna~ava? Kojoj vrsti glagola – svr{enim ili nesvr{enim – pripadaju glagoli u tom glagolskom obliku? Prosti glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava pro{le svr{ene radwe koje su se dogodile (ili se stvara utisak da su se dogodile) u bliskoj pro{losti naziva se aorist. Aoristom se uvek obele`avaju do`ivqene radwe. Aorist se mo`e zameniti perfektom, ali se pri toj zameni gubi osobina do`ivqenosti i bliskosti pro{le svr{ene radwe. U svakida{wem (razgovornom) jeziku aorist se naj~e{}e i upotrebqava za stvarne radwe koje su se dogodile neposredno pre trenutka govorewa, kao na primer:
64
- Okliznuh se! – Ne{to pu~e na ulici! – Eno, uteko{e. – Projuri ulicom jedan automobil. – [ta on re~e? A kako se tvori aorist? Od koje osnove: infinitivne ili prezentske? Da li su nastavci za aorist isti kod svih glagola? Pre odgovora na ta pitawa, pogledajmo sve oblike aorista od glagola pomisliti i re}i:
pomisliti:
re}i:
Jednina 1. pomisli-h 2. pomisli 3. pomisli
Mno`ina pomisli-smo pomisli-ste pomisli-{e
1.rek-oh 2. re~-e 3. re~-e
rek-osmo rek-oste rek-o{e
Aorist se tvori od infinitivne osnove dodavawem dvojakih nastavaka: a) ako se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnik, dodaju se nastavci: -oh, -e, -e, -osmo, -oste, -o{e; b) ako se infinitiva osnova zavr{ava na samoglasnik, dodaju se nastavci: -h, -, -, -smo, -ste, -{e. Infinitivna osnova svih glagola koji se zavr{avaju na –}i i nekih na –sti (npr.: pe}i, re}i, le}i, do}i, mo}i, plesti, propasti i sl.) dobija se iz prvog lica aorista odbi jawem nastavka –oh ( rek-oh, pek-oh, leg-oh, propad-oh itd.). Uo~i da li se osnova kod glagola re}i zavr{ava na isti suglasnik u drugom i tre}em licu jednine kao i u ostalim licima. Navedi oblike aorista glagola le}i, mo}i, ste}i. Mewa li se i kod wih osnova u drugom i tre}em licu jednine? Koja glasovna promena se u tim licima aorista vr{i? Kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnike k, g ili h u drugom i tre}em licu jednine aorista ispred nastavka –e vr{i se palatalizacija ( npr.: pek-oh, ali pe~e; pomog-oh, ali pomo`-e, vrh-oh, ali: vr{-e i sl.).
Zapamti! Oblici aorista pomo}nog glagola biti izgovaraju se i pi{u ovako: Ja bih, Ti bi, On/Ona/Ono bi, Mi bismo, Vi biste, Oni/One/Ona bi{e. Nepravilno je svoditi sve oblike aorista ovog glagola na oblik bi, a to se ~esto doga|a u svakodnevnom govoru. Nije, dakle, pravilno: *Ja bi... *Mi bi... nego je pravilno samo: Ja bih... Mi bismo... Oblik aorista glagola biti potreban nam je i za tvorbu jednoga drugog glagolskog oblika (potencijala), o kojem }ete uskoro u~iti (npr.: Ja bih radio, Mi bismo radili...), i zbog toga je potrebno da dobro zapamtite aorisne oblike ovog glagola.
65
IMPERFEK(A)T Molitva U sobi zavlada mrak. Mali se u prvi mah tr`e; no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e... - Samo da pa’ne jo{ nekoliko zvijezda, pa }e se nebo otvoriti – pro{apta. I `eqno ~eka{e ho}e li jo{ koja zatreptati i ugasiti se. Zvijezde su blistale i osmjehivale se, isto kao i prije. - Bo`e, da mi ozdravi majka! – ponovi opet poluglasno svoju molitvu, samo da ne bi zaboravio i zbunio se ako se iznenada otvore nebesa. - Spavaj... – tiho odgovori bolesnica, po {aputawu osje}aju}i da jo{ nije zaspao. - Spavaj ti, majko. Sad }u ja – odgovori joj ne okre}u}i se. Napoqu se ~ulo zvi`dawe. To je no}ni stra`ar dozivao svog druga. Iz daqine je odjeknuo drugi zvi`duk... I sve se opet umiri... - Br`e }e – re~e mali, pa opet po~e ponavqati molitvu... Dodu{e, sad je osje}ao neku te`inu u glavi. Sama se spu{tala na prsa, a trepavice, kao od olova, pokatkada se sklapahu. (Svetozar ]orovi})
U pripoveci „Bogojavqenska no}” Svetozar ]orovi} je obradio motiv narodnog verovawa da se u toj no}i otvaraju nebesa i da se svakome onome ko to uo~i ispuwava ono {to u tom trenutku po`eli. Pisac je u pri~i prikazao jednog de~aka koji `eqno i{~ekuje taj trenutak otvarawa nebesa. [ta de~ak jedino `eli da se ostvari u toj no}i? Je li pisac pri opisu de~aka navodio wegove fizi~ke osobine? Izdvoj ono {to karakteri{e de~aka u navedenom tekstu? Kom tipu opisa te osobine pripadaju: subjektivnom ili objektivnom? U navedenom tekstu istaknuta su tri glagola: Mali se u prvi mah tr`e; no odmah zatim jo{ se ja~e priqubi uz penxer i gleda{e... I `eqno ~eka{e... Sama se spu{tala na prsa, a trepavice, kao od olova, pokatkada se sklapahu. Kada su se vr{ile radwe izra`ene glagolskim oblicima gleda{e, ~eka{e, sklapahu ? Kome vremenu one pripadaju? Kakvi su po trajawu radwe (glagolskom vidu) ti glagoli? Kakvo zna~ewe imaju navedeni glagoli? Glagolskim oblikom gleda{e, ~eka{e, sklapahu izra`avaju se pro{le radwe (neograni~enoga) du`eg trajawa, paralelne sa drugim pro{lim radwama. Te radwe su predstavqene kao do`ivqene, tj. kao radwe koje je sam govornik u zamisli ili stvarno do`iveo. Prosti glagolski oblik koji ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu ko ja je paralelna sa nekom drugom pro{lom radwom i pri tom nije ograni~ena po trajawu naziva se imperfek(a)t.
66
Mogu li se imperfekti u navedenom tekstu zameniti oblicima perfekta? Izvr{i takvu zamenu! Dovodi li i do kakve promene takva zamena? Imperfekat se uvek mo`e zameniti perfektom. Ali imperfekat, za razliku od perfekta, uvek ozna~ava pro{lu radwu kao do`ivqenu. Na taj na~in on je stilski izra`ajni ji od perfekta. Ve}ina srpskih narodnih govora ne poznaje imperfekat, pa se on naj~e{}e susre}e kao stilsko izra`ajno sredstvo u kwi`evnim delima. Po{to se imperfektom ozna~avaju pro{le radwe ~ije trajawe nije ograni~eno, on se tvori samo od nesvr{enih (imperfektivnih) glagola, i to i od trajnih i od u~estalih nesvr{enih glagola. Evo svih oblika imperfekta glagola gledati, biti i pe}i: Jednina 1. gledah be jah/beh pecijah 2. gleda{e be ja{e /be{e pecija{e 3. gleda{e be ja{e/be{e pecija{e Mno`ina 1. gledasmo 2. gledaste 3. gledahu
be jasmo/besmo pecijasmo be jaste/beste pecijaste be jahu /behu pecijahu
Imperfekat se, dakle, gradi dodavawem triju vrsta nastavaka: -ah, -jah i –ijah... To su samo nastavci za prvo lice jednine; navedi koji su nastavci imperfekta za ostala lica jednine i mno`ine. Nastavci se kod nekih glagola dodaju na infinitivnu, a kod nekih glagola na prezentsku osnovu. Imperfekat se, prema tome, gradi od infinitivne ili prezentske osnove i nastavaka -ah, -jah, -ijah, -a{e, -ja{e, -ija{e... Kod nekih glagola u oblicima imperfekta vr{e se razli~ite glasovne promene – sa`imawe samoglasnika, sibilarizacija ili jotovawe: • kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na a dodaje se nastavak -ah, -a{e..., pa se ta dva a u oblicima imperfekta sa`imaju (spajaju) u jedno dugo a, kao npr.: pisa-ti: pisa-ah > pisaah > pisah; gleda-ti: gleda-ah> gledaah > gledah i sl. • kod glagola ~ija se prezentska osnova u tre}em licu mno`ine zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik k, g ili h ispred samoglasnika i iz nastavka imperfekta -ijah, -ija{e... vr{i se sibilarizacija, kao na primer: pe}i (infinitiv) – pek-u (prezent) > pekijah > pec-ijah; stri}i — strig-u > strig-ijah > strizijah; vr}i – vrh-u > vrh-ijah > vrsijah, i sl. • kod glagola kod kojih se osnova u tre}em licu prezenta zavr{ava na neki nenep~ani suglasnik, a koji imperfekt tvore nastavkom -jah, -ja{e... vr{i se jotovawe, kao na primer: misliti – mis l-e > mis l-jah > mis qah > mi{qah (zbog jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe); voziti – voz-e > voz-jah > vo`ah itd.
67
U slede}em odlomku iz „Seoba” Milo{a Crwanskog prona|i oblike imperfekta! Neki od vojnika Isakovi~evih, omamqeni lepotom zavejanih {uma i brda, odo{e i daqe, u skitwu. Po nekoliko dana tumarahu po okolini, dok ih nije izdala snaga. Tada padahu u sneg i smrzavahu se. Neki se dokopa{e i daqih naseqa, te izostajahu po nekoliko nedeqa. Ti se pome{a{e sa uku}anima. Stra`e su morale silom da ih dovla~e natrag, u logor, gde su svaki dan bili batinani. (Pazi na sli~ne oblike aorista u tekstu; aorist i imperfekt se nikad ne mogu zamewivati, jer se aorist tvori naj~e{}e od svr{enih, a imperfekt samo od nesvr{enih glagola; aorist ozna~ava pro{lu do`ivqenu radwu ograni~enog trajawa, a imperfekt pro{lu do`ivqenu radwu neograni~enog trajawa).
68
PLUSKVAMPERFEK(A)T Iz `ivota jednog {egrta Pre deset godina, kad sam ja hteo da idem u {egrte, da se otkud na{ao ko da mi pripoveda ovo {to }u ja vama danas, ja bih to bio smatrao za osobitu sre}u. Tada sam osobito voleo da {to ~ujem o tom novom, {egrtskom `ivotu, o sre}i i nesre}i koja me ~eka u wemu. Ja nekako ne odoh na zanat; moji stariji preina~i{e; ali malo posle ode moj brat Nika da u~i trgovinu. Kad god sam se posle sastajao sa wime, o velikim praznicima i o velikom {kolskom odmoru, uvek mi je pripovedao pone{to iz svoga {egrtovawa. Ja sam to sve pamtio i zapisivao; pa sad koji voli da ~uje {to o {egrtima, neka slu{a! ... „Pro{la je bila” pripoveda{e mi na{ Nika, „i vinogradska i kukuruzna berba”. Ti si ve} bio oti{ao u {kolu; mislim, u ~etvrtu latinsku. I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu. Meni bi nekako te{ko gledaju}i vas, kako poizodilaziste jedan za drugim. Al’ najve}ma mi bi `ao kad jednoga jutra i Du{an susedov skupi kwige pa ode jo{ na jednu godinu dana gospodinu iz ~etvrtoga razreda. Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje, pa da otr~im za wim. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. I tako ti to bogme potraja nekoliko dana, dok me jednoga jutra ne uze otac za ruku (u drugoj ponesoh stare haqine), pa po|osmo pravo na pijacu. (Da je ko tada pogledao kroz prozor u ku}u, video bi kako nas je mati suzama ispra}ala i nije me se sita mogla naqubiti, kad je na polasku poqubih u ruku). Kad odmakosmo malo od ku}e, uze me otac malo sokoliti; no ja sam to i slu{ao i nisam. Ba{ ni~ega se nisam bojao i samo sam te{ko ~ekao da se prikqu~imo onoj velikoj ku}i na }o{ku, gde na velikoj tabli pi{e zlatnim slovima „Me{ovita i gvo`|arskog espapa trgovina Jovana Krsmanovi}a”... (Jovan Maksimovi}) haqine – ode}a; espap – roba za trgovinu
69
U ovom odlomku iz istoimene pri~e Jovana Maksimovi}a de~ak (koga predstavqa sam pisac) pri~a o onome {to je „pamtio i zapisivao” od pri~awa svog brata Nike. Ono o ~emu se govori doga|a se ne samo pre wegove (de~akove) pri~e nego i pre pri~e wegovog brata. Nikina pri~a je, dakle, sme{tena u pro{lo vreme, a ono {to Nika pri~a de{avalo se u vremenu pre tog (pro{log) vremena u kome Nika pri~a. Ono {to de~ak pri~a doga|alo se, prema tome, u nekom pretpro{lom vremenu. Kojim glagolskim oblikom je pisac iskazao te „pretpro{le radwe”, to {to se dogodilo pre nego {to mu je wegov brat Nika ispri~ao? U nekoliko re~enica u tekstu istaknut je taj glagolski oblik: „Pro{la je bila”, pripoveda{e mi na{ Nika, „i vinogradska i kukuruzna berba”. Ti si ve} bio oti{ao u {kolu... I sva deca iz na{e palanke po{la su bila u {kolu. Mal’ i ja ne po|oh da kupim svoje (kwige), pa da otr~im za wim. Ali smo ih ve} bili dali na{em Iliji. Svim istaknutim glagolskim oblicima (bila je pro{la, bio si oti{ao, bila su po{la, bili smo dali) ozna~avaju se radwe koje su se doga|ale u pro{losti pre nekih drugih pro{lih radwi. Slo`eni vremenski glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava radwu koja se dogodila pre neke druge pro{le radwe naziva se pluskvamperfek(a)t. Zato se pluskvamperfekt zove i davno pro{lo vreme. Zameni u navedenim re~enicama oblike pluskvamperfekta oblicima perfekta. Da li takva zamena dovodi do promene zna~ewa u nekim re~enicama? Da li isto zna~ewe imaju re~enice Ti si ve} bio oti{ao u {kolu i Ti si oti{ao u {kolu, ili re~enice Milica je bila do{la kod nas i Milica je do{la kod nas? U re~enicama sa oblikom perfekta nije jasno da li rezultat radwe va`i, da li je „na snazi” i u vremenu kada se o toj radwi govori, pa re~enice Ti si oti{ao u {kolu i Mi lica je do{la kod nas mogu da zna~e da si ti jo{ u {koli i da je Milica jo{ kod nas. U re~enicama s pluskvamperfektom Ti si bio oti{ao u {kolu i Milica je bila do{la kod nas takvo zna~ewe se iskqu~uje. Te re~enice obavezno zna~e da ti vi{e nisi u {koli, odnosno da Milica vi{e nije kod nas. Prema tome, pluskvamperfektom svr{enih glagola uvek se ozna~ava da rezultat wegove radwe ne va`i u sada{wosti (u vremenu kada se o toj radwi govori), dok se pri upotrebi perfekta ne zna da li rezultat wegove radwe va`i ili ne va`i u sada{wosti. A {ta je sa odnosom perfekta i pluskvamperfekta nesvr{enih glagola? Uporedi slede}e primere: Pre nego {to je zazvonio telefon, on je bio spavao dubokim snom. Pre nego {to je zazvonio telefon, on je spavao dubokim snom. Pluskvamperfek(a)t nesvr{enih glagola mo`e se zameniti perfektom a da zna~ewe ostane isto samo onda kada je iz situacije ili teksta jasno da jedna pro{la radwa prethodi drugoj. Obrati pa`wu na oblike pluskvamperfekta u slede}im re~enicama: 1) Ti si bio oti{ao u {kolu. – Ti beja{e/be{e oti{ao u {kolu. 2) On je bio do{ao kod nas. – On beja{e/be{e do{ao kod nas.
70
Iz navedenih primera mo`e se zakqu~iti da se pluskvamperfek(a)t gradi na dva na~ina. Evo svih oblika pluskvamperfekta od glagola oti}i: bio / bila sam oti{ao / oti{la bio / bila si oti{ao / oti{la bio / bila / bilo je oti{ao / oti{la / oti{lo bili/ bile smo oti{li/oti{le bili/bile ste oti{li/oti{le bili / bile/ bila su oti{li/oti{le / oti{la bejah/beh oti{ao / oti{la beja{e/be{e oti{ao / oti{la beja{e /be{e oti{ao / oti{la / oti{lo bejasmo/besmo oti{li / oti{le bejaste/beste oti{li / oti{le bejahu/behu oti{li / oti{le / oti{la Kao {to se vidi, pluskvamperfekat se gradi (tvori) ili od oblika perfekta glagola biti (bio sam, bio si...) ili oblika imperfekta glagola biti (bejah/beh, beja{e/be{e ...) i od radnog glagolskog prideva. U slede}em odlomku iz romana „Seobe” Milo{a Crwanskog odredi oblike pluskvamperfekta: Plakala je nad samom sobom, kao {to je to, uostalom, od nekog vremena, otkad joj je mu` bio naglo oronuo, ~esto ~inila. @alila je sebe neizmerno. Devoja~ki wen `ivot u~ini joj se sasvim bedan, kao `ivot neke slu{kiwe. A i taj mu`, koji je be{e ostavio, i `ivot s wim, ~inio joj se kao jedna duboka nesre}a... Presta da pla~e i sva zadrhta, kad se seti kako brzo pro|o{e te lepe godine, ~im on prvi put ode u rat, a ona prvi put rodi. Iz rata se bio vratio ugo-
71
jen i }udqiv. Nisu vi{e i{li na igranke u tvr|avu, niti je vi{e onako ~esto jahao sa wom. ^itavo jedno selo be{e naselio pod gradom Varadinom, sa ocem... Tada je bio po~eo da se dru`i sa kalu|erima i jo{ vi{e se promenio... Nau~ili ste da pluskvamperfek(a)t naj~e{}e ozna~ava pretpro{le radwe, tj. radwe koje se doga|aju pre neke druge pro{le radwe. A da li pluskvamperfek(a)t mo`e ozna~avati i radwu koja je istovremena sa nekom drugom pro{lom radwom, ili radwu koja se doga|a posle neke druge pro{le radwe? Odredi u kojem od slede}ih primera pluskvamperfek(a)t ozna~ava radwu istovremenu sa drugom pro{lom radwom, a u kojem radwu koja se doga|a posle druge pro{le radwe: 1) Dok sam u~ila matematiku, bila sam se dobro umorila. 2) Pre nego {to smo do{li na `urku, `urka se ve} bila zavr{ila.
72
FUTUR DRUGI Susret sa |avolom Zaboravili ste ono zbog ~ega sve ovo i pri~am, obe}awe sa po~etka: da vam opi{em moj susret s |avolom. I{ao sam jednoga dana – bija{e sunce kao da je qeto a ne kasna jesen – kroz {umu. Od jednom se uzmutilo vrijeme, udari ki{a iz neba i iz zemqe. Ni pod pazuhom mi nije ostalo ni{ta suvo. Utr~im u jednu napu{tenu kolibu da se sklonim. Taman {to sam u{ao, kad na vrata banu neki Vidoje, potpuno suv, ni kapi ki{e na wega nije palo. Zaprepastim se, a on se smije. Kad progovori, vidim da ima sotonine zube. Znao sam da je to |avo nad |avolima. Pravim se da ni{ta ne shvatam. Ali on zapo~e. Ne boj se – ja sam |avo, ali znaj da smo s va{om ku}om u kumstvu i da vam nikad ne}u ni{ta lo{e u~initi. Samo pazi! Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci, uzmi prut od lijeske i tri puta mlatni. Ina~e }e{ pasti u vodu i udaviti se. I ne idi putem kojim si naumio, jer tamo je u jednom gaju na{e kona~i{te. Bude{ li vidio lice |avola, prekrsti se i reci bilo {ta, |avo }e pobje}i. Ne voli qudski govor. Idi du`im putem i osta}e{ zdrav. I tako sam uradio. Jo{ mi je rekao: car Trajan je postao satana. Sve wegove ru{evine skloni{te su |avola. I ako je neko od vas koji ovu pri~u slu{a preru{en u |avola, ja mu ka`em da }e mu pozliti. Zato je ova pri~a i ispri~ana kao odbrana od |avola. (Radoslav Brati})
U narodnim pri~ama i legendama ima mnogo susreta sa |avolima. \avoli su uvek oli~ewe zla. Kako je pisac opisao susret glavnoga junaka (onoga koji pri~a) sa |avolom? Kako je junak prepoznao |avola? Zbog ~ega on pri~a tu svoju pri~u o susretu sa |avolom? U tekstu pri~e nalaze se i slede}e dve re~enice u kojima je upotrebqen jedan glagolski oblik s kojim se do sada niste susretali:
73
Kada bude{ prelazio mosti} na rijeci, uzmi prut od lijeske... Bude{ li vidio lice |avola, prekrsti se. Te re~enice mo`emo i ovako preoblikovati: Kada bude{ prelazio mosti} na reci, uze}e{ prut od leske. Ako bude{ video lice |avola, prekrsti}e{ se. [ta se ozna~ava glagolskim oblikom bude{ prelazio i bude{ video? Kom vremenu pripada wegova radwa: sada{wem, pro{lom ili budu}em? Mo`e li se ovaj glagolski oblik upotrebiti u prostoj ili prostoj pro{irenoj re~enici kao predikat? U kom vremenu je radwa predikata druge re~enice (uzmi, uze}e{, prekrsti se, prekrsti}e{ se ): je li ona izvr{ena ili tek u budu}nosti treba da se vr{i? Kakav je vremenski odnos radwe predikata izra`enog ovim glagolskim oblikom i radwe predikata druge re~enice: koja }e se radwa pre izvr{iti? Obema slo`enim re~enicama iskazuju se po dve radwe koje tek treba da se izvr{e u budu}nosti. Jedna od wih (ona u drugoj re~enici) ozna~ena je futurom prvim ili zapovednim na~inom (uze}e{, uzmi; prekrsti}e{ se, prekrsti se). Ali pre nego {to se izvr{i ta radwa, (iz)vr{i}e se radwa prve re~enice iskazana slo`enim glagolskim oblikom bude{ prolazio i bude{ video (prvo }e{ po~eti prelaziti most, pa }e{ tek onda uzeti prut od leske; prvo }e{ videti |avola, pa }e{ se onda prekrstiti). Radwa izra`ena oblicima bude{ prelazio i bude{ video prethodi, dakle, budu}oj radwi koja je ozna~ena drugim predikatom. Slo`eni glagolski oblik koji naj~e{}e ozna~ava budu}u radwu koja }e se izvr{iti pre neke druge budu}e radwe naziva se futur drugi (futur II). Po{to obi~no iskazuje radwu koja prethodi nekoj drugoj budu}oj radwi, futur drugi se ~esto naziva i predbudu}e vreme. Mora li uvek futur drugi ozna~avati predbudu}u radwu? Da li on pokazuje predbudu}u radwu (tj. radwu koja }e se dogoditi pre neke druge budu}e radwe) i u slede}im re~enicama? Dok budem ~itao kwigu, podvla~i}u najlep{e opise. Ako bude dobro u~io, svi }e ga voleti. U ovim re~enicama radwe futura drugog i futura prvog su istovremene, obe }e se dogoditi u istom vremenu u budu}nosti (jer, na primer, prva re~enica zna~i: ,,za vreme ~itawa, u isto vreme kad budem ~itao – podvla~i}u najlep{e opise”). Futur drugi, prema tome, u odre|enim slo`enim re~enicama mo`e ozna~avati budu}u radwu koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom. Futur drugi je glagolski oblik koji se po pravilu upotrebqava samo u nekim vrstama slo`enih re~enica. U prostoj pro{irenoj re~enici futur drugi se retko upotrebqava, ali samo uz re~ „mo`da”, kao na primer: Mo`da i ona sutra bude do{la na `urku. Mo`e li se futur drugi zameniti kojim prostim glagolskim oblikom? Uporedimo slede}e primere: Kad budem pro~itao kwigu, iza}i }u napoqe. – Kad pro~itam kwigu, iza}i }u napoqe. Ako on bude do{ao, i}i }emo na utakmicu. – Ako on do|e, i}i }emo na utakmicu.
74
Kad ozna~ava predbudu}u radwu (kad je gra|en od svr{enih glagola), futur drugi obi~no se mo`e zameniti prezentom svr{enih glagola. Takva zamena nikad nije mogu}a kad se futurom drugim ozna~ava radwa koja je istovremena sa nekom drugom budu}om radwom (jer se tada futur drugi tvori od nesvr{enih glagola). A kako se gradi futur drugi? Evo svih oblika futura drugog glagola pro~itati: Jednina 1. budem pro~itao / pro~itala 2. b u de{ pro~itao/ pro~itala 3. bude pro~itao / pro~itala / pro~italo Mno`ina 1. bu demo pro~itali / pro~itale 2. budete pro~itali / pro~itale 3. budu pro~itali / pro~itale /pro~itala Futur drugi se gradi od oblika prezenta glagola biti (budem, bude{, bude...) i radnog glagolskog prideva.
75
IMPERATIV Pregolemi namet U~iteq ne}e da me primi u {kolu jer jo{ nemam sedam godina. Sve je to on smislio, namerno, lukavko jedan, da tobo` jo{ ove jeseni „za{titi” moje roditeqe od preurawenog izdatka za novog |aka. Umesto da {titi mene od wihovog pregolemog nameta, {to mi svakodnevno u{i i glavu probijaju svojim zvocawem: daj ovo – daj ono, on wima dr`i stranu. A oni, kao da su bezdu{ni, ne znaju da omale, no stalno nare|uju i kobajagi hvale, samo da ih slu{am. Ka`u mi: „Odmeno na{a, muwo `iva, vatrenko na{, sokole sivi...”A kad se desi da istog trena ne{to ne uradim po wihovoj zamisli, voqi i `eqi, zaspu me svakojakim re~ima kao kad se, na priliku, iz to~ila pod Stazama sru~i kamewe ... Samo navaquju – uradi ovo, uradi ono, idi tamo, poteci amo. Zapovedaju: donesi drva, nakupi grawa, teraj goveda, dovedi kowa, nalij spla~ine psu, ~uvaj kupus, baci lug na buwi{te, idi kod kova~a, ~ekaj red u mlinu, odnesi robu na{em kumu Bo{ku Pejovu i tetki ]ani Petkovoj; ponesi sa}e meda bole{qivoj Miki Mirinoj, vrati Sekulovu i stoku iz velikog {qivika, kupi drewine, donesi sve`e vode iz Aluga, idi kod Smiqane u Vodice za jawe}u me{inu, vrati teqige s Pova {to ih je odnela Stanu{a Todorova, odnesi bukovi trud na{em Raku...! E, dosta mi je svega toga, neka moj tata na|e najamnika, kao drugi doma}ini, a ne da im to ja stalno obavqam. Ne}u tako i gotova stvar! U~iteq me mora primiti u {kolu. (Milorad R. Ble~i}, malo adaptirano) omaliti – smawiti; to~ilo – vododerina, osip; lug – pepeo; teqig – drveni deo jarma koji se stavqa stoci oko vrata; omaliti – smawiti; trud — prosu{ena gqiva koja se koristi za paqewe vatre kresivom Za{to de~aka u~iteq nije hteo primiti u {kolu? ^ime de~ak „opravdava” u~iteqev postupak? A za{to on pre vremena `eli po}i u {kolu? Kako de~ak opisuje postupke roditeqa prema sebi? Jesu li to normalne obaveze de~aka na selu ili stvarno „pregolemi namet”, kako de~ak ka`e? Kad razmi{qa o odnosu roditeqa prema sebi, de~ak stalno upotrebqava isti glagolski oblik: Zapovedaju: donesi drva, nakupi grawa, teraj goveda, dovedi kowa, nalij spla~ine psu, ~uvaj kupus, baci lug na buwi{te, idi kod kova~a, ~ekaj red u mlinu... Kako de~ak imenuje to obra}awe roditeqa? [ta se izri~e navedenim glagolima? Kako se zove glagolski oblik u kome su upotrebqeni ti glagoli? Je li to prosti ili slo`eni glagolski oblik? Svim navedenim glagolima, kako i sam de~ak u tekstu ka`e, roditeqi izri~u zapovest, zapovedaju. Zato se ovaj glagolski oblik i zove imperativ ili zapovedni na~in.
76
Prosti glagolski oblik kojim se izri~e zapovest, upozorewe ili podsticaj da se ozna~ena radwa vr{i zove se imperativ ili zapovedni na~in. Zapovedni na~in se naj~e{}e upotrebqava u upravnom govoru, kada se govornik neposredno obra}a sagovorniku. Zato u re~enici sa imperativom ~esto dolazi i oblik vokativa imenice kojom se ozna~ava lice kome se zapoveda, kao na primer: - Milane, dodaj alat! – Jelice, donesi vode! U kome licu su upotrebqeni svi oblici imperativa u tekstu? Mo`e li se imperativ (zapovedni na~in) upotrebiti u svim licima? Da li mo`emo zapovedati sami sebi? Mo`e li se zapovedati licu koje nije u~esnik govorne situacije (tj. licu koje nije u dru{tvu sa govornikom)? Imperativ ima samo oblike za drugo lice jednine i prvo i drugo lice mno`ine. Evo oblika imperativa od glagola uraditi i ~ekati: Jednina 1. -----------------2. urad-i ~eka- j 3.------------------
Mno`ina 1. urad-imo 2. urad-ite 3. -----------
~eka- jmo ~eka- jte ----------
Imperativ (zapovedni na~in) tvori se sa dve vrste nastavaka koji se dodaju na okrwenu prezentsku osnovu iz tre}eg lica mno`ine: a) na prezentsku osnovu od glagola koji se u tre}em licu mno`ine prezenta zavr{avaju na -ju , ili im se prezentska osnova zavr{ava na – j u imperativu se dodaju nastavci: -j, -jmo, -jte (~itati, naliti, pri~ati, te rati, kopati, brojati, stajati itd.); b) na prezentsku osnovu od glagola koji nemaju u tre}em licu mno`ine prezenta nastavak -ju, a prezentska osnova im se ne zavr{ava na -j, dodaju se u imperativu nastavci -i, -imo, -ite (pisati, voziti, nositi, vezati, kositi, do}i, plesti, u~iti itd.). Razvrstaj sve glagole iz teksta u dve grupe prema vrsti imperativnog nastavka!
Izbegnite gre{ku! Kod svih glagola koji u tre}em licu mno`ine prezenta imaju nasgavak -ju u imperativu se obavezno i pi{e i govori J u drugom licu jednine i mno`ine i u prvom licu mno`ine. Zato nisu ispravni oblici imperativa: *sakri, *sakrite; *odbi, *odbite; *nali, *nalite i sl. – nego su jedino ispravni oblici: sakrij, sakrijte; odbij, odbijte: nalij, nalijte i sl. Rekli smo da pravog oblika imperativa nema u tre}em licu jednine i mno`ine. A mo`e li se ipak, na neki na~in uputiti zapovest i tre}em licu (tj. licu koje nije prisutno u govornoj situaciji)? Pogledajmo slede}e re~enice: Marko, reci sestri da kupi novine. Jelice, ka`i bratu neka odmah do|e.
77
U obe re~enice imamo i neposredno i posredno zapovedawe. Imperativima reci i ka`i neposredno se zapoveda drugom licu (Marku i Jelici) da drugu zapovest iskazanu re~ima da kupi i neka do|e prenese tre}em licu (sestri i bratu). Zapovest tre}em licu uvek se iskazuje posredno preko drugog lica, i to tre}im licem jednine i mno`ine prezenta s veznikom da ili s re~com neka (kao na primer: Neka oni po`ure; Neka majka napravi kola~; Opomeni ga da ne zakasni u {kolu, i sl.) Obrati pa`wu na slede}e imperative: pomozi, lezi, vr{i (`ito), recite, potecite, pecite. Na koji suglasnik se kod ovih glagola zavr{ava infinitivna osnova i krwa prezentska osnova? Koja glasovna promena se vr{i u imperativu ovih glagola? Kad se osnova glagola zavr{ava na k, g ili h, ispred imperativnih nastavaka -i, -imo, -ite ti suglasnici prelaze u c, z ili s. U imperativu tih glagola vr{i se, dakle, sibila rizacija. A koja je glasovna promena izvr{ena u oblicima imperativa: glo|i, glo|ite; pi{i, pi{ite? Kod nekih glagola u imperativu se vr{i i jotovawe, jer je nekada nastavak imperativa bio -ji, -jimo, -jite, pa se j iz tog nastavka jotovalo sa zavr{nim suglasnikom osnove (glod- ji > glo|i, pis- ji > pi{i itd.).
78
POTENCIJAL (KONDICIONAL) Kad bi... Kad bi jelen im’o krila, To bi brza ptica bila
Kad bi mlekom tekla Sava, Sir bi bio zabadava.
Kad bi lutka znala {iti, Mogla bi mi {vaqa biti.
Kad bi uvek bio maj, Pe}ima bi bio kraj.
Kad bi hlebac pad’o s neba, Svak bi im’o kol’ko treba.
Kad bi Dunav bio vreo, Svak bi ribqe ~orbe jeo.
Kad bi.... al’ {to ne mo`e biti O tom nemoj govoriti! (Jovan Jovanovi} Zmaj)
O ~emu se peva u pesmi? Govori li pesma o ne~em stvarnom (ne~emu {to postoji) ili pesnik u ma{ti zami{qa ono {to bi moglo ili ne bi moglo biti? [ta bi se sve doga|alo kada bi se ono {to pesnik zami{qa ostvarilo? Cela pesma u predikatima ima isti slo`eni glagolski oblik: Kad bi jelen im’o krila, To bi brza ptica bila. Kad bi Dunav bio vreo, Svak bi ribqe ~orbe jeo. Podvuci i u ostalim stihovima pesme glagolske oblike u predikatu. Obele`ava li se tim glagolskim oblikom ostvarena ili „zami{qena” radwa? Da li se tim glagolskim oblikom ne{to tvrdi ili se ne{to iznosi kao `eqa ili mogu}nost? Ima li jelen krila? Je li on brza ptica? Je li Dunav vreo? Jede li svak ribqu ~orbu? Postavi ovakva pitawa i za sve ostale stihove u pesmi i odgovori na wih. [ta se, dakle, obele`ava ovim glagolskim oblikom koji je upotrebqen u svim stihovima pesme osim u posledwa dva stiha? U svakoj strofi tim glagolskim oblikom se u prvom stihu navodi zami{qena mogu}nost ili uslov pod kojim bi se mogla ostvariti radwa predikata u drugom stihu. Tako, na primer, tek pod uslovom (tj. tek ako bi se ostvarila mogu}nost) da jelen ima krila – on bi mogao biti brza ptica; tek pod uslovom da lutka zna {iti – ona bi mogla {vaqa biti, itd.
Slo`eni glagolski oblik kojim se kazuje uslov za vr{ewe glagolske radwe ili `eqa da se glagolska radwa izvr{i (bez obzira na vreme) naziva se potencijal (kondicional) ili mogu}ni na~in.
79
Uo~i u kome su licu upotrebqeni svi oblici potencijala (mogu}nog na~ina) u navedenoj pesmi. Od kojih je prostih glagolskih oblika sastavqen potencijal? Kako se on gradi? Pogledaj sve oblike potencijala od glagola u~iti: Ja bih u~io /u~ila Ti bi u~io / u~ila On/Ona/Ono bi u~io / u~ila / u~ilo Mi bismo u~ili /u~ile Vi biste u~ili /u~ile Oni/One/Ona bi u~ili /u~ile /u~ila Postoje i oblici: u~io bih, u~ila bih; u~ili bismo, itd. Potencijal je, kao {to se vidi, slo`eni glagolski oblik koji se gradi od oblika aorista glagola biti (s tim {to se u tre}em licu mno`ine u potencijalu ne upotrebqava oblik aorista bi{e, nego oblik bi) i oblika radnog glagolskog prideva.
Ne zaboravi! Prvo lice jednine potencijala glasi Ja bih u~io/u~ila, a prvo i drugo lice mno`ine Mi bismo u~ili/u~ile, Vi biste u~ili/u~ile. Oblici potencijala sa bi u prvom licu jednine i prvom i drugom licu mno`ine (kao npr.: *Ja bi u~io, *Mi bi u~ili, *Vi bi u~ili) – NISU ISPRAVNI.
80
GLAGOLSKI PRILOG SADA[WI Bajron u Sintri Idu}i u Sintru, Bajron se pore~kao sa dru{tvom. Nisu mogli da se slo`e kojim putem treba da se vrate. Wega je naro~ito qutilo {to u ovakvim slu~ajevima vidi uvek, po o~ima svoje posluge, da ona ne odobrava wemu nego wegovom protivniku. ^im su pro{li kapiju parka, on je napustio dru{tvo. Bila je nedeqa. ^ula se svirka odnekud. Da bi izduvao srxbu, pretr~avao je basamake, odmahuju}i onom kra}om, hromom nogom i zaboravqaju}i da izgleda sme{an kad tr~i. Pred wim su se otvarale sve nove terase, sve novi putevi i sve {iri vidik: dvanaest miqa zelene ravnice uokvirene pojasom mora i beskrajem neba. Nije ose}ao napor. ^inilo mu se ne da se pewe, nego da raste. Nigde `iva stvora. Ni ptice nije bilo. Mislio je: najposle, evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela! Hitaju}i tim stazama urezanim u bedeme i sa stalnim izgledom na daleke vrtove, susreo je iznenada jednu devoj~icu neodre|enih godina... Ona pozdravi stranca nerazumqivim re~ima, posve stidqivo i tiho, ali u wenom glasu i pokretu bilo je ne~eg {to je vi{e od obi~nog pozdrava, iako nije znao ~ega. Ozdravio je i zaustavio se. Zastade i ona. Wihala se lagano i gledala ga, nasmejana, pravo u o~i, vla`e}i jezikom uvek suve usne. Ni{ta nema uzbudqivije od usana ovih portugalskih `ena! One imaju ne{to i od vegetalnog i od mineralnog sveta. Tek na krajevima one su malko modelirane kao usne u `ena kavkaske rase, ali i ti kutovi usana gube se u neodre|enoj senci, kao pazu{ci na li{}u biqaka. Mislio je: mora da izgledam stra{no sme{an i nesiguran, kao ~ovek nejasnih namera. Svim silama je nastojao da izgleda bezazleno i neusiqeno. (Ivo Andri})
pazu{ak — (dem. od pazuh); metafori~no: kraj, ivica
Andri} u ovom odlomku iz istoimene pripovetke opisuje jedan do`ivqaj velikog engleskog pesnika lorda Xorxa Bajrona za vreme wegovog boravka u portugalskom mestu Sintra. Osnovu tog do`ivqaja ~ini iznenadan susret s jednom devoj~icom. Kako je Andri} opisao taj susret? Koje karakteristi~ne detaqe pisac izdvaja pri opisu devoj~ice? Kako shvata{ re~enicu „...evo jedna zemqa u kojoj je samo}a vesela”? Pisac pri~u zapo~iwe re~enicom: Idu}i u Sintru, Bajron se pore~kao sa dru{tvom. Koliko u ovoj re~enici ima glagolskih oblika? Koliko ima predikata: je li to prosta pro{irena ili slo`ena re~enica? Kakva je razlika izme}u perfekta se pore~kao i glagolskog oblika idu}i? Razlikuje li glagolski oblik idu}i lice (mo`e li se re}i: Ja idu}i u Sintru, Ti idu}i u Sintru, On idu}i...), razlikuje li broj (ozna~ava li jedninu ili mno`inu), odre|uje li vreme (pokazuje li taj oblik u kome se vremenu vr{i radwa: pro{lom, sada{wem ili budu}em)?
81
Kakav vremenski odnos pokazuje radwa glagola idu}i prema predikatu pore~kao se? Od kog glagola je on gra|en: od svr{enog ili nesvr{enog? Kakvu slu`bu u re~enici ima taj glagolski oblik? Kako se on zove? Glagolski oblik idu}i ne odre|uje ni lice, ni broj, ni vreme, pa je to bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik. Taj glagolski oblik dodan je uz predikat pore~kao se da bi ozna~io vreme vr{ewa radwe predikata, pa je on u re~enici prilo{ka odredba za vreme (– Kada se Bajron pore~kao sa dru{tvom? – Idu}i u Sintru, tj. Kada je i{ao u Sintru). Radwa ozna~ena glagolskim oblikom idu}i i radwa predikata pore~kao se vr{e se istovremeno, i obe vr{i isti subjekat (pore~kao se sa dru{tvom idu}i u Sintru, zna~i: pore~kao se sa dru{tvom u isto vreme kad je i{ao u Sintru). Glagolski oblik idu}i naziva se glagolski prilog sada{wi. Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik koji u re~enici pokazuje radwu koja se vr{i istovremeno sa radwom predikata naziva se glagolski prilog sada{wi. Glagolski prilog sada{wi nikad ne mo`e biti predikat u re~enici (jer su predikati samo li~ni glagolski oblici). On uvek u re~enici ima slu`bu prilo{ke odredbe prema predikatu re~enice. Naj~e{}e je to ili prilo{ka odredba za vreme (npr.: [etaju}i gradom, sreo sam prijateqa) ili prilo{ka odredba za na~in (npr.: On je govorio mucaju}i) ili prilo{ka odredba za uzrok (npr.: Ona je zakqu~avala ku}u pla{e}i se provalnika). U tekstu su upotrebqena jo{ ~etiri glagolska priloga sada{wa. Prona}i ih i odredi u slu`bi koje prilo{ke odredbe su upotrebqeni. A kako se gradi (tvori) glagolski prilog sada{wi? Glagolski prilog sada{wi tvori se samo od nesvr{enih glagola, i to tako {to se na tre}e lice mno`ine prezenta doda nastavak -}i (npr.: rade-}i, ~itaju-}i, teturaju-}i. pi{u-}i, boje-}i se, i sl.). Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e glagol iz prvog skupa re~i (iz skupa re~i pre zapete) biti u obliku glagolskog priloga sada{weg, a glagol iz drugog skupa (iz skupa re~i posle zapete) u obliku perfekta: [etati {umom, otac videti zeca ____________________________________________ Pla{iti se slabe ocene, ona ne do}u u {kolu ____________________________________ Stajati, on piti pi}e u kafani______________________________________________ Gledati televiziju, Marko ni{ta ne ~uti _____________________________________ Igrati fudbal, Milan zaraditi mnogo novaca __________________________________
82
GLAGOLSKI PRILOG PRO[LI Prevara Bilo je ve} sasvim vidno. Ki{a je bila prestala. U{av u ku}u, udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov, zatekao je `enu obu~enu, svilenu, umivenu, divnu. Umoran od jahawa i `urbe, sad je pogleda drugim o~ima i pri{av{i joj, po~e da je qubi kroz svoje razbaru{ene brke... Dotle je wegov brat iza{ao iz kola, suv, `ut, u duga~kom }urku od kurja~ine, sa brojanicama od }ilibara u ruci, kao krupnim, zrelim gro`|em. Naredio je da okrenu kola, rasterao qubazno svet, darivaju}i skoro svakoga ko mu je pri{ao ruci. Rekav{i jo{ nekoliko re~i slugama, kir Aran|el je veselo mahao rukama devoj~ici, starijoj }er~ici, ko ju je bio doveo da isprati oca, a koju sluga nikako nije spu{tao na zemqu. Bra}a su se dogovorila da prevare `enu pri opro{taju ... Sluga je bio obu~en da, ~im stariji brat izi|e iz ku}e i usko~i u kola, o{ine kowe. I tako sve se zbi za trenut. Dok je ona bila name{tala, polumrtva, haqinu, da bi iza{la pred svet sa mu`em, on se, prekrstiv{i se tajno, otr`e kroz vrata, ~im ~u pucawe bi~a, i na|e lice u lice s bratom. Poqubi{e se brzo, i stariji usko~i u kola, prosuv{i mla|em brojanice po blatu... U velikim i {arenim kolima, koja su se tresla, sa uplakanim detetom na ruci, on se brzo pridigao tek toliko da je mogao da vidi kako `ena pade. Sagnuv{i glavu nad svojom }er~icom, }utao je u tom strahovitom prskawu blata... Tada, podviknuv{i slugama i stiskaju}i dete na grudi, opipa oru`je, guweve i ~izme na dnu kola, nove novcate amove, srebrom okovane, i dukate i no` i sat, okrugao kao jaje, u pasu. Ni{ta nije bio zaboravio. Miluju}i }er~icu, naredi da se vozi lagano, i kao neki ostareo medved, sav nakin|uren, po~e u kolima pred detetom da ska~e i mumla i igra. Dete po~e da ga miluje rukama, hvataju}i ga za srebrne ki}anke na klobuku, smeju}i se, kroz pla~. (Milo{ Crwanski)
}urak — ogrta~; amovi — deo kolske opreme; klobuk — vrsta kape
U ovom odlomku iz romana „Seobe” poznatog srpskog pisca Milo{a Crwanskog opisan je odlazak junaka romana (Vuka Isakovi~a) u rat i wegov rastanak sa porodicom. Kako je pisac opisao wegov rastanak sa `enom? Za{to se on iskrada? Na koji na~in se otac opra{ta sa k}erkicom? Kako je opisana wegova qubav prema detetu? Izdvoj detaqe koji to najboqe pokazuju. Obrati pa`wu na slede}e glagolske oblike u re~enicama iz teksta: U{av u ku}u, udariv{i na pragu glavom u tr{~ani krov, zatekao je `enu obu~enu, svilenu, umivenu, divnu. Sagnuv{i glavu nad svojom }erkicom, }utao je u tom strahovitom prskawu blata.
83
Nabaciv{i na glavu praznu vre}u, ogrnuv{i se kowskim pokrovcem, ona potr~a u vatru i jurnu u wu vi~u}i. Sastavi re~enice od slede}ih glagolskih skupova re~i tako {to }e{ glagol u prvom skupu (u skupu pre zapete) upotrebiti u obliku glagolskog priloga pro{log, a glagol u drugome skupu (u skupu iza zapete) u obliku perfekta. Do}i ku}i, ona pospremiti sobu _______________________________________________ Probuditi se kasno, on zakasniti u {kolu ______________________________________ Ugledati drugove napoqu, on istr~ati iz ku}e___________________________________ Ne priznati gre{ku, dete naqutiti roditeqe _________________________________ Pre}i u poznati klub, fudbaler zara|ivati vi{e _______________________________
85
TRPNI GLAGOLSKI PRIDEV Svadba Do|e i dan svadbe i ven~awa. Osvanuo je lepi \ur|evdan. Cela pop-Spirina avlija miri{e od silna jorgovana, a sve selo oki}eno selenom, jorgovanom i vrbovim gran~icama, jer je praznik... I dosta je spremqeno svega i sva~ega. Velika soba i dve pobo~ne bile su ispra`wene, i sav name{taj odnet u {upu, a sobe ostale prazne da se na \ur|evdan napune stolovima punim svakoga pi}a i svake |akonije. Staro vino u podrumu pregledano je i odre|eno da se to~i dokle ijedan iz veseqa tra`io bude. A veseli}e se celoga dana i celu no}, jer mladenci ostaju u ku}i, a tek posle nekoliko nedeqa se kre}u na put, na [acine nauke. Stigo{e svatovi sa mlado`ewom. Divan je bio [andor |uveglija, pravi gazda~ki sin, a ukusno odelo pokaziva{e da je svr{io ne{to latinskih {kola. Na wemu bogato ukusno odelo. I du{anka, i prsluk, i ~ak{ire, sve od bela tanka {tofa, i sve rasko{no i{arano plavim gajtanom. Na prsluku nekih trideset sitnih srebrnih puceta, oko vrata svilena crvena po{a, a na woj zlatom izvezen srpski grb, izvezla ga wegova Jula, misle}i neprestano na wega. Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa od srpskog platna, zlatom izvezena spreda, a to mu je izvezla i poslala wegova sestra Jana iz di{trikta. Na nogama lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom i kvaslom, a na glavi {e{ir sa strukom koviqa, koje se rascvetalo na toplom |ur|evskom suncu pa zaklonilo |uvegli ji sav {e{ir. (Stevan Sremac) |uveglija – mlado`ewa; di{trikt – okrug; du{anka – deo narodne no{we; gajtan – ukras na ode}i; kvaslo – ki}anka; puce – dugme; po{a – vrsta marame
U ovom odlomku iz romana ,,Pop ]ira i pop Spira” Stevana Sremca opisane su pripreme za svadbu [ace i Jule. Koje pripreme su izvr{ene u pop Spirinoj ku}i? Kako je opisan |uvegija, [aca? Koje karakteristi~ne detaqe je pisac odabrao za opis |uvegije? Izdvoj elemente opisa koji ti se najvi{e dopadaju. Obrati pa`wu na istaknute re~i u slede}im re~enicama iz teksta: 1) Na nogama [su mu ] lakovane ~izmice sa zlatnom ru`icom... 2) ...a na woj [ je] zlatom izvezen srpski grb... 3) Ispod dopola otkop~anog prsluka vidi se tanka bela ko{uqa... Kom skupu re~i – imeni~kom ili glagolskom – pripadaju istaknute re~i? ^emu su one dodaci: imenici ili glagolu? [ta se wima ozna~ava? Koju slu`bu one vr{e? Sve istaknute re~i deo su imeni~kog skupa: one ozna~avaju osobinu imenice (Kakve su ~izmice? Kakav je grb? Kakav je prsluk?). Uz imenicu uz koju stoje vr{e slu`bu atributa, kao i svi pridevi. Oblik re~i lakovan, izvezen, otkop~an naziva se trpni glagolski pridev. Pridev je zato {to se u re~enici pona{a kao i svi pridevi: jer mo`e, kako smo
86
videli, vr{iti slu`bu atributa, a mewati se, kao i svi pridevi, po pade`ima (uporedi: otkop~ani prsluk, otkop~anog prsluka...). A za{to taj pridev u nazivu ima re~ glagolski i re~ trpni? Glagolski je zato {to su svi ovi pridevi izvedeni od glagola: lakovan (od: lakovati), izvezen (od: izvesti), otkop~an (od: otkop~ati). Za{to se ovaj glagolski pridev zove trpni, najboqe }e nam pokazati slede}i primer sa jednim od glagolskih prideva iz teksta: Uku}ani su pregledali staro vino. Staro vino je pregledano. [ta je subjekat u prvoj, a {ta u drugoj re~enici? Kakvu slu`bu u prvoj re~enici ima skup re~i staro vino, a kakvu – u drugoj re~enici? U prvoj re~enici subjekat je uku}ani, a pravi objekat staro vino. Subjekat je aktivan (radan) prema objektu: on vr{i radwu na objektu („pregleda vino”). Zato je u tim re~enicama upotrebqen radni glagolski pridev u perfektu (su pregledali) jer se wime iskazuje aktivnost subjekta. Re~enica u kojoj subjekat aktivno u~estvuje u vr{ewu radwe predikata jeste aktivno stawe ili aktiv (svi glagolski oblici koji u svom sastavu imaju radni glagolski pridev nalaze se u aktivnom stawu ili aktivu). U drugoj re~enici subjekat je skup re~i staro vino, a taj je skup bio objekat u prvoj (aktivnoj re~enici). Taj subjekat (staro vino) ne vr{i radwu, nego je „trpi”, na tom subjektu je izvr{ena radwa. Takav subjekat nije aktivan, nego je pasivan, neaktivan, po{to samo „trpi” izvr{enu radwu. To se mo`e predstaviti i ovako: subjekat UKU]ANI
su
radni gl. pridev PREGLEDALI
objekat STARO VINO. STARO VINO subjekat
je
PREGLEDANO. trpni gl. pridev
Zato {to pokazuje da subjekat „trpi” radwu, da je na subjektu vr{ena ili izvr{ena radwa, ovakav glagolski pridev naziva se trpni glagolski pridev. Osim {to mo`e biti pridevski upotrebqen kao atribut u re~enici, trpni glagolski pridev slu`i (isto kao i radni glagolski pridev) za tvorbu slo`enih glagolskih oblika. Na primer: Pesma je napisana (perfekat); Pesma }e biti napisana (futur Ι), Kad pesma bude napisana, sazna}e{ (futur ΙΙ) itd. Svi glagolski oblici koji u svom sastavu ima ju trpni glagolski pridev nalaze se u trpnom stawu ili pasivu. A kako se gradi trpni glagolski pridev? Od koje osnove i kojim nastavcima? Trpni glagolski pridev je bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik. Ima posebne oblike za sva tri roda u jednini i u mno`ini, kao na primer.: Podrum je pregledan. Ku}a je pregledana. Vino je pregledano. Podrumi su pregledani. itd.
87
Trpni glagolski pridev gradi se kod nekih glagola od infinitivne, a kod nekih od prezentske osnove dodavawem slede}ih nastavaka: -n, -na, -no, -ni, -ne, -na (npr.: napisan, nacrtan, sa~uvan, rezan, i sl.); -en, -ena, -eno, -eni, -ene, -ena (npr.: liven, ~uven, no{en, vi|en, i sl.); -t, -ta, -to, -ti, -te, -ta (npr.: dat, prodat, upoznat, maknut, udata, i sl.). Bezli~ni (neli~ni) glagolski oblik kojim se ozna~ava da je na nekome ili ne~emu vr{ena ili izvr{ena glagolska radwa naziva se trpni glagolski pridev. Trpni glagolski pridev u re~enici mo`e biti upotrebqen dvojako: a) kao pridev, i tada uvek ima slu`bu atributa i b) kao deo slo`enih (pasivnih) glagolskih oblika (tada je on u slu`bi glagolskog predikata). Izdvoj iz teksta sve re~enice sa oblicima trpnog glagolskog prideva i odredi kada su oblici trpnog glagolskog prideva: a) pridevski upotrebqeni (tj. kada imaju slu`bu atributa) i b) kada su glagolski upotrebqeni (tj. kada imaju slu`bu predikata).
88
Usud Bila dva brata zajedno u ku}i, pa jedan sve radio, a drugi jednako besposli~io i gotovo jeo i pio. I Bog im da te steknu u sva~emu: u govedima, u kowima, u ovcama, u sviwama i ~elama i u svemu drugome. Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „[to bih ja i za onoga lewivca radio? Boqe da se odselim, pa da za sebe radim, a wemu {to drago!” I tako jedanput re~e svom bratu: – Brate, nije pravo, ja sve radim, i ti ni u ~emu ne poma`e{, nego samo gotovo jede{ i pije{. Ja sam naumio da se podelimo. Onaj stane odvra}ati: – Nemoj, brate, ta dobro nam je obojici, ti ima{ sve u rukama – i svoje i moje, a ja }u biti zadovoqan kako god ti bude{ uradio. Onaj drugi ostane pri svome, i tako se privoli i ovaj pa mu re~e: – Kad je tako, da ti je prosto, eto deli sam kako zna{. Onda onaj podeli sve po redu, pa svak svoje uzme preda se. Neradin uzme za stoku govedara, za kowe kowu{ara, za ovce ov~ara, za sviwe sviwara, za ~ele kovanxiju, pa im re~e: – Ostavqam sve svoje dobro na vama i na Bogu – pak stane `iveti kod ku}e kao i pre|e. Onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pre|e, ~uvao i nadgledao, ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore, dokle tako ne osiroma{i da ve} nije imao ni opanaka nego i{ao bos. Onda re~e u sebi: „Idem k bratu svome da vidim kako je u wega”. I tako idu}i. nai|e na livadi na stado ovaca; kad tamo, a kod ovaca nema ~obana, nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu `icu. On, nazvav{i joj „pomozi bog”, zapita je ~ije su joj ovce, a ona mu odgovori: – ^ija sam ja, onoga su i ovce. A on je zapita: – A ~ija si ti? Ona mu odgovori: – Ja sam tvoga brata sre}a. Onda se on razquti, pa joj re~e: – A gde je moja sre}a? Devojka mu odgovori: – Tvoja je sre}a daleko od tebe. – A mogu li je na}i? -zapita on, a ona mu odgovori: – Mo`e{, potra`i je. Kad on to ~uje i vidi da su ovce brata wegova dobre da ne mogu boqe biti, ne htedne daqe ni i}i da gleda drugu stoku, nego odande upravo otide k bratu. Kad ga brat ugleda, ra`ali mu se i zapla~e: – Kamo si od tolika vremena? – Pa vide}i ga gola i bosa, odmah mu da jedne opanke i novaca. Posle toga, po{to su se nekoliko dana po~astili, digne se onaj brat da ide ku}i svo joj. Kako do|e ku}i, uzme torbu na rame i u wu hleba, i {tap u ruke, pa po|e u svet da tra`i svoju sre}u. Putuju}i tako, do|e u jednu veliku {umu i, idu}i kroz wu, na|e jednu sedu matoru devoj~uru pod jednim grmom gde spava, pa izmahne {tapom te je opali po stra`wici, a ona se jedva digne i jedva otvori o~i od krmeqa, pa mu progovori: – Moli se Bogu {to sam zaspala, a da sam bila budna, ne bi ti dobio ni tih opanaka.
90
Onda joj on re~e: – A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: – Ja sam tvoja sre}a. Kad on to ~uje, stane se busati: – I ti li si moja sre}a, Bog te ubio! Ko tebe meni dade? A ona se odmah izre~e: – Mene je usud tebi dao. On je onda zapita: – A gde je taj usud? A ona mu odgovori: – Idi pa ga tra`i. – I u taj je mah nestane. Onda ~ovek po|e da tra`i usuda. Idu}i tako, do|e do jednoga sela... (Srpska narodna pri~a, odlomak) usud – izmi{qena li~nost koja odre|uje qudsku sudbinu; kovanxija – p~elar; pre|e – ranije, pre
91
SLO@ENA RE^ENICA Petlovi Dva petla su se borila za koko{i, pa jedan potpuno porazi drugoga. Onaj svladani povu~e se na neko senom zastrto mesto i tamo se sakrije. Pobednik poleti, postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. Isti ~as sleti orao i {~epa ga. Onaj u tami skriveni prilazio je otada koko{ima bez straha. (Ezop)
[ta je basna? O ~emu govori ova basna? Svaka basna ima svoju poruku („naravou~eni je”). [ta je poruka ove basne? Obrati pa`wu na re~enice u tekstu. Ve} zna{ da prosta ili pro{irena re~enica u svom sastavu ima samo jedan predikat. Predikat u re~enici mo`e biti samo neki od li~nih glagolskih oblika. Podvuci sve predikate u ovoj basni. Koliko predikata ima u prvoj, koliko u drugoj, koliko u tre}oj, a koliko u ~etvrtoj re~enici? Pripada li ijedna od tih re~enica prostim ili prostim pro{irenim re~enicama? U svakoj od prve ~etiri re~enice koje ~ine ovu basnu upotrebqena su dva ili vi{e li~nih glagolskih oblika u funkciji (slu`bi) predikata. Sve re~enice koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata nazivaju se slo`ene re~enice. Re~enice se po sastavu dele na proste i slo`ene re~enice. Proste su one koje u svom sastavu imaju samo jedan predikat (pa zato u proste re~enice spadaju i proste i proste pro{irene), a slo`ene su one koje u svom sastavu imaju dva ili vi{e predikata.
92
Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice Ozna~ava li svaka prosta re~enica u navedenim slo`enim re~enicama u basni dovr{enu misao? Mo`e li se svaka prosta re~enica izdvojiti iz slo`ene i napisati kao posebna prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i sa ta~kom na kraju? Svaka prosta re~enica u slo`enim re~enicama u ovoj basni ima potpuno zna~ewe (kazuje dovr{enu misao), pa se mo`e izdvojiti iz slo`ene re~enice i napisati kao samostalna (posebna) prosta re~enica sa velikim slovom na po~etku i ta~kom na kraju, a da se wihovo zna~ewe ne promeni. Evo kako to izgleda sa prvom re~enicom iz basne: 1) Dva petla su se borila za koko{i, pa jedan potpuno porazi drugoga. 2) Dva petla su se borila za koko{i. Jedan potpuno porazi drugoga. Na isti na~in razlo`i (rastavi) ostale slo`ene re~enice iz basne na proste. [ta se iz toga mo`e zakqu~iti: zavise li te proste re~enice u sastavu slo`ene jedna od druge ili je odnos me|u wima nezavisan? Proste re~enice koje u navedenoj basni ulaze u sastav slo`enih re~enica imaju potpuno zna~ewe i ne zavise jedna od druge. Takve proste re~enice jesu nezavisne re~enice. Slo`ene re~enice koje su sastavqene od nezavisnih re~enica nazivaju se nezavisnoslo`ene re~enice. Poku{ajmo sada uo~iti kako su nastale nezavisnoslo`ene re~enice u basni. Po|imo od prve: Dva petla su se borila za koko{i, pa jedan potpuno porazi drugoga. Tu re~enicu smo podelili na dve proste (nezavisne) re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. Jedan potpuno porazi drugoga. Koju smo re~ izostavili pri rastavqawu nezavisnoslo`ene re~enice na proste nezavisne re~enice? Na kome mestu se ta re~ nalazi u nezavisnoslo`enoj re~enici? Kakva je uloga te re~i? Kojoj vrsti re~i ta re~ pripada? Mo`e li se umesto re~i pa upotrebiti koja druga re~? Poku{ajmo: 1) Dva petla su se borila za koko{i pa jedan potpuno porazi drugoga. 2) Dva petla su se borila za koko{i te jedan potpuno porazi drugoga. 3) Dva petla su se borila za koko{i i jedan potpuno porazi drugoga.
93
Kao {to se vidi, dve nezavisne re~enice: Dva petla su se borila za koko{i. Jedan potpuno porazi drugoga – spojene su (povezane su) nezavisnim veznikom (pa, te ili i) u ve}u celinu: nezavisnoslo`enu re~enicu. Za sve re~enice koje su nastale tako {to smo na mesto ukinute ta~ke stavili veznik – ka`emo da su nastale spajawem. Nezavisnoslo`ene re~enice koje su nastale spajawem nazivaju se vezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice. Nezavisni veznici su, na primer: i, pa, te, ni, niti, a, ali, nego, ve}, ili, a kamoli... Da li su spajawem nastale i ostale nezavisnoslo`ene re~enice u basni? Poka`i kako je nastala druga i ~etvrta slo`ena re~enica u basni, a kako tre}a: Pobednik poleti, postavi se na visok zid i stane glasno kukurikati. Razlo`imo je na proste re~enice od ko jih je nastala: Pobednik poleti. Postavi se na visok zid. Stane glasno kukurikati. ^ime je zamewena prva, a ~ime druga ta~ka kada su te proste re~enice u{le u sastav nezavisnoslo`ene re~enice? Ta~ka izme|u prve i druge nezavisne re~enice ukqu~ene u slo`enu re~enicu nije zamewena veznikom nego zapetom (Pobednik poleti. Postavi se na visok zid → Pobednik po leti, postavi se na visok zid). Te nezavisne re~enice nisu, dakle, u slo`enoj re~enici spojene veznikom, nego su samo prikqu~ene jedna drugoj, prosto su nanizane. Ako nezavisnoslo`ena re~enica nastaje tako da se ta~ka izme|u samostalnih re~enica u slo`enoj re~enici zameni zapetom, za tu slo`enu re~enicu ka`emo da je nastala nizawem (U navedenoj re~enici iz basne 1. i 2. re~enica su udru`ene u slo`enu nizawem, a 2. i 3. spajawem, veznikom i). Nezavisnoslo`ene re~enice koje nastaju nizawem jesu nevezni~ke nezavisnoslo`ene re~enice (ili nezavisnoslo`ene re~enice bez veznika). Mewa li se i{ta pri ukqu~ewu prostih re~enica u nezavisnoslo`ene, osim {to se ta~ka izme|u nezavisnih re~enica zamewuje zapetom ili veznikom? Obrati pa`wu na tre}u re~enicu iz basne: {ta je subjekat prve, {ta druge, a {ta tre}e nezavisne re~enice u sastavu slo`ene? Navedimo subjekte: Pobednik poleti. Pobednik se postavi na visok zid. Pobednik stane glasno kukurikati. Je li subjekat svake od tih re~enica naveden i u slo`enoj re~enici? Za{to? Re~eni~ni ~lanovi koji se u istom obliku i funkciji ponavqaju u nezavisnim re~enicama koje ulaze u sastav nezavisnoslo`ene re~enice nazivaju se istorodnim ~lanovima re~enice. Pri ukqu~ewu nezavisnih re~enica u slo`ene svi istorodni ~lanovi navode se samo jednom, i to u prvoj re~enici, dok se u ostalim re~enicama izostavqaju, jer je wihovo navo|ewe nepotrebno (po{to se ti ~lanovi posle prvog navo|ewa podrazumevaju u ostalim nezavisnim re~enicama u sastavu nezavisnoslo`ene re~enice).
94
Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice Razmotrimo sada re~enice koje imaju druk~iji me|usobni odnos u slo`enoj re~enici:
zbog bolesti. 1) Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan. po zavr{etku nastave. 2) \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava. o tvome u~ewu. 3) Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{. Jesu li slo`ene re~enice: Milan nije do{ao u {kolu zato {to je bolestan. \aci odlaze ku}i kad se zavr{i nastava. Otac se raspitivao kod profesora kako ti u~i{ – nastale spajawem ili nizawem nezavisnih re~enica? Mo`e li ista (dovr{ena) misao koja se iskazuje tom slo`enom re~enicom kazati i prostom pro{irenom re~enicom? Koji re~eni~ni ~lanovi u prostoj (pro{irenoj) re~enici odgovaraju re~enicama: ... zato {to je bolestan; ... kad se zavr{i nastava; ... kako ti u~i{? Kako su nastale ove slo`ene re~enice? Navedene slo`ene re~enice nastale su pretvarawem nekog ~lana proste pro{irene re~enice u posebnu re~enicu. Tako je re~enica zato {to je bolestan nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za uzrok: zbog bolesti; re~enica kad se zavr{i nastava nastala pro{irewem prilo{ke odredbe za vreme: po zavr{etku nastave, a re~enica kako ti u~i{ – nastala je kad je u re~enicu pretvoren nepravi objekat: o tvome u~ewu. Sve te re~enice uvr{tene (stavqene) su na mesto nekog zavisnog re~eni~nog ~lana: re~enica zato {to je bolestan uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za uzrok zbog bolesti; re~enica kad se zavr{i nastava uvr{tena je na mesto prilo{ke odredbe za vreme po zavr{etku nastave, a re~enica kako ti u~i{ – uvr{tena je na mesto nepravog objekta o tvome u~ewu. Po{to obi~no zamewuju zavisne ~lanove iz proste pro{irene re~enice, ovakve re~enice zovu se zavisne re~enice. Te zavisne re~enice zajedno sa nezavisnom re~enicom u koju su uvr{tene (u na{im primerima to su nezavisne re~enice: Milan nije do{ao u {kolu; \aci odlaze ku}i; Otac se raspitivao kod profesora) – ~ine zavisnoslo`enu re~enicu. Sve zavisnoslo`ene re~enice nastaju uvr{tavawem: u nezavisnu re~enicu umesto nekog wenog zavisnog ~lana (atributa, apozicije, objekta ili prilo{ke odredbe) uvr{tava se posebna, zavisna re~enica. Ta zavisna re~enica uvek ima istu funkciju (slu`bu) koju i re~eni~ni ~lan umesto koga je uvr{tena u nezavisnu re~enicu (ako zamewuje neku prilo{ku odredbu, onda ta re~enica ima funkciju te prilo{ke odredbe; ako zamewuje objekat, onda ima funkciju objekta itd.)
95
Prema tome, u nezavisnoslo`enoj re~enici sve re~enice u wenom sastavu su nezavisne. To nije slu~aj i sa zavisnoslo`enim re~enicama. U zavisnoslo`enoj re~enici uvek imamo najmawe jednu nezavisnu re~enicu i jednu zavisnu re~enicu. Druk~ije re~eno: izme|u re~enica u nezavisnoslo`enoj re~enici uvek je odnos nezavisnosti, a izme|u re~enica u zavisnoslo`enoj re~enici – uvijek je odnos zavisnosti. U nezavisnoslo`enoj re~enici re~enice ne zavise jedna od druge, dok u zavisnoslo`enoj re~enici obavezno zavisna re~enica zavisi od nezavisne (glavne) re~enice. U mnogim slo`enim re~enicama ostvaruju se istovremeno i odnosi nezavisnosti i odnosi zavisnosti, kao na primer:
zavisnost Kad sam do{ao ku}i, ru~ao sam i gledao televiziju.
nezavisnost Da li je neka re~enica u sastavu slo`ene u nezavisnom ili zavisnom odnosu, naj~e{}e mo`emo prepoznati ve} po samome vezniku. Postoje nezavisni i zavisni veznici. Zavisni veznici povezuju samo zavisnu re~enicu za glavnu u slo`enoj re~enici; takvi su na primer: da, kad, ~im, kako, po{to, dok, jer, zato {to, iako, mada, ako... Nezavisni veznici povezuju nezavisne re~enice (i nikad ne mogu povezivati zavisnu sa glavnom re~enicom), a takvi su: i, pa te, ni, niti, a, ali, nego, no, ve}, ili, a kamoli... Odredi od koliko je prostih re~enica sastavqena svaka od slede}ih slo`enih re~enica. Odredi i vrstu odnosa me|u re~enicama u sastavu slo`ene re~enice: koje su u nezavisnom, a koje u zavisnom odnosu? Kada do|e letwi raspust, spremim se i idem na odmor. Na odmoru uvek upoznam dosta novih prijateqa, pa se s wima kasnije dopisujem da se ne zaboravimo. Prijateqi me ~esto zovu u goste i ja odlazim kod wih. I oni dolaze kod mene kad ih pozovem. Zajedno provodimo dane u gradu ili idemo na planinu da u`ivamo na sve`em vazduhu.
96
KOMUNIKATIVNE I PREDIKATSKE RE^ENICE Nau~ili smo ve} da se re~enice po sastavu dele na proste i slo`ene. Proste su one ko je u svom sastavu imaju samo jedan predikat, a slo`ene one koje u svom sastavu imaju vi{e predikata (najmawe dva). Po tome se mo`e zakqu~iti da nema re~enice bez predikata. Takve re~enice zato se i nazivaju predikatskim re~enicama. Po{to u slo`enoj re~enici uvek postoje najmawe dva predikata, sve slo`ene re~enice sastavqene su od vi{e predikatskih re~enica. Proste re~enice su po sastavu proste (jednostavne) ba{ zbog toga {to sa sastoje od samo jedne predikatske re~enice. Evo nekoliko re~enica iz kwige Beograde, dobro jutro poznatog de~ijeg pisca Du{ana Radovi}a: De~aci su ~itavo prvo polugodi{te uzalud zvi`dali pod prozorima devoj~ica. One se nisu odazivale, morale su da u~e. Po~eo je zimski raspust. Sad devoj~ice uzalud dozivaju one iste de~ake. Pravi de~aci u~e samo za vreme zimskog i letweg raspusta. Iza|ite iz stana u kome je temperatura 14 stepeni, u|ite u trolejbus u kome je temperatura 10 stepeni, da biste radili u prostoriji u kojoj je temperatura 15 stepeni. Kad sve to saberete, dobijete temperaturu od 39 stepeni. Odredite koliko predikata ima u svakoj od re~enica. Odredite od koliko se predikatskih re~enica svaka od re~enica sastoji. Razvrstajte sve navedene re~enice na: a) proste, i b) slo`ene re~enice. Osim {to je predikatska jedinica, re~enica je i osnovna jedinica kojom se vr{i sporazumevawe. Pomo}u re~enica qudi komuniciraju: prenose jedni drugima saop{tewa, pitaju, izra`avaju svoja ose}awa. Re~enica je zato i najmawa jedinica kojom se prenose obavesti (informacije). A obavesti su osnov svakog komunicirawa. Jer, qudi re~enicama prenose razna obave{tewa, tra`e obave{tewa, ili iskazuju svoje emocije, svoja ose}awa. Zato je re~enica osnovna komunikativna jedinica. Re~enice koje se upotrebqavaju u komunikaciji nazivaju se komunikativne re~enice. Komunikativne re~enice ne dele se prema broju predikatskih re~enica u svom sastavu, nego prema ulozi koju imaju u komunikaciji (sporazumevawu). Pogledajmo nekoliko re~enica iz iste kwige Du{ana Radovi}a, da bismo mogli uo~iti kakvu one imaju ulogu u komunikaciji. 1) Avala viri iza brdovitog beogradskog reqefa, visoko je podigla periskop, onaj televizijski toraw, i gleda {ta se radi u gradu ~iji je ona poetski simbol. –Nikakav avgust vezao je Beograd trakama bulevara, stavio mu ma{nicu na petqu kod Mostara i predao ga jo{ gorem septembru. – Po`urite. – Svi ~ekamo lep{e dane. 2) Kuda }ete za vikend? – [ta li rade oni na{i u Zoolo{kom vrtu? – [ta }e vam ta produhovqena faca, kao da ne znate {ta vam fali, kao da imate para, a samo vam ideje nedostaju? – Da li prime}ujete da ima struje?
97
ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU, SINTAGMOM I RE^ENICOM Zvrk Ja jo{ nisam bio u radionici majstora Hare. Zato sam u{ao boja`qivo. Unutra je vladao polumrak. Sve je bilo prekriveno finom pra{inom od drvqe piqevine. Mirisalo je na drvo i smolu. Pri|i, {to se pla{i{? [ta si htio? Svi imaju zvrk, pa... Dobro, kad svi imaju, ima}e{ i ti. Je li tako? Nema razloga da moj dobri kom{ija nema zvrk. A ti }e{ meni ve} ne{to pomo}i. Je li tako? [ta ka`e{? A? Jesmo li se dogovorili? Od radosti nisam mogao rije~ re}i. Gledao sam netremice u majstorove ruke, koje su za nekoliko minuta napravile takav zvrk kakav jo{ nisam vidio. (Ranko Risojevi}) Ovo je odlomak iz istoimene pri~e Ranka Risojevi}a. Svi imaju zvrk (taj mali drveni kolut {to se tako lepo vrti na ravnoj povr{ini), a samo de~ak nema. Kod koga on odlazi da mu napravi zvrk? Kako te~e razgovor de~aka i majstora? Kako se de~ak ose}ao kad je ulazio u stolarsku radionicu, a kako kad je video napravqen zvrk? De~ak (a zapravo, pisac) nikada pre nije ulazio u majstorovu radionicu. Svoj ulazak u radionicu on opisuje re~enicom: Zato sam u{ao boja`qivo. U toj re~enici pisac je upotrebio samo tri re~i: prilog zato, glagol u}i u obliku perfekta i prilog boja`qivo. A je li pisac i druk~ije mogao iskazati ovu misao, je li mogao upotrebiti neke druge re~i a da misao ostane ista. Da li je mogao, na primer, re}i: Zbog toga sam se tiho u{uwao. Zbog straha sam se ne~ujno uvukao. Zato {to sam prvi put ulazio, vrlo oprezno sam zakora~io. Postojalo je, dakle, vi{e na~ina da pisac misao iskazanu navedenom re~enicom izrazi i upotrebom drugih re~i, skupova re~i (sintagmi) ili re~enica. Pisac je izabrao onu mogu}nost za koju je smatrao da najboqe odra`ava (odslikava) datu situaciju. Jezik uvek pru`a vi{e mogu}nosti za izra`avawe svake misli. Jezi~ke mogu}nosti u izboru re~i su vrlo velike i gotovo neiscrpne. Isti pojam mo`e da se izrazi ili jednom re~ ju, ili sintagmom (skupom re~i) ili re~enicom. Pred svakim ko pi{e i govori postoji veliki broj mogu}nosti da uobli~i svoju misao na razli~ite na~ine. Pisac ili govornik
99
Navedi jo{ grupa re~i (sintagmi) koje mogu stajati u slu`bi prilo{ke odredbe uz glagol u}i u navedenoj re~enici! Tre}a mogu}nost bila je da se navedeni re~eni~ni ~lan izrazi zavisnom re~enicom. I tu je piscu jezik pru`ao vi{e mogu}nosti izbora izme|u zavisnih re~enica, kao na primer:
Zato sam u{ao
— kako ulaze nesigurni qudi. — kao da sam bio o{amu}en. — kao {to se ulazi u nepoznatu ku}u. — kao da me je neko prisilio. — kao {to se ulazi u mra~nu {umu. — kao da me je neko ugurao. — kao da }e me tamo neko progutati. — kako nikada pre nisam.
Isto kao i navedena prilo{ka odredba za na~in, tako se i svaki drugi re~eni~ni ~lan mo`e izraziti jednom re~ju, sintagmom (grupom re~i) i zavisnom re~enicom. U slede}oj re~enici iz teksta umesto prilo{ke odredbe za na~in netremice napravi prilo{ku odredbu za na~in koja }e biti iskazana: a) jednom re~ju b) grupom re~i (sintagmom) i v) zavisnom re~enicom s veznicima kao da i kao {to i kako navode}i za svaki od slu~ajeva vi{e mogu}nosti: Gledao sam netremice u majstorove ruke. a) jednom re~ju: Gledao sam _____________________ majstorove ruke. _____________________ _____________________ _____________________ b) grupom re~i (sintagmom): Gledao sam _________________________ majstorove ruke. _________________________ _________________________ _________________________ v) zavisnom re~enicom s veznikom kako, kao da ili kao {to : Gledao sam u majstorove ruke ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________
101
PISAWE IMENA NEBESKIH TELA Oblaci Jednog dana Sunce i Mesec za`ele{e da imaju jastuke. Prave bele mekane jastuke na ko je }e mo}i da spuste umorne glave. Ali kakav jastuk izmisliti za u`areno Sunce, a da se odmah ne pretvori u pepeo, i li za krhki Mesec, da ne povredi svoje filigransko lice. Ni perje, ni mahovina, ni suvo li{}e nisu mogli da poslu`e. Nikakva majstorija, nikakva ~arolija, nikakvo lukavstvo nisu bili u stawu da stvore tako veliki i nepoderiv jastuk. Jedinu ~aroliju, koja je mogla pomo}i Suncu i Mesecu, znala je Zemqa. Mudra i lukava, ~uvala je svoju tajnu vekovima, a u jednom milenijumu, za Sun~ev ro|endan, jer Sun~eva starost se broji hiqadama godina, ona je pustila svoje vodene potoke u nebo i pokrila ga oblacima mekim i toplim kao paperje. Sunce i Mesec dobi{e jastuke kojima toplota ne mo`e ni{ta i od tog doba se oni po wima vaqu{kaju. Nekad preteraju u igri i po~nu da se ga|aju jastucima, a tada se dole ne Zemqi ~uje daleka potmula grmqavina. (Zoran Popovi})
filigranski — ukrasni, lepo oblikovani
102
Kako je pisac opisao nastanak oblaka u ovoj pri~i? Sunce i Mesec su predstavqeni kao `iva bi}a: kako se zove ta stilska figura kojom se ne`ivim predmetima i pojmovima pripisuju osobine `ivih (naj~e{}e qudskih) bi}a? Obrati pa`wu na to kako su pisana imena nebeskih tela u pri~i: malim ili velikim po~etnim slovom? Imena vasionskih tela (zvezda, sazve`|a i planeta) pi{u se velikim po~etnim slovom: S unce, Zemqa, Mesec, J upiter, Venera, Danica, Severwa~a, Vla{i}i... Ako su ta imena vi{e~lana (sastavqena od vi{e re~i), onda se samo po~etno slovo prve re~i pi{e velikim po~etnim slovom: Veliki medved, Mali medved, K umova slama, Velika kola... Malim po~etnim slovom pi{u se, me|utim, imenice zemqa, mesec i sunce kada ne zna~e nebeska tela, nego kada zemqa zna~i „tlo, kopno, kopnena povr{ina”, kad mesec zna~i „mese~eva svetlost, pojava na nebu, ili deo godine”, a sunce – „sun~eva svetlost, sun~eve zrake” i sl. Tada te imenice nisu vlastite, nego zajedni~ke, pa se pi{u, kao i sve zajedni~ke imenice, malim po~etnim slovom, kao na primer: Oni su se vaqali po zemqi, iako je zemqa bila hladna. Krajem narednog meseca pojavi}e se mlad mesec. No}as je mesec ba{ dobro sijao. Sve je bilo spr`ilo sunce. Nemoj dugo le`ati na suncu ! U slede}em odlomku iz romana „Zlo proqe}e”’ Mihaila Lali}a prona|i i podvuci sve imenice za nazive nebeskih tela. Uo~i kako su one pisane: Svu no} [student razmi{qa] tako, a Sirijus je u`asno dalek: osam i po godina lete svjetlosne ~estice trista hiqada kilometara u sekundi. Slap valova, u stvari nevidqivih i bez kojih bi sve bilo nevidqivo, koji kqu~aju iz xinovske pe}i trideset ujediwenih sunaca, ustremqen u ovu no}, na na{e potoke – {ta }e on zate}i ovdje kad pro|e bezdan razjapqen na dva i po parseka, kad stigne u ova brda kroz osam i po godina? A to je mala mjera. Kiloparseke su izmislili, a to je ne{to vi{e od tri hiqade svjetlosnih godina – mnogo prije Homera ... I ima na ju`noj polovini neba jedan udaqen zvjezdani roj u skupu Malog Magelanovog oblaka, i sazvje`|e Zlatne ribe u wemu, i mala zvjezdica oku nevidqiva, obiqe`ena slovom S, sjajnija je od sto hiqada sunaca i kad bi je dovukli da stane na mjesto ogromnog Sirijusa, od we bi nam ovdje sijalo kao mjese~ina. Ali nije, ne mogu je dovu}i.
103
104
JEZI^KA KULTURA
105
106
PREPRI^AVAWE SA ISTICAWEM KARAKTERISTIKA LIKA Lepota se}awa Tog popodneva dogodilo mi se – se}awe. Do tada, to je bila za mene samo re~, re~ koju sam ponekad slu{ala od odraslih. Ali nisam znala ta~no {ta ona zna~i. Sada znam: to je ose}awe koje te obuzme kada misli{ na ne{to {to ti se dogodilo ili na nekoga koga si poznavao. Pa te ne{to stegne u grlu od tuge {to ne mo`e{ to jo{ jednom da pro`ivi{. Pa te obuzme tiha sre}a {to ti se ipak dogodilo. Evo kako je to bilo onoga popodneva kada je mama sa~ekala da Nikola i ja odemo da se igramo. Sasvim tiho je rekla tati: - Stiglo je pismo iz Ni{ke Bawe. Umro je deda Blagoje. - Ali, ja jo{ nisam bila oti{la da se igram. Bila sam u predsobqu i ~ula sam maj~in glas. I setila sam se pro{log leta. Bio je juli. Vrelina. Mama se razbolela, pa su mene i brata poslali dedi. Tata nas je smestio u voz a na stanici u Bawi sa~ekala nas je Nata, dedina susetka. Deda je bio star i nikada nije odlazio daqe od svoje ba{te. Ali to smo saznali tek kasnije. Kada smo stigli do ku}e, on nam je otvorio vrata. Izgledao je nezgrapno, gotovo sme{no. Nikola je pokrio lice maramicom, kao da bri{e nos, kako bi sakrio smeh. Deda Blagoje je bio visok i veoma mr{av. Dugih stopala, izgledalo je da mu smetaju pri hodu i svakog trenutka postajala je bojazan da }e se saplesti i pasti. [aka {irokih i dugih prstiju. Kada je pru`io ruku da uzme na{e kofere, izgledalo je da }e u jedan mah u {aku uzeti i kofere i nas dvoje i tetka-Natu. Mr{avo lice bilo je izbrazdano borama. Na wemu se jasno isticao povelik nos, dva crna, nemirna oka i sede obrve nad wima. Kosa, potpuno bela, neukro}eno je {tr~ala na sve strane oko glave. Pokazao nam je na{u sobu i rekao da si|emo na ru~ak ~im se umijemo. Ku}a je bila velika i jednako neobi~na kao i deda. Nikola i ja smo odlu~ili da je istra`imo. A to nije bio ba{ mali posao. ^itava dva dana proveli smo hodaju}i po ku}i, pretra`uju}i sobe, fioke pune starih slika i beskorisnih stvari. To istra`ivawe bilo je mnogo prijatnije i zanimqivije od igrawa u pustom i nevelikom vrtu. Tih dana dedu smo vi|ali samo o ru~ku i ve~eri. Verovali smo da wega ne zanima {ta mi radimo i da }e nam biti dopu{teno da u~inimo sve {to nam padne na pamet. Upali smo tako u sobu neobi~niju od svih ostalih. Zidovi su bili pokriveni policama sa kwigama od poda do plafona, od jednog kraja do drugog. Iznenada smo primetili da je za nama u sobu u{ao deda. Trgli smo se upla{eni, kao dete koje je zate~eno kako u ostavi kradomice u`iva jedu}i slatko od tre{awa. Samo, deda se nije qutio na nas. - Najzad ste na pravom mestu. Vidim da volite da istra`ujete. Ovde }ete, bogami, imati ba{ mnogo posla... Ako dozvolite, ja }u vam rado pomagati. Tro~lana dru`ina istra`iva~a ispisanog blaga od tada je svaki dan provodila u toj sobi. Deda nam je pokazivao kwige i pri~ao najlep{e pri~e. Deda Blagoje. Umro je. Tako pi{e u onom pismu koje je stiglo iz Bawe. Umro je. Ne znam kako to ta~no izgleda, ali znam da ga vi{e nikada ne}u videti. Koliko }e mi vremena biti potrebno da se setim svih pri~a koje nam je ispri~ao. (Emilija Cerovi} Mla|a)
107
Pred sobom ima{ pri~u ispri~anu u prvome licu. U pitawu je, dakle, pri~awe do`ivqaja. [ta je tema pri~e? Sastavi plan po kome je napravqena ova pri~a, a zatim po tome planu prepri~aj pri~u. Pri~u mo`e{ prepri~ati na dva na~ina: 1. da vodi{ ra~una samo o fabuli (o osnovnom poretku doga|aja), ili 2. da posebno istakne{ karakteristike deda Blagojevog lika u pri~i. Prepri~aj navedenu pri~u i na prvi i na drugi na~in. Da li si pri prepri~avawu koje se svodilo samo na fabulu mogao pri~ati doga|aje onim redom kojim su se oni dogodili? Ve} zna{ da se pri~awe doga|aja po redu kako su se oni dogodili naziva hronolo{ko pri~awe (od gr~kog: hronos = vreme). Kojim redom se u ovoj pri~i ni`u doga|aji? Za{to se pri~a zove „Lepota se}awa”? Da li se ono {to ~ini se}awe doga|a u vremenu kad se o wemu pri~a? U pri~i se polazi od vremena pripovedawa (autorka pri~a {ta ju je navelo da shvati su{tinu se}awa), pa se zatim vra}a u pro{lost (na letwi boravak kod dede u Ni{koj Bawi). Takvo pri~awe s pogledom unazad naziva se retrospektivno pri~awe (od latinskog: retro + spectare = osvrtawe, gledawe unazad). Obrati pa`wu na to kako je u pri~u ukomponovan wen retrospektivni deo. Uo~ava{ da po~etak i zavr{etak pri~e pripadaju hronolo{kom pri~awu, dok se sredi{wi deo odnosi na retrospektivno pri~awe. Pri~a je komponovana tako {to uvodni i zavr{ni deo pripadaju hronolo{kom, a sredi{wi deo retrospektivnom pri~awu. Retrospektivni deo okru`en je delovima koji pripadaju hronolo{kom pri~awu. [ta je autorku navelo da se seti „pro{log leta”? ^emu je posve}en taj retrospektivni deo? Da li on sadr`i vi{e opisnih ili narativnih elemenata? Kako je opisan deda Blagoje? Izdvoj elemente wegovog fizi~kog opisa. Izdvoj elemente opisa koji oslikavaju wegove karakterne osobine. Kako je predstavqen wegov odnos prema unucima? Mo`e{ li zakqu~iti za{to se pri~a ne zove samo „Se}awe”, nego se zove „Lepota se}awa”? U ~emu je osnova razlika izme|u ta dva naslova?
108
Neka pri~a mo`e se prepri~avati sa razli~itim ciqem ili namenom. Ciq prepri~avawa mo`e biti samo nizawe doga|aja prema vremenu wihovog doga|awa ili prema redu po kojim ih pisac navedi u pri~i. Ciq prepri~avawa mo`e biti i da se uz fabulu posebno istakne karakteristika nekoga lika (naj~e{}e glavnoga lika) iz pri~e. Tada u prepri~avawu karakteristike lika postaju najbitnije. Tim karakteristikama ~ak je podre|eno i prepri~avawe fabule. Priseti se nekoga filma ili pozori{ne predstave koje si gledao/ gledala. Prepri~aj taj film ili pozori{nu predstavu tako {to }e{ posebno ista}i karakteristike likova, i to kako one potpadaju pod objektivni opis (koje se uo~avaju ~ulom sluha ili vida) i one koje ukqu~uju elemente subjektivnog opisa. Ispri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj, ali tako {to }e{ kombinovati elemente hronolo{kog i retrospektivnog pri~awa. Prepri~aj neki doga|aj ili do`ivqaj koji ukqu~uje smewivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi, na primer, neki doga|aj vezan za nevreme, za neku prirodnu pojavu (iznenadni sneg, letwi pqusak, i sl.).
109
PRI^AWE SA KORI[]EWEM ELEMENATA KOMPOZICIONE FORME Prva qubav 1. UVOD ... Zaqubio sam se u Persu, na{u kom{iku, jer ona mi je bila najbli`a. Persa je bila pegava, nosila je `ute ~arape i uvek su joj bile iskrivqene {tikle na cipelama. Dok se nisam zaqubio, nisam ni obra}ao pa`wu na wu, ali, od ~asa kad sam se zaqubio, izgledala mi je bo`anstveno lepa i dovoqno mi je bilo da je vidim, ma i izdaleka, da vidim samo wene krive {tikle, pa da se odmah uzbudim i pohitam joj u susret ne bih li {to pre sreo osmeh na wenome pegavome licu. Ona je bila }erka profesora koji nam je predavao ra~unicu i koji o meni, ne znam za{to, nije imao tako dobro mi{qewe. Bilo joj je deset godina i u~ila je tre}i razred osnovne {kole. Qubav sam joj iskazao na jedan neobi~no romanti~an na~in. Jednom prilikom, kad smo igrali `murke, mi se zajedno sakrijemo u jedno bure, u kome je moja majka zimi kiselila kupus. Tu, u tom buretu, ja sam joj iskazao qubav i, zbog te mile mi uspomene, i danas me jo{ trone kad god pro|em kraj kakvog bureta. 2. TOK RADWE a) ZAPLET Jedanput se na|emo posle {kole i po|emo zajedno ku}i. Ja joj dam jednu kiflu, koju sam joj svakog petka kupovao, jer sam ~etvrtkom posle podne zara|ivao na krajcaricama bar toliko da sam mogao po jednom nedeqno kiflom da joj izrazim simpatiju i pa`wu. Tom prilikom sam je ozbiqno zapitao: – [ta misli{, Perso, ho}e li mi te dati tvoj otac ako te zaprosim? Ona pocrveni, obori o~i i u zabuni prebi legi{tar na tri par~eta. – Ne verujem! – odgovori mi poluglasno. – A za{to? – zapitah je uzbu|eno i po|o{e mi suze na o~i. – Zato {to si kod wega r|av |ak! Zakleo sam joj se da }u i no}u i dawu u~iti ra~unicu, samo da popravim bele{ku. I u~io sam, ali zar sam ja mogao savladati ono na ~emu su toliko wih slomili svoju snagu – zar sam mogao izmiriti qubav i ra~unicu? Imaju}i da biram izme|u qubavi i ra~unice, izabrao sam kao lak{u qubav i idu}ega ~asa mesto dvojke, koju sam dosad imao, dobio sam jedinicu. Idu}eg ~etvrtka nisam ni{ta dobio na krajcaricama, zato se u petak ujutru uvu~em u {ifower i poodsecam sa o~evih zimskih haqina dvadeset dugmeta te ih prodam u {koli za deset para, koliko mi je trebalo za kiflu. Na podne sa~ekam Persu pred wenom {kolom i, prate}i je priznam joj da sad jo{ gore stojim, jer sam dobio jedinicu iz predmeta wenog oca. Ona bolno re~e: – Onda nikad ne}u biti tvoja! – Ti mora{ biti moja, pa ako ne na ovome a ono na onome svetu! – uzviknuh ja ove re~i koje sam nekoliko dana ranije ~uo na pozori{noj predstavi. – Kako to mo`e da bude? – upita ona radoznalo.
110
– Otrova}emo se, ako pristaje{. – A kako }emo se otrovati? – Tako – nastavih ja sve odlu~nije – popi}emo otrov! – Dobro – odgovori ona re{ena – pristajem! A kad? – Sutra posle podne. – E, sutra posle podne imamo {kole – priseti se ona. – To jeste – pade i meni na pamet. – Ne mogu ni ja sutra, jer bi mi zabele`ili odsustvo, a imam ih ve} dvadeset i ~etiri, pa bi me mogli isterati iz {kole. Nego ako ho}e{ u ~etvrtak posle podne, onda nemamo {kole ni ja ni ti. Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripremim sve za trovawe. Idu}eg ~etvrtka posle podne ja ukradem od ku}e kutiju palidrvaca i po|em na ure~eni sastanak sa Persom, gde }emo zajedno oti}i na onaj svet. Sastali smo se u na{oj ba{ti i seli na travu, a iz du{a nam se otimao duboki uzdah bola i ~e`we. Ja izvadih iz xepa kutiju sa palidrvcima. – [ta }emo sad? – pita Persa. – Da jedemo palidrvca. – Kako da jedemo? – Eto ovako! – odgovorim ja, pa otkinem glavi} i bacim ga, a ono drvce pojedem. – A {to to baca{? – Pa to je gadno. b) VRHUNAC I ona se re{i i pru`i odlu~no ruku. Ja otkidoh glavi} sa palidrvca i dadoh joj drvce. Ona uze i po~e odva`no da ga jede. Pojela je tri, pa joj udari{e suze na o~i. – Ja ne mogu vi{e! Nikad u `ivotu nisam jela drva, ne mogu vi{e. – Onda ti mora da si ve} otrovana. – Mo`e biti! – odgovori ona. – A ose}am da me ne{to grebe u gu{i. – E, to je. Ti si ve} otrovana! Ja nastavih istrajno i pojedoh devet drvaca, pa i ja izgubih apetit i osetih da me grebe u grlu. – Svr{eno! I ja sam otrovan! – rekoh sve~ano, kao {to u takvome trenutku treba re}i. Nastade zatim jedan trenutak mukle ti{ine, pri kome sam ja razmi{qao koliko je ~etiri puta sedam i nikako nisam mogao da se setim, a ona, ne znam {ta je mislila, al’ znam da je ~a~kala zube, jer joj se bilo zaglavilo izme|u zuba jedno drvce. Najzad, ona prekide tu sve~anu ti{inu pitawem: – Pa {ta }emo sad? To me pitawe dovede u u`asnu zabunu, jer odista, po{to smo trovawe kao glavni posao svr{ili, ja nisam znao {ta bi sad drugo imali da radimo! Najzad, pade mi sre}na misao na pamet. – Zna{ {ta, po{to smo ve} otrovani, hajde prekrsti se! Ona se prekrsti, a to isto u~inih i ja. – A sad – nastavih ja – da idemo svaki svojoj ku}i da umremo. Sramota je, zna{, da umremo ovde, u ba{ti. Mi smo deca iz boqih ku}a, pa je sramota da umremo u ba{ti! – Jeste! – re~e ona i po|osmo.
111
v) RASPLET Cela se stvar, me|utim, svr{ila ovako: Ona je oti{la ku}i i zamolila majku da joj spremi postequ da umre. Tom prilikom joj je priznala da se otrovala, odnosno da je jela drva sa mnom. Majka wena, bez ikakva obzira na wen polo`aj i na wena ose}awa re~e: – E, kad si mogla da jede{ drva u ba{ti, je{}e{ ih i ovde u sobi!... Zadigla joj je zatim sukwicu i po~ela joj s te strane isterivati ona ose}awa koja su Persi duboko u srcu bila usa|ena. 3. ZAVR[ETAK Zbog tih batina Persa me omrzla i tako se svr{ila moja prva qubav. (Branislav Nu{i}) Ovo je odlomak iz kwige Autobiografija Branislava Nu{i}a. Kao i cela kwiga i ovaj odlomak, koji ima{ i u svojoj ~itanci, obiluje vedrinom i humorom. Obrati sada pa`wu na to kako je pisac komponovao pri~u o prvoj qubavi. Svaka pri~a, kao {to zna{, ima: uvod, glavni deo i zavr{etak. [ta je uvod, {ta glavni deo, a {ta zavr{etak ove pri~e? U samome tekstu nazna~eni su kompozicioni elementi pri~e. Uvod i zavr{etak ne dele se na mawe celine. Kao {to se vidi, glavni deo deli se u tri me|usobno povezane celine: a) tok radwe (zaplet), b) vrhunac radwe ili kulminacija i v) rasplet radwe. Evo kako izgleda ukratko prepri~ana pri~e Prva qubav prema wenoj kompozicionoj strukturi: Uvod De~ak se zaqubquje u svoju kom{inicu Persu, k}erku profesora matematike, i u buretu joj iskazuje qubav. Zaplet Persa i de~ak razgovaraju o braku. De~ak shvata da ne mo`e tako lako postati zet profesora kod koga ima lo{u ocenu. Poku{ava da popravi ocenu. Kako mu to ne polazi za rukom, on predla`e Persi da se otruju. Dogovaraju se da jednog ~etvrtka zajedno odu na onaj svet. Kulminacija (vrhunac radwe) Persa i de~ak se sastaju u ba{ti i opra{taju se od ovoga sveta jedu}i palidrvca, kojima su prethodno otkinute otrovne glavice. Kad su ube|eni da su se otrovali, odlaze svako svojoj ku}i da umru. Rasplet Persa majci otkriva {ta je uradila i zato dobija batine. Zavr{etak Posle ovakve kazne Persa prestaje da voli de~aka.
112
Svako pri~awe mora biti kompoziciono oblikovano. Ono mora imati uvod, zaplet radwe, vrhunac radwe, rasplet radwe i zavr{etak. Uvod i zavr{etak ~ine okvirni, kra}i deo pri~e. Glavni deo pri~e koji predstavqa tok radwe prolazi kroz najmawe tri etape: zaplet radwe, vrhunac radwe i rasplet radwe. Pri pismenom oblikovawu pri~e re~enice se grupi{u u ve}e vizuelno uo~qive celine koje se nazivaju pasusi (stavovi, paragrafi ili alineje). Po~eci pasusa uvek su malo uvu~eni u tekst. Po pravilu, uvodni i zavr{ni deo pri~e ~ini jedan ili dva pasusa, dok je glavni deo pri~e razdeqen u ve}i broj pasusa, ~iji broj ne mora da se podudara sa brojem etapa glavnog dela pri~e: razvojem, vrhuncem i raspletom pri~e. Svaka etapa glavnog dela pri~e mo`e biti sastavqena od vi{e pasusa. Odredi doga|aj ili do`ivqaj koji }e{ usmeno ili pismeno ispri~ati u~enicima u odeqewu. To, na primer, mogu biti pri~e na slede}e teme: Dogodilo se u mojoj ulici; Pri~a moga oca/majke/ sestre/brata; Najsme{niji doga|aj u {koli; Tada mi je bilo najlep{e; To me je najvi{e obradovalo, Dogodilo mi se na putovawu / na letovawu, i sl. Doga|aj ili do`ivqaj pri~aj po planu, i to tako da o svakoj ta~ki plana navede{ po dve-tri re~enice. Tvoje kazivawe treba da bude kompoziciono pregledno, i mora da sadr`i sve kompozicione etape pri~e.
113
OPISIVAWE STATI^KIH I DINAMI^KIH I POJAVA U PRIRODI Uspavana i probu|ena priroda Nastupi uko~enost i napeto nede{avawe. Sneg potamneo, vazduh ogluveo, {uma se pritajila, vetrovi izgubili zamah. Studen dostigla najvi{u, mrtvu ta~ku, i sad prolazi kroz neko unutra{we preobra`ewe. Tok reke je izbio u prazninu i zako~io se; priprema se osnova za promenu koja }e se desiti kroz tri nedeqe, u prvoj polovini marta. (...) Studen ne napada i ne ujeda, nego se ~ovek sa wom sudara, nale}e na wu... Sneg: istovaren i od svih zaboravqen teret. Led, uglavqen me|u obalama potoka. (...) Na mahove podune vetar, hladan i ~ist kao mermerna kocka. Visoko iznad no}i, u bezimenoj zvezdi, iskri varnica radosti. Proradio je kvasac prirode: ima ga u kapawu, u {umorewu, {u{kawu, u ki{wewu i natapawu. Hu~e gore, bubre daqine. Pomr~ina je keru{a koja po celu no} cvili. Me{aju se odjeci i odsevi, leluji i odsevi. (...) Pune se obori, `ivot u wima se udvostru~uje: izme|u ov~ijih runa tr~karaju jagawci kratke i ~iste dlake, okupani i pod{i{ani za dolazak prole}a. Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e, plinu}e preko bregova i krovova, razlete}e se kroz sumrake... Razlomi}e se klisure i brane, zinu}e doline, i otkri}e se da zima ima krotku i vla`nu du{u. (Milovan Danojli}) Iz petog razreda ve} zna{ da se opis spoqa{weg prostora naziva eksterijer. U ovome odlomku iz romana Godine prolaze kroz avliju savremenog srpskog pisca Milovana Danojli}a dat je opis prirode u zimu i u rano prole}e, zapravo u vreme bu|ewa prole}a. Obrati pa`wu kako je opisana priroda za vreme trajawa zime. Pisac ka`e da je nastupila „uko~enost i napeto nede{avawe”. Kojim elementima pisac potkrepquje tu „uko~enost” i „nede{avawe” u prirodi? Koje delove prirode ukqu~uje u opis? Koje wihove karakteristike iznosi? Izdvoj osobine koje pisac pripisuje snegu, vazduhu, {umi, vetrovima, toku reke, studeni, ledu. Sve je dato stati~no, kao na slikarskom platnu na kojem je oslikana mrtva priroda. I pojave koje su po sebi dinami~ne (kao npr. vetar, tok reke) upotpuwuju tu stati~nu sliku op{teg „nede{avawa”. Kao da je sve zamrznuto, i tako uhva}eno slikarskom ki~icom na platnu. Prvi deo opisa eksterijera pisac je u celini zasnovao na opisivawu stati~ne slike prirode, u kojoj su sve pojave kao weni sastavni delovi tako|e dobile osobine stati~nosti. [ta jedino „na mahove” pokrene tu stati~nu sliku, daju}i znakove da ona, iako je stati~na, nije i slika mrtve prirode? Na koji na~in pisac oslikava o`ivqavawe prirode? ^ime nagove{tava „bu|ewe prirode”? Kako shvatate misao da „iskri varnica radosti”? [ta je zapalila ta varnica? Po ~emu se vidi da je proradio „kvasac prirode”? Kako je oslikana dinamika u prirodi? Ko jim glagolima pisac karakteri{e (odre|uje) gore, daqine, pomr~inu? Koje pojedinosti pisac unosi u opis prirode da bi ja~e istakao weno prole}no bu|ewe? Kako su opisani obori, i wihovi stanovnici jagawci? Kako je opisan sneg?
114
Kojim stilsko-izra`ajnim sredstvima je pisac ostvario vrlo upe~atqivu sliku bu|ewa prole}a? Kako se zove stilska figura ostvarena u primerima: „ Hu~e gore, bubre bregovi”, „... keru{a ... po celu no} cvili”? Koja stilsku figuru je pisac upotrebio u primerima: „Uskoro }e i sneg po~eti da uzmi~e...., razlete}e se kroz sumrake”, „...zinu}e doline..”; „Studen ne napada i ne ujeda”? Ima li u tekstu epiteta i pore|ewa? Izdvoj ih, i objasni na koji na~in oni doprinose `ivopisnosti stati~nih i dinami~kih slika prirode. A koja je stilsko-izra`ajno sredstvo pisac upotrebio pri suprotstavqawu stati~ne i dinami~ke slike prirode? Da li i samo suprotstavqawe stati~nosti i dinami~nosti tako|e doprinosi upe~atqivosti opisa slike prirode? Pisac se pri opisu stati~nog i dinami~kog eksterijera poslu`io stilskim postupkom koji se zove kontrast. Kontrast ili antiteza jeste vrsta pore|ewa koje po~iva na suprotnosti. U ovome tekstu kontrastirana su dva opisa: stati~ki i dinami~ki, tako da je kontrast ostvaren u oblikovawu celoga teksta. Kontrast, me|utim, mo`e biti i stilska figura, kada se pore|ewe po suprotnosti vezuje za re~i, sintagme ili re~enice, kao npr.: Re~i i ve`u i dre{e; Bivali su i zli i dobri; Kraj i po~etak, je li to svejedno? ^esto pri~aju o ku}i, a retko u wu ulaze; i sl. Upotrebom kontrasta uvek se poja~ava emocionalni utisak. Napravi opis eksterijera, i to tako {to }e{ kombinovati i suprotstavqati elemente stati~kog i dinami~kog opisa. Opis }e{ praviti tako {to }e{ u wega ukqu~iti ve}i broj me|usobno povezanih pojedinosti. Pri stati~kom opisu slu`i se epitetima i pore|ewima, a pri dinami~kom jo{ i personifikacijama, onomatopejama, kontrastima.
115
STATI^KO I DINAMI^KO OPISIVAWE PREDMETA U ENTERIJERU Furuna Furuna slu`i i za kuvawe, i za pe~ewe hleba, za grejawe prostorije, su{ewe ode}e i obu}e. Otkako su se vidici ohladili i smrkli sav se `ivot svio oko pe}i: kraj we se sedi, prede i plete, obeduje i drema, tu se i{~ekuju smrknu}a i do~ekuju gluva doba. Po sto puta na dan plotna se do vriska zacrveni, da onda zapadne u lenost i presi}enost. Pe} se ~isti izjutra, kad se soba mete i provetrava, a potom je, u potpuno rashla|enoj prostori ji, iz po~etka zalo`e. (...) Sporo, kao ispod zemqe, soba se zagreva. Pri jutarwem provetravawu rashladi se ono {to se najbr`e i zagreje, vazduh, a zidovi sa~uvaju svoju te{ku, postojanu toplinu. Sredi{te opirawa zimskoj teskobi je vatra zalo`ena u sobnoj furuni. Ona je tvr|ava ku}ne snage i samopouzdawa. Pr{te iskre, drvo se veseli, `ar mu je prodro pod koru, svrdla ga i razara, ta~ku po ta~ku. Pe} se raskokodakala, sama sa sobom pri~a, pocupkuje, radi. (...) Naslagana uz furunu, drva ~ekaju svoj trenutak, da se zagwure u vatru. Bagremovina lako plane: ona voli vatru, i vatra joj na qubav uzvra}a. Plamen na wu kidi{e, uvija se, li`e je i nagriza, dok se ne uvu~e na wu... Dim bagremovine je jak, o{tar, besan, ujeda za o~i, dok i wega ne zahvati plamen. (...) Bagremovina pra{ti, sva|a se, hita da se ispraska pre nego {to je zatrpa umudreni `ar. (...) Uku}ani sede oko furune, ili se krive iznad we, da ogreju prozeble {ake, i da tim istim {akama, zaklone i za{tite vrelinu, koja u po~etku ne voli da se udaquje od plotne. (...) Negde oko sredine prepodneva, furuna se smiri i po~ne ujedna~eno disati: znak da je obuhvatila sav sobni prostor, da je uzela meru svakom dlanu. (Milovan Danojli})
116
U ovome odlomku iz romana Milovana Danojli}a Godine prolaze kroz avliju opis enterijera sveden je na opis furune. Obrati pa`wu kako je komponovan taj opis. Po kome planu pisac opisuje furunu? Kako je na po~etku opisana furuna? Da li prevladavaju stati~ni ili dinami~ni elementi opisa? Izdvoj sve elemente stati~nog opisa furune. Kako je pisac uspostavio harmoniju stati~nog opisa furune sa opisom sobe u kojoj se ona nalazi? Drugi deo opisa furune je vrlo dinami~an. ^ime je postignuta dinami~nost opisa? Izdvoj glagole koji posebno doprinose dinami~nosti opisa. Izdvoj sve epitete koji doprinose `ivopisnosti opisa. Izdvoj onomatopeje kojima se posebno nagla{ava dinami~nost opisa. Izdvoj personifikacije koje doprinose dinami~nosti slike „rasplamsale furune”. Koja je stilska figura upotrebqena u re~enicama: „Dim bagremovine je jak, o{tar, besan”; „Plamen na wu kidi{e, uvija se, li`e je i nagriza, dok se ne uvu~e u wu”? U navedenim primerima istaknuti pojmovi re|aju se jedan za drugim, ali tako da je svaki naredni zna~ewski ili emocionalno ja~i (upe~atqiviji) od onog prethodnog. Stilska figura koja podrazumeva re|awe najmawe tri jezi~ke jedinice (re~i, sintagme ili re~enice) od kojih svaka naredna poja~ava (ili umawuje) zna~ewe prethodne naziva se gradacija. Gradacija, dakle, slu`i da se izrazi narastawe (poja~avawe) nekog zna~ewa ili ose}awa. Zato je ona vrlo zna~ajan element dinami~kog opisivawa. Napravi plan opisa nekoga predmeta u enterijeru (na primer tvoga kompjutera, radnog stola, televizora, usisiva~a i sl.). Pri opisu eneterijera treba da se koristi{ elementima i stati~kog i dinami~kog opisa. U opisu kombinuj i suprotstavqaj stati~ke i dinami~ke slike. Da bi opis bio {to `ivopisniji i upe~atqiviji, slu`i se epitetima, pore|ewima, personifikacijama, kontrastima i gradacijama.
117
KWI@EVNI PORTRET KAO OSNOVA ZA PORTRETISAWE LI^NOSTI IZ NEPOSREDNE OKOLINE Sveta zvani Cevka U crnom, nezgrapnom i katranastom ~unu dolazi jednooki ribar Sveta, zvani Cevka. Svi ga ovde znaju i smatraju svojim. Sedi na krmi, i vesla i kormani jednim veslom, koje je kuso i nagorelo kao varja~a kojom se pekmez me{a. Cevka je potpuno odeven na ovoj bo`ijoj zvezdi, me|u stotinama razgoli}enih kupa~a: na glavi mu te`ak paorski {e{ir od crnog sukna, ispod kaputa prsluk, i to zakop~an do posledweg dugmeta, zatim suknene pantalone, pa neke papu~e na bosim nogama. Tako je i na Bo`i} odeven. I uvek je crn i ~a|av. „Ti Cevka, kao da si kroz dimwak leteo”, ka`e mu nekad neko, a on `mirka onim jednim okom, crnom okorelom rukom tare podbradak i, vidi se, misli na posao. A wegov posao, to je ponaj~e{}e kra|a, ili neka sumwiva preprodaja, jer gazda Stanko, koji daje karakteristike svemu {to po Savi i oko Save pliva, vesla ili hoda, i to redovno ta~no i nepogre{ivo, ka`e za wega da ho}e da pridigne sve {to nije za nebo prikovano. Wemu su u poteri, tako nekom prilikom, i izbili ono desno oko. A tu se i krije dubqi smisao onih re~i koje mu je Stankov kabiner Jovan, zvani Lala, ~esto ka`e kad ga zate~e uve~e oko kabina: „Pazi se ti, Cevka, ka`em ti, jer nema{ rezervni par o~iju”. – Eto, nakazan, crn, mra~an, i on gami`e, kao vodena buba – za svojim plenom. Stvorewe! I takvo je prokletstvo na wemu da izgleda opasan i sumwiv i onda kad nema nikakve namere ili ~ak kad ima dobru nameru. Tako prolazi Cevka na svom ~amcu. Za wim ostaje beli~ast trag dima iz lule, kao ugarak kratke i crne lule, koju on nikad, ni upaqenu ni uga{enu, ne pu{ta iz usta. Tako pu{e lulu qudi koji su nemirni u sebi i nemaju ~iste ra~une sa svetom. (,,Da se ne dr`i zubima za lulu, on bi pao u Savu”, ka`e Stanko). (Ivo Andri})
paor – seqak; kabiner – ~ovek kome je poverena sobica na brodu (kabina)
U ovom odlomku iz pri~e Na Savi nobelovac Ivo Andri} opisao je lik ribara Svete. Obrati pa`wu kako je pisac portretisao ribara Svetu. U koju ga je situaciju postavio za portretisawe? Da li je slu~ajno izabrao ~amac kao mesto portretisawa? Koje osobine ~amca pisac iznosi? Kako je opisano veslo? Jesu li te osobine saglasne Svetinim fizi~kim osobinama, ili su u suprotnosti s wima? Koje elemente objektivnog opisa pisac ukqu~uje u Svetin portret? (Priseti se da u elemente objektivnog opisa spadaju podaci koji se mogu uo~iti ~ulima.) Izdvoj sve epitete kojima su oslikane fizi~ke osobine Svetine. Da li pisac portreti{e Svetu navo|ewem samo wegovih fizi~kih osobina? Koje karakterne Svetine osobine pisac izdvaja? Kako se te osobine ukqu~uju u portret: da li ih
118
pisac iznosi neposredno, ili kroz mi{qewe nekog drugog lika? Kakva je uloga „gazda Stanka” u Svetinom portretisawu? Koje Svetine osobine otkrivamo kroz gazda Stankovo vi|ewe ribara Svete? Kako tuma~i{ re~enicu „da ho}e da podigne sve {to nije za nebo prikovano”? Da li u Svetinom portretisawu u~estvuje i ocena nekog drugog lika, osim gazda Svete? Izdvoj pore|ewa koja najboqe oslikavaju Svetine karakterne osobine. Kako je pisac uspostavio vezu izme|u objektivnih i subjektivnih elemenata opisa na kraju teksta? Obrati pa`wu na koji na~in je pisac povezao na~in Svetinog pu{ewa sa psiholo{kom karakterizacijom wegovog lika. U portretisawu neke osobe pisci se po pravilu slu`e i elementima objektivnog i elementima subjektivnog opisa. U elemente objektivnog opisa ulaze zna~ajne pojedinosti vawskoga izgleda (dob, stas, odelo, ode}a, obu}a, lice, glas, pokreti, polo`aj, na~in govorewa, i sl.), dok u elemente subjektivnog opisa ulaze zna~ajne karakterne osobine date osobe (koje se iznose kao stav i ose}awe koje pisac ili neko drugi iznosi o datome liku). Da bi portret neke osobe bio potpuniji, neretko se u opis ukqu~uju i odre|eni postupci datoga lika, wegov odnos prema drugim qudima, wegovo pona{awe u odre|enoj situaciji, mi{qewe drugih qudi o wemu, i sl. Napravi plan po kome je Andri} portretisao ribara Svetu. Neka ti Andri}ev portret ribara Svete poslu`i kao osnov za vlastito portretisawe nekog lika iz tvoje neposredne okoline. Napravi pismeni portret nekog svog suseda ili poznanika, i to tako {to }e{ najpre napraviti plan opisa. A u opis treba da ukqu~i{: a) wegove najzna~ajnije fizi~ke karakteristike, b) wegove najbitnije karakterne osobine, v) saglasnost ili nesaglasnost wegovih fizi~kih i psihi~kih osobina, g) wegovo pona{awe u odre|enim situacijama u kojem se prepoznaju wegove karakterne osobine, d) sliku lika u vi|ewu nekog wegovog prijateqa.
119
IZVE[TAVAWE Izve{taj Pro~itaj slede}a tri novinska teksta, uo~avaju}i sli~nosti i razlike me|u wima.
1) Nosioci registrovanih poqoprivrednih gazdinstava mogu da podnesu zahtev za kratkoro~ne kredite KOMBANK AGRAR, u 270 ekspozitura Komercijalne banke. (Ve~erwe novosti, 5. 5. 2008) 2) Ovogodi{wa „Biciklijada” odr`ava se u sutra u 11 ~asova na Trgu Republike, odakle }e qubiteqi biciklizma pod sloganom „Iza|i i okre}i” krenuti ka ciqu na U{}u. Ova vo`wa je promocija zdravog i aktivnog na~ina `ivota, rekreacije, dru`ewa, kao i alternativnog prevoznog sredstva. „Biciklijada” nema takmi~arski karakter, a organizatori su jo{ jednom uputili apel voza~ima da bar jednom godi{we do|u u grad bez automobila. Beogradska „Koka-Kola” biciklijada je tradicionalna gradska manifestacija koju organizuje asocijacija „Sport za sve” pod pokroviteqstvom Skup{tine grada, a o~ekuje se da }e ove godine u~estvovati i invalidi. (Politika, 3. 5. 2008) 3) Umetnost u samo tri minuta Najkra}i festival najkra}eg filma, koji Francuski kulturni centar organizuje u vi{e od 60 gradova {irom sveta, bi}e odr`an u Novom Sadu (danas u 17 ~asova u Kulturnom centru) i Beogradu (u nedequ, 4. maja, u 17 ~asova u Kinoteci). Festival najkra}eg filma osnovao je filmski stvaralac Mark Bati, a za deset godina manifestacija se pro{irila na 17 zemaqa i prati ga publika u 65 gradova. U konkurenciji ovogodi{weg festivala je 51 film, od vi{e hiqada prispelih na konkurs iz svih delova sveta. Program }e biti prikazan u samo jednoj ve~erwoj projekciji, u ukupnom tra jawu od dva sata i 15 minuta. Svi filmovi odgovaraju osnovnom kriterijumu da ne smeju da budu du`i od tri minuta. Publika }e biti u prilici da gleda igrane, animirane, eksperimentalne i sve druge vrste filmova. @irijem jubilarnog festivala predsedava francuski rediteq Iv Buase, koji je po~etkom osamdesetih godina bio gost na beogradskom Festu. @iri }e u Parizu dodeliti tri nagrade – gran pri, nagradu za animaciju i nagradu za originalnost, a nagradu publike odredi}e glasovi gledalaca iz svih gradova u~esnika festivala. Nagrada publike svih gradova u~esnika bi}e objavqena 15. maja na sajtu festivala www.trescourts.com. (Blic, 3. 5. 2008)
120
I jedan, i drugi i tre}i t re}i tekst pripadaju izve{tavawu, ali se oni ipak me|usobno razlikuju. Obrati pa`wu na prvi i drugi tekst. Koji je od wih obavest (obave{tewe), a koji vest? [ta se iznosi obave{}u? Koje su osobine vesti? (Podseti se da vest treba da sadr`i odgovore na pitawa: KO? [TA? GDE? KADA? KAKO? ZA[TO?). Da li su u navedenoj vesti dati odgovori na sva pitawa na koja neka vest treba da odgovori? Razvrstaj te sastavne elemente vesti prema pitawima ~ije odgovore vest uvek sadr`i. Da li je tre}i tekst bli`i tekstu obavesti ili tekstu vesti? O kome doga|aju se u tom tekstu govori? Da li novinar unosi u tekst u kojem izve{tava o programu jednoga filmskog festivala i svoja mi{qewa, svoje komentare? Da li je taj tekst du`i od teksta vesti? Koji se i kakvi sve podaci u wemu iznose? Pobroj podatke i ~iwenice koje ovaj tekst sadr`i. Kojim su redom izneseni podaci i ~iwenice? Napravi plan po kojem je tekst sastavqen. Kojoj vrsti izve{tavawa ovaj tekst pripada? Prvi tekst predstavqa obavest, drugi – vest, a tre}i – izve{taj. Izve{taj je jedan od naj~e{}ih oblika izve{tavawa. Neretko je du`i Izve{taj je od vesti, i sastoji se on izno{ewa niza podataka koji su me|usobno povezani, i u vezi su sa temom o kojoj se izve{tava. Izve{tavati se mo`e o radu pojedinaca, institucija, preduze}a, dru{tava, ali i o razli~itim skupovima, sve~anostima i sl. Izve{taj mora biti istinit, a jezik faktografski. To zna~i da se izve{taj po pravilu sastoji od ~iwenica, podataka i brojki. Jezi~ki izraz u izve{taju je precizan, konkretan, zasnovan na ~iwenicama. U izve{taju ne sme biti li~nog stava onoga koji izve{tava, niti elemenata svojstvenih literarnim radovima (nema epiteta, pore|ewa, nema re~i sa prenesenim zna~ewem, nema re~i subjektivne ocene i sl.). Napi{i izve{taj Napi{i izve{taj o radu neke sekcije sekcije u {koli (lin (lingvi gvisti~ sti~ke, ke, literarn literarne, e, recitator recitatorske, ske, likovne, vajarske, biolo{ke, i sl), o nekoj sve~anosti ili o nekoj akciji u kojoj su u~estvovali u~enici {kole (sakupqawu hartije, ure|ivawu dvori{ta i sl.), ili o nekom sportskom takmi~ewu (fudbalskom, odbojka{kom, ko{arka{kom turniru, ili nekoj utakmici). Prilikom pisawa izve{taja, treba: a) ta~no odrediti temu izve{tavawa, b) prikupiti svu gra|u o datoj temi, v) rasporediti gra|u tako da se ~iwenice me|usobno dopuwavaju, g) paziti da jezik izve{taja bude oslobo|en svih emocionalnosti, da bude strogo faktografski (~iweni~an). Neka ti kao ispomo} u pravqewu plana poslu`i slede}i novinski izve{taj o jednoj pesni~koj manifestaciji:
121
Najboqa je „pubertetska“ Na tradicionalni konkurs kwi`evnih susreta „Dani de~ije poezije i stvarala{tva – Gordana Brajovi}“ u Aleksincu stiglo je ove godine vi{e od 2.000 radova osnovaca i sredwo{kolaca iz svih gradova Srbije kao i iz Republike Srpske i Crne Gore. Za pesmu 11. festivala koji }e se odr`ati 22. aprila, `iri je proglasio pesmu „Pubertetska“ Nevene Sto{i}, u~enice 9. razreda O[ „Georgi Stojkov Rakovski“ iz Bawaluke. U kategoriji za u~enike od prvog do ~etvrtog, prvu nagradu za poeziju dobio je Aleksa Stefanovi} („Branko Radi~evi}“, Kru{evac), dve druge pripale su Mini Milosavqevi} („Jovan Sterija Popovi}“, Novi Beograd) i Luki Pe{i}u („Drinka Pavlovi}“, Kur{umlija), dok su dobitnici tre}e nagrade: Lazar Biorac („Ivo Andri}“, Prawani), Nikolina Radulovi} („Milan Ili} ^i~a [umadijski“, Han Pijesak) i Marija Mi{i} („Vo`d Kara|or|e“, Jakovo). Pohvaqene su pesme Davida ^ampara, Marte @ivkovi} i Ru`ice Radanov. Nagradu za prozu dobio je @arko Aksentijevi} („Stevan Sin|eli}“, Beograd). U kategoriji za u~enike od petog do osmog razreda, prvu nagradu za poeziju dobio je Lazar Misi} (O[ „Anta Bogi}evi}“, Loznica), dve druge nagrade pripale su Nata{i Pavi}evi} („Du{an Kora}“, Bijelo Poqe) i Predragu Obradovi}u („Ratko Mitrovi}“, Beograd), dok su tre}u nagradu podelili: Ivan Radisavqevi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok), Jelena Najerica (Osnovna {kola, Ravni Topolac) i Jelena Dedeji} („Pavle Roviwski“, Podgorica). Pohvaqene su pesme Teodore Mi{eqi}, Milivoja Zlatkovi}a i Danijela Lazi}a. Specijalna nagrada za originalni pristup poeziji dodeqena je, za ciklus pesama, Ru`ici Radovanovi} („Vasa ^arapi}“, Beli Potok). Prvu nagradu za prozu dobila je Olivera Rackovi} („Vasa ^arapi}“, Beograd), drugu Aleksa Arula („Aleksa [anti}“, Kalu|erica), a tre}a nagrada n agrada pripala je Nemawi Ze~i}u („Sveti Sava“ Bajina Ba{ta). U kategoriji za sredwo{kolce dobitnik prve nagrade za prozu je Vasilija Antonijevi} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Vrawe), a dve druge – Milan Jeremi} (Ekonomska {kola „Nada Dimi}“, Zemun) i Katarina Kosti} (Sredwa {kola iz Ribara). Tre}u nagradu dobili su Milica Rakixija (Filolo{ka gimnazija Beograd) i Marina Rai~evi} (ST[ „Mihajlo Pupin“, Kula). Specijalne nagrade za originalni pristup prozi dobili su Milo{ Petakovi}, Aleksandra Lopu{ina i Petar Kokinovi}). Prvu nagradu za poeziju ponela je Jovana Stojkovi} (PTT [kola, @itora|e), drugu su podelili Jefimija Koci} (Gimnazija „Bora Stankovi}“, Ni{) i Jasmina Milo{evi} (gimnazija iz Blaca), a tre}a nagrada pripala je Teodori Markovi} (Muzi~ka {kola „Isidor Baji}“, Novi Sad), Milo{u Bel~evi}u (Sredwa turisti~ka {kola, Zlatibor) i Ani Golubovi} (Gimnazija, Po`arevac). Pohvaqeni su radovi Milice \urovi}, Marije Madi} i Bojane Alamerovi}. Za pesme posve}ene Gordani Brajovi} dodeqene su tri ravnopravne nagrade Nemawi Spalevi}u, Stefanu Stankovi}u i Mariji Rai~evi}. Svi ovi radovi bi}e objavqeni u Zborniku, u izdawu ‘„Ve~erwih novosti’’. (Ve~erwe novosti, 27. 3. 2008)
122
PISAWE PRIVATNOG I POSLOVNOG PISMA Osnovno pismeno sredstvo pomo}u koga qudi razmewuju poruke, vesti, misli i ose}awa jeste pismo. Pisma se dele prema vrsti namene. Na osnovu toga kome je nameweno, pismo mo`e biti: 1. privatno (intimno) 2. slu`beno (poslovno) Za obe vrste pisma postoje p ostoje pravila kojih se moramo pri pisawu pridr`avati. Ta pravila su za privatno i slu`beno pismo u pone~emu sli~na a u pone~emu razli~ita. Prvo }emo se upoznati sa pravilima pisawa privatnog pisma. Da bismo ta pravila boqe upoznali, evo najpre teksta jednog privatnog pisma: Beograd, 24. 4. 2008. Draga Majo, Pro{lo je mnogo vremena od na{eg posledweg susreta. Nije nam uspelo da se vidimo za vreme zimskog raspusta, ali ti obe}avam da }u za vreme letweg raspusta do}i kod tebe u Novi Sad. @eqno i{~ekujem kraj {kolske godine pa da u`ivamo u dru`ewu. ^ula sam da je Novi Sad veoma lep grad. Posebno me interesuje Petrovaradinska tvr|ava. Ovih godina je u centru pa`we i zbog Egzita. Imam mnogo toga da ti ispri~am , ali ne}u mo}i da provedem ceo raspust sa tobom. Mama mi je obe}ala da }emo ove godine i}i na more. Veoma sam sre}na s re}na zbog toga. Bi lo bi lepo kada bismo zajedno mogle i na more. Mo`da nam se `eqa i ispuni, ko zna... Nadam se da }e{ i ti meni uskoro pisati. Puno te pozdravqam tvoja Natalija
123
Privatno pismo pi{e se osobama koje su nam mile i drage, za koje nas ve`e qubav i prijateqsto. Takvo pismo pi{emo roditeqima, bra}i, sestrama, drugoj rodbini i pri jateqima, dragim poznanicima, drugovima, drugaricama naj~e{}e sa letovawa, zimovawa, izleta, ekskurzija i sl. Sva privatna pisma imaju uobi~ajen izgled: U gorwem desnom uglu pi{e se mesto i datum. Ispod toga, u levom uglu ili u sredini, sledi oslovqavawe , iza koga dolazi ili zapeta ili uzvi~nik. Ispod oslovqavawa dolazi sadr`aj pisma, i to tako {to prvi red sadr`aja obavezno po~iwemo velikim slovom (bez obzira da li smo stavili zapetu ili uzvi~nik iza oslovqavawa). Na kraju, u levom ili desnom uglu dolazi pozdrav , a u desnom uglu potpis. U privatnom pismu najobi~niji na~in oslovqavawa jeste: Dragi / Draga (tata, roditeqi, Petre, mama, seko, Jelena, tata i mama...) Naj~e{}e se privatno pismo zavr{ava slede}im tipom pozdrava: Mnogo te/ vas voli tvoj/tvoja/ va{/ va{a.... Puno te/ vas voli... Pozdravqa te / vas... Ako se na kraju pisma ne{to dopi{e, ne{to doda {to smo zaboravili napisati u sadr`aju, onda se posle pozdrava u levoj strani pisma stavqa skra}enica pisana velikim latini~kim ili }irili~kim slovima iza kojih dolaze ta~ke P.S. ili P.S. (od latinskog: post scriptum = posle napisanog). A kako se i kome se pi{e slu`beno (poslovno) pismo? Osnovni elementi koje mora sadr`avati svako slu`beno ili poslovno pisma jesu: Zaglavqe /adresant (onaj koji {aqe pismo) Datum Adresat (onaj koji prima pismo) Predmet Uvodni pozdrav Tekst Zavr{ni pozdrav Ime i prezime i potpis Prilozi
124
Evo teksta jednoga poslovnog pisma: Petar Petrovi} Janka Veselinovi}a 34 11 000 Beograd tel. 063/888 77 66 elektronska adresa: petarpªpogled.net Beograd, 17. 4. 2008.
MATICA SRPSKA Novi Sad Predmet: Poruxbina Re~nika srpskog jezika Po{tovani, @eleo bih za na{e neformalno udru`ewe po{tovalaca }irilice i srpskoga jezika nabaviti 10 primeraka „Re~nika srpskoga jezika”, koji je iza{ao u izdawu Matice srpske krajem pro{le godine. Vama se obra}am jer znam da kao izdava~ dajete 20% popusta na sva izdawa. Molim vas da mi profakturu po{aqete na prilo`enu adresu, kako bih mogao uplatiti primerke Re~nika. S po{tovawem, (svojeru~ni potpis) Petar Petrovi}
Poslovno ili slu`beno pismo osnovni je vid komunikacije u savremenom poslovawu, ~ija je svrha da ~itaocu pru`i odre|enu informaciju. Iako poslovno pismo po pravilu slu`i za komunikaciju izme|u dve razli~ite kompanije, ono mo`e biti vid komunikaci je i izme|u dva pojedinaca, kao i izme|u pojedinca i kompanije. Slu`beno ili poslovno pismo ima veoma jasno i precizno odre|enu strukturu koja ne trpi odstupawa. Prvo, i najva`nije, primaocu poslovnog pisma mora odmah biti jasno uo~qivo ko mu pi{e. Dakle, u vrhu stranice, naj~e{}e na wenoj levoj strani, u zaglavqu, pi{u se osnovni podaci po{iqaoca – adresanta. Preduze}a, naravno, imaju svoje memorandume u kojima se nalaze ovi podaci. Ukoliko je re~ o individualnom poslovnom (slu`benom) pismu, u zaglavqu stoje osnovni podaci o po{iqaocu – ime, prezime, adresa, kontakt telefon (naj~e{}e je to broj mobilnog telefona) i adresa elektornske po{te (elektronska adresa). Na desnoj strani ispod podataka o po{iqaocu dolazi podatak o mestu i vremenu pisawa pisma. Datum se pi{e arapskim brojkama, bez nule ispred jednocifrenih brojeva, sa ta~kom iza. Nakon datuma pi{e se puno ime meseca, pa onda godina sa ~etiri cifre i ta~kom. Slede}u celinu predstavqaju podaci o primaocu. Oni se pi{u ispod zaglavqa na sredini stranice. Dakle, naziv kompanije, odnosno ime, prezime i adresa primaoca. Posle
125
toga se navodi predmet pisma, odnosno kratak i jasan opis sadr`aja pisma (npr. Predmet: Ponuda). Sledi na levoj strani oslovqavawe. Primaoca pisma oslovqavajte u skladu sa pravilom – ako je primalac poznat, pismo se zapo~iwe re~ima „Po{tovani gospodine/gospo|o Petrovi}”. Ukoliko ne znamo ime i prezime primaoca, pismo po~iwemo samo izrazom „Po{tovani”. Iza formule oslovaqavawa pi{e se zapeta. Prvi pasus poslovnog pisma iza oslovqavawa po~iwe velikim slovom i treba da sadr`i jasnu i preciznu informaciju o razlozima obra}awa adresatu (primaocu). Ostali deo teksta treba da se odnosi iskqu~ivo na predmet pisma. Informacije treba da su kratke, stil pisawa jasan i sa`et. Posebnu pa`wu treba obratite na pravopis. Posledwi pasus, pre pozdrava, slu`i da iznesete svoja o~ekivawa u vezi sa predmetom Va{eg pisma. Na kraju, naravno, pozdrav. Opet formalan – „S po{tovawem”, „Srda~an pozdrav” i sl. Veoma je va`no da ne zaboravimo da se na kraju pisma potpi{emo, ali i da obavezno otkucamo svoje ime i prezime. Na kraju, ukoliko se uz poslovno pismo {aqe i bilo kakva prate}a dokumentacija, to se obavezno i navedi, na kraju pisma, pod stavkom „Prilozi”, s tim da se pobroje nazivi svih priloga koji se {aqu uz pismo.
126
SADR@AJ BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I ...........................................................................5 Re~i................................................................................................................................5 TVORBA (GRA\EWE) RE^I.........................................................................................................8 Tvorbena osnova i tvorbeni nastavak.....................................................................9 Izvedene re~i (izvedenice).......................................................................................10 Slo`ene re~i (slo`enice)........................................................................................12 ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA .......................14 Sumwi~ewe .................................................................................................................14 Predikativna slu`ba prideva i imenica.............................................................15 Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenica............................................17 GLASOVI SRPSKOG JEZIKA ...................................................................................................20 Govorni organi...................................................................................................................20 Samoglasnici (vokali) .....................................................................................................22 Suglasnici (konsonanti) .................................................................................................23 Slogotvorno R.....................................................................................................................23 Podela suglasnika po mestu tvorbe ................................................................................24 Podela suglasnika po zvu~nosti .....................................................................................25 Podela suglasnika po na~inu tvorbe..............................................................................25 NEPOSTOJANO A .......................................................................................................................27 PROMENA L u O ..........................................................................................................................30 JOTOVAWE ....................................................................................................................................33 JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI ...................................................................35 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti ......................................................36 PALATALIZACIJA ...................................................................................................................38 SIBILARIZACIJA ...................................................................................................................41 Izuzeci od sibilarizacije ..............................................................................................43
127
JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBE ..............................................................44 Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe .................................................45 Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe.....................45 Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe............................46 Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe..................46 GUBQEWE SUGLASNIKA .........................................................................................................47 Izuzeci od paravila o gubqewu sauglasnika ................................................................48 ASIMILACIJA SAMOGLASNIKA ......................................................................................49 AKCENAT......................................................................................................................................50 Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcenti....................................50 Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenat .............................51 PRIDEVSKE ZAMENICE..........................................................................................................52 Upitno-odnosne pridevske zamenice.............................................................................54 Prisvojne zamenice...........................................................................................................56 Prisvojna zamenica za svako lice (povratna prisvojna zamenica) ........................57 Pokazne zamenice...............................................................................................................58 Neodre|ene, odri~ne i op{te pridevske zamenice ....................................................60 Neodre|ene zamenice .................................................................................................60 Odri~ne zamenice ......................................................................................................60 Op{te zamenice .......................................................................................................62 AORIST.........................................................................................................................................64 IMPERFEK(A)T ..........................................................................................................................66 PLUSKVAMPERFEK(A)T..........................................................................................................69 FUTUR DRUGI ..............................................................................................................................73 IMPERATIV................................................................................................................................76 POTENCIJAL (KONDICIONAL) .........................................................................................79 Glagolski prilog sada{wi...............................................................................................81 Glagolski prilog pro{li ................................................................................................83 Trpni glagolsi pridev......................................................................................................86
128
PREGLED (SISTEMATIZACIJA) GLAGOLSKIH OBLIKA.............................................89 Slo`ena re~enica ..............................................................................................................92 Nezavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Nezavisnoslo`ene re~enice...................................................................................93 Zavisni odnos me|u re~enicama u slo`enoj re~enici – Zavisnoslo`ene re~enice....................................................................................... 95 Komunikativne i predikatske re~enice.......................................................................97 ISKAZIVAWE RE^ENI^NIH ^LANOVA RE^JU, SINTAGMOM I RE^ENICOM ...............................................................................................99 PISAWE IMENA NEBESKIH TELA ...................................................................................102 JEZI^KA KULTURA .................................................................................................................105 Prepri~avawe sa isticawem karakteristike lika...................................................107 Pri~awe sa kori{}ewem elemenata kompozicione forme ....................................110 Opisivawe stati~kih i dinami~kih pojava u prirodi............................................114 Stati~ko i dinami~ko opisivawe predmeta u enterijeru.......................................116 Kwi`evni portret kao osnova za portretisawe li~nosti iz neposredne okoline ....................................................................................................118 Izve{tavawe .....................................................................................................................120 Izve{taj ..................................................................................................................120 Pisawe privatnog i poslovnog pisma.........................................................................123
129
