Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost
SEMINARSKI RAD
Predmet: Osnovi ekonomije
Tema:
NOVAC I FUNKCIJE NOVCA
Mentor: Prof. dr Nebojša Backović
Niš, 2012. godine
Student: Tamara Blagojević br. indeksa 4/11
SADRŽAJ:
SADRŽAJ: ............................................................................................................................ 1 UVOD ................................................................................................................................... 2
1. NOVAC- POJAM I OSNOVNA PODELA .................................................................. 3 1.1. Robni novac ............................................................................................................ 4
1. 2. Novčanica ili banknota.......................................................................................... 5 1. 3. Papirni novac ........................................................................................................ 6
1. 4. Depozitni (žiralni) novac....................................................................................... 7 1. 5. Metalni novac ........................................................................................................ 8
2. OSNOVNE FUNKCIJE NOVCA ............................................................................... 10 2. 1. Novac kao mera vrednosti ................................................................................... 10 2. 2. Novac kao sredstvo razmene ............................................................................... 11 2.3. Novac kao blago ................................................................................................... 12 2. 4. Novac kao sredst vo plaćanja............................................................................... 13 2. 5. Novac kao svetski novac ...................................................................................... 15
ZAKLJUČAK .................................................................................................................... 16 LITERATURA .................................................................................................................. 17
1
UVOD Novac je društveno- ekonomska kategorija, koja je u svom dugom evolucionom procesu najuže vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju i podelu rada – dakle za razvoj drušva u celini. On j e osnova monetarnog sistema svake privrede. Novac je sve ono što služi kao opšte prihvaćeno sredstvo razmene– odnosno sredstvo plaćanja. Novac je imovina koja se uobičajeno koristi prilikom nabavke roba i usluga. Tokom istorije razlicite vrste robe vršile su njegovu funkciju: stoka, maslinovo ulje, gvožde, bakar, srebro, cigarete. Zapaža se da je stoka najviše korišćena kao sredstvo u razmeni, pa se čini da odatle potiče naziv za novac – pecunia (pecus – govedo). Svaka vrsta robnog novca ima svoje prednosti
i nedostatke: stoka se ne može deliti na manje
delove, neke robe su odložne kvarenju, neke nisu pogodne za prenos. Novac se pojavio kao nužan pratilac robne razmene. U prvobitnoj zajednici, kada nije bilo viška proizvoda, pa ni robne razmene, nije bilo ni potrebe za sredstvom koje ima funkcije novca. MeĎutim, sa raspadom prvobitne zajednice i pojavom robovlasništva, pojavljuju se viškovi proizvoda. U prvo vreme, dok su viškovi pojedinih roba bili relativno mali i tržište nerazvijeno, njihova se razmena obavljala neposredno, trampom. MeĎutim, dalji razvoj proizvodnih snaga društva omogućio je stvaranje većih viškova robe koju su njihovi vlasnici želeli da razmene, ali je proces razmene bio otežan zbog toga što je vlasnik jedne odreĎene robe morao da naĎe v lasnika druge robe, odnosno razmena je zavisila od obostranog interesa, vrste robe i njene količine. U nastojanju ljudi da reše problem procesa razmene koja nije mogla da se zadrži na prvobitnoj trampi, pojavili su se proizvodi koji su po nekim svojim svoj stvima
šira
upotreba, dugotrajnost i sl počeli da služe kao posrednici u razmeni. Vlasnik koji je imao višak proizvoda i želeo da ih zameni, kada već nije bio u mogućnosti da izvrši neposrednu razmenu, privremeno je uzimao tu opšte poznatiju i postojani robu, koju je kao takvu lakše mogao kasnije da zameni za robu koju mu je bila potrebna.
Prošlo je mnogo vremena u traženju prave robe koja bi olakšala razmenu. U pojedinim periodima, tu funkciju su vršili razni proizvodi, kao što su stoka, so, krzno, tekstil i dr. Kada se pojavio metal, s obzirom na tehnologiju njegove proizvodnje i
upotrebnu vrednost, i on je služio kao posrednik u razmeni. U prvo vreme su za razmenu služili komadi metala sa odreĎenom težinom, a kasnije se prešlo na utiskivanje odreĎenih znakova na takav metal. Prvi sistem se nazivao penzatarskim, a drugi numeričkim.
2
1. NOVAC- POJAM I OSNOVNA PODELA Novac je sredstvo koju javnost prihvata kao sredstvo
plaćanja, meĎutim za
razmjenu i merilo vrednosti svih drugih roba i usluga. Razmenjivost za sve robe i uluge,
čini novac posebnom ili retkom robom (roba nad robama), koja u sebi sadrzi, u prikrivenom stanju, sve druge robe.
Prihvaćenost opštim sredstvom razmene uslovljena je
sedećim osobinama novca u savremenoj ekonomiji: a. Prenosivost – novac mora biti pogodan za
nošenje i prenos radi transakcija na
različitim lokacijama b. Trajnost – novac mora posedovati c. Deljivost – mora
fizičku trajnost
postojati mogućnost deljivosti novca na jednake delove npr.
1US dolar= 100 centi) d. Standardizovanost – novčanice se ne smeju razlikovati po obliku i e. Prepoznatljivost – novac mora biti poznat i prepoznatljiv, čime se primena
olakšava njegova
i zaštita od falsifikata1. Kroz faze razvoja proizvodnje i razmene, novac evoulira
od trampe, preko razvijenog i op šteg novac).
kvalitetu,
oblika razmene, do novčanog kovanice, papirni
Bitno je istaći da papirni novac, za razliku od kovanica, nema unutrašnju
(nominalnu) vrednost, već
samo čini novčani znak, a njegova stvarna vrednost jednaka je
štampanju i vr ednosti papira od kojeg je novčanica izraĎena. Današnji sistem plaćanja papirnim novcem delimo na: gotovinski ( papirni novac i metalni sitni novac) i bezgotovinski
plaćanje upotrebom čekova preko računa u bankama) 2. Već
započeta buducnost novca vidi se u potpunom prebacivanju novca iz fizickog koncepta u koncept elektronskog novca čime novac postaje informacija. Dakle, shodno ovome, postoje sledeće vrste novca:
robni (naturalni) novac
novčanice banknote i
papirni novac
žiralni novac
metalni novac
1
http://en.wikipedia.org/ , sajtu pristupljeno 21. 01. 2012. godine
2
Bjelica, Vojin,; Bankarstvo - teorija i praksa, Stilos, Novi Sad, 2001. godine, str. 87.
3
1.1. Robni novac Razvojem trampe razvile su se robe veće upotrebne vrednosti koje predstavljaju robni novac.
Takav novac razne robe kao što su platno, koža … odgovara prilikama u
kojima je nastao. Ukratko, to su predmeti koji su izgubili upotrebnu vrednost, pa postali
simboli vrednosti i sredstva koja služi za nabavku druge robe. Prometni procesi i ovde su omogućili da se robni novac zameni simboličnim novcem, bez vlastite unut rašnje vrednosti, ali koji svoju vrednost crpe iz odnosa reprezentacije prema pravo m novcu. Više se nije menjalo celo
krzno za veliku količinu žita već samo d eo krzna za malu količinu
žita. Ujedno, to su i prvi surogati novca. Izdvajanjem robe opšteg ekvivalenta iz ostalog robnog sveta, stvara se osnova za nastanak i razvoj novčanog obli ka vrednosti3. U procesu razmene ovaj opšti ekvivalent dobija posebnu društvenu funkciju, te svojim “predmetnim sadržajem” izražava vrednost drugih roba. Roba opšti ekvivalent dobija time karakteristike novca u kojem i preko kojeg su izražene vrednosti svih ostalih roba. Kada je uloga opšteg ekvivalenta pripala jednoj robi i rasla sa njenim prirodnim oblikom specifične robe zlato i srebro, kada je stekla monopol kao opšti ekvivalent – onda ona postaje novac. Do XIX veka metali preuzimaju u potpunosti ovu
ulogu. Novac je roba, ali istovremeno i opšti ekvivalent svih drugih roba.
Upotrebna vrednost te robe rezultat je odreĎenog konkretnog rada, utrošenog u njenu proizvodnju. Dobijajući monopol opšteg ekvivalenta od strane jedne robe, ova postaje novčana roba. Iz proširenog prometnog oblika vrednosti razvija se novčani oblik vrednosti. Novac nastaje kao neophodan proizvod razvijene robne razmene. Evolucija oblika
prometne vrednosti od jednostavnog, preko opšteg do novčanog, u osnovi predstavlja genezu novca. Evolucija novca u sve razvijenijem i masovnijem ostalom svetu roba gubila
je iz vida njegovo poreklo, a pre svega u graĎanskoj monetarnoj teoriji vezanoj za sledeće nove pojave: 1.
Osamostaljenje odreĎenih funkcija novca,
2.
Zloupotreba novca, uz njegovo korišće nje za brojne druge ciljeve izvan
normalnih nočanih funkcija. 3.
izvanredan razvoj pojedinih oblika novca depozitni novac, meĎunarodni
novac, elektronski novac)
3
orĎević, D. Milovanović, . arić, M. akićević, R,; Osnovi ekonomije , M kops centar, Niš, 2010. str.160 4
4.
nestanak ili “zakržljavanje” nekih funcija novca novac kao blago, novac
kao mera vrednosti, transformacija svetskog novca) i dr.
1. 2. Novčanica ili banknota Novčanica predstavlja svaki oblik novca, ili surogat novca, koji se pojavljuje u obliku papirne cedulje, bez obzira na postanak, ekonomsko značenje i pravnu normu. Surogati novca su zamenici n ovca koji, kao vrednosni papiri menice, čekovi i pravo koje imalac tog papir a ima na odreĎenu količinu
sl., sadrže
punovrednog novca zlata.
Novčanica nastaje postepeno u toku rzvoja novčanog sistema, ona postaje surogat pravog novca, a razvija se zbog potreba prometa.
Novčanice nemaju nikakvu “unutrašnju”
ili materijalnu vrednost, ali zbog činjenice da glase na odreĎeni iznos zlata one u prometu zamenjuju punovredni kovani novac. Materijalni zastupnik (surogat) se mogao lako pretvoriti u odg ovarajuču
količinu
novčane robe– zlata ili srebra, zavisno od toga koji je od navedenih metala služio kao novčana roba, odnosno koji je monetarni sistem bio na snazi. Time je novčani surogat u cirkulaciji zamenik pravog novca. Na temelju deponovanog zlata, ili metalnog, kovanog,
obično zlatnog novca, bankari su izdavali pismene cedulje koje su glasile na odrešenog bankara u drugom udaljenom mestu, njemu se na taj način nareĎivalo da isplati odreĎeni iznos zlatnog kovanog novca. Te cedulje su cirkulisale i zamenjivale pravi novac. Iz tih papirnih cedulja, koje su izdavale banke, postepeno se razvila banknota (kao kombinacija menice, banke i
čeka.
Lice koje je izdalo cedulju je trasat i
trasant. Banknota se pušta u promet u početku
samo u visini deponovang zlata kod bake. Stoga je ona pravi surogat novca, potpuno konvertibilna svakog momenta u zlato. Banknota se osamostaljuje i sve dok se ne pretera
sa emisijom, u odnosu na zlatno pokriće ova delimična konvertibilnost ne neće ni zapaziti. Ekonomske i prometne prednosti,
omogućile su da se razvije celi sistem emisije i
povlačenja baknota. Doneseni su i posebni propisi o sistemu pokrića emitovanih novčanica ili banknota u zlato. Surogati novca nastaju iz potreba prometa, pre svega zbog
nedovoljnog širenja zlatnog novčanog opticaja i zbog nesigurnosti transporta zlata i kovanog punovrednog novca. U slučaju kada država zakonski ukida čak i delimičnu konvertibinost banknota u zlato, banknota dobija prisilni tečaj, te postaje zakonsko sredstvo plaćanja i prometa. Banknota se pretvara u papirni novac. 5
1. 3. Papirni novac Papirni novac ne traži se zbog sebe samog vec zbog stvari koje se mogu njime kupiti. Pogodno je sredstvo razmene, lako nosivo, mogu ća
zaštita od falsifikovanja.
Zabrana privatnog štampanja novca č ini ga oskudnim. Papirni novac sam po sebi nema gotovo nikakve vrednosti, njegova vrednost je posredna i to samo tolika, koliko taj novac predstavlja zlato i druge robe. Vrednost
papirnog novca zavisi od pokrića robama i masom roba koje stoje nasuprot tom novcu, a ne zlatom koje reprezentuje.
Papirni novac ima vrednost samo zato što funkcioniše u
opticaju. Razvio se zbog potreba prometa i kroz stalne napore usm erene prometa.
u pravcu olakšanja
Moderni novčani sistem papirnog novca pokazuje da je to definitivan državni
novca, koji obavlja funkciju prometa i plaćanja. To je papir uvrštene forme i nominal, bez
svoje unutrašnje vrednosti, lišen bilo kak vog metalnog pokrića, a danas i bilo kakve veze sa zlatom. Papirni novac je relativno bezvredan papir, koji se u prometu mora primiti u
neograničenim količinama pošto ga je država proglasila definitivnim zakonskim sredstvom plaćanja. Monopol na izdavanje papirnog novca dobija država odnosno
prometa i
Centralna (emisiona) banka. Vrednost papirnog novca osigurava se njegovim prometnim funkcijama,
odnosno ukoliko se više raznosvrsnih kvalitetnih roba dobije za taj novac,
utoliko mu je vrednost veća. Pored papirnog novca Centralne banke, prisilan tečaj mogu imati i
razni oblici drćavnih vrednosnih papira, obveznice, bonovi i sl. Koji cirkulišu u
prometu i
koji se moraju primitu u odreĎenom obliku u procesu cirkulacije. Papirni novac
unutar nacionalnih granica svake zemlje u potpunosti je zamenio raniji punovredni zlatni
novac, ali se tu njegova moć i završava. Izvan granica zemlje on prestaje da funcioniše kao zakonsko i
definitivno sredstvo plaćanja, jer njegovu ulogu u meĎunarodnom prometu i
plaćanjima preuzima punovredni robni novac, zlato odnosno drugi oblici meĎunarodnih sredstava plaćanja. Tu ulogu jedno vrijeme je obavljalo zlato , a kasnije konvertibilne valute.
6
1. 4. Depozitni (žiralni) novac Depozitni ili žiralni, knjižni ili skripturalni, odnosno bankarski (kreditni) novac, razvija se iz funcije novca novac. Nast aje
kao platežnog srestva, jer je d epozitni novac u osnovi kreditni
uglavnom odobravanjem kredita na račun korisnika. avremeni novac je
potraživanje. Gotov novac je potraživanje n a banku, dok je depozitni novac – potraživanje od depozitne banke.
Komitent klijent, koji je dobio kredit, ima pravo da raspolaže ti m novčanim sredstvima, plaćanjem drugim komit entima iste ili neke druge banke, ili podizanjem gotovog novca. Banke se pretv araju
iz uloge čuvara i posrednika u prometu novcem u
stvaraoce novca. Na toj osnovi je nastao i razvio se poznati pro ces
višestrukog
umnožavanja ili multiplikacije depozita i kredita u bankarskom sistemu. Stvaranje novca od stane banaka javlja se najpre kod emisije banknote iznad metalnog zlatnog pokrića. Novčanice su vidljive dok je kreditni ili depozitni novac nevidljiv i teško je regulisat i volumen stvorenog depozitnog novca, jer ne
postoje ograničenja u obliku metalnog
pokrića. Ograničenja se ipak nalaze u obliku neophodne likvidnosti banke koji svaka banka (osim centralne jer ona je neograničeno
likvidna mora uvažavati kao jedan od mnog ih
principa u poslovanju.
tvarajem depozitnog novca, banka mora računati na to da će se najveći deo kredita iskoristiti virmanskim, bezgotovinskim putem, ali da će uvek jedan deo biti pretvoren u gotov novac. Ukoliko se depozitni novac manje transformiše u gotov, efektivni novac, povećava se kreditni potencijal banke. Depozitni novac i
danas ima ogromno značenje u privredi. To je postao
dominirajuči sistem plaćanja i novca u svim zemljama. Kovani novac i novčanic e se danas koriste u manjoj kol ičini dok je dominirajuči
oblik postao depozitni novac.
Izvori novčanih sredstava, koji se formiraju iz raspodele društvenog proizvoda, čine u bankam, depozite, depozitni ili stvarni novac, a on predstavlja osnovu realnog
kreditiranja privrede, stanovništva, državem meĎusobnih kredita banaka i dr. To su depoziti ekonomskih subjekata kod banke, njihova potraživanja prema banci i obaveze banke prema deponentima. Ovim depozitima koji nastaju iz društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, kroz proces kružnog kretanja, treba dodati i kredite emisione banke. Zbog toga se novac kod banaka deli na primarni i sekudarni novac (depozite). Mada je izvor svih depozita, primarni novac centralne banke.
7
Banke u sistemu kreditiranja stvaraju dodatne sekundarne ili izvedene depozite, znatno iznad stvarnih depozita. Time se ukupni depoziti dele na stvarne i izvedene, fiktivne. Osnovni izvor novca u opticaju i
depozitnog novca su kratkoročni bankaraski
krediti. Kada banka odobri kredit preuzeću, preduzeće postaje poverilac bane. Fiktivno stvoreni depoziti banke počeli su da cirkulišu kao stvarni novac, tim procesom stvorena je osnova za kreiranje bankarskog kre dita.
Banke time prestaju da budu samo preraĎivači
novca, one se stvarno pretvaraju u fabrike novca, u institucije koje su sposobne da samostalno stvaraju i poništavaju
novac. Novčani opticaj se vrši kroz kreditnu politiku, a
preko politike regulisanja mas e kratkoročnih bankarskih kradita u privredi.
Efektivni novac
ostaje i dalje baza depozitnog novca.
1. 5. Metalni novac Prvobitno su to bili komadi metala koji su se upotrebljavali u robnom prometu kao
sredstvo plaćanja. Pri svakoj pojedinačnoj razmeni proveravao se njihov kvalitet vaganjem težina, a ostalim merenjima finoća. Taj se sistem nazivao penzatorijski sistem merenja vrednosti novca, koji nije bio toliko dobar i pouzdan, a izazivao je i poteškoće u procesu razmene. Da bi se one prevladale, pojedini trgovci stavljaju na komade metala koji
kolaju u prometu svoje žigove kao potvrdu da ti metali imaju svojstva koja im se pripisuju. Kasnije to čini država koja pušta u promet kovani novac utvrĎenog oblika i sadržaja. Pravo na kovanje novca imali su i sključivo
vladari tzv. regalno pravo još od antičkog doba.
Pored vladara kovanjem se bave gradovi, feudalna gospoda, biskupi i pojedini plemići. Pobedom apsolutizma, celokupna vlast i isključivo pravo na kovanje novca prelazi u ruke kralja. Pravo povlače nja novca iz opticaja imaju samo vladari (renovatio monetarum.Metali koji se koriste jesu gvožĎe, bakar, srebro i zlato. Izdvojio se zlatni novac zbog svojih vrednosti, a naročito retkosti. Uopšteno, karakteristike kovanog novca kao opšteg ekvivalenta jes u: 1) trajnost 2) deljivost 3) homogenost 4)
identičnost
5) retkost Posebne karakteristike zlata su:
8
1. zamenjivost (proizlazi iz homogenosti materije) 2. deljivost (delovi vrede kao i celina) 3. trajnost (nema oksidacije) 4.
kovnost promena oblika ne utiče na količinu i kvalitet
5.
prenosivost mala količina ima veliku vrednost
6. prepoznatljivost 7.
korisnost visok stepen potražnje i laka zamena za potrebni proizvod
Počeci metalnog novca ne vežu se za plemenite metale. Prvi metal od kojeg se izraĎivao novac bi lo je gvožĎe (Sparta), a zatim bakar (Rim i Kina). Tek naknadno se kovani novac transformisao u monetu – kovani novac od zlata i
drugih metala sa od države propisanom i odreĎenom finoćom, težinom i oblikom, te žigom države. pojavom monete dolazi do numeratorskog načina plaćanja. Država odreĎuje: -
valutu važenja– metal iz kojeg se kuje novac
-
novčanu jedinicu– ime novca
-
kovničku ili novčanu stopu– broj jedinica nekog novca koji se može iskovati iz
jedne odreĎene količine zlata ili srebra -
finoću– označava ud eo plemenitog metala u odnosu na neplemeniti
-
toleranciju (remedium) ili granicu odstupanja – odstupanje od zakonski utvrĎene
težine i finoće kod koje novac i dalje vredi onoliko koliko iz žiga proizlazi -
prometnu ili dopuštenu težinu– zakonski najmanja dopuštena težina monete pri
kojoj ona može poslužiti kao sredstvo prometa i plaćanja. Dogodilo se da je u prometu osim monete sudelovao i kovani novac s manjom vrednošću
od one na koju glasi. toga oznaka na moneti postaje značajnij a od sadržaja
metala, pa se postepeno novčana jedinica ne definiše materijalno već nominalno. Razlika izmeĎu nominalne i supstancijalne vrednosti najviše je izražena kod sitnog novca kao ne puno vrednog novca koji se kovao od
gvožĎa, bakra i legura.
Javlja se naziv kurentni novac kao novac kod kojeg je materijalna vr ednost jednaka nominalnoj vrednosti,
te koji služi kao zakonsko sredstvo plaćanja. Ukoliko se taj novac
primao i u meĎunarodnom prometu nazivao se valutni novac .
9
2. OSNOVNE FUNKCIJE NOVCA Speci fična
suština novca izraž ava se u njegovim funkcijama; razvitak novca je u 4
stvari razvitak njegovih pet osnovnih funkcija : 1. Mera vrednosti 2.Sredstvo razmene (prometa), 3. Novac kao blago, 4. redstvo plaćanja 5. Svetski novac
2. 1. Novac kao mera vrednosti U funkciji mere vrednosti novac svojim razl ičitim
količinama, izražava vr ednost
irazličitih roba. Zahvaljujući novcu, robe različitih fizičkih osobina brašno, meso, automobili, knjige...) se u razmeni
ispoljavaju kao kvalitativno istorodne i količi nski
uporedive, a ono što se ne može videti iz njihovih fizičkih karakteristika saznaje se zahvaljujuci novcu. dobara, jer će proizvod i
Zahvaljujući novcu, moguće je uporeĎivanje vrednosti različitih
se jednostavno uporediti količina novca koju je potrebno dati za jedan
količina novca koja je potrebna za drugi proizvod. Količina novca koju
je potrebno dati kao protiv- vrednost da bi se kupila neka roba naziva se njenom cenom. Ona je,
dakle, novčani izraz koju vrednost robe dobija u razmeni. Različitim količinama
novca koje su spremni da daju za različite robe, ljudi putem tržišta svakodnevno daju svoje stavove o njihovim vrednostima. Da bi novac mogao da mora se prvo odrediti m era kojom se uporeĎuju novac.
izražava te razlike u vrednostima
različite količine robe koja funkcioniše kao
Ta tehnička m era kojom se uporeĎuju različite količine novca naziva se merilo
cene. Merilo cene nije funkcija novca, ono je preduslov da bi novac mogao da obavlja svoje funkcije u ekonomskom sistemu. Merilo cena je tehnicka mera tj. Merilo cene je u istoriji
odreĎena količina zlata uzeta kao novčana jedinica.
najčešće odreĎivala država, odnosno njen vladar, jer je trebalo
garantovati da ono što je zakonima propisano bude u stvarnosti i poštovano. Naziv marka, funta, dinar ili dol ar, 4
takoĎe je posledica državnih odluka tako da se usavremenim
www.nbs.yu , sajtu pristupljeno 21. 01. 2012. godine
10
uslovima može reći da je odreĎivanje merila cene funkcija države. U funkciji mere vrednosti novac ne mora biti realno prisutan. Ova funkcija novca je pojednostavila razmenu jer je omogućila lakše uporeĎivanje
različitih roba, odnosno njihovih vrednosti.
2. 2. Novac kao sredstvo razmene Pre postojanja novca razmena se odvijala u obliku trampe. To je takva razmena u kojoj se jedna roba menja za drugu, odnosno to je razmena u kojoj je prodavac ujedno i
kupac. Prodajući svoju robu, on automatski kupuje drugu robu, kao što je slučaj i sa osobom sa kojom razmenjue svoju robu. Trampa podrazumeva uvek dvostruku saglasnost potreba. Sada se novac pojavljuje kao posrednik u razmeni pa se prvo roba prodaje za
novac pa se onda tim novcem kupuje željeno dobro. Na taj način, čin prodaje se odvaja od čina kupovine. Novac u funkciji sredstva razmene u velikoj meri je olakšao razmenu. Bilo je dovoljno da vlasnik robe pronaĎe bilo koga kome je njegov proizvod potr eban i razmeni ga za novac, a potom pronaĎe vlasnika robe koja je njemu potrebna i kupitu robu, bez obzira šta treba njenom vlasniku. MeĎutim, pojava novca dovela je do nastanka problema koji nisu postojali u uslovima trampe. U uslovima razmene se javlja m ogućnost
da se neka
roba proda, ali se istovremeno ne kupi druga. ProizvoĎač može odlučiti da privremeno zadrži novac i za njega ništa ne kupi. To znači da će neko na tom tržištu biti u poziciji da ne uspe da realizuje svoju proizvodnju, a to onda znači da taj proizvoĎač neće moći da nabavi dobro za novi ciklus proizvodnje, čime može doći do poremećaja u celom sistemu društvene reprodukcije. Mesto prodaje i kupovine ne moraju se uvek poklapati. Roba se može prodati na jednom, a novac utrošiti na drugom tržištu. To može dovesti do nedostatka novca na prvom tržištu i do privremenih zastoja u funkcionisanju društvene reprodukcije. Manjak novca će značiti smanjenu tražnju, što će prisiliti proizvoĎače da smanje cene. To smanjenje cena će uticati da robe na tom t ržištu
postanu privlačnije za druge kupce što će dovesti do priliva
novca sa drugih tržišta i ponovnog uspostavljanja ravnoteže. Za razliku od robe, koja u jednom momentu izlazi iz prometa i odlazi u proces proizvodnje, novac stalno cirkuliše na trzištu. On prelazi od jednog vlasnika do drugog ali ne izlazi iz prometne oblasti. To stalno kretanje novca u prometu nazivamo opticaj novca. Kao prometno sredstvo novac je u
pocetku pravljen od orginalnog novčanog materijala, zlata i srebra kojeg su trgovci ubaciv ali u promet. Tako
nastaje moneta, kovani novac odreĎenog oblika i finoće. 11
Upotreba kovanog novca, tokom vremena, izazivala je odreĎene ekonomske posledice. Materijal od kojeg se pravio vremenom se troši i stvara se sve veća razlika izmeĎu stvarne i nominalne vrednosti novca. Na osnovu ove činjenice ukazala se mogućnost zamene metala u prometu i sredstvima koja nemaju gotovo nikakvu realnu vrednost. Na toj osnovi došlo je do pojave prvog papirnog novca prvi papirni novac pojavio se u SAD 1690. godine, a po četkom XVIII stoleća i
u Francuskoj.
Danas se u opticaju nalazi državni papirni novac s prisilnim tečajem. Novčani opticaj papirnim novcem odvija se normalno sve dok se u opticaju nalazi ona količina papirnog novca koja predstavlja istoimenu količinu plem enitig metala. Ukoliko se ubaci u promet veće količine papirnog novca od one koliko bi u prometu stvarno trebalo da bude plemenitog metala, nastaje poremećaj u prometu koji se naziva inflacija. Kao posljedica pojave inflacije se ispoljava se smanjenje kopo vnesnage
novca i opšti porast
cijena.Deflacija je suprotna inflaciji, a u stvarnosti je reĎa. Ipak, činjenica da je novac i u savremenim uslovima opstao kao univerzalno sredstvo razmene, odnosno premeta, pokazuje da su prednosti za ekonomski sistem do koji h je dovela njegova pojava, bila veća
od poremećaja koje je proizveo.
2.3. Novac kao blago Treća funkcija novca je ona u kojoj novac funkcioniše kao sredstvo za sticanje blaga,
odnosno sredstvo održavanja vrednosti. Činjenica da se nakon prodaje robe nov ac
ne mora odmah potrošiti već se može zadržati odreĎeno vr eme kod prodavca, jasno pokazuje da je taj novac za njega vrednost i tada se ne upotrebljava u prometu. Novac
može biti sredstvo održanja vrednosti zbog toga što je univerzalno dobro za koje se uvek može dobiti neka druga roba. U funkciji blaga novac više nije u opticaju već se izvlači iz njega i počinje se skupljati tj. akumulirati. Različiti su motivi zašto se novac izvlači iz opticaja i zadržava - akumulira. Ta vrsta dobra traje veći broj godina i zbog toga se ona nazivaju trajna potrošna dobra.Većina ljudi mora štediti da bi došla mogućnost da kupi neko trajno potrošno dobro. elo to vreme dok se skuplja, novac je izvan opticaja i nalazi se u funkciji blaga. Drugi razlog zbog kog ljudi privremeno
izvlače novac iz opticaja je
želja da budu u stanju, u slučaju potrebe, izvršiti hitnu nabavku neke robe. Novac je, naime, likvidan što znači da se odmah može pretvoriti u druge robe. Pod li kvidnošću
neke
12
stvari, podrazumeva
se brzina kojom se ta stvar mož e upotrebiti za kupovinu drugih
dobara. Najlikvidnije ekonomsko dobro je novac.
Funkcija novca kao blaga proističe i iz potreba proizvodnih jedinica, odnosno preduzeća. Ona raspolažu opremom tj. sredstvima za rad koja traju veći broj proizvodnih ciklusa. Ali, u svakom ciklusu ta sredstva se d elimično
utroše. Zbog toga je potrebno
izvršiti odvajan je jednog dela prihoda koji se ostvari prodajom proizvoda kao nadoknadu za utrošene mašinu i opremu. Država takoĎe čuva novac u obliku blaga. elo vr eme u trezorima centralne banke
te zemlje mora se nalaziti odreĎena suma stranih sredstava
plaćanja, što znači da taj novac obavlja funkciju blaga. U današn jim uslovima, kao blago služe r azne nekretnine kao što su zemlja, stanovi i slično, jer je njihova vr ednost velika i obično nije podložna velikim promenama c ena. Problem sa ovom vrstom dobara koja služe kao blago, ogleda se u činjenici da je njihova likvidnost manja o d likvidnosti novca. Da bi novac vršio funkci ju blaga, mora imati stalnu vrednost. Problemi se javljaju kada se u opticaj pojavljuje papirni novac koji nema stvarnu vr ednost. U slučaju inflacije i rasta cena
vrijednost papirnog novca drastično opada. Zato se u zemljama koje su imale negativno iskustvo sa visokim stopama inflacije štednja nastoji održati ili u stranim sredstvma plaćanja marka, funta, dolar i sl. ili u materijalnim dobrima koja imaju realnu vrednost (stanovi, zemlja i sl.).
2. 4. Novac kao sredstvo plaćanja Ova funkcija novca nastaje kao rezultat potrebe za kupovinom i prodajom robe na kredit.
Često se desava da je kupcu potrebna odredena koli čina robe ali ne raspola že
novcem kojim bi odmah platio. Takve slu čajeve imamo npr. kod poljoprivrednih proizvodača,
gde je velika vremenska razlika izmedu setve, kad su mu potrebni inputi, i
žetve, kad realizacijom prodaje sti če novac kojim bi pokrio tro škove inputa. Napla ćeni novac od kredita tek tada preuzima funkciju plate žnog sredstva. Iz ove funkcije novca nastaje tkz. kreditni novac. Oblici kreditnog novca su: menica, bankota i ček. Menica predstavlja vrednosni papir kojim se du žnik obavezuje da će svoju obavezu izvršiti pod ugovorenim uslovima. Bankota predstavlja vrednosni papir koji, na propisani na čin, izdaju banke koje se obavezuju da će donosiocu isplatiti ozna čenu količinu novca.
13
Ček predstavlja vrednosni papir kojim se daje nalog banci ili drugoj finansijskoj ustanovi da izvr ši isplatu. Negativnosti ovakvog na čina plaćanja
su sto je neizv esno da li
će obveznik izvr šiti svoje obaveze na vreme. Neizmirenje obaveze za posledicu ima ugrozavanje daljeg toka razmene i reprodukcije. Nov čani volumen je ukupan novac u 5
opticaju koji čine različiti oblici novca . Njega čine dva osnovna d ela i to: a) Transakcijski novac- nov čana masa koju čini:
• Gotov novac ( kovani novac i novcanice) • Depozitni- bankarski novac ( žiro i tekući računi graĎana, neoro čeni depoziti, novčana sredstva na zbirnim ra čunima državnog bud žeta) b) Kvazi novac- depozit koji ne slu ži za tekuća plaćanja (depoziti po viĎenju u domaćoj valuti- ulozi na štednju po vi Ďenju, depoziti po vi Ďenju države i ostali depoziti po viĎenju, depoziti po kreditima...). Kad govorimo o gotovom i kreditnom novcu moramo spomenuti to da je veoma bitna količina novca u opticaju, jer njegova neravnote ža poremećaje
ima za posl edice ekonomske
inflacija, deflacija). Dok su plemeniti metali imali funkciju opticaja novca,
ovaj problem se rešavao automatizacijom (ve ća ponuda zlata- povla čenje novca- zlata iz prometa i plasiranje na tr žište
gde je vr ednost očuvana). U uslovima dominacije papirnog
novca automatizam ne postoji iz razloga
što proces reprodukcije stalno prati potreba
odgovarajuće kolicine novčanih sredstava, odnosi ponude i potra žnje
se stalno menjaju,
vrednost novca oscilira itd. Emitovanje novca je u nadle žnosti države a centralna banka odreduje potrebnu kolicinu novca u opticaju. Za izra čunavanje
potrebnog novca u opticaju
banke uzimaju u obzir slede će elemente: Zbir robnih cena (ZRC) Suma cena roba prodatih na kredit (PRK)
Ďusobne kompenzacije (MK) ZRC-RPK+DK-MK Zbog velike odgovornosti o čuvanja
vr ednosti novca i normalne ekonomske
aktivnosti, centralne banke moraju biti u dr žavnom vlasnistvu a kao takve imaju monopol bitnih odluka monetarno- kreditne politike. Svojom politikom prema poslovnim bankama, centralna banka nastoji realizovati utvrdjene ciljeve kao sto su odre Ďena
5
stopa rasta,
Zakon o hartijama od vrednosti , lužbeni glasnik R . br . 47 / 2006 - 3 ; 14
resavanje problema nezaposlenosti, odr žavanje
vr ednosti novca, odnosno stabilnosti cena
itd.
2. 5. Novac kao svetski novac Nema te društvene zajednice ili države koja je u stanju sama da proizvede sve proizvode koji su nephodni za zadovoljenje potreba njenih stanovnika. Sve one su
nužno
upućene na sv etsko tržište i na razmenu sa drugim zemljama. U takvim uslovima javlja se problem svetskog novca
ili robe koja će biti opštprihvaćensredstvo razmene u različitim
zemljama. Nacionalne valute funkcionišu samo na tržištu
nekoliko zemalja. Uz to formalna
vrednost jedne valute, koju je utvrdila država svojom odlukom i njena stvarna vrednost na
tržištu (crni kurs, mogu se značajno razlikovati. Isto tako, može se desiti da papirni nov ac neke države brzo gubi na vr ednosti zbog visoke stope inflacije. Nema privrednog subjekta ili
države koji bi prihvatio da se plaćanje obavi u toj valuti. Zbog toga se i pojavljuje
potreba da postoji jedno jedinstveno sredstvo razmene
koje bi bilo prihvatljivo za većinu
zemalja. Ulogu sv etskog novca preuzele su valute ekonomski najjačih zemalja, kao što su
dolar, marka, jen, franak i slično . Vrednost tih valuta zavisi od opšteg stanja svetske ekonomije i odnosa
izmeĎu različitih valuta.U funkciji svetskog novca, novac obavlja iste
funkcije koje obavlja i unutar zemlje-
služi kao mera vr ednosti, sredstvo prometa i blago,
samo što to sada obavlja na svijetskom nivou, tj. u meĎunar odnim ekonomskim odnosima. Svetski novac u funkciji mere vr ednosti, zemljama sveta razmene
čini robe proizvedene u različitim
kvalitativno jednakim i meĎusobno uporedivim. Najrašireniji oblik
izmeĎu privrednih subjekata iz različitih zemalja je korišćenje jedne od valuta
koje imaju karakteristiku svetskog
novca čija je vrednost duže vreme nepromenjena i čije
vlade nastoje da ih održe stabilnim. Da bi neka zemlja došla u pos ed odgovarajuće količine svetskog novca, ona mora kojoj nastaje
izvoziti, pa je izvoz domaćih roba dugoročno jedina osnova na
mogućnost uvoza nedostajućih proizvoda iz drugih zemalja. Postoji potreba
da se novac pojavi i u funkciji blaga na meĎunarodnom nivou. U toj funkciji može se pojaviti zlato jer ga mnoge zemlje i danas koriste u razmeni sa drugim zemljama, ali i valute najrazvijenijih zemalja sveta. sredstava u rezervi (devizne razmeni. To jednostavno
ve zemlje moraju imati jednu sumu stranih novčanih
rezerve zemlje da bi mogle učestvovati u meĎunarodnoj
znači da one izvlače iz meĎunarodnog prometa jednu količinu
stranih sredstava plaćanja i čuvaju ih kao blago. Da bi papirni novac neke zemlje mogao funkcionisati kao blago na meĎunarodnom planu, privreda te zemlje mora biti stabilna i 15
bez visokih stopa inflacije. Samo u tom
slučaju postojaće pov erenje privrednih subjekata i
stanovništva u različitim zemljama u pomenutu valutu.
ZAKLJUČAK Do koje faze u razvoju je stigao novac?
Šta je to što jedan komad papira, sam po
sebi bezvredan, čini korisnim i upotrebljivim sredstvom razmene, a neki drugi komad papira iste veličine nema nikakvu vrednost? U ovom trenutku novac zauzima jedno od najbitnijih mesta u prioritetima u životu pojedinca ili društvene grupe. Od vreće zlatnika koji su nekada davno predstavljali
vrednost novca pa do obične plastične kartice, koja se
danas naziva kreditna kartica, kao
zamena odredjenoj količini novca, možemo reći da je
novac napredovao mnogo,
da je dostigao savršenstvo.
Funkcija novca je danas izvrnuta naglavačke dobijanjem statusa robe i samim tim mogućnošću da generiše profit. Danas skoro svaka zemlja u svetu ima tako ogromne dugove da su vlasti primorane da ili pozajmljuju više, troše manje, ili štampaju više novca da bi pokrili svoje budžete. Realno, ni jedna od ovih opcija nije održiva. Štampanje novca smanjuje vrednost valuti, što znači da možete kupiti manje sa njom. TakoĎe, pošto ulazi u ekonomske tokove kao dug, taj novac je pod odreĎenom kamatom. Pošto novac za pokrivanje te kamate ne postoji, on konačno zahteva novi dug- i veću kamatu. Smanjenja u javnoj
potrošnji konačno predstavlja smanjenje broja radnih mesta,
stvarajući dalju nezaposlenost. Privatne kompanije stalno zamenjuju zaposlene mašinama koje mogu da rade brže i jeftinije, da bi uvećale svoju produktivnost i profit. Plaćeno radno mesto je kiseonik monetarnog sistema. Bez njega, sve što se dobija je više duga. Ovaj ciklus nezaposlenosti i duga će konačno dovesti do globalnog monetarnog kolapsa.
Dakle, jedan od nepogrešivih zaključaka je da je novac nužno zlo. Bez njega u savremenom svetu nema
opstanka, ali izboriti se za njega na legalan i pošten način postaje
sve teže. Izazov je preveliki. Ipak, savršen ili ne, novac je postao nezamenjiv.
16
LITERATURA Bjelica, Vojin,; Bankarstvo - teorija i praksa, Stilos, Novi Sad, 2001. godine , str. 87.
orĎević, D. Milovanović, . arić, M. akićević, R, . Osnovi ekonomije , M kops centar, Niš, 2010. godine Zakon o hartijama od vrednosti , lužbeni glasnik R . br . 47 / 2006 - 3 www.nbs.yu http://en.wikipedia.org/
17
