Organizacija i tehnologija građenja Prof. dr Goran Ćirović, dipl. građ. inž. •Tehnologija •Organizacija
•Dinamika
građenja •Menadţment
UPRAVLJANJE PROJEKTIMA PROJECT MANAGEMENT
UPRAVLJANJE PROJEKTIMA Upravljanje projektom je celokupno planiranje, rukovođenje, kontrola i koordinacija učesnika u realizaciji jednog projekta, od definisanja projektnog zadatka, pa do završetka projekta, odnosno objekta, sa ciljem da se ostvare zahtevi investitora i obezbedi završetak projekta sa predviđenim finansijskim sredstvima i u predviđenom vremenu.
Projekat Pod pojmom projekat podrazumeva se poduhvat koji treba završiti u određenom vremenu, sa poznatim ciljem, u okviru raspoloţivih resursa sa određenim kriterijumima ocene valjanosti realizacije.
Podela projekata Postoji više načina da se izvrši podela projekata: • • •
prema nameni ili predmetu projekta, prema riziku ostvarenja i prema učestalosti u poslovnom sistemu.
Podela projekata •
Prema nameni – naučno-istraţivački, razvojni, istraţivanja trţišta, investicioni i ostali
•
Prema riziku ostvarenja – deterministički i stohastički
•
Prema učestalosti – jednokratni i tipski
Struktura projekata •
•
•
Projekat je upravljivi ili kibernetički sistem, sa velikim stepenom celovitosti i centralizacije. Celovitost - svojstvo sistema da promena u bilo kojoj komponenti izaziva promenu u celom sistemu. Centralizacija - postoji podsistem koji donosi odluke i utiče na ukupno ponašanje sistema.
Investicioni projekti - karakteristike •
• •
• • •
•
potrebna velika sredstva vrlo kompleksni za realizaciju zahtevaju angaţovanje više firmi kao izvođača i podizvođača duţi vremenski period etapnost u realizaciji aktivnosti i ciljevi prethodno planirani veliki uticaj faktora iz okruţenja
Upravljanje projektom Projekat predstavlja celovit kibernetički (upravljivi) sistem poseban podsistem vrši funkciju upravljanja.
UPRAVLJAČKI INVESTITOR
TIM
INFORMACIONI PODSISTEM
PROJEKAT
Upravljanje projektima obuhvata
•
•
• •
planiranje organizovanje kontrolu koordinaciju
Planiranje •
• •
određivanje svih aktivnosti, njihovog trajanja i potrebnih resursa utvrđivanje dinamike njihove realizacije u skladu sa predviđenim rokovima završetka projekta u celini ili pojedinih njegovih faza
Organizovanje •
• •
formiranje adekvatne organizacione strukture projekta koordinacije aktivnosti učesnika preduzimanja ostalih organizacionih mera
Kontrola •
•
identifikacija odstupanja od planiranih ili projektovanih veličina preduzimanje odgovarajućih korektivnih mera da se ta odstupanja otklone
Koordinacija Upravljački tim i rukovodilac projekta •
• • •
• •
•
planiranje projekta kontrola i praćenje realizacije projekta tehnička i tehnološka problematika projekta ekonomska i pravna problematika projekta odnosi sa investitorom odnosi sa firmama koje učestvuju u realizaciji projekta rukovođenje projektnim timom
Učesnici u investicionim projektima •
Investitor ili Naručilac (Employer, Client) – pravno ili fizičko lice koje finansira realizaciju projekta i za čiji račun se projekat ostvaruje
•
Izvođač ili Ugovarač (Contractor) – osoba, preduzeće ili kompanija čiju je ponudu Investitor prihvatio – obuhvata Izvođačeve predstavnike, naslednike i osobe na koje je Izvođač s dozvolom preneo svoja prava i obaveze
Učesnici u investicionim projektima
KONSULTATNT (INŽENJER) PODIZVOĐAČ 1
INVESTITOR
IZVOĐAČ
PODIZVOĐAČ 2
PODIZVOĐAČ n FINANSIJSKE INSTITUCIJE
PROJEKTANT
Tehnička dokumentacija •
skup projekata kojima se utvrđuje koncepcija objekta, uslovi i način izgradnje i elementi za potrebe odrţavanja objekta
•
Tehnička dokumentacija izrađuje se kao: – – – – –
generalni projekat idejni projekat glavni projekat (projekat za odobrenje za građenje) izvođački projekat projekat izvedenog objekta (izvedenih radova).
Tehnička dokumentacija Kada se radi o objektima od značaja za Republiku, generalnog projekat i prethodni radovi čine osnovu za izradu prethodne studije opravdanosti (Prefeasibility Study), a prethodni radovi i idejni projekat čine osnovu za studiju opravdanosti (Feasibility Study).
Nadzor nad izgradnjom objekata U našoj praksi postoji • • •
projektantski stručni upravni nadzor
Tehnologija građenja •
• • •
Uticaj objekata na tehnologiju Tehnologija – metode Organizacija gradilišta Dinamički planovi građenja
Tehnologija građenja •
•
•
Tehnologija istraţuje odvijanje proizvodnje u celini, a posebno radnoga procesa Tehnološki proces označava redosled i način obavljanja pojedinih delova sloţenog radnog procesa Tehnologija građenja je izbor metoda građenja
OBJEKTI I SISTEMI GRAĐENJA
•
Objekti visokogradnje Objekti hidrogradnje Objekti niskogradnje
•
Osnovni metodi izgradnje
•
•
– – – –
Tradicionalni metod Tradicionalno unapreĊeni metod Montažni metod Industrijski metod
VRSTE GRAĐEVINSKIH RADOVA
• • •
Grubi graĊevinski radovi Instalaterski radovi Završni (zanatski) radovi
Grubi graĎevinski radovi • • • •
Zemljani radovi Tesarski radovi Armiraĉki radovi Betonski radovi – Nearmirani beton – Armirani beton – Prednapregnuti beton
•
Montažerski radovi
Instalaterski radovi •
Instalacije vodovoda – Instalacije plitke vode – Instalacije protivpožarne vode
•
Instalacije kanalizacije – Instalacije fekalne kanalizacije – Instalacije kišne kanalizacije
•
Elektro instalacije – Instalacije jake struje – Instalacije slabe struje
•
Termo-tehniĉke instalacije – Instalacije grejanja – Instalacije klimatizacije
•
Procesne instalacije
Završni (zanatski) radovi • •
• • • • • • • •
Teracerski radovi Fasaderski radovi Kamenorezaĉki radovi Gipsarski radovi Keramiĉarski radovi Molerski radovi Farbarski radovi Tapetarski radovi Podopolagaĉki radovi Parketarski radovi
Završni (zanatski) radovi • •
• • • • • • •
Izolaterski radovi Stolarski radovi Bravarski radovi Limarski radovi Roletnarski radovi Staklorezaĉki radovi Radovi na antikorozivnoj zaštiti Radovi na izradi spuštenih plafona Radovi na izradi lakih pregrada
OSNOVNI POJMOVI • •
• • •
• • • • • •
Naruĉilac IzvoĊaĉ Ugovor o graĊenju GraĊevinski objekat Konstrukcija Gradilište Tehniĉka dokumentacija Tehniĉka specifikacija Standard Normativni dokumenti Izgradnja objekta
OSNOVNI POJMOVI • •
• • • • • • • •
Metod graĊenja GraĊenje objekta Rekonstrukcija objekta Aktivnosti Radovi na graĊevinskim objektima Pripremni radovi Viškovi radova Manjkovi radova NepredviĊeni radovi Naknadni radovi
PRIPREMNI RADOVI •
GRADILIŠNI – Stambena naselja, proizvodni objekti, sistemi veza, prilazne saobraćajnice, vodosnabdevanje, dalekovodi za prenos el. energije, kanalizacioni kolektori
•
VANGRADILIŠNI – Ĉišćenje, rušenje postojećih objekata, ograde, planiranje teritorije gradilišta, osvetljenje, geodetski radovi, snižavanje nivoa podzemnih voda, izmeštanje postojećih i polaganje novih instalacija
PRIPREMNI RADOVI
•
• •
•
Transport do gradilišta graĊevinskih mašina Organizacija sistema veza gradilišta i okruženja Izgradnja odgovarajućih objekata kao delova ispitnih poligona, meteoroloških punktova i mernih stanica ObezbeĊivanje teritorije gradilišta protivpožarnim sistemima
PRIPREMA TERENA
•
Predradnje: – Obeležavanje granica parcele – Postavljanje zaštitne ograde oko budućeg gradilišta – Postavljanje utvrĊenih taĉaka geodetske osnove
PRIPREMA TERENA •
Pre poĉetka zemljaniih radova neophodno je izvšiti uklanjanje višegodišnjeg rastinja. To može biti izvedeno: – Seĉenjem stabala srveća ali sa ostavljanjem korenja ispod površine terena (ruĉno, mašinski, spoecijalnim ureĊajima prikljuĉenim za dozere koji imaju radni organ u obliku testerastog noža) – Seĉenjem stabala ruĉnim ili mašinskim vaĊenjem korenja – Ĉupanjem stabala zajedno sa korenjem (sajlama i lancima obavijenim oko jednog ili više stabala koji se povlaĉe dozerima) – Spaljivanjem niskog i visokog rastinja
PRIPREMA TERENA
•
• •
Iskop i deponovanje humusnog sloja zemljišta koje se nakon završetka graĊevinskih radova može iskoristiti za rekultivaciju terena oko objekta poĉinje nakon oslobaĊanja prostora za angažovanje graĊevinske mehanizacije Skidanje humusa sa površine terena je neophodno i zbog njegove slabe nosivosti Humus se odlaže u deponije pravilnog oblika izvan gradilišta i održava zasejavanjem nove trave i periodiĉnim polivanjem vodom
PRIPREMA TERENA
•
•
U radove na pripremi terena spada i uklanjanje (izmeštanje) stambenih, privrednih ili javnih objekata namenjenih rušenju. Rušenje se organizuje na poseban naĉin angažovanjem specijalizovanih ekipa struĉnjaka za primenu eksploziva u graĊevinsrstvu
PRIPREMA TERENA
•
Pozajmišta materijala ĉiji oblik i veliĉina zavise od: – – – – – – – –
Potrebnih koliĉina materijala Topografskih uslova (podužni nagibi terena) Karakteristika postojećih saobraćajnica Nivoa podzemne vode Uslojenosti i kvaliteta materijala Vrste zemljišta na kome se pozajmište otvara Visine naknade za otkup zemljišta Troškova rehabilitacije zemljišta
PLAN GEODETSKIH RADOVA
• •
Radovi na obeležavanju objekta Radovi na praćenu izgradnje objekta – Odstupanje geometrije – Dopuštene veliĉine grešaka
IZGRADNJA PRIVREMENIH OBJEKATA
• • • •
Stambeni i objekti društvenog standarda Mašinska radionica Tesarska i armiraĉka radionica Magacini i skladišta
KONTROLISANJE NIVOA PODZEMNE VODE
• • •
Najvažnija osobina tla je njegova vlažnost u prirodnom stanju Osnovna zaštita gradilišta i zone iskopa su objekti za prihvatanje odvoĊenje površinske vode To su nasipi i rovovi
KONTROLISANJE NIVOA PODZEMNE VODE
• •
•
Privremena zaštita od dejstva podzemne vode Trajna zaštita odreĊenog podruĉja Izbor se vrši na bazi finansijskih sredstava koja su planom namenjena izradi zaštitnih objekata
SNABDEVANJE GRADILIŠTA RESURSIMA •
• • •
Snabdevanje vodom Snabdevanje elektriĉnom energijom Snabdevanje agregatom i cementom Snabdevanje gorivom i mazivom
IZGRADNJA GRADILIŠNIH PUTEVA • • • • • •
Parametri za oblikovanje puteva Radovi na obeležavanju trase puta Iskop materijala Priprema podtla za izradu puta Izrada nasipa za put Izrada slojeva asfaltnog zastora
POSTAVLJANJE PRIVREMENIH INSTALACIJA
• • • •
Privremenog karaktera jer se uklanjaju nakon prestanka potrebe za njima Većina instalacija se sastoji od mreža vodova ĉije se grane sustiĉu u ĉvorovima Većina mreža se postavlja ispod zemlje Otvoreni i zatvoreni naĉin gradnje
Tehnologija - zemljani
Tehnologija - betoniranje
OPLATA
Osnovni zadatak oplate je da prihvati i oblikuje sveţu betonsku masu vibracijama pretvorenu u gust fluid, i da joj sačuva projektovane dimenzije kao i da sačuva ugrađeni beton od mogućih štetnih uticaja sve dok ne dostigne ţeljene mehaničke i druge karakteristike i postane sposoban da primi eksploataciona opterećenja.
Oplata zidova
Zidna oplata – Mali Iđoš
Oplata stubova
Radne površine prenosne oplate
Oplata za ploče
Oplata za ploče
Tinelska oplata
Tunelska oplata
Zaštitne ograde
Detalj spajanja oplate – tip FARESIN
Klizna oplata
HUNNEBECK - zidna oplata
HUNNEBECK - zidna oplata
HUNNEBECK - plafonska oplata
NOE - oplata
Taktovi oplate
Taktovi oplate tipskog sprata
Montaţa oplate zidova
Montaţa ploča
SPECIJALNE VRSTE OPLATA •
•
Oplata za struktur – beton UgraĊena oplata – Omnia tavanica – Fert tavanica
• • •
Oplata za kasetiranje ploĉa Oplate za tunele, mostove i brane Oplate za prefabrikaciju nosaĉa
Pomoćna sredstva za primenu oplate •
Pribor za oplate – – – – –
Distanceri za armaturu Oplata za ostavljanje otvora u betonu Anker – spone Umetci za neravne spojeve tabli oplate Umetci za uglove oplate zidova i stubova
Pribor za oplate
Pomoćna sredstva za primenu oplate • •
Premazi za oplate Oprema za ĉišćenje oplate
Sredstvo za premazivanje oplata
GraĎevinske skele • •
Izrada graĊevinskih skela VoĊenje kontrolne knjige skele
Modularna skela
Konzolna skela
Fasadna skela
Aluminijumska skela
Izrada drvenih krovnih konstrukcija •
Vrste krovnih konstrukcija – – – – – –
Prosti krovovi Krovovi sa raspinjaĉom Krovovi sa slemenjaĉom Krovovi sa rožnjaĉama Krovovi sa prostom vešaljkom Krovovi sa dvojnom vešaljkom
Elementi krovnih konstrukcija – – – – – – – – – – – – –
Letva Rog Rožnjaĉa Pajanta Stub Podmetaĉ Spreg Vešaljka Raspinaĉa Kosnik Klješta Slemenjaĉa Venĉanica
ARMIRAČKI RADOVI
•
Obuhvataju sve aktivnosti na pripremi, izradi, transportu i ugraĊivanju sredstava (armaturnih šipki, armature u koturovima i zavarenih armaturnih mreža) koja se koriste za armiranje betonskih konstrukcija
VRSTE I KARAKTERISTIKE ARMATURE
•
Armatura kao ojaĉanje betona se primenjuje već skoro jedan vek i u tom razdoblju se razvoj njenih karakteristika kretao: – U pravcu poboljšavanja karakteristika svakog materijala posebno – U pravcu obezbeĊenja što kvalitetnijeg sadejstva ovih materijala
VRSTE I KARAKTERISTIKE ARMATURE
• • • •
• •
Glatka armatura GA 220 \ 340 Glatka armatura GA 240 \ 360 Rebrasta armatura RA 400 \ 500 Zavarene armaturne mreže od glatke žice MAG 500 \ 560 Zavarene armaturne mreže od rebraste žice MAG 500 \ 560 Bi armatura BiA 680 \ 800
VRSTE I KARAKTERISTIKE ARMATURE •
Prema ulozi koju ima armaturu možemo podeliti na: – Glavnu armaturu – Podeonu armaturu – Montažnu armaturu
OBRADA ARMATURE • •
•
Priprema armature se vrši u proizvodnim jedinicama smeštenim u zatvorenom prostoru – pogonima Pogoni za obradu armature (armiraĉnice) predstavljaju moćno sredstvo za racionalizaciju procesa graĊenja Izvode se kao stalni objekti, postavljeni samostalno ili u sklopu većeg centra za tehnološku pripremu proizvodnje
OBRADA ARMATURE
•
U ponudi mašina za armaturu na tržištu zu zastupljena ĉetiri tipa mašina: – – – –
Mašine za obradu armature isporuĉene u kalemovima Mašine za obradu armature isporuĉene u šipkama Mašine za pravljenje mreţaste armature Mašine za pravljenje armaturnih koševa
IZVOĐENJE ARMIRAĈKIH RADOVA •
Armatura se u oplatu unosi u obliku: – Pojedinaĉnih, pravih ili oblikovanih komada – Zavarenih armaturnih mreža – Prefabrikovanih armaturnih formi
•
Prilikom dovoĊenja armature u projektovani položaj postavljaju se distanceri i proverava se ravnomerna udaljenost šipke od najbliže površine oplate
IZVOĐENJE ARMIRAĈKIH RADOVA •
Zadatak armiraĉa je da postave armaturne profile u projektovani položaj ali odgovorna struĉna lica moraju pre prijema postavljene armature i poĉetka ugraĊivanja betona proveriti: – Da li postavljena armatura ima projektovani popreĉni presek – Da li maksimalni razmak šipki rebraste armature ne prelazi zadate granice – Da li minimalni razmak šipki obezbeĊuje efikasno ugraĊivanje betona i ostvarenje projektovanog stepena prijanjanja armature i betona – Da li je debljina zaštitnog sloja do armature dobijena postavljanjem distancera jednaka projektovanoj – Da li su dužine sidrenja i preklopa armature na mestima nastavljanja jednake ili veće od projektovanih vrednosti
BETONSKI RADOVI
•
Razliĉita mehaniĉka svojstva veštačkog kamena potiĉu od promena u sastavu njegovih komponenata, a one se odražavaju i na zapreminsku masu materijala, pa prema tom kriterijumu razlikujemo tri vrste betona: – Laki beton – zapreminska masa 1800 kg/m3 – Beton - zapreminska masa od 2100 kg/m3 do 2500 kg/m3 – Teški beton – zapreminska masa 2800 kg/m3
BETONSKI RADOVI •
Tehnološki proces izvoĊenja betonskih radova na licu mesta formiraju tri tehnološke linije: – Za proizvodnju, spoljni i unutrašnji transport i ugraĊivanje sveže betonske mase – Za proizvodnju, spoljni i unutrašnji transport, demontažu i održavanje oplate – Za proizvodnju, spoljni i unutrašnji transport, montažu armature i gotovih sklopova
Osobine komponenata betonske mešavine •
Uticaji materijala koji ulaze u sastav mešavine: – Agregata (krupan, sitan): ĉvrstoća, oblik, veliĉina zrna, granulometrijski sastav,....... – Vode: kvalitet vode, v\c faktor – Cementa: finoća mliva, hemijski sastav cementa – Aditiva: koliĉina dodataka, hemijska reaktivnost
Osobine komponenata betonske mešavine •
Uticaji tehnologije izrade betona – – – – –
Doziranje konstituenata (preciznost doziranja) Mešanje sveže mase (trajanje, naĉin mešanja) Transportovanje (trajanje, vrsta sredstva) UgraĊivanje betona (trajanje, sredstvo za ugraĊ.) Negovanje betona (vlažnost, temp., trajanje nege)
CEMENT •
Hidrauliĉko vezivo koje pomešano sa vodom daje plastiĉnu (kašastu) masu koja nakon završetka procesa vezivanja oĉvršćava na vazduhu ili u vodi i pomešana sa agregatom daje kvalitetan graĊevinski materijal – beton.
CEMENT •
Danas na tržištu se mogu naći razliĉite vrste cementa pod sledećim oznakama: – Portland cement – Portland cement da dodatkom zgure • Do 15% • Do 30%
PC PC 15z PC 30z
– Portland cement sa dodatkom pucolana • Do 15% • Do 30%
PC 15p PC 30p
– Portland cement sa mešanim dodatkom • Do 15% • Do 30%
– Metalurški cement sa dodatkom zgure od 30-80% – Pucolanski cement sa dodatkom pucolana preko 30% – Metalurški cement sa dodatkom pucolana do 30%
PC 15d PC 30d M P Mp
CEMENT • •
•
• •
Cementi se oznaĉavaju i oznakama klase: 25, 35 S, 35 B, 45 S, 45 B, i 55. Oznake S i B oznaĉavaju spori, odnosno brzi priraštaj ĉvrstoće u toku prvih 7 dana vezivanja cementa. Viša klasa oznaĉava brži rast ĉvrstoće Cement može imati razliĉite boje (belu, sivu, zelenkasto sivu, crno sivu)
AGREGAT •
•
Prirodni kamen se koristi kao graĊevinski materijal u razliĉitim oblicima: u komadima i ustinjen Usitnjeni kamen razliĉitih veliĉina zrna zove se agregat i razlikuje se: – Prirodno usitnjeni agregat (šljunak) i – Veštaĉki usitnjeni agregat (drobljenac)
AGREGAT •
Granulometrijski sastav agregata je njgova najvažnija tehnološka karakteristika, jer od nje zavise: – Koliĉina potrebnog cementa u mešavini – Koliĉina potrebne vode u mešavini – Koliĉina potrebne energije za spravljanje i ugraĊivanje mešavine
VODA
•
•
Voda je vrlo osetljiva na temperaturne promene sredine i absorbovanu toplotu unosi u proces kao fiziĉki akcelerator. I pored toga što ĉini nešto manje od 1\6 zapremine mešavine ona znaĉajno utiĉe na njenu temperaturu jer ima višestruko veću specifiĉnu toplotu od ostalih komponenti
ADITIVI •
•
Primena aditiva je danas toliko rasprostranjena da više od polovine svetske produkcije svežeg betona ukljuĉuje i upotrebu nekog od hemijskih dodataka. Aditiv je prema jednoj od definicija: – Svaki materijal osim šljunka, vode i cementa koji se dodaje betonskoj mešavini u toku ili odmah posle mešanja da bi promenio jednu ili više osobina betona
•
Nema betona projektovanog za savremene uslove izvoĊenja radova u koji nisu ukljuĉeni hemijski dodaci
PROJEKTOVANJE BETONA •
Preliminarne procene potrebnih koliĉina materijala zasnivaju se na recepturama sa prethodnih objekata sliĉnih tehniliških parametara od kojih su najvažniji: – – – – – –
Udaljenost fabrike betona od gradilišta Vrsta transportnog sredstva Tip i klasa primenjenog cementa Mehaniĉke karakteristike agregata Poroznost agregata Aditivi koji se mogu koristiti
PROJEKTOVANJE BETONA – – – – •
Karakteristike nosaĉa i konstrukcije koja se izraĊuje Naĉin ugovaranja Odlike oplate u koju se beton ugraĊuje Neophodne mere u toku negovanja
Što je sliĉnost projekata veća to su elementi procene precizniji
PROJEKTOVANJE BETONA – Proraĉunati aproksimativnu koliĉinu agregata koja će zadovoljiti usvojeni v\c odnos i zahtev u pogledu gustine mešavine – Proceniti procentualni odnos razliĉitih frakcija sitnog i krupnog agregata – Na osnovu podataka o poroznosti agregata i uslovima izrade mešavine proceniti koliĉinu vode koja će se absorbovati u toku spravljanja mešavine – Izabrati obradljivost (konzistenciju) primerenu uslovima transporta i ugraĊivanja, kao i temperaturi svežeg betona od spravljanja do završne obrade – Izabrati plastifikatore, retardere, aeratore i druge aditive kojima će se uticati na ponašanje sveže mase
PROIZVODNJA BETONA •
Mešanje komponenata betona u kontrolisanim uslovima ima za cilj dobijanje što potpunije homogenizacije smese uz pravilno obavijanje zrna agregata cementnom pastom. Da bi se to ostvarilo potrebno je: – Pre poĉetka rada pregledati mešalicu i otkloniti eventualne nedostatke – U prvom mešungu dozirati prvo krupan agregat i vodu kako bi se pokvasila unutrašnjost bubnja, a zatim cement i sitan agregat u nešto većoj koliĉini od potrebne – Materijale treba unositi u bubanj mešalice simultano ili sukcesivno jedan za drugim – Doziranje podesiti tako da se ne prekoraĉi kapacitet bubnja mešalice – Rotacije bubnja vršiti propisanom brzinom – Prazniti mešaĉlicu odjednom
Mešalice za beton •
U odnosu na princip rada može se izvršti podela mešalica na: – Mešalice za beton sa slobodnim padom – Mešalice za beton sa prinudnim mešanjem
Fabrike betona •
Ujednaĉenost kvaliteta i stabilnost produkcije betonske mešavine mogu se postići samo u fabrikama betona, složenim postrojenjima koja svoje zahteve ostvaruju zahvaljujući automatima koji težinski doziraju frakcije (greška 2 – 3 %), smesu mešaju optimalno dugo (0.5 – 2 min) i mešavini daju propisani v\c faktor.
Fabrike betona •
Fabrike betona se prema veliĉini radnog uĉinka dele na: – Male – proizvode do 20 m3h – Srednje – proizvode od 20 do 50m3h – Velike – proizvode više od 50 m3h
Fabrike betona – – – – – – –
Preĉnik cevi za vodovodni prikljuĉak Dohvat strele skrepera Potreban kapacitet skrepera Kapacitet deponije agregata Kapacitet pužnog transportera Kapacitet silosa za cement Ukupna instalisana snaga
Transport betona •
•
Sa pojavom fabrika betona javila se potreba za transportovanjem svežeg betona na veća rastojanja – tzv. spoljni transport betona I pored korićenja retardera nije preporuĉljivo beton dopremati sa daljina većih od 15-20 km
Transport betona •
Pri analizi tehnoloških parametara relevantnih za izbor naĉina transporta pažnju treba usmeriti na: – Ukupan obim betonskih radova koji se moraju izvesti – Dozvoljeno vreme izvršenja – Konzistenciju koju beton mora imati u trenutku ugrađivanja – Količinu radova koja se izvodi na pojedinim nivoima
Auto mešalice •
Tehniĉke karakteristike savremenih auto mešalica su vrlo ujednaĉene, a razlike u modelima nastaju uvoĊenjem novih tehniĉkih rešenja za: – Prijem i distribuciju betonske mase – Mešanje sadržaja bubnja u toku transporta – Održavanje temperature i konzistencije betona u projektovanom opsegu
Pumpe za beton •
Prema naĉinu kretanja razlikujemo dve vrste pumpi: – Stacionarne pumpe – Mobilne pumpe
•
U zavisnosti od principa potiskivanja betona razlikujemo: – Hidrauliĉke pumpe – Pneumatske pumpe – Vakuum pumpe
Kranovi
• •
•
Kranovi za raspodelu montirani na auto pumpama Kranovi za raspodelu montirani na izvedenoj ploĉi tavanice Toranjski kranovi za raspodelu betona
Kranovi •
•
Toranjski kranovi su odliĉno sredstvo za transport betona i osim njea mogu poslužiti za transport armature, oplate i prefabrikovanih betonskih elemenata Kranovi mogu da koriste korpe za beton razliĉitih zapremina (0.5-12 m3) pa treba prilagoditi njenu veliĉinu nosivosti krana u zoni radijusa betonskih radova
UGRAĐIVANJE BETONA •
UgraĊivanje betona je proces punjenja pripremljene oplate svežom betonskom masom, ispunjavanja prostora oko armature i umetaka za ostavljanje otvora ili praznina u elementu, kao i zbijanja betonske mešavine primenom nekog od tehniĉkih sredstava
Metode ugraĎivanja betona •
UgraĊivanje apliciranjem spoljašnjih sila, koje obuhvata: – Statiĉko delovanje • Sisajućim dejstvom • Valjanjem • Presovanjem
– Dinamiĉko dejstvo • Nabijanjem • Centrifugalnim dejstvom
Ugradnja samougrađujućeg betona
Transport valjanog betona
Ugradnja valjanog betona
Most od praškastog betona
Negovanje betona
•
Pod negovanjem betona treba podrazumevati skup razliĉitih postupaka i mera koje se preduzimaju u cilju ostvarenja projektovanih mehaniĉkih karakteristika u izabranom periodu vremena
ZIDARSKI RADOVI • •
Za vezivanje zidarskih elemenata koristi se malter ili lepak sa mineralnim puniocima Maltera u ukupnoj zapremini zida može biti i samo 7% ali je njegova uloga u ostvarenju željenih mehaniĉkih svojstava zida i tada dominantna.
Vrste zidova •
• • • • •
•
Noseći zidovi Nenoseći zidovi Zidovi za ukrućenje Jednoslojni zidovi Jednoslojni mešoviti zidovi Dvoslojni zidovi Dvoslojni zidovi sa šupljinom
Podela zidova •
• • •
Prema nameni Položaju Materijalu Naĉinu izvoĊenja
Zidarski materijali •
•
•
Najĉešći zidarski element je puna opeka od gline ĉije dimenzije u normalnom formatu iznose (12 / 25 / 6.5) Težina pune opeke iznosi oko 3.5 kg. Za 1 m3 se utroši oko 365 kom. opeke normalnog formata, odnosno 380 kom. kada se obuhvati i lom opeke
Zidarski materijali •
Za zidanje se koriste zidni elementi razliĉitih dimenzija, razvrstani u sledeće grupe proizvoda: – – – – – –
Puna opeka od gline Puna fasadna opeka od gline Puna opeka od gline sa olakšanom osnovnom masom Šuplje opeke i blokovi od gline Šuplje fasadne opeke i blokovi od gline Šuplje opeke i blokovi od gline sa olakšanom masom
Zidarski materijali – – – – –
Kreĉno – silikatne pune i šuplje opeke Šuplji blokovi od betona Kreĉno – silikatni šuplji blokovi Zidni blokovi od autoklaviranog ćelijastog gasbetona Prirodni obraĊeni kamen
IzvoĎenje zidarskih radova
•
•
Zidni elementi nakon dopreme na gradilište moraju biti razvrstani i pažljivo složeni, a zatim prekriveni kako ih prašina i blato ne bi uprljali, a mraz oštetio Opeka i blokovi mogu doći na gradilište spakovani na palete ali se na mestu ugraĊivanja smeju paletirani deponovati samo ako to nosivost meĊuspratne konstrukcije dopušta
Zidanje zidova
•
Zidovi od opeke – Pregradni zidovi (d = 6 cm, d = 12 cm) – Noseći zidovi (d = 25 cm, d = 38 cm, d = 51 cm)
•
Zidovi od blokova – Pregradni zidovi (d = 7 cm, d = 9 cm, d = 12 cm) – Noseći zidovi (d = 19 cm, d = 24/25 cm, d = 29 cm, d = 59 cm)
Malterisanje zidova
•
• •
Ozidani zidovi se (po pravilu) malterišu sa obe strane ĉime se zid štiti od atmosferilija i dobija gladak sloj maltera sposaban da spreĉi veće gubitke toplote iz prostorije Uloga maltera je i da pokrije kablove elktro instalacija i cevi vodovodnih instalacija priĉvršćenih za zid I da obezbedi termiĉku zaštitu za drvene i metalne delove konstrukcije
Malterisanje zidova
•
• •
Mašinsko nanošenje maltera (torketiranje) se vrši pneumatskim transportom maltera kroz gumene cevi i usmeravanjem mlaza pod velikom brzinom na odgovarajuću površinu Za ubrzanje mase se koriste rotacione pumpe ili kompresioni ureĊaji Malter dobijen na ovaj naĉin pokazuje, na površini zida, veću gustinu, vodonepropustljivost, homogenost i ĉvrstoću od klasiĉnog, ruĉno
Izrada podnih košuljica
•
•
Da bi se pravilno postavile i lako održavale podne obloge traže kvalitetnu, ravnu podlogu sa ili bez nagiba Sloj kojim se postiže prethodno mora biti tanak, odnosno od sitnog agregata, pa se za izradu podnih košuljica (estrih) najĉešće koristi cementni malter
MONTAŢNI RADOVI
•
Primena montažnih radova je potpuno opravdana pri izgradnji objekata visokogradnje, industrijskih objekata i uopšte svih objekata pri ĉijem su projektovanju projektanti koristili tipizirane raspone pri oblikovanju konstrukcije i primenom modularne koordinacije projektovali veći broj elemenata istih geometrijskih katrakteristika i iste nosivosti
MONTAŢNI RADOVI
•
Da bi se kvalitetno primenjivali potrebno je obezbediti: – – – – –
Modularnu koordinaciju Tipizaciju elemenata Otvorenost sistema Zaokruženost proizvodnje Celovitost sistema
Sistemi montaţnog graĎenja
•
• • •
Skeletni sistem Panelni sistem Blokovski sistem Ćelijski sistem – Ćelijski sistem sa tunelskim elementima – Ćelijski sistem sa prstenastim elementima – Ćelijski sistem sa skeletno – panelnim elementima
Prefabrikacija betonskih elemenata
• • •
Proizvodnja na gradilištu Proizvodnja na poligonima za prefabrikaciju Proizvodnja u fabrikama za proizvodnju montažnih elemenata
Mehanizacija za montaţne radova •
Dizalice (kranovi) – – – – – – – –
• • •
Samohodne (auto) dizalice Toranjske dizalice Portalne dizalice Konzolne dizalice Derik kranovi Kabl – kranovi Lanĉane dizalice Ploveće dizalice
Hidrauliĉke dizalice (prese) Viljuškari Specijalni ureĊaji za dizanje ili povlaĉenje tereta
Izrada projekta montaţnih radova
•
• •
Šema montaže Uticaj vetra Osvetljenost gradilišta
Izvod iz projekta montaţe armirano-betonske hale
T1
200 300 100
T1
200 300 100
S2
180 140 300 100
D
2
OSNOVA
200 300 100
1
140 180 300
E
260 400
S3
S1 GN
2
FP
100 500 600
140
T2
G1
D
100
1
IzvoĎenje montaţnih radova
•
• • • •
Kontrola i priprema ležišta za element Kontrola i priprema elementa za montažu Zahvatanje i probno podizanje nosaĉa Postavljanje nosaĉa u projektovani položaj Izrada veze elementa sa konstrukcijom
Veza stuba I temelja
Istovar montaţnih stubova na gradilište
Montaţa stubova
Montaţa stubova
Montaţa poprečnih ukrućenja
Glavni nosač
Montaţa glavnog nosača
Montaţa glavnog nosača sa čeličnim zategama
Konstrukcija od čelika Veza stuba sa temeljom
Montaţa čelične konstrukcije
Autodizalica u radu na montaţi
Montaţa konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta
Završni radovi
•
Završni radovi se grupišu prema sledećeim elementima objekta: – – – – – – – –
Krov sa odgovarajućom zaštitom Sistemi fasada i obimni zidovi Prozori, balkonska vrata, ulazna vrata i drugi spoljni otvori Unutrašnja vrata Laki pregradni zidovi UgraĊeni nameštaj Pod Završna obrada i zaštita površina
Krovopokrivački radovi
•
• •
Biber crep Falcovani crep Kanalica crep
Fasaderski radovi •
Prema konstruktivnom sklopu objekta – Noseće – Nošene
•
Prema završnoj obradi – – – –
Staklena zid zavesa Fasada od aluminijumskih panela Kamena fasada Kombinacija prethodnih
Kemenorezački radovi •
Osnovne karakteristike za utvrĊivanje vrednosti kamena i njegove primenljivosti za zidanje ili oblaganje površina objekta su: – – – – – – –
Poroznost Higroskopnost Vodopropustivost SprovoĊenje toplote Otpornost na uticaj vetra Otpornost na habanje Ĉvrstoća na pritisak, zatezanje i savijanje
Gipsarski radovi • • • • • • •
Malterisanje plafona gips – malterom Rabiciranje plafona u jednom ili više slojeva Izrada profilisanih plafona sa obradom gips – malterom Izrada gipsane plastike (lajsne, rozete, kapiteli) Montaža prefabrikovanih gips – kartonskih ploĉa Izrada spuštenih plafona od prefabrikovanih gipsanih ploĉa Izrada lakih pregradnih zidova od prefabrikovanih gips - elemenata
Keramičarski radovi
•
•
Obuhvataju oblaganje unutrašnjih i spoljnih zidova, podova i plafona keramiĉkim ploĉicama, ali i oblaganje svih površina u prostorijama u kojima se zahtevaju posebni uslovi Ploĉice se polažu na sloj sveĊeg cemetnog maltera ili se lepe sitetiĉkim lepkovima koji se isporuĉuju na gradilište u vidu praha, paste ili smole
Farbarski radovi
•
• • •
Podrazumevaju ruĉnu ili mašinsku obradu unutrašnjih površina objekta premazima razliĉitih vrsta, bojama ili lakovima Podloga za farbarske radove mora biti suva i nezaprljana Ukoliko je drvo ne sme biti trulo ili neobraĊeno, a ukoliko je metal ne sme biti zarĊao Boja se nanosi ĉetkom, valjkom ili nekim mehaniĉkim alatom
Tapetarski radovi
•
•
Obuhvataju sve radove na oblaganju unutrašnjih površina objekta (zidovi, plafoni) tapetama i sliĉnim pokrivnim materijalima Tapete mogu biti papirne, papirne plastificirane, tekstilne i sl., a za oblaganje se mogu koristiti tanke ploĉe razliĉitih dimenzija izraĊene od plastike, plute i drugih materijala.
Izolaterski radovi
•
• • • •
Mineralna vuna Ekspandirana vuna Staklena vuna Materijali na bazi drvenih vlakana ili drvene vune Penoplasti – Stiropor – Porofen – Poliuretan
Podopolagački radovi
•
Obuhvataju sve radove na izradi podnih obloga od: – – – – –
Linoleuma Gume PVC – a Ploĉastog vinil azbesta Tekstila
Parketarski radovi
•
• •
Klasiĉan parket Lamel parket Panel parket
Bravarski radovi
•
Svi radovi na izradi bravarskih proizvoda (ograde, prozori, vrata, pregrade, poklopci za šahtove, kapci, rešetke, žaluzine, merdevine, penjalice za šahtove, brisaĉi za obuću) koji se izraĊuju od profilisanog ĉelika i limova, kao i izradi noseće ĉeliĉne konstrukcije
Antikorizovni radovi
•
Gotovi ĉeliĉni elementi se moraju antikorozivno zaštititi odgovarajućim postupkom: – – – –
Toplim cinkovanjem Premazima Metalizacijom Katodnom zaštitom
Limarski radovi
•
Obuhvataju sve radove na pokrivanju ili opšivanju limom objekta (ili njegovih delova) kao i izradu oluka, obradu prolaza, prepusta i otvora na fasadi, a ukljuĉuju izradu ventilacionih kanala i drugih sliĉnih delova objekta
Stolarski radovi
•
•
Izrada i ugraĊivanje prozora, vrata, ormara, pregrada i druge graĊevinske stolarije od mekog i tvrdog drveta i proizvoda na bazi drveta Savremeni prozori mogu biti izraĊeni u kombinaciji sa metalom i plastikom
Staklorezački radovi
•
•
Obuhvataju radove na rezanju, obradi (brušenje) i ugradnji graĊevinskog stakla, a izvode se na razliĉite naĉine uz korišćenje zaptivnog materijala od gita (obiĉan, silikonski) i profila od gume, drveta i obojenih metala Najĉešće se primenjuju sledeće tri vrste stakla: – Vuĉeno staklo – Liveno staklo – Presovano staklo
Spušteni plafoni
•
Spušteni plafoni se prave od metala, drveta i proizvoda na bazi drveta, gipsa, plastiĉnih masa, razliĉitih materijala mineralnog porekla, a montiraju se na potrebnoj udaljenosti od postojećeg plafona kako bi ispunili odreĊene funkcionalne i estetske zahteve
Lake pregrade
•
• •
Lake pregrade (laki zidovi) podrazumevaju jednoslojne ili višeslojne pregrade koje imaju funkciju privremenog ili trajnog razdvajanja prostora unutar objekta Razlikuju se pokretni i nepokretni laki pregradni zidovi Rade se od materijala sliĉnim onim za spuštene plafone i ugraĊuju se montažom (u suvo)
Organizacija građenja •
• • •
Šema gradilišta Pripremni radovi Privremeni objekti Unutrašnji vertikalni i horizontalni transport
Šema organizacije gradilišta
Šema gradilišta – montaţna hala
Šema gradilišta – montaţni objekat
Šema gradilišta – stambeni objekat 13
15 16
13
11
10
9
8 7
6
19 5 17 4 18
3 2
1
Bezbednost i zdravlje na radu • • •
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Pravilnik o zaštiti na radu prilikom izvođenja građevinskih radova Elaborat zaštite na radu
MREŽNO PLANIRANJE
MREŢNI DIJAGRAM
Kritični put
Ciklogram
Gantogram - stambena zgrada
Planiranje - resursi
