VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK
„Organizacija funkcija u preduzeću“
Smer: Proizvodni menadžment Profesor: dr Vukomir Čkovrić
Student: Vladimir Munitlak Broj indeksa: 728/13
Sadržaj: Uvod..................................................................................................................3 1. Preduzeće kao osnovni privredni subjekat...............................................4 2. Funkcije preduzeća..................................................................................5 3. Vertikalna podela funkcija........................................................................8 3.1. Funkcija upravljanja....................................................................9 3.2. Funkcija rukovođenja...............................................................10 3.3. Funkcija izvršenja....................................................................11 4. Horizontalna klasifikacija funkcija u preduzeću......................12 4.1. Tehnička funkcija......................................................................13 4.2. Finansije i računovodstvo...........................................................13 4.3. Komercijalna funkcija..................................................................14 4.4. Kadrovska funkcija.....................................................................14 4.5. Funkcija kontrole...............................................................................15 5. Literatura................................................................................................15
Uvod Savremeni tokovi privrede i promenljivi uslovi poslovanja zahtevaju i savremenu organizaciju koja se parmanentno i dinamički menja i prilagođava okruženju. Da bi preduzeće ostvarilo dobit, što je osnovni cilj zbog koga se osniva, nophodno je izvršiti mnoge aktivnosti. Pre svega potrebno je doneti odluke šta će preduzeće proizvoditi, na koji način će pristupiti tržištu, koje količine će proizvoditi, kako obezbediti potrebna sredstva, zatim isto tako je važno kako će se suprostaviti konkurenciji, kako će pratiti razvoj u svojoj oblasti. Da bi se te aktivnosti mogle ostvariti, neophodno ih je razvrstati u skupove. Skup aktivnosti kojima se ostvaruje neki zadatak u procesu ostvarivanja cilja predstavlja funkciju. Funkcija i poslovi u preduzeću se mogu uspešno obavljati samo usklađenim i povezanim delovanjem ljudii materijalnih komponenata. Zato je njihova povezanost u okviru preduzeća bitan uslov njegovog rada, funkcionisanja i opstanka. U teoriji i praksi ekonomike preduzeća postoji veći broj klasifikacija funkcija u preduzeću u zavisnosti od koncepcija i cilja njihovog postavljanja. Zato je njihova povezanost u okviru preduzeća bitan uslov njihovog rada, funkcionisanja i opstanka. Skup istih ili sličnih (srodnih) poslova u organizacionoj strukturi preduzeća odnosno pojedinačna ili grupna aktivnost naziva se funkcija. Tehnička podela rada s jedne strane i proces rada i poslovanja u preduzeću sa druge strane, su osnova za klasifikaciju i organizovanje funkcija u konkretnom preduzeću. Reprodukovanje preduzeća se omogućava i obavlja preko raznovrsnih funkcija i aktivnosti njihovih nosilaca. Funkcije preduzeća se klasifikuju prema horizontalnoj i vertikalnoj dimenziji. Obe grupe funkcija odnose se na menadzment preduzeća i obuhvataju usmeravanje, koordinaciju i kontrolu poslovanja preduzeća.Za svaku od funkcija postoji odgovarajući organ- sektor ili služba, pogon, odeljenje...
3
1. Preduzeće kao osnovni privredni subjekat Preduzeće je osnovni privredni subjekt, koji se osniva radi sticanja dobiti. Ciljna funkcija osnivanja preduzeća je dobit odnosno (profit).Ovo karakteriše sve pravne forme preduzeća. Preduzećima koja obavljaju delatnost od opšteg interesa svojstveno je da, pored ove ciljne funkcije, mogu imati i sekundarnu ciljnu funkciju. Ona se sastoji u zadovoljavanju potreba korisnika usluga iz obavljanja ove delatnosti. Preduzeća organizuju proizvodnju, nude na tržištima određene količine roba (gotovih proizvoda), nastojeći da maksimiziraju dobit.Preduzeća se uzdržavaju od smanjivanja cena, jer to mogu uraditi i konkurenti. Time mogu više izgubiti nego dobiti. Preduzeća koja ne vode računa o troškovima i prihodima mogu biti eliminisana sa privredne scene, po Darvinovom (biološkom) zakonu o tome da prežive samo najsposobniji. Preduzeća menjaju cene i obime proizvodnje i prodaje, kako bi što više zaradili, odnosno maksimizirali dobit (profit). Profit (dobit) je izvor sredstava za finansiranje rasta preduzeća. Ostvarivanje sve većeg rasta predstavlja najbolju moguću dugoročnu strategiju preduzeća za stabilno postizanje što većeg profita. Preduzetnik je ekonomski učesnik koji zapošljava elemente privređivanja i usmerava ih u proizvodnji određenih finalnih proizvoda (usluga). On odlučuje šta će se proizvoditi i koliko će se proizvoditi. Preduzeće ili preduzetnik, individualni ili kolektivni naziv je za svaku delatnost koja ima za cilj ostvarivanje dobiti. Za preduzeće je važno da odredi svoje glavne alternative preduzetničke mogućnosti tj. kojim će se poslovanjem (preduzetništvom) baviti. Preduzeće je osnovni privredni subjekt na kome počiva privredni i celokupni društveni razvoj. Bitna obeležja preduzeća su: faktori privređivanja (materijalni, nematerijalni i radni resursi), organizacija, delatnost, firma, sedište, žiro račun, opšti akti, poslovne knjige, dobit (profit), samostalnost i pravni subjektivitet. Preduzeće ima pravni status i postoji dotle dok postoji njegov kapital (imovina), ono je osnovno proizvodno - tehnička jedinica društvene reprodukcije.Takođe je nosilac dinamike razvoja proizvodnje i pružanja usluga, razvoja tehnologije, promene načina proizvodnje. U tome je osnovna uloga preduzeća i preduzetništva. Preduzeće je institucija tržišne privrede, koja nosi rizik za svoje poslovanje na tržištu, u tržišnoj konkurenciji.Izbor tržišta i tržišnih segmenata je osnovna struktura odluka preduzeća, pošto se njima definiše područje njegovog poslovanja. Ona se sastoji u zadovoljavanju potreba korisnika usluga iz obavljanja ove delatnosti.
4
Ustanove se razgraničavaju od preduzeća polazeći od ciljne funkcije. Cilja ustanova je: javni interes, širi interes, zadovoljavanje potreba korisnika njenih usluga, odnosno njenih članova. Preduzeće opstaje samo kao dobitna organizacija. Ustanova je nedobitna organizacija. Ponekad i ona ima pozitivan poslovni rezultat.
2. Funkcije preduzeća Sistem informacija, organizaciona podela preduzeća, podela rada, metode rada, su faktori koji imaju značajnu ulogu u orgnizovanju preduzeća. Njihova vrednost je nezavisna od karaktera društvenog sistema i drugih specifičnosti. Sistem informacija je bitan elemenat uspešnosti poslovanja. Dobro izabrane i pravovremene informacije omogućavaju donošenje bolje odluke. Podela rada i organizaciona podela preduzeća imaju osnovne ciljeve u što preciznijoj vertikalnoj i horizontalnoj podeli funkcija u preduzeću. S’ obzirom na vertikalnu podelu funkcija u preduzeću su prisutne funkcije upravljanja, rukovođenja i i izvšavanja. Prema horizontalnoj podeli funkcija u preduzeću prisutne su: funkcija proizvodnje, funkcija nabavke, funkcija informisanja, kadrovska funkcija, funkcija kontrole, funkcija istraživanja i razvoja, funkcija planiranja. Ovo su organizacioni zahvati, kojima su svojstveni savremeni metodi rada koji treba da doprinesu uspešnom i efikasnom poslovanju preduzeća. Organizacionu strukturu preduzeća čine i uslovi, dinamika (delovanje), funkcionisanje. Poslovanja preduzeća obavlja se uz prisustvo ekonomskih i organizacionih faktora. Oni čine uslove poslonog uspeha. Efikasnost organizacije preduzeća je posledica svih faktora. Funkcionisanje organizacije, pri istim uslovima koje čine ekonomski i organizacioni faktori, biće efektivno ako su efikasniji sami faktori dinamike procesa koji ih objedinjavaju. Prisustvo informacionih sistema omogućuje donošenje pravovremenih odluka. Međutim, između mogućnosti i delovanja nalazi se deo faktora organizacije. Ukoliko se proces organizacije odvija tako da se odstupa od programiranog rada, onda uslovi organizacije ostaju izvan samog postupka. Proces rada ima dve dimenzije.Jedna je način korišćenja uslova za efikasniju organizaciju, a druga je stvaranje takvih uslova. Sam proces funkcionisanja organizacije dovodi do stvaranje faktora, jer njihovo nepromenjeno prisustvo nije dovoljno za efikasnu organizaciju. Organizacionu strukturu preduzeća čine njegovi elementi (podsistemi) kao i odnosi između njih. Organizaciona struktura preduzeća je okvir u kojem se ostvaruju njegove pojedine poslovne funkcije.
5
Oblikovanje odosno izgradnja organizacione strukture vrši se polazeći od ciljeva poslovanja i od uslova u kojima će oni biti ostvareni. Pri tome se moraju imati u vidu: zadaci preduzeća, sredstava, zaposleni radnici, strategija, propisani uslovi. Efikanost organizacione strukture preduzeća prati se na bazi Opšte teorije sistem, u kojoj fundamentalnu ulogu iamju pojmovi realnih (konkurentnih) i organizacionih sistema. To su sistemi, sposobni da izvršavaju operacije, da obezbeđuju tok tehnoloških i drugih procesa, to da rešavaju zadatke i dostižu postavljene ciljeve. Organizaciona struktura ima procesualni karakter. To znači da se ona nalazi u stalnom procesu nastajanja i sticanja novih svojstava u području očuvanja i kvalitativnih opredeljenja, od kojih je najvažnija stabilnost. Ona izražava dinamički proces kao statistički sa aspekta ili spoljnih ili unutrašnjih karakteristika. Razlikuju se četiri osnova sistemska opisa organizacione strukture preduzeća: procesulani, funkcionalni, hijerarhijski i makro opis. U procesualnom aspektu, organizacija preduzeća se razmatra dinamički kao proces. Funkcionalni aspekt organizacije vezuje se za njeno shvatanje kao skupa funkcija, tj. aktivnosti kojima se ostvaruju zadaci u procesu ostvarivanja efikasnosti poslovanja preduzeća. Svaki deo organizacije izvršava određenu funkciju. Skup svojstava prvog reda, razmotrenih odvojeno od svojstava drugog reda, predstavljaju funkcionalno mesto delova. Organizaciona struktura preduzeća je skup funkcionalnih mesta i odnosa, koji zavise od delatnosti preduzeća. Funkcionalni sadržaj preduzeća, pri tome ostaje isti.Menja se samo način realizacije. Makro - predstavljanje organizacione strukture karakteriše njeno shvatanje kao nedeljive celine. Ovde je važan pojam okruženja (okolne sredine). Okolna sredina je skup svih objekata, čija izmena svojstava utiče na organizaciju i na koju utiče izmena svojstava organizacije. Hijerarhijsko predstavljanje organizacije preduzeća, kao hijerarhijeske uređenosti, zasnovano je na pojmu podsistema i jedinice, koju treba razlikovati od pojma element. Organizacija se predstavlja u vidu skupa jedinica. Skup jedinica, koje pripadaju jednom horizontalnom nizu organizacione hijerarhije predstavlja nivo hijerarhije. Drugi važan pojam hijerarhijskog predstavljanja organizacije je pojam nivo analize.
6
Mogu se izdvojiti dva tipa funkcionalnih veza između jedinica organizacione hijerarhije – horizontalne i vertikalne. Horizontalne veze (veze koordinacije) postoje između jedinica jednog nivoa hijerarhije. Vertikalne veze postoje između jedinica različitih nivoa hijerarhije. Jedinice svakog nivoa izražavaju se kroz skup vertikalnih i horizontalnih veza. Svakoj od njih odgovara jedinica nižeg nivoa hijerarhije. Procesi koji se odvijaju u preduzeću dele se u dve grupe: osnovni i pomoćni. U osnovne spada razvitak i funkcionisanje preduzeća. Procesi razvitka, za razliku od funkcionisanja, mogu se izdvojiti samo pri komparaciji preduzeća sa drugim preduzećima. To su spoljni procesi preduzeća. Procesi funkcionisanja izdvajaju se sa aspekta dostizanja od strane preduzeća. Pri osnivanju preduzeća, čije se funkcionisanje menja u periodu života, procesi razvitka imaju odlučujući značaj. Nemoguće je osnivati preduzeće orijentišući se na se samo na sadašnje zahteve. Potrebno je prognozirati njihovu promenu, obuhvatiti u projektu moguće promene u njegovom realnom funkcionisanju. Svako stanje u poslovanju preduzeća može se predstaviti kao celina organizacije i okruženja. Samo preduzeće može se razviti u hijerarhiju jedinica sve do graničnog nivoa hijerarhije. Istovremeno, svaka jedinica hijerarhije preduzeća može se predstaviti kao skup funkcionalnih mesta i odnosa predstavljenih određenom strukturom. Procesualno, hijerarhijsko funkcionalno, makro i mikro - predstavljanje preduzeća može se, u potpunosti, opisati sa aspekta izmene njegove strukture. Funkcionalno predstavljanje bitno dopunjuje makro- predstavljanje: pri opisu strukture preduzeća izdvajaju se istovremeno i funkcionalne karakteristike njegovih elemenata- predmeta rada, sredstava za rad i radne snage. Redosled predstavljanja preduzeća procesualno – funkcionalno – makro – hijerarhijsko - mikro predstavljanje određuje karakter njegovog obuhvatanja, radi praćenja i unapređivanja poslovanja. Određivanje procesualnih karakteristika preduzeća uvek prati funkcionalni i statički opis njegovog funkcionisanja (poslovanja). Hijerarhijsko predstavljanje preduzeća određuje proceduru funkcionalnog inkorporiranja (umetanje) podsistema, koja se ponavlja mnogo puta. Makro i mikro predstavljanje preduzeća predstavljaju razvijen opis gornje i donje granice date procedure. Sistemsko predstavljanje preduzeća i dati pojmovi, kao sredstvo izražavanja i praćenja poslovanja preduzeća i projektovanja njegovog razvoja odnose se na nivo konkretne naučne metodologije. To je metodologija Opšte teorije složenih orijentisanih sistema.
7
Data teorija je postavljena uz razmatranje i rešavanje kompleksne problematike: formalizacije u okvirima teorije složenih sistema; upravljanje u složenim dinamičkim sistemima; mehanizma izbora ciljeva upravljanja; planiranja kao glavne funkcije upravljanja putem cilja; modeliranja kao najvažnijeg metoda razvijanja procesa donošenja odluka. Analiza poslovanja preduzeća vrši se sa aspekta modeliranja upravljanja i kontrole u njegovoj dinamici. Pojava savremenih računara postavila je tu analizu u nove uslove i postala odlučujući uslov širokog uvođenja simulacionih eksperimenata. Na bazi njih moguće je reprodukovati raznolike scenarije. S’ druge strane postavljaju se i izvršavaju zadaci obrade ekonomske informacije; znalački biraju tehnička sredstva za njihovo rešavanje; koriste algoritamski jezici i aplikativni programski sistemi; efektivno koriste mogućnosti oprativnih sistema savremenih računara; vrši razrada i uvode mnogobrojni projekti modeliranja upravljanja, rukovođenja, izvršavanja i kontrole u dinamici poslovanja preduzeća. Organizacija uspešnih i efikasnih preduzeća je fleksibilna, kreativna, inovativna (na informacijama zasnovana), znanjem intenzivna, prema kupcima i dobavljačima usmerena, prilagodljiva sve turbolentnijem i izbirljivijem okruženju. U preduzeću treba stavljati težište na izbor poslovne strategije koja uvažava situaciju i delovanja faktora okruženja. To su fleksibilne strategije poslovanja, koje determinišu postavljanje fleksibilnih organizacionih struktura, sposobnih da prihvate rizik i da ponuđene šanse iskoriste na optimalan način. Poslovanje treba usmeravati na bazi upravljačkih odluka, kojima se obezbeđuje određena prednost i udovoljava faktorima, koji su kritični za poslovni uspeh preduzeća. Potrebno je posvetiti pažnju i iznalaženju načina efektivnog i efikasnog prilagođavanja preduzeća promenama i međunacionalnoj ekonomiji.
3. Vertikalna podela funkcija Vertikalna podela funkcija sledi hijerarhiju postavljanja i realizacije ciljeva i zadataka u preduzeću i nadležnosti nosilaca funkcija. Upravljanje je prema vertikalnoj dimenziji najviša funkcija kojom se postavljaju i definišu ciljevi i strategija preduzeća. Konkretizovanje i razrada ciljeva vrši se preko funkcije rukovođenja, a u okviru organizacije preduzeća. To je drugi nivo vertikalnih funkcija na kojem se konkretizuju i postavljeni ciljevi u vidu zadataka i naloga za izvršenje.
8
Treći nivo klasifikacije je izvršavanje konkretnih zadataka i poslova. Ono obuhvata aktivnosti obavljanja raznovrsnih faza i operacija radnog procesa, odnosno realizaciju konkretnih poslova i stvaranje rezultata u obliku proizvoda ili usluge. Prema vertikalnoj podeli kao osnovne funkcije u preduzeću javljaju se: funkcija upravljanja funkcija rukovođenja funkcija izvršenja Vertikalnom podelom funkcija stvaraju se organizacioni nivoi u strukturi preduzeća.Vrh preduzeća čini upravljački nivo,srednji nivo predstavlja rukovodilački nivo i na karaju operativni nivo.
Upravljanje
Jedinstveni proces rada
Usmeravanje Rukovođenje
Proces rada Ostvarivanje
Izvršenje
3.1 Funkcija upravljanja Osnovni zadatak funkcije upravljanja jeste usmeravanje preduzeća prema ostvarivanju postavljenih ciljeva. Upravljanjem se definišu i postavljaju ciljevi, strategija i politika preduzeća. Sadržaj upravljačke funkcije čine predviđanje, planiranje, usmeavanje i kontrola. Kroz ove četiri faze se i određuju i aktivnosti funkcije rukovođenja i izvršne funkcije. Politika preduzeća je mesto definisanja svih aktivnosti i načina ostvarivanja datih ciljeva, a ujedno i funkcija najveće odgovornosti. Sadržaj funkcije upravljanja se može definisati kroz sledeće aktivnosti: 9
postavljanje ciljeva, strategija i poslovne politike preduzeća postavljanje organizacije preduzeća postaljanje spoljnih i međuodnosa u okviru preduzeća upravljanje i raspolaganje sredstvima upravljanje rezultatima i raspodelom rezultata poslovanja kontrola poslovanja odlučivanje o svim statusima promenama preduzeća
Nosioci funkcije upravljanja su pojedinci il kolektivni organi.Oni imaju ovlašćenja i snose odgovornost za obavljanje funkcije upravljanja.Organi upravljanja u preduzeću skupština vlasnika (akcionara), upravni odbor ili odbor direktora i nadzorni odbor. Upravljanje reguliše sve druge funkcije preduzeća i predstavlja vođenje preduzeća ka postavljenim ciljevima korišćenjem rukovođenja i izvršavanja.Zavisno od veličine, složenosti i i unutrašnje politike konkretnog preduzeća zavisi i struktura funkcije upravljanja. To se ogleda u većem broju upravljačkih nivoa i nivoa raznovrsnosti njihovih odnosa. Nosioci funkcije upravljanja – Aktuelni zakon o preduzetnicima reguliše upravljačke aktivnosti kroz tri nivoa nosilaca, delegiranih od vlasnika. Oni imaju ovlašćenja i odgovornosti za uspešno obavljanje funkcija upravljanja. Organi upravljanja u preduzeću su: 1. Skupština akcionara 2. Upravni odbor 3. Nadzorni odbor Skupština akcionara je najvažniji odbor u preduzeću i obavlja najznačajniju funkciju. Upravni odbor preduzeća je prvi i najvažniji operativni organ upravljanja, bira ga skupština preduzeća i njoj odgovara za rad.Nadležnosti ovog organa upravljanja su: ostavlja i razrešava direktora preduzeća, priprema obračun rezultata, donosi investicione odluke, odlučuje o osnivanju novog preduzeća.
3.2 Funkcija rukovođenja Osnovni zadatak funkcije rukovođenja je pretvaranje upravljačkih odluka u konkretne zadatke. Rukovođenje je stručno vođenje poslova preduzeća. Osnovni zdatak ove funkcije je da upravljačke odluke transformiše u konkretne radne aktivnosti. Karakteristično je za preduzeća u vidu kolektiva, gde je rad zajednički za veći broj ljudi. Rukovođenje možemo posmatrati u užem smislu, kao sprovođenje upravljačkih odluka i u širem smislu, usklađivanje svih funkcija i poslova u okviru date organizacije. 10
Sadržaj funkcije rukovođenja čine: definisanje i poveravanje radnih zadataka koordinacija svih aktivnosti u procesu ostvarivanja ciljeva kontrola izvršenja aktivnosti Funkcija rukovođenja zadužena je za organizaciju funkcionisanja preduzeća. Među rukovodiocima u preduzeću postoji jasna podela zadataka i odgovornosti.Tamo gde prestaje funkcija upravljanja počinje funkcija rukovođenja. Prema načinu rukovođenja i delovanja rukovođenje može biti:
autokratsko birokratsko demokratsko konsultantsko
Rukovođenje je stručno vođenje vođenje poslova preduzeća. Osnovni zadatak ove funkcije je da upravljačke odluke transformiše u konkretne radne aktivnosti. Karakteristično je za preduzeća u vidu kolektiva , gde je rad zajednički za veći broj ljudi. Rukovođenje možemo posmatrati: U užem smislu, kao sprovođenje upravljačkih odluka U širem smislu, usklađivanje svih funkcija i poslova o okviru date organizacije Nosioci funkcije rukovođenja - glavni nosioci ove funkcije su direktori i rukovodioci pojedinih sektora. Osnovni način funkcionisanja strukture rukovođenja je izdavanje naloga od strane nadređenog- podređenom da u predviđenom roku izvrši date obaveze. Međusobni odnosi između rukovodilaca višeg nivoa i rukovodilaca nižeg nivoa su reulisana brojnim pravilima.
3.3 Funkcija izvršenja Osnovni zadatak funkcije izvršenja je samo operativno izvršavanje zadataka preduzeća. Nosioci ove funkcije su svi zaposleni radnici preduzeća.Izvršavanje kao funkciju preduzeća karakterišu:
zadatak izvršilac radno mesto rezultat 11
Izvršenje znači da se radni zadaci neposredno obavljaju i to na radnim mestima u okviru pojedinih delova preduzeća. Konkretni radni zadatak utvrđuje se na osnovu tehničke podele rada. Nosioci ove funkcije su svi zaposleni pojedinačno.
4. Horizontalna klasifikacija funkcija u preduzeću Horizontalna podela funkcija sledi njihov prirodan tok i odvijanja u tehnološkom (radnom) procesu i obavljanju poslova preduzeća. Preko horizontalnih poslova i funkcija se ostvaruje tehnička podela rada u lancu svih aktivnosti u jednom zaokruženom procesu reprodukcije. U ovoj klasifikaciji funkcija obuhvata skup međusobno povezanih poslova kojima se obavlja određeni poseban zadatak ili deo zadatka preduzeća. Prema horizontalnoj dimenziji i uslovljenosti: Makro- organizacione struktura preduzeća reprezentuje, u suštini podelu na poslove funkcije. Sastav poslovnih funkcija u industrijskom – proizvodnom preduzeću evoluirao je tokom vremena, da bi aktuelna podela rada na poslovne funkcije bila sledeća: razvoj marketing proizvodnja nabavka prodaja kadrovska finansijska računovodstvo Nezavisno od vrste i nivoa klasifikacije, funkcije u preduzeću uvek moraju biti koordinirane i povezane. Izvršavanje poslova i zadataka jedne funkcije je pretpostavka za ostvarivanje drugih. Funkcije, pojedinačno predstavljaju karike u lancu funkcionisanja preduzeća. Zadatak ove funkcije je organizacija tehnološkog procesa preduzeća. Organizacija tehničke, odnosno proizvodne funkcije sledi tok tehnološkog procesa i podele rada u preduzeću. Za izvršavanje posebnih i sprecifičnih zadataka u preduzeću, formiraju se posebni funkcionalni delovi, kao organizacione - radne poslovne jedinice ili funkcije. One su uslovljenje tehnološkim zahtevima, radnim procesima, vrstom i veličinom kao i tržišnom pozicijom konkretnog preduzeća. Posebni zadaci u preduzeću mogu se rasčlaniti na na veći broj pojedinačnih zadataka. To rasčlanjivanje se postiže tzv. horizontalnom podelom rada. Tom podelom rada se posebne grupe zadataka organizacijski uobličavaju u odgovarajuće funkcije, a pojedinačni zadaci u odgovarajući broj radnih mestaili grupe radnih mesta. 12
Na koliko će se radnih mesta konkretizovati pojedina funkcija preduzeća zavisi od prirode i značaja te funkcije u okviru preduzeća, raspoloživih sredstava, thnologije, sposobnosti i stručnosti rukovodilaca i izvršilaca poslova i sl.
4.1 Tehnička funkcija Zadatak ove funkcije je organizacija tehnološkog, odnosno radnog procesa preduzeća na najefikasniji način. U okviru ove funkcije obavljaju se i vrše poslovi tehničke i operativne primene, kao i pripreme radnih mesta. U proizvodnim preduzećima tehnička funkcija je najznačajnija i noseća, jer od njenog kvalitetnog obavljanja zavisi rad i uspeh svih ostalih funkcija i poslova. Tehnički i tehnološki uspešno organizovanje i obavljanje proizvodnje zavisi od velikog broja faktora. Među njima su karakteristike samog proizvoda, raspoloživost opreme, sirovina, obučenost i kvalifikovanost kadrova, kvalitet tehnološke obrade. Organizacija tehničke, odnosno proizvodne funkcije sledi tok tehnološkog procesa i podele rada u preduzeću. Ona je u velikoj meri tehnički određena i uslovljena standardnim rešenjima i postupcima obavljanja poslova i procesa. Uštede i racionalizacije ostvarene u okviru ove funkcije doprinose poboljšanju kvaliteta ekonomije preduzeća u celini. Kontinuitet ove funkcije zavisi od praćenja i mogućnosti primene rezultata istraživačko - razvojne funkcije preduzeća.
4.2 Finansije i računovodstvo Ova funkcija je vezana za obezbeđivanje, korišćenje i upotrebu finansiskih sredstava. U okviru finansijske funkcije obavljaju se plaćanja i naplate, ulaganje finansijskih sredstava, obezbeđivanje izvora finansiranja tekućih poslova i dr. Računovodstveni poslovi obezbeđuju unošenje, praćenje i ažurnost knjigovodstvenih i bilansnih podataka preduzeća, vođenje knjiga, evidencija svih vrsta obračuna i sl.. Ako uzmemo za primer proizvodnu firmu, sam proizvodni proces počinje nabavkom potrebnog repromaterijala, zatim imamo proizvodni proces tj. proces transformacije i na kraju sldi prodaja. Sam taj proces iziskuje priliv odliv roba a sa druge strane prouzrokuje kretanje novčanih sredstava ali sa suprotnim pravcem kretanja. Dakle, nabavka pokreće odliv novca a prodaja priliv novčanih sredstava. Taj proces ukoliko se ne planira adekvatno i na odgovarajući način može da izazove problem likvidnosti zbog vrmenskog raskoraka između dve struje tj. priliva i odliva koje opet dalje mogu da dovedu preduzeće u nezgodnu poziciju kreditnog zaduženja sa svim poteškoćama koje ono sa sobom donosi. 13
Dakle, finansijska funkcija mora imati stručan menadzerski tim koji treba da bude usmeren na vrhunski cilj preduzeća tj. maksimiziranje dobiti ali u što dužem roku, koji se opet postiže finansijskim planom i analizom, finanskijskom kontrolom i najboljim odluka vezanim za finansiranje.
4.3 Komercijalna funkcija U okviru ove funkcije obavljaju se poslovi nabavke, prodaje, marketinga, propagande i dr. Nabavkom se obezbeđuje kontinuirano snadbevanje potrebnim sredstvima za rad i poslovanje preduzeća. Uspešnim obavljanjem ovih poslova nabavke, preduzeće stvara uslov za neprekidan proces rada, obezbeđujući potrebne zalihe, potrebne količine sirovina, repromaterijala i dr... Poslovi nabavke su okrenuti tržištu inputa preduzeća: sredstava za rad, repromaterijala, pomoćnog materijala, rezervnih delova i dr. Ovi poslovi su isto tako vezani za proizvodnju. U mnogim, naročito manjim preduzećima funkcija nabavke je vezana za funkciju proizvodnje ili je pak, organizovana u okviru ove funkcije. Zadatak prodaje je plasman gotovih proizvoda ili usluga na tržištu. Za uspešno organizovanje i rad ove funkcije potrebni su: razvijena prodajna mreža, kanali prodaje, odgovarajuće čuvanje i dizajn proizvoda, kvalitetno servisiranje i slično. Rezultati aktivnosti marketinga služe ostalim delovima i funkcijama preduzeća za prduzimanje odgovarajućih mera i postupaka za prilagođavanje tržišnim kretanjima i potrebama. To su npr promena dizajna, kvaliteta, izgleda proizvoda, asortimana i dr.
4.4 Kadrovska funkcija Ova funkcija se bavi kadrovima i zaposlenima u preduzeću, njihovom obezbeđivanju, praćenju i usavršavanju. U okviru kadrovske funkcije vrše se evidencije o kadrovima, prati njihov rad, edukacija i stručno usavršavanje, napredovanje na poslu, personalne evidencije i sl... Kadrovski poslovi obuhvataju donošenje planova inoviranja znanja zaposlenih i njihovog stručnog usavršavanja, organizovanja odmora, kulturnozabavnih i sportskih aktivnosti i dr. Kadrovska funkcija se ne organizuje u svakom preduzeću. Ona zavisi naročito od veličine preduzeća.Velika i složenija preduzeća imaju veću kadrovsku funkciju. U manjim preduzećima su obično ovi poslovi organizovani u okviru druge funkcije. 14
4.5 Funkcija kontrole Kontrola treba da omogući nesmetano obavljanje svih poslova i funkcija u preduzeću, spreči zloupotrebe, loš rad nedomaćinsko poslovanje i ponašanje, poštovanje spoljnih i internih procesa. Kontroliše se ostvarivanje ciljeva i pravila preduzeća, upoređivanje ostvarenih sa planiranim rezultatima. Kontrolom se obuhvataju poslovi u svim fazama procesa rada i delovima preduzeća. Tehničkom kontrolom se kotroliše kvalitet proizvoda i tehnološki proces rada preduzeća i delova preduzeća- poslovnih i oganizacionih jedinica. Ekonomska kontrola obuhvata poslove i funkcije koji se obavljaju u procesu rada preduzeća. Ona se vrši analizom ostvarenih rezultata , efikasnosti zaposlenih i rukovodstva, analizom principa poslovanja. Ekonomska kontrola treba da deluje preventivno, radi otklanjanja eventualnih gubitaka kako bi se otkrili faktori, uzroci i odgovornost za nastale gubitke i štete. Složenost i obuvatnost funkcije kontrolisanja ispoljava se u sledećim aktivnostima: utvrđivanje standarda i normativna odluka, radnih postupakai rezultata pojedinačnog i grupnog rada; merenje i praćenje dinamike ostvarenih ulaganja i rezultata; komparacija ostvarenih rezultata i ulaganja, kao i troškova sa planiranim, odnosno normiranim; utvrđivanja ostupanja ostvarenih pokazatelja u odnosu na normirane, kao i njihovo otklanjanje Aktivnosti kontrolisanja mogu se grupisati i prema postupcima koji se preduzimaju. U tom smislu razlikuju se sledeći oblici kontrole: preventivna usmeravajuća zaštitna korektivna 15
5. Literatura 1. Prof. dr Vukomir Čkovrić „Poslovna ekonomija“ 2. R.Andzić, M. Vidas- Bubanja, „Poslovna ekonomika“
16
