Germani Gradjansko pravo- jasno pravo- jasno odražava mešanje mešanje starih starih germanskih germanskih obicaja i postklasicnog rimskog rimskog prava
Stvarno pravo •
• •
•
•
dugo nosilo tragove kolektivističkih odnosa uz neke elemente feudalnih shvatanja na istoj stvari je moglo postojati više titulara sa različitim r azličitim ovlašćenjima kolekttivna svojina na svojina na zemlji dugo se zadržala , naročito u pravu seoskih
opština(marki) i na opštinskoj zemlji još je raširenija raširenija bila u obliku porodične svojine, pošto je zemlja koju su vojnici dobijali u centenima prelazila na njihove sinove kao nasledno dobro ono je u početu bilo neotuđivo , ali je vremenom se ta svojina počela prenositi prenositi na veleposednike veleposednike,, uz očuvanje državine onoga ko je obradjuje -
prekarijum. •
podeljenost svojinskih svojinskih ovlašćenja ogledala se jos jos kod dva instituta o o
•
•
•
•
beneficijum commendatum
njih su pojednici uz razlicite obaveze dobijali na korišćenje, korišćenje, ali ne i u svojinu, svojinu, te njome nisu mogli raspolagati. zato se može reci da su stvarna prava na zemlji vise imala karakter državine ili polodouživanja nego svojine najbliži pojmu svojine bio je A!"#$% - njime je vlasnik mogao raspolagati i inter vivos i mortis causa bez ogranicenja o u početku ga je sačinjavala nasledjena svojina ( de alode parentium) o ksnije i stečena i stečena imovina imovina (de alode conquistu) conquistu) o ali, i ovde su se nazirali nazirali tagovi kolektivne porodične porodične svojine : pstojalo je pravo preče preče kupovine kupovine u korist canova uže ili šire šire porodice porodice na pokretnim stvarima je bilo privatne svojine svojine
!bli&aciono pravo • • • •
nije bilo razvijeno jer nije bila razvijena privatna svojina najčesce se koristio jedan koristio jedan formalni ugovorugovor- čvrsta veravera- fides facta pomoću njega su se mogli proizvesti efekti efekti različitih ugovora ugovora on se zaključivao pred zaključivao pred svedocima svedocima na tradicionalan tradicionalan način o stranke prenoseći svojinu na premetu izgovaraju odredjene svečane reči reči,, uz dosta simbola (rukovanje, predavanje grancice ili grumena zemlje!
•
kasnije se , narocito kod kupoprodaje umesto simboličkoh predmeta uvodi pisana privatna isprava ' charta koja se predaje drugoj strani prilikom zakljucenja ugovora
Bračno i porodično pravo obeleženo tragovima tradicionalnih germanskih obicaja brak se zaključivao ugovorom izmedju oca i budućeg mladoženje kroz nekoliko akata o simboličnu kupovinu neveste (veridba! o prenosenje mundiuma sa oca na mužža o davalje miraza " dos, koji ubrzo postaje obavezan o predaja mlade- traditio puellae posle prve bračne noći, mlada je dobijala od zadovoljnog mladoženje posebam jutarnji poklon %!*+,*A-+ ova ustanova je preuzeta i kod nekih modernih kodifikacija- npr u #ustrijskom gz, kod srba kod !ngobarda je morgengabe bio čak pismeno utvrdjivan i iznosio je četvrtinu muževljeve imovine, što je pripadalo ženi ako ostane udovica mirazna imovina bila je pod kontrolom muža, a u slučaju ženine smrti dobijaju je njena deca, tjvraca se porodici ako nema dece brak otmicom, koji je postojaao u ranijem germanskom obicaju, zabranjuje se, a prekrsilac se kažnjava progonstvom u karolinškom periodu, pod uticajem crkve, ukida se traditio puelae i brak poprima formu obave"nog crkvenog braka i postaje neraskidiv u praksi se ipak primenjivao razvod mundium vlast oca i muža, podrazumeva pravo starešina porodice da naredjuje i kažnjava članove porodice# ali i obave"u da štiti decu i ženu nad muškom decom otac ima vlast do $% ili $& godine, nod nekih cak i do $', a nad zenskom decom do udaje nad udovicama i sirocadi mundium imaju vladari ene su imale veoma dobru pravnu "aštitu, pogotovu sposobne za radjanje i trudnice sve slobodne žene su bile krivičnopravno zaštićene oštrim sankcionisanjem krivičnih dela protiv polnog morala i položaj žene u nasledjivanju bio je prilično povoljan • •
•
•
•
•
•
•
• •
•
• •
•
•
Nasledno pravo u np je ostalo dosta nerazjašnjenih pitanja u $alijskom "akoniku raspored nasledjivanja je sledeći: o deca • •
majka o braća i sestre o tetka o sledeći najbliži srodnik iako se otac istric ovde izričito ne pominju, neki smatraju da su se oni podrazumevali navedeni nasledni red se odnosi na pokretne stvari dok nepokretnosti nisu mogle nasledjivati žene druga germanska prava su uglavnom omogucavala zeni da nasledi i nepokretnosti, ali tek ukoliko nema muških srodnika istog stepena srodstva kod !ngobarda nasledjuju najpre sinovi, otac, brat, očev brat, a ćerke, ako nema sinova, dobijaju trećinu A/A0!%#1A- ustanova koja je nadoknadjivala nepostojanje testamenta o $alijski "akonik- vid simboličkog i formalnog ugovora kojim jedno lice "a života prenosi drugom lici, sa kojim nije u srodstvu, celu ili deo svoje imovine, i to tako što mu u prisustvu tungina baca grančicu u krilo, govoreći koja imovina je u pitanju, koliko hoce i kome da je ostavi atim se to lice nastanjuje u kući prenosioca, a u roku od godinu dana je dužno da pred kraljevim sudom baci grancicu u krilo onima koji su odredjeni za naslednike )am postupak podseca na rimski macipatio familiae koji se takodje koristio za prenosenje imovine posredstvom prijatelja o %ipuarski "akonik- afatomija poprima formu adopcije radi nasedjivanja, gede se neko lice usvaja da bih postalo naslednik o angobardska ustanova 02#,3ostavilac koji nema sinove pred naoružanim narodom prenosi na drugo lice koplje kao simbol vlasti nad celokupnom svojom imovinom, primajuci uzvratni poklon, pri cemu simbolicki usvaja naslednika elementi klasičnog testamenta se pojavljuju tek u slucajevima raspola&anja o
•
•
•
•
•
•
imovinom mortis causa u korist crkve 4rivično pravo • •
•
nalazilo se u centru pažnje germanskih zakonika osnovna obeležja germaskog krivičnog prava o sistem kompzicije o retka primena smrtne kazne o diferencirana krivičnopravna zaštita različitih slojeva stanovništva sve to daje utisak nerazvijenog prabnog sistema, naročito cinjenica da preovladjuje objektivna od&ovornost - kažnjava se samo na osnovu činjenice da je delo i"vršeno
•
•
•
•
medjutim, u poslednje vreme se dokazuje da se ipak vodilo recuna i o subjektivnoj odgovornosti- da li je delo izvrseno sa namerom ili ne u langobardskkom pravu se više vodilo računa o prema krivičnom delu, naroito kod ubistva (postoji nehat, odbrana, pripremano ubistvo! franačko pravo je ponekad kažnjavalo sam pokušaj izvršenja rivičnog dela sankcijeo relativno retko se primenjivala smrtna ka"na o preovladavalo je iskljucenje i" "ajednice ili progonstvo o počeo je da se koristi i "atvor (zamena za smrtnu kaznu! o primenjivale su se i telesne ka"ne- bilo kao samostalna kazna, bilo kao uvod u smrtnu kaznu( narocito u odnosu na robove! o novčana kompo"icija i &ergeld (n"nm šta je to ) su apsolutno dominirali o u slucaju ubistava, krvnina pripada porodici ubijenog , ali trecina fiznosa- fredus pripadala grofu ili vladaru o i dalje je nejasno zasto je,u drustvu u kome preovladava naturalna privreda, toliko zastupljena kompozicija, i zasto su kazne bile toliko visoke o sigurno je da se takve sankcij pospesavale proces drustvenog raslojavanja i imale preventivni karakter- langobardsko pravo kaze da onaj ko ne moze da plati novcanu kaznu, mora da je odradi, a ako je ona veca od %* solida, postaje rob poverioca
Sudski postupak
•
veoma dugo nosio je tragove plemenskog sudjenja sudovima u centinama predsedavao je tungin, odnosno vikar, u prisustvu svih odraslih muškaraca i" centene. presudu bi predlagali rahinbur&i - ljudi iz naroda poznati po tome što se dobro razumeju u običaje , po pravilu sedmorica njih imenije tungin za savaki slucaj, a o njihovom predlogu se izjašnjavaju svi prisutni presudu je , u" pomoć rahinburga, izvršavao &rof takav NA!"N# $%" % &'N('NA)A- )A**%) je presudjivao u najvecem broju slucajeva sasvim sine sporove rešavali su, na osnovu imunitetnih prava
•
5++6!S+",#7# 6!1+"#,#2 6!"$81A za najznačajnije predmete bio je nadean +A*'$+# $%"
• •
•
•
• •
o o
on je po pravilu sudio pripadnicima viših slojeva nije imao stalno mesto zasedanja s obzirom na pokretljivost kralja i dvora
pored kralja, sacinjavali su ga jos sedmorica najugledniji. dvorjana o jedino je kod langobarda , sudija bio inokosan/ 4arlo 5eliki je sudjenja preno u nadležnost grofova ono se odvijalo na tri godisnja skupa- placita &eneralia njima su morali prisustvovati svi slobodni stanovnici tog područja sudjenjima je predsedavao &rof uz 0 stalno izabrani. skabina, uglednih poznavaoca prava ako svi predmeti nisu uspeli tu da se reše, delegirani su na placita minora tu je sudio vikar sa skabinima, ali be" skupštine gradjana tada nastaje i podela sporova o causae maiores- važniji slučajevi+ njima predsedava grof o causae minores-sporovi manjeg znacaja+ njima predsedava vikar tungin vremenom gubi svaku nadležnost iako su i ovde vidljivi tragovi starog germanskog načina sudjenja, pokazuje se i nastojanje da se sudski postupak ucini efkasnijim i da se uprosti, ali i da se podvrgne vecoj kontroli drzavne vlasti o
• • • •
•
• •
• •
•
dokazna sredstva o o o
i ovde su se dugo zafržali tragovi plemenske proslosti teret doka"ivanja ovde pada na tueno& pored racionalnih doka"noh sredstava( priznanja svedoci,isprave!, koriste se i iracionalna doka"na sredstva "akletva po pravilu je bila opravdavajuća- pur&atorna kojom optuženi negira optužbu akletva stranke je obično ojačavana zakletvom saklevetnika ajčeše se pojavljivalo $% saklevetnika njihova zakletva nije ptvrdjivala tačnost činjeničnog stanja jer je to bio posao svedoka više je imala karakter zaklinjanja da veruju u tacnost onoga što optueni tvrdi ordalije- božji sud vatrom-držanjem usijanog gvoždja i sl,nakon cega se proverava da li je rana počela da zaceljuje
•
•
•
•
•
vodom- bacanjem u hladnu vodu zavzanog optuženika koji je vezan za drugi konopac, i zatin se gleda da li tone ili ne dvobij batinom i štitom- do pobede jedne strane ili do zalaska sunca zalogajem- stavljanjem u usta optuženom veći komad hleda ili sira i posmatranjem da li će ga progutati sa teškocom ili ne krstom- kad obe stranke stoje pred raspecem sa rasirenim rukama i gleda se koja ce duze da izdrzi pravo na 1albu i višestepenost formalno nisu postojali u praksi, ponekad se na presudu grofovskog suda moglo žaliti kraljevskom sudu iz obicaja sudskog dvoboja razvio se posredni pravni lek ( salijsk zakonik ga dozvoljavao, ali u ripurskom i skoro svim drugim bio je moguć! stranka nezadovoljna presudom izazivala je na dvoboj suprotnu stranu, i ukoliko pobedi , donosila bi se nova presuda iz tog obicaja se rodila mogućnost da nezadovoljna strana pozove na viši kraljevski sud# i to ne dugu stranu, već rahinburga ovaj postupak je indirektno dozvolio korišćenje pravnog leka nastao je da bi nadoknadio nepostojnje visesteepenosti ima sličnosti sa rimskim si iude' litem suam fecit •
•
•
•
o o
o
o
o
o o o
