ИЗВРШНА ВЛАСТ Устав из 1791. год
Била је у рукама краља и минстара; Краљ Краљ је био глав главни ни носи носила лац, ц, мора морао о је полагати заклетву верности уставу који га ограниава, а !егови при"оди су утвр утвр#и #ив вани ани кр кроз оз цивил ивилну ну лис листу као као у $нглеској; %мао је право суспензивног вета на одлуке законодавног тела; &инистре је постављао краљ; Краљ Краљ је био био огра ограни ние ен н мини минист стар арск ским им прима примапот потпис писом, ом, без кога кога ни један један краљв краљв акт није имао ва'ност. Устав из 1790. /ре /ре доно) доно)е!а е!а овог овог устава устава 3дбор 3дбор јавног јавног год спаса је био носилац извр)не власти; &онта!арски /о доно доно) )е!у е!у Уста Устава ва извр извр)н )на а влас власт т је устав2 повере поверена на %звр) %звр)ном ном савет савету у од * лана, лана, (икад није који је поти!ен (ародној скуп)титни; ступио на &андат му траје две године, с тим )то се снагу поло полови вина на обна обнављ вља а на избо избори рима ма свак сваке е годи године не,, а бира бира га и разр разре) е)ав ава а (аро (ародна дна скуп)тина; %звр %звр) )ни савет авет именуј енује е друг други и орга орган, н, 4таре)ине органа републике орган који је попут министара био заду'ен за одре#ене послове, послове, а одговара одговарао о је извр)ном извр)ном савету савету који који је био био заду' заду'ен ен за надзо надзор р извр извр)н )не е власти. Устав из 179+. (осилац извр)не власти био је колективни год орган 6иректоријум који се састојао из пет 6иректоријал ланова које је бирао 4авет стари" на ни2 предлог 4авета пет стотина; 4ваке године се ме!а 1+ ланова; %звр)на власт је подре#ена законодавној; 6ирекоторијум 6ирекоторијум води надзор над управом, а непосредну извр)ну власт спроводе министри које поставља и разре)ава 6иректоријум подела као и у монта!арском монта!арском систему2. 3вај устав есто се назива и 8директоријални због доминантне улоге 6иректоријума. Устав из 1799. год
Уставна повеља из 1<1*. год
(осилац извр)не власти био је Конзулат који ине три конзула од кога први има искљуиво извр)ну власт, а друга два имају саветодавну улогу; %звр)ну власт ине и др'авни савет и министри које именује први конзул. (осилац извр)не власти је &онар" заједно са министрима; Краљ утие на законодавну власт, има право законске з аконске иницијативе, именује ланове дома перова и распу)та 6ом представика.
ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ (осилац је једнодом домна (ародна дна скуп скуп)т )тин ина, а, имал имала а је 7* 7*+ + посл послан аник ика а који се бирају на год. Бирани су уз помо помо- пред предст став авни ник ке е демо демокр крат атиј ије; е; %збори су били тајни али посредни уз компликовани систем електора изборника; /ослан ланици су имали послан посланик ики и имунит имунитет ет ни краљ краљ нити нити било који други орган и" није могао гонити.
/ре доно)е!а овог устава Конвент је био носилац законодавне власти; /о доно)е!у Устава сва власт била је концентрисана у (ародној скуп)тини, која је др'ала под контролом извр)ну власт; &андат посланика је годину дана; 4куп)тина доноси декрете и законе; /ост /остој ојал але е су осно основн вне е скуп скуп)т )тин ине е на локалном нивоу, помо-у који" је народ кроз један облик ре5ерендума усвајао зако законе не које које је пред предла лага гала ла (аро (ародн дна а скуп)тина.
(осилац је дводомна (ародна скуп)тина, која се састојала из 4авета стари" гор!и дом који је имао +: посланика, и 4авета пет стотина до!и дом који је имао +:: ланова; 3ба дома су бирана посредно тако )то су бираи гласали за изборнике из борнике који су на скуп)тинама изборника бирали посланике оба дома. &андат је трајао 0 године, али се 10 ме!ала сваке године; аконски предлог је подносио до!и дом, а гор!и дом је усвајао или одбацивао у целости без права да га ме!а. (осиоци законодавне власти су 4енат који ини <: до'ивотни" ланова, затим аконодавно тело од 0:: ланова бира га 4енат2 и =рибунат од 1:: ланова; аконодавна власт је ди5инитивно поди!ена аконодавна влат је поверена дводомном телу које се састоји од гор!ег дома 6ома перова које бира монар", и до!ег дома 6ома представника који се бира на непосредним изборима; 6о!и дом опту'ује министре, а суди им гор!и дом.
Устав из 1<*<. год
(осилац извр)не власти је председник кога бира народ на етири године; /редседник је ограниен премапотписом министара, али је он тај који и" бира и разре)ава; &инистири су одговорни !ему а не скуп)тини. (осилац извр)не власти је председник заједно са владом; /редседника бирају оба дома на 7 година уз могу-ност једнор реизбора; 3н поставља министре, али је ограниен примапотписом; &инистри су одговорни законодавном телу али не председнику; /редседник мо'е распустити 4куп)тину уз сагласност 4ената.
(осилац законодавне власти је једнодомна законодавна скуп)тина од 7+: посланика, која је бирана на оп)тим, непосредним и тајним изборима од стране сви" пунолетни" му)караца. Устав из 1<7+. (осилац законодавне власти је год дводомно тело које су инили 4енат и 4куп)тина; 4енат је има 0:: сенатора бирани" по департманима, али је !и" 7+ именовано до'ивотно, а мандат изборни" сенатора је 9 година с тим )то се сваке тре-е године ме!а 10 сенатора; 3ба дома су равноправна, а закон мо'е бити изгласан уз !и"ову обострану сагласност; 4енат има превагу, јер не мо'е бити распу)тен. Устав из 19*>. (осилац извр)не власти је председник (осилац законодавне власти је год заједно са владом; ?лада одговара дводомно тело где је 4авет републике народној скуп)тини; /редседник има заменио 4енат, и изубио превагу у суспензивни вето. односу на до!и дом (ародну скуп)тину; (ародна скуп)тина мо'е сама изгласати спорни закон у слуају противље!а 4авета републике. Устав из 19+<. (осилац извр)не власти је председник (осилац законодавне власти је год заједно са владом; У поетку !егов мандат (ародна скуп)тина и 4енат; је трајао 7 година; 3н је вр"овни /редседник има право да распусти командант војске, прогла)ава законе, (ародну скуп)тину, али не и 4енат. именује првог министра, поставља остале ланове владе на предлог првог министра2; /редседник има право да распусти (ародну скуп)тину, али не и 4енат.
