Master Rad- Uloga i znacaj upravljackog racunovodstva

UNIVERZITET U NOVOM SADU  FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA 21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET AKULTET TEHNIČKIH TEH NIČKIH NAUKA NOVI SAD ODSEK: INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I MENADŽMENT SMER: INŽENJERSKI MENADŽMENT USMERENJE: INVESTICIONI MENADŽMENT

DIPLOMSKI – MASTER RAD

KANDIDAT: SONJA ŠURLAN BROJ INDEKSA: I1222 TEMA RADA: ULOGA I ZNAČAJ FINANSIJSKE FUNKCIJE U POSLOVANJU SAVREMENOG PREDUZEĆA MENTOR RADA: Doc. dr VESELIN PEROVIĆ

NOVI SAD, 2009.

Diplomski-master rad poslovanju savremenog preduzeća

Uloga i značaj finansijskog izveštavanja u

Sadržaj: 1. Uvod

.............. .................... ............. .............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............4 ......4

................................................................................................6 2. Finansijski menadžment 2.1. Predmet Predmet izučavanja izučavanja finansijsko finansijskogg menadžmenta menadžmenta ............. .................... .............. .............. ............. ............. .............. ............. ............. .......66 2.2. Ciljevi finansijskog poslovanja ................................................. ................................................................................................8 ...............................................8 2.3. 2.3. Pojam i ulo uloga ga finansi finansijsk jskog og menadžer menadžeraa ...... .......... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...88

3. Finansijska funkcija funkcija preduzeća........................................ preduzeća........................................ ........................................................ ........................................................99 3.1. Zadaci finansijs finansijske ke funkcije funkcije 61 .............. ..................... ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ............. ............. ............9 .....9 4. Finansij Finansijsko sko izveštava izveštavanje nje u našoj našoj zemlji zemlji ............. .................... .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .............. ........1 .111 4.1. Godišnji (završni) račun ................................................... .......................................................................................................12 ....................................................12 4.2. 4.2. Predza Predzaklj ključn učnaa knj knjiže iženja nja ....... .......... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ...12 12 5. Finansijski Finansijski izveštaji – strukturni strukturni elementi elementi završnog završnog računa ..............................................13 4.1. Bilans stanja (Balance (Balance sheet) sheet) ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .......14 14 5.1.1. Struktura bilansa stanja..............................................................................................16 5.1.2. 5.1.2. Aktiva Aktiva ...... .......... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ......1 ..188 5.1.2.1. 5.1.2.1. Realna aktiva ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .......18 18 5.1.2.2. Fiktivna aktiva ..................................................... ..............................................................................................19 .........................................19 5.1.3. Gotovina i gotovinski gotovinski ekvivalenti ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ........19 .19 5.1. 5.1.4. 4. Potr Potraž aživ ivan anja ja od dužn dužnik ikaa .... .................................................................................................................................................1 .199 5.1.5. 5.1.5. Zalihe Zalihe ...... .......... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ......1 ..199 5.1.6. Nepokretnosti, postrojenje, oprema...........................................................................20 5.1.7. Gudvil (Goodwill) (Goodwill) ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .......20 20 5.1.8. Intelektualna svojina, patenti i druga nematerijalna sredstva....................................21 5.2. Pasiva ...................................................... .............................................................................................................. ..............................................................................21 ......................21 5.2.1. Obaveze i kapital.......................................................................................................22 5.2.2. Vrste obaveza ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .............. .........22 ..22 5.2.3. Obaveze prema dobavljačima....................................................................................22 5.2.4. Dugoročne Dugoročne obaveze ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .......22 22 5.2.5. Akcionarski Akcionarski kapital kapital ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .......22 22 5.2.6. Neraspoređe Neraspoređena na dobit ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .......23 23 5.3. 5.3. Knjigovo Knjigovodst dstvena vena vredn vrednost ost i tržiš tržišna na vrednos vrednostt ....... .......... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... .....23 .23 5.4. Bilans Bilans uspeha (Income (Income statement) statement) ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .............. ..........24 ...24 5.4.1. Dobitak Dobitak ............. .................... .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............2 ......266 5.4.2. Gubitak Gubitak ............. .................... .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............2 ......266 5.4.3. 5.4.3. Prikazi Prikazivanj vanjee prihoda prihoda i rasho rashoda da ....... .......... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... .....27 .27 5.4.4. 5.4.4. Poslov Poslovni ni prihodi prihodi ...... .......... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...27 27 5.4.5. Rashodi Rashodi ............. .................... .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............2 ......277 5.4.6 5.4.6 Fi Finans nansijs ijski ki prihodi prihodi ...... .......... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...28 28 5.4.7. Rezultat Rezultat poslovanja poslovanja ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .......28 28 5.5. Raspode Raspodela la finans finansij ijsko skogg rezult rezultata ata ....... .......... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...29 29 5.6. Metoda Metoda obračun obračunaa rezult rezultata ata ...... .......... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...30 30 2



5.7. Izveštaj Izveštaj o novčanim tokovima tokovima ............. .................... ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .......30 30

6. Finansijska Finansijska analiza ................................................ ....................................................................................................... .................................................................32 ..........32 6.1. Tehnika finansijske finansijske analize analize ............. .................... ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .......34 34 6.2. Vrst Vrstee finansijs finansijskih kih analiza analiza ...... .......... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....35 35 6.3. Instrumenti i postupci analize bilansa....................................................................................36 6.4. Finansijska analiza i pokazatelji poslovanja...........................................................................36 6.5. Racio-a Racio-anal naliza iza ....... .......... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... .....37 ..37 6.6. Vizuelna Vizuelna analiza .............. ..................... ............. ............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. ............44 .....44 6.7. 6.7. Anali Analiza za pomoću pomoću računa računa pokrić pokrićaa ....... .......... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ...44 44 6.8. Analiz Analizaa bilans bilansaa pomoću pomoću neto-o neto-obrt brtnog nog fonda fonda ...... .......... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... .....44 ..44 6.9. Cash Flow analiza ................................................ ....................................................................................................... .................................................................45 ..........45 6.10. 6.10. „Fun „Funds ds Flow Flow““ anali analiza za .... ........... ...................... .................. .................. .................. .................. .................. .................. .................. ...................... ...47 47 7. Međunarodni Međunarodni računovodstveni računovodstveni standardi standardi .................................................... ...........................................................................47 .......................47 7.1. Cilj primene Međunarodnih računovodstvenih standarda, kratak istorijat i primena u našoj računov računovods odstve tvenoj noj praksi praksi ...... .......... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....48 48 7.2. 7.2. Značaj Značaj IV IV direkti direktive ve za ujedna ujednačav čavanj anjee izvešta izveštavan vanja ja ....... .......... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ....51 .51 7.3. Finansijski izvestaji u skladu sa MRS....................................................................................53 7.3.1. 7.3.1. Bila Bilans ns stan stanja ja po po MRS MRS 1 ....... .......... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...53 53 7.3.2. 7.3.2. Bilans Bilans uspeha po MRS 1 ....... .......... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...55 55 7.3. 7.3.3. 3. Izv Izveš ešta tajj o pro prome mena nama ma na kap kapit ital aluu po MRS MRS 1 .... ........................................................................................56 56 7.3. 7.3.4. 4. Napo Napome mene ne uz finan finansi sijs jske ke izveš izvešta taje je po MRS MRS 1 .... ....... .................. .................. .................. .................. ........5 .577 7.4. Izveštaj Izveštaj o tokovima tokovima gotovine gotovine po MRS 7 ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ........58 .58 7.5. MRS 10 – događaji događaji posle posle Bilansa Bilansa stanja stanja ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ........58 .58 7.6. Izvešta Izveštavanje vanje po po segmentim segmentimaa po MRS MRS 14 ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ........59 .59 7.7. Konsolidovani Konsolidovani i pojedinačni pojedinačni finansij finansijki ki izveštaji izveštaji po MRS 27 ............. .................... .............. ............. ............. .............5 ......599 7.8. 7.8. Fin Finan ansi sijs jsko ko izv izveš ešta tavan vanje je u hip hiper erin infl flat ator orni nim m priv privre redam damaa po MRS MRS 29 ………. ………...… ..……… ……59 59 7.9. Obelodanjivanje u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija……….60 institucija……….60 7.10. Periodično finansijsko izveštavanje po MRS 34 ....................................................... .................................................................61 ..........61 8. Revizij Revizijski ski izveštaj izveštaj .............. ..................... ............. ............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. ............6 .....611 9. Praktič Praktičan an primer primer .............. ..................... ............. ............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. ............6 .....644 9.1. Bilans stanja ...................................................... .............................................................................................................. .....................................................................65 .............65 9.2. Bilans uspeha..........................................................................................................................66 9.3. 9.3. Finansij Finansijska ska analiza analiza ...... .......... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ......6 ..677 9.3.1. Pokazatelji likvidnosti ..................................................... .......................................................................................................67 ..................................................67 9.3.2. Pokazatelji Pokazatelji aktivnosti aktivnosti ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .......69 69 9.3.3. Pokazat Pokazatelji elji finans finansijske ijske strukture strukture ............. .................... .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. ........71 .71 9.3.4. 9.3.4. Pok Pokazat azatelj eljii rentab rentabiln ilnost ostii ....... .......... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ...... ....... ....... ....... ....... ...72 72 10. Zaključ Zaključak ak ............. .................... .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .........73 ..73 11. Literatu Literatura ra

............. .................... .............. ............. ............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .............. ............. ............. .............. .........75 ..75 3



Rezime U cilju prikazivanja značaja finansijskog izveštavanja, sadržaja finansijskih izveštaja i analize istih, ovaj rad je podeljen u jedanaest celina. U prvom poglavlju predstavljena je istorija finansijskih izveštaja i računovodstva uopšte. U drugom poglavlju poglavlju prikazan prikazan je predmet izučavanja izučavanja finansijskog finansijskog menadžmenta, menadžmenta, područja koja on svojim delovanjem obuhvata, osnovni ciljevi finansijskog poslovanja. U poslednjem segmentu ovog poglavlja je opisan pojam i uloga finansijskog menadžera. Način izveštavanja u našoj zemlji, godišnji završni račun i postupak predzaključnog knjiženja, koji prethodi izradi završnog računa su razrađeni u trećem poglavlju. U narednom, narednom, četvrtom četvrtom delu ovog rada je detaljnije detaljnije razrađen pojam finansijskih finansijskih izveštaja. izveštaja. Dat je pregled bilansa stanja, bilansa uspeha i izveštaja o novčanim tokovima. U odeljku koji je posve posvećen ćen bilans bilansuu stanja stanja,, prikaz prikazana ana je njegova njegova strukt struktura ura i sadrža sadržajj i razrađ razrađene ene su poj pojedi edine ne najznačajnije stavke. Na isti način prikazan je sadržaj i struktura bilansa uspeha i izveštaja o novčanim tokovima. Za svaki izveštaj dat je primer kako bi trebalo da izgleda, kao i primer izveštaja konkretnog preduzeća. Peto poglavlje bavi se finansijskom analizom. U ovom delu objašnjen je sam pojam finansijske analize, vrste koje postoje, tehnike obavljanja iste, kao i instrumenti i postupci kojima se to postiže. U nastavku ovog poglavlja razrađene su metode finansijske analize, pa je tako dat prikaz i postupak obavljanja racio analize, vizuelne analize, analize pomoću računa pokrića, analize bilansa pomoću neto-obrtnog fonda, „Cash flow“ i „Funds flow“ analize. Objašnjen je mehanizam svake od ovih analiza, kao i način njihovog sprovođenja. Nastavak rada, odnosno njegovo šesto poglavlje bavi se međunarodnim računovodstvenim standardima, njihovim ciljevima, kratkim istorijatom, kao i primenom u našoj računovodstvenoj praksi. Nabrojani su računovodstveni standardi koji se odnose na finansijske izveštaje, a potom je dat prikaz značaja IV direktive na izjednačavanje finansijskih izveštaja. U nastavku šestog poglavlja, prikazani su bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o promenama na kapitalu u skladu sa MRS (Međunarodni računovodstveni standardi). Nakon toga, nastavak poglavlja vezan je takođe za MRS, i prikazano je nekoliko najznačajnijih tačaka i pravila u skladu sa ovim standardima. Revizijski izveštaj kao završni deo postupka finansijskog izveštavanja i nešto što mu daje vrednost i značaj, je tema kojom se bavi sedmo poglavlje. Ukratko je dat opis sadržaja revizijskog izveštaja, njegov značaj i funkcija. U osmom poglavlju prik poglavlju prikazan azan je i opisan značaj i zadaci finansijske finansijske funkcije funkcije u preduzeću. preduzeću. Definicija zadataka finansijske funkcije data je sa aspekta dva autora, ali ono što je zajedničko, i u čemu se svi autori slažu jeste da se zadaci ove funkcije svode na pribavljanje novčanih sredstava, naplatu potraživanja, blagovremenu nabavku i raspodelu dohotka koji je ostvaren poslovanjem. 4



Sledeće, deveto poglavlje je praktičan rad. Dat je primer bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeća „Mas-promet“ d.o.o. iz Novog Sada. Na osnovu ovih podataka, za poslednje tri godine, sastavljen je izveštaj o tokovima gotovine. Takođe, urađena je i finansijska analiza, gde se kroz pokazatelje likvidnosti, rentabilnosti, aktivnosti i pokazatelje finansijske strukture može sagledati poslovanje preduzeća u ovom periodu. Deseto poglavlje predstavlja zaključak ovog rada. Poslednje, jedanaesto poglavlje je spisak literature korišćen prilikom izrade rada.

1. Uvod Istorija računovodstva je stara koliko i sama civilizacija. Računovodstvo predstavlja jednu od najznačajnijih profesija u ekonomiji i poslovanju. Njegov razvoj bio je uslovljen razvojem privrede, s’ jedne strane, i pojavom novca kao merila vrednosti i platežnog sredstva, s’ druge strane. Sve dok su proizvodne snage bile na nivou razvoja naturalne proizvodnje, proizvodnje robe za samog proizvođača, nije se osećala potreba za računovodstvenom evidencijom. Ukoliko je tada i vršena razmena, ona je obavljana putem trampe, roba jedne upotrebne vrednosti razmenjivala se za robu druge upotrebne vrednosti, u istom momentu, zbog čega nisu ni nastajali dužničko-poverilački odnosi i nije ni bilo potrebno evidentirati takvu razmenu. Međutim, kada je razvoj proizvodnih snaga omogućio proizvodnju i za tržište, došlo je i do razvoja trgovine. Tada počinje da se oseća potreba za evidencijom, jer treba znati ko kome i koliko duguje, odnosno ko, koliko i od koga potražuje, s’ jedne strane, i kolika je zarada trgovca, s’ druge strane. Pojavom akumulacije omogućen je razvoj banaka, gde se javljaju kreditni odnosi, a samim tim i potreba za evidencijom, da bi se znali dužnici i poverioci i da bi se utvrdila zarada po osnovu kamate. Tragovi računovodstvene evidencije otkriveni već kod antičkih naroda uglavnom su sa područja bankarskih poslova. Još u XVIII veku p.n.e. u Vavilonu u Zakonu kralja Hamurabija ukazuje se kakva se evidencija morala voditi sa područja dužničko-poverilačkih odnosa. Vremenom se prvo u antičkoj Grčkoj, u bankarskim poslovima, javljaju i koriste dve knjige – „ephemerid“ i „trapezitica grammata“. Prva knjiga koja je predstavljala hronološku evidenciju svih poslovnih događaja, a druga račune (konta) klijenata.1 Potom se prve knjigovodstvene evidencije javljaju u Egiptu i Rimu. U kasnom srednjem veku dolazi do procvata italijanskih gradova i naglog razvoja trgovine, što je uslovilo i nagli razvoj knjigovodstvene evidencije. Najstarija sačuvana poslovna knjiga, odnosno samo njena dva list li staa pot potič ičuu iz 121 1211. godi godine ne.. Zati Zatim m poste postepe peno no dol dolazi azi do prel prelas aska ka sa pros prosto togg na dvojn dvojnoo knjigovodstvo. Najstarija knjiga vođena po metodu dvojnog knjigovodstva potiče iz 1340. godine. 1

Teofanović dr R.: Istorija i teorija knjigovodstva, Beograd, 1958., str. 7

5



„Summa „Summa et Aritmetica, Aritmetica, Geometria, Geometria, Propotioni Propotioni et Proportion Proportionalita alita““ je, zahvaljujući zahvaljujući svom pogla poglavlj vljuu „Parti „Particul culari ariss de Computi Computiss et Script Scripturi uris“ s“ (Detai (Details ls of Account Accounting ing and Recordi Recording) ng) posvećenom dvojnom knjigovodstvu jedna od najvažnijih knjiga ikad napisanih. „Summa“ je bila jedna od prvih knjiga štampanih na Gutembergovoj mašini, što joj je i omogućilo da se raširi po celoj Evropi. Kako je u knjizi i objašnjeno, ako je sve dobro urađeno, knjigovođa može, sabirajući sva dugovanja na desnoj strani i sva potraživanja na desnoj, sastaviti probni bilans, pri čemu zbirovi sa obe strane moraju biti b iti jednaki. U suprotnom, postoji greška koja se mora pronaći ispraviti. Ovaj sistem je bio lak za primenu i ispunjavao je zahteve poslovanja, tako da se vrlo brzo proširio. Savremeno poslovanje zahteva trenutno izveštavanje o aktivnostima i pokazateljima pos poslo lovan vanja ja predu preduze zeća. ća. Trend rend u info inform rmat atič ičkoj koj eri eri je konce koncept ptua uali lizac zacij ijaa i impl implem emen enta taci cija ja računovodstva kao informacionog sistema u vidu baze podataka, koji obuhvata sve kvantitativne i kvalitativne aktivnosti kompanije. Konkretno, finansijsko izveštavanje ima istoriju dugu više od 170 godina. Tokom ovog perioda, sve do danas, razvoj finansijskih izveštaja je išao uzlaznom putanjom. Međutim, dva finansijska izveštaja, čija je vrednost sve do danas ostala neosporena su Bilans stanja i Bilans uspeha. Dugi niz godina primarni finansijski izveštaj bio je Bilans stanja, služeći pri tome, prvenstveno interesima poverilaca i kreditora, koji su u njemu pronašli instrument za obračun kapaciteta pokrića dugova. Početkom XX veka, bilans počinje služiti i drugim svrhama, u prvom redu potrebama menadžmenta preduzeća, koji je u njemu pronašao finansijski izveštaj koji prezentuje salda realnih tokova, kao i salda monetarnih tokova. Drugi finansijski izveštaj, Bilans uspeha takođe ima bitnu funkciju – a to je da služi analizi procesa stvaranja bogatstva od strane preduzeća, kao i, s druge strane, sučeljavanju prodate proizvodnje i odnosne potrošnje, dopunjeno rezultatima vanrednih operacija iz kojih proizilazi periodični rezultat, kao osnova kontrole poslovnog procesa, polaganja računa, oporezivanja i obračuna statističkih agregata. Prateći razvoj računovodstva, što se glavnog cilja bilansa tiče, razvile su se tri bilansne teorije, odnosno tri shvatanja, i to: • • •

statičko, dinamičko, i organsko.

Savr Savrem emena ena račun računov ovods odstv tvena ena nauka nauka se ugl uglavn avnom om teme temelj ljii na osno osnovam vamaa dinam dinamič ičko kogg shvatanja bilansa. Glavna Glavna svrha svrha bilans bilansa, a, po statič statičkom kom shvata shvatanju nju,, je utv utvrđi rđivan vanje je imo imovin vinsko skogg pol položaj ožajaa preduzeća. Vremenom su se izdvojile dve forme statičke teorije bilansa, i to: starije (nerazvijeno) i novije (razvijeno) shvatanje bilansa. Da bi se utvrdio pravi uspeh konkretnog preduzeća, potrebno je na kraju njegovog poslovnog života sastaviti totalni račun uspeha, u kome su svi prihodi identični primanjima, a 6



rashodi izdvajanjima. Različiti interesi nalažu preduzeću potrebu razlaganja ukupnog poslovnog života na periode što će usloviti sastavljanje periodičnog računa uspeha. Problem je prisutan kod izračunavanj izračunavanjaa periodičnog periodičnog rezultata za pojedine pojedine periode razloženog razloženog ukupnog poslovnog života, odnosno za kraće vremenske periode, iz prostog razloga, što u njima svi poslovi nisu dovedeni do finala, u smislu da sva primanja i izdvajanja nisu dospela, u periodu koji se posmatra. Problem je rešen na taj način, što je Schmalnbach (čuveni nemački profesor, tvorac dinamičkog shvatanja bilansa) pored niza “izdaci-primici”, uveo i niz “rashodi-prihodi”. Ako se razume prethodno stanje, odnosno prošlo poslovanje, to je prvi korak za analizu postojećeg stanja i pripremu za buduće poslovanje. Naime, ukoliko smo upoznati sa sadašnjom finansijskom situacijom, daleko je lakše kroz analizu finansijskih izveštaja razmotriti moguće pravce budućeg poslovanja preduzeća. Kako bi se u vođenju finansijske politike preduzeća bilans posmatrao kao dinamička kategorija, primenjuje se sistem analize više uzastopnih bilansa stanja. Jedino takva finansijska analiza daje osnovu za realnije zaključke, što je važno za pravilno vođenje finansijske politike preduzeća.

2.Finansijski menadžment 2.1. Predmet izučavanja finansijskog menadžmenta Finansijs Finans ijski ki menadžm menadžment ent je naučna naučna discip disciplin linaa koj kojaa se bavi teorij teorijom om i metodol metodologi ogijom jom finansijskog upravljanja preduzeća u tržišnoj privredi. Predmet finansijskog menadžmenta je ispitivanje međuzavisnosti poslovnog rezultata preduzeća i efikasnosti u korišćenju angažovanog (sopst (sopstveno venogg i tuđ tuđeg) eg) kapital kapitala. a. Fin Finans ansijs ijski ki menadžm menadžment ent bavi se pronal pronalažen aženjem jem i primen primenom om optimalnih rešenja u pribavljanju i upotrebi finansijskih sredstava u cilju ostvarenja pozitivnih poslovnih efekata. Prema tome, predmet proučavanja finansijskog menadžmenta je, kako pribavljanje kapitala za poslovanje uz iznalaženje najpovoljnijih uslova, tako i upotreba kapitala koja će doneti očekivane finansijske rezultate. Ključni zadatak je sagledavanje efekata korišćenja sopstvenog i tuđeg (pozajmljenog) kapitala. Finansijski menadžment obuhvata sledeća područja finansijskog upravljanja preduzeća: 1. 2. 3. 4. 5.

finans finansijs ijsku ku analizu analizu,, planira planiranje nje i kontrol kontrolu; u; upravl upravljan janje je obrtnim obrtnim kapital kapitalom; om; upravljanje upravljanje fiksnim fiksnim kapital kapitalom om i planiranje planiranje investicija; investicija; izbor izbor i struk struktur turuu izvora izvora fina finansi nsiran ranja; ja; strukturu, strukturu, cenu kapital kapitalaa i procenjivanj procenjivanjee imovine imovine preduzeć preduzeća. a.

Finansijs Finans ijski ki menadžm menadžment ent povezan povezan je sa teorij teorijom om bilans bilansaa preduz preduzeća, eća, računo računovods vodstvo tvom, m, ekonomikom preduzeća, tehnologijom, informatikom, monetarnim i javnim finansijama i drugim ekonomskim disciplinama.2 2

Hrustić H.: Finansijski mendžment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str.4

7



Kao posebna ekonomska disciplina, finansijski menadžment razvio se početkom prošlog veka. Njegovom razvoju doprineli su razvoj institucija tržišta kapitala, usavršavanje finansijskih instrumenat instrumenataa i unapređenje unapređenje finansijske finansijske prakse. prakse. Kao akademski akademski predmet, predmet, u savremenom savremenom smislu, pojavio se tek krajem pedesetih godina prošlog veka. Naime, period posle Prvog svetskog rada karakteriše nagli razvoj akcionarskih društava, odnosno akcionarskog vlasništva. Akcionari su zainteresovani za poslovanje preduzeća, jer očekuju prinos u obliku dividende i povećanje kapita kapitala. la. Za uspeh uspeh preduze preduzeća ća su zainte zainteres resovan ovanee i finans finansijs ijske ke instit instituci ucije, je, koj kojee preduze preduzeće će 3 snabdevaju kapitalom ili posreduju u ovom ovo m poslu. Sve Sve to uslo uslovi vilo lo je značaj značaj odgov odgovor orno nost stii menad menadže žera ra za uspe uspehh predu preduze zeća. ća. Pose Posebn bnaa odgovornost bila je prema akcionarima i kreditorima, koji su uložili velike sume kapitala u preduzeća. Menadžeri su zainteresovani za uspeh preduzeća zbog sopstvene zarade i radi sticanja i jačanja svog poslovnog ugleda, a često su istovremeno i u ulozi akcionara preduzeća. Iz svih navedenih razloga nastala je potreba za korišćenjem naučnih metoda u donošenju finansijs finansijskih kih odluka i uopšte upravljanja upravljanja poslovanjem. Na taj način, razvoju razvoju finansija finansija preduzeća doprineo je i razvoj kvantitativnih metoda i modela tako da su preduzeća počela da koriste matematičke metode i modele pri donošenju finansijskih i investicionih odluka. Smatra se da su osnove savremene teorije finansijskog menadžmenta postavljene krajem 50-tih godina prošlog veka. Savrem Savremeni eni pristu pristupp finans finansijs ijskog kog menadžme menadžmenta nta ogl ogleda eda se u sistem sistemati atičnom čnom pristu pristupu pu u donošenju odluka. Pri tome je važna vrsta i visina kapitala koje preduzeće treba da pribavi i način finansiranja, upotreba, ulaganje i finansijska struktura kapitala, usmerenog ka ostvarivanju dugoročnih ciljeva preduzeća.4 Upravljanje poslovanjem preduzeća obuhvata i problematiku u vezi sa razmatranjem brzine i obima rasta preduzeća i u kojem bi obliku preduzeće trebalo da drži svoju imovinu i kakva bi trebalo da bude struktura kapitala. Odgovori na postavljena pitanja podrazumevaju definisanje osnovnih finansijskih ciljeva, kvalitetnu informacionu osnovu za donošenje odluka kao i potpuno uvažavanje koncepta cene kapitala. U osnovi, ključni zadatak finansijskog menadžmenta jeste analiza gotovinskog toka kako bi se obezbedila likvidnost preduzeća da odgovori na svoje obaveze. Upravljanje preduzećem je delatn delatnost ost koj kojaa proizi proizilaz lazii iz finans finansij ijske ske funkci funkcije, je, čiji čiji je osnovni osnovni cilj cilj ostvar ostvarenj enjee planir planirani anihh poslovnih rezultata. Finansijske funkcije u upravljanju poslovanjem preduzeća su raznovrsne, počevši od procene prihoda, gotovinskog toka, troškova i drugih veličina. Upravo zbog toga finansijski menadžment ima dinamičnu ulogu u razvoju savremenog preduzeća. Generalno, zadaci finansijskog menadžmenta svode se na analizu finansijskih informacija i utvrđivanje obima i finansijske strukture kapitala. Analiza finansijskih informacija je analitička interp interpret retaci acija ja raspol raspoloživ oživih ih inform informaci acija ja na bazi koj kojih ih se može može doneti doneti ocena ocena o postoj postojećem ećem 3

Krasulja D., Ivanišević M., Poslovne finansije, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2001. str. 3 4 Solomon E., The Theory of Financial Management, Columbia University Press, New York, 1963. p. 8

8



finansijskom stanju preduzeća, o mogućnostima razvoja poslovanja i načinima pribavljanja dodatnih izvora finansiranja. Utvrđivanje obima i strukture kapitala vezano je za aktivu i pasivu bilansa stanje koja pokazuje vrednost i strukturu ulaganja kapitala preduzeća. U toj strukturi zastupljena je određena proporcija između obrtnog i fiksnog kapitala da bi poslovni kapaciteti preduzeća bili efikasno korišćeni. Finansijska struktura kapitala sadržana je u aktivi bilansa stanja. Prvo, za finansijsku strukturu bitna je odluka o kombinaciji između sopstvenog i pozajmljenog kapitala, budući da od uspešnosti te kombinacije zavisi i stepen tekuće likvidnosti. Drugo, izbor pojedinačnih izvora finansiranja, kratkoročnih i dugoročnih, može da bude opredeljujući za ostvarenje odgovarajuće visine dobiti i budućih ciljeva preduzeća. Tako je centralno pitanje u razvoju finansija preduzeća postalo donošenje optimalnih odluka sa aspekta sadašnje i buduće pozicije preduzeća.

2.2. Ciljevi finansijskog poslovanja

Ostvar Ostvarenj enjee dobiti dobiti (profi (profita) ta) koj kojim im bi se uvećao uvećao postoj postojeći eći kapital kapital je osnovn osnovnii mot motiv iv i najvažniji najvažniji cilj finansijs finansijskog kog poslovanja. poslovanja. Uspešnim poslovanjem poslovanjem treba da se obezbede obezbede prihodi prihodi za pokriće rashoda, neto dobit, rentabilno poslovanje, i iznos gotovine za raspodelu vlasnicima, ali i za nova ulaganja radi razvoja poslovanja i jačanja konkurentnosti na tržištu. Svako preduzeće, da bi ostvarilo pozitivne finansijske rezultate, zainteresovano je za efikasno poslovanje. Uspe Uspeša šann fina finans nsij ijsk skii mena menadž džme ment nt tešk teškoo je zami zamisl slit itii bez bez pozn poznav avan anja ja meto metoda da za izračunavanje dobiti pri promeni uslova poslovanja i pravilnog tumačenja dobijenih rezultata, što čini osnovu za donošenje pravilnih finansijskih odluka. Upravljanje finansijama obuhvata povećanje plasmana sredstava na finansijskom tržištu, imovine za investiranje, upravljanje tokovima gotovine i donošenje optimalnih investicionih odluka i odluka o raspodeli dividendi. Maksimalno povećanje kapitala i efikasno upravljanje gotovinom odlučujući je kriterijum za ocenu uspešnosti upravljanja poslovanjem.5

2.3. Pojam i uloga finansijskog menadžera Finansijski menadžer ima veliku odgovornost i ulogu u donošenju finansijskih odluka. Primarna uloga finansijskog menadžera je donošenje poslovnih odluka čiji bi rezultat trebalo da bude ostvarenje odgovarajućeg iznosa gotovine za nesmetano tekuće poslovanje i za investiranje, povećanje kapitala i usmeravanje odgovarajućeg iznosa gotovine za akumulaciju ili za isplatu dividendi.6 Finansijski menadžer je odgovoran za odluke koje su u vezi sa pribavljanjem gotovine na finansijskom tržištu, investiranje gotovine ili kapitalno budžetiranje, i ostvarenje priliva gotovine kao rezultata poslovanja. Korporacijsku kontrolu u suštini čini nadležnost u donošenju finansijskih i investicionih odluka.

5 6

Hrustić H.: Finansijski mendžment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str.12 Hrustić H.: Finansijski mendžment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str.12

9



Postoje različiti interesi koje menadžer mora da uvaži i da reši, počevši od interesa vlasnika kapitala, zaposlenih, dobavljača, kupaca, državnih organa, i drugih. Posao finansijskog menadžera pokrivaju različite aktivnosti koje bi se mogle kategorizovati na tri oblasti:   

finansijsko poslovanje; investiranje; finansijske usluge.

Za finansijsko poslovanje značajna je finansijska analiza, analiza troškova, i aktivnosti upravl upravljan janja ja got gotovi ovinom. nom. Fi Finans nansijs ijske ke usluge usluge obuhvat obuhvataju aju finans finansijs ijsko ko planir planiranj anje, e, ukl uključ jučuju ujući ći i kadrovsko planiranje, obezbeđenje sredstava za nesmetano poslovanje, organizovanje procesa rada, poslove blagovremene naplate potraživanja od kupaca, investiranje, finansijski konsalting ili savetovanje, finansijsko informisanje, vođenje i kontrolu poslovanja.

3. Finansijska funkcija preduzeća 3.1. Zadaci finansijske funkcije U literaturi su prisutni različiti pristupi definisanja zadataka finansijske funkcije. Tako je jedno od prvih gledišta u vezi sa zadacima finansijske funkcije dao dr Simon Babić, koji ističe da se zadaci svode na pribavljanje novčanih sredstava za prve nabavke i predujmove radnicima, zatim na naplaćivanja potraživanja koja se javljaju u vezi sa prodajom, i na podmirivanje obaveza u vezi sa nabavkama i raspodelom dohotka ostvarenog poslovanjem. Slične navedenim zadacima finansijske funkcije navodi dr Stevan Kukoleča, koji smatra da finansijska funkcija u preduzeću treba da obavlja: • •

pripremu i obezbeđenje izvora finansiranja, snabdevanje potrebnim finansijskim sredstvima svih službi u preduzeću kojima su ta sredstva potrebna za obavljanje njihove aktivnosti u okviru procesa reprodukcije.

Savrem Savremeni eni uslovi uslovi poslov poslovanj anjaa preduze preduzeća ća imali imali su poseban poseban uticaj uticaj na sveobuh sveobuhvatn vatnije ije defi defini nisa sanj njee zada zadata taka ka fina finans nsij ijsk skee funk funkci cije je.. Osno Osnovni vni zadaci zadaci fina finans nsij ijsk skee funkc funkcij ijee treba treba da obuhvataju aktivnosti koje se odnose na: • • •

• •

pribavljanje novčanih sredstava potrebnih za normalan tok poslovanja preduzeća, korišćenje novčanih sredstava u poslovanju preduzeća, usklađivanje dinamike priliva novčanih sredstava sa rokovima dospeća obaveza plaćanja prema njihovim izvorima, regulisanje novčanih tokova i praćenje finansijskih odnosa u preduzeću, kontrola upotrebe novčanih sredstava u kružnom toku preduzeća.

Prema gore navedenih pet osnovnih zadataka finansijske funkcije prisutan je i veći broj, uslovno rečeno, sporednih zadataka finansijske funkcije. 10



Pribavljan Pribavljanje je novčanih sredstava sredstava preduzeća preduzeća se javlja javlja kao prvi zadatak finansijske funkcije koji koji proi proizi zila lazi zi iz zaht zahtev evaa da se obez obezbe bede de novč novčan anaa sred sredst stva va iz sops sopstv tven enih ih izvo izvora ra,, tj. tj. samofinansiranjem, a da se samo dodatna novčana sredstva obezbeđuju iz tuđih izvora. Pri pribavljanju novčanih sredstava finansijska funkcija treba da vodi računa o sledećim stvarima: • • • • • •

količini novčanih sredstava koje pribavlja, dinamici pribavljanja dinamici pribavljanja novčanih sredstava, dinamici vraćanja novčanih sredstava, uslovima pribavljanja novčanih sredstava (visini naknade), potencijalnim izvorima vraćanja novčanih sredstava, izboru optimalno najpovoljnijih kombinacija izvora sredstava.

U okviru drugog zadatka finansijske funkcije, koji se odnosi na korišćenje novčanih sredstava, neophodno je izvršiti isplatu obaveza nastalih po osnovu nabavke sredstava za proizvodnju (dobavljačima za isporučene robe i usluge), isplata akontacije ličnih dohodaka, isplate anuiteta na kredite za trajne potrebe, devizna plaćanja, kreditiranje kupaca i oročavanje sredstava kod poslovnih banaka. Treći zadatak finansijske funkcije podrazumeva likvidnost preduzeća. Iskustva iz prakse pokazuju da se uspešnost rada finansijske funkcije meri upravo stepenom likvidnosti, odnosno nelikvidnosti preduzeća. Međutim, nelikvidnost preduzeća može biti izazvana i poremećajima u robnim tokovima, tako da se dejstvom finansijske funkcije to može privremeno otkloniti. Upravo zbog toga, za otklanjanje nelikvidnosti je neophodna angažovanost svih funkcija preduzeća. Uzroci nelikvidnosti su mnogobrojni, kao i mogućnosti moguć nosti njihovog otklanjanja. Četvrti zadatak finansijske funkcije odnosi se na regulisanje finansijskih tokova, kao i na praćenje izvršenja finansijskih odnosa u preduzeću. Finansijski odnosi su posledica kretanja robnih ili novčanih sredstava. Četvrti zadatak finansijske funkcije se odnosi na: • • •

ulaganje viškova kratkoročnih i dugoročnih slobodnih novčanih sredstava, podmirivanje kratkoročnih i dugoročnih potreba za novčanim sredstvima , korišćenje sredstava iz zajedničkih fondova (za razvoj, istraživanje, propagandu, solidarnost) formiranih na nivou preduzeća, holding organizacija.

Svako ulaganje treba da bude propraćeno od strane finansijske funkcije i treba težiti da se ono realizuje na najbolji mogući način što podrazumeva najefikasniji način. Sve manjkove i viškove slobodnih novčanih sredstava treba uložiti u sopstvene dopunske programe, a tek posle ih eksterno plasirati. Peti zadatak finansijske funkcije obuhvata kontrolu koja podrazumeva racionalne upotrebe novčanih sredstava. Pri kontroli upotrebe novčanih sredstava treba staviti naglasak na sledeće činjenice: •

da li se koriste novčana sredstva u poslovanju preduzeća u smislu zakonskih propisa i akata poslovne politike preduzeća 11


•


da li se koriste novčana sredstva racionalno u svim fazama procesa reprodukcije.

Pozitivni primeri iz prakse pokazuju da se zadaci finansijske funkcije mogu podeliti u dve osnovne grupe: 1. primar primarne ne zadat zadatke, ke, koj kojii obuhva obuhvataj taju: u: • • •

pribavljanje novčanih sredstava, upotrebu (ulaganje) novčanih sredstava, usklađivanje roka i mobilizacije sredstava i rokova raspoloživosti izvora

2. sekunda sekundarne rne zada zadatke tke,, koji koji obuhv obuhvata ataju: ju: • • • • • •

disponiranje novca, kontrolu novčanih dokumenata i nadzor racionalne upotrebe sredstava, vođenje operativne evidencije, finansijsko planiranje, finansijsku analizu, finansijsko informisanje7

4. Finansijsko izveštavanje u našoj zemlji Iz cilj ciljev evaa i zadat zadatak akaa knj knjig igov ovods odstv tvaa i bila bilans nsaa proi proizi zila laze ze zaht zahtevi evi za fina finans nsij ijsk skim im izvešt izveštavan avanjem jem.. Instru Instrumen menti ti koj kojii treba treba da zadovol zadovolje je određen određenee pot potreb rebee podređ podređeni eni su ovi ovim m ciljevima i zadacima. Knjigovodstvo i bilans nemaju svoje samostalne ciljeve, već treba da zadov zadovol olje je zaht zahteve eve razl različ ičit itih ih koris korisni nika ka.. Sušt Suštin insk skii posm posmat atra rano no,, svi svi oni koji koji se koris koriste te informacijama sadržanim u instrumentima finansijskog izveštavanja su: interni (u poslovnom subj subjek ektu tu)) i ekste ekstern rnii (van (van posl poslovn ovnog og subj subjek ekta ta)) kori korisn snic ici. i. Zaht Zahtev evii broj brojni nihh kori korisn snik ikaa (u računovodstvenoj teoriji i praksi) zadovoljavaju se putem sledećih obrazaca: Bilansa stanja, Bila Bilans nsaa uspeh uspeha, a, Izveš Izvešta taja ja o novča novčani nim m tokov tokovim imaa (Bil (Bilans ans toko tokova va got gotovi ovine) ne),, Izve Izvešt štaj ajaa o promen promenama ama na kapita kapitalu, lu, Napome Napomena na uz finans finansijs ijske ke izvešt izveštaje aje.. Pom Pomenu enuti ti dokumen dokumenti ti zajedn zajednoo struktuiraju godišnji (završni) račun. Finansijski izveštaji čine osnovnu sadržinu baze finansijskih izveštaja i izvor podataka za Registar podataka o bonitetu koji se vodi u Narodnoj banci Srbije i predstavljaju značajni element u sistemu makroekonomskog informisanja na nivou zemlje.8

4.1. Godišnji (završni) račun 9 7

Rodić J., Marković I.: Poslovne finansije sa programom finansijske konsolidacije , Beograd, 1986., str. 3 Izvor: www.nbs.yu 9 Dmitrović Šaponja Lj., Petković Đ., Jakšić D.: Računovodstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 2007. str . 435 8

12



Skup više osnovnih dokumenata kojima se prikazuje ekonomska situacija poslovnog subjekta subjekta smatra smatra se godišnjim godišnjim (završnim) računom. računom. Njime se vrši svođenje računa o efikasnosti efikasnosti pos poslo lovan vanja ja za prot protek eklu lu godi godinu nu.. Godi Godišn šnji jim m raču računom nom se prav pravii godi godišn šnji ji pros prosek ek sa cilj ciljem em sagledavanja uspešnosti rada i obezbeđenja uslova za korektivne akcije u budućim obračunskim perio periodima dima,, pri tom imajuć imajućii u vid viduu kontin kontinuit uitet et poslov poslovanj anjaa u dužem dužem vremen vremenskom skom period periodu. u. Mogućnost za korektivne akcije ne bi postojala ukoliko bi se efikasnost poslovanja sagledavala na kraju životnog ciklusa rada poslovnog subjekta. Godišnjim računom menadžment polaže račune o svom radu pred vlasnicima kapitala. Značaj mu je takođe bitan i za sagledavanje poštovanja zakonitosti u poslovanju poslovnog subjekta. Svaki poslovni subjekt na kraju poslovne godine sastavlja godišnji račun. Kod nas se on sastavlja na dan 31.12. tekuće godine. U svetu se poslovna godina završava različito. U najvećem broju zemalja to je 31.12., ali u nekima je to i: 31.03.; 30.06.; 30.09. tekuće godine, itd. Izrada završnog računa ne vrši se samo na kraju godine (kao tekućeg poslovnog perioda) već i kod statusnih promena (razdvajanja, spajanja, stečaj, likvidacija, sanacija, itd.). Prez Prezent entac acij ijaa i obel obelod odanj anjiv ivan anje je fina finans nsij ijsk skih ih izve izvešt štaj ajaa pred predvi viđe đena na je Zakono Zakonom m o računovodstvu i reviziji, kojim je propisano da pravno lice i preduzetnik sastavljaju i prezentuju finansijske izveštaje za tekuću poslovnu godinu sa stanjem na dan 31.12. tekuće godine. Svi obveznici revizije iz člana 30. Zakona obavezni su da Bilans stanja i Bilans uspeha, Izveštaj o novčani novčanim m tok tokovi ovima, ma, Izvešt Izveštaj aj o promen promenama ama na kapita kapitalu, lu, zajedn zajednoo sa mišlje mišljenje njem m revizo revizora, ra, obelodane najkasnije do datuma isteka sedam kalendarskih meseci tekuće godine u sredstvima javnog informisanja ili putem Web Web site-a. Godišnjim računom se na kraju poslovne godine utvrđuje stanje sredstava i izvora sredstava, kao i rezultat poslovanja za proteklu godinu. Godišnji račun sastavlja se na osnovu podata podataka ka utv utvrđe rđenih nih inv inventa entaris risanj anjem em i usklađ usklađeni enihh sa knj knjigo igovods vodstve tvenim nim stanjem stanjem.. Stoga, Stoga, pre sastavljanja godišnjeg računa je neophodno izvršiti usklađivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem, tj. izvršiti tzv. predzaključna knjiženja.

4.2. Predzaključna knjiženja Na kraju godine, nakon knjigovodstvenog obuhvatanja svih poslovnih događaja neophodno je sačiniti godišnji račun. Njegova izrada iziskuje sprovođenje tzv. predzaključnih knjiženja, koja imaju za cilj da usklade knjigovodstveno sa stvarnim stanjem. Tekućim knjiženjima ne mogu se obuhvatiti sve promene vrednosti sredstava (aktive) i izvora sredstava (pasive), npr. kaliranje, kvar, kvar, lom, manjkovi, itd., usled čega dolazi do neslaganja neslaganja između knjigovodstvenog knjigovodstvenog i stvarnog stvarnog stanja stanja.. Knjigo Knjigovod vodstv stveno eno stanje stanje treba treba da bude bude veran veran odraz odraz stvarn stvarnog og stanja stanja.. Predza Predzaklj ključn učnaa knjiženja obuhvataju: • •

vremensko razgraničenje rashoda i prihoda između prethodne i naredne godine, knjigovodstveno obuhvatanje viškova i manjkova, 13


• • • • •


knjigovodstveno obuhvatanje otpisa nekretnina, postrojenja i opreme, knjigovodstveno obuhvatanje neplativih spornih potraživanja, razvijanje aktivno - pasivnih i pasivno - aktivnih računa, usklađivanje sintetičke i analitičke evidencije, prečišćavanje mešovitih računa.

5. Finansijski izveštaji – strukturni elementi završnog računa Finansijski izveštaj čini set propisanih obrazaca, u kojima obveznik, prema Zakonu o račun računov ovods odstv tvuu i revi revizi ziji ji,, daje daje prik prikaz az svog svog finan finansi sijs jsko kogg polo položa žaja ja i posl poslovn ovnih ih prome promena na u izveštajnoj godini. Prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja, obveznici revizije primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MRS/MSFI), a mala pravna lica, ogranci stranih pravnih lica i preduzetnici preduzetnici – Pravilnik Pravilnik o načinu priznavanja priznavanja i procenjivanj procenjivanjaa imovine, imovine, obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Službeni glasnik RS“, br. br. 106/06). Saglasno računovodstvenoj regulativi, finansijski izveštaj velikog i srednjeg pravnog lica i ogranaka stranog pravnog lica sadrži: • • • • • •

Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o tokovima gotovine, Izveštaj o promenama na kapitalu, Statistički aneks, i Napomene uz finansijske izveštaje. Finansijski izveštaj malog pravnog lica, ogranaka stranog pravnog lica i preduzetnika,

sadrži: • • •

Bilans stanja, Bilans uspeha, i Statistički aneks.

Finansijski izveštaji se sastavljaju uz poštovanje načela nastanka poslovnog događaja i načela stalnosti poslovanja i moraju imati određena kvalitativna obeležja (razumljivost, važnost, značajn značajnost ost,, pouzdan pouzdanost ost,, blagov blagovrem remenos enost) t) koj kojaa ih čine čine korisn korisnim im za donošen donošenje je ekonoms ekonomskih kih odluka. Cilj finansijskog izveštavanja jeste da obezbedi informacije o finansijskom položaju i uspešnosti poslovanja obveznika koje su značajne za korisnike finansijskih izveštaja prilikom donošenja ekonomskih odluka.

14



Kori Korisn snic icii info inform rmac acij ijaa koje koje su sadr sadržan žanee u fina finans nsij ijsk skim im izveš izvešta taji jima ma su sada sadašn šnji ji i potencijalni vlasnici, poverioci, kreditori, dobavljači, kupci, zaposleni, državni organi i šira javnost. Vlas Vlasni nici ci,, inve invest stit itor ori, i, banke banke,, drža država, va, mena menadže džeri ri,, dire direkt ktor orii i svi svi zapo zaposl sleni eni u razni raznim m preduzećima zainteresovani su za poslovni uspeh preduzeća. Iz tog razloga prate poslovanje preduzeća preko finansijskih izveštaja, koji se daju na uvid nezavisnim revizorskim firmama da bi se potvrdila njihova ispravnost i tačnost. Finansijski izveštaji sa svojim pozicijama daju uvid u finansijsko stanje preduzeća. Finansijski izveštaji pokazuju, sa knjigovodstvenog aspekta, vrednost imovine preduzeća i obaveza u određenom periodu.

5.1. Bilans stanja (Balance sheet) Bilans stanja pruža informacije koje se tiču likvidnosti i solventnosti preduzeća određenog dana. Analiza likvidnosti uključuje poređenje kratkoročne sposobnosti kompanije da zaradi novac i kratkoročnih potraživanja koja ima. Likvidnost pokazuje sposobnost kompanije da odgovori redovno na potraživanja i obaveze koje moraju biti podmirene u narednih godinu dana. Likvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potencijalne kreditore.10 Sredstva sa kojima preduzeće posluje se prikazuju u bilansu stanja. Reč bilans potiče od latinske reči ''bilanx libra'', što znači vaga sa 2 tasa. Bilansom se polaže račun o pozitivnim i negativnim rezultatima, uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduzeća. Bilans stanja je složen i sastoji se iz računa odnosno salda računa aktive i pasive. Bilansne pozicije predstavljaju u bilansu vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnoteža, koja se vidi po tome što je vrednost vrednost svih pozicija pozicija na levoj strani strani u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom: aktiva = pasiva, što izražava kvantitativnu kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane bilansa. Ukoliko Ukoliko bilans stanja stanja nije u ravnoteži, ravnoteži, to znači da bilans i ne postoji. Ukoliko finansijski finansijski rezultat rezultat nije raspodeljen raspodeljen,, on se iskazuje u bilansu bilansu stanja, stanja, čime se uspostavlja uspostavlja ravnoteža ravnoteža između aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja višak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi. 10

B.Stanko, T.Zeller, Understanding of Corporate Annual Report , 2003, John Willey & Sons,

p.32 15



Bilans može biti prikazan u vidu jednostranog računa, pri čemu se prvo prikazuje aktiva, a ispod nje pasiva; ili u vidu dvostranog računa, pri čemu se levo prikazuje aktiva, a desno pasiva. Bilansne Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja stanja za preduzeća preduzeća raščlanjene raščlanjene su prema principu rastuće rastuće likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu rastuće dospelosti. To znači da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje čine stalnu imovinu od stavki koje čine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najveći stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najduži rok dospelosti, odnosno najkraće su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima. Postoji ustaljena ili propisana forma, sadržaj i raspored pozicija bilansa, koja se naziva bilansna šema. Formom bilansa određuje se broj kolona, njihov naziv, smeštaj aktive i pasive, kao i razmeštaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive. Najprostije rečeno, bilans stanja je izveštaj o onome što preduzeće poseduje i što duguje u određenom vremenskom trenutku. Razlika između onoga što preduzeće poseduje i onoga što akcionarski kapital . Kao što je jedan od ciljeva kompanije da poveća duguje, predstavlja akcionarski profitabilnost, drugi je da poveća akcionarski kapital. ka pital. U suštini su oni usko povezani. Dakle, Dakle, bilans bilans stanja stanja je finans finansijs ijski ki izvešt izveštaj aj koj kojii pokazuj pokazujee finans finansijs ijsko ko stanje stanje,, odnosno odnosno vrednost imovine i izvore imovine preduzeća na određeni dan za određeni period. Imovina Imovina koja se lako ili u bliskoj bliskoj budućnosti može pretvoriti pretvoriti u gotovinu gotovinu ili novac, naziva se tekuća ili obrtna imovina. Gotovina, hartije od vrednosti, dospela potraživanja i zalihe su tekuća imovina. Od svih navedenih oblika tekuće imovine očekuje se da se u periodu do godinu dana mogu pretvoriti (konvertovati) u gotovinu. Druga vrsta imovine je fiksna ili stalna imovina, koja se u poslovnom procesu ne može pretvoriti u gotovinu odmah ili u roku do godinu dana, ili u toku jednog obračunskog perioda, ali se upotrebom ili korišćenjem ove imovine u poslovanju stvara gotovina. Fiksna imovina je materijalne prirode, poput opreme ili fabrike, ili nematerijalne, kao što je patent, idejni projekat, kompjuterski projekat, itd. Akci Akcion onar arsski kapi kapita tall (Equi Equity ty)) je „udeo udeo““ akci akcion onar araa u komp kompan anij ijii izmer zmeren en po računo računovods vodstven tvenim im pravil pravilima ima.. Kao što je već rečeno rečeno,, zove se i knj knjigo igovods vodstve tvena na vrednos vrednostt kompanije. U računovodstvu je akcijski kapital uvek imovina umanjena za obaveze ; to je takođe zbir ukupnog kapitala koji su platili akcionari, plus svaka dobit koju kompanija zaradi od svog početka, minus dividende koje su isplaćene akcionarima. Dobit se može ostvariti u bilo kom periodu, i akcijski kapital će u bilansu pokazati porast, i obrnuto. Vremenom, odeljak za akcijski kapital u bilansu stanja pokazuje akumulaciju dobiti ili gubitaka u poslovanju; stavka se zove neraspoređena dobit (gubici). 11 Tekuće obaveze, kao što su dospeli računi na naplatu, su obaveze koje zahtevaju isplatu sa računa preduzeća u okviru tekuće godine poslovanja. Dugoročne obaveze su dugovi koji dospevaju na naplatu nakon isteka perioda od godinu dana.

11

Karen Berman and Jou Knight with John Case: Financial Intelligence, Business Literacy Institute, INC Harvard Business School, Boston, 2006. p. 88

16



5.1.1. Struktura bilansa stanja U bilansu stanja imovina se iskazuje u levoj koloni – aktivi (assets), a izvori te imovine u desnoj koloni – pasivi (liabilities and shareholders equity). Ukupan iznos imovine (aktive) jednak je iznosu zbira obaveza i sopstvenog kapitala (pasive). U aktivi se imovina grupiše prema funkciji. Aktivu čine: •

•

• •

fiksna ili stalna imovina (osnovna sredstva, nematerijalna ulaganja i dugoročna finansijska ulaganja – hartije od vrednosti); obrtn obrtnaa imov imovin inaa il ilii kapi kapita tall (zal (zalih ihe, e, mater materij ijal al,, got gotovi ovi proi proizv zvodi odi,, nedov nedovrš ršena ena proizvodnja, kratkoročna potraživanja – kupci, kratkoročna finansijska ulaganja – hartije od vrednosti, menice, novčana sredstva – gotovina); aktivna vremenska razgraničenja; gubitak iz ranijih godina i gubitak iz tekuće godine.

U pasivi se izvori imovine ili kapitala grupišu prema nameni za koju su pribavljeni. Pasivu čine: • • •

• •

osnovni kapital – akcionarski ili sopstveni kapital; dugoročne obaveze – krediti, hartije od vrednosti; kratkoročne obaveze (dobavljači, čekovi, menice i ostale kratkoročne hartije od vrednosti, avansi, ostale kratkoročne obaveze iz poslovanja); pasivna vremenska razgraničenja; neraspoređena dobit iz tekuće godine.

Bilans stanja pokazuje veličinu kapitala, kvalitet i izvore kapitala kroz strukturu aktive i pasive. Do povećanja aktive i pasive se dolazi novim prilivom sredstava, što menja kvantitet i kvalitet izvora imovine. Svaki novi odliv sredstava dovodi do smanjenja aktive i pasive. Zato je bilans stanja snimak imovine preduzeća i novčanih izvora korišćenih za nabavku te imovine.12 Postoje dva tipična formata bilansa stanja. Tradicionalni model pokazuje aktivu na levoj polovini strane, a obaveze i akcijski kapital na desnoj, s’ obavezama na vrhu. Manje tradicionalni format stavlja aktivu na vrh, obaveze u sredinu, a osnivački kapital u dno strane. Kakav god da je format, bilans ostaje isti: aktiva mora biti jednaka zbiru obaveza i akcijskog kapitala. Često bilans stanja pokazuje uporedne cifre za, recimo, 31. decembar poslednje godine i 31. decembar prethodne godine. Struktura Bilansa stanja13

12 13

Hrustić H.: Finansijski mendžment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str.20 Hrustić H.: Finansijski mendžment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str.19

17



1. Tekuća ili obrtna imovina: Gotovina i hartije od vrednosti Prilivi – potraživanja od kupaca Zalihe + 2. Fiksna ili stalna imovina: Osnovna sredstva Nematerijalna imovina

1. Tekuće obaveze Isplate Kratkoročni dug + = 2.Dugoročne obaveze +

3.Sopstveni kapital

Primer – Bilans stanja trgovinskog preduzeća „Trade Market“ a.d. na dan 31.12.2004. godine (u 000 dinara)14 Aktiva Obrtna imovina Gotov novac Hartije od vrednosti Potraživanja od kupaca Zalihe Ostala obrtna imovina Ukupna obrtna imovina Fiksna imovina Zgrade i oprema Akumulirana amortizacija Neto fiksna imovina Nematerijalna imovina Ostala imovina Ukupna aktiva

Iznos 300 100 2.500 1.000 490 4.390 14.000 7.800 6.200 8.996 1.984 21.570

Pasiva Kratkoročne obaveze Dugovanja poveriocima Dugovanja dobavljačima Ostale kratkoročne obaveze Ukupne kratkoročne obaveze Dugoročni krediti Ostale dugoročne obaveze Ukupne obaveze Akcionarski kapital Obične akcije Neraspoređena dobit Ukupan akcionarski kapital Ukupna pasiva

Iznos 2.000 5.300 120 7.420 5.000 4.300 16.720 4.000 850 4.850

21.570

U primeru Bilansa stanja preduzeća „Trade Market“ a.d. možemo videti da je to preduzeće imalo 400 hiljada dinara gotovog novca i vrednosnih papira - hartija od vrednosti (300 plus 100), zatim zatim potr potraži aživan vanja ja za prod prodat atuu robu robu od 2,5 2,5 mili milion onaa dinar dinara, a, koj kojaa su dosp dospel elaa na napl naplat atuu (receivables). Zalihe (inventories) čine materijal i gotovi proizvodi koji čekaju na prodaju. Zajednička karakteristika navedene imovine, koja se naziva tekuća ili obrtna, je da se u bliskoj budućnosti može pretvoriti u novac, za razliku od fiksne imovine (poslovni prostor, oprema, nameštaj, vozila). Prema priloženom Bilansu stanja, bruto vrednost fiksne imovine je 14 miliona dinara. Sadašnja vrednost fiksne imovine je manja za 7,8 miliona dinara na ime amortizacije, pa iznosi 6,2 miliona dinara. 14


18



Nematerijalna imovina iznosi 8,9 miliona dinara (projekti, softveri, renomirano poslovno ime, prepoznatljiva oznaka, marka, ugled preduzeća (goodwill)...) Zatim, ako uporedimo ukupnu obrtnu imovinu (4,39 miliona dinara) i ukupne kratkoročne obaveze (7,42 miliona dinara), može se zaključiti da su obaveze veće od vrednosti imovine za 3,03 miliona dinara (4,39 - 7,42 = - 3,03). Dobijena vrednost se naziva neto obrtni kapital (Net Working Capital – NWC). To je obrtna ili tekuća imovina umanjena za tekuće obaveze. Tu su i dugoročne obaveze, odnosno dugovanja koja treba isplatiti u roku dužem od godinu dana. Iz tabele se vidi da ove obaveze iznose 5 miliona dinara. Ostale dugoročne obaveze su 4,3 miliona dinara.

5.1.2. Aktiva Aktiva je ono što kompanija poseduje: gotovina i hartije od vrednosti, mašine i oprema, objekti i zemljište. Aktiva predstavlja aktivnu masu, odnosno sredstva koja kruže. U aktivi se prikazuje transformacija sredstava iz jednog oblika u drugi oblik. U aktivi se troše i nastaju efekti, a na osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstatacije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih aktivnosti koje su se zbivale u preduzeću i onima koje treba očekivati u budućnosti. Otuda zaključak da aktiva predstavlja seriju samostalnih pokazatelja nezavisnih od pasive. Aktivu čine realne i fiktivne stavke. Obrtna sredstva, koja obično dolaze prva u bilansu stanja, uključuju sve ono što za manje od godinu dana može da se unovči ili pretvori u gotovinu. Dugoročna aktiva je ona čiji je rok upotrebe duži od godinu dana.

5.1.2.1. Realna aktiva Realna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva. Svako preduzeće ima svoj osnovni zadatak, a za njegovo izvršenje služe poslovna sredstva, koja se dalje dele na osnovna i obrtna. Izvršenje osnovnog zadatka potpomažu sredstva posebne namene koje se formiraju u toku poslovanja (izdvajanjem dela dobitka kao što su rezerve i po osnovu amortizacije).

5.1.2.2. Fiktivna aktiva Odnosi ili poslovne transakcije između dva preduzeća koje se javljaju u vidu sumnjivih, spornih i nenaplativih potraživanja imaju karakter fiktivne aktive, i izraz su smanjenja obrtnih sredstava odnosno nesolidnog poslovanja preduzeća. Smanjenje obrtnih sredstava po ovom osnovu može biti privremeno privremeno (kad je perspektiva perspektiva naplate naplate evidentna) evidentna) i trajno trajno (nema perspektive perspektive naplate). Uzroci koji dovode do stvaranje fiktivne aktive mogu biti interni (nesolidnost u poslovanju, nerentabilnost, neažurnost i sl.) i eksterni (propusti sistema). 19



Postoji mnogo podkategorija aktive. U nastavku ću nabrojati samo najpoznatije – one koje se pojavljuju u bilansima stanja gotovo svake kompanije.

5.1.3. Gotovina i gotovinski ekvivalenti To je novac u banci ili novac na računima novčanog tržišta. Takođe, akcije i obveznice kojima se javno trguje – vrsta koja može da se pretvori u gotovinu u toku dana, ili kraće. Drugačije se ova kategorija zove likvidna imovina. To je jedna od malobrojnih stavki koje ne podležu diskrecionim odlukama računovođa. Na primer, kada Microsoft kaže da ima 56 milijardi dolara u gotovini i kratkoročnim investicijama, to znači da on stvarno ima toliko u bankama, novčanim fondovima i hartijama od vrednosti. Naravno, ovo ne mora biti istina. Gigantska italijanska kompanija Parmalat je u svom bilansu stanja prijavila da ima milijarde na jednom računu u Bank of America, a nije imala.15

5.1.4. Potraživanja od dužnika Potraživanja od dužnika (Accounts Receivable) je iznos koji klijenti duguju kompaniji. Ponekad bilans stanja uključuje stavku pod nazivom „sporna potraživanja“ koja se oduzimaju od potraživanja od dužnika. To je procena računovođe – obično zasnovana na iskustvu iz prošlosti – potra potraživ živanj anjaa koj kojaa duguju duguju klijen klijenti ti koj kojii ne plaćaj plaćajuu svoje svoje račune. račune. U mnogim mnogim kompani kompanijama jama oduzim oduzimanj anjee sporni spornihh pot potraž raživa ivanja nja daje daje preciz preciznij nijuu sliku sliku vrednos vrednosti ti pot potraž raživa ivanja nja od dužnik dužnika. a. Zanimljivo je da mnoge kompanije koriste sporna potraživanja kao alat da „ispeglaju“ svoju zaradu. Kada se povećaju sporna potraživanja u bilansu stanja, mora da se prikaže trošak u odnosu na ostvarenu dobit u bilansu uspeha. To smanjuje prijavljenu zaradu. Kada se smanje sporna potraživanja, ovo umanjenje na sličan način povećava dobit u bilansu uspeha.

5.1.5. Zalihe Kompanije koje pružaju usluge nemaju mnogo toga u smislu zaliha, ali gotovo sve druge kompanije – proizvođači, veletrgovine, maloprodaja – imaju. Jedan deo brojki o zalihama predstavlja vrednost proizvoda koji su spremni za prodaju. To su zalihe gotovih proizvoda. Drugi deo je vrednost proizvoda koji su još u izradi, odnosno zalihe nedovršene proizvodnje . Na kraju, postoje zalihe sirovina koje će se koristiti za izradu proizvoda, koje se upravo tako i zovu – zalihe sirovina.

5.1.6. Nepokretnosti, postrojenje, oprema

Ova stavka stavka u bilans bilansuu stanja stanja (nepokr (nepokretn etnost osti,i, postro postrojen jenja, ja, oprema oprema – Proper Property ty,, Plant Plant,, Equipment) Equipment) uključuje uključuje objekte objekte, mašine, kamione, računare i svu drugu fizičku imovinu ili 15

Karen Berman and Jou Knight with John Case: Financial Intelligence, Business Literacy Institute, INC Harvard Business School, Boston, 2006. p. 93

20



materijalna sredstva koja kompanija poseduje. Ova brojka predstavlja ukupnu vrednost koju treba platiti da bi se kupile sve prostorije i oprema koje kompanija koristi u svom poslovanju. Ovde je naročito bitna nabavna vrednost. Bez stalnih procena, niko ne zna koliko bi zaista nepokretnosti ili oprema kompanije, mogli da vrede na otvorenom tržištu. Drugi razlog korišćenja nabavne vrednosti cene je izbegavanje mnoštva mogućnosti za unošenje pristrasnosti u brojke. Ukoliko je nekom sredstvu – zemljištu, na primer – upravo skočila skočila vrednost i kada bismo želeli da „podignemo „podignemo njegovu cenu“ u bilansu bilansu stanja stanja do trenutne trenutne vrednosti, morali bismo da prikažemo dobit u bilansu uspeha. Ali ta dobit bi bila zasnovana samo Enron) idu dotle na nečijem mišljenju o tome koliko to zemljište danas vredi. Neke kompanije ( Enron da osnivaju fiktivna preduzeća, često u vlasništvu svojih izvršnih direktora ili nekog drugog zaposlenog, i onda tim fiktivnim pravnim licima prodaju svoju imovinu i sredstva.

5.1.7. Gudvil (Goodwill) Goodwill se nalazi u bilansima stanja kompanija koje su kupile druge kompanije. To je razlika između cene koja je plaćena za kupljenu kompaniju i neto vrednosti imovine koju kupac zapravo dobija.

Primer Na primer, ako jedna kompanija želi da kupi drugu za 500 miliona dinara, po pravilima računovodstva, ako se isplata izvrši u gotovom, stavka gotovina u bilansu stanja će opasti za 500 miliona dinara. To znači da ostala sredstva treba da se povećaju za 500 miliona dinara. Ovde treba obratiti pažnju na sledeće: pošto se kupuje zbirka materijalnih sredstava, ta sredstva se mogu proceniti na, recimo, 200 miliona dinara, nakon odbitka bilo kojih obaveza koje se preuzimaju. To nije loše, s’ obzirom da se kupuje aktuelno preduzeće sa imenom, listom klij klijen enat ata, a, stru stručni čnim m sara saradn dnic icim ima, a, i ova ova tako takozva zvana na nemat nemater erij ijal alna na imovi imovina na mo može že u nekim nekim slučajevima biti mnogo vrednija od materijalne imovine. Konkretno u ovom primeru, kupuje se nematerijalna imovina koja vredi 300 miliona dinara. To je 300 miliona dinara goodwill-a, koji zajedno sa 200 miliona dinara neto materijalne imovine čine 500 miliona dinara i predstavljaju odgovarajući porast imovine od 500 miliona dinara u bilansu stanja.

5.1.8. Intelektualna svojina, patenti i druga nematerijalna sredstva Troškove stvaranja novog softverskog proizvoda ili patenta nema smisla prikazivati kao rash rashod od u bilan bilansu su uspe uspeha ha u dato datom m peri periodu odu,, ništ ništaa više više nego nego kada kada bi se prik prikaz azao ao ceo troš trošak ak kupovine kamiona. Kao i kamion, softver i patent će pomoći u stvaranju prihoda u budućim obračunskim periodima. Tako se ova ulaganja smatraju nematerijalnim sredstvima i treba da se amortizuju tokom vremena u kojem donose prihod. Na isti način, međutim, troškove istraživanja i razv razvoj oja, a, koji koji ne rezul rezulti tira raju ju nikak nikakvi vim m sred sredst stvom vom koje koje bi mo možd ždaa donos donosil iloo prih prihod od,, treb trebaa evidentirati kao trošak u bilansu uspeha. 21



5.2. Pasiva Pasiva prikazuje ''neaktivnu'' masu. Ona pruža informacije o poreklu sredstava, i podatke o nameni sredstava i izražava finansijsku konstituciju preduzeća. preduze ća. Finansiranje predstavlja aktivnost koja se odnosi na obezbeđivanje finansijskih sredstava koja mogu biti sopstvena i pozajmljena. Posmatrano Posmatrano sa pravne tačke gledišta, pasiva prikazuje dugove ili obaveze preduzeća. preduzeća. Ukupnost pasive se sastoji iz obaveza preduzeća prema samom sebi (što za cilj ima rentabilno poslovanje koje mora da ostvari) i obaveza prema trećim licima (dobavljačima, (dobavljačima, državi i drugim poslovnim poslovnim subjektima). Prema nameni finansijskih sredstava, razlikujemo: •

•

finansiranje finansiranje u užem smislu ili finansiranj finansiranjee proste reprodukcije, reprodukcije, odnosno odnosno tekućih poslovnih aktivnosti, i finansiranje u širem smislu ili finansiranje proširene reprodukcije, odnosno novih ulaganja.

Finansiranje se može posmatrati kao: • • •

vlasničko, vremensko, i namensko.

Vlasničko finansiranje može biti: • •

sopstveno ili samofinansiranje iz poslovnog rezultata, i finansiranje iz tuđih izvora, kao što su banke, poslovni partneri itd.

Sa pozicije ročnosti, razlikuju se: •

•

dugoročni - trajni izvori, putem kojih se finansiraju ulaganja u fiksna sredstva i stalna obrtna sredstva, i kratkoročni - povremeni izvori, putem kojih se finansiraju povremene potrebe obrtnih sredstava.

Sa aspekta namene - svaki izvor finansiranja mora da ima definisanu namenu.16

5.2.1. Obaveze i kapital

16

Dmitrović Šaponja Lj., Petković Đ., Jakšić D.: Računovodstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 2007. str . 441

22



Obaveze predstavljaju finansijske obligacije prema različitim stranama. Primera radi, kada preduzeće kupi robu od svojih dobavljača, stvara obavezu da je plati; kada uzme zajam od banke, stvara obavezu da ga vrati. Tako Tako su dobavljači i banke prvi potražioci imovine preduzeća.17 Dakle, obaveze su ono što kompanija duguje, a kapital je njena neto vrednost.

5.2.2. Vrste obaveza Obaveze su uvek podeljene u 2 kategorije: •

•

tekuće obaveze - su one koje moraju da se plate za manje od godinu dana (to su uglavnom kratkoročni krediti i kratkoročni (obnovljivi) zajmovi, a dugoročne obaveze - su one koje dospevaju na naplatu u dužem vremenskom okviru.

5.2.3. Obaveze prema dobavljačima Obaveze prema dobavljačima pokazuju iznos koji kompanija duguje svojim dobavljačima. Kompanija svakodnevno dobija robu i usluge od svojih dobavljača i obično ne plaća račun najm najman anje je 30 dana. dana. Dobav Dobavlj ljač ačii su, su, zapra zapravo vo pozaj pozajmi mili li novac novac kompan kompanij iji. i. Obave Obaveze ze prem premaa 18 dobavljačima pokazuju koliko se dugovalo na dan bilansa stanja.

5.2.4. Dugoročne obaveze Većina dugoročnih obaveza su krediti. Ali postoje i druge obaveze koje su ovde navedene. Primer su odložene premije ili naknade, odloženi porezi i obaveze za penzije, itd.

5.2.5. Akcionarski kapital Akcionarski kapital je ono što ostane kada se od aktive oduzmu obaveze. Akcionarski kapital uključuje kapital koji su obezbedili investitori i dobit koju je kompanija zadržala tokom vremen vremena. a. Akcion Akcionars arski ki kapital kapital ima mnogo mnogo naziva, naziva, ukl uključ jučuju ujući ći i kapital kapital deoniča deoničara ra i kapital kapital akcionara. Ova stavka obično uključuje sledeće kategorije: •

Prioritetne akcije – poznate su još i kao akcije ili deonice sa prvenstvom – to je posebna vrsta akcija. Imaoci ovih akcija dobijaju dividende na svoja ulaganja, dok vlasnici običnih običnih akcija ne. Međutim, Međutim, prioritetn prioritetnee akcije akcije obično nose fiksnu fiksnu dividendu. dividendu. Investitori Investitori

17

Hrustić H.: Finansijski mendžment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str.22 Karen Berman and Jou Knight with John Case: Financial Intelligence, Business Literacy Institute, INC Harvard Business School, Boston, 2006. p. 104

18

23


•


koji imaju priori koji prioritet tetne ne akcije akcije mogu da ne dobiju dobiju celu celu naknadu od rasta rasta vredno vrednosti sti kompanije. Obične akcije – uglavnom nose pravo glasa. Ljudi koji ih imaju mogu da glasaju za članove upravnog odbora (obično jedna akcija, jedan glas) i za bilo koju drugu stvar koja se može staviti pred akcionare. Obične akcije mogu, ali ne moraju da nose dividende. Vrednost iskazana u bilansu stanja obično pokazuje „nominalnu vrednost“, koja je obično veoma mala i nema veze sa tržišnom cenom akcija.

5.2.6. Neraspoređena dobit Neraspoređena dobit ili akumulirana zarada je dobit koja je ponovo uložena u poslovanje, umesto da je isplaćena u obliku dividendi. Ova brojka predstavlja ukupan dohodak po izmirenju poreza, koji je ponovo uložen ili zadržan tokom životnog veka kompanije.

5.3. Knjigovodstvena vrednost i tržišna vrednost 19 Knj Knjigov igovod odsstven tvenaa vred vredno nosst im imov ovin inee kom kompani panije je se utvr utvrđu đuje je u sagl aglasno asnost stii sa opšteprihvaćenim računovodstvenim principima ili standardima (Generally Accepted Accounting Principles – GAAP). Tržišna Tržišna vrednost se određuje prema tekućoj stvarnoj vrednosti imovine koja bi se mogla postići prodajom na tržištu. Opšteprihvaćeni računovodstveni principi ili standardi su vrsta uputstava za pripremu finansijskih izveštaja. U skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima, imovina se knjiži po nabavnoj vrednosti, korigovanoj za iznos amortizacije, a obaveze prema njihovoj hronološki hronološki evidentiranoj evidentiranoj,, istorijsko istorijskojj ili originalnoj originalnoj vrednosti. Dakle, tržišna tržišna vrednost vrednost imovine imovine i obaveza nije jednaka svojim knjigovodstvenim vrednostima. Knjigovodstvena vrednost bazirana je na nabavnim vrednostima, a tržišna na sadašnjoj vrednosti imovine i obaveza. Razlike Razlike između knjigovodstvene knjigovodstvene vrednosti vrednosti i tržišne tržišne vrednosti vrednosti su promenljive promenljive,, zavisno zavisno od vrste imovine. Koliko će te razlike iznositi prvenstveno zavisi od kvaliteta, načina održavanja i vremena trajanja date imovine. Knjigovodstvena vrednost obaveza nije ista kao njihove tržišne vrednosti. Potencijalno najbliža je kod kratkoročnih obaveza, dok su razlike veće kod dugoročnih obaveza.

19

Hrustić H.: Finansijski mendžment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str.22-23 str.22-23

24



Primeri 20 Pretpo Pretposta stavim vimoo da je vrednos vrednostt računar računarske ske opreme opreme Novins Novinskoko-izd izdavač avačkog kog preduz preduzeća eća „Politika“ iz Beograda koštala milion dinara pre dve godine, dok se danas na tržištu cena te iste opreme kreće oko 700 hiljada dinara. Ne ulazeći u razloge promene cene, možemo konstatovati da je knjigovodstvena vrednost računarske opreme veća od njene sadašnje tržišne vrednosti. To istovremeno znači da će bilans stanja preceniti vrednost imovine „Politike“, za iznos te razlike u ceni, odnosno razlike između knjigovodstvene i tržišne vrednosti date imovine. Nasuprot ovome, uzmimo primer da je fabrika za proizvodnju štampača „Laser“ razvila proizvodnju u postrojenju koje košta 230 miliona dinara. Knjigovodstvena vrednost je 230 miliona dinara minus iznos amortizacije. Međutim, nakon što je postrojenje konstruisano, na tržištu su se pojavili kvalitetniji štampači u pogledu brzine i obima štampanja. Tržišna vrednost postrojenja fabrike „Laser“ automatski je prepolovljena. U tom slučaju, tržišna vrednost je manja od knjigovodstvene vrednosti i bilans stanja će preceniti vrednost aktive fabrike „Laser“. Knjigovodstvena vrednost poslovanja je vrednost prikazana u finansijskim izveštajima. Knjigo Knjigovod vodstv stvena ena vredno vrednost st neto neto imo imovin vinee je vrednos vrednostt umanjen umanjenaa za obaveze, obaveze, odnosno odnosno to je vredno vrednost st kapital kapitalaa vlasni vlasnika ka (akcio (akcionar narski ski kapital kapital)) i nerasp neraspodel odeljen jenee neto neto dobiti dobiti iz poslov poslovanj anjaa (ostatak dobiti ili profita). Razlike između knjigovodstvene i tržišne vrednosti najčešće su kod akcionarskog kapitala. Zato je sasvim prirodno da su akcionari i uprava preduzeća zainteresovani da ta razlika bude što veća u korist tržišne cene akcija. U praksi zemalja razvijene tržišne privrede, preduzeća često smatraju da je u analizi rezultata poslovanja korisno razmatrati „tržišni bilans stanja“. Za razliku od knjigovodstvenog bilansa stanja, bilansne pozicije vrednuju se po tržišnoj vrednosti, a ne po knjigovodstvenoj vrednosti. Na taj način, razlika između tržišne vrednosti imovine i vrednosti obaveza daje tržišnu vrednost akcionarskog kapitala. Tržišna vrednost (cena) akcija se potom dobija kad se tržišna vrednost akcionarskog kapitala podeli sa ukupnim brojem akcija.

5.4. Bilans uspeha (Income statement) Do dvadesetih godina XX veka, dominantan značaj u prikazivanju poslovanja preduzeća je imao bilans stanja jer je prikazivao sredstva i obaveze preduzeća. Sa razvojem konkurencije, razvojem novih preduzeća, i porastom značaja rezultata poslovanja za budućnost preduzeća, raste i značaj bilansa uspeha. Bilans uspeha svoj koren vuče iz bilansa stanja i u stalnoj je uslovljenosti i povezanosti sa njim. Bilans uspeha je finansijski finansijski izveštaj izveštaj u kojem su prikazani prikazani prihodi, rashodi i neto dobit ili gubitak iz poslovanja u određenom periodu. Bilans uspeha pokazuje kako je (ili nije) ostvarena dobit (prihodi minus rashodi), pokriće rashoda ili troškova i raspodelu ostvarene dobiti. 20

Hrustić H.: Finansijski mendžment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str.23-24 str.23-24



Na osnovu poređenja poređenja prihoda i rashoda rashoda utvrđuje utvrđuje se finansijski finansijski rezultat rezultat preduzeća. Ako su prihodi veći od rashoda, ostvaren je pozitivan finansijski rezultat. Ukoliko su rashodi veći od prihoda, finansijski rezultat je negativan i tada se smanjuje kapital preduzeća. Kada je u bilansu uspeha prikazan negativan finansijski rezultat koji je veći od kapitala preduzeća, preduzeće neće moći da vrati dugove poveriocima. Tada se radi o gubitku ne samo sopstvene imovine, već i dela tuđe. U strukturi bilansa uspeha na levoj strani se iskazuju rashodi, a na desnoj prihodi preduzeća. Prihode preduzeća čine: • • •

prihodi od prodaje proizvoda, robe ili materijala ili pružanja usluga; prihodi od finansiranja – kamate, kursne razlike; vanredni prihodi – neplaćeni prihodi iz ranijih godina, viškovi, smanjenje obaveza, i sl.

Rashodi preduzeća su: •

• • •

nabavna nabavna vredno vrednost st prodate prodate robe robe i materi materijal jala, a, materi materijal jalni ni troško troškovi vi i amortiz amortizaci acija, ja, nemat nemater erij ijaln alnii troš troškov kovi, i, brut brutoo zara zarade, de, nabav nabavka ka osnov osnovni nihh sred sredst stava ava,, rash rashod odii za materijalna ulaganja; rashodi finansiranja – kamate, kursne razlike; porezi i druge javne dažbine; vanredni rashodi – gubici, manjak, otpisi i sl.

Kada su prihodi veći od rashoda dobije se bruto dobit, a ako su rashodi veći od prihoda nastaje gubitak. Bilans stanja i bilans uspeha nalaze se u međuzavisnosti i sa stanovišta vođenja finansijske politike preduzeća ovi finansijski izveštaji razmatraju se zajedno. Kao i bilans stanja, i bilans uspeha se može iskazati dvostrano, u formi konta - jednostrano, ili u formi liste. U formi liste, prvo se prikazuju prihodi, ispod njih rashodi i kao treći deo prikazuje se razlika, odnosno finansijski rezultat. U dvostranom pregledu, na levoj strani su prikazani rashodi i pozitivan finansijski rezultat, dok su na desnoj prikazani prihodi i negativan finansijski rezultat. Ovaj način je pregledniji i jasniji i u neposrednoj je vezi sa knjigovodstvom. Forma konta više odgovara logici zaključivanja knjiga i uspostavljanju veze između knjigovodstva sa jedne, i bilansa uspeha s druge strane.



Primer – Bilans uspeha trgovinskog preduzeća „Trade Market“ a.d., na dan 31.12.2002. godine (u 000 dinara) Prihodi Nabavna vrednost prodate robe Ostali troškovi Opšti i administrativni troškovi Amortizacija Dobit pre kamate i poreza Troškovi kamata Oporeziva dobit Porezi Neto dobit Akumulacija Dividende

32.000 10.400 290 9.900 2.200 9.210 400 8.810 1.233 7.577 3.577 4.000

Ovde vidimo da je preuzeće „Trade Market“ a.d. prodalo robu u vrednosti od 32 miliona dinara, a ukupni troškovi prodate robe su iznosili 10,4 miliona dinara. U opšte i administrativne troškove uključeni su izdaci na ime pomoćnog materijala i troškovi zarada zaposlenih. Iznos amortizacije je 2,2 miliona dinara. Ostali troškovi odnose se na troškove marketinga i reklame, distribucije proizvoda, itd. Kako je preduzeće svoje investicije delom finansiralo bankarskim kreditima, u 2002. godini je moralo da plati kamate u iznosu od 400 hiljada dinara. Deo dobiti se odnosi na plaćeni porez na dohodak preduzeća u iznosu od 1,233 miliona dinara. Bilans uspeha pokazuje i raspodelu ostvarene dobiti. Ostatak dobiti od 7,577 miliona dinara je raspoređen tako što je 4 miliona dinara isplaćeno akcionarima u vidu dividendi, a 3,577 miliona dinara je namenjeno za investiranje.

5.4.1. Dobitak Dobi Dobita takk čini čini viša višakk prih prihoda oda nad nad rash rashod odim ima. a. Anal Analiz izom om dobi dobitk tka, a, najpr najpree treb trebaa izves izvesti ti konstatacije o realnosti njegovog obračuna i karakteru, o obimu ostvarenog dobitka u tekućoj godini, trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu i njegovom učešću u ukupnom prihodu. Pošto je dobitak složena kategorija, treba vršiti analizu elemenata iz kojih je sastavljen.

5.4.2. Gubitak U slučajevima kad je ostvareni prihod manji od rashoda, preduzeće posluje sa gubitkom. Pojava gubitka može biti uzrokovana internim i eksternim faktorima. Interni faktori su izraz



poremećaja u tokovima reprodukcije preduzeća, a između ostalih tu spadaju neiskorišćenost kapacit kapaciteta eta,, pogreša pogrešann izbor izbor tehnol tehnologi ogije je i sreds sredstav tavaa rada, rada, neorgan neorganizo izovano vanost st proces procesaa rada, rada, nedostatak kreativnog kadra, i sl. Eksterni faktori koji uzrokuju pojavu gubitka su inflacija, povećanje kursa stranih valuta, carinske stope, revalorizacija sredstava, i sl. Gubitak može imati poslovni (poslovna perspektiva je loša), finansijski i vanredni karakter ka rakter,, u slučajevima kad su rashodi od navedenih aktivnosti preduzeća veći od prihoda.

5.4.3. Prikazivanje prihoda i rashoda Prihodi i rashodi mogu da se prikazuju u bilansu uspeha u nesaldiranim (bruto princip) i saldiranim iznosima (neto princip). Bruto princip ne kompenzuje pojedine vrste prihoda i rashoda, svaka vrsta prihoda i rashoda se prikazuje posebno. Ovako iskazan bilans uspeha prikazuje ostvareni rezultat po izvorima (poslovni i finansijski rezultat). Neto princip može biti sastavljen na različite načine. Saldiranje prihoda i rashoda može da se vrši potpuno i delimično.

5.4.4. Poslovni prihodi Poslovni prihodi predstavljaju najsigurnije prihode. Pošto se većina poslovnog prihoda formira po osnovu fakturisane, odnosno naplaćene realizacije učinaka, faktori poslovnog prihoda su količine proizvoda i prodajne cene ( P = Q x C ). Količina proizvoda i usluga (Q) utiče na poslovni prihod preko faktora proizvodnje (kapacitet, radna snaga) i faktora realizacije (kvalitet proizvoda, cena i sl.). Cene (C) kao drugi značajan faktor formiranja poslovnog prihoda se mogu formirati na tržištu i administrativno. Analiza strukture poslovnih prihoda se svodi na analizu njihovih vrsta, pa se u tom smislu trebaj trebajuu izvest izvestii konsta konstatac tacije ije o učešću učešću poj pojedi edinih nih vrsta vrsta prihoda prihoda npr. npr. od prodaj prodaje, e, zakupni zakupnina, na, subvencija, kompenzacija, itd. u poslovnom prihodu. Takođe, pošto se većina poslovnih prihoda formira na osnovu realizacije proizvoda, treba analizirati da li ti prihodi dolaze sa domaćeg ili inostranog tržišta. Analiza poslovnih prihoda se vrši i za preduzeće u celini, po organizacionim jedinicama i po proizvodima.

5.4.5. Rashodi Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduzeća, dele se na: • • •

poslovne, finansijske, i vanredne.



Onaj deo rashoda koji je vezan za proizvodnju proizvoda, koji može biti ukalkulisan u cenu koštanja čini kategoriju troškova. Njih čine poslovni i finansijski rashodi21. Analiza Analiza obima rashoda se svodi na analizu analizu ukupnih i pojedinačnih vrsta rashoda. rashoda. Analizu rashoda treba početi sa izvođenjem konstatacija o obimu i dinamici rashoda tekuće godine sa rash rashod odim imaa pret prethod hodni nihh godin godina. a. Rast Rast stop stopee učeš učešća ća rash rashod odaa u ukupn ukupnom om prih prihodu odu dovod dovodii do smanjenja poslovnog rezultata i ekonomičnosti poslovanja preduzeća. Analiza strukture rashoda treba da prikaže učešće pojedinih vrsta rashoda (poslovnih, finansijskih, vanrednih) u ukupnim rashodima. Procenat učešća poslovnih rashoda u ukupnim rashodima treba da je približan procentu učešća poslovnih prihoda u ukupnim prihodima. Učešće finansijskih rashoda u ukupnim rashodima je uslovljeno stepenom zaduženosti i visinom kamate koja se plaća na pozajmljene kredite. Učešće vanrednih rashoda je indikator vanrednih aktivnosti preduzeća. Njihovo svođenje na nulu je znak pozitivnih trendova u ekonomiji preduzeća.

5.4.6 Finansijski prihodi Finansijski prihodi obuhvataju: • •

•

prihode od kamata, realizovanih kursnih razlika i dividendi; prihode ostvarene iz odnosa sa povezanim pravnim licima, sa uzajamnim učešćem i sa drugim pravnim licima; ostale finansijske prihode.

5.4.7. Rezultat poslovanja Primarni cilj poslovanja preduzeća je različit za različite oblike preduzeća, tako je kod inokosnih inokosnih i ortačkih preduzeća preduzeća to uvećavanje uvećavanje profita profita u korist vlasnika vlasnika kapitala, kapitala, dok je kod deoničarskih društava i javnih preduzeća pre svega povećavanje rentabilnosti poslovnih ulaganja. Rezultat poslovanja preduzeća se može posmatrati sa više aspekata. Sa aspekta vremena u teoriji se razlikuju: • •

totalni (ukupni poslovni vek preduzeća); periodični (tromesečni, polugodišnji).

Sa aspekta prostora rezultat se može odnositi na: • •

21

preduzeće u celini; njegove organizacione delove.

Bogetić P.: Analiza bilansa, Ekonomski fakultet, Podgorica, 2000., str. str. 172



Prema poreklu rezultat može biti: • • •

poslovni; finansijski; vanredni.

Po svom karakteru može biti: • •

uporediv (nastaje pod uticajem internih faktora privređivanja - radnog kolektiva); neuporediv (nastaje pod uticajem eksternih faktora - promene cena).

Razlikujemo nerealizovan (proizvedeni a nerealizovani učinci) i realizovan (koji može biti naplaćen i nenaplaćen). Najinteresantnije analize poslovanja su prema: • •

poreklu poslovanja; uspešnosti poslovanja.

Prema poreklu, rezultat poslovanja se deli na: • • •

poslovni; finansijski; vanredni.

Oni nastaju kao razlike prihoda i rashoda svakog ponaosob. Segmentiranje rezultata prema poreklu daje informacije iz kojih grupa prihoda on potiče. U normalnim uslovima, analiza će pokazati da većina rezultata potiče od poslovnih prihoda. Rezultat od finansiranja je obično negativan iz razloga što se obično više pozajmljuje sredstava nego što se plasiraju. Vanredni dobitak nastaje vanredno, pa se na njega ne može duže računati. Prema uspešnosti poslovanja, rezultat može biti: • •

pozitivan (prihodi veći od rashoda); negativan (prihodi manji od rashoda).

U tržišnom sistemu privređivanja, pozitivan rezultat se izražava u vidu profita (dobitka), a negativan u vidu gubitka.

5.5. Raspodela finansijskog rezultata



Raspodela finansijskog rezultata se vrši u dve faze: u prvoj fazi se utvrđuje deo rezultata koji uzima država u obliku raznih dažbina, i deo koji ostaje preduzeću gde su rezultati ostvareni. Iz ovoga se može zaključiti da je država partner u raspodeli ostvarene dobiti, tako da preduzeću ostaje deo dobiti posle raspodele s državom. To je neto dobit. Preostali deo neto dobiti rasp raspor oređ eđuj ujee se kako kako odlu odluči či menad menadžm žmen entt predu preduze zeća, ća, npr. npr. na ime ime divi divide dendi ndi,, stim stimul ulaci aciju ju zaposlenih, različite fondove i druge namene.

5.6. Metoda obračuna rezultata Metode obračunavanja poslovnog rezultata: • •

metoda ukupnih troškova; metoda troškova prodatih učinaka

Obračun rezultata po metodi ukupnih troškova: rezultat poslovanja se utvrđuje poređenjem svih prihoda i rashoda proizvedenih proizvoda u obračunskom periodu bez obzira da li su realizovani ili ne. Ova metoda je pogodna za sagledavanje ukupnih ulaganja i njihovih rezultata. Obračun rezultata po metodi prodatih učinaka: rezultat predstavlja razliku između prihoda od prodaje i pripadajućih rashoda, dok se ne prikazuju prihodi i rashodi koji se odnose na neprodate učinke. Ova metoda je pogodna za analizu rezultata poslovanja.

5.7. Izveštaj o novčanim tokovima Izveštaj o novčanim tokovima ili tokovima gotovine je pregled svih primanja i isplata gotovine preduzeća u određenom periodu. U izveštaju o novčanim tokovima, gotovina se prema izvoru nastanka deli na: 





iznos gotovine iz tekućeg poslovanja, koju čini neto dobit plus (minus) negotovinski troškovi i plus (minus) gotovina nastala usled promena obrtnog kapitala. Izvori gotovine nastali zbog promena obrtnog kapitala rezultat su smanjenja (povećanja) tekuće imovine ili obaveza; iznos gotovine iz investiranja koju čini dobit iz dugoročno investirane imovine. Taj iznos uključuje i neto promene u neisplaćenim dugovima, naplaćene dividende i prodaju ili preprodaju običnih akcija; iznos gotovine od finansijskih aktivnosti – povećanja ili smanjenja zajmova, nove emisije hartija od vrednosti, isplate dividendi, i dr.

Međutim, iznos gotovine koji stoji na raspolaganju preduzeću i iznos neto dobiti iz bilansa uspeha se razlikuju. Razlike između iznosa neto dobiti i iznosa gotovine su, u osnovi, posledica sledećih faktora:


•

•

•


dobit je umanjena za iznos amortizacije (negotovinski trošak). Kod izračunavanja neto dobiti odbija se iznos godišnje amortizacije iako amortizacija nije gotovinska isplata; dobit ne odražava odražava promene promene u strukturi strukturi obrtnog kapitala (povećanje (povećanje ili smanjenje zaliha, nenaplaćena potraživanja od kupaca, itd.) evidentiranje iznosa dobiti u bilansu uspeha pokazuje stanje prodaje, ali ne i kada je prodaja stvarno gotovinski naplaćena. Ne poklapa se vreme prodaje (isporuke) robe i vreme naplate od kupaca. Gotovina koju preduzeće potražuje iz bilansa uspeha tek treba da se naplati od kupaca. Nasuprot tome, gotovina koju preduzeće duguje dobavljačima jednaka je vrednosti iz bilansa uspeha, uvećanoj za vrednost promena u zalihama.

Prema tome, prvi razlog neslaganja iznosa gotovine, koji stoji na raspolaganju preduzeću, i iznosa neto dobiti iz bilansa uspeha je što negotovinski izdaci, kao što je amortizacija, utiču na to da je prikazan iznos neto dobiti niži od funkcionalne stvarne gotovine. Drugi razlog razlika između iznosa gotovine i neto dobiti objašnjava se upoređivanjem knjigovodstvene dobiti i gotovine. Gotovi proizvodi, proizvedeni ili nabavljeni i prodati, trošak su sve dok ne budu naplaćeni. Gotovina je orijentisana na naplatu, a ne na knjigovodstvenu evidenciju prodaje i potraživanja. Izveštaj o novčanim tokovima sastoji se iz tri dela. Prvi deo odnosi se na iznos gotovine zarađene tekućim poslovnim aktivnostima. Drugi daje uvid u stanje gotovine za investicije – novac koji preduzeće investira u novu opremu ili u kupovinu drugih preduzeća (akvizicija), dok je u trećem delu prikazan iznos gotovine od finansijskih aktivnosti (zajmovi, akcije, dividende). preduz eća „Svetlost“ a.d. ( u milionima dinara)22 Primer – Izveštaj o novčanim tokovima preduzeća Gotovina Neto dobit iz poslovanja Negotovinski troškovi Amortizacija Ostali negotovinski troškovi Promene obrtnog kapitala Smanjenje (povećanje) zaliha Smanjenje (povećanje) potraživanja od kupaca Povećanje (smanjenje) obaveza prema dobavljačima Ostalo Gotovina iz tekućeg poslovanja Gotovina za investicije Povećanja imovine i opreme Akvizicije drugih preduzeća Ostale investicije Gotovina za investicije 22


Iznos 2.500 1.200 200 (280) (500) 250 (60) 3.310 (1.200) (4.520) 800 (4.920)



Gotovina od finansijskih aktivnosti Povećanja (smanjenja) zajmova Otkup obveznica Dividende Gotovina od finansijskih aktivnosti

3.000 (2.000) (800) 200

Neto porast gotovine i hartija od vrednosti

(1.410)

U prvom prvom delu delu izvešt izveštaja aja najveće najveće smanje smanjenj njee raspol raspoloži ožive ve got gotovi ovine ne je od nenapla nenaplaćeni ćenihh potraživanja od kupaca u iznosu od 500 miliona dinara (iznos u zagradi), koja su inače uključena u prihode u Bilansu uspeha. Suprotno tome, iznos raspoložive gotovine povećan je za iznos od 250 miliona dinara, i odnosi se na obaveze prema dobavljačima, pošto preduzeće ove obaveze još nije isplatilo. Amortizacija u iznosu od 1.200 miliona dinara nije gotovinska isplata, evidentira se i ostaje u preduzeću. U drugom delu Izveštaja o novčanim tokovima, prikazano je da je preduzeće potrošilo 1.200 miliona dinara za nabavku nove opreme i 4.520 miliona dinara za kupovinu drugih preduzeća preduzeća (iznosi u zagradi), zagradi), što ukupno iznosi 5.720 milio miliona na dinara. dinara. Na ostalim ostalim investicijama investicijama ostvaren je priliv gotovine u iznosu od 800 miliona dinara. Što se tiče trećeg dela izveštaja koji govori o gotovini od finansijskih aktivnosti, preduzeće je emisijom obveznica obezbedilo iznos od 3.000 miliona dinara, potrošivši potrošivši deo ovih sredstava sredstava na otkup opozivih obveznica (2.000 mili miliona ona dinara). dinara). Iznos isplaćenih isplaćenih dividendi dividendi akcionarima akcionarima je bio 800 miliona dinara. Na osnovu prikazanih podataka iz sva tri dela, rezultat prikazanog izveštaja je sledeći (u milionima dinara): Gotovina iz poslovanja Gotovina za nove investicije Gotovina od finansijskih aktivnosti Stanje gotovine

+ 3.310 -4.920 + 200 -1.410

Prema Izveštaju o novčanim tokovima, preduzeće je zaradilo 3.310 miliona dinara gotovog novca iz tekućeg poslovanja, potrošila 4.920 miliona dinara na nove investicije i obezbedila 200 miliona dinara po osnovu finansijskih aktivnosti. Dakle, potrošeno je više nego što je zarađeno. Zato je Izveštaj o novčanim tokovima bio negativan u iznosu od 1.410 miliona dinara.

6. Finansijska analiza



U istraživanju finansijske politike svako preduzeće je pod uticajem brojnih faktora od kojih zavise rezultati poslovanja. Zato je nužna opreznost u donošenju finansijskih odluka i ustanovljavanju instrumenata finansijske politike. Ali, dok s’ jedne strane, preteran opreznost može da smanji efikasnost poslovanja usled izbegavanja rizika, s’ druge strane, neopreznost može da ugrozi ne samo efikasnost, već i opstanak preduzeća. Za pravilno vođenje finansijske politike preduzeća važna je finansijska analiza poslovanja kao osnova za donošenje odgovarajućih odluka.23 Finansijska analiza se bavi istraživanjem, kvantificiranjem i analitičkim interpretiranjem funkcionalnih relacija koje postoje između bilansnih pozicija (bilansa stanja i bilansa uspeha), sa ciljem ciljem da se omogući validna ocena finansijs finansijske ke pozicije pozicije rentabilit rentabiliteta eta poslovanja preduzeća. Na ovaj ovaj način način defini definisan sanaa finans finansij ijska ska analiza analiza upućuj upućujee na analizu analizu poslov poslovnih nih sredst sredstava ava i izvora izvora finans finansira iranja nja ovi ovihh sredst sredstava, ava, i na analiz analizuu poslov poslovnog nog rezult rezultata ata koj kojii se dobija dobija međuso međusobnim bnim poređenjem poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u nekom vremenskom roku. Normalno da finansijska analiza ne mora da se zadrži samo na ovim fundamentalnim finansijskim izveštajima, već za predmet istraživanja može da ima i druge izveštaje koji odražavaju finansijski položaj preduzeća.24 Informaciona podloga za finansijsku analizu su osnovni finansijski izveštaji o stanju i uspehu preduzeća – bilans stanja i bilans uspeha, a u novije vreme i bilansi tokova gotovine i aneks. Ciljevi finansijske analize mogu se podeliti na opšte i posebne. S’ obzirom na predmet finansijske analize, u literaturi je uglavnom prihvaćeno široko rasprostranjeno mišljenje da su ispitivanje i ocena finansijske situacije i merilo rentabilnosti uloženog kapitala, kao i pružanje svrsishodnih informacija o tome određenim korisnicima, opšti ciljevi finansijske analize. Posebni ciljevi finansijske analize mogu se posmatrati sa aspekta internih i eksternih korisnika, ciljevi se svode na pružanje adekvatnih informacija odgovarajućim organima za potrebe potrebe analize, analize, kontrole, kontrole, planiranja planiranja i odlučivanja. odlučivanja. S’ obzirom da ima više eksternih eksternih korisnika, korisnika, kao što su: • • • • • • • •

23 24

vlasnici kapitala, poverioci, državni organi, statistički zavodi, privredne komore i poslovna udruženja, sindikat, konkurenti, privredna publikacija,

Hrustić H.: Finansijski mendžment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005., str.41 str.41 Nerandžić B., Dickov V., Perović V.: Ekonomika moderna, Stylos print, Novi Sad, 2004., str.102



tako tako su i cilje ciljevi vi razl različ ičit iti. i. Vlas Vlasnic nicii kapit kapital alaa u akci akcion onar arsk skim im druš društv tvim imaa prev prevas asho hodno dno su zainteresovani za ostvarenu rentabilnost jer od nje zavisi prihod koji ostvaruju učestvujući u raspodeli rezultata po osnovu uloženog kapitala (dividende). Na drugom mestu je njihov interes za sigurnost uloženog kapitala. Otuda i potreba i zainteresovanost akcionara za analitičkim i drugim informacijama, na bazi kojih odlučuju o tome da li da zadrže ili prodaju akcije preduzeća, odnosno da li da kupuju nove ili ne. Kreditore prvenstveno interesuje sigurnost i pravovremenost povraćaja odobrenih kredita. S’ tim u vezi, danas preovladava shvatanje da se osiguranje odobrenih kredita primarno obezbeđuje rentabilitetom, a sekundarno visinom neto imovine, za razliku od ranije dominirajućeg mišljenja koje je u prvi plan isticalo neto imovinu kao garantnu supstancu za odobrene zajmove. Državni organi mogu u određenim situacijama da zahtevaju od pojedinih preduzeća određene analitičke izveštaje. Na primer kada nadležni državni organi organi razmat razmatraj rajuu i ocenju ocenjuju ju poslov poslovanj anjee javnih javnih preduze preduzeća, ća, zatim zatim kada država država učestv učestvuje uje u ekonomsko-finansijskoj konsolidaciji nekih preduzeća. Statistički organi koriste izvorne bilansne inform informaci acije je za izradu izradu društv društveni enihh računa, računa, odnosno odnosno za izraču izračunava navanje nje društv društvenog enog proizv proizvoda oda nacional nacionalnog nog dohotka dohotka.. Pored Pored tog toga, a, oni mogu mogu zahtev zahtevati ati od preduz preduzeća eća određen određenee analiti analitičke čke pokazatelje koji su produkt finansijske analize, čija je statistička obrada i praćenje predviđeno programom statističkih istraživanja. Privrednim komorama i poslovnim udruženjima su potrebne analize o efikasnosti poslovanja i ekonomsko-finansijskom položaju značajnih preduzeća, na osnov osnovuu koji kojihh se mo može že sagl sagleda edati ti njih njihov ovoo mest mestoo u okvi okviru ru grup grupaci acije je ili ili gran grane. e. Si Sind ndik ikat at je zaint zainter eres esova ovann za pol polit itik ikuu rasp raspode odele le u pred preduze uzeću ću,, sigu sigurn rnos ostt radni radnihh mest mestaa i pers perspe pekti ktivu vu zapošljavanja novih radnika. Konkurenti žele informacije na bazi kojih mogu da ocene razlike u finansijskom i rentabilitetnom položaju i njihove uzroke. Brojni specijalizovani svetski časopisi iz oblasti privredne publikacije praktikuju da objavljuju godišnje liste značajnih analitičkih pokazatelja izračunatih na nivou privredne grane odnosno grupacije.

6.1. Tehnika finansijske analize Finansijska analiza vrši se da bi se sagledala finansijska situacija preduzeća, koja je osnovno polazište za finansijsko planiranje. Zavisno od korisnika, ciljevi finansijske analize mogu da budu budu intern internii i ekster eksterni. ni. Intern Internii su vezani vezani za samo samo preduze preduzeće će radi radi pobolj poboljšan šanja ja upravl upravljan janja ja poslo poslovanj vanjem em usklađ usklađenos enosti ti finans finansijs ijske ke pol politi itike ke sa pot potreb rebama ama preduz preduzeća. eća. Ekster Eksterni ni ciljev ciljevii finansijske analize pokazuju finansijsku sliku preduzeća za potrebe kreditora i ostalih poverilaca. Svako preduzeće koje namerava da se razvija, ulaže u obrtnu imovinu, opremu, razvoj proizvodnje, te je, samim tim, neophodno da raspolaže dovoljnim iznosom gotovine za te svrhe. Svi zainteresovani za poslovni uspeh preduzeća, počevši od finansijskog menadžera, akcionara, zaposlenih, dobavljača, države, i dr., dr., oslanjaju se na finansijske izveštaje koji pružaju informacije o poslovanju preduzeća. Analiza finansijskih izveštaja bavi se ocenom finansijskog stanja i upravljanjem obrtnim kapitalom. Finansijska analiza, pre svega, mora da prati izvršavanje finansijskih planova kojim su predviđeni načini upravljanja obrtnim kapitalom, obim ob im i vrste finansiranja. Obrtni kapital trebalo bi da se koristi na način da se raspoloživa imovina upotrebljava efikasno efikasno ako je cilj finansijske finansijske politike ostvarenje ostvarenje veće vrednosti vrednosti kapitala. Manji obim obrtnog



kapitala svakako ograničava veću proizvodnju i prodaju, dok veći obim podrazumeva veće stope prinosa na kapital. Povećanje obrtnog kapitala koji se očekuje kao rezultat poslovanja govori o stopi prinosa, odnosno o tome da li je i koliko ostvarena zarada po jednoj novčanoj jedinici ulaganja. Prvo od čega se polazi pri oceni finansijskog stanja preduzeća su sledeći finansijski izveštaji: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, i analiza o izvorima i upotrebi sredstava. Sa stanovišta finansijske analize izuzetno je značajna priprema finansijskih izveštaja, u smislu sažimanja pojedinih bilansnih pozicija i njihovog adekvatnog grupisanja za potrebe analize. U tu svrhu pozicije u bilansu stanja se najčešće u aktivi grupišu prema principu opadajuće likvidnosti, a u pasivi prema principu rastuće dospelosti.

6.2. Vrste finansijskih analiza U teoriji i praksi, razlikuje se više vrsta finansijske analize u zavisnosti od odabranih kriterijuma. Pri tome, najčešće korišćeni ko rišćeni kriterijumi su: 1. 2. 3. 4. 5.

kori korisn snic icii anal analiz ize, e, pred predme mett anal analiz ize, e, vreme vreme posmatr posmatranj anjaa (period (period obuhvaćen obuhvaćen anali analizom zom), ), način način pripr pripreman emanja ja bila bilansa nsa za za analiz analizuu i metode metode (instr (instrume umenti nti)) analize analize..

1. Polazeći od korisnika analize diferenciramo internu i eksternu finansijsku analizu. Prethodna objašnjenja o ciljevima finansijske analize i zahtevima internih i eksternih korisnika pružaju osnovu za identifikovanje sličnosti i razlika između jedne i druge. U osnovi između ovih dveju vrsta analiza nema dijametralnih razlika. Naime, obe polaze od istih opštih ciljeva, imaju isti predmet ispitivanja, a za njihovo objašnjenje mogu se koristiti iste metode, odnosno isti instrumenti. Međutim, kada je u pitanju interna finansijska analiza treba istaći da ona, po pravilu, ima više parcijalnih ciljeva, ispituje veći broj pojava, koristi obimniji fond podataka, samim tim pruža više informacija. Nasuprot njoj, eksterna finansijska analiza, uglavnom, ima manji broj posebnih ciljeva, upotrebljava skromniji fond podataka, obrađuje uži fond pitanja, te zato ima manju informacionu moć. 2. Prema predmetu (objektu) analize razlikujemo analizu bilansa stanja (analizu finansijske situaci situacije) je),, analiz analizuu bilans bilansaa uspeha uspeha (anali (analizu zu uspešn uspešnost ostii poslov poslovanj anja) a) i analizu analizu bilans bilansaa tok tokova ova gotovine. Prva je usmerena na ispitivanje i ocenu rentabilnosti uloženog kapitala. Iako je moguće izvršiti samo analizu bilansa stanja ili bilansa uspeha, u teoriji i praksi preovladava shvatanje da se radi radi o kompl komplem emen enta tarn rnim im,, a ne o nezav nezavis isni nim m anali analizam zama. a. Naim Naime, e, komp komple leks ksna na ocena ocena finansijskog stanja i rentabilnosti poslovanja preduzeća zahteva da se simultano sprovedu obe analize. Posmatrano sa stanovišta predmeta, treća vrsta analize je analiza tokova gotovine. Ona se bavi bavi ispi ispiti tivan vanjem jem pril priliv ivaa i odl odliv ivaa novča novčani nihh sred sredst stava ava,, prev prevas asho hodno dno u funkc funkcij ijii ocene ocene likvidnosti.



3. Sa stanovišta vremena posmatranja, tj. perioda obuhvaćenog analizom razlikuju se statička (analiza stanja) i dinamička analiza (analiza razvoja). Statička analiza ispituje bilans stanja na tačno određeni dan, odnosno bilans uspeha za jedan obračunski period. Dinamička analiza analiza se bavi ispitivanjem ispitivanjem i komparacijom komparacijom niza sukcesivnih sukcesivnih bilansa bilansa stanja i uspeha, uspeha, što pruža mogućnost za identifikaciju trenda u odnosu na statičku analizu. 4. Prema kriterijumu koji uzima u obzir način pripremanja bilansa stanja i uspeha za analizu, diferencira se analiza: bilansa izraženih u apsolutnim brojevima, bilansa prezentiranih u relativnim brojevima i bilansa prikazanih u formi grafikona. Danas je opšte prihvaćeno da se, u postupku pripreme podataka za analizu, koriste sva tri načina prikazivanja. Naime, većina programskih paketa za finansijsku analizu pomoću kompjutera to omogućava brzo i jednostavno. Samo na taj način se obezbeđuje integralno i pregledno prezentovanje baznih finansijskih izveštaja pripremljenih za analizu. 5. Imajući u vidu metode (instrumente) tj. postupke analize, razlikujemo: racio analizu, analizu pomoću neto obrtnog fonda, analizu bilansa novčanih tokova („cash flow“ analizu), analizu bilansa tokova finansijskih sredstava („funds flow“ analizu), vizuelnu analizu i račun pokrića.25

6.3. Instrumenti i postupci analize bilansa U instrumente i postupke analize bilansa spadaju: vizuelna analiza bilansa, analiza bilansa pomoću računa pokrića, racio analiza, analiza bilansa pomoću neto obrtnog fonda, „Cash Flow“ analiza i „Funds Flow“ analiza.

6.4. Finansijska analiza i pokazatelji poslovanja Finansijs Finans ijska ka analiza analiza bavi se istraž istraživa ivanjem njem funkci funkciona onalni lnihh odnosa odnosa koj kojii postoj postojee između između određenih pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha, da bi se omogućila verodostojna ocena finansijskog položaja i aktivnosti preduzeća. Za analizu finansijskog stanja koriste se određena pravila finansiranja izražena u vidu racija, koeficijenata i drugih pokazatelja poslovanja, kojima se sumiraju finansijski podaci o stanju poslovanja. Informacije iz bilansa uspeha, iznos prihoda, rashoda i dobit, i informacije iz bilansa stanja, o vrednosti imovine, obavezama, i neto vrednosti imovine u određenom periodu, osnova su za izračunavanje finansijskih racija koji se odnose na ostvarene rezultate i ukazuju na nivo rizika u poslovanju. Izračunavanjem finansijskih racija meri se i ocenjuje svaki rizik u poslovanju. Imajući u vidu da finansijski izveštaji sadrže veliki broj podataka, ovi podaci grupišu se radi finansijske analize da bi se dobio jasan i pregledan uvid u finansijsko stanje i da bi se mogli

25

Stojiljković M., Krstić J.: Finansijska analiza , str. 16-17



koristiti za izračunavanje racija ili pokazatelja poslovanja.26 Koriste se samo oni podaci koji su bitni za izračunavanje ključnih finansijskih racija. Kada preduzeće, na primer, traži kredit od banke, za očekivati je da će banku da interesuju pokazatelji zaduženosti i sposobnosti preduzeća da vraća dug i plaća kamatu. Finansijska analiza je, u osnovi, racio analiza izražena u prostoj matematičkoj formuli kroz odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj. Odnose između bilansnih pozicija koji se izražavaju racio brojevima korisno je stalno stalno proveravati proveravati pomoću unapred postavljenih postavljenih normi ili standarda da bi se izvršila ocena o finansijskom stanju preduzeća i budućim tendencijama. Pri analitičkoj interpretaciji racio brojeva nekog preduzeća, analitičaru obično stoje na raspolaganju jedan ili više od sledećih standarda, koje može koristiti alternativno ili komplementarno: • •

•

racio brojevi zasnovani na poslovnoj prošlosti svakog pojedinačnog preduzeća, racio brojevi utvrđeni na bazi informacija iz tekućeg operativno-finansijskog plana preduzeća, koji odražavaju proteklo iskustvo preduzeća korigovano za očekivane promene u nastupajućem planskom periodu, racio brojevi privredne grane kojoj pripada preduzeće. preduzeće.27

Zavisno od toga čemu treba da služe, svi racio brojevi mogu se klasifikovati u sledećih nekoliko grupa pokazatelja poslovanja ili finansijskih pokazatelja: • • • • • • •

pokazatelji likvidnosti, pokazatelji aktivnosti, pokazatelji finansijske strukture, pokazatelji rentabilnosti, pokazatelji prinosa po akciji, finansijski leveridž, Dipon sistem analize. analize.28

Navedeni pokazatelji nisu jedini i njihov redosled nije nepromenljiv. Na primer, kod kreditne analize na prvom mestu su svakako racija finansijskog leveridža. Međutim, većina autora na prvo mesto stavlja pokazatelje likvidnosti, pre svega zato što su pokazatelji likvidnosti kriterijum ne samo primarne primarne sigurnosti i zaštite zaštite poverioca, već opstanka preduzeća.

Primer Pril Prilik ikom om razm razmat atra ranj njaa odlu odluke ke o krat kratko koro ročn čnom om kred kredit itir iran anju ju,, posl poslov ovna na bank bankaa je zainteresovana da najpre sazna pokazatelje likvidnosti preduzeća. Banka na toj osnovi ocenjuje mogući stepen rizika ulaganja svojih sredstava. Da li će preduzeću odobriti traženi kredit ili ne, 26

Brealy, Brealy, A. Richard, Stewart C. Myers, Part IX, Financial Analysis Analysis and Planing, Principles of Corporate Finance, Third Edition, International Edition, McGraw-Hill Irwin, New York, 2003., p. 815 27 Hrustić H.: Finansijski mendžment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str. str. 48 28 Hrustić H.: Finansijski mendžment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str. str. 49



zavisi ne samo od tekućeg racija likvidnosti, nego i od procene neto obrtnog kapitala, koji je kao izvor finansiranja izvesna garancija za zaštitu interesa kratkoročnih poverilaca. p overilaca.

6.5. Racio-analiza Racio analiza je jedan od najčešće korišćenih instrumenata finansijske analize. Konkretno, upotre upotreba ba ove metode metode u praksi praksi podrazum podrazumeva eva,, pre svega, svega, poznava poznavanje nje osnovn osnovnih ih teoret teoretski skihhmetodoloških postavki na kojima je ista izgrađena kao celovit i zaokružen sistem za analitičko ispiti ispitivan vanje je finans finansijs ijskog kog i rentabi rentabilit litetn etnog og pol položaj ožajaa preduze preduzeća. ća. S’ obzirom obzirom na činjen činjenicu icu da analitičaru stoje na raspolaganju brojni racio pokazatelji, značajno je pitanje njihovog izbora, grupis grupisanj anjaa i utv utvrđi rđivanj vanjaa adekvat adekvatnog nog redosl redosleda. eda. Od istog istog značaja značaja je i pravil pravilna na analit analitičk ičkaa interpretacija kvantificiranih racio veličina. Danas, na osnovu masovnog korišćenja korišćenja u praksi i široke široke rasprostr rasprostranjenos anjenosti ti u literaturi literaturi,, s’ pravom se može tvrditi da se radi o značajnoj metodi finansijske analize. S’ tim u vezi, neki autori gotovo da poistovećuju finansijsku analizu i racio analizu. To treba shvatiti više kao isticanje značaja ove metode, a manje kao isključivo tvrdnju. Osnovne pretpostavke, na kojima počiva koncept racio analize, su sledeće generalne tvrdnje: •

•

•

•

•

•

svak svakii od odabr odabrani anihh raci racioo broj brojev evaa mo mora ra biti biti rele releva vant ntan an indik indikat ator or za ocenu ocenu finansijskog položaja i rentabilnosti poslovanja, u količinama oba elementa (i brojitelj i imenitelj) imaju jednaku važnost. Zato je neophodno analizirati uticaj i jednog i drugog elementa na veličinu racio broja, uporedi uporedivos vostt racio racio brojev brojevaa u vremen vremenuu predst predstavl avlja ja sadrži sadržinsk nskuu nepromen nepromenlji ljivos vostt brojitelja i imenitelja u svim analiziranim godinama, pojedini racio brojevi su zavisni od veličine i promene drugih racia. Pri njihovoj interpretaciji neophodno je razmatrati tu međuzavisnost, izabrani racio brojevi uvek se prezentuju u obliku tabelarnog pregleda u kome su grup grupis isani ani u uže i šire šire homoge homogene ne grup grupee poka pokazat zatel elja ja,, u skla skladu du sa cilj ciljevi evima ma i zahtevima analize, kvantificiranje racio brojeva treba analizirati u odnosu na unapred postavljene standarde („norme“, „pravila“, odnosno kriterijume), da bi se moglo oceniti u kojoj meri njihova veličina održava povoljna ili nepovoljna stanja i tendencije.

Racio analiza bazira se na određenim komponentama bilansa stanja i bilansa uspeha i sračunata je na identifikovanje i ocenu finansijskog položaja (likvidnosti, sigurnosti i aktivnosti) i rentabiliteta poslovanja preduzeća. Imajući u vidu ciljeve racio-analize, razlikujemo sledeće vrste: likvidnosti, sigurnosti, upravljanja i rentabiliteta.29 Racio likvidnosti se dobija na bazi podataka iz bilansa stanja i koristi se kao inicijalni pokazatelj sposobnosti preduzeća da likvidira svoje obaveze o roku dospelosti. Prema tome, 29

Nerandžić B., Dickov V., Perović V.: Ekonomika moderna, Stylos print, Novi Sad, 2004., str.115



racio likvidnosti je usmeren na utvrđivanje i ocenu finansijskog položaja preduzeća na kratak rok. Razlikuju se 3 racia ili testa likvidnosti preduzeća, i to: opšti racio likvidnosti, racio reducirane likvidnosti i racio novčane likvidnosti. Opšti racio likvidnosti je nastao kao refleks aplikacije bilansnog pravila u užem smislu, koje zahteva da osnovna sredstva budu finansirana sopstvenim ili bar permanentnim kapitalom, a obrtna sredstva da budu pokrivena kratkoročnim izvorima finansiranja. Ovaj racio se utvrđuje na sledeći način: Opšti racio likvidnosti =

Kao i sve ostale racio brojeve, opšti racio likvidnosti posebno (zbog neidentifikovane strukture njegovog brojioca i imenioca) treba krajnje oprezno interpretirati i koristititi. Ipak, može se reći da opšti racio likvidnosti manji od 1 pokazuje nezadovoljavajuću likvidnost (kratkoročni kapital je korišćen za finansiranje osnovnih sredstava), opšti racio likvidnosti koji je jednak 1, predstavlja donju granicu, tj. realizaciju zahteva bilansnog pravila u užem smislu i opšti racio likvidnosti koji je jednak 2 predstavlja standardnu relaciju, tj. ostvaruje zahteve pravila finansiranja 2:1. Racio reducirane likvidnosti predstavlja rigorozniji zahtev u pogledu ocene likvidnosti preduzeća i nastao je kao aplikacija pravila finansiranja 1:1, koje traži da osnovna sredstva i zalihe budu finansirani finansirani dugoročnim izvorima izvorima finansiranja finansiranja.. Ovaj racio likvi likvidnost dnostii se utvrđuje utvrđuje iz sledećeg odnosa: Racio reducirane likvidnosti = Ipak, kada je reč o oceni finansijskog položaja preduzeća na kratak rok na bazi racioreducirane likvidnosti, po pravilu stoji konstatacija da iznos ovog racia iznad 1 pokazuje povoljnu i često poželjnu finansijsku strukturu preduzeća. Racio novčane likvidnosti predstavlja još stroži test likvidnosti preduzeća. Ovaj racio se utvrđuje na sledeći način: Racio novčane likvidnosti =

Racio sigurnosti ili solventnosti se, takođe, dobija na osnovu podataka iz bilansa stanja, ali služi za identifikovanje i ocenu finansijskog položaja (strukture) preduzeća na dugi rok. U stru stručno čnojj lite litera ratu turi ri i priv privre redno dnojj prak praksi si se razm razmat atra ra i prim primenj enjuj ujee više više raci raciaa sigu sigurn rnos osti ti ili ili solv solvent entno nost sti. i. Najv Najvažn ažnij ijii su raci racioo stru strukt ktur uree izvor izvoraa fina finans nsir iran anja ja (kap (kapit ital ala) a),, raci racioo učeš učešća ća pozajm pozajmlje ljenih nih izvora izvora finans finansira iranja nja (pozaj (pozajmlj mljeno enogg kapital kapitala) a) u ukupnim ukupnim koriš korišćeni ćenim m izvori izvorima ma fina finans nsir iranj anjaa (ukup (ukupno nom m kapi kapita talu lu)) il ilii raci racioo dopri doprino nosa sa poza pozajm jmlj ljen enih ih izvor izvoraa finan finansi sira ranj njaa (poza (pozajm jmlj ljeno enogg kapi kapita tala la)) pokr pokrić ićuu akti aktive ve i raci racioo učeš učešća ća pozajm pozajmlj ljeni enihh dugor dugoročn očnih ih izvo izvora ra



fina finans nsir iran anja ja (poz (pozaj ajml mlje jeno nogg dugo dugoro ročn čnog og kapi kapita tala la), ), tj. tj. dugo dugoro ročn čnih ih kred kredit itaa u ukup ukupni nim m permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu). Racio strukture izvora finansiranja (kapitala) utvrđuje se na sledeći način: Racio strukture izvora finansiranja (kapitala) =

U stručn stručnoj oj lit litera eratur turii je najviš najvišee zastup zastuplje ljeno no shvata shvatanje nje prema prema kome kome iznos iznos ovog ovog racia racia sigurnosti ili solventnosti ispod 1 pokazuje nedovoljnu sigurnost, a iznad 1 sigurnost koja je iznad normale. To znači da preduzeća koja imaju izrazito neizvesne i slabije uslove privređivanja moraju imati znatniji iznos sopstvenog izvora finansiranja (sopstvenog) kapitala, tj. moraju obezbediti racio strukture izvora finansiranja (kapitala) iznad 1. Racio Racio učešća učešća pozajml pozajmljen jenih ih izvora izvora finans finansira iranja nja (pozajm (pozajmlje ljenog nog kapital kapitala) a) u ukupni ukupnim m korišćenim izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu) ili racio doprinosa pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) pokriću aktive obično se izražava u procentima i izračunava na sledeći način: Racio doprinosa pozajmljenih izvora finan. pokr. aktive =

×100

Racio Racio učešća učešća pozajml pozajmljen jenih ih dugoro dugoročni čnihh izvora izvora finans finansira iranja nja,, tj. dugoroč dugoročnih nih kredit kreditaa u ukupnim permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu) se, po pravilu, iskazuje u procentima i izračunava na sledeći način: Racio učešća pozajmljenih dug.izvora fin. u ukupnom = permanentnom finansiranju

Racio učešća pozajmljenih pozajmljenih dugoročnih dugoročnih izvora izvora finansiranja finansiranja (pozajmljenog (pozajmljenog dugoročnog dugoročnog kapitala) u ukupnim permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu). Ako pođemo od pretpostavke da dugoročni krediti iznose 40.000 dinara, a permanentni kapi kapita tall 80.00 80.0000 dinar dinara, a, onda onda raci racioo učešć učešćaa pozaj pozajml mlje jeni nihh dugor dugoročn očnih ih izvo izvora ra fina finans nsir iran anja ja (poza (pozajm jmlj ljeno enogg dugor dugoroč očnog nog kapi kapita tala la)) u ukupn ukupnim im perma permanen nentn tnim im izvo izvori rima ma fina finans nsir iran anja ja (permanentnom kapitalu) iznosi 50%, što znači da 50% permanentnog kapitala predstavljaju dugoročni krediti (znači 50% permanentnog kapitala čini sopstveni kapital). Da li je to dovoljno, malo ili mnogo zavisi, takođe, od konkretnog preduzeća i to, pre svega, od strukture poslovnih sredstava datog preduzeća. Racio upravljanja ili pokazatelji aktivnosti se dobijaju na bazi podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha, a izražavaju se u formi koeficijenata ili broja dana zadržavanja poslovnih sredstava u konkretnom obliku (zalihe, potraživanja od kupaca, obaveze prema dobavljačima i sl.). Ima više racia upravljanja ili pokazatelja aktivnosti, ali ćemo se zadržati na sledeća tri: racio



obrta obrta zaliha zaliha,, racio racio reguli regulisan sanja ja pot potraž raživa ivanja nja od kupaca kupaca i racio racio reguli regulisan sanja ja obaveza obaveza prema prema dobavljačima. U okviru racia obrta zaliha od posebnog su značaja koeficijent obrta zaliha i pokazatelj prosečnog vremena zadržavanja zaliha u preduzeću. Koeficijent obrta zaliha utvrđuje se na sledeći način: Koeficijent obrta zaliha =

Prosečno vreme zadržavanja zaliha u preduzeću se identifikuje na sledeći način: Prosečno vreme zadržavanja zaliha u preduzeću =

Za praktične analitičke potrebe, koeficijent obrta zaliha i prosečno vreme zadržavanja zaliha zaliha u preduz preduzeću eću mogu mogu se utv utvrđi rđivati vati i za poj pojedi edine ne obl oblike ike zaliha zaliha:: materi materijal jal,, nedovr nedovršen šenuu proizvodnju, gotove proizvode, robu i sl. Kada je reč o raciu regulisanja potraživanja od kupaca, takođe, izdvajamo koeficijent obrta kupaca i pokazatelj prosečnog vremena naplate potraživanja od kupaca. Koeficijent obrta kupaca se utvrđuje na sledeći način: Koeficijent obrta kupca =

Ukoliko u posmatranom obračunskom periodu prihodi od realizacije proizvoda iznose 90.000 dinara, a prosečan saldo kupaca 15.000 dinara (saldo kupaca na početku obračunskog perioda je 14.000 dinara, a na kraju obračunskog perioda 16.000 dinara), koeficijent obrta kupaca iznosi 6,00, a to znači da se potraživanja od kupaca u odnosnom obračunskom periodu naplaćuju prosečno 6 puta. Takođe, izračunati koeficijent obrta kupaca od 6 pokazuje da prihodi od realizacije proizvoda u posmatranom obračunskom periodu iznose 600% u odnosu na prosečan saldo kupaca. Prosečno vreme naplate potraživanja od kupaca se identifikuje na sledeći način: Prosečno vreme naplate potraživanja od kupaca =

U našem pretpostavljenom primeru prosečno vreme naplate potraživanja od kupaca iznosi približno 60 dana (360 dana/6), što znači da je potrebno da prođe prosečno 60 dana od momenta prodaje proizvoda kupcima do trenutka naplate potraživanja od kupaca. Kada je reč o raciju regulisanja obaveza prema dobavljačima zadržaćemo se na dva najvažnija pokazatelja, i to: koeficijentu obrta dobavljača i pokazatelju prosečnog vremena plaćanja obaveza prema dobavljačima. Koeficijent obrta dobavljača se utvrđuje na sledeći način:



Koeficijent obrta dobavljača =

Prosečno vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima se meri na sledeći način: Prosečno vrmene plaćanja obaveza prema dobav. =

Racio rentabiliteta, kao i acio upravljanja ili pokazatelji aktivnosti, koriste podatke iz bilansa stanja i bilansa uspeha s’ ciljem da identifikuju uspešnost poslovanja preduzeća, tj utvrde njegovu zarađivačku sposobnost u relevantnom vremenskom periodu. U ekonomskoj literaturi rentabilitet se, po pravilu, ne shvata kao apsolutna veličina i ne meri samo visinom ostvarenog periodičnog (poslovnog) rezultata kao razlike ukupnih (odnosno poslovnih) prihoda i rashoda. Za ekonomistu, adekvatno merilo uspešnosti poslovanja preduzeća je relativan odnos periodičnog rezultata i angažovanih sredstava u realizaciji tog rezultata. Otuda, kao pokazatelji rentabiliteta poslovanja tržišno orijentisanog privrednog subjekta, pa i našeg preduzeća, pojavljuju se: stopa poslovnog dobitka, stopa neto-dobitka, stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Stopa poslovnog dobitka i stopa neto-dobitka spadaju u parcijalne pokazatelje rentabiliteta poslovanja preduzeća i fundirani su na podacima iz bilansa uspeha. Stopa prinosa na ukupna poslo poslovna vna sredst sredstva va i stopa stopa prinos prinosaa na sopstv sopstvena ena poslov poslovna na sredst sredstva va predst predstval valjaj jajuu glo global balne ne pokazatelje rentabiliteta poslovanja preduzeća i baziraju se na podacima iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Stopa poslovnog dobitka se utvrđuje na sledeći način:

×100

Stopa poslovnog dobitka =

Ako pretpostavimo da u posmatranom obračunskom periodu poslovni dobitak (kao razlika između ukupnih poslovnih prihoda sa jedne strane, i fiksnih troškova perioda i varijabilnih troškova troškova sadržanih u realizovanim realizovanim proizvodima, proizvodima, sa druge strane) iznosi 7.500 dinara, dinara, a prihodi prihodi od realizacije proizvoda 70.000 dinara, stopa poslovnog dobitka će biti 10,7%. To znači da je preduzeće u odnosnom obračunskom periodu na svakih 100 dinara prihoda od realizacije proizvoda prosečno ostvarilo 10,7 dinara poslovnog dobitka. Stopa neto dobitka se izračunava na sledeći način: Stopa neto-dobitka =

×100

Pod uslovom da u analiziranom obračunskom periodu neto dobitak (kao razlika između poslovnog dobitka i plaćenih kamata i poreza na dobitak) iznosi 6.000 dinara, a prihodi od



realizacije proizvoda 70.000 dinara, stopa neto dobitka će biti 8,6%. To znači da je preduzeće u analizi analiziran ranom om obračun obračunskom skom period perioduu na svakih svakih 100 din dinara ara prihod prihodaa od realiz realizaci acije je proizv proizvoda oda prosečno ostvarilo 8,6 dinara neto dobitka, tj. da je prosečno platilo 2,1 dinara na ime kamata i poreza na dobitak. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva predstavlja relativan odnos poslovnog dobitka i prosečnih poslovnih sredstava preduzeća angažovanih u posmatranom periodu ili proizvod stope poslovnog dobitka i koeficijenta obrta ukupnih poslovnih sredstava (koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava je količnik između prihoda od realizacije proizvoda i prosečnih poslovnih sredstava preduzeća angažovanih u posmatranom obračunskom periodu): Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva =

×100

Pod pretpostavkom da u analiziranom obračunskom periodu poslovni dobitak iznosi 7.500 dinara din ara,, proseč prosečna na poslov poslovna na sredst sredstva va 90.000 90.000 dinara dinara (ukupna (ukupna poslov poslovna na sredst sredstva va na početku početku obračunskog perioda 80.000 dinara, a na kraju obračunskog perioda 100.000 dinara) i prihodi od realizacije proizvoda 70.000 dinara, stopa poslovnog dobitka će biti 10,7% (7.500/70.000), koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava 0,78 (70.000/90.000), a stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva 8,3% (7.500/90.000 ili 10,7% ×0,78). Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva pokazuje procenat periodičnog prirasta ukupnih poslovnih sredstava preduzeća i njome se meri efikasnost korišćenja ukupnih poslovnih sredstava. Konkretno, u ovom hipotetičkom prime primeru, ru, na svakih svakih 100 din dinara ara proseč prosečno no ulo uloženi ženihh sredst sredstava ava preduze preduzeće će je u posmat posmatran ranom om obračunskom periodu ostvarilo prirast tih sredstava za 8,3 dinara. dina ra. Za privrednog subjekta – robnog proizvođača, jačanje rentabiliteta upotrebe ukupnih pos poslo lovni vnihh sreds sredsta tava va,, tj tj.. maks maksim imir iranj anjee stop stopee prin prinos osaa na ukupn ukupnaa posl poslov ovna na sreds sredstv tvaa znači znači realizaciju sledećih imperativa: povećanje učešća poslovnog dobitka u prihodima od realizacije proizvoda (maksimiranje stope poslovnog dobitka) i smanjenje vremena obrta ukupnih poslovnih sredstava (maksimiranje koeficijenta obrta ukupnih poslovnih sredstava). Stopa prinosa na sopstvena sopstvena poslovna sredstva je relativan relativan odnos neto-dobitk neto-dobitkaa i prosečnih prosečnih sopstvenih poslovnih sredstava preduzeća angažovanih u posmatranom periodu (misli se na poslovna sredstva finansirana iz sopstvenih izvora finansiranja) ili proizvod stope neto dobitka i koefic koeficije ijenta nta obrta obrta sopstv sopstveni enihh poslov poslovnih nih sredst sredstava ava (koefi (koeficij cijent ent obrta obrta sopstv sopstveni enihh poslov poslovnih nih sredstava sredstava je količnik količnik između prihoda od realizacije realizacije proizvoda i prosečnih prosečnih sopstvenih poslovnih poslovnih sredstava preduzeća angažovanih u posmatranom obračunskom periodu). Stopa prinosa na sopstvena posl. sredstva =

=

×100 =

×100 = ×100

Ako pretpostavimo da u posmatranom obračunskom periodu neto-dobitak iznosi 6.000 dinara, prosečna sopstvena poslovna sredstva 50.000 dinara (sopstvena poslovna sredstva na



početku obračunskog perioda 40.000 dinara, a na kraju obračunskog perioda 60.000 dinara) i prihodi prihodi od realizacije realizacije proizvoda proizvoda 70.000 dinara, stopa neto dobitka će biti 8,6% (6.000/70.000 (6.000/70.000), ), koeficijent obrta sopstvenih poslovnih sredstava će biti 1,4, tj. 70.000/50.000, a stopa prinosa na sopstv sopstvena ena poslov poslovna na sredst sredstva va pokazuj pokazujee relati relativan van (procen (procentua tualni lni)) period periodičn ičnii priras prirastt onog onog dela dela poslovnih sredstava koji je finansiran iz sopstvenih izvora finansiranja i njome se meri efikasnost upotrebe sopstvenih sredstava angažovanih u poslovanje preduzeća. U našem pretpostavljenom preduz preduzeću eću,, na svakih svakih 100 din dinara ara proseč prosečno no angažov angažovani anihh sopstv sopstveni enihh poslov poslovnih nih sredst sredstava ava u posmatranom obračunskom periodu, ostvaruje se prirast tih sredstava za 12 dinara. Maksmi Maksmizir ziranj anjee stope stope prinos prinosaa na sopstv sopstvena ena poslov poslovna na sredst sredstva, va, tj. jačanj jačanjee efikas efikasnos nosti ti korišć korišćenj enjaa sopstv sopstveni enihh poslov poslovnih nih sredst sredstava ava podrazum podrazumeva eva povećan povećanje je učešća učešća neto-d neto-dobi obitka tka u prihodima od realizacije proizvoda (maksimiranje stope neto-dobitka) i smanjenje vremena obrta sops sopstv tven enih ih poslo poslovn vnih ih sred sredst stav avaa (mak (maksi simi mira ranj njee koefi koefici cije jent ntaa obrta obrta sops sopstv tven enih ih posl poslov ovni nihh sredstava).

6.6. Vizuelna analiza Vizuelna analiza bilansa ili metoda vizuelne analize je, po pravilu inicijalni postupak koji se primenjuje u analizi bilansa. Ova metoda je, zbog jednostavnosti i brzine primene naročito pogodna za potrebe eksterne analize sračunate na sticanje globalne predstave o finansijskom položaju i rentabilitetu poslovanja preduzeća. Postupak vizuelne analize bilansa se sastoji u posmatranju bilansa stanja i bilansa uspeha (izraženih u apsolutnim i relativnim brojevima, a posebno u vidu grafikona) i donošenju opštih ocena ili konstatacija o stepenu likvidnosti preduzeća, rentabilitetu poslovanja preduzeća, itd.30 Vizuelna analiza bilansa se može koristiti kao početna metoda , kako za potrebe statičke analize finansijskog položaja i rentabiliteta poslovanja preduzeća, tako i za potrebe dinamičke analize finansijske strukture i poslovnih rezultata preduzeća (analiza bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeća većeg broja sukcesivnih obračunskih perioda – poslovnih godina).

6.7. Analiza pomoću računa pokrića Metoda analiza bilansa pomoću računa pokrića tangira samo bilans stanja, ali se dopunjava sa ostalim postupcima analize koji istražuju i efikasnost poslovanja preduzeća. Kao i metoda vizuelne analize bilansa, i ova metoda se koristi za potrebe statičke i dinamičke analize finansijskog položaja (strukture) preduzeća. Suština ove jednostavne metode sastoji se u utvrđivanju sledećih relacija, izraženih u apsolutnim i relativnim brojevima: strukture poslovne imovine, sredstava preduzeća (kao odnosa osnovnih prema obrtnim sredstvima preduzeća), strukture kapitala (kao odnosa sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja poslovnih sredstava preduzeća) i pokrića osnovnih sredstava 30

Nerandžić B., Dickov V., Perović V.: Ekonomika moderna, Stylos print, Novi Sad, 2004., str.114



sopstvenim kapitalom (kao odnosa sopstvenog kapitala, tj. poslovnog i rezervnog fonda prema osnovnim sredstvima preduzeća).

6.8. Analiza bilansa pomoću neto-obrtnog fonda Analiza bilansa pomoću neto-obrtnog fonda polazi od celine bilansa stanja i uglavnom služi za potrebe dinamičke analize. Neto-obrtni fond (NOF) ili neto-obrtna sredstva (NOS) predstavljaju deo obrtnih sredstava kojii je finans koj finansira irann dugoro dugoročnim čnim izvori izvorima ma finans finansira iranja nja (sopst (sopstven venim im kapital kapitalom om i dugoroč dugoročnim nim kreditima). Neto-obrtni fond je jednak razlici razlici između dugoročnog kapitala i osnovnih osnovnih sredstava. Neto-obrtna sredstva predstavljaju razliku izmešu obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza ili kredita. Kao što je već rečeno neto-obrtni fond se koristi uglavnom za potrebe analize razvoja na bazi sukcesivnih bilansa stanja većeg broja uzastopnih perioda. Jer, mada se visina neto obrtnog fonda fonda uzima uzima kao kao jeda jedann od param paramet etar araa za ocenu ocenu kred kredit itne ne spos sposob obno nost stii predu preduze zeća, ća, nema nema jedinstvenog mišljenja i univerzalnog pravila o visini neophodnog neto-obrtnog fonda. To je, zapravo zapravo,, uslovl uslovljen jenoo delatn delatnošć ošću, u, vrstom vrstom,, rentabi rentabilit liteto etom m poslov poslovanj anjaa preduze preduzeća, ća, njegov njegovom om strukturom kapitala, itd. Ali, kao opšti zahtev za visinu neto-obrtnog fonda može se izreći konstatacija prema kojoj stalno potrebna obrtna sredstva treba da budu finansirana dugoročnim izvorima finansiranja (sopstvenim kapitalom i dugoročnim kreditima) – to je i zahtev bilansnog pravila u širem smislu, koje je uglavnom opšte prihvaćeno. Pri praćenju dinamike ili razvoja neto-obrtnih sredstava (NOS) ili neto-obrtnog fonda (NOF) treba imati u vidu da do njihovog povećanja dolazi usled prodaje osnovnih sredstava, povećanja sopstvenog kapitala (iz poslovanja – akumulirani dobici, pokloni, dotacije i sl.) i povećanja dugoročnih kredita (dobijanje novih dugoročnih kredita ili konverzija kratkoročnih u dugoročne kredite), a do smanjenja – zbog nabavke osnovnih sredstava, smanjenja sopstvenog kapitala (iz poslovanja – pokriće gubitka, preteranom raspodelom i sl.) i smanjenjem dugoročnih kredita.

6.9. Cash Flow analiza „Cash Flow“ analiza polazi od podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha i koristi se za potrebe procene zarađivačke sposobnosti i finansijske situacije preduzeća. U ovom slučaju etimologija reči ne upućuje potpuno na suštinu pojma koji označava. „Cash flow“ se može prevesti kao tok gotovine ili novčani tok, a shvata se u upotrebljava dvojako, i to kao bruti „Cash Flow“ (tok primanja i izdavanja novca) i kao neto „Cash Flow“ (razlika primanja i izdavanja novca). Neto „Cash Flow“ je indikator obima raspoloživih novčanih sredstava za samofinansiranje ili za otplatu dospelih obaveza i identičan je zbiru poslovnog dobitka, rezervi i amortizacije (često se naziva računovodstvenom neto-gotovinom).



Osnovna svrha izveštaja o novčanom toku jesu informacije o novčanim prilikama i novčanim izdacima u toku nekog računovodstvenog perioda. Izveštaj ujedno daje informacije o kompletnim investicionim i finansijskim aktivnostima preduzeća. Novčan Novčanii tok tokovi ovi se u izvešt izveštaju aju grupiš grupišuu u tri glavne glavne kategor kategorije ije:: poslov poslovne ne aktivn aktivnost osti,i, investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti. Novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti uključuju: novčane primitke (prilive): priliv od prodaje roba i usluga, primljene kamate i dividende, ostali primici iz poslovanja (na primer primitak na osnovu rešenja sudskog spora), novč novčan anee izda izdatk tke: e: izda izdaci ci za trgo trgovi vins nsku ku robu robu i uslu usluge ge (ukl (uklju juču čuju jući ći plat platee zaposlenima), plaćanje kamata, plaćanje poreza, ostali izdaci vezani za poslovanje (npr. (npr. isplate na osnovu sudskog rešenja). •

•

Primici i isplate kamata svrstavaju se u poslovne aktivnosti. Investicione aktivnosti uključuju: •

•

novčane primitke – prilive: novčani primici od prodaje HOV ili postrojenja, od naplate glavnice kredita, novčane novčane izdatk izdatke: e: izdaci izdaci za kupovi kupovinu nu HOV ili postro postrojen jenja, ja, iznosi iznosi dati dati zajmoprimicima.

Finansijske aktivnosti uključuju: •

•

novčane prilive: prilivi od kratkoročnih i dugoročnih pozajmica, novac primljen od vlasnika (npr. od emisije deonica), novčane izdatke: otplate posuđenih iznosa bez kamata, isplate vlasnicima, novčane dividende.

Kritična važnost novčanog toka iz poslovnih aktivnosti sastoji se, pre svega, u činjenici da na duži rok preduzeće mora imati pozitivan pozitivan novčani tok iz svojih poslovnih aktivnosti, aktivnosti, ako želi opstati. Preduz Preduzeće eće sa negativ negativnim nim novčani novčanim m tok tokom om iz poslov poslovnih nih aktivn aktivnost ostii neće neće moći moći stalno stalno priku prikuplj pljati ati novac novac iz drugih drugih izvora izvora.. Spo Sposob sobnos nostt preduze preduzeća ća da pribavi pribavi novac novac finans finansijs ijskim kim aktivnostima zavisi od njegovih sposobnosti da generiše novac iz svojih redovnih delatnosti. Ni kreditori, ni deoničari, ni investitori neće rado investirati u preduzeće koje nema dovoljno novca iz poslovnih aktivnosti za promptno plaćanje dospelih obaveza, kamata i dividendi. Izveštaj o novčanim tokovima obuhvata novčane transakcije u okviru nekog obračunskog perioda, a u računovodstvu se glavna knjiga vodi na obračunskoj osnovi. Kod pripreme izveštaja o novčanim tokovima moraju se pojedine stavke računovodstvenog izveštaja korigovati, iz



suštinskih razloga nastale poslovne promene. Na primer, evidentiranje troška amortizacije ne zahteva isplatu novca, a evidentira se u korist poslovnih rashoda, znači povećava rashode, a ne znači izdatak. Više je takvih stavki koje utiču na krajnju razliku između neto-dobiti i netonovčanog toka iz poslovnih aktivnosti. Ove stavke se mogu grupisati u nenovčane rashode, u vremenske razlike i neposlovne dobitke i gubitke. Izveštavanje o novčanom toku može se prikazati pomoći direktne i indirektne metode. Direktna metoda prikazuje pojedine novčane prilive i odlive koji su obuhvaćeni poslovnom aktivnošću preduzeća, a indirektna metoda počinje sa neto-dobiti, sa različitim korekcijama, da bi se uskladila neto dobit sa neto novčanim tokom iz poslovnih aktivnosti. Novčani tokovi neophodan su instrument samog preduzeća za izradu finansijske strategije. Strategija novčanih sredstava direktno zavisi od likvidnosti i finansiranja, a indirektno zavisi od rentab rentabiln ilnost ostii poslov poslovanj anja. a. To znači znači da se raspol raspoloži oživim vim novčani novčanim m sreds sredstvi tvima ma prvo prvo moraj morajuu obezbediti likvidnost, zatim ulaganja (finansiranje), a tek potom ona utiču na povećanje ili smanjenje finansijskog rezultata u preduzeću. Svaka finansijska strategija novčanih sredstava treba da se odnosi na: • • •

rokove raspoloživosti novčanih sredstava, potrebnu količinu novčanih sredstava za održavanje likvidnosti upotrebu viška novčanih sredstava31

6.10. „Funds Flow“ analiza „Funds Flow“ analiza počiva na bilansima stanja dveju ili više sukcesivnih obračunskih perioda. Sam termin „Funds Flow“ se može prevesti kao tok izvora sredstava ili kao finansijski tok. „Funds Flow“ analizom se identifikuju i prate neto razlike (povećanje ili smanjenje) bilansnih pozicija ili segmenta dveju ili više sukcesivnih bilansa i neminovno se dopunjava analizom bilansa uspeha i „Cash Flow“ analizom.

7. Međunarodni računovodstveni standardi Među Međunar narod odni ni račun računov ovods odstv tveni eni stan standa dard rdii (u daljem daljem teks tekstu tu MRS) MRS) pred predst stavl avlja jaju ju račun računov ovods odstve tvene ne stan standar darde de uvede uvedene ne da bi se post postig igla la tran transp spar arent entno nost st i jedn jednoo oobr braz aznos nostt finansijskih izveštaja bilo kog ekonomskog subjekta bez obzira na delatnost kojom se bavi i zemlju u kojoj posluje. MRS imaju svrhu svestranijeg, lakšeg i boljeg razumevanja finansijskih izveštaja, uz osnovni cilj da obezbede podatke i informacije za uporedne analize za nesmetano poslovno komuniciranje zainteresovanih subjekata koje rezultira bržem protoku robe i kapitala. MRS u stvari predstavljaju, neku vrstu harmonizacije različitih računovodstvenih regulativa koje se odnose na pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja koji služe kao osnova za donošenje ekono ekonoms mski kihh odlu odluka ka.. St Stan andar dardi di kao kao pojam pojam su u prim primen enii skor skoroo u svim svim obl oblas asti tima ma tehn tehnik ike, e, 31

Vunjak N., Finansijski menadžment , Proleter-Bečej Milen-Subotica, Subotica, 2001. god., str. 253



tehnologije, u prirodnim naukama i drugim oblastima. Njih propisuju nadležni stručni državni organi. Što se tiče MRS oni su uglavnom u obliku normi ponašanja i postupaka u profesionalnom radu računovođa, da bi njihove informacije o poslovanju nekog ekonomskog subjekta bile kvalitetne za potencijalne zainteresovane korisnike tih informacija. Računovodstveni standardi u sebi uključuju i norme profesionalne etike računovođa. MRS u svom osnovnom značenju podrazumevaju dogovorena pravila o pripremanju, prizna priznavanj vanju, u, odmerav odmeravanj anjuu ili vrednov vrednovanj anjuu i prezent prezentaci aciji ji stavki stavki računo računovods vodstven tvenih ih iskaza iskaza ekonomskog subjekta. Kao što je već rečeno, osnovni elementi finansijskih izveštaja ekonomskih subjekata su: Bilans stanja, na kraju poslovne godine, Bilans uspeha za poslovnu godinu na čijem se kraju sastavlja Bilans stanja, Gotovinski tok za isti period za koji se sastavlja Bilans uspeha i Promene na kapitalu. Da bi bio prihvaćen u međunarodnom okruženju, javno publikovan računovodstveni (finansijski) izveštaj korporacija mora da bude usklađen sa MRS i MSFI u svim materijalno značajnim stavkama, da ga javno obelodani menadžment i da bude nedvosmisleno potvrđen izveštajem revizora.

7.1. Cilj primene Međunarodnih Međunarodnih računovodstvenih standarda, kratak istorijat i primena u našoj računovodstvenoj računovodstvenoj praksi Cilj Cilj računo računovods vodstven tvenih ih standar standarda da je ostvar ostvaren en ako finans finansij ijski ski izvešt izveštaji aji daju daju istini istinitu tu i objektivnu, tzv. fer informaciju o nekom ekonomskom subjektu. Primena računovodstvenih standarda omogućava bolju, lakšu i pouzdaniju informaciju o finansijskom položaju nekog ekonomskog subjekta kao i prikaz njegove zarađivačke sposobnosti, za šta su zainteresovani potencijalni korisnici finansijskih informacija kao što su: akcionari, menadžment, zaposleni, investitori, banke kreditori i drugi. Pre nego što se finansijski izveštaji obelodane široj javnosti oni podlež podležuu preispi preispitiv tivanj anjuu od strane strane nezavi nezavisni snihh ovl ovlašć ašćeni enihh stručnj stručnjaka aka kao što su revizo revizori. ri. Njiho Njihovo vo mišlje mišljenje nje o finans finansij ijski skim m izvešt izveštaji ajima ma računo računovođe vođe nekog nekog ekonoms ekonomskog kog subjek subjekta ta je merodavno u smislu toga da li su ovi finansijski izveštaji istiniti i objektivni ili nisu. Suština je u tome da se dobije pouzdana potvrda o doslednoj primeni računovodstvenih standarda u svim segmentima koji su obuhvaćeni finansijskim izveštajima. Finansijski izveštaji prikazuju, takođe, koliko je rukovodstvo dobro upravljalo resursima koje su mu akcionari poverili na upravljanje. Finansijski izveštaji obuhvataju i opis primenjenih računovodstvenih politika koje treba da su konzistentne da bi podaci bili uporedivi. Za pravilnost i tačnost prezentovanja finansijskih izveštaja primarna odgovornost leži na rukovodstvu preduzeća. Za finansijsko izveštavanje postoji konceptualni okvir koji treba da prate računovodstveni standardi kao opšte prihvaćeni teorijski principi u oblasti računovodstva. Konceptualni okvir koji je računovodstvena profesija razvila u različitim zemljama polazi od toga da finansijski izveštaji treba da budu korisni onima kojima su namenjeni. Računovodstveno informisanje na bazi MRS dobija svoj potpuni uticaj i značaj otvaranjem privreda u celom svetu i globalizacijom tržišta svih vrsta. Samim tim državni monopol u ovoj oblasti gubi svoj značaj, a sa njim i nacionalni standardi koje one propisuju za primenu na svojoj



teritoriji, a koji mogu da se razlikuju od prihvaćenih međunarodnih računovodstvenih standarda. Osnovni preduslov za to je međusobno poslovno informisanje ekonomskih subjekata širom sveta bez obzira na državno uređenje, razvijenost privrede i slično. 1973. godine šesnaest profesionalnih računovodstvenih asocijacija je osnovalo Komitet za međunar međunarodne odne računo računovods vodstven tvenee standa standarde, rde, pod nazivo nazivom m IASC IASC ( Intern Internati ationa onall Account Accounting ing Standards Commitee), sa sedištem u Londonu. Tokom period perioda, a, Komite Komitett za Međunar Međunarodne odne računov računovods odstve tvene ne standar standarde de je pristu pristupio pio Međunarodnoj federaciji računovođa (The International Federation of Accountants - IFAC), koju je 1977. godine osnovalo 49 zemalja u Njujorku, 1977. godine. Shodno odboru za Međunarodne računovodstvene standarde, svrha finansijskih izveštaja je da prezentuju informacije bitne za donošenje poslovnih odluka. Iako su finansijski izveštaji element sadržaja svih računovodstvenih standard, ne bave se njima svi standardi na isti način i u istom obimu. Računovodstveni standardi koji se neposredno bave finansijskim izveštajima su: • • • • • • •

•

MRS 1 - Prezentacija finansijskih izveštaja MRS 10 – Događaji posle ddatuma atuma Bilansa stanja MRS 7 – Izveštaji o novčanim tokovima MRS 14 – Izveštavanje po segmentima MRS 27 – Konsolidovani i pojedinačni pojedinačn i finansijski izveštaji MRS 29 – Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama MRS 30 – Obelodanjivanje u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija MRS 34 – Periodično finansijsko izveštavanje32

Komitet za međunarodne računovodstvene standarde ima konsultativne grupe koje čine ugledne međunarodne profesionalne i poslovne institucije. Svi oni nastoje da se dođe do maksim maksimaln alnog og usaglaš usaglašava avanja nja nacional nacionalnih nih računov računovods odstve tvenih nih standar standarda da sa međunar međunarodni odnim m računovodstvenim standardima. U daljoj budućnosti verovatno će do toga doći i na globalnom planu planu,, kao i do primen primenee ovako ovako ujednač ujednačeni enihh standar standarda da kao vid vidaa normat normativn ivnog og reguli regulisan sanja ja računovodstva sa ciljem unapređenja i lakšeg pristupa računovodstvenim informacijama koje bi bile razumljive, pouzdane, istinite i objektivne za sve zainteresovane korisnike tih informacija. Danas Asocijacija nosi naziv Odbor za međunarodne računovodstvene standarde, i broji 156 članica, a među njima je i naša zemlja od 1997. godine. Od 1981. godine počinje snažan proces proces izgrad izgradnje nje profes profesion ionalne alne regula regulativ tive, e, kada se donosi donosi i Kodeks Kodeks profes profesion ionaln alnee etike etike računovođa. Izmenama i dopunama 1993.godine, Kodeks profesionalne etike je usaglašen sa IFACIFAC-ovi ovim m kodekso kodeksom. m. Istovr Istovremen emenoo je otp otpočeo očeo rad na ustano ustanovlj vljavan avanju ju računov računovods odstve tvenih nih i finans finansijs ijskih kih načela, načela, usvoje usvojenih nih i progla proglašen šenih ih 1989. 1989. godine, godine, a pot potom om se pristu pristupil piloo i izradi izradi jugoslovenskih računovodstvenih standarda. Njihovo donošenje, usvajanje i proglašavanje je 32




zavr završe šeno no 1991/ 1991/92. 92. godi godine ne , kada kada su i obj objavl avlje jeni ni,, a 1993. 1993. godin godinee donet donet je jugo jugosl slov ovens enski ki računovodstveni standard 31 – Stručna osposobljenost za samostalno vođenje računovodstva ( u saradnji sa ACCA –Association of Chartered Certified Accountants, danas vodeća međunarodno priznata profesionalna organizacija). Što se tiče jugoslovenskih računovodstvenih standarda – ukupno 33 su uglavnom bili usklađeni sa MRS,ali su imali i jugoslovenske specifičnosti. Značajne razlike su postojale u odnosu na MRS a odnose se na tretman korekcija za efekte hiperinflacije i vanrednih pozicija, kao i druge manje značajne razlike, posebno u vezi sa obraču obračunom nom amorti amortizaci zacije je osnovn osnovnih ih sreds sredstav tavaa i nemate nematerij rijaln alnih ih ulaganj ulaganja. a. Savez Savez računov računovođa ođa i reviz revizor oraa Srbi Srbije je,, kao prof profes esio ional nalna na organ organiz izac acij ijaa je nast nastoj ojao ao da se obla oblast st račun računov ovods odstv tvaa profesionalizuje i zakonski reguliše po uzoru na razvijene zemlje sveta, što u krajnjem slučaju doprinosi da finansijski izveštaji dobiju novi kvalitet i transparentnost, tj. da postanu razumljivi za širok krug korisnika tih informacija. Tim povodom izvršen je prevod postojećih MRS. U cilju edukacije računovođa i cele ce le te struke organizovani su brojni seminari, simpozijumi, savetovanja i sl. Savezna skupština je usvojila Zakon o reviziji i računovodstvu na sednici Veća građana 26. decembra 2002. godine i na sednici Veća republika 17. decembra 2002. godine. Ovim zakonom uređuju se uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentacija, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, kao i uslovi i način vršenja revizije finansijskih izveštaja. Odre Odredb dbee ovog ovog zakon zakonaa odnos odnosee se na pred preduze uzeća, ća, zadr zadrug uge, e, banke banke i druge druge finan finansi sijs jske ke organizacije, organizacije za osiguranje, berze i berzanske posrednike i druga pravna lica, zatim na fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobitka – preduzetnici koji utvrđuju dobit u skladu sa zakonom kojim se utvrđuje porez na prihod od samostalne delatnosti, osim preduzetnika koji porez plaćaju u paušalnom iznosu. Odredbe ovog zakona odnose se i na preduzeća i druge oblike organizovanja koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako propisima države u kojoj su osnovani nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga, sastavljanja i revizije finansijskih izveštaja. Odredbe ovog zakona ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih budžetskih sredstava osim ako posebnim posebnim propisima nije drugačije određeno. Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga , sastavljan sastavljanje, je, prezentaciju prezentaciju,, dostavljanje dostavljanje i obelodanjiva obelodanjivanje nje finansijs finansijskih kih izveštaja izveštaja vrše u skladu sa zakonom, profesionalnom i internom regulativom. Pod zakonskom regulativom podrazumevaju se ovaj zakon i podzakonski propisi koji se odnose na izvršavanje ovog zakona. Pod profes profesion ionaln alnom om regula regulativ tivom om podrazum podrazumeva evaju ju se: Kodeks Kodeks etike etike za profes profesion ionalne alne računovođe, Međunarodni računovodstveni standardi (MRS), Međunarodni standardi revizije (MSR), nacionalni standardi koji uređuje uslove za osposobljavanje računovođa i revizora i sticanje stručnih zvanja, nacionalni standard za računovodstveni softver i drugi nacionalni standar standardi di donešen donešenii u skladu skladu sa saopšt saopštenj enjima ima autori autoritat tativn ivnih ih tela tela Međunar Međunarodne odne federa federacij cijee računovođa (IFAC). (IFAC). Pod internom regulativom podrazumevaju se: interni opšti akti koji sadrže posebna načela, uput uputst stva va i smer smerni nice ce za vođen vođenje je posl poslov ovnih nih knj knjig iga, a, sast sastav avlj ljanj anje, e, prez prezen enta taci ciju ju,, usvaj usvajan anje je,, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, koje donosi pravno lice i preduzetnik, u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom. Član 19 ovog zakona predviđa da su pravna lica i preduzetnici dužni da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih



izveš izvešta taja ja vrše vrše u skla skladu du sa raču računov novod odst stven venim im načel načelim imaa defin definis isani anim m u okvi okviru ru MRS. MRS. Za priznavanje, procenjivanje i prezentaciju pozicija pozic ija finansijskih izveštaja primenjuju se MRS. Prevod, Prevod, objavljivanj objavljivanjee i usklađivanj usklađivanjee MRS i MSR u skladu sa preporukama preporukama Međunarodne Međunarodne federacije računovođa (IFAC), Odbora za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB) i Komiteta za međunarodnu praksu revizije (IAPC), vrše pravna lica koja od odgovarajućeg organa Međunarodne federacije računovođa (IFAC) (IFAC) dobiju pravo za prevod i objavljivanje. Tri osnovne računovodstvene pretpostavke na kojima se zasnivaju finansijski izveštaji u svetu su: • •

•

neodređeno trajanje delatnosti, tj. poslovanje na neograničen period; doslednost, odnosno nepromenjena forma i sadržina finansijskih izveštaja iz perioda u period ili, drugim rečima, postojanost računovodstvene politike firme; pri prizna znavan vanje je ekono ekonoms mski kihh prom promena ena nakon nakon nast nastaj ajan anja ja,, odnos odnosno no načel načeloo fakt faktur uris isan anee 33 realizacije.

Unošen Unošenje je pouzdani pouzdanihh računov računovods odstve tvenih nih inform informaci acija ja u finans finansijs ijske ke izvešt izveštaje aje izisku iziskuje je uvažavanje i sledećih principa: •

•

•

opreznosti u transakcijama, koja je u tržišnoj privredi velike neizvesnosti važna, ali nije korektno da se po tom osnovu stvaraju skrivene rezerve; preovlađivanja suštine nad formom (poslovne transakcije se iskazuju u njihovoj suštini i finansijskoj realnosti, a ne u njihovoj zakonskoj formi); obaveznog obelodanjivanja onih pojedinosti koje su bitne za prosuđivanje i odlučivanje. odlučivanje.34

Pomenuta opšteprihvaćena načela GAAP-a (Generally Accepted Accounting Principles), kao proizvod iskustva zemalja tržišno razvijenh privreda i kritičke analize ekonomske nauke, prihvatile su članice Evropske zajednice, sada Evropske unije, kao obavezujuća načela i direktive za ujednačavanje nacionalnih propisa koji se odnose na izradu, sastavljanje, prezentaciju i kontrolu godišnjih računa i finansijskih izveštaja, i to: •

•

•

33

četvrtu direktivu (1978) o pravilima procenjivanja, u kojima dolazi do izražaja GAAP i o sadržini godišnjih računa korporacije; sedmu direktivu (1983) o sadržini, ciljevima, principima i metodama konsolidovanja bilansa stanja i bilansa uspeha korporacije; osmu direktivu (1978) o kvalifikaciji lica odgovornih za obavljanje revizije finansijskih iskaza. 35

Dmitrović Šaponja Lj.: Uporedna analiza strukture bilansnih šema i bilansnih šema u zemljama Evropske unije, Beograd, 2003., str. 15 34 Dmitrović Šaponja Lj.: Uporedna analiza strukture bilansnih šema i bilansnih šema u zemljama Evropske unije, Beograd, 2003., str. 15 35 Dmitrović Šaponja Lj.: Uporedna analiza strukture bilansnih šema i bilansnih šema u zemljama Evropske unije, Beograd, 2003., str. 15



7.2. Značaj IV direktive za ujednačavanje izveštavanja 36 Četvrta direktiva se odnosi na akcionarska društva, društva sa ograničenom odgovornošću i komanditna društva na osnovu akcija, a za njeno usvajanje razlozi su bili motivacioni faktori, i to: • • •

•

usklađivanje nacionalnih propisa država članica č lanica u vezi sa finansijskim izveštajima; poslovanje poslovnih subjekata van nacionalnih granica i potreba zaštite neto imovine, minimum ekvivalentnih zakonskih propisa, koji iziskuju određeni obim računovodstvenih informacija koje poslovni subjekti treba da objave, zahtev da godišnji računi treba da prezentuju istinite informacije o imovini, obavezama, finansijskom položaju, dobitku i gubitku poslovnog subjekta, što ujedno predstavlja i utvrđivanje propisanih bilansnih šema (stanja i uspeha) u speha) i određivanje minimalnih sadržaja informacija u napomenama (nekada u aneksu i izveštaju o poslovanju).

U određenim slučajevima su moguća izvesna odstupanja od odredaba četvrte Direktive Evropske unije, i to: • • •

•

za male i srednje poslovne subjekte (društva); za poslovne subjekte koji imaju manji nacionalni značaj; za složene složene poslov poslovne ne subjek subjekte te (grupe (grupe,, koncern koncerne, e, hol holdin ding-k g-komp ompani anije je i sl.) sl.) prilik prilikom om sastavljanja konsolidovanih bilansa; za završne (godišnje) račune koji su sastavljeni u skladu sa četvrtom direktivom Evropske unije.

Bilans stanja, shodno odredbama četvrte direktive Evropske unije, može se prezentovati u dvostranom ili u stepenastom obliku. Četvrta direktiva daje mogućnost utvrđivanja dve šeme Bilansa stanja. Sadržaji pozicija u aktivi su dati po redosledu rastuće likvidnosti, a u pasivi – po redosledu rastuće ročnosti. Za obe šeme je karakteristično da na početku iskaza imovine, odmah posle pozicija „neuplaćeni upisani kapital“ i „rashodi osnivanja“ dolazi pozicija „stalna imovina“ kao dugoročno imobilisanje, što je pokazatelj finansijskog naprezanja. Bitna razlika se ogleda u pozici poziciji ji neto neto tekući tekućihh (obrtn (obrtnih) ih) sreds sredstav tavaa u vid viduu viška viška kratko kratkoroč ročnih nih obaveza obaveza nad tekućim tekućim (obrtnim) sredstvima i pokazatelja mogućnosti održavanja tekuće platežne platežn e sposobnosti. Četvrta direktiva u čl- 23. do 26. preporučuje četiri šeme Bilansa uspeha (tj. računa dobitka i gubitka), i to dve po metodi ukupnih troškova i dve po metodi troškova prodatih proizvoda. Ostavljena je sloboda članicama Evropske unije da same odluče da li će prihvatiti sve četiri šeme Bilansa Bilansa uspeha i obe šeme Bilansa stanja ili će se opredeliti opredeliti za samo po jednu od njih, ili, pak, drukčije. Između šema za koje se određena članica Evropske unije opredelila i koje je u svom zakonodavstvu kodifikovala, pojedini poslovni subjekti biraju jednu šemu Bilansa uspeha i jednu šemu Bilansa stanja. Ukoliko bi se svi poslovni subjekti opredelili za iste šeme Bilansa stanja i Bilansa uspeha, što je praktično malo verovatno a teorijski mogućno, mogli bi se dobiti 36




svodni bilansi (za uže ili šire poslovne celine), kojima bi se samim tim omogućila uporedivost. U drugom, pak, slučaju, što je i verovatnije u praksi, opredeljenje za razne šeme Bilansa uspeha i Bilans Bilansaa stanja stanja onemoguć onemogućuje uje ostvar ostvariva ivanje nje princi principa pa uporedi uporedivos vosti, ti, jer ne postoj postojii mogućn mogućnost ost svođenja određenih podataka. Kontinuitet forme je zastupljen u direktivi, jer se izveštaji ne mogu menjati iz godine u godinu. Sledeća opšta načela u vezi sa Bilansom stanja i Bilansom uspeha posebno se ističu u četvrtoj direktivi, a to su: • •

• •

•

•

načelo kontinuiteta; poj pojed edin inač ačno no iska iskazi ziva vanj njee bila bilans nsni nihh pozi pozici cija ja,, uz mo mogu gućn ćnos ostt njih njihov ovog og dubl dublje jegg raščlanjivanja; uporedivost bilansnih pozicija u tekućoj godini u odnosu na prethodnu godinu; obezbeđe obezbeđenje nje istin istiniti itihh inform informacij acijaa (verne (verne slike slike)) o imo imovin vini,i, obavezam obavezama, a, finans finansijs ijskom kom položaju, dobitku u gubitku; mogu mo gućno ćnost stii pril prilago agođa đavan vanja ja šema šema Bila Bilans nsaa stan stanja ja i Bila Bilans nsaa uspeh uspehaa radi radi rasp raspod odel elee ostvarenog rezultata; primena bruto principa radi obezbeđenja veće iskazne moći Bilansa stanja i Bilansa uspeha.

7.3. Finansijski izveštaji u skladu sa MRS U obl oblast astii finans finansijs ijskog kog izvešt izveštavan avanja ja svrha svrha standa standardi rdizova zovanja nja jeste jeste obezbeđe obezbeđenje nje kako pod podata ataka ka,, tako tako i info inform rmaci acija ja,, koj kojee om omog oguć ućuj ujuu upor upored edne ne anali analize ze i nesme nesmeta tano no posl poslov ovno no komuniciranje. Naime, cilj standardizacije je postizanje istinitosti, objektivnosti, uporedivosti, kao i najvažnijih osobina finansijskih izveštaja. MRS 1 preporučuje oblike finansijskih izveštaja čija forma nije obavezna, već je poslovni subjekt kreira i prilagođava svojim specifičnim potrebama. Cilj Cilj ovog standar standarda da je da propiš propišee osnov osnov za prikazi prikazivanj vanjee finans finansij ijski skihh izvešt izveštaja aja opšte opšte namene, da bi se obezbedila uporedivost kako sa sopstvenim finansijskim izveštajima preduzeća iz prethodnih perioda, tako i sa finansijskim izveštajima drugih preduzeća. Da bi se taj cilj postigao, u ovom standardu utvrđen je opšti pristup prikazivanju finansijskih izveštaja, smernice za njegovu strukturu i minimum zahteva u odnosu na sadržaj finansijskih izveštaja. Priznavanje, merenje i obelodanjivanje specifičnih poslovnih promena i događaja uređeno je drugim MRSom. Ovaj standard se primenjuje za prikazivanje svih finansijskih izveštaja opšte namene, važi za sve vrste preduzeća uključujući banke i osiguravajuća društva. Godina dana je najčešće period u kom se prezentuju finansijski izveštaji. U posebnim okolnostima, ukoliko se sastavljaju finansijski izveštaji za kraći ili duži vremenski period od jedne godine (npr. spajanje, pripajanje, podela, promena vlasništva, itd.) poslovni subjekt bi trebao trebao da obeloda obelodani ni (pored (pored perioda perioda naznače naznačenom nom u finans finansijs ijskom kom izveštaj izveštaju) u) razlog razlog za drugi drugi izveštajni period, kao i to da nisu uporedivi podaci sa podacima iz prethodnog godišnjeg izveštaja (bilansa stanja, bilansa uspeha, izveštaja o promenama na kapitalu, kao i izveštaja o



promenama gotovine). Obelodanjivanje stavki finansijskih izveštaja i finansijskih stavki datih u napomenama (koje prate finansijske izveštaje) zahteva MRS 1.

7.3.1. Bilans stanja po MRS 1 Bilans stanja, kao što je već rečeno, predstavlja pregled u kome je prikazana imovina i njena struktura u obliku stalne imovine i tekuće (obrtne) imovine, na jednoj strani, i kapitala i obaveza, na drugoj strani. U ovom pregledu sadržani su podaci za tekući i prethodni obračunski perio period. d. Rezulta Rezultatt poslov poslovanj anjaa (kao (kao razlik razlikaa vrednos vrednosti ti čiste čiste imo imovin vine) e) se utv utvrđu rđuje je poređen poređenjem jem odgovarajućih pozicija dveju obračunskih perioda (tj. dva uzastopna bilansa stanja). U bila bilans nsuu stan stanja ja,, imov imovin inaa se iska iskazu zuje je odvo odvoje jeno no prema prema karakt karakter eruu i step stepenu enu njih njihov ovee očekivane (potencijalne) likvidnosti, a obaveze se iskazuju prema njihovom očekivanom roku dospeća. dospeća. MRS zahteva sistematizacij sistematizacijuu prema roku naplativost naplativostii imovine imovine (ali dozvoljava dozvoljava izbor u vezi sa klasifikacijom na stalnu i tekuću), a prema roku izmirenja treba da budu sistematizovane obaveze. Sva imovina koja će biti naplaćena u roku od godinu dana, odnosno u roku naplativosti dužem od godinu dana, kao i ročnost obaveza, ovim standardom se zahteva da budu prikazana u napomenama. U napomenama treba da budu informacije koje ukazuju na probleme likvodnosti i ročnosti. Analiza finansijskog položaja poslovnog subjekta je zapravo svrha sastavljanja bilansa stanja, i upravo stoga su prema principu rastuće likvidnosti raščlanjene sve pozicije u aktivi, a prema principu rastuće dospelosti sve pozicije u pasivi. Informacije o datumima dospeća su od značaja za procenjivanje likvidnosti i solventnosti poslovnog subjekta. Poslovni subjekt shodno prirodi poslovanja samostalno odlučuje da li će imovinu i obaveze klasifikovati prema opadajućoj likvidnosti u aktivi i rastućoj dospelosti u pasivi, ili prema pper erio iodu du obrta obrta imovi imovine ne i dosp dospeć ećaa obave obaveza za.. Razl Razlik ikov ovanj anjem em imovi imovine ne prema prema peri period oduu obrta obrta obezbeđuju se informacije o imovini koja cirkuliše u tekućem (operativnom) ciklusu kao obrtni kapital, tj. o imovini koja je u upotrebi u dugoročnim operacijama. Prema MRS 1 posebno se ističe podela imovine na tekuću i netekuću, tj. kratkoročne i dugoročne obaveze. Tekuća (obrtna) imovina prema ovom standardu predstavlja imovinu: •

•

•

od koje se očekuje da će biti realizovana, tj. koja se drži za prodaju ili potrošnju u toku operativnog ciklusa; koja je na zalihama za potrebe trgovine i očekuje se da će biti realizovana u roku od 12 meseci od datuma bilansiranja i u obliku gotovine ili gotovinskog ekvivalenta, čija upotreba nije ničim ograničena. Tekuća (obrtna) imovina može biti:

•

materi materijal jalna na (zalih (zalihee u vezi sa proizv proizvodni odnim m cikluso ciklusom, m, kao npr. npr. sirovi sirovine, ne, materi materijal jal,, nedovršena proizvodnja, gotovi proizvodi i roba),


• • •


gotovina i ekvivalenti gotovine, potraživanja (kratkoročna) i kratkoročna ulaganja.

Stalna imovina je ona imovina čiji je predviđeni vek trajanja duži od godinu dana, tj. čije se otuđenje očekuje u dužem roku (bez obzira na to da li su materijalna imovina, nematerijalna imovin imo vina, a, finans finansij ijska ska imo imovin vina, a, ulaganj ulaganjaa ili pot potraži raživanj vanja). a). Pored Pored ročnos ročnosti ti dospeća dospeća prilik prilikom om klasifikacije imovine može se koristiti kriterijum koji se odnosi na oblik, odnosno, vrstu imovine. Stalna imovina može biti: • • •

nematerijalna (patenti, licence, osnivačka ulaganja, goodwill, troškovi razvoja, itd.) materijalna (zemljišta, šume, građevinski objekti, postrojenja, oprema, itd.) finansijska (dugoročna ulaganja i potraživanja).

Tekuće obaveze su obaveze za koje se očekuje da će biti izmirene u toku operativnog ciklusa (čije izmirenje dospeva u roku od godinu dana od dana bilansiranja). Osim njih, sve ostale obaveze smatraju se dugoročnim. Iako ovaj standard, kao što je već rečeno, ne propisuje redosled na format šeme, on ukazuje na to koji podaci mogu da budu prikazani u Bilansu stanja, a koji u napomenama. Pozicije koje bi prema MRS 1 trebalo da budu obavezno prezentovane u bilansu stanja su: • • • • • • • • • • • • • • • •

nekretnine, postrojenja i oprema, ulaganje u nekretnine, nematerijalna ulaganja, stalna imovina namenjena prodaji, finansijska imovina, učešća u kapitalu drugih lica (po metodu udela), kupci i druga potraživanja, gotovina i gotovinski ekvivalenti, zalihe, dobavljači i druge obaveze, potraživanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS 12 – Porezi na dobitak, obaveze u vezi sa stalnom imovinom namenjenoj prodaji, rezervisanja, finansijske obaveze, manjinski interes – upisani kapital, emitovani kapital i rezerve koje pripadaju vlasnicima.

Najvažniji zahtev koji bi trebao da ispuni finansijski izveštaj je zahtev za vernim i poštenim izveštavanjem. Za poštenu i fer prezentaciju finansijske situacije poslovnog subjekta ili



kada kada izisku iziskuju ju Međunar Međunarodni odni računov računovods odstve tveni ni standa standard, rd, dodatn dodatnoo u napomen napomenama ama bi trebal trebaloo prikazati posebne stavke, zaglavlja i podzbirove. Prema MRS 1 finansijski izveštaj ne sastoji se samo od propisanih obrazaca, već i iz napomena i dopunskih informacija koji čine njegov sastavni segment.

7.3.2. Bilans uspeha po MRS 1 Bilans uspeha kao finansijski izveštaj sadrži zbirni prikaz prihoda (zarađenih) i rashoda (nastalih) u toku redovnog poslovanja. Mnogi ga smatraju i najvažnijim finansijskim izveštajem, jer pokazuje profitabilnost poslovnog subjekta. MRS 1 ne propisuje njegovu strogu formu, već navodi minimum stavki koje bi trebale biti prezentovane u Bilansu uspeha, a ostavlja mogućnost poslovnim subjektima da isti prilagode sopstvenim potrebama. Posebne stavke koje bi trebalo da budu prezentovane u Bilansu uspeha su: • • •

• • • • •

prihodi, troškovi finansiranja, učešće učešće dobitk dobitkaa i gubitk gubitkaa pridru pridruženi ženihh poslov poslovnih nih subjek subjekata ata,, kao i efekti efekti zajedni zajednički čkihh poduhvata, troškovi poreza, dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti, dobitak ili gubitak koji pripada manjinskim akcionarima, dobitak ili gubitak koji pripada vlasnicima kapitala matičnog poslovnog subjekta, neto dobitak ili gubitak perioda.

Ukoliko se iziskuje verna i fer prezentacija ili su prisutni zahtevi iz drugih Međunarodnih standarda, prezentuju se i dodatne posebne stavke, zaglavlja i podzbirovi. Na osnovu podataka i Bilans Bilansaa uspeha uspeha,, korisn korisnici icima ma finans finansij ijski skihh izvešt izveštaja aja treba treba da bude omoguće omogućeno no da procen procenee uspešnost poslovanja konkretnog poslovnog subjekta u budućem periodu. Stavke prihoda i rashoda se mogu međusobno prebijati jedino ukoliko je to dozvoljeno ili zahtevano Međunarodnim standardima, ako su dobici, gubici i vezani rashodi proizašli iz istih ili sličnih transakcija, ili u slučaju kada su poslovni događaji od malog značaja. U Bilansu uspeha rashodi se raščlanjuju: • •

prema njihovoj prirodi – tj. metodu ukupnih troškova. prema njihovoj funkciji – tj. prema metodi prodatih učinaka. U napomenama poslovni subjekt treba da objavi dodatne informacije o prirodi troškova. Pomenute informacije koriste se pri predviđanju budućih novčanih tokova.



Od konkretnih okolnosti u zakonodavnoj regulativi zavisi izbor jedne od navedenih klasif klasifika ikacij cijaa troško troškova. va. Npr. Npr. u našoj našoj zemlji, zemlji, kao i u velikom velikom broju broju zemalja zemalja,, zakonoda zakonodavna vna regulativa propisuje obrasce finansijskih izveštaja.

7.3.3. Izveštaj o promenama na kapitalu po MRS 1 Ovaj izveštaj je pre svega namenjen vlasnicima kapitala. Sastavlja se u skladu sa MRS 1 u kojem je dat minimum pozicija, i to: • • •

•

neto dobitak ili gubitak perioda, prihodi, rashodi, gubitak ili dobitak priznaju se na n a teret ili u korist kapitala, ukupni prihodi i rashodi perioda. Odvojeno se iskazuje ukupan iznos koji pripada vlasni vlasnicim cimaa kapita kapitala la matično matičnogg poslov poslovnog nog subjek subjekta ta i iznos iznos koj kojii pripada pripada manjin manjinski skim m akcionarima, zbirni efekat promena računovodstvenih politika u skladu sa MRS 8.

U cilj ciljuu dobijanja dobijanja podataka o totalnim totalnim dobicima i gubicima gubicima perioda, iskazivanje iskazivanje prihoda prihoda i rashoda iziskuje podzbir. Neophodno je (u okviru ovog izveštaja ili u napomenama) obezbediti i dodatne informacije o: • •

•

kapitalnim transakcijama, usklađivanju iznosa (na početku i na kraju perioda) u kom se evidentiraju akcijski kapital, akcijska premija i rezerve, saldu akumuliranog dobitka ili gubitka (na početku perioda i na dan bilansa stanja, kao i kretanje za period).

Da li je došlo do povećanja ili smanjenja imovine u posmatranom periodu, treba da pok pokaž ažuu poda podaci ci o prom promen enam amaa neto neto imov imovin inee posl poslov ovno nogg subj subjek ekta ta na poče početk tkuu i na kraj krajuu (obračunskog) perioda

7.3.4. Napomene uz finansijske izveštaje po MRS 1 Nap Napome omene ne pred predst stav avlj ljaj ajuu doda dodatn tnee info inform rmac acij ijee u cilj ciljuu pošte poštene ne i verne verne prez prezent entaci acije je (zahtevane u MRS) u vidu opisa i raščlanjivanja prikazanih iznosa pozicija finansijskih izveštaja. U njima se obelodanjuju korišćeni metodi bilansiranja, primenjene računovodstvene politike i značajne transakcije i događaji. U napomenama uz finansijske izveštaje treba da se: • • •

obelodane informacije koje nisu prikazane u finansijskim izveštajima, pruže informacije koje doprinose vernom prikazivanju finansijskih izveštaja, i prika prikažu žu inform informaci acije je o osnovam osnovamaa za sastav sastavlja ljanje nje finans finansijs ijskih kih izvešt izveštaja aja i specif specifičn ičnee račnovodstvene politike



Po jednoobraznom rasporedu se prikazuju napomene, a koje sadrže: • •

• •

izjavu o usaglašenosti sa MRS; izjavu o osnovama prema kojoj su utvrđene pozicije Bilansa uspeha, Bilansa stanja i primenjene računovodstvene politike; dodatne informacije za prikazane stavke u sažetim finansijskim izveštajima; ostala obelodanjivanja, koja uključuju i: - pot potenc encij ijal alne ne obav obaveze eze (shod (shodno no MRS MRS 27 – Reze Rezerv rvis isan anja ja,, poten potenci cija jaln lnee obave obaveze ze i potencijalna imovina), - obelodanjivan obelodanjivanja ja koja koja nemaju nemaju finansi finansijsku jsku prirodu, prirodu, npr. npr. finansi finansijski jski rizik, rizik, upravljač upravljački ki ciljevi i politike (shodno MRS 32 – Finansijski instrumenti: obelodanjivanje i prikazivanje). U napomenama poslovni subjekt treba da obelodani:

•

•

• • •

iznos dividendi koje su predložene pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za izdavanje, ali još nisu dodeljene vlasnicima kapitala, kao i iznos svih kumulativnih preferencijalnih dividendi koje nisu priznate u finansijskim izveštajima, sedište i pravnu formu poslovnog subjekta, opis prirode poslovanja i aktivnosti, naziv matičnog poslovnog subjekta i krajnjeg matičnog poslovnog subjekta grupe.

7.4. Izveštaj o tokovima gotovine po MRS 7 MRS 7 – Izveštaj o tokovima gotovine je osnova za sačinjavanje ovog izveštaja. U njemu svi prilivi i odlivi gotovine treba da budu grupisani u tri podbilansa, i to: • • •

prilivi i odlivi iz poslovnih aktivnosti, prilivi i odlivi iz aktivnosti plasiranja i investiranja, prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja.

Korisnici finansijskih izveštaja vrše procenu sposobnosti poslovnog subjekta da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente.

7.5. MRS 10 – događaji posle Bilansa stanja Cilj MRS 10 je propisivanje: •

slučajeva u kojima poslovni subjekt treba da uskladi svoje finansijske izveštaje za događaje nastale posle bilansa stanja;


•


objavljiv objavl jivanj anjaa inform informaci acija ja koj kojee poslov poslovni ni subjek subjektt vrši vrši do datuma datuma kada su finans finansijs ijski ki izveštaji odobreni za izdavanje i o događajima nastalim posle datuma bilansiranja.

Ukoliko događaji nakon datuma bilansa stanja ukažu na to da je ugrožena pretpostavka neograničenog poslovanja poslovnog subjekta, tada MRS 10 upućuje na to da poslovni subjekat ne sastavlja finansijske izveštaje na osnovu načela neograničenog poslovanja. Razlikujemo dve vrste povoljnih i nepovoljnih događaja koji nastaju između datuma bilansa stanja i datuma na koji su finansijski izveštaji potpisani za izdavanje, i to: •

•

događaji koji potvrđuju stanja i okolnosti koje su postojale i pre datuma bilansa stanja (usklađivanje događaja posle datuma bilansa stanja), i doga događa đaji ji koji koji ukaz ukazuj ujuu na stan stanja ja koja koja su nast nastal alaa posl poslee datu datuma ma bila bilans nsaa stan stanja ja (neusklađivanje događaja nakon datuma bilansiranja).

Svi događaji do datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za izdavanje, čak iako ti događaj događajii nastan nastanuu posle posle javnog javnog obj objavl avljiv jivanj anjaa dobiti dobiti ili drugih drugih odabran odabranih ih finans finansijs ijskih kih informacija, smatraju se događajima posle datuma bilansa stanja.

7.6. Izveštavanje po segmentima po MRS 14 Cilj ovog standarda je da ustanovi načela za izveštavanje o finansijskim podacima po segmentima – podacima o različitim vrstama proizvoda i usluga koje preduzeće proizvodi i o različitim geografskim područjima na kojima posluje kako bi se pomoglo onima koji koriste finansijske izveštaje da bolje razumeju rezultat preduzeća iz prošlosti, bolje ocene rizike i prinose preduzeća i budu bolje informisani prilikom donošenja sudova o preduzeću u celini. Mnoga Mnoga preduze preduzeća ća proizvo proizvode de grupe grupe proizv proizvoda oda i pružaj pružajuu usluge usluge ili posluju posluju u geograf geografski skim m područjima područjima u kojima kojima preovlađuju preovlađuju različite različite stope rentabilnosti rentabilnosti,, mogućnosti mogućnosti rasta i rizici, rizici, zato su ovi ovi podac podacii važni važni za proce procenj njiv ivan anje je rizi rizika ka i prin prinos osaa diver diversi sifi fiko kovan vanog og i mu mult ltin inaci acion onal alnog nog preduzeća.

7.7. Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji po MRS 27 Ovaj standard se primenjuje u pripremi i prikazivanju konsolidovanih finansijskih izveštaja za grupu preduzeća pod kontrolom matičnog preduzeća kao i kod računovodstvenog obuhvatanja ulaganj ulaganjaa u zavisna zavisna preduze preduzeća ća u posebni posebnim m finans finansijs ijskim kim izvešt izveštaji ajima ma matičn matičnog og preduze preduzeća ća . Konsolidovane finansijske izveštaje prikazuje matično preduzeće da bi prikazalo finansijsko stanje, rezultat poslovanja i promene u finansijskom stanju grupe u celini. Ovde se javlja i pojam manjinskog interesa zavisnog preduzeća u vidu neto rezultata poslovanja i neto imovine koji nisu u vlas vlasni ništ štvu vu mati matično čnogg predu preduze zeća ća i oni oni se prik prikaz azuj ujuu odvoj odvojen enoo od mati matičn čnog og pred preduz uzeća eća.. Kons Konsol olid idaci acija ja podra podrazum zumev evaa elim elimin inis isan anje je inte intern rnih ih odnos odnosaa unuta unutarr grup grupee tj.me tj.međus đusobn obnih ih potraživanja i obaveza kao i nastale nerealizovane dobitke i gubitke ( osim u slučaju kada trošak ne može da se povrati). Konsolidovani finansijski izveštaji za celu grupu rade se na isti datum i za izradu izveštaja pripremaju se podaci primenom jednoobraznih računovodstvenih politika za iste transakcije u okviru grupe matičnog i zavisnih preduzeća, a ako to nije moguće mora da se obelodani.

7.8. Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama po MRS 29 U hiperinflatornim privredama izveštavanje o rezultatima poslovanja i finansijskom stanju u domaćoj valuti nije korisno bez preračunavanja. Zbog gubitka kupovne moći novca poređenja iznosa nisu moguća čak i u istom obračunskom periodu što dovodi do pogrešnih zaključaka. Iznosi bilansa stanja preračunavaju se primenom opšteg indeksa cena. Monetarne stavke se ne preračunavaju jer su na dan bilansa već iskazane u monetarnoj jedinici. Sva ostala sredstva i obaveze su nemonetarne stavke i podležu preračunavanju . Sve stavke bilansa uspeha se preračunavaju primenom promene u opštem indeksu cena od dana kada su stavke prihoda i rashoda prvi put iskazane u finansijskim izveštajima do izveštajnog perioda. Dobitak ili gubitak na neto monetarnom položaju uključuje se u neto prihod i obelodanjuje kao posebna stavka. Finansijski izveštaji preduzeća u uslovima hiperinflacije u privredi mogu biti zasnovani na istorijskim vrednostima ili tekućim vrednostima, ali moraju biti iskazani u mernoj jedinici koja važi na dan Bilansa stanja. Uporedni iznosi za prethodni period takođe moraju da se preračunaju na mernu jedinicu koja važi na dan Bilansa stanja. U finansijskim izveštajima treba obelodaniti kretanje zvaničnih indeksa cena za izveštajni period koji su korišćeni za preračunavanje.

7.9. MRS 30 - Obelodanjivanje u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija Poslovanje banaka kao i njihove obaveze razlikuju se od drugih preduzeća jer osnovna funkcija banke je da prima uloge i pozajmljuje sredstva tj. kreditira i ulaže. Razlika između kamatne marže od pozajmljivanja i rashoda finansiranja po primljenim ulozima je prihod banke. Ovaj standard je specifičan za ovu delatnost. Da bi banka pripremila finansijske izveštaje i obelodanila ih, mora da prikaže računovodstvene politike koje su primenjivane za izveštajni period, a koje se odnose na sledeće pozicije: •

priznavanje glavnih vrsta prihoda i rashoda;

•

•

• •

• •

procenjivanje ulaganja putem njihove naplativosti i stvaranje rezerve za nenaplativa potraživanja ili njihov otpis; procenjivanje ulaganja u hartije od vrednosti – akcije i one hartije od vrednosti kojima će se trgovati; jasno razgraničenje potraživanja i obaveza od potencijalnih potraživanja i obaveza; osnov osnov za utv utvrđi rđivan vanje je troško troškova va za opšte opšte bankar bankarske ske rizike rizike i njihov njihov računo računovods vodstve tveni ni tretman; stvarni gubitak i potencijalni gubitak od plasmana; politiku otpisa nenaplativih zajmova i plasmana.

Banka je obavezna da u svojim finansijskim izveštajima da komentar uz finansijske izveštaje o pitanjima kao što su upravljanje likvidnošću i rizicima kao i kontrolom istih. Korisnike finansijskih izveštaja banaka zanima njihova likvidnost i solventnost, kao i rizici povezani sa sredstvima i obavezama koje su priznate u bilansu stanja i sa vanbilansnim stavkama. Banke su izložene rizicima fluktuacija valuta, promena kamatnih stopa, promena cena na tržištu i neizvršenja obaveza njenih komitenata. Svi ovi rizici treba da budu obelodanjeni u finansijskim izveštajima banaka. Banka obelodanjuje ročnu strukturu sredstava i obaveza grupišući ih po rokovima dospeća od dana Bilansa stanja do ugovorenog datuma dospeća. Iz ove ročne strukture aktive i pasive proizilazi usklađenost ili kontrolisana neusklađenost potraživanja i obaveza, prihoda i rashoda od kamata ili prihoda i rashoda od promena kurseva valuta za sredstva i izvore u stranim sredstvima plaćanja. Uravnoteženost dospeća sredstava i obaveza govori o tome da banka vodi računa o svoj svojoj oj likvi likvidno dnost stii i napr napred ed napom napomenu enuti tim m rizi rizici cima ma.. Banka Banka vrši vrši izdv izdvaj ajan anja ja na ime ime opšt opštih ih bankarskih rizika, uključujući i buduće gubitke ili potencijalne obaveze. Ona je u obavezi da ove iznose iznose obelodani obelodani i prikaže prikaže kao smanjenje neraspoređenog neraspoređenog dobitka prethodnog prethodnog perioda, perioda, a kad se naplate kao njegovo povećanje, što znači da ih ne uključuje u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka za tekući period. Banka ima obavezu da obelodani primljena obezbeđenja i jemstva za svoje pla plasm sman ane, e,aa isto isto tako tako i izno iznose se sred sredst stav avaa koje koje je dala dala kao kao jems jemstv tvoo za svoj svojee obav obavez ezee (npr.obezbeđenje (npr.obezbeđenje depozita). d epozita). Specifičnost za banke je i prikaz u finansijskim izveštajima posebnog bilansa poslova u ime i za račun – zastupničkih poslova.

7.10. Periodično finansijsko izveštavanje po MRS 34 Ovaj standard ima za cilj da propiše minimalni sadržaj periodičnog finansijskog izveštaja i pri princi ncipe pe za priz priznav navan anje je i mere merenj njee u finan finansi sijs jskim kim izveš izvešta taji jima ma međup međuper erio ioda da.. Peri Period odičn ičnoo finansijsko izveštavanje zahtevaju često državni organi, komisije za hartije od vrednosti, berze i računovodstveni organi. Periodični finansijski izveštaji mogu biti potpuni kao i godišnji tj. da sadrže Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o promenama na kapitalu, Izveštaj o tokovima gotovine, računovodstvene politike i napomene. Periodični finansijski izveštaji po ovom standardu moraju da imaju najmanje sledeće komponen komponente: te: sažeti sažeti Bilans Bilans stanja stanja,, sažeti sažeti Bilans Bilans uspeha uspeha,, sažeti sažeti Izvešt Izveštaj aj svih svih promena promena na

sopstvenom kapitalu bez novih uplata ili isplata po osnovu ostvarene neto dobiti za dati period, sažeti izveštaj o tokovima gotovine i izabrane napomene sa objašnjenjima.

8. Revizijski izveštaj Revizijski izveštaj je završni deo postupka i daje vrednost finansijskim izveštajima. Cilj revizijskih izveštaja je omogućiti deoničarima, vlasnicima obveznica, bankarima i svima onima koji se oslanjaju na finansijske izveštaje da odrede stepen odgovornosti koju je revizor preuzeo. Da bi revizor mogao da uradi revizijski izveštaj, on mora da raspolaže finansijskim izveštajima koji sadrže podatke o preduzeću, kao što su: finansijsko stanje, uspešnost poslovanja, gotovinski tokovi, politike kojima se usmerava preduzeće. Odgovornost za sastavljanje ovih izveštaja, kao i za njihov njihov kvalite kvalitett snosi snosi menadžm menadžment ent preduze preduzeća. ća. Revizor Revizorii pregle pregledaj dajuu celokup celokupnu nu postavk postavkuu preduzeća, njegovu organizaciju, ispituju računovodstvene politike, sisteme internih kontrola i valjanost svih evidencija kojima se dokumentuju ekonomski događaji. Jednom rečju, pod lupu revizo revizora ra sastav sastavlja lja se celokup celokupna na arhite arhitektur kturaa poslov poslovnih nih proces procesa, a, regula regulativ tivaa preduz preduzeća, eća, kao i njegovo ponašanje. Revizijski izveštaj biće objavljen tek kada revizor prikupi dovoljno dokaza i kada reviziju obavi u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima. Kada se finalizira izveštaj o reviz revizij iji, i, požel poželjn jnoo je izdat izdatii izve izvešt štaj ajee o revi revizi ziji ji što što je pre pre mo mogu guće, će, a nakon nakon odobr odobrav avanj anjaa finansijskog izveštaja od strane klijenta. Ovim bi se izbeglo izlaganje revizora riziku zbog događaja koji mogu nastati nakon datuma bilansa stanja. Revizor priprema opširni izveštaj za upravni odbor preduzeća, pored izveštaja koji se radi u kratkoj formi, koji se publikuje u javnost. Prema IFAC-ovom (The International Federation of Accountants) standardu ISA 700, izveštaj treba da sadrži sledeće elemente: naziv izveštaja, naziv primaoca, uvodni paragraf, paragraf u kome je opisan obi mi priroda revizije, paragraf koji sadrži mišljenje revizora o finansijskim izveštajima, datum izveštaja, adresu i potpis revizora. Najčešći tip izveštaja revizora je standardni pozitivni pozitivni izveštaj. Pozitivni Pozitivni izveštaj izveštaj se sastoji od tri, a ponekad i četiri četiri paragrafa: paragrafa: uvodni paragraf, paragraf u kojem je opisana priroda revizije, paragraf koji sadrži mišljenje revizora o finansijskim izveštajima i o određenim okolnostima, i četvrti paragraf, u kome se stavlj stavljaa naglas naglasak ak na neku određen određenuu temu. temu. Uvodni Uvodni paragr paragraf af sadrži sadrži identi identifik fikaci aciju ju revidi revidiran ranih ih finansijskih izveštaja i izjavu o odgovornosti uprave preduzeća i odgovornosti revizora. Paragraf obima revizije sadrži pozivanje na Međunarodne standard revizije, ili relevantne nacionalne standard ili praksu i opis rada koji je revizor obavio. Paragraf mišljenja sadrži mišljenje o finansijskim izveštajima koje je izrazio revizor. Mišljenje izraženo u izveštaju revizora može biti: pozitivno, modifikovano (sa rezervom), negativno ili izveštaj u kome revizor objavljuje nemogućnost davanja mišljenja. Izveštaj u kome revizor izražava pozitivno mišljenje se izdaje na jasan i afirmativan način, kada je revizor zadovoljan u svim bitnim aspektima, odnosno kada potvrđuje: da su finansijske informacije pripremljene korišćenjem prihvatljivih računovodstvenih politika koje su dosledno pripremljene; da su finansijske informacije date u skladu sa relevantnim propisima i zakonima; da su finans finansijs ijski ki izvešt izveštaji aji,, posmat posmatran ranoo u celini celini,, saglas saglasni ni sa saznanj saznanjima ima revizo revizora ra o poslov poslovanj anjuu preduzeća; i da postoji adekvatno objavljivanje svih pitanja koja su relevantna za pravilnu prezentaciju finansijskih informacija.

Izveštaji revizora koji nisu pozitivni se nazivaju “ostalim izveštajima, ili izveštajima koji nisu pozitivni”. Izveštaj revizora koji sadrži modifikovano mišljenje se izdaje kada revizor zaključi zaključi da ne može izdati pozitivno pozitivno mišljenje, mišljenje, ali da efekat bilo kakvog neslaganja s’ upravom upravom ili ograničenja u obimu revizije nije toliko značajan da zahteva izveštaj revizora koji sadrži negati negativno vno mišlje mišljenje nje ili izražavan izražavanje je nemogu nemogućnos ćnosti ti davanja davanja mišlje mišljenja nja.. Izvešt Izveštaj aj koj kojii sadrži sadrži negativno mišljenje ili se izdaje kada je efekat neslaganja toliko značajan i sveobuhvatan za finansijske izveštaje da revizor zaključuje da izražavanje mišljenja sa rezervom nije dovoljno da bi se otkrila pogrešna ili nepotpuna priroda finansijskih izveštaja.

9. Praktičan primer Finansijska analiza se bavi istraživanjem i kvantifikovanjem funkcionalnih odnosa koji postoje između bilansnih pozicija, stanja i uspeha sa ciljem da se omogući verodostojna ocena finansijskog položaja i aktivnosti preduzeća. U okviru finansijske analize sve fizički definisane veličine pretvaraju se u finansijske, odnosno izražavaju se kao iznosi novca. Finansijska analiza, u osnovi, predstavlja racio analizu. Odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj, izražen u prostoj matematičkoj formuli, naziva se racio. U zavisnosti od toga čemu čemu treb trebaa da služ služee raci racioo broj brojev evi, i, oni oni se mo mogu gu klas klasif ifik ikova ovati ti u nekol nekolik ikoo srodn srodnih ih grup grupaa finans finansijs ijskih kih pokazat pokazatelj elja. a. Ova klasif klasifika ikacij cijaa nije nije uopšte uopštena na i manje manje ili više više zavisi zavisi od ličnih ličnih preferencija samog analitičara. Jedna od tih klasifikacija je i sledeća, po kojoj se racio brojevi grupišu na: • • • • •

Pokazatelje likvidnosti Pokazatelje aktivnosti Pokazatelje finansijske strukture Pokazatelje rentabilnosti Pokazatelje tržišne vrednosti

Ako uporedimo rezultate dobijene ukrštanjem bilansnih pozicija, dolazimo do informacija vezanih vezanih za likvid likvidnos nost,t, profit profitabi abilno lnost, st, niv nivoo poslov poslovne ne aktivn aktivnost ostii kompani kompanija. ja. Neophod Neophodnos nostt upoređivanja jedne kompanije sa drugom je neminovna, jer nam podaci dobijeni računanjem finansijsksih koeficijenata ne bi dali nikakvu informaciju ako isti ne bi bili upoređeni sa rezultatima preduzeća iz iste grane, ili rezultatima istog preduzeća, ali iz različitih vremenskih perioda. U nastavku biće predstavljena finansijska analiza poslovanja preduzeća „Mas-promet“ d.o.o. Novi Sad, u prethodne tri godine. “Mas-promet” d.o.o. je domaće privatno preduzeće koje na regionalnom tržištu posluje od 1995. godine i trenutno ima 29 zaposlenih. Delatnosti kojima se preduzeće bavi su: - proizvodnja i prodaja PVC i ALU stolarije - distribucija građevinskog materijala - zastupništvo engleske kompanije POLYFLOR POLYFLOR - industrijski vinil podovi - distribucija laminata i višeslojnih parketa Preduzeće posluje na tri lokacije, od kojih su dve u Novom Sadu, a jedna u Beogradu.

9.1. Bilans stanja (iznosi su u hiljadama dinara) Red. br. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 12. 13.

14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 26. 27.

Pozicija 31.12.2006. AKTIVA A. STALNA IMOVINA Neuplaćeni upisani kapital Goodwill Nematerijalna ulaganja Nekr Nekret etni nine ne,, post postro roje jenj nja, a, opre oprem ma i biol biološ oška ka sredstva Dugoročni finansijski plasmani B. OBRTNA IMOVINA Zalihe St Stal alna na sred sredst stva va nam namenje enjena na prod prodaj ajii i sred sredst stva va poslovanja koje se obustavlja Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina Potraživanja Kratkoročni finansijski plasmani Gotovinski ekvivalenti i gotovina Pore Porezz na na dod dodat atuu vre vredn dnos ostt i akti aktivn vnaa vre vreme mens nska ka razgraničenja Odložena poreska sredstva V. POSLOVNA IMOVINA G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA D. UKUPNA AKTIVA Đ. VANBILANSNA AKTIVA PASIVA A. KAPITAL Osnovni kapital Neuplaćeni upisani kapital Rezerve Revalorizacione rezerve Neraspoređeni dobitak Gubitak Otkupljene sopstvene akcije B. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE Dugoročna rezervisanja Dugoročne obaveze - Dugoročni krediti - Ostale dugoročne obaveze Kratkoročne obaveze Kratkoročne finansijske obaveze Obaveze iz poslovanja Osta Ostale le krat kratko koro ročn čnee obav obavez ezee i pas pasiv ivna na vremenska razgraničenja Obaveze po osnovu poreza na dodatu

Godine 31.12.2007.

31.12.2008.

8.651 0 0 0 8.651

8.134 0 0 0 8.134

18.459 0 0 0 18.459

0 30.752 20.515 0

0 59.625 48.831 0

0 34.002 22.037 0

10.237 9.606 0 619 12

10.794 9.379 0 1.404 11

11.841 10.474 0 1.278 89

0 39.403 0 39.403 0

0 67.759 0 67.759 0

0 52.461 0 52.461 0

8.879 2.195 0 379 0 6.305 0 0 30.524

10.796 1.117 0 379 0 9.300 0 0 56.963

15.220 1.117 0 379 0 13.724 0 0 37.241

0 2.452 0 0 28.072 8.241 18.358 7

0 2.125 0 2.125 54.838 10.443 41.845 13

0 9.608 8.565 1.043 27.633 10.594 15.312 857

1.466

2.537

742

28.

vrednost i poreza na dobitak Odložene poreske obaveze V. UKUPNA PASIVA G. VANBILANSNA PASIVA

0 39.403 0

9.2. Bilans uspeha Red. br. br. 1.

2. 3. 4.

A. PRIHODI I RASHODI Poslovni prihodi: - Prihodi od prodaje - Prihodi od aktiviranja učinaka i robe - Povećanje vrednosti zaliha učinaka - Smanjenje vrednosti zaliha učinaka Finansijski prihodi Ostali prihodi Poslovni rashodi: Nabavna vrednost prodate robe Troškovi materijala Troškovi Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi Troškovi Troškovi amortizacije i rezervisanja Finansijski rashodi Ostali rashodi Poslovni dobitak Poslovni gubitak Dobi Dobitt (gub (gubit itak ak)) iz redo redovn vnog og posl poslov ovan anja ja pre pre oporezivanja Neto dobitak (gubitak) poslovanja koji se obustavlja B. DOBIT (GUBITAK) PRE OPOREZIVANJA V. POREZ NA DOBITAK Poreski rashodi perioda Odloženi poreski rashodi perioda Odloženi poreski prihodi perioda Isplaćena lična primanja poslodavcu G. NETO DOBITAK (GUBITAK): •

•

10. 11. 12. 13.

Godine 31.12.2007.

31.12.2006.

•

0 52.461 0

( iznosi su u hiljadama dinara) Pozicija

•

5. 6. 7. 8. 9.

0 67.759 0

31.12.2008.

122.608 122.564 0 44 0 1.011 2.659 123.186 84.700 19.492 9.310

187.355 185.255 0 2.100 0 1.300 5.000 189.508 149.108 19.399 10.040

225.301 226.758 0 0 1457 150 4.179 219.924 177.793 20.675 10.190

1.863 155 19 0 578 2.918

1.781 723 288 0 2.153 3.136

1.672 3.806 1.146 5.377 0 4.754

0

0

0

2.918

3.136

4.754

101 0 0 0 2.817

116 0 0 0 3.020

128 0 0 0 4.626

9.3. Finansijska analiza 2006 Pokazatelji likvidnosti Opšti racio likvidnosti Rigorozni racio likvidnosti Neto obrtni fond Pokazatelji aktivnosti Koeficijent obrta kupca Prosečan period naplate Koeficiijent obrta zaliha Vreme trajanja jednog obrta Koef. neto obrtnih sredstava Koef. obrta ukupnih poslovnih sredstava Koef. obrta sopstvenih sred. Pokazatelji fin. strukture strukture Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima fin. Odnos dug. duga i sopstvenih izvora Odnos dug. duga prema ukupnoj kapitalizaciji Koef. pokrića kamate Pokazatelji rentabilnosti Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva

Godine 2007

2008

1.1 0.36 2.680

1.09 0.2 4.787

1.23 0.43 6.369

12.76 28.21 5.97 60.3 4 3.11

19.75 18.23 3.79 95 3.14 2.77

21.6 16.7 10.2 35.3 6.67 4.32

14.17

22.78

12.3

0.77

0.84

0.7

0.28

0.26

0.52

0.22

0.21

0.67

0

0

0

3.2%

3.7%

2.5%

9.3.1. Pokazatelji likvidnosti Ova grupa grupa pokazat pokazatelj eljaa ukazuje ukazuje na sposob sposobnos nostt preduze preduzeća ća da plaća plaća dospel dospelee novčane novčane obaveze obaveze,, uz održav održavanj anjee pot potreb rebnog nog obi obima ma i strukt strukture ure obrtni obrtnihh sredst sredstava ava i očuvanj očuvanjee dobrog dobrog kreditnog boniteta. Najvažniji u ovoj grupi pokazatelja su: opšta likvidnost, trenutna likvidnost, neto obrtna sredstva (neto obrtni fond).

Opšta likvidnost Opšti racio likvidnosti je nastao kao refleks aplikacije bilansnog pravila u užem smislu, koje zahteva da osnovna sredstva budu finansirana sopstvenim ili bar permanentnim kapitalom, a obrtna sredstva da budu pokrivena kratkoročnim izvorima finansiranja. Drugim rečima, opšti racio likvidnosti pokazuje sa koliko je obrtnih sredstava pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza, što se uzima kao prvi indikator sigurnosti kojim su zaštićeni interesi kratkoročnih poverilaca preduzeća. Ovaj racio se utvrđuje na sledeći način:

Opšti racio likvidnosti =

Opšti racio likvidnosti pokazuje sa koliko je obrtnih sredstava pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza, što se uzima kao prvi indikator sigurnosti kojim su zaštićeni interesi kratkoročnih poverilaca preduzeća. Iz tabele vidimo da je opšti racio likvidnosti najnepovoljniji u 2006. godini, sa trendom rasta, tako da je najpovoljniji u 2008. godini. Ovaj koeficijent može biti i prenizak i previsok, a umnogim industrijskim granama je previše nizak kada je blizu 1. Na tom nivou, firme su jedva sposobne da gotovinom koja pristiže pokrije obaveze koje će dospeti. Rigorozni pokazatelj likvidnosti je praktično isto što i opšti pokazatelj likvidnosti, samo što su zalihe uklonjene iz obračuna. To znači sledeće: skoro sve ostalo u kategoriji tekuće aktive je gotovina, ili se lako pretvara u gotovinu. Na primer, većina potraživanja od kupaca će biti plaćena za mesec ili dva, tako da su ona dobra skoro kao gotovina. Rigorozni racio likvidnosti pokazuje koliko bi lako bilo za kompaniju da otplati svoj kratkoročni dug, ne čekajući da rasproda zalihe ili da ih pretvori u gotov proizvod. U većini slučajeva rigorozni racio bi trebalo da bude iznad 1.

Rigorozni racio likvidnosti Rigorozni racio likvidnosti se računa po formuli: Rigorozni racio likvidnosti = Iz tabele se vidi da je rigorozni racio likvidnosti narušen u sve tri reprezentativne godine.

Neto obrtni fond Neto obrtni fond, odnosno neto obrtna sredstva predstavljaju apsolutnu razliku između obrtni obrtnihh sreds sredstav tavaa i kratko kratkoroč ročnih nih obaveza obaveza,, odnosno odnosno dugoroč dugoročne ne izvore izvore finans finansira iranja nja obrtni obrtnihh sredstava. Neto obrtna sredstva ukazuju na sposobnost zaduživanja preduzeća na kratak rok. Računaju se po formuli: Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze

Neto obrtna sredstva ukazuju na mogućnosti zaduživanja preduzeća na kratak rok. Da bi banka odobrila preduzeću kredit, to najpre zavisi od likvidnosti preduzeća, ali i od odnosa kratkoročnih obaveza prema neto obrtnim sredstvima, koja na neki način služe kao garancija da će preduzeće ispuniti svoje obaveze prema banci.

Pretpostavlja se da preduzeće koje ima veći iznos neto obrtnih sredstava, uz istu brzinu konverzije zaliha i potraživanja u gotovinu, automatski obezbeđuje i srazmerno veći stepen likvidnosti. U konkretnom primeru neto obrtnog fonda kompanije „Mas-promet“ d.o.o. vidimo da on iz godine u godinu ide uzlaznom putanjom.

9.3.2. Pokazatelji aktivnosti Finansijs Finans ijski ki pokazat pokazatelj eljii aktivnos aktivnosti ti preduz preduzeća eća obuhvat obuhvataju aju sve relati relativne vne odnose odnose između između prihoda i troškova, sa jedne strane, i pojedinačnih i ukupnih ulaganja u poslovna sredstva, sa druge strane. Ovi pokazatelji nazivaju se koeficijenti obrta poslovnih sredstava. Neki od tih koeficijenata su: •

Koeficijent obrta kupca =

•

Prosečan period naplate =

•

Koeficijent obrta zaliha =

Cena koštanja realizovanih proizvoda se ne može naći u bilansu uspeha u našoj zemlji, zbog obračuna rezultata primenom metode ukupnih troškova. Umesto ovog pokazatelja, često se koristi: •

•

Koeficijent obrta zaliha = Vreme trajanja jednog obrta =

•

Koeficijent neto obrtnih sredstava =

•

Koeficijent obrta poslovnih sredstava =

•

Koeficijent obrta stalnih sredstava =

Koeficijent obrta kupaca U slučaju našeg preduzeća potraživanja potraživanja od kupaca se naplaćuju prosečno 12.76, tj. 19.75, odnosno 21.6 puta godišnje. Koeficijent pokazuje i to da na svakih 12.76, tj. 19.75, tj. 21.6 dinara ostvarenih prihoda od realizacije u toku godine, jedan dinar ostaje nenaplaćen u saldu potraživanja od kupaca na kraju godine. Kada se broj dana u godini podeli sa koeficijentom obrta kupaca, dobija se prosečno vreme trajanja jednog obrta , odnosno prosečan period naplate potraživanja od kupaca. Ovaj pokazatelj je povezan i sa kreditnim uslovima koje preduzeće nudi kupcima. Iz tabele možemo videti, videti, da s’ obzirom obzirom da je kreditni period 30 dana, prosečan period naplate je zadovoljavaj zadovoljavajući. ući. Pogotovo Pogotovo je ohrabrujuća ohrabrujuća činjenica da od sukcesivno, sukcesivno, sa godinama godinama opada, odnosno potraživanja potraživanja od kupaca se naplaćuju u kraćem roku. Koeficijent obrta kupaca i period naplate potraživanja važni su za analitičko sagledavanje poslovanja da bi se vodila ispravna politika likvidnosti i rentabilnosti preduzeća, ali i politika prodaj prodaje. e. Ti pokazate pokazatelj ljii su ujedno ujedno i prover proveraa racija racija likvid likvidnos nosti, ti, mereći mereći brzinu brzinu pretva pretvaran ranja ja potra potraživ živanj anjaa u got gotovi ovinu, nu, koj kojom om se pokriv pokrivaju aju dospel dospelee novčane novčane obaveze obaveze.. Sa druge druge strane strane,, povećanje koeficijenta obrta kupaca, odnosno smanjenje perioda naplate potraživanja neophodan je uslov za ostvarenje rentabilnosti, tj. da se manjim ulaganjem ostvari veći prihod.

Koeficijent obrta zaliha U preduzeću „Mas-promet“ d.o.o. zalihe se prosečno obrnu, tj. realizuju 5.97, odnosno 3.79, odnosno 10.2 puta godišnje. To takođe znači da na svakih 5.97, tj. 3.79, tj. 10.2 dinara prodaje po ceni koštanja, jedan dinar ostaje vezan u vrednosti zaliha. Kada se broj dana u godini podeli koeficijentom obrta zaliha, dobija se prosečno trajanje jednog obrta, koje pokazuje prosečno vremensko zadržavanje zaliha na skladištu. Prosečna starost zaliha iznosi 60.3 dana 2006. godine, 95 dana 2007. godine, odnosno 35.3 dana 2008. godine. Prosečno vreme eme zadržavanja zaliha 35.3 dana Period naplate potraživanja 16.7 dana ------------------------------------------------------------Period pretvaranja zaliha u gotovinu 52 dana Iz ove računice vidimo da je u 2008. godini prosečan period pretvaranja zaliha u gotovinu 52 dana. dana. Smanje Smanjenje nje proseč prosečnog nog vremen vremenaa zadrža zadržavanj vanjaa zaliha zaliha i period periodaa naplat naplatee pot potraž raživa ivanja nja povoljno bi uticalo na likvidnost preduzeća, pošto bi se ubrzao vremenski ciklus naplate potraživanj potraživanjaa od kupaca i pretvaranja pretvaranja zaliha u novac. Povećavala Povećavala bi se i rentabilnost rentabilnost poslovanja, poslovanja, jer bi se angažovao srazmerno manji obim imovine uz brži obrt.

Koeficijent neto obrtnih sredstava pokazuje odnos neto prihoda od prodaje i neto obrtnih sredstava. Iz tabele vidimo da on varira, pa je tako u 2006. godini 4, u 2007. 3.14, a u 2008. 6.67. To znači da na svakih 4/3.14/6.67 ostvarenih neto prihoda od realizacije preduzeće angažovalo 1

dinar neto obrtnih sredstava, odnosno neto obrtna sredstva se obrnu prosečno 4/3.14/6.67 puta godišnje.

Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava pokazuje da na svaki uloženi dinar u poslovna sredstva kompanija „Mas-promet“ d.o.o. ostvari u proseku 3.11 dinara 2006. godine, 2.77 dinara 2007. godine i 4.32 dinara 2008. godine. Koeficijent obrta sopstvenih sredstava pokazuje da preduzeće „Mas-promet“ d.o.o. na svaki dinar ulaganja finansiranih iz sopstvenih izvora ostvaruje neto prihode od realizacije u proseku u iznosu od 14.17 dinara 2006. godine, 22.78 dinara 2007. godine, odnosno 12.3 dinara 2008. godine. Kao prihva prihvatlj tljiva iva standa standardna rdna veliči veličina na za upoređi upoređivanj vanjee i ocenu ocenu efikas efikasnos nosti ti korišć korišćenj enjaa sopstvenih sredstava pojedinačnih preduzeća uzima se prosečan koeficijent obrta ove imovine za dela delatn tnos ostt kojo kojojj prip pripada ada.. Niza Nizakk koefi koefici cije jent nt je pokaz pokazat atel eljj suvi suvišn šnog og ulag ulagan anja ja u odnos odnosuu na mogućnost koriščenja ove imovine za povećanje prihoda. Istraživanje uzroka nedovoljnog obrta sopstvenih sredstava je odgovoran i složen zadatak finansijske analize, kao osnove za donošenje odluka kojim bi se poboljšala efikasnost korišćenja ove imovine.

9.3.3. Pokazatelji finansijske strukture Cilj ovih pokazatelja je da se utvrdi solventnost kompanije, koja predstavlja sposobnost kompanije da izmiruje obaveze na duži rok. Ukupna poslovna sredstva preduzeće može da finansira iz različitih izvora, koji se dele na sopstv sopstvene ene i tuđ tuđe. e. Odnos Odnos između između sopstv sopstvenih enih i pozajml pozajmljen jenih ih izvora izvora finans finansira iranja nja naziva naziva se finansijskom strukturom preduzeća i izražava se u pasivi bilansa stanja. Glavni pokazatelji finansijske strukture izračunavaju se na sledeći način: •

Odnos pozajm. prema ukupnim izvor. finans. =

•

Odnos dugoročnog duga i sopstv. izvora =

•

Odnos dug. duga prema ukupnoj kapitaliz. =

•

Koef. pokrića kamate =

Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja Odnos između pozajmljenog kapitala, bilo da je u pitanju kratkoročni ili dugoročni dug, prema ukupnom kapitalu, pokazuje relativno učešće pozajmljenih izvora u ukupnim izvorima finansiranja. Ukoliko se taj odnos, odnosno racio izrazi u procentima, razlika do 100 predstavlja srazmeran deo finansiranja poslovanja iz sopstvenih izvora. Sudeći po podacima iz tabele, ne možemo reći da je situacija u kompaniji „Mas-promet“ d.o.o. povoljna, s’ obzirom da u 2006. godini svaki dinar pribavljen u poslovnu imovinu, putem dugova, kratkoročnih i dugoročnih iznosi 0.77 dinara ili 77%, dok je ostatak od 23% finansiran iz sopstvenih izvora. Situacija u 2007. godini se još nepovoljnija, dok se u 2008. beleži blagi boljitak.

Odnos dugoročnog duga i sopstvenih izvora pokazuje da preduzeće na svaki dinar ulaganja iz sopstvenih izvora u proseku angažuje 0.28 dinara dugoročnog duga u 2006. godini, odnosno dugoročni dugovi učestvuju u finansiranju preduzeća sa 28% u odnosu na sopstveni kapital. kapital. U 2008. godini, situacij situacijaa je najnepovoljnija, najnepovoljnija, ako imamo u vidu da dugoročni dugoročni dugovi učestvuju sa 52% u finansiranju preduzeća u odnosu na sopstveni kapital. Odnos dugoročnog duga i ukupnog kapitala Preduzeće finansira poslovanje 22% iz dugoročnih izvora, u 2006. godini, 21% u 2007, i 67% u 2008. godini

9.3.4. Pokazatelji rentabilnosti rentabilnosti Pokazatelji rentabilnosti se odnose na stopu poslovnog i neto dobitka, stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Jednostavnije rečeno, rentabilnost nam govori da li preduzeće ostvaruje neophodan profit. Pokazatelji rentabilnosti se dobijaju na sledeći način: •

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva =

•

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva =

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva pokazuje da je kompanija „Mas-promet“ d.o.o. na svakih 100 dinara prosečno uloženih sredstava ostvarilo dobitak od 3.2%, tj. 3.7%, tj. 2.5% u 2008. godini. Ova stopa ima smisla ako se vrši komparacija sa stopama iz drugih vremenskih perioda jednog preduzeća, ili ako se vrši poređenje sa drugim preduzećima iz iste grane ili sa prosekom cele grane.

10. Zaključak Vlas Vlasni nici ci,, inves investi tito tori ri,, banke banke,, drža država va,, menad menadžer žeri, i, dire direkto ktori ri i svi svi zapos zaposle leni ni u razni raznim m preduzećima preduzećima zainteresovani zainteresovani su za poslovni poslovni uspeh preduzeća. preduzeća. Iz tog razloga razloga prate poslovanje poslovanje preduzeća preko finansijskih izveštaja, koji se daju na uvid nezavisnim revizorskim firmama da bi se potvrdila njihova ispravnost i tačnost. Finansijski izveštaji sa svojim pozicijama daju uvid u finansijsko stanje preduzeća. Analiza finansijskih izveštaja bavi se ocenom finansijskog stanja i upravljanjem obrtnim kapitalom. Prvo od čega se polazi pri oceni finansijskog stanja stanja preduzeća su: bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o novčanim tokovima. Sa stanovišta finansijske analize izuzetno je značajna priprema finansijskih izveštaja, u smislu sažimanja pojedinih bilansnih pozicija i njihovog adekvatnog grupisanja za potrebe analize. Dakle, Dakle, javni javni intere interess je glavna glavna smernic smernicaa i računo računovods vodstva tva i finans finansijs ijskog kog izvešt izveštavan avanja. ja. Invest Investito itori ri,, kredit kreditori ori,, vlada vlada i vladin vladinee agenci agencije, je, državni državni fiskal fiskalni ni organi organi,, poslov poslovni ni partne partneri, ri, zaposleni, menadžment poslovnih sistema direktni su predstavnici javnog interesa, dok je javnost u najširem smislu reči njegov indirektni predstavnik. Kroz Kroz rad smo videli videli da finans finansijs ijski ki izvešta izveštaji ji pokazuj pokazuju, u, sa knj knjigo igovod vodstv stvenog enog aspekt aspekta, a, vredno vrednost st imo imovin vinee preduze preduzeća ća i obaveza obaveza u određe određenom nom period periodu. u. Preduze Preduzeće će posluj poslujee kao tim tim,, zajedničkim snagama svih zaposlenih, zbog čega su svi prirodno zainteresovani za očuvanje i poveća povećanje nje kapital kapitala, a, odnosno odnosno imo imovin vinee preduze preduzeća. ća. Fin Finans ansijs ijsko ko stanje stanje preduze preduzeća ća analizi analizira ra se pomoću određenih pravila finansiranja koja se izražavaju u vidu racija, koeficijenata i brojnih drugih pokazatelja poslovanja. Ukrštanjem informacija iz bilansa uspeha (iznos prihoda, rashoda, dobi dobit) t) i bila bilans nsaa stan stanja ja (vre (vredn dnos ostt imov imovin ine, e, obave obaveze ze)) dobi dobija jamo mo osnov osnovuu za izra izračun čunav avanj anjee finansijskih racija koji se odnose na ostvarene rezultate i ukazuju na nivo rizika u poslovanju. Izračunavanjem ovih racija meri se i ocenjuje svaki rizik u poslovanju. Finansijska ravnoteža poslovanja pretpostavlja korišćenje pravila finansiranja. Brzina obrta kapitala bitno utiče na veličinu tog istog kapitala. Pored toga, finansijska ravnoteža znači uskl usklađi ađivan vanje je pot potre reba ba ulaga ulaganj njaa kapit kapital ala, a, sa mo moguć gućno nošć šćuu pokr pokrić ićaa obave obaveza za.. Fi Fina nans nsij ijsk skoo usklađivanje moguće je samo ako su međusobno usaglašeni rokovi i iznosi uplata i isplata, koje nisu samo bilansne pozicije. Uplate i isplate, ili, prilivi i odlivi novčanih sredstava, praktično, moraju u određenom periodu da budu u međusobnom odnosu koji obezbeđuje sadašnji, budući i planirani obim i rentabilnost poslovanja. U praksi se ponekad čini da je teško upoređivati finansijske pokazatelje ili racija jednog preduzeća sa drugim preduzećima iz iste delatnosti usled razlika u prikazivanju vrednosti svih bilansnih pozicija. Vrednost zaštitnog znaka ili renomea preduzeća (goodwill) ponekad je teško pro proce ceni niti ti,, a neke neke obav obaveze eze za plaća plaćanj nje, e, poput poput lizi lizing ngaa i gara garanci ncija ja,, nisu nisu uvek uvek u poj pojedi edinim nim preduzećima prikazane kao obaveze. Ali, bez obzira na te nedostatke, ipak su informacije o poređenjima i prosečnim trendovima u određenom periodu izuzetno korisne.

ABSTRACT Owners, investors, banks, state, managers, CEO’s and all employees in every company are interested about success of their company. That is the reason why they watch for financial statements of companies, which are given to independent reviser firms in order to certify their correctness. Financial statements give an insight about financial position of concrete enterprise. Financial statement analysis do the scanning of financial position and manage with working capital. The most important about financial analysis are balance sheet, income statement and statement of cash flow. Very important is preparation of financial reports, in the meaning of compacting some statements’s positions and their adequate assembling for analysis’s analysis’s needs. So, public interest is the main guideline of accounting and financial system. Investors, creditors, government and their agencies, state’s fiscal system, business partners, employees, management are direct representatives of public interest, while public is, in the widest meaning, indirect representative. In this work, we have seen that financial statements shows, from the accounting aspect, value of company’s assets and liabilities at some period. Company is working as a team, with collective and cooperate strength of all the employees, and that is why all are interested in preserving and growing of capital and company’s assets. Company’s financial position is tested by some rules of financing which are expressed like ratios, coefficients and more other indexes. By combining information from income statement (income, outcome, earning) and balance sheet (asset, liabilities) we can get the base for counting financial ratios which refer to accomplished results and show level of risk in business. Financial balance of business mean use of some rules of financing. Rate of cash flow affects capital value. Also, financial balance mean adjustment of capital input, with possibility of liabil liability ity coverin covering. g. Fin Financi ancial al balance balance is possib possible le only if deadli deadlines nes between between paymen payments ts and redemption are met. Payments and redemption, or inflows and outflows of money, practically, at some moment must be in each other relation which provide present, future and planned business profitability. In a practice, sometimes it seems hard to compare financial indexes or ratios of one company with some other one from the same industry because of the differences in a way of result presentation in balance sheet and income statement. Value of trademark or company’s image (goodwill) is sometimes hard to estimate, and some things, like financial leasing or guarantee, aren’t always shown as liabilities. But, despite all that, information about comparing and average trends in some periods are very useful.

11. Literatura: • • •

•

• • • •

•

•

•

•

•

• • • •

Teofanović dr R.: Istorija i teorija knjigovodstva , Beograd, 1958. Hrustić H.: Finansijski mendžment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. Krasulja D., Ivanišević M., Poslovne finansije, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2001. Dmitrović Šaponja Lj., Petković Đ., Jakšić D.: Računovodstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 2007. Bogetić P.: Analiza bilansa , Ekonomski fakultet, Podgorica, 2000., Nerandžić B., Dickov V., Perović V.: Ekonomika moderna, Stylos print, Novi Sad, 2004., Stojiljković M., Krstić J.: Finansijska analiza , Vunjak N., Finansijski menadžment , Proleter-Bečej Milen-Subotica, Subotica, 2001. god., Rodić J., Marković I.: Poslovne finansije sa programom finansijske konsolidacije , Beograd, 1986. Karen Berman and Jou Knight with John Case: Financial Intelligence, Business Literacy Institute, INC Harvard Business School, Boston, 2006. Brealy, Brealy, A. Richard, Stewart C. Myers, Part IX, Financial Analysis and Planing, Principles of Corporate Finance, Third Edition, International Edition, McGraw-Hill Irwin, New York, 2003., B.Stanko, T.Zeller, Understanding of Corporate Annual Report , 2003, John Willey & Sons, Solomon E., The Theory of Financial Management, Columbia University Press, New York, 1963. www.nbs.yu www.wikipedia.org www.principlesofaccounting.com www.investopedia.com

Master Rad- Uloga i znacaj upravljackog racunovodstva

Recommend Documents