KRIMINALISTIKA TAKTIKA – skripta II
1. OPERATIVNI ZNAČAJ PRIKUPLJANJA OBAVEŠTENJA ?
Prikupljanje obaveštenja najčešde počinje o početnih inicija koje se onose na elo i učinioca ili neke ruge okolnosti vezane za njih. Organi unutrašnjih poslova ove imaju vostruku ulogu, prvo a otkriju i rasvetle krivično elo i učinioca, a rugo a pronađu i obave razgovor sa licima koja de se kasnije pojaviti u krivičnom postupku kao sveoci ili okrivljeni. Rezultati infromativnog razgovora mogu biti zabeleženi u formi službene službene beleške, beleške, izveštaja o informativnojm razgovoru i potpisane izjave lica koje je izjavu alo. Potpisana izjava aje više mogudnosti službenim licima, suiji ili tužiocu oko rasvetljavanje krivičnog ela i ižvršioca, u onosu na obaveštenaj koja su ata usmeno i u poverenju. 2. PROCESNI ZNAČAJ PRIKUPLJANJA OBAVEŠTENJA?
Prikupljanje obaveštenja ima za cilj utvrđivanje materijalne i procesne presumptivnosti svedoka i okrivljenog. Cilj je da se takvi iskazi obezbede k ao okaz za kasnije vršenje istražnih ranji, saslušanje sveoka i ispitivanje okrivljenog. Izjava građana može biti o presunog značaja za rasvetljavanje krivičnog ela i okazivanje nečije krivice. Neki iskazi koji su ati organu unutrašnjih poslova mogu biti uzeti kao okaz u slučaju a se rai o krivičnom elu za koje je propisana kazna o 20 goina ili teža kazna i ako se na rugi način slučaj ne može rasvetliti. Takođe, javni tužilac može sam tražiti obaveštenja o građana u vezi sa njihovim prijavama, predpostavkama i izjavama. 3. PRIPREMA I OBAVLJANJE INFORMATIVNOG RAZGOVORA?
Svaki službeni razgovor sa licem mora biti prehono obro pripremljen, a to znači poznavanje taktike i tehnike obavljanja razgovora sa licem, onso njegovog saslušanja ili ispitivanja. Pore toga, treba poznavati meto opšte kriminalne psihologije i pose ovati oređeno iskustvo u vođenju informativnog razgovora. Zatim je potrebno detaljno upoznavanje ličnosti sa kojom se obavlja razgovor, njenih osobima, navika, provesije, sklonosti itd.Planski i sistematski se pripremaju ranje obavljanja razgovora, izuča vanje svih činjenica u vezi sa krivičnom stvari povoom koga se voi razgovor, upoznavanjem osobina i karakteristika lica sa kojim de se razgovor obaviti, pripremanje osnovnih pitanja i taktike njihovog postavljanja, oređivanje mesta i vremena obavljanja razgovora, način beleženja podataka o razgovoru. Informativni razgovor treba da ima tri faze, uvodnu fazu, fazu slobodnog izlaganja i fazu replike. 4. OBMANA KAO SRESTVO IZNUĐIVANJA ISKAZA?
Obmana nije ozvoljena kao srestvo prilikom vođenja informativnog razgovora, pod obmanom se porazumeva namerno oaslata lažna informacija rugom licu i ima za cilj a se ispitanik dovede u zabludu. Ona može biti uspešna ili neuspešna u zavisnosti o toga a li je kod ispitanika proizvela zabludu ili ne. U kriminalistici postoji razlika izmiđu l ukavstva i obmane, pri čemu je lukavstvo ozvoljeno srestvo prilikom obavljanja razgovora. 5. INFORMATIVNI RAZGOVOR SA OŠTEDENIM I ŽRTVOM KRIVIČNOG ELA?
Oštečeni su lica koja su posebno zainteresovana za isho rasvetljavanja krivičnog ela, zato što su onu oštedeni tim elom i najčešde ga i prijavljuju. Oštedeni je lice kome je ugorženo ili povređeno neko materijalno obro, ok je žrtva lice prema kome je neposreno izvršena ranja krivičnog ela. Žrtva uvek ima značajan izvor poataka o elu i izvršiocu, ti poaci mogu biti o velikog značaja za organe otkrivanja, ali mogu i paralisati njihov ra. Iskazi žrtve su značajni ko krivičnih ela ge je žrtva neposreni sveok (telesne povree, razbojništva, razbojničke krađe pokušaji ubistva, silovanja it). Ko pojeinih krivičnih ela žrtva nije uvek spremana a prijavi elo i učinioca iz mnogo razloga kao što su srostvo, neprijatnosti koje 1
mogu nastupiti kao u slučaju silovnja ge nakon prijavljivanja može sleiti razvo braka, smanjana mogudnost uaje, osua sreine, razlog ne prijavljivnja može biti i materijalna zavisnost o izvršioca, sažaljenje, pa čak i osveta prijavljenog lica. Zato prilikom obavljanja razgovora treba utvriti u kakvom se ličnom onsu nalaze žrtva i izvrši lac. U slučaju a nastupe činjenice koji prepostavljaju a oštedeni ili žrtva a je lažni iskaz, službeno lice ga treba upozoriti u najboljem trenutku a takvim iskazom irektno poleže krivičnom gonjenju. 6. SPECIFIČNOSTI OBAVLJANJA INFORMATIVNOG RAZGOVORA SA ŽENAMA?
Žene su različite u poređenju sa muškarcima zbog svojih psihofizičkih stanja u koja povremeno zapaaju, rugačije shvataju i reaguju na pojave i ogađaje, pa ih samim tim različito i reproukuju. Sva ova stanja imaju veliki uticaj na njihov iskaz, pa zato treba imati posebnu taktiku prilikom obavljanja ragovora sa njima. One su dosta emotivnije u odnosu na
muškarce, osetljivije, zapažanja su motivisana osedanjima. Sve te osobine se komplikuju u stanju menstruacije, trunode, porođaja, ojenja, k limakterijuma, s obzirnom na takva stanja, takvi su im i iskazi. Zbog toga treba poznavati specifičnosti ženske psihe , imati razumevanja za njih i poštovati njihovu ličnost, maa i pore toga njih je teško i gotovo nemogude razumeti, pa iz tog razloga bi b ilo najbolje prepustiti obavljanje razgovora sa ženama ovlašdenim službenim licima ženskog pola.Žene u kontaktu sa službenim licima mogu biti veoma rske i bezobzirne, često su sklone a i toku obavljanja razgovora glume razne histerične napae, plač, nesvestice i time žele a obmanu služben o lice a im priđe, a ona ga histerično napanu za pokušaj siloanja. Da bi se izbegle obakve komplikacije najbolje je a se razgovori sa ženama voe u prisustv u tredeg lica. Pored toga, često su sklone a provociraju službena lica, pre svega muškog pola svojim fizičkim izgleom i provokativnim oblačenjem, flertom s ciljem a se službeno lice obmane i ekoncentriše u svom rau, a se na taj način preduti o nekim činjenicama i okolnostima ili a one saznaju neke činjenice o službenog lica za koje nisu znale. S obzirom na sve ovo, službeno lice treba biti vrlo oprezno u rau sa ženam, jer kao što kaže narona izreka „ono što žena može iz mesta, đavo ne može iz zaleta“. 7. PRIPREMA I OBAVLJANJE MALOLETNICIMA?
INFORMATIVNOG
RAZGOVORA
SA
DECOM
I
Taktika obavljanja razgovora sa ecom i maloletnicima zahteva a se uzmu u obzir psihičke osobine ove kategorije lica. Deca preškolskog uzra sta, odnosno do 7 godina su veoma sugestivna, nisu sposobna a samostalno zaključuju, fon reči kojima raspolažu je mali i ograničen, pa često mnoge pojnove upotrebljavaju u pogrešnom značenju. U periodu ranog školskog uzrasta, onosno o 12 goina fon reči se povedava, kao i mogudnost razumevanja pojmova, sposobnost opažanja se razvila u potpunosti, pa su iskaži bogatiji i objektivniji. U pubertetu (od 12-14 goina za evojčice i 13 -15 za ečake) eca i maloletnici na emotivnom planu postaju dosta osetlji va i ispoljavaju veliku težnju za samostalnošdu. Često su agresivna, rska, neposlušna, netolerantna prema okolini i u svojim iskazima su isključiva i sklona preterivanju i maštanju. Razgovor sa ecom i mlađim maloletnicima treba obaviti omah po izvršenom krivičnom elu zato što njihovo pamdenje jako brzo blei. U ponovljenim razgovorima zbog toga ižmišljaju i aju lažne ogovore, pa se preporučuje snimanje razgovora a ne njegovo ponavljanje. O detetu i maloletniku treba prikupiti podatke koji se odnose na stepen psihičke zrelosti u onosu na uzrast, onos prema rugovima i
školskim obavezama, stepen fizičkog razvoja, seksualno ponašanje, a li je stiljivo ili slobono u ponašanju, zatim poatke o sposobnostima zapažanja, pamdenja, maštovitosti, emotivnosti itd. Pre razgovora sa detetom treba obaviti razgovor sa roditeljima u odsustvu deteta, po potrebi u prisustvu psihologa i predagoga. Osnovni cilj razgovra je motivisati dete
ili maloletnika a ispriča istinu o ogađaju. Prilikom obavljanja razgovora nije poženjo 2
prisustvo drugih lica (psihologa, pedagoga, socijalnih radnika itd). Ako je dete ili maloletnik
žrtva krivičnog ela ili sveok treba izbegavati vođenje razgovora sa njim u prisustvu okrivljenog, jer može stvoriti osedaj stia i straha ko eteta ili maloletnika. Operativni ranik koji obavlja razgovor, prehono se mora upoznati sa žargonom dece ili maloletnika a bi se lakše sporazumeo sa njim a i da upotrebljava termine koji su njima poznati. Prostorija u kojoj se obavlja razgovor treba biti pril agođana eci a bi se osedala prijatno i opušteno, pa i sam operativni ranik koji obavlja razgovor mora biti u sklau sa tim po mnogim pitanjima, pre svega da ima strpljenja, da poznaje psihu tih lica, da je smiren i
staložen it. Tok razgovora na početku treba a se ovija u viu slobonog razgovora o što interesantnijim pitanjima da se ne stekne utisak da se radi o ispitivanju, ne treba postavljati
suvišna pitanja i treba biti taktičan kaa je očigleno a laže i pokazati a mu se ne veruje. Zbog zamora i odsustva koncentracije kod dece i maloletnika potrebno je praviti posebne
pauze. Posebnu pažnju treba obratiti ko iskaza starijih punoletnika jer su gotovo ientični iskazima punoletnih kriminalaca. 8. TAKTIKA OBAVLJANJA INFORMATIVNOG RAZGOVORA SA STARIM LICIMA?
Stara lica su zbog proteka goina izložena psihofizičkim promenama koje se ispoljavaju u smanjenju pojeinih vitalnih funkcija. Posle šezesete goine života čoveku počinju a opaaju telesne i psihičke sposobnosti. Stara lica obično imaju osedaj sobstvene obačenosti, usamljenosti i beskorisnosti, što ko njih stvara osedaj sumnjičavosti i agresivnosti prema okolini. U kasnijim goinama se još više smanjuju funkcije čulnih organa što negativno utiče na njihove mogudnosti i orijentaciju na okolinu. Brzo se zamaraju, često trpe bolove, nervozna su i nepristupačna, pa je u razgovoru sa njima potrebno osta pažnje i strpljenja. Informativni razgovor treba obavljati ko njih u stanu, osta je teško komunicirati sa licima koja nisu svesna svojih nedostat aka, naročito kaa je unapre narušeno poštovanje njihove ličnosti. Stara lica bolje pamte ogađaje iz prošlosti nego iz saašnjosti jer su ranije njihova opažanja bila u mnogo boljem stanju, takođe su sklona a izmišljaju kako bi prikrila svoje prekide u pamdenju. Pošto se brzo zamaraju njihovo ispitivanje treba a traje što krade ili sa prekidima. Zbog svih ovih osobina treba izbedi vođenje rezgovora sa njima ka go je to mogude. 9. INFORMATIVNI RAZGOVOR SA OSUMNJIČENIM?
Osumnjičeni je lice za koje postoje osnovi sumnje a je izvršilo krivično elo, protiv koga se još uvek ne voi krivični postupak a najčešde nije ni ponesena krivična prijava. Cilj ispitivanje je a se na osnovu prikupljenih inicija, obaveštenja i sačinjenih verzija izvrši njihovo proveravanje, da se razjasne okolnosti koje treba da potvrde ili ospore sumnji da je
oređeno lice izvršilac krivičnog ela. Vrši se povoom provere alibija, utvrđivanja načina izvršenja ili motiva, kao i rugih razloga vezane elo. Kao i u ostalim slučajevima informativnih razgovora i kod ovog treba prvo sprovesti detaljne pripreme kao upoznavanje ličnosti sa kojom se obavlja razgovor, njenih osobima, navika, provesije, sklonosti it. Nakon ovog slei prikupljane poataka o osumnjičenom koje zavisi o konkretne s ituacije i na
osnuvu te situacije se oređuje koji de se poaci prikupljati. Njih je mogude pribaviti na različite načine, uviom u razne eviencije i obavljanjem razgovora sa različitom kategorijom lica koja su bila u ličnom kontaktu sa osumnjičenim ili stručnjacima koji poznaju specifičnosti oređene ruštvene grupe. Obično treba prikupiti lične poatke, poroične, profesionalne, informacije kriminalnoj prošlosti, o sreini u kojoj je osumnjičeni rastao, sticao vaspitanje i školsko obrazovanje, zatim utv rditi u kojoj su meri na njega uticali drugi faktori poput političkih, religioznih, običajnih, kulturnih it. Po završetku uvone faze razgovora, osumnjičenom se daje mogudnost a izlaže sve okolnosti dela koje su njemu poznate na čijem rasvetljavanju se radi, a tek potom pristupa se postavljanju pitanja o pojedinostima. Pitanja i njihov redosled treba unapred pripremiti, 3
kao i reosle njihovog postavljanja. Službeno lice uglavnom raspolaže činjenicama koje ukazuju na osumnjičenog kao izvršioca, pa osumnjičeni iz tog razloga nastoji a sazna kakvim se okazima protiv njega raspolaže. Prilikom obavljanja razgovora treba non stop pratiti simptomatsku sliku osumnjičenog jer ona može ukazati a nesto nije u reu sa osumnjičenim. Poželjno je a ovakav vi informatinog razgovora ima i posmatrače koji ce posmatrati reakcije osumnjičenog jer lice koje voi razgovor ne može uvek i u svakom trenutku pratiti sve pokrete i reakcije osumnjičenog. Rezultati ovog informativnog razgovora mogu biti a osumnjičeni a priznanje za elo povoom koga se voi ili a negira svoje učešde u tom eli, ali i a aje lažni iskaz. Dobijeno priznanje je značajno samo ako se uklapa u ved utvrđene činjenice , a posebno ako doprinosi otkriv anju i obezbeđenju novih okaza. Spremnost osumnjičenog a prizna elo treba iskoristiti za obijanje poataka o brojnim pojeinostima i etaljima konkretnog slučaja, počev o objašnjenja motiva, onošenja odluke i preduzimanja pripremnih radnji itd. Lažno priznanje koje je dato u nameri da se neko rugo lice zaštiti, kao i ruga lažna priznanja ne obiluju etaljima, ved se svoe na prihvatanje preočenih činjenica .Dokumentovanju informativnog razgovora se mora posvetiti posebna pažnja. Iz praktičnih razloga se preporučuje tonsko dokumentovanje informativnog razgovora, a potom njegovo pismeno uobličenje. To je taktički povoljnije jer pismeno okumentovanje pruža učiniocu koji aje neistinit iskaz mnogo više vremena za razmišljanje kako da odgovori na pojedina pitanja i da izbegne kontradiktornosti sa utvrđenim činjenicama. 10. POJAM, ZNAČAJ I VRSTE ALIBIJA? Alibi je inicija ili činjenica koja ukazuje na nevinosti osumnjičenog ili okrivljenog po
uslovom a se utvri a je u vreme izvršenja krivičnog ela lice na koga se alibi onosi bilo na nekom sasvim rugom mestu, a ne na mestu izvršenja krivičnog ela. Značajan je za osporavanje činjenice a je okrivljeni, onosno osumnjičeni bio na mestu izvršenja krivičnog ela u vreme njegovog izvršenja. Alibi može biti pozitivan i negativan, istinit i neistinit, potpun i elimičan. Pozitivan alibi utvrđuje a je osumnjičeni ili okrivljeni u vreme izvršanja krivičnog ela bio na mestu izvršenja toga ela, a negativni utvrđuje a osumnjičeni nije bio na mestu izvršenja toga ela u vrema izvršenja, ali nije utvrđeno ge se taa nalazio. Alibi može biti istinit ili neistinit u zavisnosti o toga a li se njegovim proveravanjem potvrđuju ili osporavaju činjenice koje je osumnjičeni ili okrivljeni naveo u svojoj odbrani. Alibi može biti potpun ako se onosi na sva krivična ela ili elimičan ako se onosi na pojeina krivična dela. 11. PROVERA ALIBIJA – TAKTIKA I ZNAČAJ?
Proveravanje alibija treba obaviti etaljno i stručno. Osnovno srestvo za proveru alibija je sam iskaz okrivljenog ili osumnjičenog, pore ovog postoje i ruga opusnska srestva a to su iskazi rugih lica, onosno sveoka, isprave, premeti i tragovi koji su nađeni na mestu izvršenja krivičnog ela i rugi načini i metrijalni okazi. U slučaju a ima više sveoka treba sprečiti njihovo međusobno ogovaranje, razgovor treba obavljati sa svakim pojeinačno i usput se prirzavati načela operativnosti, brzine i iznenađanja. Treba postavljati pitanja koje lice najmanje očekuje, koja izgleaju kao nevažna na koja lice nije moglo previeti i u sklau sa tim nije moglo pripremiti ogovor. Što se tiče značaja, proveru treba obaviti po načelu hitnosti, značajno je tražiti obaveptenja o lica koju su neposreno pre, u vreme i nakon izvršenja krivičnog ela bila na licu mesta, neposreno po saznanju o krivičnom elu. Alibi koji nui osumnjileni može biti mač sa ve oštrice. Lažni alibi ne mora a znači krivicu osumnjičenog, on može nastati iz straha osumnjičenog a na rugi način nece modi okazati svoju nevinost. O velike je važnosti a li je lice mesta otvoren ili zatvoren prostor. Ako je otvoren treba utvriti koji su prilazni putevi, kojim je ošla žrtva, kojim je ošao i otišao izvršilac, a li ima nekih tragova it. Ko zatvorenog prostora je bitno a li se radi o 4
službenoj prostoriji ili o privatnom stanu ili kuci, a li je izvršilac ostavio neke tragove, a li ga je žrtva ugostila, a li su vrata bila zaključana spolja ili iznutra. Vreme izvršenja se može oreiti orijentaciono ili približno na osnovu toga koliko ugo nije uzimana pošta, a li je u kuhinji sto bio serviran za jelo, ako ima sečenog hleba u kojoj je meri isušen, a li je svetlo bilo upaljeno ili ugašeno it.
12. OSMATRANJE I PRADENJE?
Osmatranje i pradenje su operativo taktičke mere i ranje kojima se neposreno opažaju oređene činjenice putem oređenih čula. Premet osmatranja i pradenja mogu biti objekti i lica a vrši se koliko go je to potrebno. Osmatranje i pradenje može biti stalno i povremeno. Cilj osmatranja i pradenja jeste a se prikupe informacije o nekim okolnostima i ogađajima koji mogu biti vezani za pripremne ranje nekog krivičnog ela, za vršenje nekog krivičnog ela ili rasturanjem i proavanjem srestva izvršenje nekog krivičnog ela. Obe taktičke radnje moraju biti tajne inače ne bi imale nikakvu svrhu, za obe ranje se sačinjava izveštaj. 13. ZASEDA? Zaseda je opšta operativna taktička mera i ranja koju organi unutrašnjih poslova
preuzimanju u cilju sprečavanja vršenja krivičnog ela, hvatanja njihovih učinilaca ili hvatanja osoba za kojima se traga. Osim u sprečavanju i suzbijanju kriminaliteta zasea ima veom široku primenu i u vojnoj taktici. Da bi bila uspešno sproveena treba a bue obro organizovana. Po svojoj saržini predstavlja tajni ili prikriveni raspore ovlašdenih ranika na mestu njenog postavljanja ge se očekuje olazak ili prolazak osoba koje je potrebno uhvatiti ili lišiti sloboe. Zasea se najčešde preuzi ma kao represivna mera u cilju hvatanje učinioca krivičnog ela za kojim se traga, pronalaženja i hvatanja oređenih lica koja su pobegla sa izržavanja kazne, da se otkrije, presretne, uhvati ili savlada odmetnik ili diverzantsko teroristička grupa ili pojeinac, da se pronađu i oduzmu predmeti i tragovi krivičnog dela ko izvršilaca na licu mesta ili posle na mestu ge je ostavio ili sakrio predmete. Da bi bila uspešno sproveena mora se sačiniti plan zasee. Zasea se može postaviti na otvorenom ili zatvorenom prostoru. Zasee se mogu poeliti na obične, ge je raspore ovlašdenih ranika u jenoj liniji i ubinske, obično u obliku potkovice, makaza, polukruga i sl 14. POTRAŽNA ELATNOST?
Potraga u širem smislu prestavlja skup svih mera koje imaju za cilj a otkriju izvršioca krivičnog ela i obezbede njegovo privođenje krivičnim sankcijama. Potraga u užem smislu porazumeva sve one operativno taktičke mere koje služe za utvrđivanje izvršioca o čijoj su ličnosti poznati izvesni poaci i njegovo hvatanje u cilju sprovođenja krivičnog postupka. Pored potrage za licima postoji i potraga za stvarima koje su nosioci informacija o krivičnom delu i učiniocu o važnosti za krivični postu pak. Potražna elatnost je posebna aktivnost organa unutrašnjih poslova kojoj je cilj pronalazak lica, nepoznatog boravišta ili nestalih stvari, kao i prikupljanje i pružanje obaveštenja o pojeinim okolnostima i starima o važnosti za krivični i rugi postupak. Potrege se dela na lokalne, centralne i medjunarodne. U potrage spadaju raspitivanje o boravištu, poternice iobjava.
5
15. PREPOZNAVANJE POJAM I VRSTE?
Prepoznavanje je meto za ientifikaciju lica, stvari i leševa i ima značaj istražne ranje, maa organi unutrašnjih poslova ovu ranju preuzimaju kao opštu operativnu taktičku ranju. Prepoznavanje nije okazno srestvo, njime se može samo ukazati na okaž. Prema ZKP-u o sveoka se može zahtevati prepoznavanje lica i premeta, a o okrivljenog samo premeta. Sveok koji vrši prepoznavanje je najčešde oštedeni ili žrtva krivičnog ela. Prepoznavanje treba vršiti temeljno i peantno jer se učinjeni propusti teško mogu naknano ispraviti i obično su presuni za isho krivičnog postupka. Po ZKP -u postoje prepoznavanje lica i stvari, a po kriminalističkoj praksi još prepoznavanje leševa, mesta ogađaja i fotografije. 16. PREPOZNAVANJE LICA? Prepoznavanje lica znači utvriti istovetnost prisutnog lica, pokazane fotografije, foto robota, filmskog snimka sa ranije viđenim licem. Mogu se prepoznati osumnjičeni i okrivljeni, a osnovna ranja u okviru prepoznavanja je preočavanje lida osumnjičenog. Prepoznavanje se vrši tako što se lice čije prepoznavanje treba izvršiti izlaže sa ostalim licima
istog pola, što je mogude sličnijeg fizičkog izglea i telesne građe, približno iste starosti i drugih karakteristika koje odgovaraju opisu, pod uslovom da ta lica nemaju nikakve veze sa
krivičnim elom. Prepoznavanje može biti irektno tako što se okrivljeni ili osumnjičeni izlože irektnom pogleou prepoznavaoca, inirektno uz pomod fotografije, crteža ili filmskog snimka i rekonstrukcionalno ako se vrši na mestu i po uslovima pod kojima je vršeno i zapažanje lica. 17. PREPOZNAVANJE STVARI?
Prepoznavanje stvari najčešde vrši oštedeni i taa treba biti vrlo oprezan iz razloga što pojedinci namerno prepoznaju spornu stvar kao svoju, pa iz tog razloga treba zahtevati od
lica a opiše spornu stvar o najsitnijih etalja. Licu se preočava sporna stvar zajeno sa rugim stvarima iste vrste i što sličnijeg izglea. 18. PREPOZNAVANJE LEŠEVA?
Prepoznavanje leševa je osta otežano zbog mnogih teškoča na strani lica koje vrši prepoznavanje. Izgle leša se menja usle mrtvačke ukočenosti, najčešde je bez oede i pri tom se vrši toaletiranje rai njegovog prilagođavanja što prironijem izgleu živog čoveka. Vedina ljui oseda nelagonost, nepritanost zbog čega svoj pogle na lešu zaržavaju jako kratko i omah izvrše prepoznavanje. Da bi prepoznavanje bilo što uspešnije treba ga kombinovati sa prepoznavanjem stvari nađenih ko leša. 19. PREPOZNAVANJE MESTA KRIMINALNOG DO GAĐAJA?
Ko prepoznavanja mesta kriminalnog ogađaja, najbolja varijanta je a lice koje vrši prepoznavanje odvede službeno lice o mesta kriminalnog ogađaja. Pre samog prepoznavanja potrebno je zahtevati o lica koje vrši prepoznavanje a etaljno opiše lice mesta, a sam prepoznavalac je običo oštedeni. Prepoznavanje lica mesta nije samo sebi cilj, ved se obično nastavlja u uviđaj, rekonstrukciju ogađaja ili veštačenje. 20.
SUOČENJE – TAKTIČKA PRAVILA?
Prilikom suočenja, pore verbalnog izjašnjavanja važna je i simptomatska slika suočenih osoba za čije je razumevanje potrebno oređeno poznavanje psihološkog stanja i reakcija tokom suočavanja i avanja iskaza. Ta simptomatska slika se manifestuje u pofrht avanju glasa, skrivanju poglea, osustvu koncentracije, nelogičnosti u tvrđenjima, promeni saržine iskaza i sl. Suočena lica trebaju biti okrenuta jeno prema rugom i na poziv organizatora suočenja, prvo jeno pa ona rugo lice aju svoj iskaz gleajudi se u oči. 6
Pravilo je a ne treba obeveštati lica a de biti suočena. Suočenje može biti potpuno kaa se onosi na ceo iskaz i elimičan kaa se onosi na pojeine elove iskaza. Rezultato suočenja mogu biti različiti tj. a postoji saglasnost iskaza, a su lica ostala pri ranijim datim iskazima i a je ošlo o razjašnjenja nejasnih okolnosti. O suočenju se sačinjava zapisnik. 21. KRIMINALISTIČKI ZNAČAJ TRAGOVA?
U kriminalističkom smislu, tragovi su viljive i neviljive promene koje je fizičkom ranjom proizveo čovek, životinja ili neka ruga stvar. Mogu se nadi na mestu krivičnog ela, učiniocu ili žrtvi, premetima koji su upotrebljeni u krivičnom elu i na mestima koja su u vezi sa krivičnim elom. U krivičnom postupku prestavljaju materijalne okaze, takođe mogu biti indicijalni ili neposredni dokaz u postupku. Tragovi se ela na tragove ljuskog, životinjskog i biljnog porekla, tragove predmeta i tragove dejstva sile. U tragove ljudskog porekla spadaju tragovi papilarnih linija, ruku, stopala, zuba, kose i dlaka, krvi, usana, noktiju, mirisa,
izlučevina. U tragove životinjskog porekla spaaju tragovi nogu, laka i perija, zuba, izlučevina, krvi, tkiva. U tragove biljnog porekla spaaju tragovi celih biljaka, elova biljaka i mikrotragovi biljnog porekla. U tragove premeta spaaju tragovi, oruđa, oružja, vozila. U tragove ejstva sile tragovi požara, eksplozija, havarija. Osnovni cilj je a se sačuva zatečeni izgle lica mesta o početka vršenja uviđaja, kako se tragovi ne bi uništili. Ako preti opasnost a se neki tragovi oštete ili unište, ona se sklanjaju na bezbenije mesto i to se konstatuje u zapisniku. 22. POJAM I ZNAČAJ LICA MESTA?
Lice mesta je ono mesto ge se nalaza tragovi i premeti koji se oređenim postupkom ili radnjom mogu dovesti u vezu sa izvršenim krivičnim elom, onosno to je mesto na kome je izvršilac izvršio ranju ili mesto ge je nastupila zabranjena posleica. Ono može biti u celini ili može biti sastavljeno iz više prostornih celina ili objekata. Lice mesta je značajno zbog tragova i premeta koji se nalaze na njemu i koji kasnije u toku krivičnog postupka mogu poslužiti kao okaz protiv oređenog lica kao izvršioca oređenog krivičnog ela. 23. OBEZBEĐENJE LICA MESTA?
Da bi uviđaj bio što uspešniji potrebno je a lice mesta ostane nepromenjeno, a to se postiže obezbeđenjem lica mesta, koje vrši organ unutrašnjih poslova koji je teritorijalno naležan ili je najbliži mestu izvršenja tog ela i po pravilu na lice mesta stiže prva patrola policije koja je najbliža. Po obezbeđenjem lic a mesta se podrazumeva zabrana pristupa svim nepozvanim licima kao i zabrana ulaženja i kretanja u krugu lica mesta. U ovoj fazi se vrši obavljanje razgovora sa licima koja imaju oređena saznanja o kriminalnom ogađaju, njihovo zaržavanja ili eventualno lišavanje sloboe. Obaveza policije je a svojim postupcima ne unesu promene na licu mesta. Obezbeđenja lica mesta obuhvata više istovremenih ranji i postupaka, oređivanje i blokiranje lica mesta, ostranjivanje svih lica sa tog poručja, pružanje pomodi žrtvama, osiguranje tragova i premeta o uništenja it. 24. UVIĐAJ – POJAM, EFINICIJE, PREMET, ZNAČAJ I UČESNICI U VRŠENJU UVIĐAJA?
Uviđaj je istražna ranja naležnnog orgna koja ima za cilj pronalaženje i obezbeđenje predmeta i tragova sa lica mesta rad i rasvetljavanja krivičnih ela i izvršioca. Premet i značaj uviđaja su tragovi i premeti koji se nalaza na licu mesta, koje treba obezbeiti, koji su značajni za kriminalni ogađaj, izvršioca, posleicu, žrtvu i koji mogu poslužiti kao okazni materijal u krivičnom postupku. Uviđaj može vršiti istražni suija, presenik veda i susko vede, ali mogu i ovlašdeni organi unutrašnjih poslova. Pore njih učestvuju pripanici uniformisane policije, stručnjaci raznih specijalnosti, kriminalistički inspektori i tehničari. Ko vršenja uviđaja su bitna načela brzine, metoičnosti, temeljnosti, objektivnosti, jeinstveno rukovođenje. 7
25. RA KRIMINALISTIČKOG TEHNIČARA NA UVIĐAJU?
On ima zaatak a etaljno preglea lice mesta, a po potrebi i širu okolinu a bi otkrio s ve etalje koji mogu imati neku vezu sa kriminalnim ogađajem povoom koga se uviđaj vrši. Prikuplja tragove i premete sa lica mesta i fiksira ih, zatim vrši fotografisanje i skiciranje lica mesta i ruge kriminalističko -tehničke ranje. Treba a opiše me sto gde su tragovi pronađeni, a opiše sam trag i a izvoji tregove koje de poslati na veštačenje. 26. ZAPISNIK O UVIĐAJU – POJAM, ZNAČAJ I ELOVI? Zapisnik o uviđaju je kriminalističko -procesni okumetn koji se po pravilu sačinjava na licu mesta povodom izvršenog uviđaja na osnovu ZKP -a i pravila kriminalističke taktike. On se
može sačiniti i nakon uviđaja ok su utusci još sveži, ali je najbolje a se sačini u toku samog uviđaja. Ukoliko se esi a organ unutrašnjih poslova ne sačini zapisnik o uviđaju, ved službenu belešku, takva beleška ne može poslužiti kao okaz u krivičnom postupku, ved de ovlašdeno lice biti pozvano kao sveok a bi se izjasnilo o činjeniama u belešci. U zapisniku treba navesti kako je ošlo o uviđaja, nakon prijave oštedenog i učinio ca, na predlog javnog tužioca, na osnovu rešenja suskog veda. Zapisnik u oviđaju ima okazni značaj u krivičnom postupku. Sastoji se o tri ela, uvonog, opisnog i završnog. Uvoni eo sarži naziv organa koji vrši uviđaj i po kojem pravnom osnovu ga vrši, ogađaj povoom koga se vrši, poatke o mestu, vremenu, zatim ime ili naziv oštedenog i imena lica koja vrše uviđaj i u kojem svojstvu. Opisni eo sarži opis svega onoga što se railo u toku uviđaja. Završni eo sarži vreme kaa je uviđaj završen, potpis lica koje je vršilo uviđaj i potpis zapisničara. 27. UVIĐAJ, INICIJE I VERZIJE? 28. INICIJE I VEŠTAČENJE NAKON UVIĐAJA?
Inicije koje su u vezi sa premetima i tragovima koji su tokom uviđaja ili posle njega premet veštačenja su o posebnog značaja ako je izvršilac nepoznat. Postaju značajne kaa se uporee sa rugim inicijama, a u slučaju a se rai o negativnim činjenicama taa imaju presuan značaj za otkrivanje fingiranih krivičnih ela. Kaa je upitanju kriminalni ogađaj čiji je izvršilac nepoznat, inicije su osnova za obezbeđenje materijalnih okaza, kao i u kombinaciji sa iskazima lica i rugim pribavljenim činjenicama. 29. REKONSTRUKCIJA OGAĐAJA?
Rekonstrukcija ogađaja je istražna ranja, onosno poseban oblik uviđaja. Ona se vrši u veštački stvorenim uslovima na mestu kriminalnog ogađaja i sastoji se u ponavljanju ranje ogađaja u potpunosti ili elimično. Izvoi se na bazi postojedih okaza i inicija, na osnovu čega se postavljaju mogude verzije ogađaja. Reknostrukcija ogađaja je se najčešde preuzima u ved pokrenutom krivičnom postupku u fazi istrage. Cilj je a se utvri šta se stvarno dogodilo.
Ona se planira ako postoji potreba i uslovi za njeno vršenje, pripreme obuhvataju oređivanje mesta i vremena rekonstrukcije, lica koja de vršiti rekonstrukciju(službena lica koja su vršila uviđaj, veštaci, tehničari), lica koja de učestvovati(okrivljeni, oštedeni, javni tužiilac, branilac), obim i srestva koja de biti upotrebljena, meto sprovođanja i način fiksiranja. 30. PRETRESANJE – POJAM, ZNAČAJ I PRAVNI OSNOV?
Pretresanje je istražna ranja koja se preuzima u cilju a se obezbee materijalni okazi za pokretanje i uspešno vođenje krivičnog postupka, kao i rai hvatanja izvršilaca krivičnih ela za kojima se traga. Premeti koji se traže pretresa njem mogu biti predmeti koji su 8
pribavljeni krivičnim elom, koji su poslužili kao srestvo izvršenja, koji su proistekli iz ranje krivičnog ela, na kojima se nalaze tragovi krivičnog ela, koji ukazuju na ličnost izvršioca. Pored predmeta, pretresanjem se traže tragovi, leševi i elovi leša. Pretresanje se preuzima po pismenoj narebi sua, a može se preuzeti i bez te narebe ako se ispune previđeni uslovi za to iz ZKP -a, onosno ako ržalac stana to želi, ako neko zove u pomod, ako je potrebno da se uhvati učinilac koji je na elu zatečen, ako je potrebno a se zaštite ljui i imovina, ako se na rugi način ne mogu obezbeiti okazi. Pretresanje se po pravilu vrši anju ali se može nastaviti i nodu u slučaju a je anju započeto. Prilikom pretresa, potrebno je a njemu prisustvuju va punoletna građanina kao sveoci. Pretresanje vrši istražni suija, a može i organ unutrašnjih poslova. Pretresanje treba etaljno pripremiti i isto tako izvršiti. Treba se etaljno informisati o premetu pretresanja, mest u ili objektu, osobinama lica ko koga se vrši, treba napraviti plan u kome se navoe imena službenih lica koja de obaviti pretresanje, njihovi zadaci. 31. VRSTE PRETRESANJA? Pretresanje se deli prema zakonskim uslovima koji moraju biti ispunjeni, objektu, obimu i
vremenu pretresanja. Prema zakonskom uslovu može biti na osnovu pismene i obrazložene oluke sua i na osnovu posebnih ovlašdenja i uslova iz ZKP -a. Pretresanje po naredbi suda je reovna forma, ok je bez narebe sua previđeno kao izuzetno i ono se primenjuje u slučaku hitnosti. Prema objektu se eli na pretresanje stana i rugih prostorija, prevozna sredstva, slobodan prostor i lica. Po obimu može biti elimično i potpuno. Delimična pretresanja su ona kod kojih se prilikom pretresanja nalaze odr eđeni premeti na oređenim mestima. Potpuna pretresanja se vrše veoma etaljno, planski i sistematski. Po vremenu mogu biti istovremena i pojeinačna. Istovremena su kaa se vrše na više mesta i na više lica u isto vreme, rugim recima mogu se nazvati grupna pretresanja, što ima za cilj onemogudavanja ogovaranja između lica koja se pretresaju. Pojeinačna pretresanja su nezavisna jena o rugih i ne moraju se vršiti istovremeno. 32. OPŠTA TAKTIČKA PRAVILA, PRIBOR I OPREMA KO PRETRESANJA? Po pravilu, mesto pretresanja treba a bue unapre previđeno na osnovu prikupljenih
obaveštenja i rugih poataka, s tim sto se ta obaveštenja moraju proveravati uz načelo čuvanja službene tajne. Treba obro poznavati svojstva ličnosti na kojima se vrši pretresanje(stepen obrazovanja, inteligencije, sklonosti, navike...), predpostavke gde bi
premeti mogli biti sakriveni, na šta u velikoj meri utiče sama profesija ličnosti. Pretresanje treba započeni u najpovoljnijem trenutku, a to je trenutak kaa se lice ili premeti n alaze na mestu pretresanja i poželjno je a to bue faktor iznenađanja. Pretresanje može biti i ponovljeno nakon oređenog proteka vremena u slučaju a prehono pretreanje nije alo očekivane rezultate, a pri tom operativni poaci ukazuju a se pojeini p redmeti nalaze na nekim neotkrivenim mestima ili su kasnije nakon prehonog pretresanja vradeni na svoje mesto. Pretresanje je osta naporna ranja, pa iz tog razloga treba izvršiti pravilan izbor ovlašdenih službenih lica koja de ga vršiti, jer ono zahte va predantnost, strpljivost, upornost i temeljnost prilikom rada. Za pretresanje sa sačinjava plan kao i za ostale operativno -taktičke mere i radnje, koji sarži elemente o tome šta ili koga treba pretresati, ge i ko koga treba vršiti pretresanje, vreme početka pretresanja i način vršenja. Oprema i pribor koji se koriste prilikom pretresanja moraju biti prilagođeni konkretnom objektu pretresanja. Oprema i pribor su važni kao i iskustvo ovlašdenih ranika koji ih koriste. U pribor i opremu spadaju razni formulari (zapisnik o pretresanju, potvrda o privremeno oduzerim predmetima),
baterijska lampa, ručni reflektori, kanap, pribor za pakovanje, koferi, koverti, vredice it, zatim tehnički alat (čekid, klješta, šrafciger i r), foto aparat, kamera, etektori i druga sredstva. 9
33. PRETRESANJE STANA I OSTALIH PROSTORIJA?
Pretresanje stana i ostalih prostorija okrivljenog ili osumnjičenog se može preuzeti ako se prepostavlja a de se ova lica uhvatiti ili pronadi tragovi krivičnog ela ili premeti vezani za krivični postupak. Za pretresanje je potrebno a postoji osnovana sumnja za izvršeno krivično elo. Nije neophono a vlasnik stana i ostalih prostorija bue osumnjičeni ili okrivljeni, pretresanje se može vršiti i na onim licima koja su u nekom srostvu ili r ugim bliskim vezama sa osumnjičenim ili okrivljenim. Pretresanje treba biti izvršeno u sklau sa zakonom, a mogude su ve takve situacije. Prva, a je pretresanje naređeno pismenom narebom sua, koja se preaje licu neposreno pre započinjanja pretresanja . Druga situacija je ako pretresanje vrše pripanici policije i ako su ispunjeni posebni uslovi iz ZKP -a, po kojima se pretresanje može vršiti bez narebe sua. Takav vi pretresanja se može obaviti samo u slučaju hitnosti. U takvim slučajevima se ržaocu stana usmeno saopštava razlog ulaska u stan, odnosno razlog pretresanja. Ukoliko se samo radi o ulasku u stan a ne i
pretresanje, ona se ržaocu izaje potvra o ulasku u stan. A ako se obavi pretresanje, ona se sačinjava zapisnik o pretresanju i kopija tog zapisnika se uručuje ržaocu stana. Organ koji je izvršio pretresanje bez narebe, užan je a ponese izveštaj istražnom suiji ili javnom tužiocu ako krivični postupak nije pokrenut. 34. SVEDOCI PRETRESANJA? Prisustvo svedoka kod pretresanja stana i ostalih prostorija kao i lica je ustavno pravilo.
Sveoci prate tok renji, kontrolišu pravilnost njihovog vršenja, ulažu prigovore na način rada i sve to se unosi u zapisnik o pretresanju. Svedoci moraju biti punoletni, a prilikom
pretresanja lica ženoskog pola kao sveok se mora oreiti žensko lice, onosno sveok istog pola kojeg je i okrivljeni ili osumnjičeni. Sveoci treba a buu lica van službe organa koji vrši pretresanje, a takođe a nisu u nekom srostvu sa licem povoom koga se stan pretresa. Obaveza sveočenja je građanska, što znači a u slučaju obijanja nije previđena sankcija. 35. PROCESNI I OPERATIVNI ZNAČAJ PRETRESANJA STANA?
Pretresanjem stana i rugih prostorija se pronalaze premeti i tragovi krivičnih ela, leševi i elovi leša, kao i lica koja su u nekoj vezi sa krivičnim elom. Pretresanjem se može odi i o saznanja o pripremanju nekog krivičnog ela čime ono obija prev entivni karakter. Pretresanje treba obaviti nakon detaljne i temeljne pripreme, a ona se sastoji u prikupljanju podataka o stanu i prostorijama koje treba pretresati, predmetima pretresanja kao i osumnjičenom. Broj ranik, njohova strulnost kao i tehnička sredstva moraju biti adekvatna
u onosu na prirou lica, premeta i tragova koji se traže. Pretresanje ima smisao samo ako je urađeno u sklau sa zakonom, a ako nije ona nema nikakav pravni značaj. 36. POSEBNI SLUČAJEVI PRETRESANJA STANA I OSTALIH PROSTORIJA?
Takvi slučajevi su sleedi. Ako vlasnik stana obija a otvori vrata, taa se preruzimaju operativno taktičke mere za ulazak u stan i vršenje pretresa. One zavise o toga a li vlasnik stana ili ruga lica nameravaju pružiti otpor ili je taj otpor samo pasivan. Kaa se očekuje napa iz stana treba izvršiti etaljne pripreme za bezbean ulazak u stan. Zgraa i stan e moraju tajno blokirati uz specijalno osmatranje s ciljem da se nekome ne dozvoli ulazak i izlazak. U nekim slučajevima se koriste pojedini trikovi za ulazak u stan, recimo na vrata
zazvoni neko o komšila ili poštar koji nede biti sumnjiv vlasniku stana, pripanici policije stoje sa strane v rata i kaa vlasnik stana otvori oni upaaju. Taktika ulaženaj se razlikuje u zavisnoti od toga a li se u stanu krije obeglo lice ili se pretresanje vrši rai pronalaženja materijalnih okaza. Bez obzira na sve to ovlašdeni službenik mora imati spremno vatreno oružje. Nasilno ulaženje u stan se može preuzeti ako za to postoje opravani razlozi i tada se mogu upotrebiti razna hemijska srestva rai onemogudavanja lica a priže otpor. 10
Ovakav način pretresanja porazumeva taktičko i obazrivo postupanje bez nepromišljenih postupaka. Drugi slučaj je kaa vlasnik stana ili rugo lice namerno ougovlači otvaranje stana. Vlasnik stana se ne javlja ili po različitim izgovorima ougovlači otvaranje vrata. Za to vreme on ili ruga lica u stanu mogu a sakriju, unište ili obace premete krivičnog ela, unište tragove, lica mogu pobedi na sporean izlaz. U t akvim situacija ma se odmah po ulasku u stan izvrši etaljan pregle mesta (pedi, kamini, wc šolja, lavabo) koja su mogla poslužiti vlasniku a sakrije ili uništi premete ili tragove krivičnog ela. Zatim proveriti prozore a nije nešto zakačeno ili izbačeno it, treba uočiti promene za koje se prepostavlja a su nastale neposreno pre ulaska u stan. Kaa se vrši pretres vedeg broja prostorija ili objekata, potrebno je izvršiti pregle svih i obavezno u svakoj o njih postaviti ovlašdenog službenika a naglea tu prostoriju. Tredi slučaj je kaa postoji potreba za hitnim pretresanjem. Taa važe posebna pravila, ukoliko u stanu nema vlasnika ili nekog o ukudana, a pri tom treba izvršiti pretresanje. Ovlašdeni službenici koji vrše pretresanje moraju odrediti jenog punoletnog građanina koji de zamenjivati vlasnika stana u svojstvu zakonskog zastupnika. Ova vrsta pretresanja se ne može obaviti bez prisustva va sveoka pa je potrebno i njih obezbediti. 37. PRETRESANJE SLOBODNOG PROSTORA? Ova vrsta pretresanja s e preuzima rai pronalaženja premeta ili tragoa krivičnih ela,
leševa ili elova leša, nestalih ili zalutalih lica, učinilaca krivičnog ela koji se kriju ili su u bekstvu. Po obimu se može onositi na šire poručje, eo neke šume, njive, reke, jezera i sl. Teren može biti kopno i voena površina. U pretresanju slobonog prostora mogu se pozvati i građani. Pripreme treba obaviti planski i detaljno, prostor treba podeliti na zone ili sektore i za svaku zonu ili sektor treba odrediti grupu. Treba se informisati o konfiguraciji i
karakteristikama terena a se na terenu ne bi poremetilo normalno ovijanje života sa tog poručja. 38. PRETRESANJE PREVOZNIH SREDSTAVA?
Pretresanje prevoznih srestava je značajno jer se njiva omogudava brzo trensportovanje lica i premeta koji su u vezi sa krivičnim elom. Objekti pretresanje su lica koja se nalaze u prevoznom srestvu a premet pretresanju su krijumčarena roba ili premeti koji su u vezi sa nekim krivičnim elom. Taktika pretresanja je raznovrsna u zavisnosti broj a i vrste prevoznih srestava i premeta koji se skrivaju. Mogudnosti skrivanja su različite u zavisnosti od vrste i karakteristika tog prevoznog sredstva. Prevozna sredstva u koju se mogu skrivati premeti su, zaprežna vozila, bicikli, motocikli, putnička vozila, autobusi, teretna vozila,
poljoprivrene mašine, vozovi, plovni objekti, vazuhoplovi. 39. PRETRESANJE LICA?
Pretresanje lica se vrši rai pronalaženja tregova i premeta krivičnog ela koji su značajni za krivični postupak, odnosno kada se predpostavlja a de se takvi premeti i tragovi nadi ko oređenog lica. Za pretresanje lica važe ista pravila kao i za ostale oblike pretresanje. Razlozi pretresanja mogu biti a se pronađu premeti koji mogu poslužiti kao okaz u krivičnom postupku, a se ouzmu premeti pogoni za napa, a se pronađu, fiksiraju i obezbee tragovi krivičnog ela, a se pronađu premeti koji se mogu iskoristiti za bekstvo lica lišenih sloboe ili uspostavljanje tajnih kontakta, a se pronađu srestva koja se mogu upotrebiti sa samopovređivanje ili samoubistvo. Pretresanja mogu biti elimična ili predhodna, potpuna ili naknadna i usklopu sprovođenja pritvora, zaržavanja ili izržavanja kazne. Delimično pretresanje se sprovoi pre potpunog, vrši se prilikom sprovođenaj racije, pojačane kontrole, preglea putnika, prevoznih srestava i prtljaga, kaa se neko lica lišava sloboe, prilikom pretresanja stana i ostalih prostorija it. Potpuno pretresanje se vrši posle elimičnog, vrši se u zatvorenoj prostoriji, vrše ga najmanje va služb ena lica i lekar. 11
40. ZAPISNIK O PRETRESANJU?
Zapisnik se sačinjava ko svih vrsta pretresanja i ima procesni značaj, bez obzira na to ko ga je vršio (istražni suija, organ unutrašnjih poslova). Ima tri ela, uvoni, opini i završni. Uvoni eo sarži naziv organa koji ga vrši, lice ili objekat ko koga se vrši, mesto, aresu i vreme početka pretresanja. Opisni eo sarži spisak i etaljan opis svih pronađanih stvari koje su u vezi sa krivičnim elom ili kriminalnom elatnošdu lica ko koga se vrše. Završni eo sarži vreme završetka završetka pretresanja, potpis vlasnika stana, vojce prisutnih sveoka i službenog lica koje je vršilo pretresanje. Ukoliko vlasnik stana ili sveoci nede a potpišu, to se posebno navoi. Po izvršenom pretresanju licu ouze tih predmeta se izdaje potvra koja sarži opis ouzetih stvari. 41. PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA?
Do premeta koje treba privremeno ouzeti olazi se uviđajem ili pretresanjem. Oni se aju suu na čuvanje, a mogu se obezbeiti i na rugi način. Lice kod koga se predmeti nalaze obvezno je a ih prea suu na njegov zahtev, a ukoliko nede a ih pre može biti novčano kažnjeno. Premeti se mogu ouzeti po va osnova u okviru mere bezbenosti ouzimanje premeta i premeta koji mogu poslužiti kao okaz u krivič nom postupku. 42. POJAM I KRIMINALISTIČKI ZNAČAJ VEŠTAČENJA?
Veštačenje je istražna ranja koja se preuzima u prekrivičnom i krivičnom postupku, o strane organa unutrašnjih poslova ili sua. Veštačenje prestavlja primenu naučnih, tehničkih postupaka i metoa za utvrđivanje činjenica koje su o značaja za razrešenje pojedinih pitanja u krivičnom postupku, za čije utvrđivanje su potrebna stručna znanja sa kojim ne raspolaže organ koji voi postupak. Na osnovu toga veštak je lice koje svojim stručnim znanjem u oređenoj oblasti treba a utvri, oceni ili razjasni neke važne činjenice koje su o značaja za krivični postupak. Veštačenje se oređuje narebom o strane organa koji voi postupak, takođe isti organ i rukovoi. Veštak aje nalaz i mišljenje o oređenom pitanju koje su unosi u zapisnik. 43. VRSTE VEŠTAČENJA?
Veštačenja mogu biti kriminalistička i suska. U kriminalistička spaaju ientifikaciona, trasološka, fotografska, fizička, hemijska i biološka, kao i veštačenja rukopisa i okumenata. U sudska spadaju sudsko-meicinska, psihijatrijska, psihološka, biološka, ekonomska, farmaceutska, tehnička i r. Prema zakonskom osnovu može biti obavezno i fakultativno kaa za njim postoji potreba, zatim prema premetu (veštačenje mesta, stvari živih bida), redosledu (prvo, dopunsko i ponovljeno), specijalnosti (sudko-meicinsko, tehnološko i r). 44. LIŠENJE SLOBOE LICA, POJAM, CILJ I ZAKONSKI OSNOV?
lišenje sloboe je svaka ona ranja ili postupak koja je usmerena na ouzimanje sloboe određenom licu ili određenoj grupi lica prinudnim putem,upotrebom fizičke snage ili druge vrste prinude koja je zakonom dozvoljena. Ovlašdenje za preuzimanje ove ranje pripaa organima unutrašnjih poslova, a u određenim situacijama mogu je izvršiti i građ ani.Policijski službenici su dužni lišiti sloboe lice ka je doneto rešenje o zaržavanju, kada postoji osnovana sumnja da je lice izvršio krivično elo , a pritvor je po zakonu obavezan, kada je raspisana poternica, kada je su oneo rešenje o pritvoru. Policijski službenici mogu lišiti slobode osobu koju zateknu u i zvršenju krivičnog ela koje se goni po službenoj užnosti,
kao i osobu koja je osnovano sumnjiva a je izvršila takovo krivično elo,ako postoji neki o 12
zakonom utvrđenih razloga za određivanje pritovra. Građani mogu lišiti slobee osobu koja
je zatečena u izvršenju krivičnog ela koje se goni po službenoj užnosti i užni su a tu osobu omah preaju istražnom suiji ili oganu unutrašnjih poslova ili ih obavestiti o tome.Organ unutrašnjih poslova je obavezan da lice l išeno sloboe bez olaganja najkasnije u roku o 6 časova o trenutka lišavanja sloboe sprovee i prea istražnom suiji stvarno naležnog sua ili istražnom suiji nižeg sua na čijem poručju je izvršeno krivično elo. 45. OPŠTA TAKTIČKA PRAVILA ZA LIŠENJE SLOBODE? Taktička pravila se onose na mesto g e se treba izvršiti lišenje sloboe, vreme lišenja slobode, izbor policijskih službenika koji treba a izvrše lišenje sloboe, na potrebnu opremu i naoružanje i ostala nužna srestva za lišenje sloboe, na transport lica lišenih slobode i ruge okolnosti koje oprinose efikasnom načinu izvršenja ranje lišenja sloboe . Za svako
lišenje sloboe bez obzira na pretpostavku opasnosti, treba izvršiti temeljnepripreme, onosno, sačiniti detaljan plan postupanja, nep oznato lice koje se lišav a slobode treba, obavezno legitimisati ili izvršiti ientifikacijuna rugi pouzan nač in, lišenje sloboe treba a vrši ekipa o najmanje va policijska službenika sa unapre precizno oređenim zadacima,policijski službenici koji vrše lišenje sloboe mor aju biti snabdjeveni ogovarajudim vatrenim oružjem, lisicama i zavisno o konkretnog slučaja, lišenje sloboe treba pripremati i preduzimati sa izuzetnom pažnjom i oprezno, treba ga preduzimati koristedi način brzine i iznenađanja, itd.
13
