Osnovi Farmakologije i Toksikologije (1)

OSNOVI FARMAKOLOGIJE I TOKSIKOLOGIJE

Prof dr Dragan Joksović

(I) DEFINICIJE 









Hemijski agensi (supstancije) su jedinjenja koja utiĉu na biološku aktivnost ţivog organizma. Biološka aktivnost je zbir svih promena u biološkom sistemu izazvanih hemijskim agensom. Lekovi su hemijski agensi koji mogu biti upotrebljeni za prevenciju, ublaţavanje, leĉenje ili dijagnozu bolesti. Zato su, za razliku od hemijskih agenasa, lekovi namenjeni kao delotvorne supstance za leĉenje bolesti i odrţavanje zdravlja. Lekoviti proizvodi su dozni proizvodi ili preparati lekova za upotrebu u ljudi ili ţivotinja

DEFINICIJE 





Otrovi (toksiĉna jedinjenja) su hemijski agensi koji izazivaju štetne efekte. Dok doze mnogih hemijskih substancija ĉesto odreĊuju da li je efekat delotvoran ili štetan, otrovi uglavnom nemaju medicinsku upotrebu u bilo kojoj dozi. MeĊutim, ne treba zaboraviti Paracelzijusa koji kaţe: "... sve je i lek i otrov, samo ih doza razdvaja...“ Na ovim prostorima, najĉešći uzroĉnici akutnih trovanja su upravo lekovi.

DEFINICIJE







Potencija oznaĉava dozu ili koncentraciju

jedinjenja koja je obiĉno potrebna da bi se izazvao potreban efekat. Više potentni agensi proizvode specifiĉne efekte u manjim dozama ili koncentracijama. Intrinsic activity (unutrašnja aktivnost) oznaĉava maksimalni efekat koji hemijski agens moţe ostvariti u biološkom sistemu. Efikasnost je termin koji objašnjava zbir svih delotvornih aktivnosti za prevenciju, ublaţavanje, leĉenje i dijagnozu bolesti.

(II) FARMAKOLOGIJA 





Iz napred navedenog proizlazi da se farmakologija najuţe moţe definisati kao: Nauĉna disciplina koja se bavi delovanjem leka na zdrav ili bolestan organizam, ili mnogo šire: Nauĉna disciplina koja se bavi interakcijom izmeĊu hemijskog agensa i biološkog sistema.

FARMAKOLOGIJA 

     

Zbog prethodnih definicija, teško je razdvojiti farmakologiju od njenih brojnih graniĉnih disciplina ukljuĉujući: fiziologiju patofiziologiju mikrobiologiju biohemiju biofiziku biofarmaceutiku

FARMAKOLOGIJA 





Farmakologija u njenom najširem smislu, moţe biti podeljena u brojne razliĉite discipline: Farmakokinetika, koja prouĉava apsorpciju, koncentraciju, distribuciju, metabolizam i eliminaciju leka iz organizma. Farmakodinamika, koja prouĉava aktivnost leka na mestu delovanja, odnosno kako lek deluje na organizam.

(III) FARMAKOKINETIKA 

 



Aktivnost leka je rezultat brojnih, kompleksnih dogaĊanja u organizmu. Obiĉno, oni mogu biti klasifikovani u tri faze: farmaceutska faza farmakokinetska faza farmakodinamska faza

FARMAKOKINETIKA 

Farmaceutska faza:

- dezintegracija oblika leka i rastvaranje (ova faza je uslovljena fiziĉkim i hemijskim osobinama leka).  Farmakokinetska faza: - absorpcija - distribucija - eliminacija 

Farmakodinamska faza:

- interakcija izmeĊu leka i receptora - sve sledeće dogaĊaje koji vode do farmakološkog efekta

DAVANJE LEKOVA 

-

Topiĉka primena: lokalni tretman koţe i sluznica oralno adsorbensi i antacidi aerosolni bronhiolitici lokalni anestetici citostatici u bešiku

DAVANJE LEKOVA   

Oralno davanje Parenteralno davanje Rektalna primena

APSORPCIJA 

-

Apsorpcioni mehanizmi: pasivna difuzija olakšana difuzija ili transport preko nosaĉa aktivni transport inocitoza, fagocitoza i endocitoza

DISTRIBUCIJA Distribucija je reverzibilni transport leka iz jednog dela tela u drugi. Promene u organizmu znaĉajne za distribuciju su: - protok krvi kroz organe i tkiva - permeabilnost membrana - pH razlika izmeĊu plazme i tkiva Vaţne osobine leka su: - veliĉina molekula - vezivanje za proteine plazme i tkiva - rastvorljivost i fiziĉko-hemijske osobine 

BIOTRANSFORMACIJA 

-

-

Biotransformacija se odvija u nekoliko faza: faza I: oksidacija, redukcija i hidroliza dovode do I faze metabolita faza II: konjugacija sa glukuronskom, sumpornom, sirćetnom, amino kiselinama, vodi u II fazu veze metabolita sa kiselinom, indukcija enzima, bioaktivacija

EKSKRECIJA Bubreţna ekskrecija - glomerularna filtracija - tubularna reapsorpcija - tubularna sekrecija Bilijarna i intestinalna ekskrecija Plućna ekskrecija 

(IV) FARMAKODINAMIKA  -

-

-

-

Odnos strukture leka prema specifiĉnom i nespecifiĉnom delovanju: Nespecifiĉni lekovi se nespecifiĉno vezuju za delove bioloških struktura aktivni su samo u relativno visokim dozama Imaju sliĉnu aktivnost ali veoma razliĉite hemijske strukture pokazuju u velikoj meri sliĉnu aktivnost nakon hemijske modifikacije Specifiĉni lekovi: reaguju sa specifiĉnim receptorima (stimulacija ili blokada) otvaraju ili blokiraju jonske kanale modifikuju transportni sistem inhibiraju ili aktiviraju enzime interferiraju sa pojedinim vidovima biosinteze u mikroorganizmima

(V) NEŢELJENA DEJSTVA 



"Ukoliko se od leka zahteva da nema neţeljena dejstva, utoliko postoji opravdana sumnja da on nema ni znaĉajan terapeutski efekat.“ Toksiĉni efekti su dozno zavisni i specifiĉni to znaĉi da će svi pacijenti pokazati toksiĉni efekat ukoliko je data dovoljno visoka doza.

NEŢELJENA DEJSTVA  -

-

Alergijske reakcije: razlikuju se od toksiĉnih efekata jer nisu dozno zavisne i nisu karakteristika svakog leka. baziraju na antigen-antitelo reakciji koja uvek poĉinje istovetnim lancem reakcija bez obzira na strukturu alergena

NEŢELJENA DEJSTVA Hipersenzitivnost sa neposrednom reakcijom: - anafilaktiĉki tip: anafilaktiĉki šok, urtikarija, Quinckeov edem - citotoksiĉni tip: hemolitiĉka anemija, trombocitopenija, agranulocitoza - imunokompleksni tip: glomerulonefritis, egzantem Zakasnele reakcije: - odloţene koţne reakcije, kontaktni ekcem, foto alergije 

NEŢELJENA DEJSTVA TOKOM TRUDNOĆE I NEONATALNOG RAZVOJA    

-

-

Rana embriotoksiĉnost Embriopatije Teratogenost Drugi neţeljeni efekti tokom trudnoće neonatalna respiratorna depresija i sindrom apstinencije nakon opijata maskulinizacija ţenskog fetusa nakon androgena oštećenje sluha nakon aminoglikozida anomalije zuba i kostiju nakon tetraciklina hipotireoidizam nakon tirolitika

(VI) ZAVISNOST OD LEKOVA 

Navika na lekove se karakteriše nagonom na uzimanje specifiĉnih lekova za izazivanje euforiĉnog stanja (psihiĉka zavisnost). Ne postoji fiziološka zavisnost i u sluĉaju prestanka, nema apstinencijalnih simptoma. TakoĊe ne postoji tendencija za povećanjem doze.

ZAVISNOST OD LEKOVA 

 -

-

Narkomanija je definisana kao stanje periodiĉne ili hroniĉne intoksikacije koja je štetna i prouzrokovana ponovnom upotrebom prirodnih ili sintetskih droga. Simptomi su: nagon i obuzetost za nastvkom upotrebe droge i dobiti je na sve moguće naĉine tendencija za povećanjem doze psihološka i fiziološka zavisnost

(VII) INTERAKCIJE LEKOVA  -

Farmakodinamske interakcije: Interakcije koje remete nivo glikoze u krvi (oksitetraciklini i gvanetidini sniţavaju potrebu za insulinom. Dijabetiĉari ih moraju uzimati s oprezom. Neselektivni β-blokatori, kao propranolol odlaţe povećanje nivoa glikoze nakon primene insulina i moţe dovesti do produţene hipoglikemijske reakcije).

INTERAKCIJE LEKOVA - Interakcije koje remete krvni pritisak (antihipertenzivi i antiaritmici ili antianginalni lekovi mogu dovesti do teških hipotonija, alkohol moţe dovesti do smrtnih hipotenzija, tricikliĉni antidepresivi antagonizuju hipotoniĉni efekat guanetidina, α-metil dope, reserpina)

INTERAKCIJE LEKOVA -

-

-

-

Pojaĉanje oto- i nefrotoksiĉnosti (aminoglikozidi i STM povećavaju nefrotoksiĉnost cefalotina, aminoglikozidi i furosemid = ototoksiĉnost) Pojaĉanje relaksacije mišića (aminoglikozidi i relaksanti tokom anestezije povećavaju efekat) Pojaĉana toksiĉnost kardijalnih glikozida (hipo Ca i K pojaĉavaju toksiĉnost glikozida) Povećan rizik od hemoragija ( antikoagulansi kumarinskog tipa mogu u interakciji sa brojnim lekovima izazvati hemoragije: acetilsalicilna kiselina, kinidin, cefalosporini, valproiĉna kis.)

TOKSIKOLOGIJA DEFINICIJE







Kliniĉka toksikologija je medicinska disciplina koja se bavi prouĉavanjem delovanja hemijske materije na organizam i odgovora organizma na to delovanje. Akutna trovanja su posledica unosa dovoljnih koliĉina hemijske materije koje u kratkom vremenskom intervalu mogu dovesti do remećenja osnovnih fizioloških funkcija organizma, pa i njegove smrti. Akutna trovanja mogu biti namerna (suicidalna), zadesna (akcidentalna) i kriminalna.

TOKSIKOLOGIJA 

-

-

Prema putu ulaska hemijskih materija (otrova) u organizam, akutna trovanja mogu biti: inhalaciona peroralna perkutana parenteralna

TOKSIKOLOGIJA 

-

-

Najĉešća trovanja hemijskim materijama: lekovi pesticidi (insekticidi, herbicidi, rodenticidi, fungicidi) industrijski gasovi (amonijak, hlor, CO...) korozivi (kiseline, baze i belila) organski rastvaraĉi (fenol, ksilol, toluol, ugljentetrahlorid, benzin...) otrovne gljive i biljke akoholi droge

PRINCIPI LEČENJA AKUTNIH TROVANJA HEMIJSKIM MATERIJAMA

PRINCIPI LEĈENJA    

 

Leĉenje otrovanog pacijenta bazira se na: 1. Poznavanju osobina toksiĉne materije; 2. Prevenciji dalje absorpcije; 3. Ubrzanju eliminacije absorbovane toksiĉne materije i njenih metabolita; 4. Leĉenju simptoma; 5. Davanju specifiĉnih antagonista (antidoti).

PRINCIPI LEĈENJA 



1. Poznavanje osobina toksiĉne materije podrazumeva njena farmakološka i toksikološka svojstva, farmakokinetske, farmakodinamske, toksikokinetske i toksikodinamske karakteristike. Od ovih osobina zavisiće i odgovarajuća primena terapije.

PRINCIPI LEĈENJA



2. Prevencija absorpcije podrazumeva mere i postupke koji će spreĉiti dalju apsorpciju toksiĉne materije a to su: - izazivanje povraćanja; - lavaţa ţeluca; - laksativi;



- aktivni ugalj



 


 

 

3. Ubrzanje eliminacije absorbovane toksiĉne materije i njenih metabolita: - forsiranje diureze promenom pH urina; ekstrakorporalna detoksikacija (hemodijaliza, hemoperfuzija, plazmafereza) - hiperventilacija - hiperbariĉna oksigenacija


4. Simptomatska terapija podrazumeva davanje odgovarajućih lekova radi kupiranja simptoma kojima se intoksikacija manifestuje. Ovo je jedan od najznaĉajnijih principa u leĉenju intoksikacija i ostvariv na svim nivoima zdravstvene zaštite.




5. Antidoti i antagonisti predstavljaju specifiĉne lekove ĉija primena odmah kupira sve ili najznaĉajnije simptome trovanja. U odnosu na broj hemijskih materija koje mogu izazvati trovanje broj ovih specifiĉnih lekova je izuzetno mali.

PRINCIPI LEĈENJA ANTIDOTI

         

 

ANTIDOT N-acetil-L-cistein Atropin sulfat Kalcijum-natrijum edeteat Penicilamin BAL Deferoksamin Dimerkaprol Fab antitela Etanol Folna kiselina Glukagon

         

 

OTROV Acetaminofen-paracetamol Inhibitori holinesteraze Teški metali Teški metali Teški metali GvoţĊe Teški metali Glikozidi digitalisa Metanol, etilenglikol Metotreksat Antidijabetici, β-blokatori




   

   

 

ANTIDOT Nalokson Pralidoksim hlorid (PAM) HI-6 Fizostigmin salicilat Fitomenadion Propranolol Piridoksin Silibilin Natrijum tiosulfat Flumazenil



   

   

 

OTROV Opijati (heroin, morfijum) Organofosforna jedinjenja Organofosforna jedinjenja Parasimpatolitici (atropin) Kumarinski derivati β-simpatomimetici Izoniazid Amanitin-Amanita phaloides Cijanidi Benzodiazepini

LEĈENJE AKUTNO OTROVANOG A B C D E

- Airway - Breathing - Circulation - Decontamination - Elimination

FARMAKOLOGIJA I AKUTNA TROVANJA LEKOVIMA

FARMAKOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA

NEUROHUMORALNI TRANSMITERI U CENTRALNOM NERVNOM SISTEMU U neurohumoralnim procesima koji se odvijaju u CNS sudeluju:

neurotransmiteri, neurohormoni, neuromodulatori i neuromedijatori. Neurotransmiter je svaka supstancija koja prenosi nadraţaj kroz sinapsu (na pr. acetilholin, noradrenalin). Neurohormon je supstancija koja se sintetiše u

mozgu, ali deluje na udaljenom mestu (kao i svaki drugi hormon, na pr. oksitocin). Neurompodulator je supstancija koja modifikuje delovanje neurotransmitera (na pr. adenozin, prostaglandini, endorfini). Neuromedijator je supstancija koja pomaţe realizovanju efekta neurotransmisera u postsinaptiĉkoj ćeliji (na pr. cikliĉni adenozin-monofosfat)

PSIHOFARMACI 



    

Psihofarmaci (psihotropni lekovi) su supstancije koje utiĉu na ponašanje ĉoveka, tj suma reakcija organizma prema draţima iz spoljne sredine. Koriste se u terapiji psihotiĉkih i neurotiĉkih poremećaja i dele se na:

I Neuroleptici (antipsihotici) II Anksiolitici (psihosedativi) III Aantidepresivi (timoleptici) IV Psihostimulansi (psihoanaleptici) V Halucinogeni (psihotomimetici)

(VIII) PSIHOAKTIVNI LEKOVI ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI





Antipsihotici se uglavnom primenjuju u leĉenju šizofrenija, ali su efikasni i u drugim stanjima agitacije. Uobiĉajeni naziv je neuroleptici. Osnovni efekat ovih lekova je delovanje na dopaminske receptore koji su klasifikovani kao D1 do D5. Najveći broj neuroleptika deluje inhibitorno na D2 receptore, dok noviji preparati pokazuju veću selektivnost za D4. TakoĊe imaju inhibitorno delovanje i na druge receptore, kao što su histaminski H1 i H2, α1 i α2 adrenergiĉki i sl.

PSIHOAKTIVNI LEKOVI

ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI 



 

Indikacije: Kao i ostali psihoaktivni lekovi, neuroleptici ne leĉe mentalno obolenje već njene target simptome kao što su halucinacije ili manija. Ovi ciljni simptomi odreĊuju lekove koji će se upotrebiti u terapiji. Slabi neuroleptici su indikovani u psihomotornoj ekscitaciji i stanjima uzrujane anksioznosti. Srednje rangirani za SCH završne etape Jaki i vrlo jaki za akutni psihotiĉni sindrom (paranoidna i paranoidno-halucinatorna stanja, kao i hroniĉnu SCH).

PSIHOAKTIVNI LEKOVI

ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI Terapijske indikacije hlorpromazina kao i ostalih fenotiazina su: - SCH, organske psihoze, - Maniĉne faze maniĉno – depresivne psihoze - Povraćanje raznog porekla (trudnoća, uremija, bolest zraĉenja, centralno delovanje lekova) - Preoperativna priprema (umirenje, potenciranje dejstva opštih anestetika, izazivanje hipotermije) - Neurotiĉno štucanje (nesnosno i dugotrajno) 

PSIHOAKTIVNI LEKOVI

ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI  1.

2.

3. 4.

-

Neţeljena dejstva: ekstrapiramidalni sindrom rana diskinezija (iznenadno plaţenje, upiljen pogled, opistotonus hiperkinezija mimiĉne muskulature) neuroleptiĉki Parkinsonov sindrom kasna diskinezija (abnormalni stereotipni pokreti) maligni neuroleptiĉki sindrom (rigor, stupor, dezorijentacija, KV poremećaji, hiperpireksija) autonomni i endokrini poremećaji (suva usta, perspiracija, poremećaj akomodacije, mikcije, konstipacija, hipotonija, tahikardija i hiperprolaktinemija, amenoreja, anovulacija, ginekomastija, gubitak libida i seksualna disfunkcija)

PSIHOAKTIVNI LEKOVI

ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI   -

Kotraindikacije: u intoksikaciji centralnim sedativnim lekovima u trovanju alkoholom Interakcije: potenciraju dejstvo centralno delujućih depresanata (anestetici, hipnotici, narkotici, alkohol) kao i antiholinergika i α- i βadrenergiĉkih blokatora

PSIHOAKTIVNI LEKOVI

ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI



-

-

-

-

Fenotiazini imaju tri podgrupe:

hlorpromazinski tip (hlorpromazin, promazin, levomepromazin) i analozi pecazinski tip (tioridazin, periciazin) perfenazinski tip (perazin, flufenazin) Butirofenoni i difenilbutilpiperidini: butirofenoni nastali iz narkotika meperidina (najznaĉajniji haloperidol, vrlo jak neuroleptik) Difenilbutilpiperidini (dugodelujući fluspirilen 7 dana apimozid 24 sata).

Sulpirid Klozapin Risperidon

PSIHOAKTIVNI LEKOVI

ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI 

Farmakokinetiĉke osobine: Većina neuroleptika, ĉije je modelno jedinjenje hlorpromazin, ima sliĉne farmakokinetske osobine. Apsolutna bioraspoloţivost peroralno unetog leka iznosi u proseku oko 32% unete doze. Volumen distribucije iznosi oko 20 l/kg, za proteine plazme vezuje se 95-99% apsorbovane doze. Akumuliraju se u masnom tkivu, prvenstveno mozgu, gde koncentracija moţe biti i 10 puta veća nego u plazmi. Nakon apsorpcije, metabolišu se u jetri i mnogi metaboliti su farmakološki aktivni. Manje od 1% se izluĉi nepromenjeno. Poluvreme eliminacije varira izmeĊu 10 i 24 sata. Ovi lekovi prolaze placentarnu barijeru, što je od znaĉaja prilikom terapije ili predoziranja u trudnica.

AKUTNA TROVANJA LEKOVIMA Od svih akutnih trovanja hemijskim materijama, prema mnogim statistiĉkim podacima, na trovanje lekovima otpada izmeĊu 60 i 80%. Najbrojnija i toksikološki najznaĉajnija su trovanja psihofarmacima. I drugi lekovi, posebno oni koji se primenjuju u leĉenju kardiovaskularnih bolesti, takoĊe mogu dovesti do teških poremećaja i ako se ne preduzmu blagovremene i adekvatne mere leĉenja mogu završiti smrtno.

AKUTNA TROVANJA LEKOVIMA Šta treba znati u akutnim trovanjima lekovima ? 1.Farmakokinetiĉke osobine: vreme apsorpcije, procenat vezivanja za proteine plazme, volumen distribucije, t1/2 eliminacije, metabolizam i put izluĉivanja. 2. Mehanizam toksiĉnog delovanja

AKUTNA TROVANJA NEUROLEPTICIMA Najznaĉajnije manifestacije su na miokardu i nervnom sistemu. Svoj efekat ispoljavaju preko ĉetiri specifiĉna hemodinamska i elektrofiziološka mehanizma: - antiholinergiĉki; - periferna alfa-adrenergiĉka blokada; - depresija hipotalamusa (retikularni aktivirajući sistem); - blokada dopaminergiĉkih receptora.

AKUTNA TROVANJA NEUROLEPTICIMA 



Antiholinergiĉki efekat: sedacija, sinusna tahikardija, usporena peristaltika.

Periferna alfa-adrenergiĉka blokada: periferna vazodilatacija, ortostatska hipotenzija, smanjenje kontraktilnosti i remećenje sprovoĊenja u miokardu. EKG: produţenje PR i QT, depresija ST, inverzija T).

AKUTNA TROVANJA NEUROLEPTICIMA 



-

Depresija hipotalamusa: vazodilatacija, ortostatska hipotenzija, hipotermija (ponekad hipertermija).

Blokada dopaminergiĉkih receptora: disbalans izmeĊu neurotransmitera u korpusu striatumu (dopamin i acetilholin) izaziva ekstrapiramidalne reakcije. acetilholinergiĉka stimulacija – hiperkinezija; prevladavanje dopaminergiĉke stimulacije – hipokinezija.

AKUTNA TROVANJA NEUROLEPTICIMA Najteţa komplikacija u trovanju neurolepticima je MALIGNI NEUROLEPTIĈNI SINDROM: izraţena ekstrapiramidalna reakcija sa hipertonusom skeletne muskulature, promene u stanju svesti, hipertermija, rabdomioliza, akutna bubreţna insuficijencija (moţe se javiti i u terapijskim dozama kod preosetljivosti na neuroleptike).

AKUTNA TROVANJA NEUROLEPTICIMA: LEĈENJE  

 





Kao i kod svih peroralnih trovanja: Izazivanje povraćanja ili lavaţa ţeluca peroralno unetih lekova Korekcija acidobaznog i elektrolitskog disbalansa. Po potrebi obezbediti adekvatnu ventilaciju i EKG monitoring. Antiaritmici i po potrebi pejsmejker. Vazopresorni amini sa mešanim alfa i beta adrenergiĉkim delovanjem (dopamin) nisu preporuĉljivi.

ANTIDEPRESANTI  



 -

Antidepresanti su lekovi koji uklanjaju poremećaje afekta, od kojih su najznaĉajniji manija i depresija. Manija se karakteriše hiperaktivnošću, nekontrolisanim mislima i govorom i disforijom. Lek izbora u terapiji ovog poremećaja je Litijum-karbonat. Depresija se karakteriše sledećim poremećajima: osećaj beskrajne tuge, pesimistiĉka zabrinutost, samooptuţivanje, samoubilaĉke tendencije,nesanica, anoreksija i psihiĉko usporenje. U terapiji se koriste tricikliĉni antidepresivi, inhibitori MAO i Litijum karbonat. Ova jedinjenja razliĉitim farmakološkim mehanizmima mogu da: otklone depresiju i poboljšaju raspoloţenje; aktiviraju psihomotornu funkciju (povećanje aktivnosti); i/ili inhibišu psihomotornu funkciju (sniţenje aktivnosti) i deluju kao anksiolitici.

ANTIDEPRESANTI 

-

-

-

-

Vrste antidepresanata i njihovo delovanje: inhibitori monoamino oksidaze (MAO) su uglavnom psihomotorni aktivatori i poboljšavaju raspooţenje; antidepresanti tipa dezipiramina pokazuju manji efekat na aktivnost, ali jaĉe uklanjaju depresiju od MAO; antidepresanti tipa imipramina najjaĉe uklanjaju depresivnost sa povećanjem aktivnosti i sniţenjem tegoba do uravnoteţenosti; antidepresanti tipa amitriptilina manje poboljšavaju raspoloţenje, ali bolje inhibiraju aktivnost i anksioznost od imipramina.

ANTIDEPRESANTI



-

-

-

Mehanizam delovanja

Kao i kod neuroleptika, taĉan mehanizam nije jasan, ali ima mnogo eksperimentalnih radova koji sugerišu da antidepresanti interferiraju sa metabolizmom neurotransmitera, kao i u interakciji sa neurotransmiterskim receptorima. MAO inhibitori povećavaju koncentraciju monoamina, blokiranjem enzima monoamino oksidaze u mozgu (CNS). Većina drugih antidepresanata inibira preuzimanje noradrenalina i/ili serotonina iz sinaptiĉke pukotine u aksoplazmu. Efekat antidepresanata se na osnovu reĉenog moţe objasniti kao regulisanje uticaja noradrenergiĉkih i serotonergiĉkih neurotransmisija.

ANTIDEPRESANTI 

-

-

-

Izbor antidepresanata Selekcija ovih lekova zavisi od egzaktne dijagnoze i temeljnog razumevanja kliniĉkog profila za razliĉite antidepresante. TakoĊe, tip depresije odreĊuje da li je antidepresantna terapija primarna ili podrţavajuća terapija za pacijenta. Moţe se uticati na tri ciljna simptoma: - psihomotorna anksioznost - glavna (endogena, vitalna) depresija - psihomotorna inhibicija

ANTIDEPRESANTI 

Korektan izbor leka zahteva analizu ovih ciljnih simptoma. Na pr. za uzbuĊenje i strah tokom depresije, indikovani su lekovi tipa amitriptilina. U depresiji sa niskom aktivnošću tip dezipramina, u sluĉajevima rizika od samoubistva, antidepresanti koji sputavaju aktivnost, kao i kombinacija antidepresanata sa neurolepticima i trankvilizerima

ANTIDEPRESANTI

TRICIKLIĈNI ANTIDEPRESANTI 



Tricikliĉni antidepresivi (TCD) su grupa jedinjenja koja ima tri meĊusobno povezana prstena i strukturno i farmakološki podsećaju na fenotiazine. Obe ove grupe imaju sliĉno antiholinergiĉko, blokirajuće α-adrenergiĉko i delovanje na miokard sliĉno kinidinu (kardiotoksiĉno). Pored sedativnog i antiholinergiĉkog delovanja, najvaţnije delovanje TCD je blokiranje tzv. aminske pumpe, koja je opisana kao sistem aktivnog transporta lociran u presinaptiĉkim nervnim završecima i preko koga se vrši ponovno preuzimanje otpuštenih neurotransmiternih amina. TCD blokiraju aminsku pumpu, omogućavaju nakupljanje aminergiĉkih transmitera na receptornim mestima i na taj naĉin ublaţavaju depresivnost.

ANTIDEPRESANTI




Cikliĉni andidepresivi su kompetitivni antagonisti muskarinskih acetilholin receptora kojih je najviše u mozgu, ali nemaju efekta na nikotinske receptore acetilholina koji su predominantni u produţenoj moţdini. Cikliĉni antidepresivi imaju i snaţne H1 i H2 antihistaminske osobine tako da su svi tercijarni amini TCD potentniji blokatori H2 receptora od cimetidina. Pored toga imaju i blokirajuće dejstvo na α-adrenergiĉke i serotoninske receptore.

ANTIDEPRESANTI




Poĉetak delovanja (na popravljanje raspoloţenja i uklanjanja depresivnosti) od primene terapije, oĉekuje se nakon 2-3 nedelje. Antiholinergiĉki efekat nastaje ranije i oĉevidni je znak na poĉetku terapije. TCD se brzo i dobro apsorbuju. Volumen distribucije je obiĉno veliki zbog njihove visoke lipofilnosti. Reakcije biotransformacije su, obiĉno, N-demetilacija, N-oksidacija, hidroksilacija prstena i boĉnog lanca kao i glukuronidacija. Izluĉuju se uglavnom urinom.

ANTIDEPRESANTI


Neţeljeni efekti su posledica antiholinergiĉkih osobina i podrazumevaju suvoću usta, poremećaj akomodacije (proširene zenice), konstipaciju i teškoće u mikciji. Najvaţniji su ipak, KV poremećaji kao hipotenzija, tahikardija i aritmije. Na CNS-u uzbuĊenje, dezorijentacija, pospanost, tremor, grĉevi, mioklonus, povećan apetit i dobijanje na teţini. Od ostalih efekata javljaju se poremećaji funkcije jetre (povećanje transaminaza, holestaza), seksualni poremećaji (odloţena ejakulacija, anorgasmia), kao i alergijske reakcije.

ANTIDEPRESANTI




Kontraindikacije u primeni TCD su glaukom, retencija urina, akutni delirijum, kao i intoksikacija alkoholom ili hipnoticima. Interakcije: TCD povećavaju efekat alkohola, simpatomimetika ili antiholinergika, a inhibiraju antihipertenzivnu aktivnost gvanetidina, metildope i klonidina.

ANTIDEPRESANTI NOVE GENERACIJE MeĊu novije antidepresante spadaju tricikliĉni dibenzoksapin (amoksapin), tetracikliĉni (maprotilin i mianserin), bicikliĉni (viloksazin) kao i trazodon, koji se strukturno i farmakološki dosta razlikuje od pethodnih. Mada imaju ista antidepresivna svojstva kao TCD, njihova toksiĉnost, kao i neţeljena dejstva, znatno su manja.

ANTIDEPRESANTI NOVE GENERACIJE 

Brzo se resorbuju iz digestivnog trakta i maksimalne koncentracije u plazmi se postiţu nakon 2-4 sata. U sluĉaju predoziranja vreme apsorpcije je produţeno, što je rezultat njihovog antiholinergiĉkog delovanja. Blizu 95% apsorbovanog leka se vezuje za proteine plazme i tada je farmakološki inaktivno. Iz plazme prelaze u tkiva, posebno u miokard. Imaju veliki volumen distribucije. Koncentracija u tkivima je za oko 10 puta veća nego u plazmi.

AKUTNA TROVANJA ANTIDEPRESANTIMA -

Toksiĉna doza TCD za odrasle iznosi 7-127 mg/kg, za decu 10 mg/kg.

- Smrtna doza za odrasle 10-210 mg/kg, za decu 15 mg/kg. - Koncentracije u plazmi veće od 1000 ng/kg su znak teškog akutnog trovanja.

AKUTNA TROVANJA ANTIDEPRESANTIMA





Glavne manifestacije su od strane CNS-a, antiholinergiĉki i kardiovaskularni efekti. CNS: konfuznost, agitiranost, halucinacije uz razliĉite poremećaje svesti. Koma obiĉno traje 6-9 sati, zapaţaju se i konvulzije (grand mal - status epileptikus). Neurološki: hiperrefleksija, horeoatetoza, Babinski. Antiholinergiĉki efekti: crvenilo lica, suva koţa, hiperpireksija, midrijaza.

AKUTNA TROVANJA ANTIDEPRESANTIMA Kardiotoksiĉnost je glavni uzrok smrti i za nastanak ovog efekta karakteristiĉan je trias: a) antiholinergiĉki efekat - tahikardija; b) simpatomimetiĉki efekat usled blokade preuzimanja noradrenalina na adrenergiĉkim neuronima-tahikardija i hipertenzija, aritmije (aktivacija latentnih pejsmejker ćelija miokarda); c) kinidinu sliĉan efekat - smanjenje kontraktilnosti, frekvencije i koronarnog protoka. EKG: sve vrste poremećaja ritma i sprovoĊenja.

AKUTNA TROVANJA ANTIDEPRESANTIMA:LEĈENJE - Po potrebi mere kardiopulmonalne reanimacije - Izazivanje povraćanja ili ispiranje ţeluca, aktivni ugalj, laksativa. - Korekcija acidobaznog statusa (acidoza). - Kupiranje antiholinergiĉkog efekta - fizostigmin. - Antiaritmici, po potrebi privremeni pejsmejker. - Hipotenzija: bikarbonati, dopamin. - Hipertermija: hladne kupke. - Hemoperfuzija sa aktivnim ugljem.

ANTIDEPRESANTI INHIBITORI MAO 





U leĉenju endogenih depresija, gde TCD nemaju efekta ili iz raznih razloga nije moguća primena elektrošok terapije, indikovana je primena inhibitora MAO. Poboljšavaju raspoloţenje i povećavaju aktivnost. Mogu izazvati i euforiju, ali nemaju sedativni efekat. Antagonizuju depresivni efekat rezerpina. Najznaĉajniji MAO inhibitori su tranilcipromin, fenelzin, izokarboksazid i moklobemid. Prvi i poslednji se reverzibilno vezuju za enzim MAO dok se druga dva vezuju ireverzibilno. O farmakokinetskim osobinama ove grupe lekova se malo zna. Brzo se apsorbuju i metabolišu u jetri. U terapijskim dozama, maksimum inhibitorne aktivnosti MAO je izmeĊu 5. i 10. dana, a kliniĉki efekat se ispolava tek za 46 nedelja. Ovaj efekat je vidljiv kada je inhibirano oko 30% MAO i ispoljava se remećenjem metabolizma neurotransmitera. Inhibicija MAO dovodi do porasta monoaminskih neurotransmitera u tkivima. Verovatno je da zbog delovanja na promet neurotransmitera u CNS (noradrenalin i serotonin) dolazi do ispoljavanja antidepresivnog efekta.

AKUTNA TROVANJA INHIBITORIMA MAO 

Smatra se da je toksiĉna doza za MAO inhibitore 2-3 mg/kg za odrasle, a da je smrtna doza za fenelzin 4-6 mg/kg. Ima, meĊutim, opisanih sluĉajeva preţivljavanja i sa daleko većim dozama. Mehanizam toksiĉnog delovanja moţe se objasniti izraţenim edemom mozga koji nastaje kao rezultat inhibicije MAO. Zapravo, ova inhibicija omogućava povećanje nivoa moţdanog dopamina, noradrenalina i serotonina. Kliniĉki tok akutnog trovanja MAO inhibitorima bi se mogao podeliti u 4 faze: 1. faza latentnog (asimptomatskog) perioda koji traje izmeĊu 12 i 24 sata; 2. faza neuromuskularne ekscitacije i simpatiĉke hiperaktivnosti, koju u lakim trovanjima karakterišu glavobolja, nauzeja, hiperrefleksija, midrijaza, “fleš”, palpitacije, tremor i nistagmus. U srednje teškim sluĉajevima javljaju se hipersalivacija, hipertonija mišića, fascikulacije, konfuznost i halucinacije, hipertenzija, tahikardija i hiperventilacija.

AKUTNA TROVANJA INHIBITORIMA MAO Teške sluĉajeve karakteriše koma, hiperpireksija, konvulzije i hipotenzija. U ovoj fazi moţe doći do smrtnog ishoda usled srĉanog aresta. 3. faza depresije CNS i kardiovaskularnog sistema, i 4. faza sekundarnih komplikacija kao što su hemoliza, rabdomioliza, diseminovana intravaskularna koagulacija (DIK), akutna bubreţna insuficijencija (ABI), plućni edem i asistolija. Srednje teška i teška trovanja mogu biti praćena i karakteristiĉnim promenama u lab. analizama krvi i urina: trombocitopenija i sniţen fibrinogen, povećanje FDP, sniţeno PV i PTV, hemoliza, leukocitoza, povišenje aktivnosti CPK i aldolaze, povišenje ureje i kreatinina, oligurija, pa zbog toga svakom bolesniku hospitalizovanom zbog sumnje na trovanje MAO inhibitorima treba uraditi detaljne lab. analize krvi i urina i ciljano traţiti gore navedene poremećaje.

AKUTNA TROVANJA INHIBITORIMA MAO-LEĈENJE 

      



Kao i u svim peroralnim trovanjima, ako vitalne funkcije nisu ugroţene. Plasirati vensku kanilu i forsirati kiselu diurezu. Hemoperfuzija sa aktivnim ugljem. Hipertenziju kupirati natrijum nitroprusidom ili fentolaminom.. Hipotenzija-infuzije teĉnosti, ako ne ide, visokim dozama dopamina. Ventrikularna tahikardija- lidokain, fenitoin ili prokainamid. Povišena temperatura- hladne kupke ili antipiretici (aspirin). Stanje maligne hipertermije, koje je praćeno tahikardijom i tahipejom, metaboliĉkom acidozom i hiperkapnijom, moţe se uspešno leĉiti i. v. primenom dantrolena ili bromokriptina. Konvulzije i mišićni hipertonus dobro reaguju na diazepam. Posebnu paţnju treba obratiti na vrstu ishrane i interakcije sa drugim lekovima. Hrana mora biti siromašna tiraminom, a od lekova izbegavati simpatomimetike, sedative i hipnotike jer potenciraju efekte trovanja i depresiju CNS.

LITIJUM 





Litijumove soli su najznaĉajnija terapija manijako depresivnih psihoza. Litijum se takoĊe upotrebljava i u leĉenju maniĉnog statusa. Leĉenje je obĉno hroniĉno i moţe trajati godinama. Zbog uskog indeksa terapijske širine, posebno u hroniĉnoj upotrebi, kada dolazi i do poremećaja kinetike leka, svako povišenje koncentracije u serumu, iznad terapijski definisanih, dovodi do toksiĉnih fenomena. Mehanizam delovanja nije još dovoljno poznat ali se ĉini da utiĉe na promene u funkciji ćelijske membrane i skladištenje neurotransmitera, izlazak, preuzimanje i biotransformaciju.

LITIJUM 





Litijumski joni se vrlo dobro apsorbuju nakon oralne primene. Permeabilnost ćelija na litijumove jone je ista kao na natrijumove, meĊutim za razliku od natrijumovih, litijumovi joni ne mogu biti “ispumpani” iz ćelije pa se akumuliraju intracelularno. Izluĉivanje je uglavnom preko bubrega i stepen reapsorpcije u tubulima uglavnom zavisi od koncentracije natrijuma u urinu. Proseĉan poluţivot u plazmi iznosi 24 sata i zavisi od apsorpcije natrijuma, bubreţne funkcije i ţivotnog doba. Ciljna koncentracija u plazmi iznosi od 0,8 –1,2 mmol/l, što se postiţe inicijalnom dozom d 8-12 mmol dva puta dnevno. I u terapijskim koncentracijam mogu se javiti neţeljeni efekti kao nauzeja, gastrointestinalni poremećaji, grĉevi mišića i fini tremor koji se moţe kontrolisati β-blokerima. Ovi se poremećaji mogu javiti odmah nakon poĉetka terapije. U hroniĉnoj primeni mogu se javiti povećanje telesne teţine, uvećanje tireoideje koje treba tretirati hormonima štitnjaĉe. TakoĊe se viĊaju promene na koţi i promene u EKG-u i EEG-u

LITIJUM 



Litijum je kontraindikovan u bubreţnoj insuficijenciji, ozbiljnim KV bolestima, Adisonovoj bolesti i poremećajima natrijuma. Tokom trudnoće, litijum ne treba davati zbog mogućnosti dismorfogeneze. Interakcije: diuretici povećavaju nivo litijuma u plazmi jer sniţavaju njegovu eliminaciju i mogu dovesti do intoksikacije litijumom. Acetazolamid sniţava aktivnost litijuma usled povećanja njegove eliminacije.

LITIJUM AKUTNO TROVANJE Punu kliniĉku sliku karakteriše nekoliko sindroma od kojih su najznaĉajniji od strane CNS-a, bubrega i kardiovaskularnog sistema. Centralni nervni sistem: nakon finog tremora ruku, koji se prvi pojavljuje, razvija se mišićno-refleksna hiperiritabilnost sa spastiĉnim ili horeotiĉnim pokretima, fenomen zupĉastog toĉka, parkinsonizam, konfuznost, mentalno propadanje, pojava neurološke asimetrije, i koţna hiperalgezija. Mogu se javiti i anksioznost do delirijuma, hiperpireksija, stupor koji progredira do kome, promene u EEG-u po tipu dominacije teta i delta aktivnosti.

LITIJUM AKUTNO TROVANJE Bubrezi: litijum smanjuje koncentracionu i zakiseljavajuću

sposobnost bubrega i tako dovodi do prolazne natriurije, nefrogenog insipidnog dijabetesa i parcijalne distalne tubularne acidoze. Direktno umanjuje diuretsko delovanje ADH što se manifestuje insipidnim dijabetesom sa poliurijom i polidipsijom. Kardiovaskularni sistem: ĉeste su aritmije i hipotenzija sa cirkulatornom insuficijencijom. Moguć je i razvoj intersticijalnog miokarditisa sa promenama u EKG-u po tipu depresije ST segmenta i inverzije T talasa. Moguće su i smetnje u provoĊenju po tipu SA i AV blokova razliĉitog stepena.

LITIJUM

AKUTNO TROVANJE- LEĈENJE 

Ispiranje ţeluca je efikasna mera leĉenja i treba je uraditi kad god je uneta doza veća od 40 mg/kg. Aktivni ugalj nije od koristi. Korekcija elektrolitskog disbalansa, posebno natrijuma, i bilansa vode je znaĉajna mera. Forsiranje diureze je bez znaĉaja, ali je zato hemodijaliza, koja znaĉajno povećava klirens litijuma, sredstvo izbora. Sve pacijente koji imaju bilo kakve simptome odmah treba primiti u bolnicu. One koji nemaju simptomatologiju trovanja litijumom, a koncentracija litijuma u krvi je 2,0 mEq/l ili više, takoĊe treba primiti i opservirati dok koncentracija ne padne ispod 2 mEq/l.

ANKSIOLITICI (TRANKVILIZERI) 



-

-

Anksioznost je glavni simptom većine psihijatrijskih poremećaja, ali i neizbeţna komponenta mnogih drugih nepsihijatrijskih obolenja. Šta više, moglo bi se reći da je anksioznost “bolest za sebe”. Anksiolitici su psihoaktivna jedinjenja koja nemaju antipsihotiĉni efekat ali: su seadtivi eliminišu anksioznost i tenziju proizvode stanje stabilne kondicije, mnogi deluju i kao antokonvulzanti i mišićni relaksanti






Benzodiazepini su zasigurno, u svetskim okvirima, najĉešće propisivani lekovi znog svoje efikasnosti, sigurnosti primene i niske cene. Veliki je broj preparata u prometu, a oni se razlikuju, uglavnom, po svojim farmakokinetiĉkim osobinama. Glavna osobina benzodiazepina je anksiolitiĉki efekat, i za razliku od barbiturata, imaju neuporedivo manji depresivni efekat na KV i CN sistem. Mnogi iz ove grupe imaju izraţen i sedativno-hipnotiĉki efekat. Flurazepam, temazepam i triazolam izazivaju san koji je vrlo blizak prirodnom. Poznato je da su diazepam i klonazepam izvanredno efikasni kao antikonvulzivi, posebno kao inicijalni lekovi u statusu epileptikusu, kao i da je diazepam odliĉan mišićni relaksant. U uobiĉajenim dozama anksiolitici deluju uglavnom na limbiĉni i retikularni aktivirajući sitem. Oni redukuju broj impulsa u ovim regijama i sniţavaju mentalno indukovanu stimulaciju autonomnih neurona odvajajući psihiĉku aktivnost iz autonomnog odgovora.


Anksiolitici se primenjuju za uznemirenost, anksioznost i tenziju kao i za psihosomatske poremećaje. Terapijski efekat je simptomatski a ne kauzalni. Mogu se kombinovati sa antidepresantima za poĉetni tretman anksiozno agitirane depesije, u funkcionalnim poremećajima sna, kao antiepileptici, premedikacija u anesteziji, kao mišićni relaksansi.




Neţeljeni efekti, posebno kod benzodiazepina su retki, mada se kod nekih moţe javiti zavisnost. Kontraindikovani su u ataksiji i miasteniji gravis, kao i u akutnim trovanjima alkoholom, opijatima i hipnoticima.




Klasifikacija benzodiazepina je uĉinjena na osnovu njihovog poluvremena eliminacije. Nakon oralne primene, apsorbuju se brzo i potpuno i maksimum koncentracije u plazmi dostiţe se izmeĊu 1 i 3 sata. U visokom procentu vezuju se za proteine plazme (85-99%) a vlumen distribucije zavisi od liposolubilnosti. U jetri podleţu procesu biotransformacije preko dva mehanizma, demetilacijom ili konjugacijom sa glukuronidom. Mnogi metaboliti su farmakološki aktivni, što produţava delovanje laka, a moţe dovesti i do kumulacije u hroniĉnoj primeni.

AKUTNA TROVANJA BENZODIAZEPINIMA Simptomi i znaci trovanja su rezultat sedativnog delovanja na CNS. Nastaje inhibicija presinaptiĉke transmisije stimulacijom inhibitornog neurotransmitera, GABA-e. Istovremeno osloboĊena GABA izaziva hiperpolarizaciju postsinaptiĉke membrane povećavajući propustljivost za hlorni jon. Na taj naĉin BZD povećavaju nivo GABA-e u mozgu, što je njihovo primarno neurohemijsko delovanje.

AKUTNA TROVANJA BENZODIAZEPINIMA 





Najĉešći znaci trovanja su neuropsihijatrijski: poremećaji svesti, ataksija, dizartrija, hipotonija, hipo i arefleksija, nistagmus. Kardiocirkulatorni poremećaji su: hipotenzija, bradikardija, EKG poremećaji (AV blokovi, interventrikularne smetnje). U kombinaciji sa drugim sedativima ili alkoholom, moţe se javiti depresija respiratornog centra.

AKUTNA TROVANJA BENZODIAZEPINIMA: LEĈENJE 



Kao i kod ostalih trovanja, nespecifiĉne mere i postupci. Specifiĉan antidot flumazenil (Anexate) treba davati samo u dubljim poremećajima svesti (koma) i depresiji disanja. Daje se i.v. 0.5 mg po posebnom protokolu.

PSIHOSTIMULANSI 



 



Stimulišu CNS i povećavaju nivo budnosti. Amfetamin stimuliše CNS, prouzrokuje adrenergiĉke (simpatomimetske) efekte na periferiji. U CNS izaziva nesanicu, povećanje psihomotorne aktivnosti (smanjenje osećaja umora, povećanje raspoloţenja i inicijative, govorljivost i euforija). Na periferiji dovodi do vazokonstrikcije, povišenja TA, frekvencije i dilatacije bronhija. Jedina opravdana indikacija je narkolepsija. Neţeljeni efekti su jak motorni nemir, halucinacije, samoubilaĉke i ubilaĉke tendencije, glavobolja, hiperTA, aritmije, anginozni bol, hiperpireksija. Zavisnost je preteţno emocionalna.

AKUTNO TROVANJE AMFETAMINOM Kliniĉka slika moţe biti laka, srednje teška i teška. Laku obeleţavaju uznemirenost, logoreja, tremor, nesanica, široke zenice, pojaĉani refleksi, rumenilo koţe (lice), suvoća sluznica, muĉnina i povraćanje. Srednje teško: hiperaktivnost, konfuzija, povišena TA, VES, tahikardija i tahipneja, lako povišena T, preznojavanje, halucinacije sa paniĉnim reakcijama. Teško: izrazita hiperTA, poremećaj ritma (bigeminija ili VF), hiperpireksija, konvulzije, cirkulatorni kolaps i koma. Smrtni ishod nije ĉest i posledica je toksiĉnog efekta na KVS i CVS (srĉana insuficijencija, fibrilacija komora, subarahnoidalna i intracerebralna krvarenja, konvulzije, rabdomioliza, kardiovaskularni kolaps).

LEĈENJE 



 

Spreĉavanje i leĉenje hipertermije, konvulzija, hiperTA, poremećaja srĉanog ritma i KV kolapsa. Ispiranje ţeluca, davanje laksativa i aktivnog uglja, forsiranje kisele diureze. Simptomatske mere: hladne kupke, diazepam (konvulzije), U psihotiĉkim reakcijama davati haloperidol, u hiperTA moţe se davati hlorpromazin 1 mg/kg (i u hipertermiji). Kod svesnih bolesnika se za hiperTA moţe dati 5-10 mg nifedipina (saţvakati)

HALUCINOGENI 

    

Halucinogeni su supstancije koje prouzrokuju stanja sliĉna psihozama. Najpoznatiji su: Dimetilamid lizergiĉne kiseline (LSD) Hašiš (Marihuana) Meskalin Fenciklidin Nijedna od ovih supstancija nema znaĉaja za terapiju. Znaĉaj je sociološki jer se uglavnom ilegalno koriste kao opojne droge.

AKUTNO TROVANJE LSD 



U akutnom trovanju ispoljavaju se psihomimetski efekti koji su uglavnom dozno zavisni. Najĉešće se javljaju povećan TA, tahikardija, midriaza, crvenilo koţe, hipersalivacija, lakrimacija, hiperrefleksija, ataksija. U teţim sluĉajevima mogu se razviti hipertermija, konvulzije. Moguće su i komplikacije od strane CNS (fokalni deficiti, hemiplegija) jer LSD deluje centralno vazospazmom. Koma retko. Od psihiĉkih poremećaja najznaĉajniji su iluzioni i halucinogeni efekti uz gubitak osećaja realnosti, depersonalizacija i gubitak telesnog imiĊa. Psihiĉki efekti mogu poprimiti i znake akutne psihoze po tipu shizofrenije. U leĉenju pored standardnih mera, primenjuje se simptomatska terapija. Zahvlajujući kratkom poluţivotu LSDa, znaci trovanja se povlaĉe već nakon12-16 sati.

TROVANJE MARIHUANOM (HAŠIŠ) 





Canabis sativa sadrţi kanabinoid delta-9-tetrahidrokanabinol (THC), aktivni princip. Efekti THC na KVS su tahikardija, promene u EKG-u, VES. U većim koncentracijama dovodi do ortostatske hipotenzije. Psihološki i neurološki efekti su takoĊe dozno zavisni. Unos većih doza dovodi od lake anksioznosti preko paranoidnog ponašanja do akutne psihoze sa bizarnim ponašanjem, iluzijama i halucinacijama. Poremećene su kognitivne funkcije, posebno govor i pamćenje. U leĉenju se koristi simptomatska terapija, diazepam ili haloperidol ako postoji stanje akutne psihoze.

TROVANJE KOKAINOM  



Kokain je snaţan stimulans CNS. Smatra se da je smrtna doza peroralno unetog kokaina oko 1200 mg a parenteralno oko 20 mg. U akutnom trovanju prvo se javlja faza ekscitacije koju karakteriše ubrzano disanje, midriaza, tahikardija, lako povišen TA, muĉnina, povraćanje i ne retko, halucinacije. Zatim konvulzije i poremećaj srĉanog ritma (VES i VF). ReĊe, mogu se javiti hipertenzija i hipertermija, retko, respiratorni arest. U leĉenju simptomatska terapija.

TROVANJE FENCIKLIDINOM (PCP) 

 



 

Pored anestetiĉkih ima stimulantno, depresivno, halucinogeno i analgetsko delovanje, zavisno od doze, puta unosa i genetske predispozicije. Akutno trovanje se ispoljava u nekoliko sindroma: Koma je najĉešći znak teškog trovanja i moţe trajati od 30 minuta do nekoliko dana. Pre kome se javljaju agitacija, halucinacije, dezorijentacija i katatonija, a u komi depresija disanja i apneja. Sindrom stuporozne katatonije podrazumeva mutizam, grinasiranje, ponavljanje bizarnih reĉi, egzibicionizam. Sindrom akutne toksiĉne psihoze (isto kao SCH). Leĉenje je potpuno simptomatsko.

HIPNOTICI Brojni su lekovi koji imaju depresivno delovanje na funkciju CNS-a koja se moţe ispoljiti kao smirenost ili pospanost. Starija generacija ovih lekova pokazivala je doznu zavisnost u depresiji CNS-a izazivajući sedaciju, san, poremećaj svesti do kome i anesteziju, ali i teške poremećaje u kardoivaskularnoj i respiratornoj funkciji. U našoj praksi se pod hipnoticima podrazumevaju uglavnom benzodiazepinski lekovi kao što su nitrazepam, triazolam, midazolam, brotizolam, flurazepam i zolpidem.

ANTIEPILEPTICI (ANTIKONVULZIVI) 

-

-

Antiepileptici su lekovi koji se koriste za simptomatsko leĉenje razliĉitih formi epilepsije: Grand mal i status epileptikus: barbiturati (fenobarbiton), derivati benzodiazepina (klonazepam), derivati masnih kiselina (valproat natrijum i valproinska kiselina); Petit mal i parcijalni grĉevi sa ili bez generalizovanih toniĉko-kloniĉkih grĉeva: derivati karboksamida (karbamazepin i oksakarbazepin), derivati sukcinimida (etosuksimid), lamotrigin, gabapentin, pregabalin.








Barbiturati deluju preko GABA receptora sniţavanjem ispuštanja stimulirajućih neurotransmitera i suprimiraju širenje ekscitatornog nervnog impulsa. Klonazepam (benzodiazepin) takoĊe deluje preko GABA-e Valproiĉna kiselina i njeni derivati inhibišu enzimatsku razgradnju GABA-e i stoga povećavaju koncentraciju ovog inhibitornog transmitera u CNS. Mehanizam delovanja karbamazepina nije sasvim jasan, ali se veruje da je nezavisan od GABA-ergiĉkog sistema


Ovi lekovi se uglavnom brzo i potpuno apsorbuju iz digestivnog trakta osim karbamazepina ĉija se maksimalna koncentracija u plazmi postiţe izmeĊu 6 i 24 sata. Karbamazepin i valproiĉna kiselina imaju mali volumen distribucije a za proteine plazme vezuje se od 75% (karbmazepin) do 90 % (valproiĉna kiselina). Metabolišu se u jetri (idukuju enzime) i uglavnom izluĉuju urinom.

ANTIEPILEPTICI AKUTNA TROVANJA



Kliniĉke manifestacije u akutnom trovanju antiepilepticima su posledica depresivnog delovanja na CNS i KVS. Prvo se javljaju ataksija, nerazgovetan govor, glavobolja, nistagmus, vertiginozne smetnje i konfuznost. Nastaje poremećaj svesti od somnolencije do kome sa gubitkom tetivnih refleksa. Zenice su u poĉetku suţene, dok su u dubokoj komi proširene. Depresija centra za disanje manifestuje se sporim, površnim respiracijama koje se mogu završiti apneom. KV manifestacije posledica su depresivnog delovanja na kontraktilnost miokarda i glatku muskulaturu krvnih sudova. Puls je slab i ubrzan, javlja se hipotenzija i cijanoza i na kraju šok. Izluĉivanje mokraće se smanjuje ili potpuno prestaje. Edem mozga i pluća su ĉest uzrok smrti. Ĉesto je prisutna i hipotermija i hipoglikemija koja pogoršava depresiju CNS (fenobarbiton). Smatra se da je smrtna doza fenobarbitona 610 grama, karbamazepina 20 g a valproiĉne kiseline izmeĊu 20 i 30 g.

ANTIEPILEPTICI AKUTNA TROVANJA-LEĈENJE 

Najvaţnija mera je dobra ventilacija pluća. Kod barbiturata forsiranje alkalne diureze, davanje laksativa, dovoljne koliĉine teĉnosti, hemoperfuzija sa aktivnim ugljem i ostala simptomatska i podrţavajuća terapija.

ANTIPARKINSONICI 

Parkinsonva bolest je obolenje bazalnih ganglija, kao posledica degeneracije dopaminergiĉkih neurona u substanciji nigra. Najĉešći je endogeni ili idiopatski tip, nepoznate etiologije.Ostali tipovi su posledica ateroskleroze krvnih sudova mozga, encefalitisa, traume, itoksikacija ili tumora mozga. Funkcioalni parkinsonizam je neţelejni efekat neuroleptika i ovde nema degeneracije neurona.


 -

Brojni simptomi Parkinsonove bolesti mogu se svrstati u tri tipa:

Motorni simptomi: Rigor, tremor u miru, i hipo- i akinezija

Autonomni simptomi: -

povećana salivacija i protok suza, poremećena termoregulacija, sniţen krvni pritisak, i poremećena funkcija mokraćne bešike i creva

Psihiĉki simptomi: -

gubitak donošenja odluka depresija


-

Svi ovi tipovi parkinsonizma, osim lekovima izazvanog sindroma (blokada dopaminergiĉkih receptora) imaju isti biohemijski deficit. To je insuficijentan dopamin u nekim delovima mozga, prvenstveno u ganglijama baze mozga. Simptomi su rezultat neravnoteţe izmeĊu neurohumoralnih neurotransmitera, acetilholina i dopamina. Višak acetilholina izaziva plus simptome rigora i tremora, nedostqatak dopamina izaziva minus simptome hipokinezije. Stoga, terapija je moguća sa: inhibicijom hoilinergiĉke neurotransmisije centralno aktivnim antiholinergicima povećanjem konc. dopamina na centralnim dopaminergiĉkim receptorima administracijom L-dopa (prekursor dopamina), povećanjem izlaska dopamina iz sinaptiĉkih pukotina sa indirektnim dopaminergiĉkim agonistima, ili inhibicijom degradacije dopamina sa inhibitorima MAO, i stimulacijom centralnih receptora dopamina sa direktnim dopaminergiĉnim agonistima.










Antiholinergiĉki lekovi su korisni u tretiranju plus simptoma. Lekovi sa delovanjem na dopaminergiĉki sistem utiĉu na minus i plus simptome. U primeni su: Centralno delujući antiholinergici (tercijalni amini-triheksifenidil, biperiden); Dopaminergici (levodopa, karbidopa); Agonisti dopamina (bromokriptin, ropinirol, pramipeksol, karbergolin) Inhibitori MAO tipa B (selegilin)

ANTIPARKINSONICI AKUTNA TROVANJA 

Antiholinergici sa centralnim delovanjem, ili antidiskinetici (kako se još nazivaju) obuhvataju triheksifenidil, biperiden, prociklidin, benzatropin i etopropazin. Ovi lekovi se dobro resorbuju iz digestivnog trakta, poĉetak delovanja se javlja za 1-2 h i traje kod benzatropina 24, biperidena 8, triheksifenidila 6-12 i prociklidina 4 sata.

ANTIPARKINSONICI AKUTNA TROVANJA



Akutna trovanja ovim lekovima se manifestuju simptomima i znacima antiholinergiĉkog sindroma. Znaci periferne parasimpatiĉke blokade podrazumevaju: - proširene zenice, suva topla koţa, crvenilo lica, suvoća usta, nosa,farinksa i bronhija, neprijatni zadah pri disanju, hipertermija, tahikardija, aritmije, nadutost trbuha zbog meteorizma, retencija urina. Neuropsihijatrijski znaci su: - dezorijentacija, slušne, vizuelne i taktilne halucinacije, delirijum, paranoidne reakcije, povišena ratobornost i amnezija. Stanje se moţe pogoršati prema soporu i komi sa izrazitom depresijom CNS-a, srĉanim arestom i letalnim ishodom.

ANTIPARKINSONICI AKUTNA TROVANJA 

Dopaminergici deluju na dopaminergiĉki sistem ali razliĉitim mehanizmima. Ovde spadaju levodopa, levodopa sa

inhibitorima dekarboksilaze (benzerazid i karbidopa), amantadin, selegilin, pergolid, bromokriptin. 

Akutna trovanja ovim lekovima imaju skoro istu kliniĉku sliku kao i centralno delujući antiholinergici i amfetamin. Ovde se u laboratorijskim analizama moţe naći porast ureje, bilirubina, alkane fosfataze, transaminaza (ALT i AST), i LDH verovatno kao tranzitorno toksiĉno oštećenje jetre i bubrega.

ANTIPARKINSONICI AKUTNA TROVANJA-LEĈENJE -

izazivanje povraćanja ili lavaţa ţeluca, aktivni ugalj, monitoring vitalnih funkcija (EKG) veštaĉka ventilacija, vazopresorni amini u hipotenziji, u izraţenoj ekscitaciji CNS-a diazepam, rehidratacija (teĉnost i elektroliti), hladne kupke kod hipertermije, obavzna kateterizacija mokraćne bešike zbog spazma sfinktera, - specifiĉna terapija fizostigminom (inhibitor holinesteraze) samo u sluĉajevima punog ispoljavanja antiholinergiĉkog sindroma sa ozbiljno poremećenim vitalnim funkcijama.

ANALGETICI 

-

Analgetici su jedinjenja koja u terapijskim dozama sniţavaju osećaj za bol a nemaju opšti anestetiĉki efekat. U odnosu na stepen aktivnosti, mehanizam delovanja i neţeljene efekte, izdvajaju se dve grupe analgetika: narkotici (jaki analgetici, opijati i opioidi) ne narkotiĉni analgetici (slabi analgetici) Lekovi ove druge grupe, obiĉno poseduju i antipiretske, anti-inflamatrone i antireumatske osobine.

ANALGETICI NARKOTIĈKI ANALGETICI Svi narkotiĉki lekovi imaju identiĉan mehanizam delovanja i stimulacije opijatnih centara. Razlike koje postoje i koje su neznatne, posledica su prvenstveno afiniteta za receptore ili farmakokinetskih parametara.  Centralna aktivnost: Narkotici imaju centralno posredovanu aktivnost koja podrazumeva: sniţenje osećaja za bol stimulacijom opijatnih receptora, ne interferiraju sa ostalim osećajima pri normalnim terapijskim dozama, redukuju mentalnu aktivnost (sedacija) eliminišu konflikt i anksioznost (anksiolotiĉki efekat), popravljaju raspoloţenje, inicijalno izazivaju muĉninu i povraćanje, kasnije deluju antiemetiĉki, izazivaju miozu - aktiviraju luĉenje ADH (antidiuretski efekat) i pokazju razvoj tolerance i zavisnosti u multiplim dozama. 

ANALGETICI

NARKOTIĈKI ANALGETICI 

-

-

-

-

Periferni efekti: Opijati imaju i periferne efekte: odloţeno praţnjnenje ţeluca usled konstrikcije pilorusa, redukovan gastrointestinalni motilitet i povećanje tonusa (spastiĉna konstipacija), kontrahovan sfinkter ţuĉnog duktusa, povećanje tonusa mišića bešike, sniţenje vaskularnog tonusa i povećanje rizika od ortostatskih reakcija, i povećanje incidence koţnih reakcija, urtikarija i svrab, usled luĉenja histamina i aktiviranja bronhospazma u astmatiĉara.

ANALGETICI

NARKOTIĈKI ANALGETICI 

Lekovi u primeni: - Morfijum - derivati morfijuma (butorfanol) - fenil piperidinski derivati (petidin, fentanil) - benzomorfanski derivati (pentazocin) - drugi opijati (tilidin, tramadol)

NARKOTIĈKI ANALGETICI AKUTNA TROVANJA Narkotiĉki analgetici su najĉešći, tzv. lekovi zloupotrebe ili uzroĉnici bolesti zavisnosti. Akutna trovanja lekovima iz ove grupe su uglavnom posledica predoziranja. - Morfijum spada u grupu fenantrenskih (morfin, kodein, 

tebain) alkaloida opijuma. Upotrebljava se u terminalnoj fazi bolesti (uglavnom malignih), infarktnom bolu, akutnom plućnom edemu i spinalnoj anesteziji. Smatra se da je toksiĉna doza za odrasle, netolerantne osobe, 30 mg pri parenteralnom a 40-60 mg pri peroralnom unosu. Peroralna doza od 120 mg smatra se smrtnom.

NARKOTIĈKI ANALGETICI AKUTNA TROVANJA -

-

-

Metadon je sintetski opioidni analgetik sliĉnog delovanja morfijumu. Smatra se da je letalna doza oko 50 mg. Metadon je uglavnom ukljuĉen kao lek za leĉenje zavisnosti od heroina i obiĉno se akutna trovanja ovim lekom viĊaju u toj kategoriji bolesnika, najĉešće kao rezultat predoziranja. Petidin je narkotski analgetik sa delovanjem sliĉno morfinu. Fentanil je sintetsko jedinjenje uvedeno u praksu kao intravenski anstetik. Potentniji je od morfina oko 200 puta, ima brţi poĉetak i duţe trajanje delovanja.

NARKOTIĈKI ANALGETICI AKUTNA TROVANJA 

Peroralna trovanja su uglavnom karakteristiĉna za morfin i metadon, a intravenska za petidin i fentanil. Simptomi i znaci trovanja se javljaju nakon nekoliko minuta od ingestije: mioza, depresija disanja, poremećaj svesti od somnolencije do kome, hladna lepljiva koţa, mlitavost skeletnih mišića sa progresijom do hipotenzije, apneje, tahikardije i smrti. Ĉesto se sreće i ne kardijalni edem pluća. Ovakvu kliniĉku sliku imaju petidin i fentanil, ali se znaci trovanja, obzirom na intravensku primenu, pojavljuju takoreći istog trenutka.

NARKOTIĈKI ANALGETICI AKUTNA TROVANJA-LEĈENJE 





Odmah intubirati otrovanog i zapoĉeti veštaĉku ventilaciju. Leĉenje je olakšano zahvaljujući specifiĉnom antidotu naloksonu koga treba dati odmah intravenski ako je bolesnik u komi. Daje se po posebnom protokolu i ĉesto ga treba ponavljati dok otrovani ne prodiše. U peroralnom trovanju, gde je stanje svesti još uvek oĉuvano, isprati ţeludac, dati aktivni ugalj i laksative, forsirati diurezu i pratiti vitalne funkcije (monitoring).

ANALGETICI

NE-NARKOTIĈKI ANALGETICI 



Ova grupa lekova, ĉesto nazivana slabi analgetici da bi se razlikovali od narkotiĉkih, uglavnom deluje na periferiji, mada neki imaju i centralni efekat. Imaju sliĉan spektar farmakoloških aktivnosti iako su razliĉite hemijske strukture. Pored analgetskog, ovi lekovi imaju i antipiretsko i antiinflamatorno delovanje. Oni nemaju psihotropne i sedativne efekte kao što imaju narkotiĉki analgetici. Analgetsko delovanje ove grupe lekova nastaje remećenjem sinteze prostaglandina. Zapravo ovi lekovi inhibišu ciklooksigenazu koja transformiše arahidonsku i ostale nesaturisane kiseline dugog lanca (C20-) u cikliĉne endoperokside koji su prekursori prostaglandina , tromboksana A2 i prostaciklina. Kao što je poznato, prostaglandini su odgovorni za nastanak bola, temperature i inflamacije.

AKUTNA TROVANJA NENARKOTIĈKIM ANALGETICIMA

TROVANJE ACETILSALICILNOM KISELINOM TROVANJE PARACETAMOLOM (ACETAMINOFEN)

AKUTNO TROVANJE ACETILSALICILNOM KISELINOM Toksiĉna doza izmeĊu 9 i 10 grama. Najĉešće komplikacije su poremećaj teĉnosti, elektrolita i acidobaznog statusa koji proistiĉu iz respiratornihi metaboliĉkih efekata (respiratorna alkaloza i metaboliĉka acidoza).

AKUTNO TROVANJE ACETILSALICILNOM KISELINOM Kliniĉkom slikom u teškim trovanjima dominira metaboliĉka acidoza sa elektrolitskim disbalansom (hipo- Na, K, Ca) i poslediĉnom dehidratacijom (tahikardija, hipotenzija), poremećajem srĉanog ritma, parestezija i tetanija. Javljaju se halucinacije i konvulzije. Sniţen VII ĉinilac i hipoprotrombinemija (oštećenje jetre) uz sniţenu adhezivnost trombocita dovode do krvavljenja. Koncentracije iznad 130 mg/l plazme su smrtonosne.

AKUTNO TROVANJE ACETILSALICILNOM KISELINOM Respiratorni poremećaji su rezultat stimulacije respiratornog centra verovatno povišenjem senzitivnosti na koncentracije CO2 i O2. Ovim mehanizmom razvija se hiperventilacija koja dovodi do respiratorne alkaloze, sniţenja jonizovanog Ca i kompenzatorne bubreţne ekskrecije Na, K i HCO3. Promena H jona u ekstracelularnim prostorima povećava sistemsku acidozu izazvanu metaboliĉkim promenama.

AKUTNO TROVANJE ACETILSALICILNOM KISELINOM Od metaboliĉkih poremećaja znaĉajan je poremećaj oksidativne fosforilacije. Kompenzatorni mehanizmi su povešana potoršnja O2 povišeno stvaranje CO2 (hiperventilacija), povišeno stvaranje toplote (hiperpireksija), povišeno korišćenje glikoze (sniţen nivo u tkivima). Salicilati interferiraju sa Krebsovim ciklusom blokirajući metabolizam lipida i ugljenih hidrata. Metaboliĉka acidoza je rezultat nastanka organskih kiselina. Indukuju aktivnost G-6fosfataze i sledstvenu hiperglikemiju.

AKUTNO TROVANJE ACETILSALICILNOM KISELINOM: LEĈENJE 



Osnovna mera je rehidratacija i korekcija acidobaznog i elektrolitskog disbalansa.

Ostala terapija je simptomatska, a forsiranje alkalne diureze ubrzava eliminaciju salicilata ako se pH urina odrţava izmeĊu 8,0 i 8,5. Od mera ekstrakorporalne detoksikacije, hemodijaliza ima prednost.

AKUTNO TROVANJE PARACETAMOLOM 



Oko 90% metabolizma paracetamola odvija se u jetri do sulfata i glukuronida. Sulfatni put dominantan u dece do 12g. 5% se izluĉi nepromenjeno urinom. Oko 5% se metaboliše pomoću P450 do reaktivnih intermedijera koji se u prisustvu adekvatnih koliĉina glutationa detoksikuju do konjugata merkaptouriĉne kiseline i cisteina U akutnim trovanjima dolazi do velike potrošnje glutationa i kada njegova rezerva padne ispod 30%, visoko reaktivni intermedijer n-acetil-p-benzokvinonimin (NAPQI) se kovalentno vezuje za makromolekule u hepatocitima.

AKUTNO TROVANJE PARACETAMOLOM Nekroza hepatocita i masna degeneracija koje nastaju su centrilobularnog tipa. Zapaţaju se i tzv. premoštavanja nekroze, što sve ima sliku hroniĉnog aktivnog hepatitisa. Sliĉno se dešava sa epitelom proksimalnih tubula bubrega. U miokardu se mogu javiti subendokardna krvarenja sa fokalnom nekrozom (slika infarkta).

AKUTNO TROVANJE PARACETAMOLOM U kliniĉkoj slici se razlikuju: 

Inicijalni stadijum: asimptomatski (24 h)



Srednji stadijum: povišenje enzima (24-48 h).





Stadijum nekroze jetre: (3-4 d. nakon ingestije) encefalopatija, ţutica, bol d.r.l. hemoragije, poremećaj koagulacije (DIK), koma, ABI, smrt nakon 4-20 dana. Stadijum oporavka: funkcija jetre se normalizuje, histološki tokom naredna 3 meseca.

a

AKUTNO TROVANJE PARACETAMOLOM: LEĈENJE 





Najznaĉajniji terapijski postupak je rana primena specifiĉnog antidota N-acetil-L-cisteina (intravenski). Ostala terapija je simptomatska. Hemodijaliza i hemoperfuzija sa aktivnim ugljem su takoĊe od znaĉaja.

NESTEROIDNI ANTIREUMATICI 



Nesteroidni antireumatici su lekovi koji se primenjuju u reumatologiji za leĉenje reumatoidnog artritisa, osteoartritisa, ali i drugih bolnih stanja, kao što su zubobolja, glavobolja, menstrualni i postpartalni bolovi i sl. Ovi lekovi deluju pitem inhibicije sinteze prostaglandina za koje se smatra da su odgovorni za nastanak vazodilatacije, povećane vaskularne permeabilnosti i povećane senzitivnosti nervnih završetaka na medijatore zapalenja. Nesteroidni antireumatici reverzibilno inhibišu enzim ciklooksigenazu ĉime je blokirana konverzija arahidonske kiseline, sastojka fosfolipida ćelijske membrane, u razliĉite prostaglandine: E2, F2, D2 tromboksan A2.

NESTEROIDNI ANTIREUMATICI 

U principu ovi lekovi se dobro i potpuno apsorbuju iz gastrointestinalnog trakta, mada u nekim sluĉajevima hrana u ţelucu moţe usporiti ovaj proces. Izluĉivanje preko bubrega je uglavnom najznaĉajniji put eliminacije mada ima lekova koji podleţu enterohepatiĉnoj recirkulaciji pa se izluĉuju fecesom.

NESTEROIDNI ANTIREUMATICI  





  

Lekovi u prometu: Derivati sirćetne kiseline i srodne supstance (indometacin, diklofenak kalijum, diklofenak natrijum, etodolak, acemetacin, ketorolak) Oksikami (piroksikam, tenoksikam, lornoksikam, meloksikam) Derivati propionske kiseline (ibuprofen, naproksen, naproksen natrijum, ketoprofen, flurbiprofen, oksaprozin) Koksibi-selektivni inhibitori COX-2 (celekoksib, etorokoksib) Ostali nesteroidni lekovi (glukozamin, nimesulid) Preparati zlata (natrijum aurotiomalat)

LEKOVI KOJI UTIĈU NA SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM  -

Simpatiĉki sistem se moţe podeliti na : simpatiĉki nervi i simpatoadrenalni sistem. Srţ nadbubrega je ekvivalent simpatiĉkih gangliona. Simpatiĉki sistem je odgovoran za fiziološke odgovore koji dozvoljavaju telu da reaguje na spoljnu sredinu i odgovori na stimuluse.

LEKOVI KOJI UTIĈU NA SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM  



Struktura simpatiĉkog sistema Simpatiĉka vlakna idu iz razliĉitih jedara u mozgu do simpatiĉkih ganglija i srţi nadbubrega. Neurotransmiter, acetilholin, stimuliše postganglijske neuronske ćelije da ispuste noradrenalin iz vezikula u simpatiĉke presinaptiĉke nervne završetke. Nakon difuzije kroz sinaptiĉke pukotine, noradrenalin nadraţuje receptore ciljnih efektornih organa proizvodeći odgovarajući odgovor. Zato se ovi receptori nazivaju noradrenergiĉki ili samo adrenergiĉki

LEKOVI KOJI UTIĈU NA SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM 

Tokom akutnog stersa acetilholin izaziva izlazak adrenalina i u manjem stepenu noradrenalina iz medule nadbubrega u krvotok. Cirkulirajući nivo adrenalina i noradrenalina funkcioniše da koordinira odgovore iz razliĉitih organa ukljuĉenih u odgovor “ bekstva ili borbe” sa stresom.




Sinteza, skladištenje i izlazak dopamina, adrenalina i noradrenalina: Kateholamini, dopamin, adrenalin i noradrenalin sintetišu se iz tirozina koji se stvara u jetri iz fenilalanina posredstvom fenilalanin hidroksilaze. Daljim metaboliĉkim procesima nastaje dopamin koji se aktivnim transportom iz citoplazme skladišti u vezikule gde se pod dejstvom dopamin-β-hidroksilaze stvara noradrenalin. Noradrenalin se pod dejstvom N-metiltransferaze koja se jedino nalazi u mozgu i meduli nadbubrega pretvara u adrenalin.




Adrenergiĉki receptori: Svi simpatiĉkim nervima inervisani organi imaju dve vrste receptora, α- i βreceptore. Dalja istraţivanja su pokazala da se ovi dele na α1 i α2 i β1 i β2. Stimulacija α-receptora povećava koncentraciju kalcijuma u glatkim mišićima, a stimulacija β-receptora povećava intracelularnu koncentraciju kalcijuma koja ima efekat na srce. Adrenalin i noradrenalin imaju sliĉni ali ne isti efekat jer noradrenalin ima jaku interakciju sa α i β1 – receptorima, a adrenalin reaguje sliĉno sa svim adrenergiĉkim receptorima.


Noradrenalinski efekat: Noradrenalin je predomimantni α-stimulator, izaziva generalnu vazokonstrikciju osim koronarnih arterija i stoga povećava sistolni i dijastolni pritisak. Ima slab β-simpatikomimetski efekat na β2-receptore glatkih mišića, ima slab relaksantni efekat na intestinalne i bronhijalne mišiće i lako povećava nivo glikoze u krvi.


Adrenalinski efekat: Adrenalin je predominantno β-stimulans, kontrahuje krvne sudove u koţi, mukozi i visceralnom tkivu ali dilatira krvne sudove skeletnih mišića i srca, dat u malim dozama. Sniţava protok krvi kroz bubrege usled kontrakcije interlobularnih arterija. Protok krvi kroz mozak je blago poremećen. Periferna rezistencija je smanjena zbog stimulacije β2 receptora koji izazivaju sniţenje dijastolnog pritiska. Sistolni pritisak je povišen usled povećanog izlaska krvi iz komore ekscitacijom β1 receptora.




Simpatikomimetici su lekovi koji imaju isti efekat na adrenergiĉke receptore kao i adrenalin i noradrenalin. Direktni ili indirektni simpatikomimetici su podeljeni na osnovu toga da li je efekat direktan na adreno receptore ili indirektno, povećanjem koncentracije noradrenalina.








Direktni simpatikomimetici sa predominantnom αsimpatikomimetiĉkom aktivnošću (α-adrenoreceptorski agonisti) primenjuju se za sistemsku ili lokalnu vazokonstrikciju. Savremeni lekovi mogu stimulisati α1- i α2-receptore. Sistemski α-simpatikomimetici su derivati feniletanolamina koji se primenjuju za leĉenje hipotenzije. Lokalni α-simpatikomimetici (fenilefrin) primenjuju se kao dekongenstanti za nespecifiĉni konjukivitis, sinusitis i nazofaringitis. Kontraindikovani su u hipertireoidizmu, feohromocitomu i hipertrofiji prostate.


Direktni simpatikomimetici sa dominantnim β-adrenergiĉkim efektom. Stimulacija β1- receptora u srcu odgovorna je za ubrzanje srĉanog rada, pojaĉanje kontraktilnosti i brzine sprovoĊenja impulsa kroz srce. Stimulacija β2-receptora izaziva relaksaciju bronhijalne i uterusne muskulature, kao i vazodilataciju i uglavnom se koriste u leĉenju astme (salbutamol, salmeterol ksinafoat, fenoterol...). Prototip β-simpatikomimetika sa podjednakim delovanjem na β1 i β2 receptore su isoproterenol i orciprenalin βagonisti mogu biti upotrebljeni kod bradikardije i smetnji provoĊenja, kao bronhodilatatori i vazodilatatori.


Indirektni simpatikomimetici ispoljavaju svoj efekat posredovanjem izlaska noradrenalina iz skladištnih vezikula u simpatiĉke nervne završetke ili inhibicijom njegovog preuzimanja iz sinaptiĉkih pukotina u aksoplazmu. U indirektne simpatikomimetike spadaju amfetamini, tiramin, efedrin i amezijum metilsulfat.

LEKOVI KOJI UTIĈU NA SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM

-

Antagonisti adrenoreceptora (blokatori adrenoreceptora, simpatikolitici) su lekovi koji blokiraju adrenergiĉke receptore. Blokatori α-adrenergiĉkih receptora (α-blokatori, αsimpatikolitici) obuhvataju: ergot alkaloide (ergotamin, dihidroergotamin dihidroergotoksin, metilergometrin), kompetitivne, neselektivne α-blokatore fentolaminskog tipa, selektivne α-blokatore,

-

nekompetitivni bloker fenoksibenzamin



-

-

LEKOVI KOJI UTIĈU NA SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM Ergot alkaloidi primena: - ergotamin u napadu migrene zbog svoje vazokonstriktorne aktivnosti, - dihidroergotamin u ortostatskoj hipotenziji, - dihidroergotoksin u Alzheimerovoj bolesti, Fentolaminski α-blokatori primena: - u dijagnostici feohromocitoma i prevenciji i tokom hipertenzije u feohromocitomu.


-

-

Blokatori α1-receptora obuhvataju derivate kvinazolina (prazosin, terazosin i doksazosin) i urapidil. prazosin se primenjuje u blagim do umerenim hipertenzijama, sam ili u kombinaciji sa diureticima i drugim antihipertenzivima. urapidil ima centralni hipotenzivni efekat (stimulacija 5-HT1A-receptora) uz njegovu α1antagonistiĉku aktivnost

LEKOVI KOJI UTIĈU NA SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM Derivati fenoksibenzamina - β-hloretilamin izaziva izeverzibilnu blokadu α-receptora usled kovalentnog vezivanja nakon inicijalne kompetitivne inhibicije. Primenjuje se u hipertenzivnoj krizi u feohromocitomu i za regulaciju disfunkcije mokraćne bešike u predoziranju α-receptora 


Labetol se ponekad naziva lek sa oba, selektivno α1- i neselektivno β-blokirajućim delovanjem. β-blokirajući efekat je petostruko jaĉi od α- blokade. Koristi se kao antihipertenziv, sam ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivima tipa tiazida i diureticima henlijeve petlje (furosemid, bumetanid, torasemid).


β-adrenoreceptorni antagonisti (β-blokatori, βsimpatikolitici) kompetitivno menjaju pozitivno inotropno i hronotropno delovanje kateholamina, blokiranjem β1-receptora u srcu i blokiraju dilatirajući efekat na glatku muskulaturu blokiranjem β2-receptora. Dalje oni inhibiraju metaboliĉke efekte kateholamina (glikogenoliza, lipoliza) usled β-blokade. Blokada β1-receptora je najvaţniji terapijski efekat ovih neselektivnih βblokatora. Ovom blokadom u poĉetku terapije, povećava se periferna vaskularna rezistencija usled relativne dominacije α2-stimulacije.


-

β-blokatori mogu biti oznaĉeni zavisno od toga da li imaju: β1-selektivnost (kardioselektivnost) parcijalnu agonistiĉku aktivnost (PAA) nespecifiĉne membranske efekte.






Jedinjenja sa selektivnom β1-aktivnošću (atenolol, betaksolol, metaprolol, nebivolol) imaju prednost jer uglavnom blokiraju β1-receptore i imaju mali efekat na β2-receptore. Ova selektivnost se gubi u visokim dozama. Ako β-blokatori imaju parcijalnu antagonistiĉku aktivnost (PAA) ili “intrinsic” (suštinsku, unutrašnju) simpatomimetiĉku aktivnost, to je usled dvostrukog (parcijalno agonistiĉko, parcijalno antagonistiĉko) delovanja sa dominantnom antagonistiĉkom komponentom. Ovde spadaju acetobutol, mepindolol, pindolol.


Antisimpatiĉki agensi Pored blokade adrenergiĉkih receptora, simpatiĉki tonus, takoĊe moţe biti sniţen centralnim, ganglijskim ili postganglijskim presinaptiĉkim prekidom. Rezultat je povećanje krvnog pritiska. Antisimpatetici se uglavnom upotrebljavaju kao antihipertenzivi.

LEKOVI KOJI UTIĈU NA SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM  -

-

Najznaĉajniji su: centralno delujući α2-adrenoreceptorni agonisti (klonidin i metildopa) primenjuju se u hipertenziji. jedinjenja koja deluju na skladištenje ili izlazak noradrenalina iz vezikula (rezerpin) takoĊe utiĉu na hipertenziju.

LEKOVI KOJI UTIĈU NA PARASIMPATIĈKI NERVNI SISTEM 

Struktura parasimpatiĉkog sistema Kranijalni i sakralni parasimpatiĉki pregangliski nervni završetci na kratkim postganglijskim neuronima koji leţe u neposrednoj blizini visceralnih struktura regilisani su parasimpatiĉkim sistemom. Neurotransmiter koji se javlja na sinaptiĉkim konekcijama u parasimpatiĉkim ganglionima je acetilholin. Postganglijski neuroni, takoĊe koriste acetiholin kao neurotransmiter za stimulaciju holinergiĉkih receptora u ciljnom tkivu. Postoje dva tipa receptora i efekta na njih, muskarinski i nikotinski.

LEKOVI KOJI UTIĈU NA PARASIMPATIĈKI NERVNI SISTEM  -

-

-

Efekti acetilholina: povećanje pulsa i kontraktilnosti srca, povećanje periferne rezistencije, pojaĉana skrecija pljuvaĉnih, suznih i znojnih ţlezdi, bronhija i ţeluca, povećanje tonusa glatke muskulature u GIT, ureteru i bronhijalnoj muskulaturi, suţenje zenica i poremećaj akomodacije na blizinu.


-

-

-

Lekovi mogu uticati na parasimpatiĉki nervni sistem na razlišite naĉine: direktni parasimpatikomimetici (holinergiĉki agonisti, holinomimetici) kao i acetilholin stimulišu muskarinske receptore, indirektni parasimpatikomimetici (inhibitori holinesteraze) spreĉavaju fiziološku razgradnju acetilholina, parasimpatikolitici (antimuskarinici, antagonisti m-holinoreceptora) kompetitivno inhibiraju muskarinske receptore.


-

-

Direktni parasimpatikomimetici (holinergiĉki agonisti): karbahol se primenjuje za leĉenje postoperativne atonije m. bešike i creva, ko i u leĉenju supraventrikularne paroksizmalne tahikardije, pilocarpin ima primenu kod glaukoma


-

-

Indirektni parasimpatikomimetici (blokatori holinesteraze): reverzibilni inhibitori AcHE (fizostigmin, neostihmin, prostigmin), Ireverzibilni inhibitori AcHE (organofosforna jedinjenja- OFI, nervni Bot)


Parasimpatolitiĉki lekovi (antimuskarinici, antagonisti m-holinoreceptora) kompetitivno blokiraju transdukcioni signal acetilholina na postganglijske parasimpatiĉke nevne završetke. Tako oni dovode do suprotnog efekta acetilholina na muskarinske receptore. Obzirom na relaksantni efekat na glatku muskulaturu nazivaju se i neurotropiĉni spazmolitici.


-

Efekti ovih lekova (alkaloidi belladonnae- atropin, skopolamin, papaverin, mebeverin), posebno u visokim dozama su: ubrzanje srĉane frekvencije, dilatacija krvnih sudova koţe, smanjenje sekrecije ţlezda sa spoljnim luĉenjem, sniţenje mukozne ekskrecije u bronhijama, relaksacija glatkih mišiĉa bronha, GIT i m. bešike dilatacija zenica nesposobnost akomodacije

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA 

-

-

Kardiotonici Kardiotoniĉki glikozidi ispoljavaju snaţno delovanje na kontraktilnost miokarda. Najvaţniji se dobijaju iz Digitalis purpurea i Digitalis lanata. Najvaţnije indikacije su srĉana insuficijencija i neki tipovi srĉanih aritmija. Osnovni mehanizmi delovnja su: inhibicija membranske Na-K-ATP-aze i dejstvo na metabolizam kalcijuma.


-

Kardiotonici utiĉu na sva ĉetiri bitna svojstva srĉanog mišića: kontraktilnost (inotropno) sprovodljivost (batmotropno) refraktarnost (dromotropno) automatizam (hronotropno)

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA Kontraktilnost: - kardiotonici pojaĉavaju snagu i efikasnost kontarkcije miokarda bez povećane potrošnje kiseonika. Time se povećava udarni i minutni volumen, sistolno praţnjenje je potpunije a dijastolna veliĉina srca se smanjuje.  Sprovodljivost: - usporavaju sprovoĊenje nadraţaja sa pretkomora na komore (u EKG-u produţenje P-Q intervala, AV blokovi) 

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA Refraktarnost: - produţavaju refraktarni period u AV ĉvoru, posebno je od znaĉaja kod flatera ili fibrilacija pretkomora.  Automatizam: - olakšavaju stvaranje ektopiĉkih impulsa i povećavaju automatizam srca. Bigeminija je jedan od znakova pune digitalizacije, a ventrikularna tahikardija i ventrikularna fibrilacija su znak smrtnog trovanja ako se ne preduzmu hitne mere leĉena (defibrilacija). 

AKUTNA TROVANJA KARDIOTONICIMA - Kardijalni efekti: nodalna tahikardija, VES, ventrikularna tahikardija i fibrilacija SA i AV blokovi;

- CNS: glavobolja, mišićna slabost, konfuznost, anksioznost, delirijum; - Gastrointestinalni: povraćanje, proliv, bol u trbuhu;

- Biohemijski: hiperkalemija, acidobazni disbalans.

AKUTNA TROVANJA KARDIOTONICIMA: LE^ENJE 1. Prekid dalje absorpcije; 2. Krekcija acidobaznog i elektrolitskog disbalansa;

3. Antiaritmici (propranolol), atropin, pejsmejker po potrebi; 4. Specifiĉni antidot Digibind;

5. Ubrzanje ekskrecije (hemodijaliza, hemoperfuzija, forsirana diureza)???

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA ANTIARITMICI



-

-

-

Antiaritmijski lekovi se koriste za prevenciju i leĉenje poremećaja srĉanog ritma koji nastaju usled promena u elektrofiziološkim fenomenima srca. Tahikardija je srĉani rad veći od 100/min. Bradikardija manje od 60/min. Aritmija podrazumeva iregularnu srĉanu frekvenciju. Ekstrasistola je impuls koji nije izazvan normalnim srĉanim ritmom. Ukoliko je ES izazvana iz SA nodusa naziva se nomotopiĉka, a ako je nastala iz drugih pejsmejkera srca ili mišića naziva se ektopiĉna. Ektopiĉke ES mogu biti supraventrikularne (iz pretkomora) ili ventrikularne (iz komora) Sinusna tahikardija, bradikardija i aritmija pripadaju nomotopiĉkim poremećajima. Heterotopiĉni (ektopiĉni) impulsi ukljuĉuju razliĉite forme ES kao što su supraventrikularna paroksizmalna tahikardija, ventrikularna tahikardija, kao i flater ili fibrilacija pretkomora i komora


-

Prema mehanizmu delovanja, odnosno vrsti poremećaja ritma, antiaritmijski lekovi treba da: povećaju lili smanje srĉanu frekvenciju; potisnu stvaranje ektopiĉkih impulsa i/ili povećaju ili smanje brzinu provoĊenja. Na bazi njihovog efekta na akcioni potencijal normalnih ćelija miokarda, svi antiaritmijski lekovi se mogu podeliti u 4 kategorije.


A. Klasa I Svi predstavnici ove klase inhibišu brze Na kanale u onih ćelija miokarda koje pokazuju maksimalnu brzinu depolarizacije i brzinu provoĊenja. Na osnovu delovanja na akcioni potencijal ova grupa je podeljena u tri podgrupe.


Klasa Ia Lekovi iz ove grupe prvenstveno deluju na pretkomore, atrioventrikularni ĉvor i komore. Lekovi iz ove grupe imaju veći negativno inotropni efekat naego klase Ib i Ic. Ovde spadaju: kinidin, prokainamid (supresija ventrikularnih tahiaritmija), dizopiramid (sliĉan kinidinu) ajmalin prajmalin


Klasa Ib I ova grupa lekova uklanja ektopiĉko stvaranje impulsa i sniţava refraktarnost skraćenjem refraktarnog perioda. Ovde spadaju: lidokain fenitoin tokainid meksiletin


Klasa Ic Indikacije za primenu lekova iz ove grupe su supraventrikularna i ventrikularna aritmija. Ovde spadaju: flekainid acetat enkainid propafenon


B. Klasa II - β-blokatori acebutolol (selektivni hidrosolubilni β1-blokator) atenolol (selektivni β1-blokator) betaksolol (selektivni β1-blokator) esmelol (selektivni β1-blokator) metoprolol (kardioselektivni β1-blokator) penbutolol (blokator β1 i β2-receptora 4 x veći od propranolola) pindolol (selektivni β-blokator) propranolol (neselektivni β-blokator)


C. Klasa III Lekovi iz ove grupe se primenjuju kod pretkomorskih i komorskih aritmija. Ovde spadaju: sotalol amiodaron bretilijum (za refraktarne ventrikularne aritmije)


D. Klasa IV – Blokatori kalcijumovih kanala Lekovi iz ove grupe blokiraju kalcijumove kanale u membrani i onemogućavaju ulazak Ca u ćeliju miokarda. Na taj naĉin produţavaju fazu refraktarnosti u AV ĉvoru i produţuju AV kondukciju. Selektivni blokatori kalcijumovih kanala imaju 4 grupe jedinjenja: - fenilalkilamini: verapamil i galopamil - dihidropiridini: nifedipin, nikardipin i nimodipin - benzotiazepini: diltiazem - difenilpiperazini: cinarizin i flunarizin

AKUTNA TROVANJA ANTIARITMICIMA 

-

Sa aspekta kliniĉke toksikologije, od znaĉaja su akutna trovanja: antiaritmici Klase Ia (kinidin) antiaritmici Klase II (β-blokatori) antiaritmici Klase IV (blokatori Ca kanala)


Glavni predstavnik Klase Ia je kinidin ĉiji je osnovni mehanizam delovanja smanjenje dijastolne depolarizacije u pejsmejker ćelijama, povećanje praga ekscitabilnosti, smanjenje brzine provoĊenja, produţenje efektivnog refraktarnog perioda srĉanog mišića. Prvenstveno deluje na pretkomore, AV ĉvor i komore, pa je glavna indikacija apsolutna aritmija.


U akutnom trovanju kinidinom (kao i ostalim lekovima iz ove grupe), manifestacije koje se ispoljavaju su: glavobolja, muĉnina, povraćanje, gluvoća, diplopije i midrijaza, a ne retko, konfuznost i psihoziĉna reakcija. KVS efekti podrazumevaju depresivno delovanje na miokard, hipotenziju, pojavu aritmija, EKG promene. Kinidinske sinkope i iznenadna smrt takoĊe nisu retkost. Toksiĉni efekat na CNS ispoljava se depresijom respiratornog centra, konvulzijama i komom. Metaboliĉki poremećaji podrazumevaju acidozu i hipoglikemiju.


-

-

-

Leĉenje je simptomatsko i podrţavajuće. ispiranje ili lavaţa ţeluca, aktivni ugalj i laksativi, kod hipotenzije infuzije teĉnosti i/ili dopamin, za korekciju acidoze bikarbonatni rastvori, za kupiranje aritmija fenitoin i lidokain, ukoliko postoji blokada u provoĊenju sa širokim QRS kompleksom u EKG-u, radi prevencije ventrikularne tahikardije i fibrilacije, privremeni pejsmejker, kod pojave konvulzija dijazepam.

AKUTNA TROVANJA BETA-BLOKATORIMA Beta blokatori su kompetitivni inhibitori betaadrenergiĉkih receptora. Znaci trovanja ispoljavaju se na: - miokard: bradikardija, AV blok, hipotenzija; - nervni sistem: poremećaj mentalnog statusa od delirijuma do kome; - respiratorni sistem: bronhospazam; - endokrini sistem: hipoglikemija.

AKUTNA TROVANJA BETA BLOKATORIMA: LEĈENJE Pored klasiĉnih procedura u cilju eliminacije otrova iz organizma primeniti i: - atropin u bradikardiji (ili izoproterenol ili glukagon), ponekad je neophodna primena pejsmejkera; - infuzije teĉnosti (ili dopamin ili glukagon) u hipotenziji;

- diazepam u konvulzijama; 

beta-2 aerosol u bronhospazmu

AKUTNA TROVANJA BLOKATORIMA Ca KANALA 

-

Glavne manifestacije trovanja ovim lekovima su: bradiaritmija (AV blok, bradikardija, arest); smanjenje kontraktilne funkcije srca (hipotenzija, kongestivna insuficijencija, kardiogeni šok); periferna vazodilatacija i hipotenzija; konvulzije, letargija i koma; hiperglikemija.

AKUTNA TROVANJA BLOKATORIMA Ca KANALA Leĉenje trovanja:

- standardne mere za spreĉavanje dalje apsorpcije i ubrzanje eliminacije otrova; - hipotenzija i bradikardija: 10% CaCl, izotoniĉni rastvori, dopamin, izoproterenol, glukagon, atropin, pacemaker; - konvulzije: diazepam.


Antihipertenzivni lekovi Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, gornja normalna vrednost, bez obzira na godine ţivota, iznosi 140 mm Hg za sistolni i 90 mmHg za dijastolni pritisak u stanju mirovanja. Vrednosti od 140-160/9095 mmHg zahtevaju opservaciju.

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA



Prema kliniĉkim i organo-patološkim karakteristikama, razlikuje se nekoliko oblika hipertenzije: A. Primarna hipertenzija (esencijalna, genuina, idiopatska hipertenzija) ĉiji uzrok još uvek nije dobro poznat. B. Sekundarna hipertenzija kao posledica patoloških promena pojedinih organa: - renalna: renovaskularna-usled stenoze renalnih arterija, ili renoparenhimalna – u hr. glomerulonefritisu, pijelonefritisu, atrofiji bubrega, cistiĉnim bubrezima, amiloidozi, nodoznom panarteritisu i gravidnoj nefropatiji. - endokrinološka: Cushingov sindrom, Connov sindrom, hipertireoidizam, akromegalija, i feohromocitom. - kardiovaskularna: stenoza istmusa aorte, ateroskleroza, srĉani hiperkinetski sindrom i totalni srĉani blok. neurološka: usled organskih obolenja nervnog sistema (tumori, encefalitis, meningitis), trovanja ugljenmonoksidom i talijumom. Od svih pobrojanih oblika, oko 90% hipertenzija pripada primarnojesencijalnoj 6-8% renalnoj, a manje od 1% endokrinoj, kardiovaskularnoj i neurološkoj.


Antihipertenzivni lekovi deluju razliĉitim mehanizmima, od kojih su najbitniji: - koĉenje adrenergiĉke aktivnosti, - pojaĉano izluĉivanje natrijuma i smanjenje zapremine cirkulišuće teĉnosti - direktna vazodilatacija ĉime se smanjuje naknadno opterećenje miokarda - blokada sistema renin-angiotenzin.


Lekovi koji deluju na simpatiĉki nervni sistem (koĉenje adrenergiĉke aktivnosti): - α-adrenergiĉki blokatori - β-adrenergiĉki blokatori - simpatikolitici


Lekovi koji deluju na pojaĉano izluĉivanje natrijuma i smanjenje zapremine cirkulišuće teĉnosti – diuretici: - tiazidni diuretici - hidrohlorotiazid, - slabi diuretici - indapamid - diuretici Henlejeve petlje - furosemid, bumetanid - diuretici koji štede kalijum-spironolakton


Lekovi koji utiĉu na sistem renin-angiotenzin inhibišu angiotenzin-konvertujući enzim (ACE), koji konvertuje angiotenzin I u angitenzin II, ĉime je suprimirano stvaranje jedne od najpotentnijih poznatih hipertenzivnih suspstanci. Zato se ovi lekovi nazivaju ACE inhibitori. Ovde spadaju: - kaptopril - enalapril - lisinopril - perindopril - ramipril - kvinapril - cilazapril - fosinopril - zofenopril

AKUTNA TROVANJA ANTIHIPERTENZIVIMA 1. Antihipertenzivi koji deluju centralno smanjuju simpatiĉke podraţaje iz CNS: poremećaji svesti, hipotonija, hiporefleksija, mioza, bradikardija, respiratorna depresija, hipotermija. 2. ACE inhibitori inhibiraju konverziju angiotenzina u angiotenzin II: prolivi, hiperkalemija, hipotenzija. 3. Diuretici (tiazidi): smanjuju reasorpciju Na i inhibišu karboanhidrazu: razliĉite aritmije, hipo- K, Ca, Mg, dehidratacija, hipotenzija.

AKUTNA TROVANJA ANTIHIPERTENZIVIMA LEĈENJE: 1. Mere kardiovaskularne reanimacije (atropin). 2. Prekid dalje reapsorpcije. 3. Korekcija acidobaznog i elektrolitskog disbalansa. 4. Nadoknada teĉnosti.

5. Ostala simptomatska (diazepam).


Lekovi protiv angine pektoris. Uznapredovala ateroskleroza ili druga okluzivna obolenja koronarnih arterija oteţavaju snabdevanje miokarda kiseonikom koje prati bol sa posebnim karakteristikama-angina pektoris. U terapiji angine pektoris koriste se sledeći lekovi: - organski nitrati - adrenergiĉki β-blokatori - kalcijumski antagonisti


Organski nitrati i nitriti Ovi lekovi prouzrokuju vazodilataciju krvnih sudova pri ĉemu je najvaţnija postarteriolarna venska vazodilatacija koja omogućava zadrţavanje krvi na periferiji, smanjuje se priliv krvi ka srcu i postiţe se rasterećenje srca. Ovim se olakšava rad srca i otklanja disproporcija izmeĊu potreba miokarda za kiseonikom i insuficijentnog koronarnog krvotoka. Ovde spadaju: - gliceriltrinitrat - pentaeritrol tetranitrat - izosorbid dinitrat - izosorbid-5-mononitrat


Adrenergiĉki β-blokatori su vrlo korisni antianginozni lekovi jer blokiranjem βreceptora štite srce od povišenih simpatiĉkih impulsa, sniţavaju srĉanu frekvencu i u manjem obimu redukuju kontraktilnost. Na taj naĉin smanjuju zahtev miokarda za kiseonikom.




Blokatori kalcijumovih kanala redukcijom aktivnosti kalcijum-zavisne miozin-ATP-aze u srcu po ĉemu konverzija energije bogate fosfatima se sniţava i istovremeno smanjuje zahtev za kiseonikom. Istovremeno dovode do sniţenja vaskularnog tonusa glatkih mišića i do vazodilatacije. Najznaĉajni lekovi su: nifedipin, nitredipin, nimodipin, verapamil, galopamil, diltiazem

AKUTNA TROVANJA ANTIANGINOZNIM LEKOVIMA U akutnom trovanju gliceriltrinitratom (nitroglicerinom) znaĉajni su hemodinamski poreećaji i methemoglobinemija. - hemodinsmaki poremećaji usled vazodilatacije dovode do povećanja intrakranijalnog pritiska praćenog glavoboljom, muĉninom i povraćanjem, konfuznog stanja, hiperpireksije i vertiginoznih smetnji, poremećaj vida i abdominalne kolike sa prolivima. - u teškim sluĉajevima razvija se izraţena hipotenzija, dispenja, bradikardija (u EKG-u srĉani blokovi), koma sa konvulzijama i na kraju smrt. - methemoglobinemija i cijanoza, koja nastaje usled oksidacije hemoglobina slobodnim nitratnim jonom nastalim tokom mrtabolizma nitroglicerina, još više potencira teţinu trovanja. 

FARMAKOLOGIJA KRVI

FARMAKOLOGIJA KRVI 

Anemija je grĉka reĉ koja podrazumeva nedostatak krvi i obiĉno je vezana za eritrocite i hemoglobin. Većina anemija nastaje usled nedostatka gvoţĊa, vitamina B12 i folne kiseline u krvi. Anemije mogu biti izazvane: - poremećajem sinteze hemoglobina, - poremećenog stvaranja eritrocita - povećane degradacije eritrocita - akutnim ili hroniĉnim krvarenjem


Anemije usled nedostatka gvoţĊa nazivaju se hipohromne i posledica su: - povećanog zahteva za gvoţĊem (trudnoća) - povećanog gubitka gvoţĊa (menstrualna i gastriĉna krvarenja) - smanjene resorpcije gvoţĊa iz GIT. Nedostatak gvoţĊa u krvi moţe se kupirati lekovima kao što su: - oralni-feroglicin sulfat, ferofumarat, ferosulfat, gvoţĊe III hidroksid - parenteralni-dekstriferon


Makrocitne (megaloblastne) anemije podrazumevaju poremećen razvoj eritrocita usled nedostatka Vitamina B12 i folne kiseline. Lekovi u upotrebi su: - cijanokobalamin i hidroksikobalamin - folna kiselina


Anemija koja se javlja u hroniĉnim bubreţnim obolenjima (hroniĉna dijaliza), posledica je nedovoljnog stvaranja eritropoetina, vaţnog ĉinioca u stvaranju i razvoju eritrocita. Ova stanja se mogu kupirati: - epoitin beta (eritropoetin) - darbepoetin


Koagulacija krvi je sloţen proces proteolitiĉkih reakcija ĉiji je krajnji rezultat stvaranje nerastvorljivog fibrina. Proces koagulacije zapoĉinje adhezijom i agregacijom trombocita i stvaranjem tzv. belog tromba koji se pod dejstvom ĉinioca koagulacije pretvara u crveni tromb, a zatim u nerastvorljivi fibrin.


Antikoagulantni lekovi se dele u dve grupe: - inhibitori biosinteze protrombina - heparin Inhibitori biosinteze protrombina smanjuju nivo svih faktora koagulacije u krvi, ĉija sinteza zavisi od vitamina K, a naroĉito protrombina. Ovde spadaju: - derivati kumarina (varfarin, acenokumarol) - derivati indandiona (fenindion), a primenjuju se u prevenciji i leĉenju venskih tromboza. (kod fibrilacije pretkomora, akutnog i ponovljenog infarkta miokarda). Heparin je snaţan antikoagulans sa antitrombinskim i antitromboplastinskim delovnjeem.






Za odrţavanje intaktnog vaskularnog sistema bitno je, ne samo da krv moţe da koaguliše, već i da stvoreni koagulum moţe biti razgraĊen. To znaĉi da u krvi pored koagulacionog, postoji i fibrinolitiĉki sistem. Oba ova sistema se u fiziološkim uslovima nalaze u stanju dinamiĉke ravnoteţe. Plazmin (fibrinolizin) je proteolitiĉki enzim sa posebnim afinitetom za fibrin i fibrinogen. Plazminogen (profibrinolizin) je neaktivni prekursor plazmina i stalno je prisutan u plazmi.


Fibrinolitici se terapijski upotrebljavaju za otapanje tromba kod tromboza dubokih vena, embolija, infarkta miokarda, akutnog moţdanog udara. Ovi lekovi deluju aktivirajuće na plazminogen: - streptokinaza - alteplaza - tenekteplaza

FARMAKOLOGIJA KRVI  

ANTIHEMORAGICI U stanjima u koima je fibrinolitiĉka aktivnost neuobiĉajeno velika, a to je u traumi (hirurškoj i akcidentalnoj) pri oštećenju tkiva koja su bogata plazminogenom (pluća), u sekundarnoj hiperfibrinolizi koja kao kompenzatorni mehanizam prati DIK, potrebno je prekinuti ovaj proces, a to se postiţe inhibitorima fibrinolize (antifibrinolitici): - para-amino-metilbenzoeva kiselina (PAMBA) - aprotinin Ovi lekovi su kompetitivni antagonisti enzima koji aktiviraju plazminogen i na taj naĉin spreĉavaju stvaranje plazmina.


Vitamin K je neophodan za sintezu protrombina u jetri kao i za sintezu faktora VII, IX i X. Njegov nedostatak usled nedovoljnog unošenja hranom ili ĉešće, kod obolenja jetre, prouzrokuje hipoprotrombinemiju i krvavljenje. Prirodni izvori vitamina K (fitomenadion) su povrće, ţivotinjska tkiva i cerealije. Danas postoje lekovi koji se mogu primeniti u hemostazi, a to su: - fitomenadion (vitamin K) - lokalni hemostatici (fibrinogen, aprotinin, trombin kalcijum hlorid) - faktori koagulacije (VII, IX, anti-inhibitorski kompleks faktora VIII, faktor VIIa, faktor VIII i Willebrnd faktor)


Agregacija trombocita je, pored poremećaja koagulacije krvi, bitan faktor u nastajanju ateroskleroze i tromboembolijskih obolenja. Lekovi koji utiĉu na agregaciju trombocita su: - imidazol i jegovi derivati (inhibitori tromboksansintetaze) - acetilsalicilna kiselina (inhibitor ciklo-oksigenaze) - dipiridamol (inhibitor fosfodiesteraze, povećava cAMP)

AKUTNO TROVANJE FEROSULFATOM 

Ferosulfat je najĉešće primenjivani lek u sideropenijskoj anemiji kao supstitucija hipoferemije.GvoţĊe se iz GIT-a apsorbuje kao dvovalentnog ferojona da bi se odmah oksidisao u trovalentni ferijon koji es vezuje za noseći protein feritin. Iz feritina se oslobaĊa i vezuje za globulin transferin i transportuje do mesta ugradnje. Kada koliĉina gvoţĊa prevaziĊe kapacitet transferina, ispoljavaju se toksiĉni efekti. Toksiĉna doza je preko 20 mg/kg a smrtna preko 200 mg/kg elementarnog gvoţĊa.




Slobodno gvoţĊe oštećuje krvne sudove u sistemskoj cirkulaciji. U digestivnom traktu ima korozivni efekat koji se manifestuje erozijama i ulceracijama sa koagulacionom nekrozom. Nakupljanje u Kupfferovim ćelijama jetre dovodi do njihove degeneracije, masne infiltracije i masivne periportalne nekroze hepatocita. Ovo oštećenje jetre moţe progredirati do njene insuficijencije, sa hipoglikemijom, poremećaja u koagulaciji i hepatorenalnog sindroma. I u scrcu se moţe naći masna degeneracija, smanjeni protok (izlazak) krvi iz srca i hipotenzija. Javlja e i metaboliĉke acidoza sa nakupljanjem mleĉne kiseline. U kliniĉkoj slici razlikujemo tri faze:


1. Faza ranih promena se javlja već nakon 30 minuta do 6 sati, gastrointestinalnom simptomatologijom povraćanjem i prolivima sa primesom krvi (korozivni efekat). U teškim sluĉajevima dolazi do pada volumena plazme i hemokoncentracije što je odgovorno za tahikardiju i hipotenziju (smanjen volumen krvi-dehidratacija). Letargija ili koma koja se javlja posledica je smanjene perfuzije mozga i/ili direktan toksiĉni efekat gvoţĊa. Pojava metaboliĉke acidoze u ovom stadijumu je znak teškog trovanja.


2. Faza intermedijarnih promena traje 6-48 sati, pacijent je obiĉno stabilan, mogu se pojaviti i znaci poboljšanja ali se ubrzo javljaju komplikacije. Cirkulatorni kolaps i šok se ponavljaju i produbljuju što moţe izazvati smrt. Javlja se ţutica i povišene transaminaze kao rezultat toksiĉnog oštećenja jetre i njene insuficijencije. Krvarenje je potencirano (jer nema ĉinioca koagulacije). Metaboliĉka acidoza je posledica enzimskih poremećaja pa nastaju limunska i mleĉna kiselina u velikim koliĉinama. Masna degeneracija bubrega dovodi do njihove teške insuficijencije i potpunog ispada iz funkcije. Na kraju difuzna vaskularna kongestija, edem pluća i plućne hemoragije ubrzavaju smrtni ishod.

AKUTNO TROVANJE FEROSULFATOM 3. Faza kasnih promena koja se ispoljava od trećeg dana do treće nedelje, manifestuje se pojavom striktura u gastrointestinalnom traktu (stenoza ţeluca u vidu pešĉanog sata, gangrenozni infarkti tankog creva) i cirotiĉnim promenama u jetri.

AKUTNO TROVANJE FEROSULFATOM- LEĈENJE - Ispiranje ţeluca je prva mera nakon ingestije. Potrebno je uraditi i Ro nativni abdomena (vide se tablete) i ako je nalaz pozitivan ponoviti ispiranje. Korisno je davanje (per os) 50100 ml 1% bikarbonata kako bi se omogućilo stvaranje soli ferokarbonata koji se mnogo teţe apsorbuje i manji je iritans. - bikarbonati u infuziji radi korekcije acidoze, teĉnost sa elektrolitimaaradi popunjavanja vaskularnog korita i korekcije elektrolitskog dizbalansa i podigne tenzija. - 50 ccm 50% glikoze pa infuzije 10% radi korekcije hipoglikemije. - sveţa plazma ili puna krv zbog insuficijencije jetre. - deferoksamin davati u svim sluĉajevima predoziranja.

FARMAKOLOGIJA GASTROINTESTINALNOG TRAKTA 

Peptiĉki ulkus je jedno od najĉešćih bolesti digestivnog sistema ĉiji je uzrok pojaĉana sekrecija hlorovodoniĉne kiseline u ţelucu. U farmakoterapiji peptiĉkog ulkusa koriste se tri vrste lekova: - antacidi, - antiholinergici i - blokatori histaminskih H2-receptora Svrha terapije je da se postignu tri cilja: - odstranjivanje bolova, posebno u akutnoj fazi, - ubrzavanje zarašćivanja ulkusa, i - spreĉavanje recidiva bolesti


Antacidi su lekovi malog terapijskog znaĉaja koji nakon peroralnog unosa neutrališu hlorovodoniĉnu kiselinu u ţelucu. Ovde spadaju: - aluminijum fosfat i aluminijum hidroksid, - magnezijum oksid, karbonat i trisilikat, - kalcijum karbonat, i - kombinacije i kompleksi sa jedinjenjima aluminijuma, magnezijuma i kalcijuma.


Antagonisti H2-receptora su lekovi sa velikom terapijskom efikasnošću u leĉenju duodenalnog ulkusa, inhibišu sekreciju stimulisanu histaminom, gastrinom, acetilholinom, kofeinom i hranom. Ovde spadaju: - ranitidin, - famotidin


Inhibitori protonske pumpe , derivati benzimidazola, su najsnaţniji inhibitori hiperaciditeta u ţelucu, izrazite selektivnosti. Ovde spadaju: - omeprazol - pantoprazol - lansoprazol - esomeprazol




Kombinacije antibakterijskih lekova za eradikaciju helicobacter pylori: - amoksicilin, metronidazol Ostali preparati za leĉenje peptiĉkog ulkusa i gastroezofagealnog refluksa: - bizmut subcitrat, subgalat i subnitrat.


Povraćanje nastaje kao rezultat draţenja centra za povraćanje aferentnim draţima iz ţeluca i creva, kao i impulsima iz kore velikog mozga ili hemioreceptorne zone za povraćanje koja se nalazi u neposrednoj blizini samog emetiĉkog centra u produţenoj moţdini. Antiemetiĉki lekovi samo zaustavljaju povraćanje ali ne deluju kauzalno, na uzrok bolesti.


Antiemetiĉko delovanje imaju neki neuroleptici, H1antihistaminici, metoklopramid, ali najjaĉe delovanje imaju antagonisti serotonina gde spadaju: - ondansetron, - granisentron - tropisetron - palonosetron Ovi, inaĉe veoma skupi lekovi novije generacije, kompetitivno blokiraju 5HT3 receptore u centru za povraćanje u produţenoj moţdini i periferno u GIT. Uglavnom se primenjuju kao antiemetici u citostatskoj terapiji.


Laksativi su lekovi koji omogućavaju brţu peristaltiku i bolje praţnjenje creva. Deluju na jedan od sledećih naĉina: - draţenjem sluznice creva (ricinusovo ulje i antrahinonske droge, bisakodil, pikosulfat) - povećavanjem zapremine crevnog sadrţaja (magnezijum sulfat i hidroksid, natrijum sulfat,) - omekšavanjem stolice (parafinum likvidum, dioktil-Na-sulfosukcinat, laktuloza, makrogol, glicerol). - klizme (bisakodil)


Dijareja je najĉešće samo simptom neke bolesti, pa se prema tome mora leĉiti kauzalno (na pr. antibioticima). U antidijaroiĉne lekove spadaju: - antibiotici (nistatin) - ostali antiinfektivi (nifuroksazid) - intestinalni adsorbensi (diosmektit) - antipropulzivi (loperamid) - intestinalni antiinflamatorni lekovi (aminosalicilna kiselina- sulfasalazin, i mesalazin) - antidijaroici-mikroorganizmi (ĉista kultura soja Bacillus, lipofilizirane mleĉno-kiselinske bakterije)

FARMAKOLOGIJA RESPIRATORNOG TRAKTA 

Patološke promene na plućima uzrokuju poremećaje ventilacije u mnogim sluĉajevima. Ovi poremećaji se prema svom poreklu mogu podeliti u dve grupe: - restriktivni (fibroza pluća) - opstruktivni (bronhijalna astma i hroniĉni bronhitis)


Bronhijalna astma je obolenje koje karakteriše inflamacija i zbog toga bronhijalna hiperreaktivnost dovodi do generalne obstrukcije vazdušnih puteva, uglavnom tokom napada. Obstrukcija disajnih puteva je izazvana inflamatornim medijatorima koji prouzrokuju: - spazam bronhijalne muskulature, - edem bronhijalnog zida i - povećanu sekreciju vrlo viskoznog mukusa (sekreta).

Etiopatogenetski se razlikuju dva oblika astme: - alergijska astma i - nealergijska (infektivan, toksiĉna, izazvana lekovima).




Terapija alergijske astme podrazumeva dve mogućnosti, abstinenciju od alergena i de- ili hiposenzibilizacija. Simptomatska terapija podrazumeva: - blokadu izlaska medijatora, - bronhospazmolizu, - antiflogistiĉki tretman, i - olakšanje ekspektoracije


Inhibitori izlaska medijatora- H1-antagonisti, antihistaminici: - prometazin (derivat fenotiazina) - hloropiramin (supstituisani etilendiamin) - cetirizin (derivat piperazina) - terfenadin - loratidin - ketotifen - desloratidin - feksofenadin


Bronhospazmolitici ukljuĉuju: - β2-simpatikomimetici (salbutamol, salmeterol ksinafoat, formoterol), - derivate ksantina (teofilin, aminofilin) - parasimpatikolitici (fenoterol, ipratropijum; flutikazon, salmeterol; formeterol i budesonid) - glukokortikoidi (beklometazon, budesonid, ciklesonid, flutikazon propionat)


-

Ekspektoransi su lekovi koji omekšavaju ili razvodnjavaju bronhijalnu sluz i time olakšavaju njeno iskašljavanje (ekspektoraciju): voda u obliku pare ili aerosola omekšava i razblaţuje sekret, ekspektoranthe soli (neke od njih se izluĉuju preko bronhijalnih ţlezda povlaĉeći za sobom vodu u kojoj su rastvorene): K- i Na-jodid, Na-benzoat bromheksin (deluje kao i soli) u traheobronhitisu, hroniĉnom obstruktivnom plućnom sindromu, bronhiektazijama, bronhijalnoj astmi (dnevno 20-30 g) saponinske droge (koren sapunjaĉe, jagorĉevine)

FARMAKOLOGIJA RESPIRATORNOG TRAKTA Mukolitici hemijskim mehanizmom razgraĊuju i omekšavaju bronhijalnu sluz olakšavajući ekspektoraciju: - karbocistein kida disulfidne veze mukopolisaharida i smanjuje viskoznost bronhijalne sluzi (pojedinaĉna doza iznosi 250-375 mg) acetilcistein svojim sulfhidrilnim grupama kida disulfidne veze mukoproteina gnojnog sekreta (pojedinaĉna doza iznosi 100-200 mg) - bromheksin - ambroksol 

FARMAKOLOGIJA RESPIRATORNOG TRAKTA Lekovi za umirenje kašlja (antitusici)  Kašalj je koristan odbrambeni mehanizam, ali suvi, neproduktivni kašalj treba suzbijati.  Antitusici, lekovi protiv kašlja deluju na dva naĉina: - smanjivanjem nadraţljivosti centra za kašalj - smanjivanjem razdraţljivosti osetljib zona od kojih poĉinje refleks kašlja (tyv. tusigene zone), što znaĉi da se mogu podeliti na centralne i periferne antitusike. 


-

Centralni su uglavnom iz grupe opijata: kodein (deprimira centar za kašalj u produšenoj moţdini) folkodin metadon (deluje isto) retko se koristi zbog zavisnosti noskapin deluje kao i kodein ali ne prouzrokuje euforiju, zavisnost i toleranciju dekstrometorfan butamirat

FARMAKOLOGIJA HORMONA 

Hormoni zajedno sa nervnim sistemom vrše ulogu integrisanja raznih funkcija u organizmu. Za odvijanje normalnih funkcija potrebna je optimalna koliĉina hormona. Veća ili manja koliĉina hormona od optimalne prouzrokuje funkcionalne poremećaje.

FARMAKOLOGIJA HORMONA Hormoni svoje delovanje ispoljavaju na dva naĉina: - delovanjem na ćelijsku membranu (olakšavaju ili ubrzavaju prenos biološki aktivnih supstancija kroz ćelijsku membranu; drugi naĉin delovanja na membranu odigrava se posredstvom cikliĉnog edenozin monofosfata – cAMP) - indukcijom sinteze proteina (vezuju se za specifiĉni receptorni protein u citoplazmi ciljnih ćelija, ovako deluju kortikosteroidi, estrogeni, testosteron, hormon rasta, tiroksin i insulin). 




-

Tireoidni hormoni i antitireoidni lekovi Štitasta ţlezda pod dejstvom TSH, hormona hipofize, sintetiše i oslobaĊa dva hormona, trijod-tironin (T3) i tetrajod-tironin (T4), ĉiji su efekti: stimulacija kalorigeneze pojaĉanje metabolizma lipida, proteina i ugljenih hidrata pojaĉanje rastenja i razvoja regulacija prometa vode i elektrolita stimulacija kardiovaskularnog sistema stimulacija Ovi hormoni snaţno povećavaju osetljivost organizma prema kateholaminima.




-

Hipotireoidizam Kliniĉki se manifestuje kao miksedem i kretenizam (nerazvijena ţlezda na roĊenju): smanjenje metabolizma usporenje razvoja poremećaj metabolizma vode i elektrolita depresija funkcije centralnog nervnog sistema smanjenje aktivnostiskeletnih mišića hiperholesterolemija smanjenje i usporenje svih parametara cirkulacije Kod kretenizma je razvoj deteta kako fiziĉki tako i psihiĉki potpuno zaustavljen.




-

Hipertireoidizam Hiperprodukcija tireoidnih hormona prouzrokuje hipertireoidizam (tireotoksikoza i Basedova bolest): povećanje metabolizma nervoza i razdraţljivost znojenje tahikardija i povećanje pulsnog pritiska preosetljivost na kateholamine egzoftalmus pojaĉano vezivanje joda u tireoidnoj ţlezdi




-

-

Antitireoidni lekovi Koĉenje aktivnosti tireoidnih hormona moţe se postići: primenom lekova koji smanjuju sintezu T3 i T4 (ovako deluju metimazol, tiouracil, metiltiouracil i propiltiouracil) primenom lekova koji smanjuju vezivanje joda u tireoideji (ovako deluju tiocijanati i perhlorati) primenom supstancija koje razaraju tireoideju (J 131) primenom jodida

FARMAKOLOGIJA HORMONA Insulin i oralni antidijabetici  Insulin i glukagon su hormoni pankreasa. Insulin dovodi do hipoglikemije, a glukagon do hiperglikemije.  I kod zdravih i kod dijabetiĉara, insulin prouzrokuje sledeće promene u krvi: - smanjuje glikemiju - smanjuje koncentraciju neorganskih fosfata - smanjuje koncentraciju kalijuma Insulin povećava aktivnost glikogen sintetaze, olakšava pretvaranje glukoze u glukogen (u skeletnim mišićima, jetri i masnom tkivu) 




-

Hipoinsulizam-diabetes mellitus Nedostatak insulina prouzrokuje diabetes mellitus u kome je smanjeno iskorišćavanje glikoze na periferiji, te nastaju: hipoglikemija i glikozurija polidipsija polifagija poliurija gubitak telesne teţine Niska glikemija dovodi do povećanja koncentracije kateholamina, glukagona, hormona rastenja i kortizola u krvi.




-

Hiperinsulinizam Najvaţniji simptomi su posledica lišavanja CNS-a glukoze: osećaj gladi, slabost, znojenje tahikardja, parestezije, tremor glavobolja, mentalni i motorni poremećaji koma sa konvulzijama i smrt

FARMAKOLOGIJA HORMONA  



-

Oralni antidijabetici Dele se u dve grupe jedinjenja, derivati sulfonilureje i derivati bigvanidina. Derivati sulfonilureje povećavaju sekreciju već sintetisanog insulina, inhibišu proizvodnju glukoze u jetri i povećavaju osetljivost perifernih tkiva na insulin. Primenjuju se kod insulin nezavisnog diabetesa (tip II). Ovde spadaju: glibenklamid glipizid glikvidon gliklazid glimepirid

FARMAKOLOGIJA HORMONA Derivati bigvanidina smanjuju resorpciju glukoze iz GIT-a, povećavaju osetljivost tkiva na insulin i iskoristljivost glukoze na periferiji i smanjuju glukoneogenezu u jetri. Primenjuju se u insulin nezavisnom diabetesu (tip II). Ovde spadaju: - metformin hlorid - buformin - fenformin 




-

Hiperglikemijski agensi Hiperglikemija se moţe izazvati: davanjem glukoze intravenski glukagonom (prouzrokuje glikogenolizu i hiperglikemiju, lipolizu i poslediĉno povećanje slobodnih masnih kiselina) adrenalinom diazoksidom (pored primene u hipertenzivnim krizama, prouzrokuje i hiperglikemiju pojaĉavanjem glikogenolize pojaĉanim oslobaĊanjem kateholamina i koĉenjem oslobaĊanja insulina)

FARMAKOLOGIJA HORMONA Adrenokortikalni steroidi Kora nadbubrega luĉi tri vrste hormona: - glikokortikoidi (kortizol) sekreciju reguliše kortikotropin (ACTH) - mineralokortikoidi (aldosteron) sekreciju reguliše angiotenzin - androgeni (dehidro-epi-androsteron) u tkivima u estrogene 


-

-

Glikokortikoidi kortizol (prirodni) sintetski (metilprednizolon, betametazon, deksametazon, tiamcinolon, prednizon, prednizolon, hidrokortizon) Delovanje: glikoneogeneza- hiperglikemija antiinflamatorno, antialergijsko i imunosupresivno antagonizuju dejstvo vit. D na resorpciju Ca iz creva hipersekrecija HCl - ulkus Indikacije: M. Addisoni – insuficijencija nadbubrega Neţeljena dejstva: jatrogeni Cushing, ulkus, bakterijske i mikotiĉke infekcije, psihoze, katarakta i glaukom, usporen rast u dece, hipokalemija i hipohloremiĉka alkaloza, strije, atrofija koţe, akne, teleangiektazije....

FARMAKOLOGIJA HORMONA Mineralokortikoidi: - aldosteron i DOCA (dezoksikortikosteron-acetat) prirodni - fludrokortizon (sintetski) Delovanje: - pomaţu resorpciju Na iz tubula a pojaĉavaju izluĉivanje K 


-

-

Estrogeni- supstancije sa dejstvom ţenskih polnih hormona. Pomaţu razvoj ţenskih polnih organa i sekundarnih karakteristika: prirodni (estradiol, estron i estriol) sintetski (dietilstilbestrol, mestrenol, dienestrol) Prirodni estrogeni se primenjuju parenteralno, sintetski oralno. Indikacije su: primarna insuficijencija ovarijuma, menopauza i kastracija osteoporoza-antagonizuju resorpciju kosti od parathormona supresija laktacije kada je indikovano (bromokriptin bolji) karcinom prostate


-

-

Gestageni pripremaju uterus za prijem oploĊenog jajeta. prirodni (progesteron) sintetski (levonorgestrel, linestrenol, etisteron, noretisteron, medroksiprogesteron) Indikacije za primenu: preteći abortus (usled insuficijencije gestagena) menstrualni poremećaji (dismenoreja, amenoreja, premenstrualni sindrom) hormonska (oralna) kontracepcija karcinom dojke (samo medroksiprogesteron)




-

Hormonski (oralni) kontraceptivi uglavnom deluju na inhibiciju ovulacije: kombinacija estrogena i gestagena sekvencijalna primena ĉistih estrogena, posle koje se primenjuje kombinacija estrogena i gestagena Induktori ovulacije indikovani su kod ţena sa poremećajem ovulacije, koje ţele da rode: klomifen citrat humani menopauzalni gonadotropin (HMG, menotropin)






-

Androgeni su muški polni hormoni koji pomaţu razvoj i odrţavanje muških sekundarnih karakteristika: prirodni (testosteron, metil-testosteron) sintetski (mesterolon, fluoksimesteron) Indikacije za primenu: hipogonadizam i hipopituitarizam kod muškaraca karcinom dojke i zaustavljanje postmenopauznih krvarenja Anabolici- indikovani u traumama, hirurškim zahvatima, svuda gde postoji negativan bilans azota, osteoporoza: nandrolon metandienon metandriol

FARMAKOLOGIJA HORMONA  





-

Hormoni hiptalamusa i hipofize Prednji reţanj hipofize: hormon rastenja (somatotropin) kortikotropin (ACTH) gonadoropini (FSH, LH) tireotropin (TSH) prolaktin Zadnji reţanj hipofize: vazopresin (antidiuretski hormon-ADH) oksitocin Srednji reţanj hipofize: melanotropin

FARMAKOLOGIJA HORMONA Hormon rastenja (somatotropin) stimuliše sintezu proteina i izaziva rastenje u skoro svim tkivima. Prekomerna produkcija izaziva gigantizam ili akromegaliju), uroĊeni nedostatak izaziva pituitarizam. Somatostatin iz hipotalamusa inhibiše delovanje somatotropina.  Kortikotropin (ACTH) se sekretuje pod dejstvom kortikotropin realising factor-a (CRF) iz hipotalamusa, i povećava produkciju kortizola i jjegovih prekursora. Indikacije su mu: - posredno dobijanje terapijskih efekata kortikosteroida ili - stimulacija inaktivnog ili nedovoljno aktivnog nadbubrega 

FARMAKOLOGIJA HORMONA Gonadotropini regulišu funkcije jajnika i testisa: - folikulo-stimulirajući hormon (FSH) reguliše rastenje Graafovog folikula i sekreciju estrogena u njemu, i stimuliše razvoj germinalnih elemenata od kojih zavisi produkcija spermatozoida - luteinizirajući hormon (LH) stimuliše Leydig-ove ćelije u testisu i na taj naĉin povećava sekreciju testosterona, i stimuliše produkciju progesterona u ţutom telu. 




Tireotropin (TSH) stimuliše nagomilavanje joda, glukoze i amino kiselina u tireoideji, povećava oksidativni metabolizam u njoj i na kraju povećava oslobaĊanje hormona. Prolaktin je hormon koji stimuliše sekreciju mleka u sisara. Bromokriptin se upotrebljava u cilju zaustavljanja laktacije.

FARMAKOLOGIJA HORMONA Antidiuretiĉni hormon (ADH): - nedostatak- diabetes insipidus - prekomerna produkcija- retencija vode  Oksitocin povećava snagu pojedinih kontrakcija uterusa i njihovu frekvenciju, indikovan kod indukcije poroĊaja. 

FARMAKOLOGIJA HORMONA Parathormon je znaĉajan za homeostazu kalcijuma i njegova sekrecija iz paratireoidnih ţlezda zavisna je od koncentracija u plazmi koja protiĉe kroz ţlezdu: - hipokalcemija- hipertrofija ţlezde (tetanija) - hiperkalcemija involucija ţlezde – renalna kalkuloza, oštećenje kostiju usled pojaĉane razgradnje.  Kalcitonin – povišenje kalcemije oslobaĊa hormon. Povećava izluĉivanje natrijuma, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i fosfora u mokraći. 

ANTIINFEKTIVNI LEKOVI 







Hemioterapijski ili antimikrobni lekovi su supstancije koje spreĉavaju razvoj patogenih bakterija i drugih mikroorganizama u organizmu ĉoveka, a da pri tom ne oštećuju sam organizam. Takvo dejstvo ispoljavaju mnogi antibiotici i neka sintetiĉka jedinjenja (sulfonamidi, trimetoprim, izoniazid i dr.). Antibiotici su antimikrobne supstancije koje stvaraju neki niţi biljni organizmi, najĉešće saprofitne bakterije iz zemlje ili gljivice (plesni, streptomicete i dr.) Hemijskim promenama u molekulu prirodnih antibiotika dobijeni su mnogi polusintetski derivati (penicilin, cefalosporini), koji pokazuju znaĉajna preimućstva u pogledu antimikrobnog spektra delovanja i podnošljivosti.






Svaki hemioterapijski lek deluje na odreĊenu vrstu prouzrokovaĉa i zato ima karakteristiĉan spektar antimikrobnog dejstva. Neki preteţno edluju na gram pozitivne bakterije (na pr. benzilpenicilin) dok drugi preteţno deluju na gram negativne (na pr. aminoglikozidi). Antibiotici širokog spektra (tetraciklini, hloramfenikol) deluju na obe vrste bakterija ali su efikasni i protiv rikecija, spirila, prouzrokovaĉa psitakoze, limfogranuloma ingvinale i trahoma.i na

ANTIINFEKTIVNI LEKOVI Sa praktiĉnog gledišta, hemioterapijski lekovi se svrstavaju u dve grupe: - bakteriostatike (inhibišu rast i razmnoţavanje) - baktericide (ubijaju) Kod mnogih lekova ovo delovanje je dozno zavisno. Rezistencija na antibiotike: - mnoge bakterije stvaraju enzime kojima menjaju strukturu molekula antibiotika ĉineći ga neefikasnim (beta-laktamaze inaktivišu penicilin i cefalosporine, promene molekula u aminoglikozidima i hloramfenikolu, smanjenje permeabilnosti ćelia za lek tetracikline i sulfonamide, promene na mestu vezivanja antibiotika na sttreptomicin i rifampicin,...)., postoji i unakrsna rezistencija prema srodnim lekovima. 


-

-

“Lek” protiv rezistencije lekova obuhvata: izbegavanje nepotrebne upotrebe antimikrobnih lekova, naroĉito u profilaktiĉke svrhe pravilno doziranje leka i ograniĉeno trajanje terapije kombinovana primena lekova razliĉitog mehanizma delovanja Nekritiĉna primena ovih lekova nosi sa sobom mnoge opasnosti: razvoj rezistentnih sojeva bakterija poremećaj normalne bakterijske flore pojava preosetljivosti na lek i pojava ozbiljnih toksiĉnih reakcija


-

-

Indikacije za primenu su: samo bakterijske infekcije (biogram) izbor zavisi od antibiograma doziranje leka vrlo vaţna stavka (Male ili nedovoljne doze su bez efekta, ne koriste pacijenzu ali doprinose rezistenciji bakterija. Velike doze, naprotiv, eliminišu znatan broj mutanata koji pokazjz umeren stepen rezistencije prema leku). regulisanje doze je od posebne vaţnosti u bolesnika sa insuficijentnom funkcijom bubrega




 

Bakteriostatici Tetraciklini, indikacije:infekcije izazvane hlamidijama (trahom, psitakoza, uretritis, prostatitis, limfogranuloma venerum), rikecijama (Q groznica), mikoplazmom (infekcije respiratornog i genitalnog trakta), borelijom (Lajmska bolest), brucelama, hemofilus (rkurentni bronhitis) Neţeljena dejstva: oštećenje jetre Interreakcije: mleko i ml. Proizvodi, Fe i antacidi smanjuj resorpciju iz creva, istovremena primena sa β-laktamskim antibioticima ima antagonistiĉko dejstvo. Smanjue dejstvo ora

ANTIINFEKTIVNI LEKOVI Danas su u prometu sledeći tetraciklini: - tetraciklin i doksiciklin  Amfenikoli takoĊe pripadaju bakteriostaticima. Indikacije za primenu su: trbušni tifus i paratifus, gnojni meningitis uzrokovan H influence, meningokokni meningitis epidemijskih razmera, teške infekcije abdomena aerobima, stafilokokima i Gram negativnim klicama osetljivim na ovaj lek.  Primena samo u PO ŢIVOT OPASNIH INFEKCIJA  Neţeljena dejstva: ireverzibilna aplastiĉna anemija.  Lekovi u prometu: hloramfenikol 


 

Makrolidi su takoĊe bakteriostatici antibakterijski spektar sliĉan penicilinu, ali se daju kod alergije na penicilin. Indikacije su: respiratorne infekcije kod dece, pertusis, legionarska bolest, gastritis izazvan kampilobakterom, sinuzitis, difterija, akne vulgaris, hlamidijalne infekcije, kao i mikoplazmom, toksoplazmoza. Neţeljena dejstva: povišenje transaminaza, GI tegobe. U prometu su: eritromicin (sukcinat, estolat, stearat), roksitromicin, klaritromicin, azitromicin, telitromicin.






Linkozamini su takoĊe bekteriostatici a indikacije su: Gram pozitivne bakterije i neke anaerobe, stafilokoke, pneumokoke, infekcije u abdomenu izazvane mešovitom aerobno-anaerobnom florom, osteomijelitis, teške infekcije donjih respiratornih puteva, teške vaginalne infekcije izazvane anaerobima u trudnoći. Neţeljena dejstva: GI tegobe, ospa, pseudomembranozni kolitis. U prometu su: klindamicin i linkomicin








Sulfonamidi i trimetoprim su bakteriostatici ĉije su indikacije: akutne urinarne infekcije, pneumokokne infekcije, streptokokne (erizipel) i neke stafilokokne infekcije, meningokokne kliconoše, toksoplazmoza, invazivna salmoneloza, tifusna groznica, infekcije kostiju i zglobova, egzarcebacije hroniĉnog bronhitisa, šigeloze. Neţeljena dejstva: alergija, GI smetnje, eozinofilija, agranulocitoza, trombocitopeniĉna purpua Interakcije: oralni antidijabetici, oralni antikoagulansi, fenitoin, metotreksat. U prometu su sulfametoksazol i trimetoprim


 

Antituberkulotici su bakteriostatici a indikacija je Tbc U primeni su rifampicin i izoniazid Antibakterijski lekvi steroidne strukture deluju bakteriostatski, indikovani su kod multirezistentnih stafilokoknih infekcija (osteomijelitis). U primeni je fusidinska kiselina.




 

Baktericidi Prirodni penicilini osetljivi na beta-laktamazu, deluju na streptokoke, Gram pozitivne bacile, Gram negativne koke, spirohete (treponema, leptospira i borelija), uzroĉnike antraksa, difterije, gasne gangrene, neotporni na betalaktamazu. Neţeljena dejstva: reakcije preosetljivosti. U prometu su: benzilpenicilin, fenoksimetilpenicilin, prokain benzilpenicilin,

ANTIINFEKTIVNI LEKOVI Beta-laktamski antibiotici – penicilini  Penicilini širokog spektra: - aminopenicilini (ampicilin i amoksicilin) imaju širi spektar delovanja od prirodnih za hemofilus, salmonelu, šigelu, ešerihiju, proteus. Neotporni su na beta-laktamazu. - ureidopenicilini (pireracin, piperacin sa tazobaktamom) imaju širi spektar od prethodnih za psudomonas, klebsielu i anaerobe. Neotporni na beta laktamazu. 






Beta-laktamatski lekovi – cefalosporini, otporni na betalaktamazu i dele se u IV grupe: I- cefalosporini I generacije deluju preteţno na Gram pozitivne mikroorganizme (stafilokok koji stvara betalaktamazu), E. Coli, proteus, klebsielu, promenljivo na hemofilus. Ovde spadaju cefaleksin, cefazolin, cefadroksil II- cefalosporini II generacije imaju širi spektar za hemofilus, otporniji su na beta-laktamazu od prethodnih. Ovde spadaju cefaklorcefoksitin, cefuroksim, cefprozil.

ANTIINFEKTIVNI LEKOVI III- cefalosporini III generacije: - za parenteralnu primenu, deluju na mnoge Gram negativne bakterije: enterobakterije, morakselu, neiseriu, pseudomonas. Neki od njih prolaze KMB i indikovani su kod meningitisa. Ovde spadaju ceftriakson, cefotaksim, ceftazidim, cefoperazon. - za oralnu primenu, imaju isti spektar kao lekovi II generacije ali su otporniji na beta-laktamazu. Ovde spadaju cefiksim, ceftibuten. 




IV- cefalosporini IV generacije imaju pored opisanog u III generaciji, izrazito delovanje na pseudomonas i stafilokok. U upotrebi su cefpirom i cefepim. Karbapemeni su takoĊe baktericidni lekovi izuzetno širokog spektra delovanja (Gram pozitivni i negativni aerobi i anaerobi otporni na beta-laktamazu). U upotrebi su meropenem, ertapenem, imipenem i cilastatin.




Aminoglikozidi baktericidni antibiotici prvenstveno se daju kod Gram negativnih aeroba, ali ispolavaju i snaţno delovanje kod nekih Gram pozitivnih aeroba (stafilokok i mikobakterija). Primenjuju se kod septikemija, neonatalne sepse, meningitisa, akutnog pijelonefritisa, endokarditisa izazvanog streptokokus viridansom. Ne resorbuju se iz digestivnog trakta pa se daju parenteralno. Ovde spadaju streptomicin, gentamicin, amikacin, netilmicin.


Hinolonski antibakterijski lekovi su takoĊe baktericidi koji deluju na neke Gram pozitivne (strep. Pneumonije i fekalis, enterokok, stafilokok), većinu Gram negativnih aerobnih bakterija, mikoplazmu i hlamidiju. Ne deluju na anaerobe. Primenjuju se kod teških infekcija respiratornog i urinarnog , gonoreje i septikemija, meningitis, uretritis, osteomijelitis, trahom. Spadaju u rezervne antibiotike jer se daju kod infekcija rezistentnih na standardne antibiotike. Ovde spadaju oflosacin, norfloksacin, moksifloksacin.




Glikopeptidni antibiotici su indikovani kod infekcija Gram pozitivnim aerobima i anaerobima (stafilokoki, streptokoki i klostridije) kao što su endokarditisi, sepsa, peritonitisi, infekcije kostiju, koţe i mekih tkiva. Ovde spadaju vankomicin, teikoplamin. Derivati imidazola su baktericidi koji deluju na anaerobne bakterije, amebe, trihomonas i lambliju. Ovde spadaju metronidazol, tinidazol.

UVOD U KLINIĈKU TOKSIKOLOGIJU KLINIĈKI SINDROMI U AKUTNIM TROVANJIMA ( TOKSINDROMI ) Prof. dr . Dragan Joksović

(I) DEFINICIJE 









Hemijski agensi (supstancije) su jedinjenja koja utiĉu na biološku aktivnost ţivog organizma. Biološka aktivnost je zbir svih promena u biološkom sistemu izazvanih hemijskim agensom. Lekovi su hemijski agensi koji mogu biti upotrebljeni za prevenciju, ublaţavanje, leĉenje ili dijagnozu bolesti. Zato su, za razliku od hemijskih agenasa, lekovi namenjeni kao delotvorne supstance za leĉenje bolesti i odrţavanje zdravlja. Lekoviti proizvodi su dozni proizvodi ili preparati lekova za upotrebu u ljudi ili ţivotinja

DEFINICIJE 





Otrovi (toksiĉna jedinjenja) su hemijski agensi koji izazivaju štetne efekte. Dok doze mnogih hemijskih substancija ĉesto odreĊuju da li je efekat delotvoran ili štetan, otrovi uglavnom nemaju medicinsku upotrebu u bilo kojoj dozi. MeĊutim, ne treba zaboraviti Paracelzijusa koji kaţe: "... sve je i lek i otrov, samo ih doza razdvaja...“ Na ovim prostorima, najĉešći uzroĉnici akutnih trovanja su upravo lekovi.

DEFINICIJE







Potencija oznaĉava dozu ili koncentraciju

jedinjenja koja je obiĉno potrebna da bi se izazvao potreban efekat. Više potentni agensi proizvode specifiĉne efekte u manjim dozama ili koncentracijama. Intrinsic activity (unutrašnja aktivnost) oznaĉava maksimalni efekat koji hemijski agens moţe ostvariti u biološkom sistemu. Efikasnost je termin koji objašnjava zbir svih delotvornih aktivnosti za prevenciju, ublaţavanje, leĉenje i dijagnozu bolesti.

TOKSIKOLOGIJA DEFINICIJE







Kliniĉka toksikologija je medicinska disciplina koja se bavi prouĉavanjem delovanja hemijske materije na organizam i odgovora organizma na to delovanje. Akutna trovanja su posledica unosa dovoljnih koliĉina hemijske materije koje u kratkom vremenskom intervalu mogu dovesti do remećenja osnovnih fizioloških funkcija organizma, pa i njegove smrti. Akutna trovanja mogu biti namerna (suicidalna), zadesna (akcidentalna) i kriminalna.

TOKSIKOLOGIJA 

-

-

Prema putu ulaska hemijskih materija (otrova) u organizam, akutna trovanja mogu biti: inhalaciona peroralna perkutana parenteralna

TOKSIKOLOGIJA 

-

-

Najĉešća trovanja hemijskim materijama: lekovi pesticidi (insekticidi, herbicidi, rodenticidi, fungicidi) industrijski gasovi (amonijak, hlor, CO...) korozivi (kiseline, baze i belila) organski rastvaraĉi (fenol, ksilol, toluol, ugljentetrahlorid, benzin...) otrovne gljive i biljke akoholi droge

UVOD U KLINIĈKU TOKSIKOLOGIJU KLINIĈKI SINDROMI U AKUTNIM TROVANJIMA ( TOKSINDROMI ) Prof. dr . Dragan Joksović

NEUROPSIHIĈKI TOKSIĈNI POREMEĆAJI 1. POREMEĆAJI SVESTI ( SOMNOLENCIJA - SOPOR - KOMA )

2. PSIHOMOTORNA EKSCITACIJA ( AGITIRANOST - DELIRIJUM )

3. KONVULZIJE ( TONIĈNE - KLONIĈNE )

4. SENZORIĈKI POREMEĆAJI ( VERTIGO-AMBLIOPIJA, MIOZA-MIDRIAZA )

5. PERIFERNI SINDROM ( NEUROMUSKULARNI BLOK, PARALIZE,NEUROPATIJE)

DIREKTNO DEJSTVO NA CNS ( PSIHOFARMAKA, DESTILATI NAFTE, ORGANOHLORNI – ORGANOFOSFORNI INSEKTICIDI)

TOKSIČNA KOMA

OPŠTEĆELIJSKO TOKSIČNO DEJSTVO ( HCN, H2S, TEŠKI METALI )

CEREBRALNA HIPOKSIJA ( KARBOKSI – MET – HEMOGLOBIN )

PSIHOMOTORNA EKSCITACIJA

AGITIRANOST - DELIRIJUM •ASPIRIN •ARSENTRIOKSID •BENZEDRIN •BENZOL •KOFEIN •HLOR •METILJODID

•Na-DIFENILHIDANTIO •TETRAETILOLOVO •ATROPIN •NEKE GLJIVE •TEOBROMIN •TIOCIJANAT •TRIHLORETILEN

KONVULZIJE

•IZONIJAZID •SALICILATI •DDT •ORGANOFOSFATI •FIZOSTIGMIN •STRIHNIN

•AMFETAMIN •KAMFOR •PIKROTOKSIN •IMIPRAMIN •AMITRIPTILIN •SOLI BARIJUMA

HIPERVENTILACIJA TIPA KUSSMAUL

HIPERPNEA SA ILI BEZ CIJANOZE

HIPOVENTILACIJA I APNEA

TOKSIČNI RESPIRATORNI POREMEĆAJI

TOKSIČNI EDEM PLUĆA

POREMEĆAJI DISANJA ASTMATSKOG TIPA

KAŠALJ RAZLIČITE ETIOLOGIJE

KLINIĈKI SINDROMI

TOKSIĈNIH

RESPIRATORNIH POREMEĆAJA

VRSTA POREMEĆAJA

TOKSIČNI LARINGO TRAHEOBRONHIT AKUTNI TOKSIČNI EDEM PLUĆA AKUTNE HEMIJSKE PNEUMOPATIJE KONGESTIVNA ATELEKTAZA AKUTNA RESPIRATORNA INSUFICIJENCIJA

ETIOPATOGENEZA INHALACIJA IRITATIVNIH GASOVA, PARA, ISPARLJIVIH TOKSIČNIH MATERIJA, KISELINA, BAZA, NEKIH SOLI NAKUPLJANJE TEČNOSTI U INTERSTICIJUMU I ALVEOLAMA USLED ALTERACIJE PROPUSTLJIVOSTI ALVEOLOKAPILARNIH MEMBRANA I HEMODINAMSKIH POREMEĆAJA OŠTEĆENJA STRUKTURA PLUĆNOG PARENHIMA USLED DEJSTVA NA SURFAKTANT, ZIDOVE ALVEOLA I INTERSTICIJUM. AKUTNI EKSUDATIVNI ILI HEMORAGIČNI ALVEOLITIS I DIFUZNA INTERSTICIJALNA PNEUMONIJA RETKO DOLAZI DO AGREGACIJE TROMBOCITA I OPSTRUKCIJE PLUĆNE VASKULARNE MREŽE, UZ ENDOTELNE ALTERACIJE I PERIVASKULARNI EDEM DEPRESIJA CNS, PARALIZA DISAJNE MUSKULATURE, BLOKADA USLED KONVULZIJA, OPSTRUKCIJA DISAJNIH PUTEVA, ( spazam laringsa,edem i upala bronhija ) OŠTEĆENJE DIFUZIJE GASOVA USLED HEMODINAMSKIH POREMEĆAJA, ARTERIO-VENSKI PLUĆNI ŠANT

AKUTNA INSUFICIJENCIJA MIOKARDA

POREMEĆAJI RITMA I SPROVODLJIVOSTI

KARDIOVASKULARNI POREMEĆAJI

EGZOTOKSIČNI ŠOK

ZASTOJ SRCA

BLOKADA ENZIMSKIH SISTEMA

BLOKADA ADRENERGIČKIH RECEPTORA

AKUTNA INSUFICIJENCIJA MIOKARDA

DEPRESIJA MEMBRANA KONTRAKTILNIH ĆELIJA

INHIBICIJA AChE I NAKUPLJANJE ACETILHOLINA

TOKSIĈNI POREMEĆAJI RITMA I SPROVODLJIVOSTI SRCA NEPOSREDNO DEJSTVO NA : 1. ĆELIJE TIPA PACE MAKER 2. OBIĈNE ĆELIJE MIOKARDA 3. VEGETATIVNI NERVNI SISTEM

MEHANIZAM: OŠTEĆENJE PERMEABILNOSTI ILI METABOLIZMA ĆELIJA MIOKARDA NAJĈEŠĆE IZAZIVAJU: •ANTIARITMIĈNI LEKOVI

•ORGANOFOSFATI

•GLIKOZIDI DIGITALISA

•BARBITURATI

•TRICIKLIĈNI ANTIDEPRESORI

•FENOTIAZINI

•HLORIRANI UGLJOVODONICI

•PILOKARPIN

•SIRĆETNA KISELINA

•SOLI BARIJUMA

CIJANIDI,CO, BEZODIAZEPINI ALKOHOLI, H2S BETA-BLOKAKATORI

KAUSTICI, HIPNOTICI DIHLORETAN ORGANOFOSFATI

VAZOPLEGIJA

SMANJENJE PUMPNE FUNKCIJE SRCA

EGZOTOKSIĈNI ŠOK APSOLUTNA HIPOVOLEMIJA RELATIVNA GLJIVE ARSEN KAUSTICI

SEDATIVI BARBITURATI DEPRESORI CNS

KARDIOTONIČNI GLIKOZIDI

TETRACIKLIČNI ANTIDEPRESORI

ORGANOFOSFORNI INSEKTICIDI

ZASTOJ SRCA

TOKSIČNI GASOVI ( CO, HCN )

HLORIRANI RASTVARAČI

TOKSIĈNI

GASTROINTESTINALNI POREMEĆAJI

1. TOKSIĈNI KOROZIVNI EZOFAGOGASTRITIS 2. NEUROMUSKULARNI POREMEĆAJI ŢELUCA I CREVA 3. TOKSIĈNA DIGESTIVNA KRVARENJA

HIPNOTICI NEUROTROPNI LEKOVI

NIKOTIN FENOL INSEKTICIDI

DIGITALIS TEŠKI METALI (SOLI)

TOKSIČNI NEUROMUSKULARNI POREMEĆAJI ŽELUCA I CREVA

SNIŽENJE MUSKULARNOG TONUSA

AKUTNA DILATACIJA ŽELUCA

PARALITIČKI ILEUS

POVIŠENA IRITABILNOST CREVA I ŽELUCA

PILOROSPAZAM

ABDOMINALNE KOLIKE

HEPARIN KUMARINSKI RATICIDI

FENILBUTAZON SEDORMID

HIPO KOAGULACIJA

ANTIPIRIN

KISELINE BAZE ARSEN

KORTIKOIDI SALICILATI FENACETIN

ALERGIJSKE PURPURE

OŠTEĆENJA SLUZOKOŢE

AKUTNI ULKUS

TOKSIĈNA DIGESTIVNA KRVARENJA

TOKSIĈNA OŠTEĆENJA JETRE

LEKOVI ORGANSKI RASTVARAĈI

PESTICIDI GLJIVE

MEDIKAMENTNI HEPATITIS

PARACETAMOL

SOLI ZLATA

ASPIRIN

FENOTIAZINI

IZONIJAZID

FENILBUTAZON

AKUTNA TUBULARNA NEKROZA

AKUTNI INTERSTICIJALNI NEFRITIS

TOKSIČNI NEFROTSKI SINDROM

TOKSIČNI BUBREŽNI POREMEĆAJI

ANALGETSKA NEFROPATIJA

PIGMENTNA NEFROPATIJA

ANTIBIOTSKA NEFROPATIJA

AKUTNA TUBULARNA NEKROZA TOKSIĈNA •PROTOPLAZMATSKI OTROVI ( Hg, As, Bi, Au, Sb, Cu)

•AMANITA PHALOIDES •ETILEN GLIKOL •UGLJEN TETRAHLORID •ORGANOHLORNA JEDINJENJA •GLIKOLI •OLOVO

ISHEMIĈNA •REFLEKSNI I VASKULARNI MEHANIZAM •DIREKTNO DEJSTVO OTROVA NA ARTERIOLE

PRINCIPI LEĈENJA AKUTNIH TROVANJA HEMIJSKIM MATERIJAMA

PRINCIPI LEĈENJA    

 

Leĉenje otrovanog pacijenta bazira se na: 1. Poznavanju osobina toksiĉne materije; 2. Prevenciji dalje absorpcije; 3. Ubrzanju eliminacije absorbovane toksiĉne materije i njenih metabolita; 4. Leĉenju simptoma; 5. Davanju specifiĉnih antagonista (antidoti).

PRINCIPI LEĈENJA





1. Poznavanje osobina toksiĉne materije podrazumeva njena farmakološka i toksikološka svojstva, farmakokinetske, farmakodinamske, toksikokinetske i toksikodinamske karakteristike. Od ovih osobina zavisiće i odgovarajuća primena terapije.

PRINCIPI LEĈENJA



2. Prevencija absorpcije podrazumeva mere i postupke koji će spreĉiti dalju apsorpciju toksiĉne materije a to su: - izazivanje povraćanja; - lavaţa ţeluca; - laksativi;



- aktivni ugalj



 


 

 

3. Ubrzanje eliminacije absorbovane toksiĉne materije i njenih metabolita: - forsiranje diureze promenom pH urina; - ekstrakorporalna detoksikacija (hemo-dijaliza, hemoperfuzija, plazmafereza) - hiperventilacija - hiperbariĉna oksigenacija

PRINCIPI LEĈENJA



4. Simptomatska terapija podrazumeva davanje odgovarajućih lekova radi kupiranja simptoma kojima se intoksikacija manifestuje. Ovo je jedan od najznaĉajnijih principa u leĉenju intoksikacija i ostvariv na svim nivoima zdravstvene zaštite.

PRINCIPI LEĈENJA





5. Antidoti i antagonisti predstavljaju specifiĉne lekove ĉija primena odmah kupira sve ili najznaĉajnije simptome trovanja. U odnosu na broj hemijskih materija koje mogu izazvati trovanje broj ovih specifiĉnih lekova je izuzetno mali.


         

 

ANTIDOT N-acetil-L-cistein Atropin sulfat Kalcijum-natrijum edeteat Penicilamin BAL Deferoksamin Dimerkaprol Fab antitela Etanol Folna kiselina Glukagon

         

 

OTROV Acetaminofen-paracetamol Inhibitori holinesteraze Teški metali Teški metali Teški metali GvoţĊe Teški metali Glikozidi digitalisa Metanol, etilenglikol Metotreksat Antidijabetici, β-blokatori




   

   

 

ANTIDOT Nalokson Pralidoksim hlorid (PAM) HI-6 Fizostigmin salicilat Fitomenadion Propranolol Piridoksin Silibilin Natrijum tiosulfat Flumazenil



   

   

 

OTROV Opijati (heroin, morfijum) Organofosforna jedinjenja Organofosforna jedinjenja Parasimpatolitici (atropin) Kumarinski derivati β-simpatomimetici Izoniazid Amanitin-Amanita phaloides Cijanidi Benzodiazepini

LEĈENJE AKUTNO OTROVANOG  

  

A B C D E

- Airway - Breathing

- Circulation - Decontamination - Elimination

AKUTNA TROVANJA PESTICIDIMA

Prof. dr Dragan Joksović

PESTICIDI PESTICIDI SU MATERIJE HEMIJSKOG, BIOLOŠKOG I PRIRODNOG POREKLA, NAMENJENE SUZBIJANJU MAKRO I MIKROORGANIZAMA I BILJNIH VRSTA, KOJE DRUŠTVO SMATRA ŠTETNIM.

PODELA PESTICIDA Prema nameni i dejstvu: 1. INSEKTICIDI 2. HERBICIDI 3. RODENTICIDI 4. FUNGICIDI 5. Ostali: AKARICIDI, NEMATOCIDI, ARBORICIDI, DEFOLIJANTI, DESIKNTI, MOLUSCIDI, REPELENTI.

PODELA PESTICIDA PREMA TOKSIKOLOŠKIM OSOBINAMA            

BAKAR BENZONITRILI DAZOMET FENOKSIKARBONSKE KIS. DINITROFENOLI DIPIRIDILI ETRI I ESTRI FOSFIDI FOSFONATI INHIBITORI AChE IRITANSI KALAJ



   

   

 

KARBAMATI KUMARINI OKSIMI ORGANOHLORNI PEST. ORGANSKI RASTVARAĈI NESPECIFIĈNOG DELOV. PIRETROIDI PIRIDAZINONI TRIJAZINI URACILI ŢIVA

PROBLEMI U TOKSIKOLOGIJI PESTICIDA 

1. AKUTNA TROVANJA



2. HRONIĈNA TROVANJA



3. GENOTOKSIĈNOST



4. EKOTOKSIKOLOGIJA



5. RACIONALNA UPOTREBA

TROVANJA PESTICIDIMA U SVETU





1972.g. 1990.g.

500.000 bolesnika 25.000.000 bolesnika

Levine, 1992.

TROVANJA PESTICIDIMA U SVETU 

Ukupan broj



Teška trovanja



Letalni ishod

25.000.000 3.000.000 220.000 Levine, 1992.

TROVANJA PESTICIDIMA U SVETU Način trovanja

Samotrovanja Zadesna

Učestalost

2,3%

97,7%

Hospitalno lečenje

17%

83%

Letalni ishod

33%

67%

PODELA INSEKTICIDA



ORGANOFOSFORNI INSEKTICIDI



METIL - KARBAMATI



PIRETROIDI



ORGANOHLORNI INSEKTICIDI

ORGANOFOSFORNI INSEKTICIDI (OFI) 



MIRNODOPSKI MODEL ZA NBOt MEHANIZAM DELOVANJA: INHIBICIJA AKTIVNOSTI HOLINESTERAZE



DIREKTNI INHIBITORI (DIHLORVOS)



INDIREKTNI INHIBITORI (MALATION)

OFI - KLINIČKA SLIKA A. MUSKARINSKI: hipersalivacija, lakrimacija, muka, povraćanje, proliv, bronhoreja i bronhokonstrikcija, bradikardija, hipotenzija, mioza. B. NIKOTINSKI: fascikulacije mišića, malaksalost, arefleksija, paraliza muskulature, tahikardija, hipertenzija. C. CENTRALNI: nemir, tremor, konfuzija, pospanost, delirijum, konvulzije, koma, prestanak disanja.

AKUTNA TROVANJA OFI

PATOGNOMONIČNI KLINIČKI TRIJAS



HOLINERGIĈKA KRIZA



MIOZA



FASCIKULACIJE MIŠIĆA

AKUTNA TROVANJA OFI DIJAGNOZA



KLINIĈKA SLIKA



AKTIVNOST HOLINESTERAZE



TOKSIKOLOŠKO-HEMIJSKE ANALIZE

PROCENA TEŽINE TROVANJA OFI 

KLINIČKA SLIKA TEŠKO TROVANJE: POREMEĆAJ SVESTI, FASCIKULACIJE, KONVULZIJE, DEPRESIJA DISANJA



AKTIVNOST HOLINESTERAZE LAKO 40-60% SREDNJE TEŠKO 10-40% TEŠKO <10%

AKUTNA TROVANJA OFI LEČENJE

1. 2. 3. 4. 5.

ASPIRACIJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA KARDIOPULMONALNA REANIMACIJA ATROPIN DO HIPERATROPINIZACIJE LAVAŢA ŢELUCA REAKTIVATOR HOLINESTERAZE (PRALIDOKSIM ILI HI-6) 6. DIAZEPAM ILI MIDAZOLAM 7. SIMPTOMATSKA TERAPIJA

AKUTNA TROVANJA OFI



SMRTNOST

15-31%



TRAJNE SEKVELE: 

PERIFERNA POLINEUROPATIJA



ENCEFALOPATIJA

AKUTNA TROVANJA HERBICIDIMA Podela herbicida

 

DIPIRIDILI (PARAKVAT I DIKVAT) DERIVAT FENOKSIKARBONSKIH KISELINA (2,4-D)



DINITROFENOLI



DITIOKARBAMATI

HERBICIDI-DIPIRIDILI 

PARAKVAT (I grupa) I DIKVAT (II grupa)



LOKALNO DELUJU KAO KOROZIVI





SISTEMSKO DELOVANJE JE ORGAN SPECIFIĈNO: PARAKVAT SE VEZUJE ZA PLUĆA, DIKVAT ZA BUBREGE PARAKVAT: PEROKSIDACIJA LIPIDA I SLOBODNI KISEONIĈNI RADIKALI

MEHANIZAM TOKSIČNOG DELOVANJA PARAKVATA

KLINIČKA SLIKA TROVANJA PARAKVATOM 

KOROZIVNA OŠTEĆENJA



TOKSIĈNI EDEM PLUĆA



TOKSIĈNO OŠTEĆENJE BUBREGA



TOKSIĈNI HEPATITIS



TOKSIĈNA ENCEFALOPATIJA



FIBROZA PLUĆA (POSLE 15 - 45 DANA)

LEČENJE TROVANJA PARAKVATOM

RODENTICIDI 

FOSFIDI CINK-FOSFID ALUMINIJUM-FOSFID



KUMARINI : KUMARIN VARFARIN BROMADIOLON HLOROFACINON

RODENTICIDI IZ GRUPE FOSFIDA 

FUMIGANTI



DELUJU CITOTOKSIĈNO





KLINIĈKA SLIKA: OPŠTE SMETNJE, CIRKULATORNI KOLAPS , PLUĆNI EDEM, KONVULZIJE, KOMA TERAPIJA: SIMPTOMATSKA

RODENTICIDI IZ GRUPE KUMARINA



MEHANIZAM DELOVANJA



KLINIĈKA SLIKA



TERAPIJA: LAVAŢA ŢELUCA, K-VITAMIN, TRANSFUZIJA SSP I KRVI, KONCENTROVANI ĈINIOCI KOAGULACIJE

AKUTNA TROVANJA INDUSTRIJSKIM HEMIKALIJAMA Prof. dr sc med. Dragan Joksović

AKUTNA TROVANJA INDUSTRIJSKIM HEMIKALIJAMA Najznaĉajnija su trovanja: - gasovima (nadraţljivci-iritansi i zagušljivci), - rastvaraĉima (organskim), i - korozivnim materijama (kiseline i baze).

NADRAŢLJIVCI IRITANTNI GASOVI 



Svoje efekte proizvode iritacijom, korozivnim delovanjem na sluzokoţu respiratornog trakta, do destrukcije mukze. Za njih je karakteristiĉno da je faktor koncentracije znaĉajniji od duţine ekspozicije. Prema stepenu rastvorljivosti u vodi mogu se podeliti na dobro rastvorljive (amonijak, hloramini, hlorovodonik, fluorovodonik i sumpor dioksid) i slabije rastvorljivi (fozgen i nitrozni gasovi). Hlor ima intermedijarnu rastvorljivost u vodi.


U trovanju iritansima teţeg stepena, javlja se, pored oštećenja sluznice gornjih disajnih puteva (nosa, usta, ţdrela, traheje) i akutno oštećenje pluća. TakoĊe se viĊa i stanje sliĉno astmi.




AMONIJAK, je industrijska hemikalija sa širokom primeniom u sintezi plastike, veštaĉkih Ċubriva, eksploziva, azotne kiseline, pesticida, kao i u mnogim drugim oblastima (hladnjaĉe). Izvori ekspozicije su kvarovi na sistemima za ĉuvanje i transport, eksplozije rezervoara i sl. Na obiĉnoj T je bezbojan gas, oštrog, karakteristiĉnog mirisa, koji je prvi znak upozorenja. Pod pritiskom prelazi u teĉno stanje i u kontaktu sa koţom i sluznicama (oĉi usta) moţe dati promrzline I-III stepena. Nakon rastvaranja u vlaţnoj sredini sluznica respiratornih puteva stvara se amonijum hidroksid koji dovodi do nekroze i ulceracija.


U kliniĉkoj slici teškog trovanja (izlaganje visokim koncentracijama) javljaju se: - inicijalni simptomi (iritacija konjuktiva sa suzenjem, bolovi u oĉima, iritacija gornjih respiratornih puteva, jak nadraţajni kašalj, bolovi iza grudne kosti, tahikardija i cirkulatorni kolaps) - latentni period od 4-8 sati - faza pogoršanja (slabost dispneja, tahipneja, edem pluća-iskašljavanje penušavog sekreta, cijanoza, hipotenzija, tahikardija, filiforman puls.


FLUOROVODONIK je gas koji sa vlaţnim sluznicama stvara slabu fluorovodoniĉnu kiselinu. Nakon inhalacije manjih koliĉina gasa, dolazi do iritacije respiratornog trakta, u većim koliĉinama dovodi do destrukcije bronhijalnog i plućnog parenhima. Fluoridni jon je visoko reaktivan i interferira sa brojnim ćelijskim metaboliĉkim procesima dovodeći do propadanja ćelija mukoze. U kliniĉkoj slici dominiraju kardiovaskularni, neuromuskularni i gastrointestinalni poremećaji, oštećenje mozga i bubrega, respiratorna insuficijencija centralnog tipa. Bolesnik se ţali na slan ukus , muku, povraćanje, proliv, a registruje se hematemeza , melen, tremor, konvulzije, koma, ventrikularne fibrilacije, resopiratorni arest.




HLOR je zelenoţuti gas, karakteristiĉnog, neprijatnog mirisa, koji ima široku primenu u industriji. Poznat je i kao prvo primenjeni bojni otrov u I svetskom ratu. U kontaktu sa sluznicama stvara hlorovodoniĉnu i hipohlornu kiselinu. Hipohlorna se rapidno generiše u hlorovodoniĉnu i nascentni kiseonik koji dodatno oštećuje pluća oslobaĊenjem kaskade slobodnih radikala. U kliniĉkoj slici viĊamo: - asfiktiĉni oblik-ekspzicija preko 1000 ppm dovodi do refleksne inhibicije disajnog centra, grĉevitog inspirijuma nakon ĉega otrovani sa krikom pada na tlo, gubi svest i dolazi do srĉanog zastoja. - srednje teško trovanje-ekspozicija manjim koncentracijama dovodi do crvenila ţdrela, konjuktiva, bronhitisa, dispneje, stezanja u grudima.

NADRAŢLJIVCI IRITANTNI GASOVI - teško trovanje- udisanje visokih koncentracija gasa kratkotrajno zaustavlja disanje, koje se nakon par sekundi uspostavlja, postaje ubrzano sa pauzama. Ako se ne javi poremećaj rada srca, sve se smiruje i nastaje faza remisije. Najmanji napor, tokom sledećih 6-24 sata, moţe dovesti do edema pluća, sa kašljem, dispnejom, cijanozom, tahikardijom i znacima šoka.

NADRAŢLJIVCI IRITANTNI GASOVI



FOZGEN je bezbojan gas mirisa na zelenu jabuku ili trulo seno, takoĊe upotrebljen u I svetskom ratu. Danas se primenjuje u industriji plastiĉnih masa, a moţe nastati pri sagorevanju razliĉitih hloriranih organskih materija. Mehanizam toksiĉnog delovanja je kompleksan, a u kliniĉkoj slici trovanja razlikujemo: - poĉetni stadijum- nadraţaji u nosu, ţdrelu, stezanje u grudima, ubrzano, površno disanje, bradikardija. Ovaj stadijum traje 10-20 minuta. - latentni period 4-6, ponekad i 24 sata - stadijum plućnog edema-pored plućne hipoksije nastaje i cirkulatorna zbog zastoja u venskom krvotoku (plava hipoksija), što moţe dalje da progredira do depresije respiratornog centra i prestanka disanja (bleda hipoksija). - stadijum oporavka nastupa 2-3 dana od trovanja, ali je moguća i smrt zbog komplikacija i desetog dana.


NITROZNI gasovi dovode do: - iritacije sluznica stvaranjem azotne i azotaste kiseline, korozivnog efekta i oštećenja kapilara, - oslobaĊanja velikih koliĉina histamina, - stvaranje methemoglobina, i - vazodilatacija i hipotenzija U kliniĉkoj slici javlja se: - inicijalni simptomi (kašalj, muka, glavobolja, oteţano disanje, povraćanje. - latentni period 6-72 sata, - faza pogoršanja (dispneja, tagikardija, edem pluća, cirkulatorni kolaps, koma i konvulzije. Methemoglobinemija je glavni uzrok smrti zbog blokade razmene gasova.


PRVA POMOĆ I LEĈENJE: - prekid ekspozicije, dekontaminacija mlazom vode, utopljavanje i mirovanje, - oksigenacija i mere kardiopulmonalne reanimacije, - simptomatska terapija (kortikosteroidi, bronhodilatatori, kardiotonici, diuretici, antibiotici, korekcija acidobaznog statusa, metilensko plavo 1% rastvor 5-25 ml (1-2 mg/kg) i.v. kod methemoglobinemije).

ZAGUŠLJIVCI 







UGLJEN-MONOKSID je najĉešći uzrok akutnog trovanja gasovima. Izvori su nepotpuno sagorevanje goriva, upotreba drvenog uglja, prirodnog gasa, benzinski motori sa unutrašnjim sagorevanjem. Lako trovanje: glavobolja, muka, povraćanje, vrtoglavica. Srednje teško: bol u grudima, oteţano odluĉivanje, zamagljen vid, dispneja pri naporu, ataksija mionekroza. Teško trovanje: stezanje u grudima, dezorijentacija, koma, poremećaj srĉanog rada, hipotenzija, iishemija srca, konvulzije, ruţiĉasta boja koţe. Smrt nastaje zbog asfiksije (karboksihemoglobin), paralize centra za disanje ili poremećaja srĉanog rada.

ZAGUŠLJIVCI 

PRVA POMOĆ I LEĈENJE - prekid dalje ekspozicije i davanje kiseonika. - sredstvo izbora je kiseonik pod pritiskom (HIPERBARIĈNA OKSIGENACIJA)

ZAGUŠLJIVCI 





UGLJEN DIOKSID obiĉno dovodi do trovanja na mestima gde on akcidentalno nastaje, a to su proizvodnja kvasca, pogoni za vino i sokove, tankovi, silosi. Deluje na sluznice, disanje i acido-baznu ravnoteţu. U serumu se rastvara i stvara ugljenu kiselinu i remeti acidobazni status. Deluje na nervni sistem, izaziva paralizu mišića, posebno miokarda, lokalno deluje vazodilatatorno. U kliniĉkoj slici: koncentracije 3-5%-hiperventilacija, dispneja, glavobolja, konfuznost, - Koncentracije 8-10% dovode i do poremećaja vida, znojenja, tahipneje, hipertenzije, a preko 10% poremećaj svesti, ataksija, hipotenzija, konvulzije. - Koncentracije preko 30% dovode do kome, konvulzija i smrti zbog srĉanog zastoja.

ZAGUŠLJIVCI 

PRVA POMOĆ I LEĈENJE - prekid dalje ekspozicije, - veštaĉko disanje (po potrebi) - kiseonik - simptomatske i suportivne mere

ZAGUŠLJIVCI 



CIJANVODONIK je gas ili jako isparljiva teĉnost mirisa na gorke bademe, vrlo nepostojano jedinjenje, takoĊe korišćen kao bojni otrov u I svetskom ratu. Vaţan izvor su poţari jer nastaje pri sagorevanju vune, svile, sintetske gume, poliuretana i nitroceluloze. Remeti tkivno disanje i dovodi do asfiksije. Vrlo potentan otrov, smrtna doza 200 mg. Koliĉina cijanida, trajanje ekspozicije i individualne predispozicije utiĉu na teţinu kliniĉke slike.

ZAGUŠLJIVCI 

Poĉetak je vrlo nagao, unutar nekoliko minuta. U visokim koncentracijama dovoljan je jedan udah pa da se razvije apoplektiĉka forma. Otrovani dobija vrtoglavicu, stezanje u grudima, naglo gubi svest, nastaje paraliza disanja i srĉanog rada i smrt nastaje za 1-2 minuta.

ZAGUŠLJIVCI 

PRVA POMOĆ I LEĈENJE - mere kardiopulmonalne reanimacije, mehaniĉka ventilacija, kristaloidni rastvori, vazopresori, natrijum bikarbonat - antidoti (amil-nitrit, natrijum-nitrit, natrijumtiosulfat, 4-DMAP, jedinjenja kobalta-kelocyanor). Poenta antidotske terapije je stvaranje methemoglobina koji konkuriše cijanhemoglobinu.

ZAGUŠLJIVCI 



SUMPOR-VODONIK, zapaljiv, eksplozivan gas, mirisa na pokvarena jaja. Stvara se u mnogim industrijskim aktivnostima, rafinerijama, gumarskoj industriji i sl. Vodeći je uzrok smrti na radnom mestu. Blokira ćelijsko disanje, ciljni organi su respiratorni i centralni nervni sistem. Prvo se javlja glavobolja, letargija, povraćanje, poremećaj svesti i moguća aspiracija. Koncentracije u vazduhu preko 200-300 ppm dovode do edema pluća, kome, konvulzija, kardiovaskularne depresije sa poremećajem ritma.

ZAGUŠLJIVCI 

PRVA POMOĆ I LEĈENJE - prekid ekspozicije, davanje kiseonika, - simptomatske mere, - sliĉnost u mehanizmu toksiĉnog dejstva sa cijanvodonikom uvela je u terapiju antidote koji stvaraju methemoglobin, ali ov terapija ima smisla samo na mestu ekspozicije (odmah).

ZAGUŠLJIVCI 





ARSEN-VODONIK je jedan od najjaĉih industrijskih hemolitiĉkih otrova i najtoksiĉnije jedinjenje arsena. To je bezbojan, zapaljiv gas, mirisa na beli luk, sa vazduhom stvara eksplozivnu smešu. Opasnost od ovog gasa je pri obradi i proizvodnji metala. Na prvom mestu se javlja hemoliza i hipoksija kojoj doprinosi i stvaranje metmethemoglobina. Ima direktno toksiĉno dejstvo na jetru, bubrege i srce (znaci bubreţne insuficijencije, ţutica, hemoragije). Nakon apsorpcije u pluća, javlja se latentni period od 424 sata, a zatim malaksalost, vrtoglavica, glavobolja, cijanoza, povraćanje, hematemeza, krv u mokraći, ţutica, hipotenzija, anemija, oligurija, koma. Smrt je posledica kardiocirkulatorne insuficijencije i javlja se nakon 2-8 dana.

ZAGUŠLJIVCI 

PRVA POMOĆ I LEĈENJE - što pre prekinuti ekspoziciju i davati kiseonik (satima) - simptomatske mere (bubreţna insuficijencija)

Korozivi Prof. Dr Dragan Joksović

DEFINICIJA KOROZIVNE HEMIJSKE MATERIJE IZAZIVAJU OŠTEĆENJA TKIVA PUTEM RASTVARANJA I PRECIPITACIJE ĆELIJSKIH PROTEINA.

NAJČEŠĆE KISELINE BAZE

OKSIDACIONA SREDSTVA

3/4/2014

KLINIČKA SLIKA

SIMPTOMI I ZNACI LOKALNIH KOROZIVNIH OŠTEĆENJA SISTEMSKE MANIFESTACIJE SPECIFIĈNO TOKSIĈNO DEJSTVO SEKVELE

OBIM I TEŽINA LOKALNIH OŠTEĆENJA  

 

PRIRODA HEMIJSKE MATERJE KONCENTRACIJA I KOLIČINA DUŽINA TRAJANJA KONTAKTA ENDOGENI FAKTORI

3/4/2014

KLASIFIKACIJA LOKALNIH OŠTEĆENJA 

I

STEPEN

Hiperemija, edem, fibrinske naslage 

II STEPEN Erozije



III STEPEN Ulceracije



IV STEPEN Perforacije

3/4/2014

DIJAGNOZA RANA ENDOSKOPIJA

PONOVLJENA ENDOSKOPIJA RADIOGRAFIJA

TERAPIJA AKUTNIH POREMEĆAJA SEKVELA

SEKVELE JEDNJAKA I ŽELUCA PREVENCIJA 

 



KORTIKOSTEROIDI ANTIBIOTICI PARENTERALNA ISHRANA LATIROGENI

KOREKCIJA   

BUŢIRANJE BALON DILATACIJA HIRURGIJA

VAŽEĆI STAVOVI 

BAZE OŠTEĆUJU VIŠE JEDNJAK ZBOG ZADRŢAVANJA ĈESTICA



 



TEĈNE BAZE OŠTEĆUJU I JEDNJAK I ŢELUDAC ??? KISELINE VIŠE OŠTEĆUJU ŢELUDAC ???



OŠTEĆENJA I STEPENA NE IZAZIVAJU SEKVELE OŠTEĆENJA II STEPENA MOGU DOVESTI DO SEKVELA OŠTEĆENJA III STEPENA SIGURNO DOVODE DO SEKVELA

KLINIČKI SINDROMI U AKUTNIM TROVANJIMA GLJIVAMA

AKUTNA TROVANJA GLJIVAMA Otrovne gljive sadrţe razne toksiĉne supstancije koje prilikom konzumiranja mogu izazvati lakša ili teţa trovanja ljudi uz pojavu najrazliĉitijih simptoma. Vreme od ingestije gljiva do pojave prvih simptoma oznaĉava latentni ili inkubacioni period. Već na osnovu njegovog trajanja, moţe se gotovo sa sigurnošću odrediti vrsta ingestiranih otrovnih gljiva.

SINDROMI U AKUTNIM TROVANJIMA GLJIVAMA KRATAK INKUB. PERIOD:

DUG INKUBACIONI PERIOD:

Muskarinski Mikoatropinski Psihotomimetski Gastrointestinalni Koprinski (alergijski)

Giromitrinski Orelaninski Faloidinski

MUSKARINSKI SINDROM Parasimpatiĉka stimulacija: mioza, hipersekrecija, snaţna bradikardija, hipotenzija. Simptomi se javljaju 15-120 min. Smrtnost je mala.

peristaltika,

Leĉenje: isprati ţeludac, aktivni ugalj, laksativi, korekcija elektrolitni disbalans, atropin, rehidracija. Oporavak za 24 sata.

MUSKARINSKI SINDROM

MIKOATROPINSKI SINDROM Simptomi 30-180 min.: jaki bolovi u trbuhu, povraćanje, proliv, mioza, sniţen tonus sfinktera, izraţena erekcija, konfuznost, halucinacije, delirijum, koma. Opisani su i smrtni sluĉajevi.Toksiĉne materije su: mikoatropini ili muskaridini (iboteniĉna kiselina i muscimol). Leĉenje: simptomatsko, u sluĉaju izraţenog antiholinergiskog sindroma oprezno fizostigmin.

MIKOATROPINSKI SINDROM

PSIHOMIMETSKI SINDROM

Simptomi 30-60 minuta od ingestije: jeza, drhtavica, rigor, dispnea, midrijaza, tahikardija, bolne, grĉevite mialgije, povraćanje, ataksija hiperkinezija, halucinacije, ponekad hipertermija, hipoksemija i metHb. Aktivni principi su psilocibin i psilocin (na CNS deluju sli~no LSD). Smrtnost je retka. Leĉenje: simptomatsko, diazepam.

GASTROINTESTINALNI SINDROM Simptomi 30-180 minuta: znaci gastroenteritisa sa bolovima u trbuhu i uĉestali prolivi. U nekim sluĉajevima i znaci oštećenja jetre i bubrega. Toksini deluju direktno na lamina epitelialis i lamina propria tunicae mucosse ţeluca i tankog creva. Smrtnost je izuzetno retka. Leĉenje: rehidratacija i korekcija elektrolitskog

GASTROINTESTINALNI SINDROM

KOPRINSKI (alergijski) SINDROM Simptomi nastaju samo ako je nakon konzumiranja gljiva uzet i alkohol. Nakon 20 min. od jela javlaju se simptomi sliĉni antabusnoj reakciji: nepodnošljiv svrab, ţarenje po licu i vratu, preznojavanje, tahikardija, hipotenzija, dispnea i tahipnea, povraćanje. Izaziva ga koprin, aminokiselina iz gljiva koja blokira acetaldehidnu dehidrogenazu povećavajući koncentraciju acetaldehida u krvi: Leĉenje: dopamin ili noradrenalin u infuziji.

KOPRINSKI (alergijski) SINDROM

GIROMITRINSKI SINDROM Simptomi se javljaju najmanje 6 sati nakon jela: nadimanje, muĉnina, povraćanje, ţestoki prolivi, a zatim znaci oštećenje jetre i bubrega. Smrtnost je i 40%. Aktivna materija je giromitrin (monometilhidrazin), pripada aldehidima i ima kumulativno dejstvo. Hidrazin reaguje sa piridostigminom inhibicijom enzimskih reakcija u kojima je koenzim piridoksin fosfat. Hidrazin je hepatotoksiĉni agens, dovodi do hemolize (ABI). Monometilhidrazin interferira sa GABA-om: vrtoglavica, Epi, delirijum,konvulzije, koma. Leĉenje: pored ostalog, piridoksin u dozi od 25 mg/kg.

GIROMITRINSKI SINDROM

ORELANINSKI SINDROM Simptomi i znaci 24-36 sati nakon jela, ĉesto i nakon 3-14 dana, a opisano je i nakon dva meseca: nakon glavobolje, jeze i drhtavice, javlja se muĉnina i bolovi u trbuhu. Porast transaminaza ukazuje na oštećenje jetre, a zatim i bubrega (ABI). Orelin i orelanin dovode do blokade sinteze enzima u jetri. Leĉenje: simptomatsko, hemoperfuzija i hemodijaliza.

ORELANINSKI SINDROM

FALOIDINSKI SINDROM Simptomi se javljaju 10-12 sati nakon ingestije: muĉnina povraćanje, opšta slabost, vrtoglavica, bolovi u trbuhu i teški prolivi. Javljaju se znaci hepatorenalne insuficijencije. Smrt moţe nastati i nakon 2-3 nedelje. Smrtnost je i do 90%. Aktivni principi koji ga izazivaju su po strukturi ciklopeptidi koji sadrţe sumpor (faloidini i amanitini). Leĉenje: ponovljene lavaţe ţeluca, hemoperfuzija, plazmafereza, visoke doze kortikosteroida (320 mg/dan), silibin, Vit. K, penicilin G (30 mil/dan)

FALOIDINSKI SINDROM

Osnovi Farmakologije i Toksikologije (1)

Recommend Documents