Nikola Biočanin
FORMULE IZ OSNOVA EKONOMIJE
Elastičnost: Elastična je ako je cenovna elastičnost veća od 1. Neelastična je ako je cenovna elastičnost m anja od 1. Jedinična elastičnost je ako je cenovna elastičnost jedn ka 1.
FG č
% $ % $
F F ?H ??EC C?><# =?HI =?HI =??>< č
č
Dohodna elastičnost tražnje pokazuje koliko tražena količina nekog dobra utiče na promenu dohotka potrošača č
ž
ž
č
đ
č
č
EKSTERNALIJE: Internalizovanje eksternalija je promena podsticaja da bi ljudi vodili računa o eksternim ef ektima svojih postupaka. Piguov porez – je internalizovanje eksternalija tako što se uvodi porez na zagađenje i Piguov porez je horizontalan. Dozvole za zagađenje – je internalizovanje eksternalija tako što se izdaju dozvole za zagađenje i one su vertikalne. Obrazovanje je isključivo i rivalno dobro.
Tragedija zajedničkog poseda ilustruje zašto se zajednički resursi koriste više nego što je poželjno sa stanovišta društva u celini Eksplicitni troškovi (EC) su troškovi inputa koji preduze u nameću neki novčani izdatak (nabavka sirovina, sredstava za proizvodnju, kamata na kredit) Implicitni troškovi (IC) su troškovi inputa koji preduzeću ne nameću novčani izdatak. (kamata koju bi dobijali da smo n vac ostavili na računu, ili posla kojim smo prestali da se bavimo...). Ekonomski profit = TR – IC – EC Računovodstveni profit = TR – EC(FC + VC) Tržište savršene konkurencije: Efikasan obim proizvodnje je ATC=MC ili u minimumu TC-a(prosečnih ukupnih troškova). Tačka maximizacije profita je P=MR=MC ili gde je najmanja pozitivna promena profita ∆Pf. Povlačenje sa tržišta. 1) Dugoročno će se preduzeće povući sa tržišta ko je cena ispod prosečnih ukupnih troškova. 2) Kratkoročno će preduzeće prestati da proizvodi ako je cena ispod prosečnih varijabilnih tročkova. Radna teorija vrednosti smatra da rad stvara vrednost robe. Subjektivna teorija vrednosti smatra da je vrednost robe određena korisnošću koja ta roba ima za kupce. U okviru subjektivne teorije vrednosti (neoklasična škola): -
Kardinalna teorija je izražavala korisnosti u a solutnom iznosu (npr. A= 1.000 kg) Ordinalna teorija je smatrala da su proizvodi orisniji kada se koriste u kombinaciji nego sami. npr. A(4kg)< A(2kg) + B(1kg)
Apstraktan rad stvara vrednost robe dok konkretan rad stvara upotrebnu vrednost robe. Boseov zakon. Sa povećanjem količine proizvoda kou p trošač kupuje korisnost dodatne jedinice proizvoda se smanjuje. Prema principu marginalne korisnosti vrednost robe određuje se na osnovu marginalne korisnost i poslednje jedinice proizvoda koju potrošač koristi. 1 kaput (relativni oblik)
MONOPOL: P=AR
=
5 stolica (ekvivalentan oblik)
tačka maximizacije profita je MR=MC
Nikola Biočanin
FORMULE IZ OSNOVA EKONOMIJE
Proizvodi se ispod efikasnog o bima, a proizvodnja efikasnog obima je m oguća samo u slučaju da monopolista vrši s avršenu cenovnu diskriminaciju. MR
∗ Δ ∗
ako je P=MC
W – nadnica(najamnina) MPL – marginalni proizvod rada VMPL – vrednost marginalnog proizvoda rada
1J. , , ∗ 100 #""∗ .... JJJ č JJ JJ J JJ ..J ∗ 100
: vreme potrebno za proizvodnju 1g zlata = Xg zlata : tržišna vrednost
1 din. : merilo cene = Xdin.(tržišna cena) : Xg zlata
R.t.n – relativna najamnina Nn – noimalna najamnina
Relativna najamnina pokazuje šta je prisvojio radnik u odnosu na ono što je proizveo. BANKARSKI KAPITAL: PRIHOD = Aktivna kamata – Pasivna kamata PRIHOD – Č.T.N.P = PROFIT U slučaju da čisti troškovi novčanog prometa (Č.T.N.P) nisu zadati onda se pretpostavlja da ih nema pa je formula: Aktivna kamata – Pasivna kamata = PROFIT
∗ 100 ∗ 100 ∗ 100 ∗ ′ ∗ 100 ∗ 100 ∗ AKCIJSKI KAPITAL
U akcionarskom društvu profit se raspodeljuje na: 1) Fond akumulacije (fa) 2) Dividende (div) div = Pf – fa Pf = div + fa Ako se skrati(produži) rando vreme onda se m’ smanjuje(povećava) tako što se od starog m’ oduzme procenat vremena koji je smanjen. Ako se smanj(poveća) broj radnika onda se m’ ne menja.
J ∗ 100 J šJ
Nikola Biočanin
FORMULE IZ OSNOVA EKONOMIJE
J ć − Rezultat P-E racio je oko 15 i: -
preko 15 (precenjene akcije) ispod 15 (potcenjene akcije)
J šJJJ ć{1J + ćJJ šJJJ ∗ {1 + BRUTO DOMAĆI PROIZVOD: •
otvorena privreda
Y = C + I + G + NX C – potrošnja I – investicije G – državni izdaci NX – neto izvoz (ivzoz - uvoz) zatvorena privreda Y=C+G+I •
S(štednja)=I S = (Y - C - G) S = (Y – T – C) + (T – G) (Y – T – C) – LIČNA ŠTEDNJA (T – G) – NACIONALNA ŠTEDNJA
NACIONALNA ŠTEDNJA
Istiskivanje je pad investicija koji je rezultat državnih pozajmica. T > G → BUDŽETSKI SUFICIT T < G → BUDŽETSKI DEFICIT Deficit budžeta smanjuje ponudu zajmovnih sredstava → smanjuje ponudu novca. Suficit budžeta povećava ponudu zajmovnih sredstava → povećava ponudu novca. PRAVILO “70” Suma x će se udvostručiti za n godina pri r kamatnoj stopi:
JJ 70 ∗
BRZINA OPTICAJA NOVCA:
V – brzina opticaja novca Y – količina autputa P – nivo cena M – količina novca PONUDA NOVCA: •
•
•
JJ ∗ #"" JJ ∗ #"" +J ćJJJ ∗ #"" − R- stopa obaveznih rezervi
Ako ima i gotovine →
Povećanje ponude novca →
Okunovo pravilo. Da bi nezaposlenost ostala nepromenjena potreban je rast BDP od 2,7%. Posle(ispod) te granice nezaposlenost se smanjuje(povećava) u srazmeri → BDP : nezaposlenost = 2 : 1 REPRODUKCIJA: I. Proizvodnja sredstava za proizvodnju II. Proizvodnja sredstava za ličnu potrošnju
+ +
Nikola Biočanin
FORMULE IZ OSNOVA EKONOMIJE
−J{J + + + + − + + − − JJℎ ∗ 100 JJ J J JJ ∗ 100 čšćJJ JJš Proširena reprodukcija
