Uvod mogu se čak i „ Zlato je divna stvar! Ko njega ima, gospodar je svega što želi. Pomoću njega mogu 1 duše u raj uvoditi “ , reči su Kistofera Kolumba, napisane u njegovom pismu sa Jamajke, davne 1503 godine !ova" je spe"ifična spe"ifična roba koju je ra#vitak ra#vitak robne proi#vodnje proi#vodnje i ra#mene i#dvojio i#dvojio i# ostalog robnog sveta, da monopolski vr$i ulogu op$teg ekvivalenta %akle, nova" predstvalja vrednost koja je apstraktan i#ra# "elokupnog bogatstva dru$tvene #ajedni"e, a ujedno slu&i kao univer#alno sredstvo #a me'usobno upore'ivanje i ra#menjivanje svi( proi#voda ljudskog rada !ova" je kompleksan fenomen, on nije samo ekonomska, ekonomska, ve" i pravna, so"ijalna i psi(olo$ka kategorija kategorija U su$tini, mo&emo mo&emo re)i da nova" nova" predstavlja jednu od najve)i( kulturni( tekovina čovečanstva čovečanstva
!ova" se prvobitno prvobitno javlja na prela#u prela#u od prvobitni( #ajedni"a #ajedni"a ka robovlasničkom robovlasničkom dru$tvenom dru$tvenom ure'enju, pre doprilike deset (iljada godina, ali u drugčijem obliku nego $to je to danas *otreba #a njegovim postojanjem i#a#vala je pojava privatnog vlasni$tva nad sredstvima #a proi#vodnju i ra#vitak ra#vitak dru$tvene podele podele rada, kad se privatni vlasni"i trajno opredeljuju opredeljuju #a produk"iju jednog ili vi$e proi#voda +akvi +akvi proi#vo'ači su mogli da se odr&e „ u poslu“ ako ako na tr&i$tu prodaju svoje proi#vode i pribave #a nji( sve $to im je potrebno #a vlastiti opstanak i #a obnavljanje materijalne proi#vodnje tuda je nastala potreba da se i# mase robni( ekvivalenata i#dvoji jedna roba koja preu#ima funk"iju op$teg ekvivalenta- #a koji se mo&e sve prodati i sa kojim se mo&e sve kupiti *rvobitan nova" je bila ra#ličita roba. r oba. stoka, $koljke, po&evi, oru&je, platno platno U svojoj dugoj evolu"iji, od primitivnog i prostog do savremenog i slo&enog oblika, nova" je oboga)ivao svoj sadr&aj, tako da je veoma te$ko dati jednu defini"iju nov"a, koja bi pre"i#no i#ra#ila njegovu prirodu i #načenje +ermin +ermin “nova"/ “mone/, “mone/, potekao je od reči “moneta/, koja je u početku o#načavala o#načavala samo kovani nova" koji se i#ra'ivao u 2imskom (ramu boginje Junone onete 4volu"ija oblika vrednosti upu)uje na #aključak da se nova", kao roba koja je stekla monopol u vr$enju uloge op$teg ekvivalenta, javlja kao nu&an proi#vod pro"esa robne ra#mene r a#mene Jedna od naj$iri( i najbolji( defini"ija nov"a tvrdi da je novac bilo šta, materijalnog ili nematerijalnog oblika, što je opšte prihvaćeno u amenu a sve ostale robe i usluge, tj. kao protivvrednost protivvrednost a bilo koju transakciju. transakciju.
amo ono sto je op$te pri(va)eno u prometu da obavlja funk"ije nov"a mo&e se smatrati pravim nov"em, nov"em, ne#avisno od bilo bilo kakvog regulisanja regulisanja od strane bilo koje koje suverene vlasti vlasti
6unk"ije nov"a "#ovčani kapital nužan je proivod procesa ramene u kojem se ranovrsni proivodi rada stvarno ijednačavaju, pa stoga i pretvaraju pretvaraju u robu. robu. $storijsko rasprostiranje i produbljivanje produbljivanje ramene ravija suprotnosti ime%u upotrebne vrednosti i vrednosti koja leži u robi. Potreba 1
ilivoj mr tojin, !ova" i kredit, *rivredni pregled, 7eograd, 1898 strana 5
:
1
da se a "saobraćaj& na%e spoljašnji ira ovoj suprotnosti, stvara samostalni oblik robne vrednosti, i ne prestaje dok taj oblik konačno ne postigne pretvaranjem robe u novu robu i novac.& 3
;# ove defini"ije proi#ila#i da je nova" definitivno stepen ra#voja robne pro#vodnje +ako'e se mo&e re)i i da je nova" najistaknutije obele&je robne proi#vodnje, kao istorijski uslovljenog pro"esa proi#vodnje vrednosti, u okviru kojeg se neprestano i u istoj meri vr$i pretvaranje ljudskog rada u robe i pretvaranje roba u nova" ;stovremeno, putem ovog u#ajamnog pretvaranja ostvaruju se i njegove slede)e funk"ije, koje se dele na klasične i dopunske Klasične funk"ije su. 1 : 3 < 5
6unk"ija mere vrednosti6unk"ija prometnog sredstva6unk"ija obra#ovanja blaga6unk"ija plate&nog sredstva- i 6unk"ija svetskog nov"a
%opunske ili neoklasične, dopunjene funk"ije nov"a su. • •
!ova" kao predstavnik solventnosti i likvidnosti !ova" kao garant slobode potro$nje =kon#uma>
6unk"ija mere vrednosti *rva funk"ija nov"a, sastoji se u tome da robnom svetu, a to #nači svim robama u pro"esu ra#mene, pru&i materijal #a i#ra&avanje nji(ovi( vrednosti, $to ustvari #nači da se robna vrednost predstavlja kao jednoimene veličine, kvalitativno jednake, a kvantitativno uporedive +ime nova" funk"ioni$e kao op$ta mera vrednosti tuda se mo&e re)i da prvo $to novčani materijal čini u pro"esu ra#mene jeste da meri vrednost robe i tek posle, ovom svojom funk"ijom on kao roba ? postaje nova" Kad ne bi vr$ila ovu i ovakvu funk"iju konkretna roba ne bi ni postala nova" vu činjeni"u treba stalno imati u vidu, tj da robe ne postaju samerljive preko nov"a, ve) da one kao vrednosti predstavljaju odre'ene količine opredme)enog ljudskog rada, usled čega su i me'usobno samerljive *o$to su me'usobno samerljive, one mogu meriti svoje vrednosti jednom istom ? posebnom robom koju, pretvaraju u #ajedničku meru svoje vrednosti, $to #nači pretvaraju je u nova" @eličina vrednosti pojedini( roba odre'ena je količinom dru$tveno potrebnog rada #a nji(ovu proi#vodnju Anači da je ona unapred data, dok nova" u funk"iji mere vrednosi i#ar&ava tu veličinu odre'enom količinom, novčane robe, najče$)e #lata @rednost pojedini( roba, se prema tome, i#računava se odnosom ti( roba prema #latu tuda, da bi se i#merila i i#ra#ila veličina vrednosti neke robe nije neop(odno da nova", vr$e)i ovu funkk"iju, bude i faktički prisutan %a bi neka novčana roba, npr #lato, mogla meriti vrednost drugi( roba, mora se utvrditi konkretna mera #a količinu te novčane robe, kako bi se moglo i#ra#iti vrednost i me'usobno upore'ivanje njene ra#ličite količine %akle, neop(odno je utvrditi tako#vano merilo "ena, kao te(ničku meru kojom se mo&e količinski i#ra#iti vrednost pojedini( roba, a time i omogu)iti nji(ovo me'usobno upore'ivanje !ajplastičnije se ovaj odnos mo&e prika#ati grafički.
3
Karl arks, Kapital ; tom, *rosveta, 7eograd, 189B, strana B9
:
Automobil
Motorcikl
Biciklo
Zlat o
Z l. Z
1000 časova rada
500 časova rada
100 časova rada 'lika (.
!a sli"i, predstavljeni su proi#vodi =bi"iklo, motor"ikl i automobil> koji se i#a'uju #a odre'eni broj sati- odnosno u nji(ovu proi#vodnju je ulo&eno je na#načeno vreme @eličina tog ulo&enog vremena je prika#ano i materijalno, u vidu #latnog grumena, koji je ve)i #a vi$e ulo&enog rada +ako'e taj grumen #lata odre'uje i vrednost proi#voda Cko bi smo poku$ali da količinski i#merimo ove re#ličite grumene #lata, gde bi smo mogli da #a meru u#memo #apreminu, "m 3, i na taj način bismo do$li do #aključka koliko je koji grumen veliki %o istog re#ultata bi smo do$li, ako bi #a meru u#eli te&inu, gram Utvr'uju)i jedan gram kao jedini"u mere te&inske jedini"e, posti&emo merilo "ene koja omogu)uje da se me'usobno uporede vrednosti ovi( ra#ličiti( roba Ukoliko bi rekli da jedan gram #lata vredi sat ulo&enog rada, dobijamo da automobil vredi 1000 grama #lata, motor"ikl 500, a bi"iklo 100 grama e'utim, #lato ili ma koja druga novčana roba ne funk"ioni$e u svom prirodnom obliku, u vidu grumena ili praga, ve) u #akonom utvr'enom obliku a ob#irom da svaka dr&ava na svojoj teritoriji odre'uje te&inu #lata #a svoj nova" =dolar, funta, euro> samim tim je i vrednost robe odre'ena #latom se iska#uje u jedini"i valute Ukoliko bi primer sa pred(odne slike, i grumene #lata pretvorili u novčano merilo "ena, u odnosu jedan gram #lata?jedna novčana jedini"a, dobijamo da je isti taj automobil iska#ane vrednosti od 1000 grama #lata, odre'en istim brojem novčani( jedini"a 6unk"ija mere vrednosti, nova" vr$i idealno, be# svog stalnog prisustva, kao predstavnik apstraktnog ljudskog rada, kao čista vrednost Usled toga je neva&no kakav oblik nov"a se nala#i u prometu, robni ili kreditni nova", odnosno novčani #na"i e'utim to nije slučaj sa "enom kao novčanim i#ra#om vrednosti Aavisno od novčane robe kojom se i#ra&avaju, "ene #a istu robu mogu biti ra#ličite !ajprostiji odnos bi bio i#me'u re"imo #lata i srebra %okle god odnos ova, uslovno rečena, dva metala, prate odnos od npr 1.15, vrednost robe i#ra&ena u valutama koje #a podlogu imaju jedan ili drugi metal je isti vako naru$avanje tog odnosa dovodi i do ra#like u "eni tr&i$ne robe Dirinu #načenja ra#ličite "ene robe, dobijamo ako vr$imo stalna pore'enja #lata sa re"imo trideset drugi( metala, ili (iljade drugi( roba, čiji se me'usobni odnos, često i #bog stanja na tr&i$tu, menjaju %ovoljno je samo re)i da ni &ito ne rodi svake godine isto, niti se gvo#dena ruda, ili bakar eksploati$u u istim količinama svake godine, te stoga odnos ponu'ene robe na tr&i$tu i njena "ena nije fiksna kategorija *ostoji u ovoj novčanoj funk"iji jo$ jedna interesantna problematika- ako je nova" mera vrednosti svi( roba, a novčani materijal, ili materijal od kog je i#ra'en nova", tako'e roba, postavlja se pitanje čime se meri i i#ra&ava vrednost samog nov"a, odnosno na koji način se i#ra&ava njegova "enaEF nogi teoretičari davaju slične konstata"ije, da u ra#vijenim obli"ima 3
robne proi#vodnje nova" nema svoju vrednost, tj ona je #anemarljiva jer je količina ulo&enog rada #a i#radu u odnosu na količinu skoro be#načajan Jer opet dola#i do i#ra&aja odnos rada prema vrednosti #lata, kao osnove Ulogu funk"ije mere vrednosti, dakle, nova" vr$i kao pretvaranje dru$tveno materijali#ovanje ljudskog rada, dok ulogu merila "ena vr$i kao utvr'ena količina metala, najče$)e #lata, i#ra&ena u te&inskim jedini"ama mere < Kao mera vrednosti nova" slu&i da bi se vrednosti najra#ličitiji( roba pretvorilo u "ene, odnosno u #ami$ljene količine #lata
6unk"ija prometnog sredstva U neposrednoj ra#meni ili trampi ra#menjuje se jedna upotrebna vrednost #a drugu, direktno, be# ikakvog posrednika dnos vrednosti u ovoj ra#meni bi simbolično mogli da prika#emo na slede)i način.
Rob a
razmena
Rob a
'lika .
Cli, u uslovima robne proi#vodnje, koja predpostavlja postojanje nov"a, pro"es ra#mene se obavlja njegovim posredstvom U tim uslovima jedna roba se prodaje #a nova", da bi sa tim nov"em mogla kupiti druga roba vo pretvaranje robe u nova", a #atim nova" u robu, mo&e se na#vati i metarmofo#om robe 5 U uslovima direktne ra#mene ili trampe ne dola#i do osamostaljenja prometne vrednosti proi#voda ljudskog rada e'utim, u pro"esu robne ra#mene , koja se odvija posredstvom nov"a, u prvoj metarmofo#i čiji je funk"ionalni oblik prodaja robe #a nova", dola#i do toga da prometna vrednost robe dobija svoju samostalnu eg#isten"iju u odre'enoj količini nov"a Količina nov"a koju je prodava" dobio javlja se kao konkretan i#ra# veličine vrednosti njegove robe, kao dru$tveno pri#nanje #a rad koji je ulo&en u njegovu proi#vodnju U isto vreme, ova količina nov"a slu&i prodav"ukao sredstvo kojim )e do)i do druge robe, kao upotrebne vrednosti kojom )e #adovoljiti svoju potrebu +u prime)ujemo nova" kao posrednika u ra#meni ili kao prometno sredstvo %ok se u funk"iji mere vrednosti on javlja samo idealno, dotle u funk"iji prometnog sredstva mora biti realno prisutan, i pojaviti se u svom opipljivom obliku kao osamostaljeni oblik vrednosti robe *rela&enjem nov"a i# ruku kup"a u ruke prodav"a ostvaruje se i njegova funk"ija prometnog sredstva !ova" "epa neposrednu ra#menu proi#voda, tj ra#menu robe na dva odvojena čina, koja su vremenski i prostorno ra#dvojena-
< 5
Jo(n Kennet( Galbrait(, !ova", tvarnost, Aagreb, 1895, strana 1< ilivoj mr tojin, !ova" i kredit, *rivredni pregled, 7eograd, 1898 strana <5
<
1. Akt prodaje
2oba
ovac
2. Akt kupovine
ovac
2oba
'lika ).
Ckt prodaje vim činom se potrv'uje ljudski rad koji je ulo&en u proi#vodnju konkretne robe, i istovremeno omogu)i slede)a metarmofo#a, u vidu kupovine dru(e robe *rodava" je prodao svoju robu koja #a njega nije imala upotrebnu vrednost i koju on ne)e dalje prodavati, ve) )e je koristiti #a podmirenje sopstveni( potreba +ako i vlasnik robe menja svoju ulogu, prvo postaju)i prodava", a sti"anjem nov"a, postaje ponovni kupa" njemu potrebne robe Aavr$na tačka prve metarmofo#e, nova", postaje početna tačka druge metarmofo#e, ili akt kupovine
Ckt kupovine *rodava" #amenom novčani( sredstava dola#i u posed potrebne robe *otrebnom robom, #adovoljava svoje potrebe, a obe metarmofo#e čine kru&ni tok jedne robe, a predstvaljaju i delimične metarmofo#e drugi( roba, koje se mogu ponovo na)i u prvom aktu "iklusa Helokupan pro"es sačinjava robni promet i grafički se mo&e predstaviti na slede)i način.
2oba
ovac
2oba
'lika *.
U ovom pro"esu ista vrednost kao roba čini pola#nu tačku, i #avr$ava se, ili se vra)a kao roba vo kretanje, me'utim isključuje kru&ni tok nov"a Kretanje nov"a predstavlja predstavlja njegovo stalno udaljenje od pola#ne tačke, i ne vra)a se na istu, kao kod robe Abog toga je kretanje nov"a i#ra# robnog prometa, mada i#gleda kao da je robni promet re#ultat novčanog kretanja vakvo kretanje nov"a predstavlja opti"aj, be# ob#ira dali je u pitanju "elovita =slika <>, ili delimična metarmofo#a =slika 3>
6unk"ija obra#ovanja blaga va funk"ija jo$ ima na#iv i funk"ija #grtanja blaga
5
va funk"ija je nastala i# okolnosti da se nova", kao #amena #a bilo koja dobra i robe koje imaju vrednost i upotrebnu vrednost, mogao čuvati da bi se tro$io onda kada to njegovom imao"u odgovara *ro"es neprekidnog kru&enja dveju suprotni( metarmofo#a robe, odnosno neprekidno me'usobno smenjivanje čina prodaje i čina kupovine, manifestuje se u stalnom opti"aju nov"a Cko bi se ni# robni( metarmofo#a prekinuo, stvara se re#erva neuposlenog nov"a, ili stručno rečeno, on se te#auri$e I *ovučen i# opti"aja, nova" koji je ostao u rukama pojedina"a postaje blago, odnosno predstavlja bogatstvo u novčanom obliku U uslovima kreditnog nov"a, te#aurisan nova" predstavlja re#ervne ondove plate&ni( sredstava 9 Kada govorimo o motivima koji utiču na ormiranje mase re#ervni( plate&ni( sredstava, predpostavljamo ra#vijen robni promet i prepo#najemo dva osnovna motiva. !rvi motiv je prekid toka metarmofo#e diktiran samom prirodom pro"esa reproduk"ije, kad nova" kao prometno sredstvo ispada i# opti"aja i talo&i se u „re#eorvar“ plate&ni( sredstava U pitanju su ra#ni, u vidu stvaranja amorti#a"ioni( fondova, deo vi$ka namenjen akumula"iji, deo namenjen isplatama ličnog do(otka, kao i ostali obli"i do(otka u nov"u namenjeni ličnoj potro$nji "ru#i motiv je subjektivnog karaktera, jer o"enu o eventualnom te#aurisanju nov"a i njegovom #adr&avanju kao blaga donose pojedin"i !a kraju krajeva, novčana sredstva ispla)ena kao lični do(o"i, tj sredstva namenjena ličnoj potro$nji, ne mogu u momentu primanja u "elini biti iskori$)ena #a kupovinu robe !eke se robe kupuju svakog dana, #bog čega se deo sredstava mora dr&ati kao re#erva, i biti raspore'en na du&i vremenski period Cli, ako bi bilo potrebno da se kupi neka materijalna dobra od velike vrednosti, potrebno je du&e vreme $tedeti nova" vaj i slični ra#lo#i dovode do toga da se deo nov"a povlači i# opti"aja i on se te#auri$e %anas je preva#i'eno da se nova" stavi van opti"aja, koji je #adr&an, odnosno te#aurisan, radi obra#ovanja ili #grtanja blaga 2obna proi#vodnja dana$nji"e ima ra#vijene, i ra#vija nove , bankarske sisteme, oblike i te(niku pla)anja, usled čega se veliki deo nov"a koji bi ostao van opti"aja, ponovo uba"uje u prometne kanale dru$tva
6unk"ija plate&nog sredstva U neposrednom i jo$ nera#vijenom obliku robnog prometa koji je prika#a na sli"i <, ista veličina vrednosti pojavljuje se na jednoj strani kao roba, a na drugoj strani kao nova" U takvom prometu vlasni"i roba kao prodav"i i vlasni"i nov"a kao kup"i stalno menjaju svoje uloge, #avisno od trenutni( po#i"ija u metarmofo#i robe snovna obele&ja ovog robnog prometa je da se otu'enje roba vremenski podudara sa ostvarenjem nji(ovi( "ena 2a#vojem robne proi#vodnje i pojavom robni( kredita, stvaraju se okolnosti koje dovode do toga da se roba predaje kup"u u jednom momentu, sa tim da se ona plati kasnije %akle, nova" prilikom ovakve ra#mene nije realno prisutan, ali se njim odre'uje vrednost, tj n je mera vrednosti *odrobnija amali#u rečenog sledi U datom prometu roba, dola#i do toga da se oba ekvivalenta, i nova" i roba, ne javljaju vi$e istovremeno na oba kraja pro"esa prodaje !ova" se javlja kao funk"ija mere vrednosti prilikom odre'ivanja "ene prodate robe Ugovorena "ena robe, mera je kupčeve obave#e, odnosno, sume nov"a koju on duguje na odre'eni rok, ili prostije rečeno, taj rok je odre'en kupčevim obe)anjem da )e ugovorenu "enu platiti do tad, a i ovaj način prenosa robe i# ruku prodav"a u ruke kup"a smatra se idealno kupovano sredstvo *rilikom dospe)a roka pla)anja, nova" kao plate&no sredstvo stupa stvarno u promet, mada je roba ve) i# ovog prometa i#a$la I 9
Jo(n Kennet( Galbrait(, !ova", tvarnost, Aagreb, 1895, strana 13: ilivoj mr tojin, !ova" i kredit, *rivredni pregled, 7eograd, 1898 strana <9
I
%ok se kod nov"a kao prometnog sredstva pro"es metarmofo#e odvija kao na sli"i <, kod nov"a kao plate&nog sredstva postoji slo&enija situa"ijau momentu prodaje, nova" funk"ioni$e kao mera vrednosti vu funk"iju nova" vr$i be# svog prisustva, i vr$i je na idealno #ami$ljen način !a isti način on ostvaruje i svoju funk"iju prometnog sredstva Kupa" je #apravo, prvo kupio robu, a tek onda prodao svoju robu n je kupio robu davanjem obe)anja da )e platiti, dakle ne efektivnim nov"em, ve) idealnim kupovnim sredstvom +ako "eo robni promet dobija drugačiji tok nego ranije %o$lo je pre svega do i#mene redosleda u metarmofo#i Aatim, prenos roba i# ruku prodav"a u ruke kup"a ne ostvaruje se i nji(ovo konačno otu'enje %o otu'enja dola#i tek kad nastupi momenat pla)anja i kada nova" faktički ula#i u promet Kupa" onda prodaje da bi platio ranije kupljenu robu +ako, u tom momentu, ubačen nova" u promet ne slu&i #a i#vr$enje pro"esa ra#mene roba, ve) #aključuje ovaj pro"es kao samostalni agens Kad ra#voj robne proi#vodnje dostigne odre'eni nivo, funk"ija nov"a kao plate&nog sredstva pro$iruje se i na oblasti i#van robnog prometa +ada on postaje op$ta roba ugovora i njime se pla)aju rente, pore#i i druge obave#e B U uslovima stvarnog nov"a obe)anje pla)anja se vr$i u roku dospe)a prenosom apsolutne robe, ili #lata, koje je otelotvorenje dru$tvenog rada, odnosno #lato je oblik samostalne eg#isten"ije prometne vrednosti 8 Cli u uslovima kreditnog nov"a, koji potiče i# funk"ije nov"a kao plate&nog sredstsva, u unutra$njem platnom prometu, oblik plate&nog sredstva je veoma #načajan, jer je umesto prenosa novčane robe, pla)anje obavljeno #nakovima nov"a, koji su tog momenta samo #na"i vrednosti toga je stepen plativosti pojedini( oblika kreditnog nov"a nejednak, i nije isti čak i u normalnim uslovima *ro$irenjem funk"ije nov"a kao plate&nog sredstva nastaje sve ve)a potreba #a nagomilavanjem nov"a radi pla)anja du&ni( suma u roku nji(ovog dospe)a ;stovremeno, ra#voj robno?novčani( i kreditni( odnosa obra#ovannje ili #grtanje blaga i#če#ava kao samostalan oblik boga)enja, jer sve vi$e raste potreba #a re#ervnim fondovima plate&nog sredstva
6unk"ija svetskog nov"a *ojava me'unarodnog nov"a je va&na karika u ra#voju me'unarodnog prometnog pro"esa !ova" ovu funk"iju mo&e vr$i u svom prirodnom obliku, koji ima kao roba?kao plemeniti metal!a svetskom planu, nova", iako u drugom obliku, vr$i iste one funk"ije koje vr$i i u unutra$njem planu, dakle tako'e se pojavljuje kao mera vrednosti, kao prometno sredstvo, kao blago i kao plate&no sredstvo U osnovnom prin"ipu nepostoje neke ra#like u vr$enju ovi( funk"ija, i#u#ev ra#lika koje se odnose na oblik u kojem nova" vr$i ove funk"ije, kao i opdre'eni( spe"ifičnosti koje se javljaju pri obavljanju neki( od ovi( funk"ija !ova" koji "irkuli$e u jednoj #emlji ra#likuje se od nov"a koji "irkuli$e u drugoj, po merilu "ena, obliku, na#ivu, sastavnim delovima monete i #nakovima vrednosti e'utim, ra#vojem me'unarodne robne ra#mene, kao i ra#vojem me'unarodni( ekonomski( odnosa, nastala je i potreba #a svetskim nov"em kao merom vrednosti, prometnim i plate&nim sredstvom na svetskom planu Kako nova" svoje funk"ije ne mo&e obavljati u obliku u kojem to čini unutar na"ionalni( grani"a, mora promeniti „i#gled“ Kada to učini, tada i takav nova" postaje roba koja u svom prirodnom obliku slu&i kao op$ta roba, odnosno ekvivalent kojim se i#ra&avaju vrednosti svi( ostali( roba U ulovima kreditnog nov"a, funk"ija svetskog nov"a bitno se menja 6unk"ionalni obli"i kreditnog nov"a su sa stanovi$ta na"ionalni( obele&ja u me'unarodnim ra#merama veoma B 8
Jo(n Kennet( Galbrait(, !ova", tvarnost, Aagreb, 1895, strana ::B ilivoj mr tojin, !ova" i kredit, *rivredni pregled, 7eograd, 1898, strana
9
ra#ličiti Utvr'ivanje pariteta na"ionalni( valuta vr$i se u krajnjoj liniji vr$i se tako $to se one samo idealno upore'uju sa nekom unive#alnom robom kao op$tim plate&nim sredstvom, kao $to je najče$)e i jo$ uvek #lato, mada to nije i uvek tako Kada se radi o me'unarodnom pla)anju, to jest nov"u koji ima karakter svetskog nov"a, tokom istorije, a naročito od nastanka liberalnog kapitali#ma, do$lo do veliki( promena ne su nastale usled ograničenja me'unarodne robne i druge ra#mene, koja je imala #a posledi"u i posebno regulisanje pla)anja U savremenom me'unarodnom robnom i platnom prometu pla)anje se vr$i preko ovla$)eni( na"ionalni( banaka Alato kao nova" u me'unarodnom prometu re'e se upotrebljava, ali se i dalje upotrebljava obično #a i#ravnavanje ra#like u me'usobnoj ra#meni i#me'u #emalja koje ga obavljaju *la)anje i#me'u pojedini( #emalja danas se vr$i na osnovu kurseva valuta, koji predstavljaju odnos vrednosti jedne valute prema drugoj ili prema #latu, #avisno od postignutog dogovora i#me'u #emalja učesni"a u ra#meni+aj i takav dogovor posti&e sigurnost u prometu roba na svetskom nivou
!eoklasične funk"ije nov"a $unkcija novca u neoklasičnoj podeli sastoji se u solventnosti i likvidnosti, i sa funk"ijom
slobode kon#uma spada u novije funk"ije va funk"ija #apravo proističe i# mogu)nosti nov"a, da se taj nova" koji se poseduje ne mora odma( iskoristiti, jer postoji i op"ija #a njegovo čuvanje i anga&ovanje prema ličnoj odlu"i vlasnika istog 10 !ekada je nova" stvarno slu&io i kao sredstvo #a obra#ovanje blaga, ali kao $to smo ve) naveli sada, u vreme postojanja ra#vijeni( kreditni( odnosa i bankarski( institu"ija, #a tim nema potrebe, jer se taj isti nova" u nji( mo&e ulo&iti u# naknadu, dakle mo&e da stvori vi$ak vrednosti, u odnosu na „uspavan“ nova" va funk"ija nov"a, svakako, proistekla je i# klasični( funk"ija nov"a kao sredstva #a #grtanje, odnosno obra#ovanje blaga, pa prema nekim autorima, i ne treba tretirati kao posebnu funk"iju, ve) kao transformisanu, neki smatraju i #astarelo kon"ipiranu, funk"iju nov"a #a obra#ovanje blaga u$tina je u tome da funk"ija nov"a kao i#ra#a solventnosti i likvidnosti sastoji se u tome $to se pomo)u njega i#ra&ava stanje solventnosti i likvidnosti !elikvidnost nastaje u slučaju kad kod odre'enog predu#e)a, banke, nastupi stanje neuskla'enosti i#me'u i#mirenja obave#a i naplate potra&ivanja Cko, ipak, nastane dugotrajnija nemogu)nost i#mirenja obave#a, nastupa stanje insolventnosti, gubi se solventnost subjekta, $to #a sobom povlači mnoge posledi"e, pa i sam stečaj ;nače, kada se ističu ra#like u gledanju na klasične i novije funk"ije nov"a, u ve#i sa funk"ijom nov"a kao predstavnika solventnosti i likvidnosti postoji stanovi$te da je reč o i#vedenim funk"ijama nov"a kao sredstva pla)anja i da i( treba ra#matrati u okviru te funk"ije $unkcija novca kao #aranta slobode konzuma% ili u prevodu slobode potro&nje , sastoji se u tome $to se, po pravilu, #a nova" mogu kupiti sve vrste roba i usluga koje su i#lo&ene prodaji be# ograničenja graničenje postoji samo u krajnje i#u#etnim prilikama, kada se organi#uje ra"ionirano snabdevanje ili kada se kupovina obavlja #bog #adovoljenja trgovine i sl
Aaključak 10
Jo(n Kennet( Galbrait(, !ova", tvarnost, Aagreb, 1895 godina, strana 13:
B
!ova" se javlja u sistemu robne proi#vodnje, dok ga u naturalnoj ra#meni, nije bilo *o$to se svaka roba u pro"esu ra#mene mo&e se #ameniti #a bilo koju drugu robu, poka#uju da su robe ekvivalenti 2a#mena odredjuje samo odnose "ena, a jedini"a kojom se meri vrednost arbitarna, #avisi samo od dogovora lična situa"ija je kod merenja te&ine !ajstariji oblik nov"a je robni nova" Jedini odredjeni proi#vod, najče$)e plemeniti metal kao $to je #lato, preu#imao je na sebe funk"iju merenja vrednosti svi( drugi( roba U robno novčanom sistemu novčana jedini"a, na primer dolar, definisana je pravno kao i#vesna količina #lata *o$to se #lato moglo ra#meniti u odredjenom odnosu sa bilo kojom robom, ovim se definisala i "ena u dolarima #a svaku pojedinačnu robu p$ti odnos i#medju nov"a i ekonomske aktivnosti je dvosmeran i samo takav mo&e i postojati a jedne strane, novčani obli"i su odra# odredjene organi#a"ije ekonomske aktivnosti putem robne privrede redstva koja slu&e finansiranju same ekonomske aktivnosti se kreiraju u samoj toj ekonomskoj aktivnosti o&emo re)i da nova" odra&ava ekonomsku aktivnost a druge strane, nova" slu&i kao regulator ekonomske aktivnosti, #ato $to on predstavlja sponu i#medju individualnog proi#vodjača i dru$tvenog karaktera proi#vodnje Kad neki subjekt ima nameru da se bavi proi#vodnjom on mora da ima finansijska sredstva #a to Cko i( nema u dovoljnoj količini on mora po#ajmiti ta ista sredstva ; tako po#ajmljen nova" tako'e predstavlja robu od vrednosti +ako finansijska sredstva odre'uju koliko )e se mo)i proi#voditi C ona tako'e odredjuju i ukupan obim ekonomske aktivnosti
iteratura • • •
Jo(n Kennet( Galbrait(, !ova", tvarnost, Aagreb, 1895 godina ilivoj mr tojin, !ova" i kredit, *rivredni pregled, 7eograd, 1898 godina Grupa autora, 4n"iklopedija leksikografskog Aavoda rvatske, tom ;@, Grafički #avod rvatske, Aagreb, 18IB
8
