TAKTIKA GAŠENJA POŽARA
KIKINDA, APRIL 2011.
1.KLASIFIKACIJA I DINAMIKA POŽARA -KLASIFIKACIJA POŽARA 1. 2. 3. 4.
mestu nastanka i razvoja obimu i veličini fazi razvoja vrsti gorive materije
Klasifikacija prema fazama razvoja
početni razbuktali živo zgarište
Početna faza razvoja predstavlja požar u početnom stupnju njegovog širenja koje karakteriše mali intenzitet izgaranja, niske temperature i manji prostorni obim vatre. Početna faza se efikasno i brzo može likvidirati upotrebom minimalnih količina sredstava za gašenje, najčešće i kofom vode. Razbuktala faza požara karakteriše požarom zahvaćena velika površina gorive materije sa izraženim intenzitetom i velikim oslobađanjem toplotne energije. Požar u razbuktaloj fazi je teško lokalizovati, preti opasnost od rušenja zidova, a njegovo gašenje zahteva angažovanje velikih snaga i sredstava u dužem vremenskom periodu. Živo zgarište predstavlja razvoj požara iz razbuktale faze u završnu fazu. Svaki požar definiše njegov nastanak i širenje, a zadnja etapa je njegovo postepeno gašenje. Živo zgarište je zadnja etapa razvoja požara koja je određena slabim intenzitetom izgaranja, smanjenim toplotnim zračenjem i bitno manjim oslobađanjem produkata sagorevanja. U ovoj fazi je glavna masa gorive materije izgorela, proces požara se privodi kraju pod uslovom da u blizini nema mogućnosti za ponovni nastanak požara. Klasifikacija požara prema vrsti gorive materije Prema vrsti i karakteru gorive materije i mogućnosti primene adekvatnog sredstva za gašenje, požare razvrstavamo u pet klase i to: 2
KLASA „A” – požari čvrstih zapaljivih materija u kojima se pojavljuje žar, kao što su požari drveta, hartije, uglja tekstila itd. KLASA „B” – požari zapaljivih tečnosti u kojima ne dolazi do pojave žara, kao što su požari naftnih derivate, alkohola, smola, voskova, katrana itd. KLASA „C” – požari zapaljivih gasova kao što su acetilen, vodonik, metan, propan itd. KLASA „D” – požari zapaljivih metala, kao što su aluminijum, magnezijum, alkalni metali, zapaljive legure itd. KLASA „E” – požari na električnim uređajima i elektroinstalacijama
Klasifikacija požara po mestu nastajanja Klasifikacija požara prema mestu nastanka generalno se može izvesti na:
spoljašnje požare – požare na otvorenom prostoru unutrašnje požare – požare u zatvorenom prostoru
Spoljanšnjim požarom nazivaju se požari koji se razvijaju na otvorenom prostoru ili pak u zatvorenom prostoru u kojem je došlo do rušenja konstrukcija, te se vatra odvija unutar otvorene ruševine. (šumski požari, poljski požari, požari postrojenja na otvorenom prostoru). Unutrašnjim požarima smatraju se požari koji se odvijaju unutar nekog oivičenog zatvorenog prostora. U zavisnosti od visine i namene objekta, zatvorene požare delimo na tri grupe: 1. požari na zgradama visine do 6 metara u kojima se prozorski otvori nalaze na istom nivou. Tu spadaju stambene zgrade visine do 6 metara, škole, bolnice, administrativne zgrade. 2. požari u zgradama čija visina iznosi više od 6 metara i gde su otvori na različitim nivoima. Ovde su karakteristične velike brzine kretanja gasova. 3. požari koji se odvijaju pri potpuno zatvorenim otvorima ili gde otvora osim ulaznog uopšte nema, a gde je eliminisana mogućnost dotoka svežeg vazduha. Ovde je karakteristično intenzivno oslobađanje temperature koja se u najvećoj meri zadržava unutar zatvorenog prostora intenzivno zagrevajući konstrukcione elemente. (požari skladišta, garaža, delova proizvodnih hala). Klasifikacija požara, podela požara po obimu i veličini Požare prema veličini delimo na:
male požare srednje požare velike požare katastrofalne (blokovske) požare
3
Malim požarom smatramo požar, gde je vatrom zahvaćena mala količina gorivog materijala, kao što je to slučaj kod pojedinačnih predmeta, male količine i male površine goriva. Neznatno je izdvajanje toplote. Ovi požari se gase priručnim sredstvima (kofa, voda, pesak, zemlja itd.) Srednjim požarom smatramo požar u kome je vatra zahvatila jednu ili više prostorija nekog objekta. Intenzivan je razvoj toplote. U ovu grupu spadaju požari na otvorenom prostoru oivičenom manjim prostornim obimom. Za gašenje je potrebno angažovati vatrogasno odeljenje ili pak jedinicu veličine vatrogasnog voda. Velikim požarom se smatra požar koji se širi po celom spratu, nekim delom podruma ili krovne konstrukcije ili je zahvatio ceo objekat. Pažnju treba obratiti na evakuaciju ljudi kao i preventivnu zaštitu susednih objekata. Najčešće se angažuju snage u formaciji vatrogasne čete.
NAPOMENA (informativno) Hrvatska norma HRN EN 2 iz 1997 godine razvrstava požare u skladu s prirodom gorive materije na četiri klase. Takva podela posebno je značajna radi primene odgovarajućih aparata za gašenje požara. Tako su požarne klase određene slovnom oznakom : A – požari čvrstih materija B – požari zapaljivih tečnosti C – požari gasova D – požari metala Radi se, u stvari, o preuzetoj evropskoj normi EN 2 iz 1992. godine. S pojavom izmene norme EN 2:1992/A1:2004 u januaru 2005. godine, pored do sada poznatih klasa A,B,C,D, uvedena je klasa požara F. Klasa F odnosi se na požare biljnih ili životinjskih ulja i masti u uređajima za prženje s uljima i mastima kao i drugom kuhinjskom opremom. Pozadina razloga ove podele leži u tome, da ovi požari principijelno pripadaju klasi požara B, ali s obzirom na posebne opasnosti i način gašenja koji odgovaraju ovoj vrsti požara, svrstavaju se u posebnu klasu jer : - požari ulja se razvijaju eksplozivno ako se gase vodom - ulja se u požarima ponašaju kao samozapaljive tečnosti Oficijelni piktogram za klasu požara F još nije obrađen u gore navedenoj normi. Piktogrami za klase požara obrađuju se u normi EN 3-7. Za sada je u toku izrade nacrt dodatka A1 za EN 3-7, koji pored piktograma za klase požara A,B,C i D sadrže i ovde prikazan piktogram klase požara F. Britanski standard BS 7937 – standardizira klasu F pa se očekuje da će i ISO 3941 i ISO 7165 takođe biti ispravljeni u tom smeru. Razradu požara obrađuje i NFPA.
4
Podela na klase požara prema ISO 3941:1997 donekle se razlikuje od NFPA 10 :2002. Naime NFPA je već 1998. godine svrstala požare ulja i masnoća u posebnu klasu s oznakom «K». NFPA 10 je standard za prenosne aparate za gašenje u kojem su definisana sredstva za gašenje ( kod požara masnoća radi se o «mokrom prahu») Napominjem da se ovaj standard razlikuje od evropskog u oznakama klasa (npr.klasa C odnosi se na požare pod naponom).
-EKSPLOZIJA
Eksplozije goriva
Eksplozija je izuzetno brza hemijska reakcija praćena praskom, oslobađanjem velike količine toplote i naglim povećanjem volumena zbog stvaranja gasovitih produkata. Osnovna karakteristika eksplozije je nagli skok pritiska u sredini gde je ona izazvana. Ima razarajuće efekte. Ukratko rečeno, eksplozija je nekontrolisano širenje čestica. Ekspanzija je kontrolisano širenje čestica. To je npr. kada se dogodi "eksplozija" tečnog goriva (npr. benzina) u klipu motora, a pošto čestice nemaju 5
gde, onda se ta snaga prenosi na klip i gura klip gore-dole i pokreće kardansko vratilo, koje se daljnjim prenošenjem prenosi na točkove.
Brzina izgaranja Brzina izgaranja određuje se vremenom koje je potrebno za izgaranje uzroka eksploziva određenih dimenzija. Ona varira između nekoliko milimetara u sekundi (nitrocelulozni barut (trinitroceluloza)) i 400 m/s (crni barut) i zavisi od pritiska pod kojim se izgaranje odvija. Detonacija Detonacija je proces širenja hemijske reakcije unutar eksplozivne materije nadzvučnom brzinom. Detonacijska brzina varira između 2800 m/s (amonit) i 9200 m/s (oktogen) i povećava se s porastom gustine eksploziva. Osetljivost eksploziva na udarac takođe je različita: glicerol-trinitrat i praskava živa (živin fulminat) eksplodirat će ako na njih padne teret od 2 kilograma sa 4 centimetra visine, a amonit (amonijumov nitrat) ako isti teret padne s visine od 105 centimetara. Spontana detonacija kod raznih eksplozivnih materija počinje pri raznim temperaturama: praskava živa eksplodira na 180 do 200°C, a crni barut na 310°C. Crni barut razvija prilikom eksplozije pritisak od 281 MPa (megapaskala), a praskavi želatin (kolodijski pamuk) pritisak od 1342 MPa. Za izazivanje eksplozije bitniji je pritisak od topline. Među navedenim vrstama eksploziva nema oštrih granica. Nekada je crni barut bio univerzalni eksploziv. Želatiniranjem visokobrizantnoga celuloznog nitrata (trinitroceluloze) brzina detonacije toliko se smanjuje da on može služiti kao barut. Sredstva koja smanjuju brzinu detonacije nazivaju se flegmatizatorima (voda, voskovi, vazelin), a ona koja povećavaju osjetljivost zovu se senzibilatori (aluminijski prah). Deflagracija, ili brzo sagorevanje, (lat. de + flagrare - sagoreti) je tehnički termin koji opisuje podzvučno sagorevanje koje se obično širi kroz toplotnu provodljivost (toplo paljenje materijala zagreva sledeći sloj hladnog materijala i zapali ga.) Najviše "vatre", nađene u svakodnevnom životu, od plamena do eksplozije, tehnički je brzo sagorevanje (deflagracija). Brzo sagorevanje se razlikuje od detonacije (koja je nadzvučna i propagira šok kompresijom).
-GRANICE EKSPLOZIVNOSTI Zapaljivi gasovi i pare imaju takozvano područje eksplozivnosti, unutar kojeg, oni mogu pri zapaljivanju, na više ili manje eksplozivan način izgoreti i zavisno od koncentracije pritiska, pa će time učinak eksplozije će biti veći ili manji. Prema definiciji, donja granica eksplozivnosti je najniža koncentracija zapaljivih gasova ili para sa vazduhom pri čemu da može doći do izgaranja. 6
Ako je ova koncentracija u smjesi niža od te granice, do eksplozije neće doći bez obzira na jačinu izvora paljenja. Maksimalna koncentracija zapaljivih gasova ili para u smeši sa vazduhom koja još može sagoreti naziva se gornja granica eksplozivnosti ili zapaljivosti. Smeše koje su bogatije gorivom materijom od navedene koncentracije, takođe su bezopasne za eksploziju, ali ovakve smeše na graničnoj liniji sa okolnim vazduhom mogu lagano izgarati bez efekata eksplozije. Granica eksplozivnosti obično se izražava u volumnim procentima. Donja granica eksplozivnosti ima karakteristiku da sadrži veću količinu vazduha, a gornja granica eksplozivnosti karakteristična je time da ima veću količinu gorive materije.
-LOKALIZACIJA I LIKVIDACIJA POŽARA Lokalizaciju požara predstavljaju radnje čiji je cilj sprečavanje širenja požara na još nezahvaćenu površinu. Lokalizovanje požara karakteriše uvođenje potrebnih snaga i sredstava u što kraćem roku na pravcima širenja požara. Lokalizacija može biti aktivna i pasivna. Aktivna lokalizacija požara podrazumeva usmeravanje raspoloživih snaga na stišavanje vatre na pozicijama najopasnijih sektora. Pasivna lokalizacija požara podrazumeva usmeravanje raspoloživih snaga na zaštitu ugroženih objekata, koje požar nije zahvatio i izvodi se kroz hlađenje odgovarajućim brojem mlazeva. Važnu ulogu kod sprovođenja pasivne lokalizacije ima eventualni smer vazdušnog strujanja. Likvidacija požara je druga, završna faza gašenja požara u toku koje su dejstva vatrogasnih ekipa usmerena na potpuno prekidanje procesa gorenja. Period likvidacije požara može biti različit, a zavisi od veličine i toka požara. U praksi 7
se faze lokalizovanja i likvidacije požara teško mogu jasno razgraničiti, ali s obzirom na osnovne karakteristike navedenih pojmova, možemo ih prepoznati. -OSNOVNI PARAMETRI POŽARA U osnovne parametre požara spadaju: -
gubitak gorive mase brzina sagorevanja temperatura na požaru površina požara utrošak vazduha u zoni gorenja intenzitet gasne izmene obim produkata sagorevanja položaj neutralne zone intenzitet oticanja produkata u obliku gasova brzina premeštanja fronta gorenja sastav dima i dr.
Da bismo objasnili neke nivoe međusobnog parametara, definisaćemo osnovne faze razvoja.
uticaja
određenih
U prvoj fazi razvoja požara dolazi do povećanja temperaturnog režima do 200ºC, povećava se utrošak vazduha koji pritiče u zonu gorenja, da bi se posle izvesnog vremena postepeno smanjivao. Takođe se smanjuje nivo neutralne zone. Dužina trajanja prve faze požara zavisi od brzine sagorevanja materijala i brzine širenja plamena. U drugoj fazi brzina sagorevanja materijala se povećava do maksimuma. U tom periodu svi gore navedeni parametri dostižu maksimalnu vrednost. To znači da da oslobođena temperatura, visina plamena, brzina strujanja vazduha i dr. dostižu maksimalne vrednosti, dok se sadržaj kiseonika u prostoriji smanjuje. Izraženo je jako toplotno zračenje, pa postoji realna opasnost od širenja požara na okolinu. Zadatak angažovanih vatrogasnih snaga je da ide u pravcu gašenja žarišta požara i sprovođenju procesa evakuacije i zaštite susednih, požarom još nezahvaćenih površina. U trećoj fazi požara brzina sagorevanja opada i počinje proces dogorevanja i tinjanja drvenih konstrukcija, tkanina i drugih materijala. Ostvarena temperatura je i dalje visoka. Požar se manifestuje prisustvom plamena u blizini otvora kroz koje struji vazduh i pojavu užarenih delova gorivih predmeta bez plamena. -VLAŽNOST VAZDUHA Vlažnost vazduha je odnos između količine vlage (vodena para) stvarno prisutne u vazduhu i njene najveće moguće vrednosti na istoj temperaturi. Vodena para je deo vazduha. Velika vlažnost u početnom stanju požara zadržava stvaranje stuba zagrejanih struja.
8
-UTICAJ VETRA Brzina vetra je važan faktor u početnom stadijumu požara. Vetar do brzine 1,2 km/h ne utiče na brzinu širenja požara. Pri brzini od 9,3 km/h vetar utiče na brzinu širenja požara, ali dobro određenim taktičkim nastupom i potrebnim sredstvima on se može neutralisati. Pri brzini od 18,6 km/h i mali plamen može predstavljati opasnost. Vetar može bitno uticati na pravce širenja požara Kod višespratnice , na streani odakle duva vetar se stvara određena vrednost natpritiska, a na suprotnoj strani dolazi do razređenja. Sve ovo navodi da vetar utiče na brzinu širenja fronta požara, veličinu požara, pravce širenja produkata gorenja itd. Toplotni stubovi koje prenosi vetar, mogu preneti varnice na stotine metara od žarišta, započinjući tako požare na drugim mestima. Taktički nastup kod otvorenih požara treba da bude takav da se ljudi sa pripadajućom tehnikom i opremom postave u pravcu strujanja vetra. -PRODUKTI GORENJA Kod svakog požara posledica njegovog nastanka i širenja jeste oslobađanje određenih količina produkata sagorevanja, koji zapreminski popunjavaju prostor gde je požar nastao. Produkte čine sitne čvrste čestice, tečne i gasovite komponente, koje u nizu slučajeva imaju toksična svojstva. Sagorevanjem materija nastaju oksidi, a njihova vrsta i karakter zavise od materije koja gori, količine kiseonika i drugih uslova koji regulišu režim gorenja. U uslovima nastanka i razvoja požara pored potpunog gorenja, odvija se i nepotpuno gorenje, razvijajući pri tome potpune i nepotpune okside. Pri potpunom sagorevanju organskih prirodnih materija bez primesa azota, najčešće nastaje ugljen - dioksid (CO 2) i vodena para, a pri nepotpunom sagorevanju nastaje pre svega ugljen – monoksid (CO). Kod prirodnih materija koje sadrže azot u formi belančevina, pri potpunom sagorevanju nastaje amonijak ili pak amonijumske ili cijanovodonična kiselina. Potpuno sagorevanje će se odvijati dok je za to ispunjen osnovni uslov, a to je prisustvo dovoljne količine kiseonika, što traje ograničeno. Nastanak i širenje produkata gorenja će posle izvesnog vremena dovesti do prekida kontinuiranog dotoka kiseonika iz vazduha koji dotiče u zonu gorenja, doći će do pada temperature i počeće razvijanje nepotpunog sagorevanja. Nastanak i širenje potpunih i nepotpunih oksida se može objasniti razvojem pojedinih faza sagorevanja koje se odvijaju u funkciji vremena. PRVA FAZA – dolazi do intenzivnog oslobađanja temperature, količina oslobođenih gasova koji izlaze kroz neki otvor, veća je od količine dolazećeg vazduha i ta razlika je veća ukoliko je brzina narastanja temperature veća. DRUGA FAZA – dolazi do izjednačavanja vrednosti temperature i gustine gasa, pri čemu je količina gasa koja se udaljuje iz zone gorenja ravna količini vazduha koji pritiče u zonu gorenja. 9
TREĆA FAZA – karakteristična je za duži tok procesa sagorevanja gde je količina gasova koji se udaljavaju, manja od količine vazduha koji pritiče u zonu gorenja. Potpuno sagorevanje je svojstveno za ograničeni, često kratak vremenski period upravo zbog nastanka i razvoja produkata sagorevanja koji onemogućavaju nesmetan pristup vazduha u zonu gorenja. -KRETANJE DIMA U POŽARU Dima predstavlja vidljivu suspenziju čvrstih i tečnih čestica u gasovima nastalim u procesima sagorevanja i pirolize. Svaki proces sagorevanja prati oslobađanje određene količine dima. Izuzetak su vodonik, metan, acetilen i dr. koji sagorevaju bez oslobođenog dima. Dim se razvija u vrlo kratkom periodu od početka pojave požara, ispunjavajući prostor u kome je požarnastao, a zatim i ostale delove objekta ugrozavajući pri tom prisutna lica u celom objektu. Širi se mnogo većom brzinom nego vreli gasovi koji nastaju pri sagorevanju. S m a t r a s e d a s e f r o n t d i m nog t a l a s a k r eće brzinom od 0,5 m/s kroz objekat odnosno hodnike, stepenista i druge prostorije. Dim predstavlja finu disperziju čestica čvrstih materija, sitnih kapi kondenzovane tečnosti, gasovitih i parnih komponenti u vazduhu. Vreli gasovi i dim koji nastaju pri požaru, usled manje gustine u odnosu na okolni vazduh, podižu se od žarišta uvis odnosno prema plafonu. Posto se sloj dima povećava odozgo nadole, posle izvesnog vremena prostorija se puni dimom, stvarajući opasne uslove za l j u d e k o j i s e u n j o j n a l a z e . U z o n i i s p o d p l a f o n a j a v l j a se natpritisak, usled čega topli gasovi i dim teže da kroz raspoložive otvore izađu iz prostorije. U zoni pri podu prostorije, usled strujanja vazduha naviše, pojavljuje se potpritisak koji uslovljava priliv vazduha u zonu žarišta požara. Kretanje dima i toplih gasova nastalih u požaru zavisi od: 1. prirodne konvekcije, koja potiče od razlika u gustini vazduha u pojedinim delovima objekta, 2. strujanja vazduha — vetra — koji oko objekta stvara polje sa različitim pritiscima, 3. konfiguracije objekta, 4. rasporeda prostorija, stepenista, šahtova i drugih delova objekta, 5. položaja masina opreme, instalacija i dr. Toplota koja se razvija u toku požara zavisi od vrste i količine materije koja gori, od razmeštaja u objektu, priliva kiseonika neophodnog za sagorevanje itd. Vreli gasovi koji se vertikalno penju naviše skupljaju se u najvišoj zoni, izazivajući zagrevanje građevinskih konstrukcija i njihove deformacije i oštećenja. Dim i toplota koji se razvijaju pri požaru u velikoj meri otežavaju evakuaciju prisutnih lica kao i efikasno delovanje vatrogasnih jedinica, pa je neophodno da se pri projektovanju predvide, a pri izgradnji ostvare, odgovarajuće mere, kako 10
bi se zaštitili životi i zdravlje ljudi. Te mere su naročito značajne u objektima u kojima boravi ili se povremeno okuplja veliki broj lica (poslovne zgrade, robne kuce, bolnice, bioskopi, pozorišta, sportske hale, hoteli itd.).
Razvoj dima u požaru hladnjače u Boleču
Kretanje dima u odnosu na lokaciju požara
11
Razvoj požara i dima pre unutrašnje navale
Razvoj dima posle dejstva unutrašnje navale
-UGLJEN - MONOKSID Ugljen-monoksid, ugljenik (II) oksid, (hem. oznaka CO) je gas sastavljen od atoma ugljenika i atoma kiseonika, bez boje, mirisa i ukusa, lakši od vazduha. Ugljen-monoksid je neorgansko jedinjenja ugljenika, i spada u grupu neutralnih oksida (ne reaguju sa vodom, kiselinama ibazama). Jake je citotoksičnosti za živa bića, jer spada u grupu hemijskih zagušljivaca i najvećih zagađivača vazduha. Nastaje u toku nepotpune oksidacije organskih materija. Ugljen-monoksid, unet u organizam (sa udahnutim vazduhom u plućima) izaziva u organizmu opštu hipoksiju (nedostatak kiseonika) jer ima jak afinitet za hemoglobin crvenih krvnih zrnaca. Istiskujući kiseonik iz receptora crvenih krvnih zrnaca, on u njima, stvaranjem karbonil jedinjenja, formira ireverzibilnu vezu, koja ograničava transport i korišćenje kiseonika utkivima.[1] Njegov toksični efekat nastaje veoma brzo čak i pri izuzetno malim koncentracijama. Smrtna doza za ljude iznosi 1.000-2.000 ppm (0,1-0,2 %) pri udisanju gasa od 30 min. Kod visokih koncentracija ugljen-monoksida u udahnutom vazduhu smrt može nastati u vremenu od 1-2 minuta.
)
Ugljen-monoksid
IUPAC ime
Угљен-монооксид Угљен-моноксид
12
Угљеник(II) оксид
Drugi nazivi
Carbonic oxide; Carbonyl
Identifikacija CAS registarski broj
630-08-0
PubHem
281
HemPauk
275
EINECS broj
211-128-3
MeSH
Carbon+monoxide
Baza podataka biološki relevantnih molekula
17245
RTECS registarski broj toksičnosti
FG3500000 Svojstva
Molekulska formula
CO
Molarna masa
28.010 g mol-1
Agregatno stanje
bezbojan gas bez mirisa
Gustina
0.789 g mL-1, tečnost 1.250 g L-1 na 0 °C, 1 atm 1.145 g L-1 na 25 °C, 1 atm
Tačka topljenja
−205 °C (68 K)
Tačka ključanja
−191.5 °C (81 K)
Rastvorljivost u vodi
0.0026 g/100 mL (20 °C)
Rastvorljivost
rastvoran u hloroformu,sirćetnoj kiselini, etilacetatu, etanolu,amonijum-hidroksidu
Dipolni moment
0.112 D Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)
ICSC 0023
EU-klasifikacija
Veoma zapaljiv (F+) Repr. Cat. 1 Toksičan (T)
EU-indeks
006-001-00-2
13
2 4 0
NFPA 704
R-oznake
R61, R12, R23, R48/23
S-oznake
S53, S45
Tačka paljenja
-191 °C
tačka spontanog paljenja
609 °C Srodna jedinjenja
Srodna oksidi ugljenika
ugljen-dioksid ugljen-suboksid okso-ugljenik Osim ukoliko nije navedeno drugačije, informacije su date za jedinjenja pri standardnim hemijskim uslovima (na 25 °C, 100 kPa)
Uticaj različitih koncentracija ugljen-monoksida u udahnutom vazduhu na brzinu promena u organizmu Koncentracija ugljen monoksida
2 minuta
5 minuta
15 minuta
40 minuta
120 minuta
0,02%
-
-
-
-
Glavobolja
0,04%
-
-
-
Glavobolja
Vrtoglavica
0,08%
-
-
Glavobolja
Vrtoglavica,mučnina, grčevi
Smrt
0,16%
-
Glavobolja
Vrtoglavica, ubrzan rad srca, mučnina
Smrt
-
0,32%
Glavobolja
Vrtoglavica,mučnina
Smrt
-
-
0,64%
Vrtoglavica, konvulzije
Smrt
-
-
-
1,28%
Gubitak svesti (smrtza 60-120 sek)
-
-
-
-
14
Klinička slika trovanja ugljen-monoksidom
Klinička slika trovanja je najčešće atipična, a anamneza pogrešna (što utiče ponekad na pravovremeno ukazivanje prve pomoći). Visok stepen sumnje u moguće trovanje ugljen-monoksidom je od suštinskog značaja za dijagnozu. Pronalaženje izvora izloženosti ugljen-monoksidu je neophodno, ali ponekad je teško i zahteva upotrebu specijalizovanih resursa (ljudskih I materijalnih). Simptomi trovanja ugljen-monoksidom zavise od njegove koncentracije u udahnutom vazduhu i ispoljavaju se sledećim znacima i simptomima; 1. Koncentraciju (СО) u krvi od 10-20 % karakterišu; 15
mučnina,
glavobolja praćena vrtoglavicom, opšta slabost i umor,
2. Koncentraciju (СО) u krvi od 30 % karakterišu;
vrtoglavica, dezorijentacija u prostoru i vremenu,
malaksalost i mišićna slabost. poremećaj vida
3. Koncentraciju (СО) u krvi od 40-50 % karakterišu;
grčevi u mišićima, konvulzije
koma, poremećaj rada srca i disanja, otkaz moždanih funkcija i smrt.
Vreme eliminacije 50% karboksihemoglobina iz krvi, nakon trovanja СО primenom 21% i 100% O2 na normalnom i povišenom pritisku Procenat O2 Vreme
Pritisak (bar) 21% O2, 1 bar
5,20 časova.
(normobarični) 100% O2, 1 bar
1,20 časova.
(normobarični)
23 minuta.
100% O2, 3 bar-a
(hiperbarični)
Lečenje trovanja ugljen – monoksidom. 16
1. Ukloniti zatrovanog iz prostora zagađenog ugljen-monoksidom 2. Odmah započeti sa davanjem 100% kiseonika preko maske 3. Hiperbarična oksigenoterapija (HBOT), je primarna terapija u lečenju akutnog trovanja ugljen-monoksidom.
2.OSNOVNA TAKTIČKA DEJSTVA -PRIPREMA INTERVENCIJE Pripremu intervencije čini sledeći skup mera i radnji kojima se omogućava:
Prijem dojave požara Alarmiranje jedinice Izlazak i vožnja do mesta intervencije
Prijem dojave požara je od velikog značaja za početak taktičkog (borbenog) dejstva vatrogasne jedinice. Najrasprostranjeniji način sistema veze za dojavu požara je telefon. Kod važnijih objekata, za dojavu požara se koriste i direktne telefonske linije, automatska dojava požara ili radio veza. Kod dojave požara telefonskim putem, alarmiranje vatrogasne jedinice u mnogome zavisi od lica koje prima dojavu o požaru. Podaci koji su potrebni da bi se na mesto intervenisanja uputile potrebne snage i sredstva su:
tačna adresa mesta požara najkraća i alternativna maršruta kretanja vrsta i količina gorivog materijala postojanje opasnosti za ljudske živote ime lica koje javlja i broj telefona radi provere podataka.
U zavisnosti od karaktera mesta izbijanja požara i veličine opasnosti, traženi podaci se mogu proširiti shodno situaciji. Svi ovi podaci omogućavaju da komandno – operativni centar koji je primio dojavu o požaru, pravilno sagleda situaciju i pravovremeno alarmira jedinicu. Alarmiranje jedinice – u slučaju alarmiranja u svim vatrogasnim jedinicama moraju se tačno definisati postupci i radnje prisutnih radnika. Uzbunjivanje se može izvoditi putem zvučnog ili svetlosnog signala ili istovremeno upotrebom obe vrste signalizacije. Zvučnim signalom se preko razglasa precizno određuju potrebne snage i sredstva i daju informacije u vezi sa mogućim tokom intervencije. 17
Na znak uzbune, vatrogasne ekipe najkraćim putem dolaze do locirane tehnike, uzimaju ličnu zaštitnu opremu i zauzimaju odreženo mesto na vozilima koja su određena za intervenciju. Izlazak i vožnja do mesta intervencije - osnovni zadatak vatrogasne jedinice pri izlasku i kretanju na intervenciju je da dolazak na mesto intervencije bude u što kraćem vremenu. Izbor maršrute kretanja se određuje njenom najmanjom dužinom ili najvećom brzinom kretanja. Optimalnom se smatra maršruta kretanja kojom se obezbeđuje minimalno vreme dolaska vatrogasne jedinice na mesto inatervencije. Put kretanja vatrogasnih vozila jedne vatrogasne jedinice mora da bude jedinstven, kako bi ona na mesto požara dolazila istovremeno. Ako komandno vozilo predvodi kolonu vatrogasnih vozila, ono uz pomoć svetlosne i zvučne signalizcije omogućava brže kretanje cele kolone i održava stalnu radio vezu sa komandno operativnim centrom i ostalim vozilima u koloni. Sva vatrogasna vozila su u obavezi da se pridržavaju saobraćajnih propisa, da vožnja bude sigurna bez ugrožavanja ostalog saobraćaja, ali i da se na mesto požara stigne za što kraće vreme. Za vreme kretanja na mesto požara rukovodilac akcije gašenja je dužan da prouči operativnu kartu gašenja požara ako postoji za objekat na kom se interveniše ili da od KOC-a traži dodatne informacije o situaciji na požaru. Sva vatrogasna vozila prilikom kretanja na mesto intervencije koriste svetlosne i zvučne signale osim u posebnim slučajevima kada se koristi zvučna signalizacija (noćni termini, blizina bolnice i sl). U slučaju saobračajne nezgode treba odmah o tome treba obavestiti KOC i ostati na mestu nezgode ili u zavisnosti od date situacije nastaviti kretanje ka mestu intervencije uz ostavljanje jednog čoveka na mestu nezgode. U slučaju nailaska na novi požar vatrogasna jedinica traži stav o postupanju od strane KOC-a. -TOK INTERVENCIJE Tok intervencije čini skup mera i radnji kojima se omogućava konkretno – represivno angažovanje vatrogasnih ekipa sa pripadajućom tehnikom u lokalizovanju, a potom i likvidiranju požara ili po potrebi u evakuaciji ljudi. Tok intervencije sačinjava:
izviđanje požara procena situacije izdavanje komandi za rad i međusobna koordinacija i komunikacije ekipa akcija spasavanja, gašenja
Izviđanje požara ima za cilj sagledavanje svih potrebnih informacija na bazi kojih se može doneti konkretna odluka o akciji. Izviđanje se može vršiti individualno, a u složenim situacijama i grupno. Grupno se sprovodi sa jednom ili više grupa, koje su tehnički opremljene i sposobne da odmah na licu mesta pristupe gašenju, sprečavanju nekog akcidenta i spasavanju ugroženih lica i životinja. Izviđanje mora biti konstantna radnja koja u svakom momentu treba da bude u funkciji sagledavanja toka požara. Podaci moraju biti verodostojni i dobijeni izviđanjem iz različitih izvora, jer se samo tako može doneti pravilna 18
odluka. Donošenje odluka za izbor taktičkog nastupa na osnovu nagađanja je nedopustivo. Procena situacije je sažimanje svih prikupljenih podataka koji utiču na konkretno donošenje odluke. Ispravnost procene umnogome zavisi, pored stručnosti i od iskustva onog koji procenjuje. Dobra procena je preduslov dobre odluke, a samim tim i kvalitetne i brze intervencije. Donošenje odluke je završna faza u procesu sagledavanja situacije na terenu. Na bazi određenih procena vrši se tačno definisanje:
mogućnost i pravac evakuacije podela zadataka u okviru angažovanih snaga izbor sredstava za gašenje način snabdevanja sredstvima za gašenje štićenje okolnih površina i gorivih materija
Izdavanje komandi za rad i međusobna koordinacija i komunikacija ekipa – Komanda – naredba je konkretizovanje određene odluke koja mora da se izvrši u određenom vremenu i prostoru. Komandu čini preciziranje određenih aktivnosti u akciji gašenja i spasavanja. Izdavanje komande vrši najviši po činu i one se hijerarhijski prenose prema bazi – neposrednim izvršiocima. Komandovanje mora biti nedvosmisleno što podrazumeva precizno izdavanje konkretnih naredbi. Kod složenih intervencija gde je angažovana brigada, naredbe izdaje komandant. On izdaje komandu komandirima četa, oni je personalizuju nalažući komandirima vodova određena zaduženja u okviru sektora rada vatrogasne čete. Komandiri vodova izdaju naređenja komandirima odeljenja, a ovi neposrednim izvršiocima – vatrogascima. Komanda bez obzira na nivo wenog izdavanja mora biti GLASNA, RAZUMLJIVA, ODLUČNA, MIRNA I KATEGORIČNA. Onaj ko izdaje komandu, mora sve izneto da ispoštuje da bi se ona i konkretizovala. Komanda mora biti realna i ostvariva u svakom svom segmentu i potpuna. Izvršenje ne trpi nedefinisane komande ili nedorečenost jjer to vodi u improvizacije. Akcija gašenja i spasavanja - na bazi pravilno sagledane situacije, rukovodilac akcije gašenja zaključuje šta treba činiti da bi se požar prekinuo i time otklonila opasnost, što se konkretizuje izdavanjem preciznih naredbi. Osnovni ograničavajući faktor pri tome su raspoložive snage i sredstva. U slučajevima gde je paralelno sa akcijom gašenja potrebna akcija spasavanja i evakuacija ugroženih ljudi i potrebna tehnika mora biti u skladu sa mogućnostima izvršenja tih zadataka. Kada su u pitanju požari na prostorima gde je ugrožen veći broj ljudi, akcija gašenja se mora izvoditi tako da je moguće sprovođenje evakuacije uz zaštitu komunikacionih veza u procesu spasavanja. Osnovni pravac pri izboru taktičkog nastupa jer da se obezbedi odgovarajući pravac gašenja požara. Kao odlučujući pravac nastupa vatrogasnih ekipa, smatra se onaj gde je najveća opasnost po ugrožene ljude, opasnost od nastanka eksplozije, a to je pravac najintenzivnijeg širenja požara. Akcija gašenja mora da ima kontinuitet u vremenu i prostoru i svako narušavanje tog kontinuiteta, bez obzira na uzrok, može izazvati ponovno rasplamsavanje požara. To podrazumeva da vatrogasne ekipe moraju da poseduju potrebnu savremenu tehniku za gašenje, sredstva za gašenje u 19
potrebnoj količini za nesmetano gašenje, dobro obučene ekipe i pojedince koji pravilno mogu da odrede mesta postavljanja tehnike idr. -ZAVRŠETAK INTERVENCIJE Kraj intervencije je kada rukovodilac akcije gašenja ima potpunu kontrolu nad žarištem. Tek kada se on uveri da nema više opasnosti, onda naređuje pospremanje opreme. Pravilan taktički nastup podrazumeva minimalan utrošak sredstava uz postizanje optimalnih ciljeva. Često se u procesu gašenja iznose aparati koji su vredni i koji nisu zahvaćeni požarom ili se različitim prekrivkama štite od negativnog dejstva sredstva za gašenje. Profesionalna i dobro obučena ekipa neće dozvoliti „poplavu” mesta intervenisanja usled nekontrolisanog nabacivanja sredstva za gašenje. Za utrošak sredstva za gašenje bitan je i izbor mlaza. U složenim akcijama gašenja često se pristupa akciji dogašivanja. To znači da je veći deo snaga i sredstava povučen sa mesta intervenisanja, a radnja dogašivanja je poverena brojčano manjoj vatrogasnoj grupi. Po završetku akcije gašenja rukovodilac dogašivanja ima obavezu kontrole završenog posla. Po završetku akcije gašenja, članovi vatrogasne ekipe vrše pospremanje vatrogasne opreme koju su upotrebili u vatrogasno vozilo. Komandir akcije gašenja prikuplja sve potrebne podatke na osnovu kojih će u jedinici napisati izveštaj o akciji gašenja i spasavanja. Obaveza komandira je da još jednom pregleda mesto intervenisanja i tek kad se uveri da nema opasnosti od ponovne pojave požara, napušta lice mesta zajedno sa ostatkom ekipe. Sa lica mesta ekipa se vraća istim putem kojim je došla bez upotrebe zvučnih i svetlosnih signala. Vozila se obavezno pune na najbližem hidrantu. Kada dođu u stanicu, vatrogasci su dužni da izvrše popunu drugih utrošenih sredstava (ekstrakt, prah), te zamenu angažovane opreme koja podleže pranju, kontroli i punjenju (creva, izolacioni aparati). Po završenom kompletiranju opreme i punjenja utrošenih sredstava i goriva, prijavljuje se da je vozilo sa odgovarajućom opremom i posadom spremno za intervenisanje. Komandir intervencije sastavlja izveštaj o završenoj intervenciji i pravi analizu intervencije. Analizom se ustanovljava stepen mobilnosti i obučenosti jedinice i eventualne greške koje su učinjene u toku intervenisanja. -KOMUNIKACIJA I KOORDINACIJA Koordinacija ekipa je od izuzetnog značaja jer se omogućava istovremena akcija na širem terenu, a time se pokriva veliki front gorenja. Koordinacija ekipa, odeljenja, vodova ili četa mora biti sinfronizovana i stalno praćena jer se njome obezbeđuje siguran tok intervencije. Njome se obezbeđuje međusobno ispomaganje ekipa na pojedinim sektorima, međusobna ispomoć u ljudstvu, potrebnoj tehnici i sredstvima za gašenje, kao i u pravcima glavnog nastupa u akcijama gašenja i spasavanja. Za blagovremenu koordinaciju direktno su odgovorni komandiri. Zadatak komunikacije je precizno i tačno praćenje toka akcije, kako bi se sagledala konkretna situacija i obezbedilo adekvatno reagovanje. Komunikacija se izvodi između učesnika – neposrednih izvršilaca na pojedinim sektorima 20
rada i između komandira na pojedinim sektorima. Ukoliko se radi o velikoj ili složenoj intervenciji komunikacijom se obezbeđuju sve potrebne informacije do najvišeg po činu kako bi mogao sigurno i pravovremeno da prati tok akcije. Komunikacija traje od momenta izlaska vatrogasnih ekipa, pa do povratka u stanicu, što podrazumeva da se ona mora sprovoditi i dok su ekipe na putu, u cilju davanja pojedinih instrukcija. Poseban vid komunikacije je signalizacija koja se može ostvariti korišćenjem svetlosnih signala, zastavica ili rukom. Važno je obučiti ljudstvo da prepoznaje signalizaciju ili znake.
3.TAKTIČKA GAŠENJE
PRIMENA
SREDSTAVA
ZA
-TAKTIČKA PRIMENA VODENIH MLAZEVA Taktička primena vode - Voda se uspešno može primeniti za gašenje čvrstih, tečnih i gasovitih gorivih materija, izuzimajući gorive materije koje su lakše od nje, koje sa njom stupaju u reakciju ili se ne mešaju sa njom. Osnovni efekat gašenja vodom je hlađenje. Zagrevanjem do temperature ključanja, od 1. litra vode nastaje 1700 litara vodene pare u idealnim uslovima. Stvorena vodena para sprečava nesmetani dotok kiseonika iz vazduha i na taj način ugušuje požar. Voda može i da razređuje koncentraciju gorive materije pod uslovom da je materija rastvorljiva u vodi. Dodavanjem određene količine vode, goriva materija gubi svojstvo, a proces gorenja se prekida. Voda se može primeniti u sledećim oblicima:
puni mlaz raspršeni mlaz kombinovani mlaz vodena magla
-Puni mlaz se primenjuje u uslovima ostvarenja maksimalnog dometa uz odgovarajuće udarne efekte. Kod gašenja na otvorenom prostoru gde je zračenje toplote veliko, sa ovim mlazom moguće je gasiti sa veće udaljenosti. Domet mlaza zavisi od veličine pritiska, veličine usnika mlaznice i ugla pod kojim se drži mlaznica. Za maksimalni vertikalni domet potrebno je držati mlaznicu pod uglom od 80º82º u odnosu na horizontalnu osnovu, a za maksimalni horizontalni domet mlaznicu treba držati pod uglom od 30º-32º u odnosu na horizontalnu osnovu. Upotreba ovog mlaza podrazumeva veliki utrošak vode i mali je efekat hlađenja. Puni mlaz se upotrebljava kod nemogućnosti bližeg prilaza gorivoj materiji, opasnosti od eksplozije, potrebe da se neka materija razbije itd. Punim mlazom treba dejstvovati u cik – cak liniji uz stalno premeštanje mlaza po gorivoj površini. Punim mlazom se može prouzrokovati i širenje požara 9kod tečnih gorivih materija).
21
-Raspršeni mlaz predstavlja kontinuirano strujanje manjih ili većih kapljica koje su usmerene u određenom pravcu. Domet je znatno manji od punog mlaza, manji je utrošak vode, a veći efekat hlađenja i isparavanja. Koristi se kada je plamen suzbijen, za dogašivanje požara, kao i u procesu hlađenja i zaštite određenih površina od toplote. Dejstvo ovog mlaza daje određenu zaštitu mlazničaru pri gašenju od dejstva toplote i produkata sagorevanja. Raspršeni mlaz se koristi za hlađenje konstrukcija od toplotnog dejstva u uslovima intenzivnog požara, kao i za bolje kvašenje većih površina. Koristi se u unutrašnjoj navali, a takođe i u spoljnoj navali u zavisnosti od željenog efekta. -Kombinovani mlaz obezbeđuju univerzalne mlaznice, a predstavlja kombinaciju punog i raspršenog mlaza. Koristi se kada je istovremeno potrebna zaštita mlazničara od toplote i produkata sagorevanja i prodorno dejstvo mlaza na žarište požara. -Vodena magla predstavlja fino raspršene vodene čestice malih dimenzija, veličine od 0,3 – 0,5 mm, što omogućava veliku površinu dodira između čestica i gorive materije. Primenjuje se u uslovima ostvarenja velikog efekta hlađenja sa malim utroškom sredstava za gašenje. Vodena magla ima maksimalno ohlađujući efekat. Ona istovremeno jednim svojim delom apsorbuje toplotnu energiju, zagreva se i prelazi u gasoviti oblik – paru. Stvorena vodena para nad gorivom površinom sprečava dotok kiseonika do zone reakcije požara. Prednosti vodene magle su:
veće pokrivanje gorive površine sposobnost hlađenja je 125 puta veća nego kod punog mlaza bolja zaštita od toplotnog dejstva minimalna napravljena šteta na drugim predmetima
Nedostaci vodene magle su:
relativno mali domet koji zavisi od pritiska slaba prodorna moć
Koristi se kod gašenja požara unutrašnjom navalom.
a)
c)
b)
22
d)
pun mlaz
raspršen mlaz
kombinovani mlaz
vodena magla
-TAKTIČKA PRIMENA PENE Pena se upotrebljava kod gorenja lako zapaljivih tečnosti, gde se želi prekinuti veza između gorive materije i plamena, sprečiti dotok kiseonika do žarišta požara i ostvariti određeni ohlađujući efekat. Sloj pene pokjriva gorivu površinu, sprečava dotok kiseonika, a goriva površina se postepeno hladi. Tečnosti u rezervoarima se najbolje gase nabacivanjem pene lulama koje se kače na obode zida rezervoara. Vertikalne površine gasimo od spoljašnje ivice ka unutrašnjosti, uvek u smeru vetra. Koristi se za gašenje požara klase A, B, E. Alkoholnim tipom pene se gase etri, alkohol, acetoni i dr. Kao i materije koje reaguju sa vodom i gasovi koji ističu pod pritiskom. -TAKTIČKA PRIMENA PRAHA Upotrebljava se za gašenje svih vrsta požara , a posebna vrsta praha i za gašenje najsloženije kategorije gorive materije, kao što su alkalni i zemnoalkalni metali. Pri gašenju prahom mlaz treba usmeriti u plamen, a ako se gasi na otvorenom prostoru, kod izraženog uticaja vetra, mlaznicu treba usmeriti niz vetar. Prah izuzetno brzo prekida front gorenja, ali nema ohlađujući efekat, pa je moguće da se plamen vrati po prekidu procesa gašenja zbog visoke temperature gorive materije. Za gašenje prahom na otvorenom prostoru potrebno je oko 4 kg praha po 1m 2 , a za intervencije u zatvorenom prostoru na 1m 3, potrebno je 0,6 – 1 kg praha. Gašenjem prahom, izuzetni rezultaiti se postižu kod gašenja početnih požara.
-TAKTIČKA PRIMENA UGLJEN – DIOKSIDA Kada se CO2 uvede u zonu požara, remeti se zapreminski odnos između kiseonika i azota, a kako je ugljendioksid po svojoj prirodi inertan gas, stvara zonu nedovoljnog procenta kiseonika u vazduhu. Uglavnom ga treba koristiti za gašenje požara u zatvorenom prostoru. Ne nanosi štetu gorivoj materiji, ali u okviru prostora koji se stabilno štiti, mora se voditi računa da je za zapreminsko gašenje potrebno uvesti oko 30% CO 2, što može biti smrtonosno za ljude. Obavezna je upotreba izolacionih aparata za zaštitu organa za disanje. Koristi se za gašenje požara A, B, C, E klase i ne sme se koristiti za gašenje alkalnih i zemnoalkalnih metala kao i i materija koje u procesu gorenja oslobađaju kiseonik (celulozni nitrat, celuloid, eksploziv). Ima široku primenu u okviru stabilnih instalacija. -TAKTIČKA PRIMENA HALONA Ne sme se upotrebljavati za gašenje alkalnih i zemnoalkalnih metala jer izaziva eksploziju. Osnovni efekat gašenja mu je inhibitorni – usporavajući. Pri gašenju 23
zapaljivih tečnosti, mlaz halona treba usmeriti u pravcu zida posude da bi se pospešilo njegovo isparavanje. Koristi se za gašenje električnih instalacija, transformatora, generatora, računarskih sistema i dr. Kod zapreminske koncentracije od 3 – 10% sa uspehom gasi požare. Haloni isparavaju bez ostataka i imaju veliku otpornost na mraz. Gasi požare klase B, C, E.
4.TAKTIČKI NASTUPI VATROGASNIH JEDINICA -TAKTIČKI NASTUP VATROGASNOG ODELJENJA Osnovna vatrogasna jedinica je vatrogasno odeljenje koje u svom kompletnom sastavu ima devet vatrogasaca: 1. 2. 3. 4. 5. 6.
komandir odeljenja...................................1 član vozač........................................................1 član kurir...........................................................1 član navalna grupa...........................................2 člana vodna grupa..............................................2 člana cevna grupa..............................................2 člana
Podela odeljenja na grupe uslovljena je zahtevom da se ostvari maksimalni efekat gašenja uz nastup tri mlaza. Vatrogasno odeljenje, koje sačinjava posada od 9 članova, može gasiti ili lokalizovati požar uz korišćenje jedne prenosne centrifugalne pumpe sa pripadajućom opremom ili angažovanjem vatrogasnog vozila. Front gašenja sa tri “C” mlaza može iznositi 50 – 60 metara. Ako se uvede jedan “B” i dva “C” mlaza širina pokrivanja iznosiće i 60 – 70 metara. Ukoliko se pri gašenju koristi jedan mlaz, ostalo raspoloživo ljudstvo se može angažovati na drugim poslovima kao što su raskrčivanje, evakuacija imovine i lica i dr. -TAKTIČKI NASTUP VATROGASNOG VODA Vatrogasni vod sačinjava formacija od dva do četiri vatrogasna odeljenja, uz korišćenje dva ili više vatrogasnih vozila. Vatrogasni vod je sposoban da efikasno i istovremeno sprovodi akciju spasavanja lica i imovine i da gasi požar. Ovde je moguće koristiti vodu u kombinaciji sa drugim sredstvima za gašenje, specijalna vatrogasna vozila, izvođenje tehničkih intervencija i dr.Takođe se omogućava rad na više požarnih sektora i preduzimanje širih aktivnosti na zaštiti imovine i lica od požara. U zavisnosti od situacije u požaru, taktički nastup vatrogasnog voda se može odvijati kao: -
odvojeni nastup paralelni nastup serijski nastup 24
-
relejni nastup kombinovani nastup
Odvojeni nastup – pri gašenju požara, gde situacija na terenu zahteva napad sa dve ili tri strane u cilju zaokruživanja požara, primenjuje se odvojeni nastup. U ovom slučaju svako odeljenje iz sastava voda nastupa nezavisno jedno od drugog, sas svog izvorišta vode i radi na svom sektoru požara. Potreban je veći broj izvorišta vode i veći broj vozila. Paralelni nastup – je onaj kod koga dva odeljenja paralelno nastupaju sa istog izvorišta vode uz korišćenje jednog vozila ili jedne pumpe. To zahteva da kapacitet zadovolji potrebe za dejstvo šest mlazeva. Korišćenje hidranta kao izvorišta nije moguće zbog nedovoljnog kapaciteta. Ovde se zahteva izvorište sa znatnim količinama vode uz korišćenje usisnog voda. Kod ovog nastupa kapacitet pumpe je potpuno iskorišćen, štedi se pogonsko gorivo, a rukovodilac gašenja ima bolje praćenje toka intervencije jer svi mlazevi idu sa istog vozila. Serijski nastup – primenjuje se u situacijama kada je u nepovoljnim uslovima okruženja potrebno za što kraće vreme položiti mlazeve vode. U nepovoljne uslove okruženja spadaju: veća udaljenost izvorišta vode, potreba savlađivanja određenih visinskih razlika, gubici pritiska vode usled dužine postavljene pruge i sl. Prvo odeljenje zauzima najpovoljniji položaj za akciju gašenja i započinje je koristeći sopstvenu zalihu iz rezervoara vozila. Za to vreme, drugo odeljenje se priključuje na nalazište vode. Ono formira potisne pruge do prvog vozila koje dopunjuje vodom i polaže pruge za formiranje svoja tri mlaza. Prednost je što se obezbeđuje hitnost dejstvo vatrogasnog odeljenja koje prvo stiže na mesto intervencije, a potom shodno potrebama vrši se priključenje ostalih snaga. Relejni nastup – primenjuje se u uslovima gde je udaljenost izvorišta vode do mesta intervencije tolika da je jedna centrifugalna pumpa ne može savladati. Prvo odeljenje polaže pruge za gašenje, a druga odeljenja po redosledu stizanja, spajaju izvorište vode sa postavljenim centrifugalnim pumpama i na taj način savladavju veliku visinsku razliku ili velika horizontalna odstojanja od izvorišta do mesta intervencije. Potrebna je velika stručnost u povezivanju armature i pumpi i ispravnost svih pumpi. Najidealnije kad se raspolaže pumpama istog kapaciteta. Osnovno pravilo je da pumpa koja se zadnja postavlja u redu, postavi što je moguće bliže mestu požara i da ulazni pritisak u svaku narednu pumpu bude oko 2 bara. Kombinovani nastup – ima široku primenu u gašenju požara. Primenjuje se u uslovima istovremenog paralelnog nastupa gašenja i lokalizovanja požara uz istovremenu evakuaciju, otklanjanje prepreka, otvaranje konstrukcija i dr.
-TAKTIČKI ZAHVATI U GAŠENJU POŽARA Osnovni zadatak vatrogasne jedinice je istovremeno gašenje žarišta požara i sprečavanje njegovog širenja.
25
Za ispunjavanje ovog zadatka, primenjuje se nekoliko osnovnih taktičkih postupaka u gašenju požara. To su: -
unutrašnja navala spoljašnja navala kombinovana navala
U zavisnosti od raspoloživih snaga i sredstava i u uslovima izbora napada na žarište požara, bez obzira na izbor navale, napad možemo ostvariti izborom jedne od tri moguće varijante: -
frontalna navala obuhvatna navala koncentrična navala
Unutrašnja navala - Izvodi se kada to situacija dozvoljava, kod požara u objektima, gde se može koristiti centralni ulaz, stepeništa i hodnici. Za ovu namenu se mogu koristiti pomoćni ulazi i pomoćne stepenice kojima se može nesnetano prići do žarišta požara. Za sprovođenje unutrašnje navale može se koristiti vatrogasna tehnika kojom se omogućava nastup ekipa bez korišćenja standardnih komunikacionih puteva i ulaza. Tu se najčešće koriste razni tipovi vatrogasnih lestava, automehaničke, platforma i sl. Unutrašnja navala u uslovima kada se može izvesti bezbedno po članove vatrogasnih ekipa, omogućava maksimalni efekat gašenja uz optimalni utrošak sredstava za gašenje za što kraće vreme. Treba je koristiti u svim uslovima kada situacija na mestu intervenisanja to dozvoljava. Spoljašnja navala - Kod izbijanja unutrašnjih požara koristi se i spoljašnja navala. Tu je onemogućen pristup vatrogasnim ekipama do mesta žarišta požara i ne mogu se unutar objekta štititi pravci širenja požara. To zaci da je taktički zahvat spoljnom navalom opravdan samo u uslovima gde se ne može koristiti unutrašnja navala zbog izražene opasnosti po članove vatrogasnih ekipa. Tada je isključeno i korišćenje klasičnih komunikacionih prolaza i ulaza u objekat, kao i korišćenje vatrogasnih lestava. Najčešći vid korišćenja ove navale je u uslovima kada je vatrom u celosti zahvaćen objekat, kao što je to slučaj kod baraka u plamenu ili pak u uslovima realne opasnosti od rušenja konstrukcija od tvrdozidanog materijala. Dobra strana korišćenja ove navale je bezbedan pristup mestu gašenja vatrogasnih snaga i tehnike. Loža strana je neefikasan i često višestruko veći utrošak količine sredstava za gašenje, dugo vreme gašenja i nemogućnost sagledavanja pravaca i toka širenja požara unutar objekta. Pri gašenju na otvorenom prostoru (seno, šume, naslagane bale papira), koristimo samo spoljnu navalu i to najčešće obuhvatanjem požara potrebnim brojem mlazeva na određenoj udaljenosti od mesta žarišta požara Frontalna navala, koristi se u uslovima kada ne postoji opasnost od širenja požara. Sve raspoložive snage i sredstva treba da se usmere na front gašenja dela objekta gde je požar najintenzivniji. Obuhvatna navala , primenjuje se u slučaju većeg požara gde je zahvaćena veća površina i u uslovima kada se požar mora napasti sa dve ili tri strane.
26
Požar se obuhvata raspoloživim snagama i sredstvima i na taj način sprečava njegovo širenje. Koncentrična navala, primenjuje se u uslovima nastanka velikih požara i kada je objekat zahvaćen vatrom sa svih strana. Snaga i sredstva se grupišu i raspoređuju na svaku od strana objekta. Ravnomernim nabacivanjem sredstva po obodu gorive površine, nastoji se da se požar zaokruži, a kasnije likvidira.
5.MERE BEZBEDNOSTI U TOKU INTERVENCIJE -ULAZAK U PROSTORIJU ZAHVAĆENU POŽAROM Ulazak u zatvorenu prostoriju zahvaćenu požarom vrše mlazničar i njegov pomoćnik. Mlazničar i njegov pomoćnik čine navalnu grupu. Oni prvi ulaze u objekat u kome se odvija požar. Pri ulasku u prostor u kome je požar, moraju se adekvatno zaštititi. To se odnosi na korišćenje lične zaštitne opreme i izolacionih aparata. Samo otvaranje vrata u delu prostora u kome se odvija požar mora se izvršiti krajnje obazrivo uz preduzimanje preventivnih mera. To su sledeće mere:
ulaz u deo prostora u kome je požar dozvoljen je samo ako je pruga formirana ulaz u objekat u kome je veliko zadimljenje može da realizuje grupa od najmanje dva vatrogasca, zbog mogućeg stepena opasnosti od eksplozije, obrušavanja ili toplotnog dejstva otvaranje vrata se mora izvesti krajnje obazrivo. Ukoliko se unutar nekog zatvorenog prostora čuje pucketanje, znači da je došlo do potpunog sagorevanja, otvorenog plamena i intenzivnog razvoja toplote. Razvoj nepotpunih produkata sagorevanja je intenzivan i uz postojanje temperature i žarišta. Nepažljivim otvaranjem vrata, može da se izazove nastanak eksplozije i da se intenzivira gorenje. Zato navalna grupa ulazi pažljivo otvarajući vrata, a članovi te grupe u momentu otvaranja treba da budu zaštićeni nekim zidom ili vodenom maglom obavezno je korišćenje izolacionih aparata izvan prostora požara formira se još jedna rezervna ekipa, ukoliko dođe do povređivanja grupe koja je u objektu u toku intervencije značajno je dobro osvetliti mesto intervencije, ostvariti što bolju komunikaciju između ekipa koje su angažovane u toku gašenja i komandno – operativnog centra treba napraviti što bolje provetravanje radi odvođenja produkata sagorevanja van mesta požara, radi bolje vidljivosti i smanjenja temperature u toku gašenja treba upotrebiti jedan, dva, ili više mlazeva shodno datim uslovima 27
posebnu meru opreznosti treba preduzeti prilikom ulaska u objekat zbog mogućnosti rušenja tavanice
Izviđačka grupa
-KRETANJE KROZ ZADIMLJENI PROSTOR Kretanje kroz zadimljeni prostor treba ostvariti krajnje oprezno. Unutar zgrade se odvija pored nosećih zidova i zidova sa otvorima. Vatrogasci koji se kreću kroz zadimljeni prostor obavezno moraju imati na sebi izolacione aparate za zaštitu organa za disanje, moraju biti opremljeni sredstvima veze i rasvete, sredstvima za spasavanje i samospasavanje, alatom za nasilano otvaranje konstrukcije i dr. Potisna vod pored snabdevanja vodom vatrogasaca, može da se koristi i za izlazak iz zadimljenog prostora ukoliko je zadimljenje toliko veliko da se vidljivost smanji na najmanju moguću meru. Takođe treba paziti i pratiti izdržljivost konstrukcije i eventualna oštećenja na njima i određenim postupcima ih štititi. Štićenje konstrukcija se postiže njihovim hlađenjem. -VISOKA TEMPERATURA „FLASH OVER” "Plameni udar zatvorenog ventilisanog prostora naziva se flešover, a događa se u međufazi između početnog i razbuktalog požara". Pod pojmom ventilisanog prostora podrazumeva se prostorija u kojoj su usled požara popucala prozorska stakla ili progorela vrata, što omogućava dotok svežeg vazduha. Osnovni potrebni uslovi za nastajanje flashovera-a su:
temperatura dima i zapaljivih gasova produkata nepotpunog gorenja pri stropu prostorije treba biti oko 600°C. Tada se postiže toplotno isijavanje koje je dovoljno da zagreje sav zapaljiv materijal (predmeti i gasoviti produkti pirolize) koji se nalazi u prostoriji na temperaturi paljenja. Treba da postoji optimalan dotok svežeg vazduha kroz prozore ili vrata. Ako je prevelik dotok, ne može se postići temperatura od oko 600°C jer se prostorija hladi. Ako je dotok vazduha mali, požar ne gori dovoljno intenzivno i temperatura u prostoru pada. Ključan generator koji proizvodi pirolitičke gasove i pare je toplota. Oko 75% nastalog toplotnog zračenja biće zadržano i usmereno od stropa (neutralne površine) prema 28
dole. To će dovestido povećanja nastanaka požarnih gasova kao rezultat pirolize. Tada nastaje kritičan trenutak kada se svi gasovi nastali pirolizom odjednom pale jer je njihova koncentracija bliska DGE a ekspanzijom dosegnu do plamenih jezičaka. Da bi se sprečilo flashover (trenutno sagorevanje nakupljenih gasova), potrebno je pristupiti hlađenju i razređivanju nesagorelih produkata sagorevanja i pirolize. Flashover se događa kada ukupna toplota nastala unutar prostora, i u najudaljenijoj tački od izvora požara, emituje energiju u iznosu od 25 KW/m2. Flashover-om se može upravljati i to kontrolom ventilacije, (dotok kiseonika u opožareni prostor), hlađenjem pirolitičkih gasova, ili hlađenjem preostalog goriva. Za stvaranje uslova za flashover treba zadovoljiti dva činioca:
dovoljan priliv kiseonika iz vazduha, radi održavanja sagorevanja uz pojavu plamena nedovoljno odvođenje toplote. Toplota nastala u požaru se uopšte ne odvodi ili se pak nedovoljno odvodi tako da temperatura raste. drvene obloge i ostali toplotni izolatori ugrađeni u objekat spre- čavaju razmenu toplote sa okolinom.
Oslobođeni zagrejani gasovi sakupljaju se u gornjem delu prostorije. Međutim, još ne dolazi do nagomilavanja toplote, obzirom da se dim može širiti, ili pak strop prostorije preuzima deo nastale toplote, pa se produkti pirolize hlade. Požar se počinje širiti i dolazi do povećanog stvaranja vrelog dima. Ako se toplota sadržana u dimu ili sam dim ne mogu dovoljno odvoditi ili prenositi, u zadimljenoj zoni će doći do porasta temperature i gornji deo prostorije će se zagrevati. Vreli dim i zagrejani deo prostorije počinju da zrače toplotu, te će gorive materije u preostalom delu prostora, koje su udaljene od žarišta požara, početi da oslobađaju pirolitičke gasove koji će se gomilati u gornjem delu prostorije (u zadimljenom sloju). To naizmenično delovanje požarnog dima i toplotnog zračenja naziva se povratno termičko delovanje radijacije. Poveća li se udeo pirolitičkih gasova u zadimljenoj zoni, moguća je pojava plamenih jezika i to:
ako se u zadimljenom sloju nalazi dovoljno vazduha pri njihovom izlaženju iz prostorije na granici vazdušnog i zadimljenog sloja (plameni jezici dodatno zrače toplotu, koja još više pojačava oslobađanje pirolitičkih gasova).
Za flashover je presudno da se u prostoriji nalazi dovoljno kiseonika i pirolitičkih gasova čija je koncentracija na granici buktanja. Do razbuktavanja zadimljenog sloja doći će čim se postigne blizina donje granice eksplozivnosti (DGE) pirolitičkih gasova koja se naziva granica buktanja. Osnovni predznaci flashover-a su:
Plameni jezici; ako se u zadimljenoj zoni ili na njenoj granici s ne zadimljenom zonom javljaju plameni jezici, za nekoliko će sekundi doći 29
do flashover-a. Stoga odmah treba preduzeti mere zaštite (hlađenje vrelog dima) ili krenuti u povlačenje. Ako se dim pali na vazduhu dok izlazi iz objekta, potrebno je na to upozoriti navalne grupe koje se nalaze u unutarnjosti objekta, a po potrebi zapovediti njihovo povlačenje u interesu bezbednosti. Porast temperature; prema američkim izvorima jedini pouzdan predznak flashover-a jest upadljivo jak porast temperature. Taj porast temperature se može osetiti i preko zaštitne odeće i sigurno najavljuje flashover.
Predznak flashover-a – ekstremno gust i dinamičan dim Slika 1:
Evo još nekih predznaka za nastup flashover-a. Požar mora biti, kao što je već rečeno u ventilisanom prostoru. Nesnosna isijavajuća toplota zbog koje je navalna grupa prisiljena da se zadrži vrlo nisko i vrele površine predznaci su nastupajućeg "obuhvata plamenom". Ostali predznaci su:
spuštanje nivoa neutralne ravni s proplamsavanjem u visini stropa („plameni jezičci u dimu“). povećana stopa pirolize. povećana turbulencija neutralne površine. porast brzine i/ili turbulencije gasova ukazuje na brzo približa- vanje flashover-a.
Ponekad je moguće uočiti i "nadimajući efekat" požarnih gasova. Teško je, naravno, predvideti flashover. U zatvorenom prostoru je prisutno mnogo faktora koji sprečavaju suvislo rasuđivanje. Gledati u požar i rasuđivati realno analizirajući svaki signal stigao od vatre je prosto suludo, i za to vatrogasci nemaju vremena. Komandir ga mora imati ili ga naći ako ga nema! Flashover u prodoru kroz prozor opožarenog objekta
30
-EKSPLOZIJA GASOVA I PRAŠINA Od toplote i plamena se štitimo provizornim zaklonima ili mlazom vode, ali uvek u sagnutom položaju. Ukoliko nas u požaru očekuju toksični produkti, obavezna je upotreba zaštitnih sredstava. Uzrok eksplozija predstavljaju brze termoreakcije (eksplozije parnih, gasnih i praškasto vazdušnih smesa, eksplozivnih i termički nestabilnih materija i sl.). Prilikom eksplozija stvara se talas sabijenih gasova koji se brzo šire, takozvani udarni talas, čiji je pritisak po frontu veći od atmosferskog. Udarni talas ruši aparate i komunikacije (cevovode) sa zapaljenim gasovima i tečnostima, razbacuje zapaljive materijale i aktivira razmenu gasova. Odbačenim talasom vreli gasovi i plamen mogu da se probiju kroz praznine i pukotine konstrukcija u susedne prostorije. Ukoliko je požar nastao u unutrašnjem prostoru, najefikasnije rešenje je neutralizacija prostora ubacivanjem inertnih gasova ili halona. Ukoliko je požar na otvorenom prostoru sistem treba hladiti i izvršiti osiguranje prostora. Za hlađenje koristiti velike količine vode uz adekvatnu zaštitu vatrogasnih ekipa odelima za zaštitu od dejstva toplote, a na ventilu treba prekinuti dovod gasa. -OPASNOSTI OD RUŠENJA KONSTRUKCIJA,STEPENIŠTA Kao i objekti i ljudi su ugroženi neposredno vatrom, dimom i drugim toksičnim produktima sagorevanja kao i eventualnim povredama koje mogu biti posledica određenih rušenja, udarnog eksplozivnog talasa itd. Ukoliko nema dovoljno ljudstva, obavezno je prvo pristupiti akciji spasavanja, pa tek onda gašenja. Ukoliko dođe do rušenja zidova, dimnjaka i tavanice, treba brzo stati u okvire vrata ili prozora. Kod obrušavanja maltera ili stakla, treba ostati na mestu, jer kod bežanja ili leganja na pod, ljudsko telo predstavlja veću metu nego kod mirovanja. Od toplote i plamena se štitimo zaklonima ili mlazom vode, ali uvek u sagnutom položaju. Ukoliko pojedini delovi krovne ili međuspretne konstrukcije vise, preteći da padnu i povrede nas, rušimo ih sami, direktno – punim mlazom vode. Upotreba aparata za zaštitu organa za disanje je obavezna. Stepenište po svojoj konstrukciji najčešće predstavlja jedinstven prostor u zgradi, velike je visine, vezano je za spratove, a često i za tavanski prostor. Zbog takve izgrednje stepeništa predstavljaju opasnost za širenje požara naviše, kao i na spratove. Požar u stepeništu ugrožava i ljudske živote jer je 31
zbog vatre i dima onemogućena evakuacija. Stepenište se najčešće izgrađuje od betona, drveta ili prirodnog kamena. Ako je požar zahvatio drveno stepenište, pojaviće se visoka temperatura i plamen koji će dostizati do gornjih spratova, a stepenište će biti puno dima. Požar se može vrlo lako proširiti na stanove preko ulaznih vrata, a samo stepenište vrlo lako izgoreti i propasti. U pojedinim slučajevima usled visoke temperature može doći do oštećenja i pada stepeništa od betona i prirodnog kamena (prilikom požara u poslovnim prostorijama preduzeća u Beogradu koji se dogodio došlo je do pada betonskog stepeništa i težeg povređivanja dva radnika VB Beograd.) Zbog brzog širenja požara naviše i horizontalno, kao i zbog stvaranja velikih gasova koji mogu ugroziti tavanski prostor i krov, gašenje požara zahteva istovremeno delovanje iz više pravaca.
Gašenje požara u stepenišnom prostoru
Najvažniji zadatak je spašavanje ljudi. Napad na požar se izvodi istovremeno sa sprata iznad i ispod požara i spolja sa lestava. Istovremeno stanari se umiruju i zabranjuje se otvaranje vrata, koje vode iz stana na stepenište. Ako je požar i zračenje intezivno, vrši se hlađenje vrata ugroženih stanova, a na najvišem mestu stepeništa postavlja se mlaz vode za odbranu od širenja požara na tavan. Kretanje po stepeništu je rizično zbog mogućeg pada.
-OPASNOSTI OD ELEKTRIČNOG UDARA Za gašenje požara na električnim uređajima niskog napona, treba primeniti ugljendioksid. Ukoliko prethodno isključimo dovod električne energije, gašenje se može obaviti i vodenom maglom ili penom. Prah je preporučljiv samo za napone do 1000 V. Kod intervencije u zoni vodova niskog napona, treba paziti na “napon koraka” tj. ako isti padnu na zemlju predstavljaju opasnost i na udaljenosti i do 20 metara. Za intervencije na električnim uređajima i instalacijama obavezno je korišćenje specijalne zaštitne opreme (gumene čizme, gumene rukavice za određene napone, gumene prostirke, motka za odstranjivanje žice pod naponom i klešta za sečenje žice pod naponom). Ako 32
dođe do udara električne struje pri čemu je neko povređen, obavezno je da se prvo struja isključi pa da se vrši spasavanje povređenog. Požari na kablovima su praćeni dimom, toksičnim produktima i temperaturom od 500ºC, što otežava gašenje. Slično je i kod paljenja trafo ulja. U oba slučaja preporučuje se za gašenje CO2, suvi prah i eventualno pena, odnosno voda u formi magle.
6.SPASAVANJE I EVAKUACIJA -POJAM EVAKUACIJE I SPASAVANJA Mere zaštite i spasavanja su određene radnje kojima se sprečavaju ili eliminišu štetene posledice elementarnih nepogoda, tehničko tehnoloških havarija, ekoloških nesreća i ratnih razaranja. U te mere se ubrajaju sledeće aktivnosti: -
uzbunjivanje evakuacija sklanjanje zamračivanje prva medicinska pomoć zaštita od požara sanacija i dr.
Evakuacija je organizovano i plansko izmeštanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara iz zona visokog rizika u potpuno bezbedne ili manje rizične zone. Evakuacija ljudi iz objekata ugroženih požarom, jedan je od osnovnih i najvažnijih zadataka vatrogasne jedinice. -NAČIN EVAKUACIJE U zavisnosti od mesta gde je izbio požar ili eksplozija, evakuacija se može izvoditi: -
sa visina sa površina iz dubina
Najbezbedniji putevi spasavanja i evakuacije ljudi su unutrašnje komunikacije zgrada – hodnici, stepenište, ulazi i izlazi. Kada se unutrašnji komunikacioni putevi ne mogu koristiti za bezbednu evakuaciju, treba koristiti spoljna stepeništa ili mobilnu vatrogasnu tehniku. Tu spada upotreba automehaničkih lestava, spusnica, uskočnica, samospasioca i užadi. Danas u uslovima izgradnje višespratnica sa ravnim krovom, za brzu akciju spasavanja se koriste helikopteri. Ugrožena lica se izvode na ravan krov, a 33
odatle pomoću helikoptera prevoze na susedne objekte ili na slobodnu površinu. -OPASNOSTI PRILIKOM EVAKUACIJE Opasnosti koje neposredno ugrožavaju normalan tok akcije evakuacije su sledeće: -
od neposrednog širenja požara od pojave eksplozije od dejstva produkata gorenja od rušenja konstrukcionih elemenata od pojave panike zbog povreda ili zdravstvenog stanja ugroženih (nepokretni bolesnici, onesvešćene osobe, teže povrede i sl.)
Opasnost od neposrednog širenja požara, koja može onemogućavati izvođenje akcije evakuacije, otklanja se odlučnom akcijom gašenja gorivih materija na pravcu komunikacionih puteva i otvora kojima se ugroženi izvode na slobodni prostor. Posebnu opasnost po život ljudi predstavlja prisustvo oslobođenih produkata gorenja, koji su često veoma toksični u uslovima njihovog razvoja u zatvorenom prostoru. Zapreminska koncentracija oslobođenog ugljen – dioksida u visini od 3% - 4% bitno otežava disanje, koncentracija od 15% izaziva nesvesno stanje, a pri većim koncentracijama od 25% trenutnu smrt. Rušenje delova komunikacionih elemenata predstavlja veliku opasnost pri sprovođenju evakuacije, jer stvorene zapreke i obrušeni konstrukcioni delovi onemogućavaju nesmetano spasavanje ljudi. Opasnost koja je direktno vezana za pojavu požara je pojava panike. Čoveka obuzme strah koji neutrališe svest i volju. U tim slučajevima ljudi gube sposobnost orijentacije i procene situacije. Stvorena panika među ljudima može izazvati pojavu stampeda, skakanja sa balkona, terasa i prozora koji mogu dovesti do gubitka života.
-ZAŠTITA I EVAKUACIJA UGROŽENE IMOVINE U najvećem broju slučajeva ugrožena imovina se spasava uz zaštitu mlazeva vode koji sprečavaju širenje požara ka njima, dok se ne iznesu na siguran prostor. Stihijske radnje kao što su bacanje kroz otvore i sl., nisu dopuštene jer mogu prouzrokovati bitna mehanička oštećenja. Akcija evakuacije, u velikom broju slučajeva, teče uporedo sa akcijom gašenja požara, ali se evakuaciji može pribeći i ranije ukoliko to situacija na terenu dozvoljava. Evakuacija imovine se vrši kroz komunikacione puteve uz zaštitu ljudstva od vatre, toplote i produkata sagorevanja.
34
Zaštita i uklanjanje pojedinih eksplozivnih i samozapaljivih sredstava kao što su razne vrste eksploziva, zapaljivih tečnosti i gasova imaju prioritet u izboru taktičkog nastupa vatrogasnih ekipa. Evakuisana imovina se ne sme nagomilavati na hodnicima i stepeništu, jer može doći do rušenja pojedinih konstrukcionih elemenata i izazivanja mehaničkog oštećenja, već je treba izneti na bezbedno mesto, tj. spoljni prostor.
7.POSTAVLJANJE VATROGASNE OPREME -RASPORED VATROGASNIH VOZILA Po dolasku na mesto intervencije vatrogasna vozila se moraju postavljati dovoljno blizu mesta požara ali ujedno i na dovoljno bezbednom rastojanju, od uticaja toplote dima i drugih opasnih materija. Postavljanje vatrogasnih vozila na mestu intervencije mora biti tako, da se ako je to moguće obezbedi nesmotreno odvijanje saobraćaja. Posebno se mora obratiti pažnja oko postavljanja vozila za spasavanje (hidraulične pratforme, automehaničke lestve), jer se moraju poštovati određeni uslovi kojima se reguliše njihov optimalan rad. Vatrogasna vozila ne treba postaviti ispred samog ulaza u objekat, da bi se eventualna evakuacija ugroženih lica mogla nesmetano izvesti. Po samom dolasku na mestu intervencije rukovodilac akcije gašenja je dužan da o svom dolasku i zatečenoj situaciji obavesti KOC, a tokom intervencije da konstantno daje informacije o svim preduzetim aktivnostima.
postavljanje vozila i opreme na požaru
35
Po stizanju na mesto intervencije, rukovodilac intervencije pravi raspored vozila i određuje njihov najbolji raspored, radi đto efikasnijeg gašenja. Potrebno je takođe naći mesta za snabdevanje vodom. -POLAGANJE POTISNIH CREVA Put odvodnih pruga mora biti što je moguće kraći, sa ciljem smanjenja gubitka pritiska usled otpora trenja koji se javlja u cevovodu. Na bazi konkretne situacije, donosi se odluka da li neku prepreku na putu, treba zaobići ili ne, ili tražiti alternativni put za polaganje pruge. Pravilno postavljena pruga podrazumeva njeno razvijanje uz ivicu trotoara, a kad se mora savladati širina ulice, na određenim mestima treba postaviti prelazne mostove kojima se obezbeđuje funkcionisanje saobraćaja i izbegavaju se oštri uglovi pri formiranju pruge. Pruga za gašenje požara se može razvijati dvojako: bacanjem ili spajanjem nekoliko dužina creva koje se zatim razvlače, što se dosta koristi u uslovima postavljanja pruge preko fasade. Za brzu navalu, a to znači kod korištenja creva sa vitla, razvlačenjem gumenog creva se brzo dolazi do mesta požara. Važno je tačno odrediti potreban broj creva za savlađivanje određenih rastojanja, a određivanje manjeg broja od stvarno potrebnog izazvaće zastoj u toku rada. Okvirno je potrebno 1,2m creva za svaki metar na terenu, a treba 36
predvideti i određenu rezervnu dužinu creva koja omogućava pomeranje mlaza shodno situaciji na požaru. Kod formiranja pruge za gašenje požara na višespratnicama postoje sledeće mogućnosti za njeno postavljanje: polaganje uz stepenice, polaganje unutar stpenišnog otvora između stepeništa po vertikali i povlaćenjem pruge preko fasade objekta. Kada to situacija dozvoljava, prugu treba povlačiti pomoću konopca uz fasadu zgrade i te aktivnosti vrši najčešće izviđačka grupa, koja je u tom momentu i navalna. Vertikalno povlačenje pruge uz fasadu omogućava veću brzinu postavljanja i mogućnost brzog otpočinjanja akcije gašenja. Zbog bitno smanjenog broja angažovanih creva u pruzi, manji su otpori trenja. Loša strana ovog načina povlačenja pruge je isključenje cele pruge u slučaju pucanja creva ili otkačinjanja usled težine i destva vodenog stuba u crevima. Creva se moraju vezati držacima na više mesta po vertikali. Polaganje creva unutar objekta izmedu krakova stepeništa po vertikali, zadržava sve osnovne karakteristike iz prethodne postavke, osim što je na taj način uvećan gubitak usled otpora trenja, zbog nešto veće dužine creva. Kada situacija na požaru zahteva i uslovljava polaganje pruge unutar stepenišnog prostora, pruga se polaže na stepenišnom prostoru zgrade. Loše strane formiranja pruge na ovaj način je duže vreme za njeno formiranje, potreba za velikim brojem creva, veliki otpori trenja i gubitak pritiska u cevovodu. Dobre strane su brza mogućnost zamene oštećenog creva i mogućnost nastavljanja pruge radi savlađivanja rastojanja od mlazničara do žarišta požara.
polaganje pruge unutar
stepenišnog prostora
-POLOŽAJ RAZDELNICE Razdelnica ima ulogu da omogući istovremeni nastup VJ sa tri mlaza. Razdelnica se postavlja na sprat niže od mesta intervenisanja, kada su u 37
pitanju spratni prostori, što omogućava aktivno gašenje i zaštitu susednih površina. Pri izboru mesta postavljanja razdelnice treba tražiti da ona bude postavljena što je moguće bliže požaru, radi efikasnog nastupa pri gašenju i uspostavljanja komunikacije između mlaznicara i lica koje se nalazi na razdelnici. Ako se radi o požaru prizemlja, razdelnicu treba postaviti u hol ili ispred ulaza, a ako se radi o požaru krovne konstrukcije, koja je izrađena od armiranobetonskih međuspratnih konstrukcija, razdelnice treba postavljati na krovu. Veza između sabirnice i razdelnice se ostvaruje postavljanjem B pruge, a od razdelnice može ici kombinacija B i C mlazeva, u zavisnosti od potrebe. Ako je u pitanju požar podrumskog prostora, razdelnicu treba postaviti tako da se nalazi što je moguće bliže žarištu, ali da ujedno omogućava dejstvo mlazeva kojima se sprečava širenje požara po vrtikali objekta. (Zbog zadimljavanja stepenišnog prostora razdelnica se u ovom slučaju najčešće postavlja na ulazu ili ispred ulaza u objekat). Mesto postavljanja razdelnice mora biti slobodno. Razdelnica se postavlja na ravnu i stabilnu podlogu. -POLOŽAJ SABIRNICE Sabirnica se obično postavlja na prvoj dužini “B“ pruge, sa ciljem neprekidnog snabdevanja mesta požara potebnim količinama vode. Kada se iz jedne cisterne vatrogasnog vozila iskoristi raspoloživa količina vode, tada se uključuje pumpa na drugom vozilu koje je spojeno sabirnicom. Važno je da pritisak pumpe vozila koje se priključuje bude za jedan bar veći od dotadašnjeg pritiska, da klapna u razdelnici omogući nesmetano iskljucivanje dotadašnjeg napajanja. Sabirnica se postavlja izvan objekta na slobodnom i pristupačnom prostoru. -SANBDEVANJE VODOM MESTA POŽARA Napajanje vodom može biti: -
-
Otvoreni izvori (reke, jezera, kanali, mora) koji spadaju u prirodna izvorišta I kanali koji spadaju u veštačka nalazišta. Uslov da bi se oni mogli uvek koristiti je da u najsušnije dane obezbeđuju 600 litara vode u minutu. Prirodna i veštačka jezera, ribnjaci i bazeni takođe mogu poslužiti za crpljenje vode. Da bi se oni koristili potrebno je da u zimskim uslovima dubina vode u njima iznosi 3 – 3,5 metara. Podzemne cisterne koje su ograničenih kapaciteta takođe mogu da posluže u ove svrhe. Bunari se mogu koristiti kao crpilišta pod uslovom da omogućavaju kontinuitet u snabdevanju vodom i trajanju 4 – 6 sati neprekidno u količini od 500 – 1000 litara u minutu. Hidrantska mreža je najšire korišćeno i najzastupljenije mesto odakle se voda može crpeti na mestu intervencije. Hidranti se izgrađuju kao 38
podzemni i nadzemni na međusobnim rastojanjima od oko 100 metara. Kapaciteti iznose 200 – 1000 litara u minutu pod pritiskom od 3,6 bar. Hidranti osim za napajanje cisterni vodom, mogu služiti i za početno gašenje požara. -RAD NAVALNE GRUPE Navalna grupa - mlazničar i njegov pomoćnik, prvi ulaze u objekat u kome se odvija požar pokušavajući da ograniče njegovo širenje, a potom i da ga likvidiraju. Da bi ušli u prostor u kome se odvija požar i u kome je velika koncentracija dima i ostalih produkata gorenja moraju se odgovarajuće zaštititi. Zaštita se odnosi na korišćenje lične zaštitne opreme i izolujućih aparata, kojima se obezbeđuje normalan tok disanja u uslovima velike koncentracije dima i toksičnih produkata gorenja. Sam čin otvaranja vrata u delu prostora gde se požar odvija mora se izvesti krajnje obazrivo, uz preduzimanje odgovarajućih preventivnih mera: ulaz u deo prostora u kome se odvija požar je dozvoljen ako je pruga formirana i ako je dobijena voda na mlaznici, ulaz u deo objekta u kome je veliko zadimljavanje može realizovati grupa od najmanje dva vatrogasca, zbog mogućeg stepena opasnosti od eksplozije, obrušavanja ili toplotnog dejstva prouzrokovanog požarom, otvaranje vrata se mora izvesti krajnje obazrivo. Ukoliko se unutar nekog zatvorenog prostora čuje pucketanje, intenzivan razvoj požara, to znači da je došlo do razvoja produkata potpunog gorenja, otvorenog plamena i intenzivnog razvoja toplote. Ako toga nema, a vrata su topla, unutar prostora gde je izbio požar usled smanjenog dotoka kiseonika prouzrokovano je njegovo prinudno stišavanje. Razvoj nepotpunih produkata gorenja je intenzivan i uz postojanje temperature i žarišta, nepažljivim otvaranjem vrata, može da se izazove nastanak eksplozije i da se intenzivira proces gorenja. Zato navalna grupa ulazi pažljivo otvarajući vrata, a ostali članovi navalne grupe u momentu otvaranja vrata, treba da budu zaštićeni nekim pregradnim zidom. Uz zaštitu vodene magle ili drugog sredstva za gašenje oni pristupaju gašenju požara. Izvan prostora koji gori kao rezerva angažuje se još jedna grupa sa ciljem pružanja pomoći ekipi koja jeušla, ili je angažovana na štićenju susednog prostora. Ukoliko dođe do povređivanja nekog od članova navalne grupe, obavezno ga treba izvesti na siguran prostor, pružiti mu prvu pomoć i, ako je to potebno, prebaciti ga do medicinske ustanove. Za uspeh toka gašenja je od izuzetnog značaja dobro osvetljenje mesta intervencije, kao i ostvarivanje komunikacije između ekipa angažovanih u toku gašenja i RGP i KOC-a ili operativnog štaba. Za omogućavanje uslova bolje vidljivosti, pored lampi i agregata kojima se osvetljava mesto intervencije, 39
neophodno je provetravanje prostora. Ono može biti ostvareno prirodnim ili prinudnim putem. Prirodno provetravanje podrazumeva otvaranje otvora unutar prostora kojima se intenzivira ulaz svežeg vazduha i izlaz zagrejanih produkata gorenja i omogućava bolja vidljivost. Prinudno provetravanje se postiže korišćenjem ventilatora ili dimovuka, pomoću kojih se sa određenog mesta izbacuju produkti gorenja. Napad na žarište požara unutar prostora se vrši uz angažovanje jednog, dva ili više mlazeva, shodno datim uslovima požara. Dejstvo više grupa na isto žarište požara podrazumeva brže gašenje sa manje štete i posledica. U primarne opasnosti, pored mogućnosti eksplozije i trovanja u uslovima neadekvatne zaštite, spada i mogućnost povređivanja usled rušenja konstrukcije. To nalaže posebnu prisebnost i sagledavanje celokupnog prostora kako radi određivanja pravca širenja požara, tako i radi utvrđivanja mogućnosti rušenja konstrukcije.
8.GAŠENJE PROSTORU
POŽARA
U
ZATVORENOM
-GAŠENJE PODRUMSKIH POŽARA Većina građevinskih objekata se sastoji od podruma, spratova i tavana sa krovovima. U zgradama novije izgradnje, konstruktivni elementi podruma su od negorivog materijala. Prostorije u podrumima imaju ograničen broj otvora vrata i prozora, koji su vrlo često male veličine. Raspored prostorija u podrumu zavisi od njihove namene, a veliki i složeni podrumi dele se na sekcije, koje mogu biti međusobno povezane. Pregrade koje postoje posebno u stambenim zgradama, vrlo često su od zapaljivog materijala. U pojedinim vrstama građevinskih objekata podrumi mogu biti iz više nivoa. Visina podruma najčešće iznosi 1,5 - 2 metra. Podrumi mogu biti povezani sa spratovima preko tehničkih šahtova, otvora za liftove, ventilaciju, kanali za smeće, i drugih otvora, koji prolaze kroz međuspratne konstrukcije. Izlazi iz podruma obično vode u zajedničko stepenište, što potpomaže brzom zadimljavanju celog objekta. Širenje požara u podrumima, može biti različito i zavisi od specifičnosti podruma, vrste i osobina gorivih materija i mesta izbijanja požara. U početnoj fazi požara, gorenje je intenzivno, zbog dovoljne količine vazduha u prostoriji. U sledećoj fazi (posle 10 - 30 minuta) smanjen je dotok svežeg vazduha, u zoni gorenja i smanjuje se brzina širenja požara, brzina gorenja, a uvećava se koncentracija produkata gorenja (dima). Pri požarima u podrumima, stvara se visoka temperatura (do 800oC) i jako zadimljavanje. Zbog nedostatka vazduha produkti gorenja su često puta toksični (plastične mase i smole, SO od 1-2%) i gusti. Zbog povećanja pritiska produkata gorenja, isti se kroz razne otvore i kanale širi i prodire na više spratove. Zagrejani produkti gorenja preko vrata i raznih šahtova i tehnickih kanala, mogu veoma brzo da prodru u stepenišni prostor (1,5 - 3 minuta), da se rašire u gornje spratove objekta, (sl.br. 59.) pri čemu je najveća gustina zadimljavanja na višim spratovima. 40
Osnovni zadaci VJ pri gašenju požara u podrumima su: obezbeđenje ili evakuacija ljudi koji se nalaze na spratovima objekta; stvaranje uslova za gašenje požara, odimljavanjem dima i snižavanjem temperature i gašenje požara u granicama zapanjenih prostorija podruma. Sa ljudstvom kojim raspolaže, RGP vrši sprečavanje panike ljudi u objektu i sprovođenje spasilačkih radova. Pri vršenju izviđanja kod požara u podrumima utvrđuje se: raspored prostorija, konstruktivne karakteristike međuspratne konstrukcije, mesto prolaska plamena na više spratove, stepen zadimljavanja i opasnost za ljude, prisustvo zapaljivog materijala i mogući načini odvođenja produkata gorenja - dima, vrsta sredstava za gašenje i mesta njihovog uvođenja na požar, mesta otvaranja konstrukcija. Pri prisustvu ventilacionih kanala, šahtova za liftove i instalacije, izviđanje se vrši na svim spratovima i tavanu. Izviđanje u procesu gašenja požara vrši RGP i rukovodioci sektora do potpune likvidacije požara. Česti su slučajevi, kada je u momentu dolaska na mesto požara prvih VJ, stepenišni prostor jako zadimljen a ljudi sa terasa i prozora pozivaju u pomoć. Izviđacke grupe, pri vršenju izviđanja u podrumu, sem radio veze, zbog mogućeg gubljenja u prostoru, koriste konopce ili pruge za gašenje požara. Sredstva za gašenje se uvode u dva pravca. Osnovne snage i sredstva usmeravaju se za gašenje u zapaljeni podrum, preko stepeništa i vrata za ulazak, a istovremeno se deo snaga šalje na zaštitu sprata iznad podruma. Takođe, gašenje može da se vrši i preko prozorskih otvora. Pri visokim temperaturama u požaru, u uslovima kada se ne može prići žarištu požara, vrši se probijanje međuspratnih konstrukcija i uvođenje sredstava za gašenje iznad mesta požara u ili spoljnjih zidova sa suprotnih strana od vrata za ulazak u podrum ili mesta gde se predpostavlja da je žarište požara. Pruge za gašenje požara postavljaju se kroz stepenišni prostor, a razdelnica se postavlja na ulazu u zgradu.
Zadimljavanje stepenišnog prolaza pri požaru u podrumu
-GAŠENJE POŽARA NA SPRATOVIMA Spratovi predstavljaju osnovni deo svakog objekta. Požari na spratovima građevinskih objekata, po pravilu stvaraju opasnost po ljude, opasnost od brzog 41
širenja požara u horizontalnom i vertikalnom poravcu a ponekad i na spratove ispod požara. U zavisnosti od rasporeda prostorija na spratu, prisustva i vrste instalacija, stepena vatrootpornosti i mesta izbijanja požara, isti može biti otvoreni i zatvoreni (skriveni) ili kod većih požara istovremeno oba slučaja. Brzina širenja požara u okviru jednog stana (jedan stan jedan sektor) iznosi (0,5 - 1,5 m/min). Posle toga požar se iz stana preko otvora, (vrata, terasa, prozora, i drugih otvora i rupa) širi na druge stanove, spratove iznad i na tavan. Osnovni zadatak VJ koje su prve stigle na požar u građevinskom objektu, je hitno određivanje prisustva ljudi u zapaljenim i zadimljenim prostorijama, ukazivanje pomoći, a takođe sprečavanje širenja požara po spratovima objekta. Po dolasku na požar RGP na osnovu spoljašnjih znakova i informacija građana, utvrđuje mesta gde se nalaze ljudi u opasnim zonama, a zatim se definišu putevi i načini njihovog spašavanja. Informacije, dobijene od građana o tome da u ugroženom objektu ili prostorijama nema ljudi, RGP mora da proveri, detaljnim pregledom tih prostorija. U procesu izviđanja sa spoljašnje strane objekta, utvrđuje se spratnost, na kom spratu je izbio požar, približne razmere požara, mogućnost širenja požara preko terasa i prozora na gornje spratove ili stanove na istom spratu, raspored stepeništa, postojanje hidrantske mreže i dr. Izviđanje se vrši pomoću jedne ili više izviđačkih grupa na celu sa RGP ili komandirom. Izviđačke grupe vrlo često mogu uspešno ugasiti ili sprečiti dalje širenje požara (gašenje ručnim aparatima, priručnim sredstvima, zatvaranje vrata i prozora u prostorijama gde je izbio požar, isključenje gasnih instalacija, iznošenje zapaljivog materijala u neposrednoj blizini požara idr.). Izviđačke grupe moraju imati i radio vezu, pomoću koje od ekipa koje se nalaze van objekta, traže potrebnu pomoć i određuju neophodnu opremu za gašenje, i načine i puteve njenog postavljanja. Izviđanje se vrši na spratu gde je izbio požar, spratu iznad i ispod mesta požara, u prostorijama koje se nalaze neposredno uz mesto izbijanja požara. RGP prilikom dolaska na mesto požara ne sme da dozvoli paniku, a ako postoji, preuzima mere za njeno zaustavljanje. Pri izbijanju panike sve snage i sredstva usmeravaju se za obavljanje spasilačkih radova. Sl.br. 60. Požar na spratu
Prilikom velikih požara na spratovima RGP organizuje sektore rada za spašavanje ugroženih, gašenje požara i zaštitu spratova iznad i ispod požara, sa dovoljnim brojem vatrogasaca.
42
Istovremeno sa gašenjem odimljavaju se stepenišni prostori, hodnici, prostorije spratova putem razbijanja prozora, vrata, otvora u konstrukcijama, u pojedinim slučajevima koriste se i specijalni ventilatori za odimljavanje. Zbog sprečavanja rušenja međuspratnih konstrukcija ne dozvoljava se sakupljanje vode na spratovima. Voda se odstranjuje specijalnim pumpama, lopatama, kofama, pomoću piljevine i drugih sredstava. Po završetku gašenja požara u zgradama potrebno je da vatrogasne jedinice zgarište ostave u što čistijem stanju (iz stana se iznose izgoreli i nagoreli predmeti, odstranjuje se voda i dr.). -GAŠENJE POŽARA NA TAVANSKIM PROSTORIMA I KROVOVIMA Osnovu konstrukcije tavanskog prostora čine tavanske međuspratne konstrukcije (tavanice) i krovovi. Tavanske međuspratne konstrukcije mogu biti od različitog materijala (zapaljiv, nezapaljiv, teško zapaljiv). Pojedine vrste tavanica izrađuju se od drveta sa različitim konstruktivnim rešenjima. Krovovi mogu biti različitog oblika, sa većim i manjim nagibom. Krovovi se najčešće pokrivaju crepom, limom, a mogu biti i od zapaljivog materijala (trska, slama, ter papir i dr.). Krovni nosači mogu biti različiti, najčešđe su od drveta, metala i armiranog betona. Većina ovih nosača je osetljiva na požar, brzo gubi svoja svojstva i dolazi do oštećenja i rušenja krova. U tavanskim prostorijama može se nalaziti dosta zapaljivog materijala a u pojedinim zgradama mogu se nalaziti i uređaji za pogon liftova, rezervoara za vodu i dr. Takođe pojedini tavani mogu biti adaptirani u prostore za stanovanje. Tavani mogu biti podeljeni protivpožarnim zidovima na sektore. Tavani imaju ograničeni broj ulaza i slabu vidljivost. Pri požarima na tavanu može goreti zapaljivi materijal uskladišten na tavanu, tavanske međuspratne konstrukcije ili krovne konstrukcije i krov, a kod većih požara sve istovremeno. Pri gorenju tavanskih međuspratnih konstrukcija, brzina širenja požara u početnom periodu je neznatna, požar se širi kako otvoreno po konstrukcijama, tako i skriveno po šupljinama međuspratnih konstrukcija. U tim uslovima zadimljavanje tavanskog prostora je značajno i postoji opasnost od širenja požara na niže spratove. Često dolazi do obrušavanja međuspratne konstrukcije - tavana iznad pojedinih prostorija. Brzina širenja požara pri gašenju krovnih konstrukcija može biti i do 15 - 20 m/min. . Ako istovremeno gori tavanska međuspratna konstrukcija i krov, doći će do jakog zadimljavanja svih prostorija tavana a plamen će brzo da se širi, duž drvenog dela krova i krovnog venca (tome doprinosi strujanje vazduha, tavanski prozori, pravac i snaga vetra). . Izvan objekata, po spoljašnjim obeležjima određuje se mesto požara, putevi dolaska na tavan, mesto poostavljanja automehaničkih i drugih lestvi i hidrauličnih zglobnih platformi, postojanje tavanskih prostora požarna stepeništa i dr. Tom prilikom određuje se neophodnost zaštite od požara drigih sektora tavana i susednih zgrada. Mesto najintenzivnijeg gorenja određuje se po visini plamena koji izbija, mestima najintenzivnijeg izlaska dima a zimi po mestima topoljenja snega. U toku izviđanja na tavanima određuju se konstruktivne karatkeristike, i vrste tavanskih međuspratnih konstrukcija, raspored protivpožarnih poregrada, nosećih zidova i postojanje otvora u njima,
43
stepen ugroženosti od požara tehničkih i drugih instalacija i kanala, mogućnost obrušavanja pokrivki i tavanskih međuspratnih konstrukcija. Pri većim požarima formiraju se sektori rada gašenja sa strane stepeništa i sa strane krova objekta. U nekim slučajevima sektori gašenja mogu da se formiraju i sa strane protivpožarnih zidova na krovu ako isti postoje. Zadatak sektora rada na spratovima ispod je gašenje požara u međuspratnim konstrukcijama (ako je zapaljena) i sprečavanje širenja požara na sve niže spratove i zaštiti imovine od vode. Prvi mlazevi za gašenje najčešće se uvode po stepenišnom prostoru koji ima izlaz na tavan. Istovremeno uvode se mlazevi za zaštitu spratova ispod požara a preko lestava i hidrauličnih zglobnih platformi uvode se mlazevi kroz tavanske prozore i razvaljeni krov. U fazi gašenja, rešava se problem dima i visoke temperature, putem razbijanja i rastavljanja krovova. Krovovi se razvaljuju kada se stvaraju uslovi za uvođenjem mlazeva vode ili za stvaranje prepreke na putu širenja požara. Presecanje požara za odimljavanje i snižavanje temperature krovovi se mogu otvarati u kalkanu sa zavetrene strane, blizu žarišta požara (površina otvora treba da bude bar dva puta veća od ukupne površine otvorenih tavanskih prozora). U takvim uslovima kroz tavanske prozore doticaće svež vazduh i kroz njih se mogu lako uvesti mlazevi za gašenje osnovnog žarišta požara. Za uvođenje mlazeva za gašenje kroz krov, krov se otvara bliže krovnom vencu sa zavetrene strane, nedaleko od mesta gašenja, pri čemu visina od tavanske međuspratne konstrukcije do krova mora biti tolika, da mlazničar može samostalno da izade sa tavana na krov objekta. Gašenje požara na tavanu
44
Prilikom gašenja požara na krovu, posebno kod uvođenja prvih mlazeva preko stepenišnog porostora koriste se izolacioni aparati. Prilikom gašenja požara na tavanima i krovovima može doći do obrušavanja krovne konstrukcije ili pokrivke, međuspratne tavanske konstrukcije, dimnjaka i dr. Prilikom gašenja požara na krovovima i tavanima vatrogasci na sektorima rada moraju poštovati sledeće mere bezbednosti: zabrana kretanja i boravka na ulegnutim i pregorelim konstrukcijama krova i međuspratne konstrukcije, pruge za gašenje požara treba pričvrstiti, vatrogasce koji rade na krovu obezbetiti sa konopcima, posebno voditi računa prilikom rada na klizavim i zaleđenim krovovima. -GAŠENJE POŽARA DIMNJAKA Dimnjaci su samostalno nadgrađeni vertikalni kanali ili vezani za druge konstrukcije, koje služe za odvođenje dima i druge produkte gorenja iz ložišta. Na ovaj način se obezbeđuje kiseonik u ložištu što potpomaže bolje sagorevanje. Požari dimnjaka (sl.) su vrlo česti, a zbog njih se vrlo često zapale međuspratne konstrukcije i krovovi. Čađ koja se postepeno taloži u unutrašnjim površinama dimnjačkog kanala, može se od iskri ili plamena iz ložišta lako zapaliti. Do požara može doći i kada vetar duvanjem vrši pritisak sa vrha dimnjaka nadole i sprečava izlaz gasova. Zbog zadržavanja gasova u dimnjaku oni se još zagreju, pa se vraćaju u ložište, gde se zatim zapale slojevi čađi. . Gašenje požara dimnjaka
Sastavni delovi čađi su uglavnom ugljenik, vodonik i pepeo. Obzirom da cad predstavlja čist nesagoreli ugljenik, prilikom sagorevanja čađi oslobađaju se velike količine toplote tako da temperatura može porasti i do 1300oC. Čad u dimnjaku može biti: u prahu, nastaje u dimnjacima koji je goreo vlažno. Gorivo u ovom slučaju pojavljuju se iskre koje izleću iz dimnjaka. Čad ove vrste leži blago na 45
zidovima dimnjaka i udar koji nastaje kod požara oduva je i odnese kroz dimnjak. cvrsta, nastaje kada je gorivo dosta vlažno a sagoreva na visokim temperaturama, a kod goriva koje sadrži katran, nastaje svetlo-masna čađ. Požari ovih čađi su najopasniji. Smolasta nastaje kada u gorivu ima dosta smole. Osnovni je zadatak sprečiti širenje požara na neposrednu okolinu. Razlikujemo dva najtipičnija slučaja: Ako je zgrada od tvrdog materijala, dimnjaci dobro izvedeni, a u blizini dimnjačkih otvora se ne nalaze zapaljivi predmeti i ne preti opasnost od iskri, nije potrebna nikakva intervencija u pogledu suzbijanja požara čađi u dimnjaku. Naročito treba pripaziti na mesta prolaza dimovodnih kanala kraj drvenih okvira, zatim na mesta zapaljivih materijala u njihovoj blizini, kao i na krovnu konstrukciju drvenih krovova. Vatrogasci najčešće proveravaju stepen zagrejanosti dimnjaka pipanjem sa spoljne strane kanala. Ako je u pitanju zgrada sa drvenim tavanicama, drvenom krovnom konstrukcijom, sa zapaljivim pokrivkom, i u slučaju kada iskre neposredno ugrožavaju okolinu, potrebno je preduzeti mere aktivnog gašenja. Osnovni zadatak je sprečiti širenje požara na neposrednu okolinu. U tu svrhu potrebno je postaviti stražu koja mora paziti na letenje iskri, a u svim etažama, gde se nalaze otvori u dimnjaku, zatvoriti vratašca i paziti da se u blizini ne zapali gorivi materijal. Vatru u dimnjaku je teško ugasiti0, jer se ona nalazi na površinama na koje je teško delovati nekim sredstvom za gašenje. Zato se najčešće primenjuje ugušivanje zatvaranjem svih otvora mokrim krpama. Pri tome treba imati strpljivosti, jer je potrebno duže vreme da se gorenje utiša. Potpuno gašenje je teško postići. Posle ugušivanja vatre zapaljenu čađ treba čeličnom četkom i kuglom skinuti sa unutrašnjih površina dimovodnog kanala i kroz dimovodna vratašca u podrumu očistiti. Za tu svrhu koristi se komplet dimničarskog alata. Ako je gorenje u dimnjaku tako jako da preti opasnost od širenja požara, onda je potrebno i početi gašenje aparatima sa suvim prahom. Ne sme se upotrebljavati voda za gašenje, jer bi dimnjak pukao i srušio se. Voda se u usijanim zidovima dimnjaka odmah tako zagreje da prelazi u paru koja povećava svoju zapreminu (oko 1500 puta) i vrši pritisak na zidove dimnjaka. Kada se ustanovi da ne postoji opasnost od novog požara, vatrogasci moraju zgradu ostaviti u redu i čistu. -GAŠENJE POŽARA NA VISOKIM OBJEKTIMA Građevinski objekti viši od 22 m ubrajaju se u visoke objekte. Ovi objekti su obično izgađeni od nezapaljivog materijala sa većim stepenom vatrootpornosti. U građevinskom smislu mogu biti izgrađeni kao jedno ili višesektorski, sa stenepicama, liftovima, tehničkim kanalima i drugim komunikacijama, koje vrlo često, omogućavaju brzo zadimljavanje spratova iznad i ispod požara, širenje požara i onemogućavanje evakuacije ugroženih. Važećim propisima, koji se već duže vreme sprovode u praksi u pojedinim objektima novije izgradnje, projektovani su i izgrađeni sistemi zaštite od požara. 46
Zaštita od požara visokih objekata se stalno usavršava, ali još uvek je u ovim objektima nedovoljno uspešno gašenje nastalih požara i evakuacija i spašavanje ljudi. Poznati su mnogi slučajevi u svetu gde je u požarima na visokim objektima nastradao veliki broj ljudi. Prilikom požara na visokim objektima kabine liftova se spuštaju na prizemlje i njihova dalja eksploatacija se isključuje. U visokim zgradama u kojima nisu ugrađeni savremeni sistemi zaštite od požara, pa i u njima (u slučaju proširenja požara preko prozora i fasade zgade), pri nastanku požara karakteristično je brzo zadimljavanje viših spratova i stepeništa, liftovskog prostora i tehničkih kanala, intenzivno širenje požara u gornjim spratovima, posebno pri hodničastom sistemu. Tome doprinosi povećani uticaj vetra, značajni padovi pritiska vazduha iznutra i spolja zbog velike visine objekta. Iz prakse je utvrđeno da pri požaru prvog do trećeg sprata 12 - 16 spratnih objekata, 5 - 6 minuta od izbijanja požara produkti gorenja se rasprostiru po celom stepenišnom prostoru (kretanje je nemoguće bez izolacionih aparata). Kroz 15 - 20 minuta od početka požara, plamen se može raširiti naviše po balkonima, lodama, prozorima, vratima u prostoriji spratova iznad. I u visokim zgradama u kojima su ugrađeni savremeni sistemi zaštite od požara, u slučaju proširenja požara preko prozora i fasade zgrade, isti se vrlo brzo širi kao i u zgradama bez ugrađenih sistema zaštite od požara. Izviđačko - spasilacke grupe se opremaju sa izolacionim aparatima, radio stanicma, konopcima za spasavanje, ručnim reflektorima. Ulazak ovih grupa u objekat mora biti pod strogom kontrolom (evidentiraju se broj ljudi i vreme ulaska u objekat). Osnovni zadatak ovih grupa je određivanje opasnosti za ljude u zapaljenim prostorijama i spratovima iznad požara. Po dolasku na požar formira se operativni štab za gašenje požara. Određuju se sektori rada i spašavanja i njihovi rukovodioci sa kojima se ostvaruje stalna radio veza. Sektori rada se mogu formorati sa strane svakog stepenišnog prostora uz istovremeno gašenje požara i spašavanje ugroženih. Za organizaciju i obavljanje spasilačkih radova i gašenje požara po obimu i objektu, posebno sa automehaničkim lestvama i hidrauličnim zglobnim platformama stvaraju se posebni sektori rada. Prilikom upotrebe sredstava za spašavanje mora se strucno voditi racuna o brzini dominirajućeg vetra (pri određenim brzinama vetra strogo je zabranjena upotreba većine opreme za spašavanje sa visina). Kod većih požara sektori rada mogu se formirati sa jednog stepeništa u nekoliko spratova a za koordinaciju njihovog rada određuje se jadan rukovodilac. Prilikom gašenja požara i spašavanja ljudi na visokim objektima RGP organizuje intervenciju tako da postoje komandiri zaduženi za organizaciju evakuacije i spašavanja, gašenje požara, odimljavanje prostora i obezbeđenje neprestanog rada vatrogasne tehnike i dovoljne količine sredstava za gašenje. U ovom slucaju za gašenje se koriste postojeća hidrantska mreža u objektu, ili suva mreža ako postoji. Istovremeno se preko stepeništa postavljaju potisne "B" pruge za gašenje a razdelnica se postavlja što bliže požaru (najčešće sprat ispod požara). Iskustva govore da je vreme potrebno za postavljanje pruge za gašenje i početak gašenja dosta veliko (jedan minut za jedan sprat). Pruge se mogu postaviti i na druge načine (pomoću lestvi preko fasade pomoću konopca i dr.). Odvodna creva trebaju da budu dužine 30 metara.
47
-GAŠENJE POŽARA NA OBJEKTIMA U IZGRADNJI Gašenje požara na objektima u izgradnji (sl.) i ruševinama predstavljaju dodatnu opasnost za VJ u odnosu na gašenje požara na završenim objektima. Osnovni faktori koji neposredno utiču na brzinu razvoja požara i efikasnost gašenja na objektima u izgradnji su : jako strujanje vazduha, kome pored otvorenog prostora potpomažu nezastakljeni prozori, nepostavljena vrata, otvori za liftove i dr., što povećava brzinu širenja požara po vertikali i horizontali; prisutnost veće količine zapaljivog materijala (drvene skele, daske za šalovanje, boje, lakovi, razređivači, stiropor i slično). Posebna opasnost za izbijanje požara i eksplozija predstavljaju radovi na rezanju i zavarivanju, pri čemu se koriste čelične boce sa komprimiranim gasovima. Kod gašenja požara treba posebno voditi računa o ovim bocama, koje se eventualno nalaze u požaru.
Sl.. Opasnosti od požara u objektu u izgradnji (1. prostorije za smeštaj radnika na gradilištu; 2. Kranovi: 3. Drvena grada, vrata, prozori, zapaljive ploče, stiropor, poliuretani; 4. Peći na čvrsto gorivo i dr.; 5. Boce sa zapaljivim gasovima; 6. Gasni grejači za zagrevanje betona idr.; 7. Zaštita od prašine i sl. folije i dr.; 8. Skele i oplate; 9. Zaštita od padanja predmeta sa gradilišta.
Požari većih razmera na objektima u izgradnji utiču na promenu strukture čeličnih i betonskih nosećih konstrukcija i do njihovih deformacija, što dovodi do rušenja međuspratnih konstrukcija. Ove deformacije se kod požara na objektima u izgradnji dešavaju mnogo brže nego kod završenih objekata, zbog nezaštićenosti nosećih konstrukcija u trenutnoj fazi građenja. Rušenje nosećih konstrukcija predstavlja veliku opasnost za vatrogasce, kao i dodatnu prepreku pri gašenju. 48
Otežavajuću okolnost predstavlja i gašenje požara na višim spratovima, u koliko nije paralelno sa izgradnjom objekta izvedena i hidrantska mreža. U takvom slučaju je neophodno angažovanje većeg broja ljudi za postavljanje potrebne opreme. Posebnu pažnju treba obratiti prilikom postavljanja dovodne pruge za gašenje preko nedovršenih stepeništa bez zaštitne ograde. Ako je požar u dometu gašenja preko automehaničkih lestvi ili hidraulične platforme trebalo bi iskoristiti takvu pogodnost. Pri akciji gašenja i spašavanja mogu se koristiti kranovi i dizalice za prenošenje potrebne opreme, ukoliko nisu u zoni ugroženoj požarom. Opasnosti pri gašenju ovakvih objekata su naročito izražene u noćnim uslovima.
9.GAŠENJE POŽARA NA SISTEMIMA PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE
ZA
-GAŠENJE POŽARA ELEKTRO – VODOVA Gašenje vodova na banderama treba vršiti, ako je moguće, presecanjem kablova i isključenjem električne energije. Ako je došlo do pada voda, onda ih treba podići na izolacioni priručni nosač. Obavezno treba pozvati elektrodistribuciju da ona preuzme brigu o električnim vodovima koji su oštećeni u požaru. Bandere treba gasiti vodom (drvene). Vatrogasne ekipe treba zaštititi ličnom zaštitnom opremom i gumenim čizmama. -GAŠENJE POŽARA TRAFO – STANICA Požari transformatora (sl.br. 80.) u električnim centralama su dosta složeniji. Vatrogasci moraju dobro pozanavati raspored prostorija, kanala, rezervoara i dr. Zbog toga izviđanje treba da obavljaju RGP i strucno osoblje. Vatrogasci u ovim uslovima trebaju da imaju zaštitne gumene čizme, rukavice, šlemove a takođe i izolacione aparate. Sl.br. 80. Gašenje požara transformatora
49
Sredstva koja se koriste su ista kao i kod gašenja požara manjih transformatora. Prilikom intervenisanja u električnim centralama vatrogasci su cesto puta izloženi smrtnoj opasnosti. Mere bezbednosti koje preduzimaju vatrogasci u ovim slučajevima su: ne dotaknuti nezaštićeni uređaj ili deo uređaja koji su pod naponom; ne hodati u naponskom levku (koji se javlja na podu oko oštećenih električnih uređaja); punim mlazom, prilikom gašenja vodom, ne dotaknuti uređaj pod naponom. -GAŠENJE POŽARA GLAVNIH RAZVODNIH ORMANA Požari u glavnim razvodnim ormanima i razvodnim tablama su veoma slični, imaju isti uzrok, isti način gorenja, oslobađaju iste produkte sagorevanja koji su otrovni i kancerogeni, na isti način se gase, jedino nivo štete varira u zavisnosti šta je zahvaćeno požarom. Uzroci požara su preopterećenje i loši spojevi na kojima dolazi do varničenja. Ove požare karakteriše jako varničenje, svetlosno isijavanje i male eksplozije. Nemoguće je prekinuti proces gorenja dve dok se ne isključi struja ili ne pregore osigurači na banderi. Ove požare treba gasiti gasovitim sredstvima, pre svega sa CO2, prahom i halonom.
10.GAŠENJE POŽARA POSTROJENJIMA
NA
ELEKTRO-
-GAŠENJE POŽARA UREĐAJA POD NAPONOM Za gašenje požara na električnim uređajima niskog napona, treba primeniti ugljendioksid. Ukoliko prethodno isključimo dovod električne energije, gašenje se može obaviti i vodenom maglom ili penom. Prah je preporučljiv samo za napone do 1000 V. Kod intervencije u zoni vodova niskog napona, treba paziti na “napon koraka” tj. ako isti padnu na zemlju predstavljaju opasnost i na udaljenosti i do 20 metara. Za intervencije na električnim uređajima i instalacijama obavezno je korišćenje specijalne zaštitne opreme (gumene čizme, gumene rukavice za određene napone, gumene prostirke, motka za odstranjivanje žice pod naponom i klešta za sečenje žice pod naponom). Ako dođe do udara električne struje pri čemu je neko povređen, obavezno je da se prvo struja isključi pa da se vrši spasavanje povređenog. Požari na kablovima su praćeni dimom, toksičnim produktima i temperaturom od 500ºC, što otežava gašenje. Slično je i kod paljenja trafo ulja. U oba slučaja preporučuje se za gašenje CO 2, suvi prah i eventualno pena, odnosno voda u formi magle. -GAŠENJE POŽARA TROLEJBUSA
ELEKTRIČNIH
LOKOMOTIVA,
TRAMVAJA
I
Pre bilo kakvog rada obavezno treba isključiti napajanje električnom energijom, izvršiti uzemljenje kod el. lokomotive, pa tek onda gasiti. Sredstva 50
koja se koriste za gašenje su prah, pena i raspršena voda. Elektrolokomotive se gase na sledeći način: po isključenju struje obavezno ispred i iza lokomotive uzemljiti elektrovod. Motke za uzemljenje se nalaze u unutrašnjosti lokomotive sa leve i desne strane. U centralnom delu lokomotive su elektropostrojenja koja najčešće gore. Svaka lokomotiva obavezno ima dva CO 2 aparata. Na lokomotivi se nalazi kondenzator kome je potrebno 3 - 4 sata da se isprazni. Požar treba gasiti gasovitim sredstvima, CO 2, i halonom u unutrašnjosti lokomotive, a po potrebi i prahom. Spoljašnjost gasiti penom i prahom, koja služi za zaštitu nezahvaćenih delova i za zaštitu okoline. Za rashlađivanje se može upotrebljavati i raspršena voda, ali treba voditi računa da ne padne na kondenzatore jer je došlo do naglog pražnjenja. Tramvaje i trolejbuse treba prvo osloboditi od elektrovoda spuštanjem trola. Spoljne delove treba gasiti prahom, a nezahvaćene delove štititi penom. Unutrašnjost se gasi penom ili raspršenom vodom.
11.GAŠENJE POŽARA U INDUSTRIJI -GAŠENJE POŽARA U HEMIJSKOJ INDUSTRIJI Hemijsku industriju karakteriše:
visokoautomatizovana proizvodnja tehnološki ciklus sa velikom povezanošću i uslovljenošću različitih tehnoloških celina
Osnovne sirovine za preradu čine proizvodi koji se dobijaju iz nafte, a koriste se i organske i neorganske kiseline, gasovi i druge materije. Treba odabrati pravo sredstvo za gašenje zbog raznovrsnog karaktera gorive materije u tehnološkom procesu. Za neposredno gašenje ne treba koristiti vodu već prah i eventualno penu. Pri izvođenju, a posebno pri donošenju odluke o taktičkom nastupu i postupcima vezanim za akciju gašenja, treba konsultovati odgovarajuće stručnjake. U zavisnosti od vrste tehnološkog procesa u pojedinim firmama prekid proizvodnje ili snabdevanja energentom može da izazove požar ili eksplozije, a nestručna intervencija ili nepravilno izabrano sredstvo za gašenje, može naneti velike materijalne šteteili izazvati povređivanje ljudi. Intervenciju treba voditi tako da se prekine pravac širenja požara i zaštiti prostor koji nije zahvaćen požarom. Obaveza je svih učesnika u intervenciji da poštuju određene norme zaštite, kroz ličnu zaštitnu opremu i odela za zaštitu od agresivnih materija. -GAŠENJE POŽARA U DRVNOJ INDUSTRIJI
51
Stepen opasnosti u drvnoj industriji zavisi od stepena prerade sirovine. Mogućnost pojave požara postoji u procesu proizvodnje u stolarskim firmama gde sve počinje sušenjem drveta. Požar u fazi sušenja drveta u komorama, razvija se veoma intenzivno i postoji mogućnost da se proširi kroz ventilacione otvore. Opasnost postoji i kod mašinske prerade drveta. Postoji velika opasnost od širenja požara po horizontali preko ventilacionih otvora i uređaja za otklanjanje otpadaka i prašine. Dejstvo snaga treba usmeriti na presecanje požara, zaštitu susednih površina i hlađenje konstrukcionih elemenata. Upotrebljava se vodena magla, raspršeni mlaz i pena. Lakirnice su požarom najugroženiji deo drvne industrije i imaju najveći stepen opasnosti. Gašenje treba vršiti penom i prahom, uz obavezno korišćenje lične zaštitne opreme i izolacionih aparata. Skladišta drvne građe: Požari drvne građe karakterišu se:
velikom opožarenom površinom velikom zonom toplotnog delovanja velikom zonom zadimljenja
Za gašenje ovakvih požara najefikasnije sredstvo je voda i vazdušna pena. Takođe može da se koristi sva raspoloživa tahnika, uključujući i buldožere. Važnu ulogu ima i hidrantska mreža. Akcija se odvija u dva pravca, prvo se gasi požar, a zatim vrši zaštita nezapaljenih naslaga. Da bi gašenje bilo uspešnije, potrebno je razbacati drvnu građu, a onda raspršenim mlazom gasiti. -GAŠENJE POŽARA U TEKSTILNOJ INDUSTRIJI Tekstilne firme imaju znatan broj raznovrsnih proizvodnih pogona kao što su:
predionice takčnice sortirnice konfekcija
Osnovni sirovinski materijal koji se u njima prerađuje je:
pamuk lan svila širok asortiman veštačkih vlakana
Tehnološki proces obuhvata i preradu pri kojoj se stvaraju velike količine prašine, kao što su tkačnice i predionice. Proizvodni objekti se smeštaju u prizemlje ili višespratne zgrade izrađene od armiranobetonskih, čeličnih i drugih negorivih materijala, ali sklonih deformaciji i rušenju usled dejstva visokih temperatura. Pri izbijanju požara vatra se brzo širi po čitavom pogonu, zahvatajući prašinu i sitne otpatke pamuka, lana i drugih gorivih materija. Gašenje požara podrazumeva korišćenje dovoljnog broja snaga i sredstava uz primenu vode u 52
obliku vodene magle i raspršenog mlaza. Takođe se za gašenje koristi i pena, ali je potrebno materijal rasturiti zbog skrivenih žarišta, koja se mogu javiti i nekoliko desetina časova od gašenja požara. Pri gašenju najbolja je unutrašnja navala kada ulazak i boravak vatrogasnih jedinica nisu opasni za njihove živote, a nekada se može primenjivati i kombinovana i spoljna navala. Treba štititi pozicije prenošenja vatre, a adekvatno je presecati i hladiti konstrukcione elemente sklone obrušavanju. Treba voditi računa o nabačenoj količini sredstava za gašenje da se ne bi napravila veća šteta. Kod gašenja požara u magacinima tekstilnih sirovina, pamuka, lana, sintetičkih vlakana, sirovina u balama i na gomilama, stvara se mogućnost za oslobađanje velikih količina toplotne energije i produkata gorenja. Osnovni nastup podrazumeva sečenje pravaca širenja požara, štićenje materija i konstrukcije objekata koje vatra nije zahvatila, kao i akciju nastupa na samo žarište požara. Vremenski razvoj požara u tekstilnoj industriji
vreme od trenutka izbijanja požara u minutima 5 20 40 70
površina požara u m2 50 500 1100 2200
-GAŠENJE POŽARA U METALOPRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI Savremeni objekti mašinogradnje i metalurgije, razlikuju se po konstrukcionim osobinama od objekata koji su se koristili u prošlosti. Objekti starije gradnje uglavnom su prizemne zgrade izgrađene od opeke, noseći delovi su od armiranog betona. Konstrukcija krova je drvena sa raznim vrstama pokrivke od snopova slame pa do raznih vrsta crepova ili limenih ploča. Objekti mašinogradnje i metalurgije u današnje vreme su prizemne proizvodne zgrade cija je konstrukcija izrađena sa skeletnim sistemom. Takođe se grade i jednospratne zgrade gde se u prizemlju nalaze komunikacije, skladišta i teška oprema, a na spratu se vrši montiranje osnovne opreme. Krovne pokrivke su od profilisanog čeličnog lima (sl.). Za izolaciju se koriste izolatori od polistirola i poliuretana koji pospešuju gorenje i brže širenje Razne mašine, automatske linije za proizvodnju, sektori za pakovanje i konzervaciju, odeljenja za farbanje, stvaraju veliko požarno opterećenje u zgradama ove industrije. Prilikom rada mašine koriste veće količine ulja i maziva. Takode se koriste razne emulzije za hlađenje a za pokretanje i rad koriste se razna pogonska goriva od el. energije do gasa. Prilikom izbijanja požara već nakon 10 - 15 minuta isti može imati velike razmere, naročito u odeljenjima za farbanje i lakiranje. Takođe požar se može preneti i na krovnu konstrukciju, koja, ako je izgrađena od gorivog materijala ili metalnih profila ne može izdržati toplotna dejstva i izloženost plamenu, pa se može dogoditi da se cela konstrukcija sruši za 20 - 45 minuta. Požari u mašinskom pogonu takođe se mogu brzo širiti. Zbog velike količine masti, ulja i pogonskog goriva raznih mašina. U ovakvim pogonima postoje i odvodni kanali za staro ulje, prašinu, otpatke itd. Ovi kanali takođe doprinose širenju požara. 53
Prilikom gašenja požara u pogonima, zbog pojave velike količine produkata gorenja vrši se otvaranja raznih otvora i osvajanja istih, a vatrogasci koriste izolacione aparate. Prilikom gašenja potrebno je i ujedno otvarati pokrivku. Pri dovoljnom broju vatrogasaca pokrivku treba skidati u vidu trake i tako izvršiti presecanje fronta širenja požara. U slučaju kada nema dovoljnog broja vatrogasaca vrši se probijanje pokrivke, na mestima koja nisu zahvaćena požarom, sprečava dalje širenje požara, a zatim se vrši gašenje. Sredstva koja se koriste prilikom gašenja požara pogona mašinogradnje i metalurgije osim vode su još pena, prah i suva priručna sredstva za gašenje /pesak itd./. Gašenje požara se vrši ("B" i "C") vodenim mlazenjvima, a u slučaju većih požara i vodenim topovima. U određenim slučajevima, koriste se i automehaničke lestve i hidraulične zglobne platforme za gašenje požara sa spoljne strane. -GAŠENJE POŽARA U MLINOVIMA I SILOSIMA Gašenje požara u mlinovima i silosima - Veće količine žitarica se najbolje skladište u silosima. Silosi se sastoje iz tri osnovna dela:
deo za prijem žitarica radne zgrade silosnih ćelija za sušenje i čuvanje žitarica
Stariji silosi su izrađeni od drveta, raznih veličina i konstrukcija. Savremeni silosi su izrađeni od armirano-betonske konstrukcije u kojima je proces od prijema pa do isporuke potpuno mehanizovan. Ceo proces se upravlja i kontroliše iz jednog kontrolnog punkta. Velika visina radne zgrade, koja može da iznosi od 60 – 65 metara, je potrebna da bi se u njoj smestila osnovna oprema. Pomoću transportnih traka, žitarice se transportuju do vrha, pa odatle slobodnim padom do mašina za prečišćavanje. Posle faze prečišćavanja trakama, žitarice se transportuju u sušaru, a posle sušenja smeštaju se u silosne ćelije, koje mogu biti oblika kugle, pravougaonika itd. Odatle žitarice slobodnim padom padaju na transportne trake ispod ćelija i transportuju se na istovar ili ako postoji takav sistem da se pored silosa nalazi mlin, do mlina na preradu. Mlinovi se sastoje od nekoliko objekata u kojima se vrši nekoliko tehnoloških procesa, a to su:
prijem 54
prečišćavanje i priprema za preradu mlevenje pakovanje i isporuka gotovih proizvoda
Zgrade mlinova su uglavnom višespratne izrađene od različitog materijala, procesom proizvodnje koji je podeljen po spratovima. Razvoj požara – do pojave požara u silosima i mlinovima može doći iz više razloga. Kao zapaljivi materijali u ovim objektima javljaju se:
žitarice prašina od žitarica i brašna delovi opreme koja se nalazi u procesu prerade delovi konstrukcije zgrade
Pojava požara žitarica u silosnim ćelijama nastaje uglavnom usled samoupale. Do ovoga dolazi usled lošeg skladištenja žitarica, odnosno pojave vlažnosti, većeg pritiska i male količine kiseonika. Sa pojavom veće količine kiseonika dolazi do rasplamsavanja i pojave požara. Takođe požar može da se javi i pri pojavi kvara na sistemu za sušenje zbog povećane temperature. U objektima silosa i mlinova javlja se prašina od žitarica i brašna. Prašina se taloži svuda po objektiu. Do upale prašine može doći zbog raznih uzroka. To su uglavnom loše održavanje i čišćenje rotacionih delova mašina, pojava statičkog elektriciteta, preopterećenost električne instalacije i dr. Prašina gori tinjanjem i gorenjem sa plamenom. Prah tinja taloženjem na zagrejane delove, a pli se pri temperaturi od 200ºC, kada dolazi do pojave žarišta. Veoma česta pojava je i eksplozija prašine u silosima i mlinovima. Da bi došlo do eksplozije, potrebno je da se stvori određena koncentracija smeše vazduha i prašine. Ako se delovi mašina, transportnih traka itd......,ne čiste i ne održavaju, zbog nataložene prašine i prljavštine, dolazi do pojave požara. Prašina se taloži u ležajevima, pogonskim valjcima transportnih traka pa dolazi do zaglavljivanja i pojave trenja odnosno povećanja temperature i požara. Prilikom nastanka požara u silosima, isti se širi u svim pravcima. Ukoliko dođe do požara u donjim delovima silosa, pravac širenja biće na gore, prema kupoli jer to omogućuje konstrukcija.Tada dolazi do paljenja gornjih delova kao što su delovi mlina, sušionica, prijemne prostorije. Ako je požar izbio u kupoli, sem požara u njoj, može se desiti da usled padanja žara i zapaljenih elemenata na dole, dođe do širenja požara na niže delove zgrade. Kod ovakvih požara dolazi do pojave dosta produkata gorenja i jakog zadimljavanja. Prilikom izbijanja požara i dolaska Vatrogasne jedinice na lice mesta, rukovodilac akcije gašenja odmah preuzima sledeće mere:
potpuno zaustavljanje rada svih mašina zatvaranje svih otvora za ventilaciju isključenje električne energije zaustavljanje transportne trake i dizalice
Rukovodilac akcije gašenja posle izvršenog izviđanja, može se odlučiti za unutrašnju ili spoljnu navalu, što zavisi od karakteristika razvoja požara. Ako je unutrašnji stepenišni prostor prohodan, onda je bolje koristiti unutrašnju navalu. 55
Vatrogasci prilikom rada koriste izolacione aparate. Broj navalnih grupa treba da bude takav da se ne nagomilava nepotrebno ljudstvo zbog moguće pojave eksplozije. Zbog toga vatrogasci treba da se kreću uz protivpožarne ili noseće zidove. Osnovno sredstvo za gašenje požara je voda („C” i “B”) vodeni mlazevi. Prvo treba dejstvovati raspr[enim mlazom ili vodenom maglom po zidovima, ma[inama itd radi spiranja i kvašenja prašine da bi se sprečilo uskovitlavanje i pojava eksplozije. Gašenje se može nastaviti kombinovanim ili punim mlazom vode u zavisnosti od situacije. Za gašenje ventilacionih kanala i transportnih traka može se koristiti pena srednje ekspanzije. Pri pojavi požara u nadsilosnom prostoru odvodne pruge se dovode do mesta požara preko unutrašnjih ili spoljnih stepenica. Ako to nije moguće, napad se može izvršiti pomoću automehaničkih lestava. Obavezno treba voditi računa o tome da vatrogasci ne propadnu kroz otvore na podu iznad silosnih ćelija. Radi brže intervencije na gornjim delovima silosa može se koristiti suva ili unutrašnja hidrantska mreža, ako postoje. Rukovodilac akcije gašenja mora obratiti posebnu pažnju da se ne bi opteretila tavanica sa vodom od gašenja zbog mogućnosti pada odnosno preopterećenja konstrukcije silosa. Da ne bi došlo do oštećenja žitarica u nivoima ispod požara, potrebno je vršiti odstranjivanje iste, odnosno spuštanje na niže nivoe. Kod pojave požara u sušionici, potrebno je odmah zustaviti proces sušenja, zatvoriti sve otvore, (a pogotovo ventilacione) i zaustaviti dovod toplog vazduha. Gašenje se vrši tako što se upaljena pženica prosipa na pod i gasi se vodom. Gašenje požara žitarica koje su se samozapalile u siloskim ćelijama je izuzetno teško i može trajati više dana. Obično do samoupale dolazi na više mesta. Iznad celokupne mase u silosnoj ćeliji pojavljuju se produkti nepotpunog gorenja. Gašenje požara se se vrši ubacivanjem pene u prostor silosne ćelije iznad uskladištene žitarice, uz istovremeno ispuštanje žitarice kroz podsilosne otvore, njeno gašenje i odvoženje. Ugljenisani delovi koji se mogu pojaviti, razbijaju se jakim „B” i “C” vodenim mlazom. Poznati su slučajevi u praksi da je došlo do eksplozije produkata nepotpunog gorenja u silosnim ćelijama.
12.GAŠENJE POŽARA U JAVNIM OBJEKTIMA -GAŠENJE POŽARA U BIOSKOPIMA Bioskopi su otvoreni i zatvoreni prostori gde se okuplja veći broj ljudi, pa je stoga i stepen opasnosti pri požaru različit. Kod požara bioskopa u nekom prostoru bez krova, opasnost za gledaoce, a takođe i za vatrogasne ekipe, nije izražena. Gašenje se sprovodi brzo prema otvoru, bez opasnosti od rušenja konstrukcije. Kod požara bioskopa koji se nalazi unutar neke zgrade, posebnu opasnost čine panika i haos koji nastaju prilikom izlaska iz bioskopa. Bioskopske dvorane se izrađuju u vidu prizemnih i spratnih objekata. Ako je bioskopska dvorana na spratu, evakuacija zahteva ne samo izlazak iz prostora dvorane već i kretanje kroz stepenišni prostor. U procesu izviđanja treba sagledati sledeće:
broj ugroženih ljudi i udaljenost od izlaza 56
postojanje evakuacionih puteva, pozicije glavnih i pomoćnih izlaza iz objekata mesto, veličinu i obim požara, pravce širenja i ugroženosti susednih prostora pravci nastupa gašenja, mogućnosti snabdevanja vodom i zaštitu evakuacionih puteva Ako požar nastupi u trenutku prikazivanja filma, kada je publika u dvorani, kino operateri, radnici koji razvode gledaoce moraju biti prisebni i treba da sprovedu sledeće radnje:
da isključe mašinu i zatvore pregrade prema dvorani da upale panično osvetljanje i isključe napajanje kino kabine električnom energijom
Osnovni zadatak vatrogasnih ekipa je trenutna akcija gašenja sa sprovođenjem evakuacije ljudstva unutar bioskopa. Kod izbijanja požara u praznoj dvorani, glavne snage treba usmeriti na akciju gašenja požara uz hlađenje susednih površina. Najefikasnije gašenje se ostvaruje primenom vodene magle na sektorima gašenja. Zbog velikih količina gorivih materija unutar dvorane i izraženog razvoja produkata gorenja obavezna je upotreba izolacionih aparata.
-GAŠENJE POŽARA U POZORIŠTIMA Pozorište čini kompleks prostorija različitih namena koje se generalno mogu razvrstati na:
scenski deo gledališni deo
U scenski deo spadaju:
pozornica posebne prostorije za razne namene (stolarska radionica, garderobe, šminkernica i dr.)
Gledališni deo čine sledeći prostori:
sala foaje bife i dr.
Pozornica je odgovarajućim vatrootpornim konstrukcijama požarno izdvojeni prostor. Oblik može biti pravougaoni, ali su mogući i drugi oblici. Pozornica je direktno vezana za sporedne komunikacije zbog prirode svoje namene. To je prostor izražene visine i manje površine u odnosu na gledališni deo. U ovom prostoru su smešteni uređaji za podizanje i spuštanje kulisa, uređaji za 57
svetlosne i zvučne signale, kao i drugi tipovi uređaja. Ispred pozornice se nalaze čelična ili azbestna zavesa koja štiti dvoranu u slučaju izbijanja požara na pozornici. Tu su instalirani stabilni sistemi za gašenje tipa „SPRINKLER” sa vodenim zavesama ili halonskim sredstvima za gašenje kojima se gasi početni požar. Razvoj požara počev od momenta izbijanja pa do momenta stizanja vatrogasnih ekipa je veoma izražen. Bitno je sprečiti paniku i stampedo što bi dovelo do nesagledivih posledica po gledaoce. U procesu izviđanja treba sagledati sledeće elemente: broj ugroženih ljudi i udaljenost od izlaza (ako prethodno nije izvršena evakuacija) rastojanje evakuacionih puteva i pozicije glavnih i pomoćnih izlaza mesto, veličinu i obim požara, ugroženost susednih prostora pravce širenja požara pravce nastupa gašenja, zaštita evakuacionih puteva i mogućnost snabdevanja vodom sa zidnih hidranata Odmah po stizanju na mesto intervencije glavne snage treba usmeriti na bezbedno vođenje evakuacije ( ako već ranije nije izvršena ). Evakuaciju treba izvoditi kroz sve raspoložive izlaze koji će biti branjeni dejstvom vodene magle. Treba nastojati da evakuacioni putevi ne budu zakrčeni i izbegavati da se preko njih polaže vatrogasna armatura. Kod požara na sceni i pri odsustvu protivpožarne zavese, raspoložive snage i sredstva za gašenje se uvode iz pravaca gledališne sale. Takođe se pristupa izvlačenju armature na određene vertikalne površine putem unutrašnjih komunikacionih puteva ili lestava, sa ciljem nalaženja povoljnih pozicija za usmeravanje sredstava za gašenje. Ako je protivpožarna zavesa spuštena, snage i sredstva se uvode iz pravaca prostorija koje se nalaze uz scenu, kroz otvore na bini. Kod požara u gledališnoj Sali glavni pravac dejstva će biti iz pravca scene, sa ciljem sprečavanja širenja požara ka njoj. Posebna se pažnja usmerava na zaštitu plafona, nosećih konstrukcija i greda na tavanskom delu. -GAŠENJE POŽARA U BOLNICAMA Bolnice se uglavnom rade po tipskim projektima od nesagorivih konstrukcija. One se razmeštaju u jednu ili češće u više odvojenih zgrada koje su međusobno povezane spoljnim i podzemnim hodnicima. Osnovne prostorije bolnice su:
sobe kabineti laboratorije sale magacini apoteke
58
Unutar njih su smešteni osetljivi i vredni elektoruređaji, razne hemikalije i medikamenti, boce sa kiseonikom i niz drugih materijala. Požar se uglavnom širi preko gorivih materijala unutar prostora. Od konstrukcija mogu goreti drveni predmeti, prozorska krila i vrata, dok bi požar ostalih gorivih predmeta uslovio širenje kroz stepenište uz izraženo izdvajanje produkata gorenja. To bi najverovatnije uslovilo i pojavu panike među bolesnicima što bi dodatno zakomplikovalo situaciju. Izviđanjem treba ustanoviti sledeće:
koji su delovi zgrade ugroženi i koji je stepen ugroženosti šta gori, gde gori i koji je obim požara evakuacioni pravci i način sprovođenja evakuacije pravci širenja požara način uvođenja i pravci dejstva mlazeva način snabdevanja vodom
Izviđanje požara se vrši u nekoliko pravaca, po mogućstvu tiho, ne ulaskom u bolničke sobe bez preke potrebe. Spasavanje i evakuaciju bolesnika treba vršiti samo u slučaju kada to situacija nalaže. To se izvodi uz pomoć medicinskog osoblja radi pružanja potrebne pomoći. Evakuaciju treba izvoditi evakuacionim putevima, a to uslovljava njihovu maksimalnu zaštitu po stepenu prioriteta. Evakuaciju teških bolesnika treba vršiti uz pomoć nosila. Spasavanje bolesnika sa infektivnog odeljenja zahteva posebne mere. U saradnji sa stručnim medicinskim osobljem, preduzimanjem adekvatnih mera zaštite treba sprečiti mogućnost širenja zaraze. Gašenje požara treba izvesti tako da se mesto požara napadne iz više pravaca, uz sprečavanje širenja požara na susedne površine. Za gašenje treba koristiti vodenu maglu i raspršeni mlaz, ako to karakter gorive materije dozvoljava, i ako se radi o hemikaljiama i električnim uređajima treba koristiti prah, ugljendioksid i adekvatni oblik pene. -GAŠENJE POŽARA U ŠKOLAMA Mogućnost za nastanak i razvoj požara je isti kao u bolnicama. Konstruktivna i arhitektonska rešenja su alična (materijal otporan na požar sve učionice vezane na hodnik). I ovde postoje laboratorije u kojima se mogu naći zapaljive materije. Osnovni zadatak je držati evakuacione puteve neugrožene (hodnici, stepeništa) i u začetku, sprečiti svaku pojavu panike. Ukoliko ima puno dece koju treba izvesti iz objekta, evakuacija se mora izvesti brižljivo. Od posebne važnosti je da se utvrdi da li su sva evakuisana deca na broju. Treba koristiti raspršen mlaz za gašenje i sprečiti svaki oblik samoinicijative pojedinaca (spuštanje niz oluke itd). -GAŠENJE POŽARA U MARKETIMA I SAJMOVIMA Gašenje požara u manjim trgovinskim objektima i u velikim robnim kućama, nosi sa sobom velike opasnosti po lica koja su tu zatečena, kao i za Vatrogasnu jedinicu. Ovi požari nanose veliku štetu, jer je na malim površinama koncentrisana velika količina robe različite namene i vrednosti. 59
Zgrade robnih kuća imaju obično nekoliko grupa prostorija gde se obavlja trgovina, pomoćne tehničke i administrativne prostorije. Velike trgovačke hale i sajmovi se grade na velikim površinama, sa stranama u staklu i visine ne manje od 5 metara. Unutrašnjim pomičnim pregradama su podeljene po prodajnim prostorijama, ali u principu osnovna površina predstavlja jedan veliki požarni sektor. Nosači konstrukcija mogu biti od čelika ili armiranog betona. Izbijanje požara na jednom delu ovih prostora, u zavisnosti od karaktera i namene robe koja se nalazi u njima , može usloviti brži ili razvoj požara. U uslovima kada se radi o proizvodima izrađenim od gorive materije intenzitet gorenja će biti veliki, razvoj produkata gorenja intenzivan sa mogućnošću brzog širenja požara na susedni prostor. U suprotnom intenzitet gorenja će biti manji, ali razvoj produkata gorenja je i dalje veliki. Brzom razvoju širenja požari će doprineti, pored požarnog opterećenja materije koje se u njima nalaze i konstrukcioni način izgradnje uz instaliranje pokretnih stepeništa, liftova, dizalica i većeg broja otvora kojima se brzo širi požar. Izviđanjem požara treba sagledati sledeće elemente:
koji su delovi prostora ugroženi i stepen ugroženosti da li je potrebna evakuacija i spašavanje ugroženih način sprovođenja i mere zaštite šta gori, gde gori i površinu zahvaćenu požarom pravce širenja požara način uvođenja i pravci dejstva mlazeva za gašenje način snabdevanja vodom
Odmah po dolasku na mesto požara Vatrogasne jedinice, pristupa se momentalnoj evakuaciji svih ugroženih putem komunikacionih veza, uz odgovarajuću zaštitu vodenim mlazevima. Raspoloživa sredstva poput lestava i platformi, angažuju se u spasavanju ugroženih lica. Pri sprovođenju ove akcije, zbog izraženog razvoja produkata gorenja na pravcima puteva kojima se ona izvodi, traba omogućiti provetravanje i odvođenje dima prirodnim ili prinudnim putem. Zbog velikih unutrašnjih visina važna je upotreba platformi i lestava u procesu gašenja požara, a iste se postavljaju na pravcima širenja požara po delu krovne konstrukcije. Kod požara velikih hala i sajmova, gde se krovna konstrukcija najčešće izrađuje od čeličnih nosača i armiranobetonskih greda usled dejstva toplote dolazi do delimičnog deformisanja ili rušenja i pada konstrukcije. Direktno nalivanjekvašenje vodom može prouzrokovati pojave trenutnog hlađenja, velikih deformacija i pucanja. Ovo treba imati u vidu kod određivanja pravca nastupa vatrogasnih ekipa. Osnovne pravce nastupa Vatrogasne jedinice i uvođenja mlazeva vode treba određivati sa onih pozicija koje su sigurne od mogućeg obrušavanja i rušenja. Ako je požar izbio u magacinskom prostoru , uvođenje pruge za gašenje treba vršiti najkraćim mogućim putem preko glavnog i sporednih ulaza u objekat. Obično se magacinski prostor naslanja na prodajni, što uslovljava aktivnu zaštitu ove veze u cilju sprečavanja širenja požara ka prodajnom delu. Kod gašenja prodavnica i robnih kuća smeštenih na spratu ili prizemlju neke stambene ili poslovne zgrade, obavezno je stvaranje mogućnosti za provetravanje i odimljavanje. Posebnu pažnju treba obratiti na moguće širenje požaraa i produkata gorenja 60
kroz otvora za ventilaciju, klimatizaciju, elektro – razvode i druge otvore. Ukoliko situacija to nalaže treba izvršiti evakuaciju komunikacionim putem ili korišćenjem mobilne vatrogasne opreme. Upotreba lestava i platforme, pored akcija evakuacije, omogućava i efikasno gašenje i štićenje prostora na pravcu razvoja požara na spoljnjem delu zgrade po vertikali. Gašenje požara u navedenim objektima podrazumeva zaštitu vatrogasnih ekipa ličnom zaštitnom opremom uz obaveznu zaštitu disajnih organa izolacionim aparatima. Pri gašenju požara u pijačnim prodavnicama – tezgama, izrađenim od sagorivih materijala, akciju dejstva vatrogasnih ekipa treba usmeriti na sprečavanje širenja požara na susedne objekte i gorive materije, a potom se usmeriti na žarište požara. Brzina širenja požara u letnjim uslovima se kreće od 4 – 5 m/min. Jedan od osnovnih zadataka rukovodioca gašenja požara je pored preduzimanja odgovarajućih aktivnosti na omogućavanju procesa evakuacije, zaštita prostora na pravcima širenja požara, gašenje žarišta i evakuacija vrednih dobara iz požara. Evakuiše se najvrednija roba, materijali skloni eksploziji i materijali koji u procesu gorenja oslobađaju toksične materije. Za gašenje treba izabrati sredstvo koje najmanje oštećuje gorivu materiju, brzo prekida proces gorenja i ostvaruje dobre efekte gašenja. Najčešće se koristi voda u obliku vodene magle i raspršenog mlaza, teška i srednja pena. Po završetku akcije gašenja treba prekontrolisati mesto gašenja požara u cilju eliminisanja uslova za ponovni nastup procesa gorenja. -GAŠENJE POŽARA U GARAŽAMA Požari u garažama su u pravilu složene pojave zbog mogućnosti brzog širenja požara i pojave eksplozija. Obzirom da su garaže objekti u kojima se nalaze razne vrste prevoznih sredstava (automobili, autobusi, tramvaji, kamioni...), uzroci požara u ovim objektima se uglavnom ogledaju kao posledica neispravnosti ili radova na ovim prevoznim sredstvima. Kako se u ovim prevoznim sredstvima uvek nalaze razne količine pogonskog goriva koje spada u lakozapaljive i zapaljive tečnosti, te činjenica da su ova prevozna sredstva izrađena sa velikim brojem gorivih komponenti, brzo širenje požara u ovim objektima predstavlja posebnu opasnost. Isparenja pogonskog goriva i nekontrolisana curenja stvaraju eksplozivne sisteme, pa postoji opasnost i od eksplozija. Izviđanjem požara se pre svega ustanovljava prisustvo ljudi u ovim objektima i njihova ugroženost od toplotnog dejstva i dejstva otrovnih produkata gorenja. Neophodno je utvrđivanje žarišta požara i određivanje najpogodnijeg pristupa mestu požara. Takođe pri izviđanju treba odrediti i prioritete za evakuaciju i zaštitu okoline hladenjem. Lokalizacija požara ima prevashodnu ulogu da se požar ograniči na najmanji mogući prostor. Ukoliko se radi o požaru jednog vozila u garaži sa više vozila, požar ograničiti tako da se za gašenje usmeri na vozilo u požaru, a da se paralelno sa gašenjem vrši evakuacija ostalih vozila po potrebi, odnosno zaštita ovih vozila hlađenjem. Preispitati i mogućnost da se zapaljeno vozilo premesti na drugo mesto na kome neće ugrožavati bezbednost ostalih vozila. Za gašenje požara u garažama treba koristiti prvenstveno prah kao sredstvo za gašenje, mada nije isključena i upotreba pene male ekspanzije, pogotovu
61
ako se radi o gašenju razlivenih tečnosti po podu garaže, kao i prašine na podovima garaža koja je natopljena ranije prolivenim zapaljivim materijama. Paralelno sa postupkom lokalizacije požara, treba preduzeti i mere za odimljavanje prostora garaže. Opasnosti koje prate požare u garažama se pre svega ogledaju u izdvajanju velikih količina produkata potpunog i nepotpunog gorenja. Kako na vozilima postoje velike količine sintetičkih materijala, koje kada gore oslobađaju zagušljive gasove, požari u garažama se gase obavezno uz upotrebu izolacionih aparata. Prisustvo velike količine lako zapaljivog i zapaljivog materijala na vozlima, uslovljava veliku brzinu širenja požara i brzo povećanje temperature požara do maksimalne. Poseban problem predstavlja isticanje pogonskog goriva. Za sprećavanje paljenja izlivenog pogonskog goriva, treba koristiti odgovarajuće sudove za prikupljanje razlivenih tečnosti. Kako se u garažama može naći i odredeni broj ljudi, bilo da su oni tu kao zaposleni ili kao stranke, i o tome se mora voditi računa, te po potrebi primeniti i evakuaciju ovih ljudi iz objekta garaže.
13.GAŠENJE POŽARA NA TRANSPORTNIM SREDSTVIMA -GAŠENJE POŽARA NA AUTOMOBILIMA Požar na automobilu može nastati u toku vožnje, kada je automobil parkiran na otvorenom prostoru ili kada se automobil nalazi u garaži ili u radionici. Prilikom požara koji nastane u toku vožnje, a posebno pri požarima koji nastaju prilikom saobraćajnih nesreća, sudara, prevrtanja i sl., postoji uvek opasnost za putnike i vozača koji se nalaze u vozilu. U ovakvim slučajevima jedan od prvih i najvažnijih zadataka jeste da se spasu ljudski životi. Akcija spasavanja je otežana i zbog jakog zračenja toplote pri gorenju tečnih goriva, tako da spasioci bez zaštitnih odela i bez energičnog dejstva u cilju suzbijanja vatre, neće biti u mogućnosti da pristupe vozilu da bi izvršili neophodne radove u cilju spasavanja ljudi. Požar na automobilu može da zahvati električne instalacije, karburator ili pumpe, rezervoar sa tečnim gorivom, delove karoserije od zapaljivog materijala i sav zapaljivi materijal koji se nalazi kao tovar u automobilu. Požar u početnoj fazi može da ima manje razmere. Međutim, veoma brzo plamen se može proširiti, tako da zahvati čitavo vozilo i rezervoar sa gorivom. Požar se veoma brzo i intenzivno razvija uz opasnost da rezervoar sa tečnim gorivom usled 62
eksplozije bude uništen, a da se preko razlivenog goriva vatra proširi. Posebnu opasnost predstavljaju cisterne za transport tečnih goriva koje usled oštećenja ili ako se prevrnu i zapaljivo gorivo razlije, mogu da ugroze okolinu i na većoj udaljenosti. Zračenje toplote je veoma intenzivno, a pri gašenju požara potrebne su i odgovarajuce mere zaštite. Gašenje požara: u početnoj fazi gorenja umešna i energična intervencija je neophodna i vrlo često daje dobre rezultate, čak i primenom priručnih sredstava za gašenje: ugušivanjem požara pokrivačima, kaputom, suvim peskom, zemljom ili ručnim aparatima za gašenje požara kojima su obezbeđena vozila. Međutim, kada vatra uzme veće razmere, potrebna su i jače snage i sredstva za gašenje. Za gašenje požara na automobilima najefikasnija sredstva su: prah, pena i CO2.. Prilikom požara ne električnoj instalaciji oseća se karakterističan miris koji nastaje prilikom izgaranja gume i izolacije električnih provodnika. Vozilo treba odmah zaustaviti, a takođe i motor i iskopčati veze sa akumulatorom. Na vozilima koja imaju prekidač za iskopčavanje, ovaj postupak je veoma jednostavan. Pristupiti gašenju kako je već opisano. Prilikom požara kao posledica sudara, treba zaustaviti vozilo i motor i što pre napustiti vozilo zbog neposredne opasnosti da izbije požar i zahvati eventualno razliveno gorivo. Oštećenje instalacije prilikom sudara često izazivaju požar. Pristupiti gašenju.
-GAŠENJE POŽARA NA AUTOBUSIMA I KAMIONIMA Sl.. Gašenje požara autobusa i putničkog automobila prilikom saobracajnog udesa
Prilikom gašenja požara na vozilu koje transportuje zapaljive tečnosti u posudama (buradima) treba odmah pristupiti zaštiti okoline. Treba računati i na opasnost od eksplozije posuda sa mogućim rasprskavanjem zapaljene tečnosti. Požar treba gasiti energično prahom ili penom. Vodu upotrebiti za rashlađivanje i zaštitu okoline. Posebne teškoće mogu se javiti ako vozilo stoji na putu sa većim nagibom. Požar na auto-cisterni za transport goriva (sl.br. 89.) nastaje usled sudara, tehničkih nedostataka ili neoprezne vožnje (prevrtanje i sl.). Ovi požari 63
predstavljaju veliku opasnost za okolinu. Moguće je razlivanje goriva na veoma velikoj površini. Prilikom požara na putničkim vozilima, a posebno na autobusima (sl.br. 89), čak i požar manjih razmera može da prouzrokuje veliku opasnost zbog panike i ugušenja dimom. Treba odmah pristupiti spasavanju uz efikasno dejstvo u cilju gašenja. Intervencija vora biti brza i odlučna. Da bi se prišlo vatri treba primeniti zaštitna odela. Potrebno je hlađenje vodom zagrejane karoserije vozila. Za probijanje karoserije treba upotrebiti specijalne hidraulične makaze, ćuskije, sekire, čekiće i dr. U krajnjem slučaju koriste se i aparati za sečenje metala (aparati za zavarivanje), a takođe i električne testere. Često ce pri spasavanju biti potrebno upotrebiti dizalicu, da bi se prevrnuto vozilo ispravilo i omogućila evakuacija ljudi. -GAŠENJE POŽARA NA KOMPOZICIJI VOZA Ako je požar zahvatio pojedine vagone ili celu kompoziciju koja stoji u blizini objekta ili pred zgradom stanice, bice potrebno da se kompozicija povuče i udalji na sporedni kolosek blizu rampe, kako bi se opasnost za zgrade otlonila. Zapaljene vagone treba odvojiti od nezapaljenih. Međutim, ako je vatra uzela veće razmere, a raspolaže odgovarajućom formacijom i sredstvima za uspešno gašenje, može se odmah preduzeti dejstvo u cilju gašenja zapaljene kompozicije i odbranu i zaštitu ugroženih objekata. Ako je u tovaru lako zapaljivi materijal ili eksploziv, vagone treba što više udaljiti od objekta, kako bi se posledice svele na najmanju meru. Ako je vatra zahvatila cisternu sa naftom ili drugom zapaljivom tečnošću postupak je sledeći: Sl.br. 92. Gašenje požara zapaljivih tečnosti u vagonima železničkom saobraćaju sa taktičkom skicom nastupa VJ
64
Osoblje na železnici treba da odvoji zapaljenu cisternu od susednih iz iste kompozicije. Sa susednih koloseka treba odvući kompzicije ili vagone. Ako se cisterna nalazi blizu objekta, treba je odvući na sporedni kolosek gde neće ugrožavati okolinu i saobraćaj. Odvlačenje cisterne može da izazove jače rasplamsavanje vatre i požar može da se prenese na zgrade pored kojih se cisterna odvlači. Najbolje je ako se može pristupiti efikasnom gašenju bez pomeranja cisterne. Pri tome zaštita ugroženih zgrada ili vagona može se obezbediti mlazevima raspršene vode. Gašenje se lako postiže primenom praha ili pene, pošto se lako mogu ubaciti u otvor cisterne koja gori. Međutim, skidanje plamena nije dovoljno, ako metalni delovi cisterne na rubu koji je jako zagrejan nisu ohlađeni. Hlađenje cisterne treba od samog početka obezbediti. Pri tome voda se ne sme ubaciti u cisternu. Ako je požarom zahvaćena i eventualno izlivena tecnost po cisterni ili na tlu, treba obezbediti dva mlaza od kojih jedan treba da dejstvuje na otvor cisterne, a drugi na izliveno girivo kako bi se obezbedilo paralelno gašenje. Ako se ne raspolaže odgovarajućom snagom treba prvo ugasiti izlivenu tečnost, a zatim i plamen na otvoru cisterne. Prilikom požara na železnickoj kompoziciji u pokretu na otvorenoj pruzi, voz treba odmah zaustaviti vodeći računa da se kompozicija ne zaustavi u blizinu zgrada ili skladišta koja bi mogla biti ugrožena plamenom. Zapaljene vagone treba otkačiti i izdvojiti nezapaljene vagone odvlačeljem u oba smera. Gašenje se vrši sredstvima koja se nalaze u samom vozu. O požaru treba obavestiti železničke stanice u oba smera, a po potrebi može se i zaustaviti saobraćaj. -GAŠENJE POŽARA U TUNELIMA Nastanak, razvoj i gašenje požara u ovim objektima je složeno zbog velike brzine zadimljavanja, teškoće u izviđanju požara i polaganja odvodnih pruga za gašenje na velika rastojanja. Po dolasku na mesto požara RGP u saradnji sa tehničkim osobljem organizuje izviđanje požara. Zbog složenosti situacije izviđanje se vrši sa više izviđačkih grupa u više pravaca. Istovremeno se vrši evakuacija putnika, uključivanje sistema za odvod dima, aktiviranje stabilnih sistema za gašenje požara i dr. Osnovno sredstvo za gašenje požara u podzemnim železničkim stanicama je voda u obliku vodenih "C" i "B" mlazeva i pena srednje ekspanzije. Često puta poseban problem vatrogascima predstavljaju ograničenje mogućnosti boravka u prostoru zahvaćenog požarom i dimom, standardni izolacioni aparati koji imaju ograničenu količinu vazduha najčešće za 30 - 45 minuta korišćenja. -GAŠENJE POŽARA NA VODI (požari na brodovima) Svaki brod sastoji se od trupa i nadgradnje. Nadgradnjom se nazivaju sve zatvorene prostorije, koje se nalaze iznad gornje palube i koje se prostiru od jedne do druge strane broda. Prostorije svakog broda su podeljene na tri osnovne grupe:
65
službene prostorije (mašinsko, kotlovsko, pumpno i električno odeljenje); prostorije za život i rad (brodski saloni, trpezarije, kabine, kupatila, bifei i sl.); specijalne prostorije, u zavisnosti od vrste broda (teretna spremišta, obrada ribe i dr.) Gašenje požara na brodovima se odvija u uslovima visoke temperature, gustog zadimljenja, velike brzine širenja požara, raznovrsnih gorivih materija, kao i odsutnosti bezbednih puteva evakuacije. U slučaju nastanka požara na brodu, dolazi do brzog širenja požara usled intenzivnog strujanja vazduha, povezanosti prostorija preko otvora (kako po horizontali, tako i po vertikali), kao i zbog velikog požarnog opterećenja (boje, premazi, plasticne mase, gorivo i mazivo, zapaljiv teret). Pri gašenju broda neophodno je da RGP požara bude u kontaktu sa kapetanom broda. Pri spasavanju ugroženih lica sa broda neophodno je približiti brod obali, tako da se može iskoristiti cela dužina trupa za iskrcavanje. Ako to nije moguće, organizuje se spuštanje spasilačkih čamaca i uzimanje spasilačke opreme kao i umirivanje eventualne panike među putnicima. U noćnim uslovima rada potrebno je osvetljavati reflektorima brod. Osnovna sredstva za gašenje požara na brodovima su voda i pena. U pojedinim slučajevima se koristi i prah. Pri gašenju vodom neophodna je stalna kontrola RGP, da se ne bi narušila stabilnost broda (iskretanje ili delimično potapanje) usled prevelike količine vode upotrebljene za gašenje. Po potrebi u takvim slučajevima potrebno je organizovati i ispumpavanje vode sa broda. Zbog toga raspršeni vodeni mlaz predstavlja efikasan način gašenja. Vazdušna pena se primenjuje posebno u onim slučajevima kada se ne može prići zoni gorenja. -GAŠENJE POŽARA NA AVIONIMA Svi avioni imaju približno istu konstrukciju. Razlikuju se po veličini, obliku i rasporedu raznih uređaja i sistema. Mogu biti putnički, transpostni i vojni. Glavni delovi aviona su trup, krila, repni deoi šasija. Osnovni konstruktivni materijali od koga su izrađeni avioni su duraluminijum i legure magnezijuma, koje se pale na temperaturi od 650ºC i gore sa izdvajanjem velike količine toplote. Termoizolacioni omotač trupa aviona, kao i unutrašnjost aviona, izrađeni su od zapaljivih materijala koji pri gorenju proizvode veliku količinu dima i toksične materije. Znatno požarno opterećenje (do 50% uzletne mase), čine zapaljive tečnosti goriva, ulje za podmazivanje, hidraulična tečnost za kočenje i dr. Rezervoari za gorivo su kod putničkih aviona smešteni u krilima aviona. Količina goriva je dovoljna da u slučaju požara potpuno uništi avion. Svi avioni imaju slavine za ispuštanje goriva iz rezervoara u slučaju prinudnog sletanja. Požari na avionima mogu nastati u toku leta, pri sletanju ili uzletanju. Posebno osetljiva tačka je pri punjenju aviona gorivom. Požari na avionima mogu nastati i u hangarima ili na stajalištima. Najopasniji su požari koji nastaju posle udara aviona o površinu zemlje ili posle sudara sa preprekama. Požari razlivenog goriva karakterišu se brzim razvojem 66
požara na celu površinu, visokom temperaturom u zoni grejanja ( oko 1000ºC) i visokom gustinom toplotnog fluksa. Dolazi i do paljenja guma na točkovima aviona, a pod dužim uticajem visoke temperature moguća je i eksplozija amortizacionih stubova točkova koji su pod visokim pritiskom. Primarni zadatak VSJ pri požaru na avionu je da se uz gašenje, što brže obavi evakuacija ugroženih putnika i posade. Za takvu akciju gašenja i spašavanja potrebno je dejstvovati sa velikim snagama već od prvog trenutka. Gašenje požara se obavlja penom i prahom, dok se vodom i vodenom maglom, vrši hlađenje spoljašnjosti aviona. Akcija gašenja i spašavanja mora da se izvodi veoma brzo, jer od toga zavisi uspešnost intervencije. Pokazalo se veoma uspešnim ubacivanje pene u kabine i prostor za teret, što se vrši nakon završene evakuacije. Otvore iz kojih ističe gorivo, potrebno je zatvoriti, a razliveno gorivo prekriti penom ili peskom.
Taktički nastup gašenja penom i prahom
Požar aviona
14.GAŠENJE POŽARA NA OTVORENOM PROSTORU -GAŠENJE ŠUMSKIH POŽARA Požari u šumama pojavljuju se u tri razlicita vida i to kao: a) podzemni požari, b) puzeći - površinski požari i v) nadzemni odnosno visoki požari. Podzemni požari najčešće nastaju u podzemnim naslagama uglja u tresitištima gde gore naslage uglja i drugi zapaljivi materijal. Vatra se širi sporo neznatnom širinom i traje duže vreme, a da se često na površini ne mogu zapaziti nikakvi znaci o požaru. 67
Površinski ili puzeći šumski požari nastaju najčešće u jesenjim, letnjim pa i prolećnim danima, a naročito u sušnim periodima u cetinarskim i listopadnim šumama. Ovde u stvari postoji sagorevanje šumske postelje od suvog lišća suve trave i granja. Nadzemni ili visoki požari uzimaju obično katastrofalne razmere, zahvatajući čitava šumska područja i velike površine. Kod ovih požara razvija se ogromna toplota čije je zračenje tako snažno da pred sobom pali i na desetine metara udaljenosti, a naročito ako su u pitanju guste četinarske šume, koje gore velikom brzinom uz jaku pucnjavu i razvijanje gasova iz smole, koji se brzo pale i u vidu pokretnog letećeg plamena unuštavaju sve pred sobom. Gašenje podzemnih šumskih požara Kod ovih požara bitno je i najvažnije da se utvrde granice podzemnih područja, koja su zahvaćena vatrom. Ovo se može ustanoviti po dimu, po vrelom vazduhu i tlu, a najsigurnije kopanjem probnih jama malog prečnika. Jedini efikasni način gašenja jeste kopanje dubokih rovova u širini od najmanje 60 cm u dubinu zavisi od debljine naslaga uglja. Ovi se rovovi pune vodom. Nekad se vatra vože ugasiti i natapanjem čitavog zapaljenog područja velikim količinama vode.
Gašenje površinskih (puzećih) požara Kod manjih površina za gašenje požara primenjuju se metlarice ili udaranje lisnatim zelenim granama dužine oko 2 m. Gašenje uvek počinje od spoljnih ivica uz postepeno sužavanje obruča, ali svakako prvenstveno sa ivica u pravcu širenja vatre. Požar se može ugušiti i bacanjem peska i zemlje lopatama na zapaljene površine. Lokalizacija tj. sprečavanje širenja vatre može se postići odstranjivanjem gorivog materijala suvog lišca, granja drveta, trave, korenja i drugog, prokopavanjem jarkova koji će zaustaviti vatru, zaoravanjem i na drugi način. Požar se može gasiti vodom kofama, naprtnjačama (sl.) ili pak zalivanjem kanalima ukoliko ima tekuće vode. Kod gašenja požara vodom najpre treba gasiti najjača žarišta i površine. Ljudstvo se raspoređuje na razmaku od 3 m u neprekidnom lancu koji napada bočno i postepeno sužava zapaljeno područje u vidu klina. Frontalno nastupanje protiv vetra je veoma teško i gotovo nemoguće.
68
Gašenje visokih (krunskih) šumskih požara Gašenje ovih požara veoma je teško i dugotrajno, jer ovde u stvari gori čitava šuma kako po površini tako i u svim stablima i granama, uz jako zračenje toplote tako da je i samo približavanje vatri teško i veoma opasno. Gašenje vodom, ako su u pitanju veće površine obično neće dati nikakve rezultate, jer su ovde potrebne ogromne količine vode koja treba da bude bačena velikom snagom da bi se efekat gašenja mogao zapaziti. U ovakvim požarima se uvek primenjuje lokalizacija i odbrana i to imajući u vidu da u vetrovitom vremenu brzina širenja je takva da je veoma teško na manjoj daljini izraditi sigurne perpreke vatri. Lokalizacija se postiže presecima u šumi koji se dobijaju obaranjem stabala, zasecanjem grana, čišćenjem i okopavanjem terena i kvašenjem vodom. Stabla se po pravilu obaraju uvek prema vatri jer bi obaranje na drugu stranu moglo da prenese vatru a osim toga samo obaranje stabla donekle utiče na ugušivanje i zaustavljanje vatre.
-GAŠENJE KRMNIH USEVA Požari nepokošene trave, trske, žita i drugih poljoprivrednih proizvoda nazivaju se poljskim požarima. Uzrok ovih požara najčešće je nepažnja, a zatim varnica iz lokomotiva i drugih mašina i drugo. Obzirom da se ovde radi o požaru na otvorenom prostoru (sl.br. 96.) njegovo širenje razvija se velikom brzinom a naročito kada duva vetar. Od ovih požara mogu doci u opasnost i biti ugroženi i drugi objekti kao što su barake, naslage drva, magacini, skladišta lako zapaljivih tečnosti i dr.. Širenje požara obicno se zaustavlja na taj način što se zapaljene površine opkole praznim prostorom, u vidu odbrambene lineje u dovoljnoj širini, da bi se onemogućilo prelaženje vatre preko te linije. Nepokošeno žito se može pokositi i to počevši od one strane na kojoj je upravljeno širenje vatre a zatim sa svih strana. Ovaj otkos zatim treba očistiti od trave i strnike zaoravanjem ili okopavanjem. Ako je u pitanju požar manjeg obima vatra se može ugasiti, ako je u pitanju trava i korov, udaranjem metlarica (sl.br. 97) ili zelenim granama, lopatama, zatrpavanjem zemljom, tapkanjem
Sl.br. 96. Poljski požari
Sl.br. 97. Gašenje poljskih požara metlaricama
69
Ako imamo dovoljno vode za gašenje i pristupne puteve, gašenje se može uspešno obaviti rasprskavajućim mlazom vode. Kada gori trska, u velikim površinama, gašenje i lokalizacija su otežani, a ponkad se i ovde može primeniti paljenje protiv vatre imajući u vidu ono što je rečeno po tome pitanju kada je govoreno o šumskim požarima. Za gašenje većih požara takođe trebamo veliki broj ljudi i raznog poljskog alata. Za izviđanje i gašenje ovih požara mogu se koristiti avioni i helikopteri. -GAŠENJE POŽARA NA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA Uzroci požara na seoskim gazdinstvima su veoma različiti, a opasnost velika, obzirom na vrstu objekta i smeštaj stočne hrane. Na seoskom gazdinstvu požar može zahvatiti zgrade za stanovanje, štale, poljoprivredne proizvode, druge zgrade i radionice. Sve ove zgrade mogu biti građene od drveta, a često su pokrivene zapaljivim materijalom. RGP kod ovih požara organizuje lokalizaciju požara tj. da vrši odbranu susednih objekata. Radi postizanja tog cilja treba iskoristiti sva sredstva i mogućnosti koje RGP - u stoje na raspolaganju. Opasnost i širenje požara će naročito biti pojačano kada duva jak vetar a nema dovoljno vode i sredstava za gašenje požara. Za sprečavanje širenja požara i odbranu, treba primeniti prskanje i kvašenje, pokrivanje mokrim ponjavama i ciradama, zatvaranje svih otvora, prozora, baxa, vrata i slično i otklanjanjem zapaljivog materijala. Ovaj posao treba organizovati tako da se iskoriste sve mogućnosti, pri čemu treba angažovati i ljude iz dotičnog gazdinstva ili mesta. Ako su u opasnosti ljudski životi ili je ugrožena stoka, akcija spasavanja treba da bude brza i odlučna, jer je širenje požara veoma brzo. Kod gazdinstva koja raspolažu sa mašinskim parkom treba naročito voditi računa da se spreči širenje požara prema prostorijama ili zgradama u kojima se nalaze ove mašine ili gorivo i mazivo (nafta, benzim i dr.). Ako na gazdinstvu postoje i radionice, a naročito za preradu poljoprivrednih proizvoda i meljavu, kod gašenja treba voditi računa o osobenostima situacije i evntualnoj opasnosti, kao što je kod mlinova opasnost ekpslozije a i u drugim radionicama gde se stvara velika prašina.. U ovakvim slučajevima treba primeniti rasprskavajući mlaz vode i nastupati oprezno i obazrivo. U ovim radionicama mogu se takođe naći i čelične boce sa komprimiranim gasovima koje mogu predstavljati veliku opasnost.
70
15.GAŠENJE POŽARA EKSPLOZIVNIH MATERIJA, ZAPALJIVIH TEČNOSTI I GASOVA -GAŠENJE POŽARA EKSPLOZIVNIH MATERIJA Eksplozivi imaju drugacije osobine, nego što imaju gorive materije. Eksploziv koji se zapalio može da gori i bez kiseonika i vazduha. Kod gašenja požara eksploziva mora se voditi računa o sledecem: Eksploziv sadrži kiseonik koji je potreban za gorenje, kod gorenja oslobada se velika količina toplote, nastaje snažan pritisak i pojavljuju se nitrozni gasovi koji su izuzetno opasni i lagano zagrevanje eksploziva prelazi vremenom u eksploziju koja nadaleko raznosi leteće delove eksplozije, municiju, delove objekta. Pripreme za gašenje moraju biti usklađene sa uputstvima i iste mora da zna odgovorno lice objekta gde se interveniše (vrsta eksplozije i municije koji ugrožavaju prostor, količine i mesta uskladištenja, mogućnost prilaza, mogućnost uklanjanja iz opasnog prostora, mesta gde su uskladišteni upaljači ukoliko na njih deluje toplota ili dođe do udarca i dr.). Napad se izvodi što brže, a vatrogasci koriste sve prirodne i veštačke zaklone. Vozila i oprema takođe se štite zaklonima. Ukoliko je požar u razbuktaloj fazi i obuhvatio eksploziv, vatrogasci moraju da deluju iza zaklona sa jakim vodenim mlazevima koje pokušavaju da usmere na požar ili hlađenje objekta koji su neposredno ugroženi. Ukoliko je požar vec zahvatio eksploziv koji je odložen u metalnoj ili drvenoj ambalaži, vodenim mlazevima prvo gasimo drvene a hladimo metalne kutije. -GAŠENJE POŽARA NADZEMNIH REZERVOARA Rezervoari za smeštaj zapaljivih tečnosti mogu biti podzemni, poluukopani i nadzemni. Izrađuju se najčešće od metala i armiranog betona i mogu biti različitih zapremina. Rezerovari mogu biti različitog oblika (kružni, sferni). Svi rezervoari na sebi imaju odgovarajuću pripadajuću opremu i instalacije. Takođe na svim rezervoarima postoje manje ili više ugrađeni sistemi za zaštitu od požara. Do požara rezervoara može doći iz više razloga. Pri prisustvu vetra gorenje se znatno pojačava, dim i plamena baklja se naginju na stranu (sl.br. 82b), usložava se situacija na požaru povećava verovatnoća širenja požara na susedne rezervoare i objekte. Često puta može doći do dezorijentacije i paralisanja taktičkih dejstava VJ.
71
b.
Sl.br. 82a. Situcija pri požaru u rezervoaru a.pri odsustvu vetra
Sl.br. 83. Prenos toplote na susedne rezervoare
Temperatura plamena zavisi od vrste derivata nafte i kreće se od 1000 do 1300oC. Pojave koje se vrlo često dešavaju pri požarima zapaljivih tečnosti su kipljenje i erupcija. Zapaljive tečnosti se u zavisnosti od toga da li se temperatura sa površine tečnosti prenosi u dubinu dele se u dve grupe. Prva grupa, u kojoj se temperatura u sloju uopšte ne menja po vremenu (špiritusi, aceton, benzol, kerozin, dizel - gorivo), a na površini gorenja je temperatura približna temperaturi ključanja. Druga grupa (sirova nafta, benzin, mazut). Gde tečnosti provode temperaturu sa površine u sloj tečnosti. Pošto u ovim tečnostima postoji voda u vidu taloga na dnu rezervoara ili u vidu emulzije, vremenom usled povećanja temperature sloja tečnosti (može i preko 100 oC) dolazi do zagrevanja i ključanja vode. Pare vode koja ključa, zapenjuju zapaljenu tečnost, koja se preliva preko oboda rezevoara i dolazi do kipljenja. Prilikom kipljenja povecava se temperatura plamena do 1500 oC, visina plamena uvecava se za 2 - 3 puta i toplotni fluks raste nekoliko puta. Za gašenje požara u rezervoarima pomocu vatrogasnih vozila i tehnike primenjuju se: voda za zaštitu i hlađenje zapaljenih susednih rezevoara, prah i inertni gasovi; mešanje zapaljivih tečnosti; vazdušno - mehanička pena (niske ili srednje ekspanzije). Voda se u vidu magle primenjuje za gašenje pojedinih vrsta zapaljivih tečnosti i to u manjim količinama. Prah se primenjuje za gašenje požara u rezervoarima sa zapaljivom tečnosti najčešće u kombinaciji sa penom i to u rezervoarima manje zapremine. Mešanje zapaljene tečnosti svodi se na to da se površinski sloj zapaljene tečnosti hladi na račun mešanja sa nižim hladnijim slojevima do temperature ispod temperature samopaljenja.
72
Osnovno sredstvo za gašenje požara zapaljivih tečnosti posebno nafte i naftnih derivata je pena niske i srednje ekspanzije. Danas se u VJ primenjuju uglavnom tri postupka nabacivanja - ubacivanja pene u goruće rezervoare: gašenje požara preko stabilnih i polustabilnih sistema za gašenje požara penom koji postoje kod većine rezervoara veće zapremine; gašenje požara kroz sloj goriva pomoću specijalne opreme rezervoara; gašenje požara preko oboda rezervoara pomoću mlaznica i topova za penu; ispumpavanje tečnosti iz rezervoara koji gori u drugi rezervoar. Prilikom ubacivanja pene kroz sloj zapaljive tečnosti (sl.br. 84.), pena se pri pokrivanju površine tečnosti manje raspada od uticaja visoke temperature (ne prolazi kroz zonu plamena), što se dešava prilikom nabacivanja pene preko oboda rezervoara. Ovaj način gašenja zahteva specijalnu ugrađenu opremu na rezervoaru i još nije našao primenu u Republici Srbiji.
Sl. br. 84. Ubacivanje pene kroz sloj zapaljene tečnosti
73
U praksi je najrasprostanjeniji način gašenja požara zapaljivih tečnosti u nadzemnim rezervoarima nabaciavanje pene preko oboda rezervoara direktno na goruću površinu.
Sl.br. 85. Izgled krova rezervoara posle nastanka požara (eksplozije)
a) krov u unutrašnjosti rezervoara
b) krov van rezervoara
-GAŠENJE POŽARA PUMPNIH STANICA Pumpne stanice za snabdevanje vozila gorivom su locirane u gradskom jezgru i u blizini zgrada. Pumpne stanice na ulazu u garaže, uz određene industrijske objekte i sl. dodatno usložavaju akciju nastupa vatrogasnih jedinica. Požar na pumpi može biti uzrokovan direktnim nastupom požara u okviru prostora pumpe ili širenjem sa susednih gorivih površina. Dežurni radnici gase požar raspoloživim sredstvima na licu mesta, a nastup ekipa je isti kao kod gašenja nafte. -GAŠENJE POŽARA ZAPALJIVIH TEČNOSTI I GASOVA Zapaljive tečnostiu vidu tečnih goriva, sirovina ili gotovih proizvoda imaju široku primenu kao pogonska goriva u industriji, energetska goriva u laboratorijama, sredstva za podmazivanje, rastvaranje i sl. Kod požara gorivih tečnosti mogu nstati sledeće situacije: - požar na površini razlivene tečnosti - eksplozija smeše para, tečnosti i vazduha unutar neke konstantne zapremine - požar u obliku baklje Požar razlivene tečnosti se javlja u slučaju curenja ili prolivanja tečnosti po određenoj površini. Ako se tečnost zapali, proces će se nesmetano odvijati 74
dok ima gorive materije ili ako se razvija unutar nekog zatvorenog prostora. Za proces gorenja je potrebno pored gorive materije i određena zapreminska koncentracija kiseonika. Ako dođe do eksplozije rezervoara, zapaljena tečnost se razliva po okolnim površinama i prenosi požare dalje. Unutar praznog rezervoara se zadržavaju gasovi. Kod pojave iskre ili plamena dolazi do eksplozije. Pare mogu goreti u vidu plamena i kod ventila cisterne. U slučaju cisterni sa lakozapaljivom tečnošću, koncentracija pare je veća od gornje granice eksplozivnosti te se zbog nedostataka kiseonika u cisterni požar neće preneti unutar nje. U zavisnosti od gore navedenih načina odvijanja procesa gorenja, upotrebljavaju se sredstva za gašenje koja brzo i efikasno prekidaju požar. Osnovna sredstva su fluorosintetička, fluoroproteinska i fluorohemijska pena i prah. Voda se može koristiti, ali u obliku vodene magle, pri čemu se iznad gorive materije stvara sloj vodene pare. Voda se koristi i za hlađenje susednih rezervoara od prenošenja toplote. Gorivi gasovi bilo da se skladište ili transportuju određenim cevovodima, su oni koji se nalaze pod određenim pritiskom. Usled nekontrolisanog isticanja i pri pojavi iskre, varnice ili nekog drugog izvora doći će do pojave gorenja koje se evidentira pojavom baklje. Baklju ne treba gasiti već osigurati mesto pojave baklje i pokušati sa zatvaranjem ventila kojim se reguliše isticanje gasa. Obavezno treba vršiti hlađenje sistema. Ukoliko je požar nastao u okviru nekog zatvorenog prostora, najefikasnije rešenje je ubacivanje nekog inertnog gasa ili halona. Sve vreme treba imati na umu da može doći do pojave eksplozije, a ona se javlja kada je pritisak u sudu u kome se nalazi gas manji od atmosferskog pritiska, pa se plamen usisa u sud izazivajući trenutnu eksploziju. U ovom slučaju boce treba hladiti sa odgovarajućeg bezbednog rastojanja uz evakuaciju gorive materije iz okolnog prostora.
16.GAŠENJE POŽARA MATERIJA KOJE TEŠKO GASE
SE
-GAŠENJE POŽARA UGLJA Samopaljenje uglja je česta pojava, bilo da je ugalj uskladišten u zatvorenom ili na otvorenom prostoru. Gašenje uglja je težak i komplikovan zadatak, jer je teško zahvatiti i pogasiti skrivena žarišta vatre koja se nalazi duboko u naslagama uglja. Ako je ugalj na otvorenom prostoru situacija je donekle povoljnija zbog manje opasnosti od ugljen-monoksida i dima. Ako je ugalj smešten u podrume, gašenje je otežano zbog prisustva velike količine ugljen-monoksida i nagomilavanja toplote. Ulaz u podrumske prostorije bez zaštitne opreme (izolacionih aparata ili zaštitne maske sa specijalnim cedilom koje štiti od ugljen-monoksida), predstavalja veliku 75
opasnost. Zadržavanje i rad u podrumu je otežan zbog visoke temperature i prašine koja se javlja pri prebacivanju uglja. Razlikuju se dva slučaja gorenja uglja: požar uglja koji gori plamenom sa velikim površinama užarenih naslaga uglja, požar uglja bez plamena i bez užarenih naslaga tako da je masa uglja zagrejana do izvesnog stepena pri čemu se javlja dim i ugljen-monoksid (žarišta se nalaze u dubini naslaga i mogu se nalaziti na više nezavisnih mesta). U prvom slučaju gašenje se ostvaruje vodom, raspršenim mlazom, a ako je požar zahvatio velike količine uglja i natapanjem vodom. Kada je požar ugašen, potrebno je da se ugalj izbaci iz podruma da bi se rashladio i osušio. Ovaj ugalj treba što pre utrošiti. U drugom slučaju gašenja vodom nije potrebno, jer je dovoljno da se ugalj prebaci u druge prostorije gde će se rashladiti da bi se kasnije mogao vratiti na svoje mesto. Za gašenje požara u ovom slučaju, u slučaju potrebe, mogu se koristiti specijalne (koplje) mlaznice. Za gašenje požara uglja može se vrlo efikasno primeniti prodorna voda koja lakše prodire do skrivenih žarišta vatre. -GAŠENJE POŽARA GUME Industrija gumenih proizvoda ima za osnovu sirovi kaučuk, stare gume i druge sirovine. Pri proizvodnji gume veoma često se koriste razni rastvori, među kojima i laki benzini. Širenje požara u industriji gume ide velikom brzinom, uz pojavu visokih temperatura, dima i velikih količina štetnih gasova. U prostorijama gde se upotrebljavaju lako zapaljive tečnosti, za gašenje požara treba uvek primeniti penu ili prah. Guma se inače gasi vodom, ali su potrebne velike količine. Pri gašenju treba koristiti izolacione aparate i ličnu zaštitnu opremu. Materiju treba dugo hladiti da bi se postiglo potpuno gašenje. Pošto zbog visoke temperature plamen može lako da se prenese na krovnu konstrukciju, treba predvideti odgovarajuće sange da se ova opasnost u početku otkloni. Gašenje velikih deponija starih guma predstavlja poseban problem VJ. Ovi požari mogu trajati veoma dugo, visoka temperatura i produkti sagorevanja mogu ugroziti okolinu. Za gašenje požara koriste se jaki vodeni mlazevi i topovi. U pojedinim slučajevima može se primeniti i teška pena. Za uspešno gašenje potrebno je obezbediti velike količine vode. U dogašivanju i rasturanju ovih požara angažuje se građevinska operativa (buldožeri, rovokopači). -GAŠENJE POŽARA SLAMA Uzrok ovih požara najčešće je nepažnja od pušenja, igra dece i dr. Požar kamara sena i slame je uvek požar na otvorenom prostoru. Ovo uslovljava veoma brzo gorenje i širenje požara i veliku opasnost za susedne kamare ili zgrade. Zračenje toplote, kada je kamara u plamenu, je naročito veliko tako da će se biti teško približiti i sprečiti dalje širenje požara. Kada duva jak vetar situacija može biti kritična i samo snalažljivost i pravilno organizovana akcija gašenja može sprečiti širenje požara. Kod ovih požara mora se uvek 76
uzeti u obzir pravac vetra tako da akcija gašenja uvek otpočne od kamara koje su poslednje u pravcu vetra a sa kojih ce vatra najpre da se prenese na susedne kamare ili zgrade. Kvašenjem i pokrivanjem mokrim ponjavama i ciradama susednih kamara zaštićuju se od požara. Ugroženi zapaljivi materijal, ako je moguće uklanja ispred vatre. Izuzetno kod nedostatka vode mogu se ugrožene kamare pokriti i penom radi zaštite od vatre. Ovde takođe treba koristi i kofe i burad sa vodom, metlarice za gašenje varnice i početnog gorenja i sve ostalo što se nađe pri ruci. Samo gašenje sena i slame skopčano je sa dugim radom na postepenom skidanju, razgrtanju i rasturanju kamara uz obilno kvašenje sena i slame rasprskavajućim mlazom i detaljno gašenje. Ovde se svakako koriste vile za skidanje i prevrtanje sena i slame. Svu slamu i seno treba više puta prevrnuti i dobro je pokvasiti. Punim mlazom vode može se gasiti unutrašnje žarište preko načinjenih kanala tako da mlaznicu možemo da uvučemo u otvore kanala ili korišćenje koplje mlaznica. Opasno je i treba najstrožije zabraniti penjanje na vrh kamara sa slamom, jer ove su često iznutra izgorele te se vatrogasac može odjednom, propadanjem u kamaru, naći u vatri. Dugačke kamare, a naročito ako nemamo dovoljno vode treba uvek presecanjem odvojiti na dva dela kako bi se spasao bar jedan deo kamare. Po završenom gašenju, ako je potrebno, može se ostaviti straža koja će da osmatra zgarište kako bi mogla eventualnu pojavu vatre u zacetku da uguši. -GAŠENJE POŽARA PLASTIČNIH MASA U današnje vreme plastične mase imaju veoma široku primenu u svakodnevnom životu, a najveću pri izradi ambalaže, u građevinarstvu a naročito u elektro industriji. Postoje dve vrste plastičnih masa: termoplastične mase (polivinilhlorid PVC, polietilen, polipropilen); termostabilne mase (bakelit, poliuretan, ultrapas, najlon, perlon i td.) Termoplastične mase: Najznačajniji predstavnik ovih masa je PVC polivinilhlorid. Ima veoma široku primenu u građevinskoj i elektroindustriji (koristi se pri izradi raznih vrsta cevi, podova, za izolaciju kablova i td.). Karakteristika ovih vrsta plastičnih masa je ta što pri odredenim temperaturama i pritisku prelazi u tečno stanje i u takvom stanju se lije u kalupe, zatim pri hladenju očvrsnu i predmet zadržava željeni oblik. Ovaj postupak je moguće ponavljati i zbog toga im je dat naziv termoplastične mase. Termostabilne mase: Ove mase su i dobile naziv po njihovoj karakteristici da se samo jednom mogu dovesti u stanje plastičnosti (pri određenoj temperaturi i pritisku) da bi se izradio željeni predmet. Ponovni postupak dovođenja u stanje plastičnosti ovih masa nije moguć. Pri izradi predmeta od plasticnih masa pored smole kao osnovnog sastojka dodaju se i razna punila u svojstvu plastifikatora, stabilizatora i katalizatora. Pri požaru plastične mase se razlicito ponašaju što zavisi od samog sastava plastične mase.Termoplastične mase se pri požaru razlivaju što utiče na brzinu širenja požara. Prilikom gorenja plastičnih masa stvara se velika količina crnog, gustog dima u kome se nalaze otrovni sastojci kao što su ugljen monoksid, 77
hlorovodonična kiselina, cijanovodonična kiselina i td. Jedan kilogram plastične mase u proseku razvije 10 - 15m 3 dima. Pri gorenju se takođe stvara velika količina toplote što otežava gašenje požara i dovodi do rušenja krovnih konstrukcija. Za gašenje ovih požara koristi se voda, pena, halon, može se koristiti i prah ali samo za prigušivanje požara. Voda se koristi u vidu punog i rasprskavajućeg mlaza. Raspraskavajući mlaz štiti od toplote i apsorbuje otrovne gasove, a vodena magla se koristi u prostorijama za presovanje i izradu predmeta, obzirom da je tu manje požarno opterećenje. Pena se takode koristi u pogonima za izradu predmeta od plastičnih masa, radi prisustva raznih ulja i maziva koja se koriste pri izradi. Pri dolasku na lice mesta RGP dužan je da: utvrdi ugroženost ljudstva; utvrdi puteve evakuacije; utvrdi mesto požara; ustanovi koja vrsta plastične mase gori; ustanovi mogućnost širenja požara; -GAŠENJE MATERIJA KOJE SE TEŠKO GASE (Na, Al, P, S, celuloid, kalcijum karbid) NATRIJUM. Pripada grupi čvrstih gorivih materija i nosilac je brojnih opasnosti od požara. To je srebrnast metal, veoma je mek. Pri zagrevanju se lako pali pri temperaturi od 300 oC, i ima izražen afinitet prema kiseoniku, zbog čega se čuva u sudu sa petrolejom i što dalje od kiselina i zapaljivih materija. Malo se upotrebljava u elementarnom stanju već u obliku jedinjenja. Sredstva za gašenje: grafit, suvi pesak i prah klase požara "D". ALUMINIJUM. Pripada grupi čvrstih materija sa izraženo metalnim karakterom. Što su veći komadi aluminijuma, opasnost od požara je manja i obrnuto. Oslobađa pri zagrevanju veliku količinu toplote, uz intezivan plamen. Smeša aluminijuma u prahu i oksida metala sagoreva eksplozivno. Neorganska jedinjenja aluminijuma su opasna sa stanovišta izbijanja požara, dok se organska jedinjenja pale na vazduhu i pri normalnim temperaturama, burno reaguju sa kiselinama, bazama i alkoholima. Sredstva za gašenje: grafit, suvi pesak. FOSFOR. Poznate su dve vrste fosfora: beli i crveni. Beli fosfor lako oksidiše, lako se pali u dodiru sa kiseonikom iz vazduha pri čemu oslobada fosforpentoksid. Pri sagorevanju je moguće rasprskavanje upaljene mase. Izaziva pekotine. Čuva se i transportuje pod vodom. Crveni fosfor je manje opasan, ali se moraju preduzeti iste mere zaštite. Gašenje, potapanjem fosfora u vodi, prekida proces gorenja da bi sušenjem taj proces ponovo nastupio. Za gašenje treba koristiti rastvor razredenog bakra sulfata ili velikih količina vode. SUMPOR. Pripada grupi čvrstih gorivih materija. Ne rastvara se u vodi i alkoholu. Ukoliko se zagreje do temperature do 200 oC dolazi do samo paljenja. sagoreva bleštavim plamenom sa dosta dima i nadražuje oči i organe disanja, što nalaže obaveznu primenu izolacionih aparata. Požar treba gasiti raspršenim mlazom vode ili vodenom maglom, a može i penom. CELULOID. Pri gorenju oslobađa toksične produkte, uz razvoj visokih temperatura. U uslovima sagorevanja se javljaju ugljendioksid, ugljen-moniksid, azot, cijanovodonična kiselina i pare kamfora. Temperatura gorenja celuloida iznosi 1.700oC, a gori i u vodi bez plamena, uz razvoj otrovnih gasova. Za 78
gašenje se koristi voda, punim mlazom se razara sloj pokoriće i tako razbijeno žarište se hladi. Obavezna je upotreba zaštitne opreme. KALCIJUM KARBID. Pripada grupi čvrstiih gorivih materija. Sa vodom reaguje uz razvijanje zapaljivih i eksplozivnih gasova. Veoma je hidroskopan. Temperatura paljenja je 2300oC. Mora biti obezbeden od vlage. Ne treba koristiti vodu već suva sredstva za gašenje, sa oderđenog bezbedonosnog rastojanja, zbog hidroskopnih osobina i oslobađanja acetilena.
17.GAŠENJE POŽARA U OTEŽANIM USLOVIMA -NEDOSTATAK VODE ZA GAŠENJE Nedostatak vode za gašenje požara zahteva posebnu organizaciju i pred rukovodiocem se javlja problem obezbeđivanja dovoljne količine vode. U tom slučaju rukovodilac intervencije organizuje izviđačku grupu koja treba da obiđe teren radi pronalaženja izvorišta vode u okolini. Voda se do mesta intervencije najčešće doprema vatrogasnim vozilima, ali se dopremanje može vršiti i autocisternama drugih preduzeća, relejnim snabdevanjem vatrogasnim pumpama, a pnekad i lančanim putem pomoću drugih posuda. Radi racionalnijeg korišćenja vode i pritisak na pumpi je umanjen. Kada je slab pritisak vode na hidrantu, rukovodilac intervencije može da naredi isključenje okolnih potrošača radi povećenja pritiska. -GAŠENJE POŽARA PRI NISKIM TEMPERATURAMA Niske temperature u zimskom periodu bitno otežavaju rad vatrogasnih ekipa. Pored niske temperature, zimski period često karakteriše jak vetar, vejavica i sneg. Vetar sa snegom smanjuje vidljivost čime se usporava kretanje vozila, a istovremeno se povećava razvoj požara. Poledica i neprohodnost puteva smanjuju manevrisanja vatrogasnih vozila što otežava akciju gašenja. Često je teško pronaći hidrantske nastavke koji su uglavnom zatrpani snegom. Sve ovo zahteva posebne pripreme koje vatrogasne jedinice moraju da obave. Pripreme se odnose na obezbeđivanje potrebnog alata i druge opreme koja je neophodna za rad u zimskim uslovima kao i na opremanje vozila za zimaki režim rada. Potrebno je pripremiti veći broj lopata, lanaca za vozila, sredstva za poodmrzavanje hidranata i posipanje zaleđenih puteva. Za uspešan rad vatrogasne tehnike treba preduzeti odgovarajuće mereza održavanje motora i njihovo pravilno funkcionisanje. -GAŠENJE POŽARA PRI JAKOM VETRU Jak vetar nepovoljno utiče na razvoj požarana otvorenom prostoru jer znatno pojačava gorenje i doprinosi brzom širenju vatre. Kod otvorenih požara on razbacuje ugarak i iskre po okolini, tako da se mogu pojaviti još mnoga žarišta. Akcija prati pravac širenja požara koji diktira vetar. Mora biti usmerena prema najopasnijim mestima radi lokalizacije požara. Žarište se gasi na taj način što se najjače snage grupišu u pravcu širenja požara, tj.za vetrom. Iz 79
istog pravca se dejstvuje punim mlazom. Da bi se sprečilo širenje požara, treba gasiti i žarište sa strane raspršenim mlazevima. Kako postojivelika mogućnost prenošenja vatre putem iskri, ugaraka, moraju se predvideti rezervne snage za gašenje novonastalih požara. Takođe treba organizovati ekipe koje će imati stražarsku kontrolnu funkciju sa ciljem zaštite okolnih objekata. -GAŠENJE POŽARA NOĆU Karakteristika požara nastalih noću je da zbog kasnog otkrivanja, a samim tim i dužeg vremena slobodnog razvoja poprimaju velike razmere, što umnogome komplikuju akciju gašenja. Tada je otežan i rad vatrogasnih jedinica zbog slabe vidljivosti. Najčešće je teško doći do objekta koji je zapaljen zbog slabe vidljivosti. Najčešće je teško doći do objekta koji je zapaljen i veoma se teško ulazi u objekat jer je obično zaključan. Za gašenje požara noću, neophodna je upotreba savremenih sredstava za osvetljenje. Ručne akumulatorske lampe i noseći reflektori znatno olakšavaju rad prii gašenju požara noću. Kod većih požara neophodno je korišćenje i prevoznih i prenosnih agregata za proizvodnju električne energije. Od izuzetnog značaja je i međusobna komunikacija učesnika u akciji radio – vezom, kako bi se u uslovima smanjene vidljivosti imala što potpunija informacija o toku intervencije.
18.KONTROLA DIMA PRI POŽARU -KONTROLA KRETANJA DIMA PRIRODNIM PUTEM Odimljavanje prirodnom konvekcijom, bazira se na fizičkim zakonima razlike temperature stvorenog dima i temperature vazduha u početnoj fazi požara. Dima tada plovi kroz prostoriju i kao specifično lakši ispunjava prostor iznad plafona objekta. Ako u tom trenutku otvorimo neki od otvora u gornjem delu objekta, cela količina dima težiće da izađe izvan prostorije Odimljavanje prirodnom konvekcijom se postiže otvaranjem otvora na najvišoj etaži (ako je u pitanju višespratnica) ili pri otvaranju prostora blizu plafona ako se radi o prizemnom objektu. Kod višespratnice, kada dim napuni ceo stepenišni prostor od prizemlja do najviše etaže, otvaraju se otvori na najvišoj etaži i na taj način vrši prirodna konvekcija dima, a ne po svim etažama na stepenišnom prostoru. -PRINUDNO PROVETRAVANJE OBJEKTA Kada prirodnim provetravanjem ne možemo izvršiti kontrolu kretanja dima, koristimo elemente prinudnog provetravanja objekta. Prinudno provetravanje možemo izvršiti na sledeći način: 80
-
odsisavanjem dima iz zadimljenog prostora uduvavanjem svežeg vazduha u zadimljeni prostor
Vatrogasne ekipe odimljavanje i smanjenje toplote ostvaruju korišćenjem mobilne opreme. Ovim se postižu sledeći efekti: -
smanjenje temperature unutrašnjosti objekta smanjenje koncentracije dima i drugih štetnih produkata gorenja povećava vidljivost prostora umanjenje materijalne štete
Mobilna oprema za odimljavanje radi na principu potpritiska i natpritiska. Uređaji mogu biti na elektropogon, hidropogon ili sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Kod prizemnih objekata i podrumskih objekata primenjuje se odimljavanje potpritiskom. Ventilator se postavi na ulazu u prostoriju, cev se postavi u prostoriju i ventilator uključi. Potrebno je još i otvoriti prozor u prostoriji jer će vazduh koji ulazi gurati dim napolje. Kod odimljavanja natpritiskom, ventilator se postavlja ispred ulaznih vrata u prostor gde je intenzivan razvoj produkata gorenja i njegov položaj mora biti takav da kupasta struja sveže ubačenog vazduha u potpunosti zatvori ulazni otvor. Standardno rastojanje ventilatora od ulaznih vrata je 3 metra. U slučaju zadimljenja hodnika otvara se najviši prozor, tj. prozor na najvišem spratu. Ova metoda omogućava slobodan ulaz i kretanje vatrogasaca na ulazu u objekat, rad vatrogasaca u struji svežeg vazduha, produkti gorenja nisu uvlačeni u uređaj, mogućnost odimljenja gornjih etaža. -ODIMLJAVANJE VENTILATORA
PROSTORA
POZITIVNIM
PRITISKOM
SA
VIŠE
Odimljavanje objekta pri požaru upotrebom dva ventilatora za ubacivanje svežeg vazduha
Ovom metodom se stvara razlika između spoljašnjeg atmosferskog pritiska i višeg (pozitivnog) pritiska u objektu. Dim i gasovi unutar objekta potiskuju se od strane ubačenog vazduha, koji je pod višim pritiskom, krećući se ka izlaznim otvorima. Iz tog razloga ova metoda nosi naziv "ventilacija pozitivnog pritiska".
81
Pri odimljavanju objekta mora se obratiti posebna pažnja o načinu postavljanja uređaja, izlaznim otvorima, uticaju vetra, kretanju dima kroz objekat i eventualnom ugrožavanju lica zaostalih u objektu.
19.TEHNIČKE INTERVENCIJE -SPAŠAVANJE UGROŽENIH U SAOBRAĆAJNIM NESREĆAMA Saobracajne nesreće sa poginulim i povređenim ljudima su veoma česte. Pri takvim nesrećama, vozila koja su učestvovala u udesu uglavnom su havarisana i prevrnuta na bok ili krov. Putnici u vozilu su obično zarobljeni a delovi tela uklješteni. Situacija se može iskomplikovati ako dođe do isticanja goriva iz rezervoara i eventualnog nastajanja požara.(sl).
VJ u ovim situacijama obično interveniše vozilima sa opremom za tehničke intervencije. Po stizanju na mesto intervencije, prvo se vrši obezbeđenje mesta intervencije. Odmah zatim vrši se spasavanje unesrećenih. Za izvlačenje i spasavanje ljudi iz vozila obično se koriste hidraulične makaze, kojima se vrši odsecanje pojedinih delova automobila, uz praćenje rizika da ne dođe do novih povređivanja osobe koja se spašava. Zarobljeni delovi tela mogu se osloboditi i 82
pneumatskim jastučetom. Jastučić se uvuče imeđu dva tereta, a zatim se napumpa, što dovodi do oslobađanja delova tela priklještenih teretom. Vrlo često za rad na ovim intervencijama koristi se i ručni alat: sekira, kramp, čekici, ćuskija, pijuci, klješta za sečenje metala, dizalice, podmetači i dr. -SPAŠAVANJE IZ RUŠEVINA Pre svega je potrebno utvrditi da li ima unesrećenih ljudi u ruševini (sl.br. 105.), a to se ustanovljava na više načina: dozivanjem, lupanjem predmetima, sondiranjem ili razgovorom sa ljudima koji žive u okolini urušenog obketa. Kada se ustanovi da ima unesrećenih i odredi približna lokacija, pristupa se njihovom spašavanju. Istovremeno je potrebno ustanoviti opasnost za spasioce koji rade u ruševini. Opasnosti potiču od urušenja pojedinih delova zgrade, od električne struje, vode i gasa i tome slično.
Sl.br. 105. Rad spasilaca prilikom rušenja zgrade
Spašavanje iz ruševina sprovodi se uglavnom ručno uz pomoć lopata i pijuka sa kojima treba raditi veoma oprezno. Kretanje po ruševini takode treba biti ograničeno pa treba koristiti sistem lanca. Spasioci moraju biti opremljeni sa šlemovima i rukavicama a zaštita od prašine se sprovodi uz pomoč respiratora i naocara. Sl.br. 106 Prilaz spasioca unesrećenom ispod ruševine
Kada se spasioc približi unesrećenom (sl.br. 106), ukoliko je potrebno, očiste mu se usta, nos i oči od prašine. Mora izviditi na koji način će preneti 83
unesrećenog preko ruševina i zatim pružiti prvu pomoć ukoliko nema zdravstvenog osoblja.
Spasiocima se daju sledeći saveti: pre samog početka rada sagledati položaj (sl.br. 107.),
Sl.br. 107. Moguća mesta pronalaženja unesrećenih u ruševinama zgrada
unesrećenima očistiti prašinu i pesak iz očiju, usta i nosa, pravilno postupati prilikom davanja prve pomoći, obezbediti unesrećenog sa vunenom odećom, ćebadima ili sa limenom pločom, Prilikom uklanjanja delova ruševine treba biti obazriv i pažljiv, proveriti da li su nosila odgovarajuće pripremljena, proveriti na koji način je najbolje preneti unesrećenog preko ruševina i prepreka, 84
prilikom odstranjivanja ruševine voditi računa da se ne izazove dalje rušenje, ukoliko se ruševine uklanjaju ručno, potrebno je da spasioci imaju rukavice, prilikom kretanja preko oštećenih stepeništa sa gornjih spratova, kretati se što bliže zidu, ne izvlačiti drvene predmete i olupine, jer se time može izazvati dalje rušenje, ne doticati električne žice, ne pomicati nepotrebno unesrećenog koji je već dobio prvu pomoć.
-SPAŠAVANJE UGROŽENIH IZ DUBINA Spašavanje ugroženih iz dubina predstavlja posebnu opasnost kako za osobe koje se spasavaju, tako i za same spasioce. Često u prostoru iz koga se vrši spasavanje postoji povećana koncentracija raznih gasova koji mogu biti opasni za ljudski organizam. Akcija traži odgovarajuću opremu i dovoljan broj ljudi. Za spašavanje se koriste mornarske lestve , drvene lestve, užad i druga pogodna sredstva. Sa spasiocima se mora održavati stalna veza kako bi se imao uvid u situaciju i kako bi se dobili podaci o stanju povređenog i mogućnostima njegovog spašavanja. Spasioce treba zaštititi od odrona zemlje ili kamenja izradom odgovarajuće oplate. Dizanje nastradalog kroz otvor vrši se tako što ga opašemo sa dva opasača. Svaki opasač opašemo sa po jednim užetom. Jedno uže je prebačeno preko koturače, a drugo povlače ljudi koji se nalaze iznad jame. Povlačenje mora biti sinhronizovano i ravnomerno kako ne bi prouzrokovalo dodatne povrede. -SPAŠAVANJE IZ LIFTOVA Pravilo je da se obično liftovi ne koriste za evakuaciju ljudi, jer svaka složenija intervencija podrazumeva isključenje dovoda električne energije, a i produkti gorenja u znatnoj meri popunjavaju prostor u kome se lift kreće. Iskustvo je pokazalo da korišćenje lifta u početnom razvoju požara omogućava brzu evakuaciju, pod pretpostavkom da je isključena pojava panike i sprečeno popunjavanje kanala lifta prduktima gorenja. To znači da lift možemo koristiti za evakuaciju samo pod navedenim uslovima, radi njegovog bezbednog korišćenja. Ukoliko se zadese ljudi u liftu, lift treba odmah zaustaviti i bezbedno ljude evakuisati iza njega. -INTERVENCIJE NA VODI, ISPUMPAVANJE VODE Prilikom poplava vatrogasno spasilačkih ekipa je od velikog značaja. Uloga vatrogasaca je u tome da spašavaju materijalna dobra kao i ljudske živote. Pomoću čamaca ljudi se evakuišu na bezbednu površinu. Ukoliko 85
poplave nisu širih razmera, vrši se ispumpavanje vode pomoću prenosnih vatrogasnih pumpi. Za ovaj posao potrebna je veća vatrogasna jedinica. Vatrogasci se mogu sresti sa davljenicima prilikom poplava i ispumpavanja vode. Prva pomoć sastoji se u izbacivanju vode iz unutrašnjih organa davljenika. To se postiže polaganjem davljenika na stomak sa podmetnutim savijenim kaputom, ćebetom ili jastukom ispod stomaka. Pritiskanjem grudnog koša s leđa, a spuštenom glavom davljenika se izbacuje voda iz njega. Posle izbacivanja vode, prva pomoć se primenjuje prema nađenom stanju kod davljenika (disanje, srce, povrede).
20.INTERVENCIJE SA OPASNIM MATERIJAMA -TAKTIČKA DEJSTVA KOD HEMIJSKIH UDESA VJ prilikom havarije prevoznih sredstava ili instalacija sa opasnim materijama imaju zadatak da zaustave isticanje opasnih materija, koje mogu biti različitih osobina (otrovne, agresivne, zapaljive i dr). Za izvršavanje ovih zadataka koristi se posebna oprema. U velikim VJ za ovu namenu postoje posebna vozila (vozila za opasne materije). VJ, takođe, vrlo često moraju vršiti i pretakanje opasnih materija iz cisterni ili postrojenja koja cure u ispravne cisterne. Prilikom rada sa ovim materijama vatrogasci obavezno nose opremu za zaštitu od opasnih materija. Na sl.br. 109. prikazani su neki od vatrogasaca na sprečavanju isticanja i saniranju posledica isticanja opasnih materija Sl. br. 109.
Vatrogasci sprečavaju isticanje opasnih materija
VJ imaju značajnu ulogu prilikom spasavanja imovine i ljudi u poplavama i crpljenjima vode koja može nekontrolisano da ističe usled havarija cevovoda i dr.
86
Sl.br. 110. Angažovanje VJ prilikom velikih poplava
-KISELINE, ACETILEN, AMONIJAK, HLOR, NAFTNI DERIVATI KISELINE. U hemijskoj industriji naročito, a i u drugim granama industrije, je česta primena kiselina. Kiseline se dele prema prirodi na organske i neorganske. Veći broj organskih kiselina pripada zapaljivim materijama, a najveći broj neorganskih kiselina nije zapaljiv. U organske kiseline spadaju: sirćetna, mravlja i druge, a u neorganske kiseline: azotna, hlorovodonična, sumporna i dr. AZOTNA KISELINA HNO3 je bezbojna tečnost koja pod uticajem svetlosti, zbog delimičnog raspadanja postaje žuto smeda. Koncentrovana azotna kiselina se na vazduhu puši. Na organske materije HNO 3 deluje razarajuće tako da se pod njenim uticajem neke organske materije same pale (drvo,slama). Azotna kiselina se danas dobija najčešće oksidacijom amonijaka. Soli azotne kiseline su nitrati, koji su u najvećem broju slučajeva eksplozivni. U blizini uskladištene HNO3 ne smeju da se držati zapaljivi materijali. Ako dode do razlivanja azotne kiseline, moguća opasnost se uklanja razblaživanjem kiseline velikim količinama vode. Razlivena kiselina se ne sme prekrivati organskim materijama. Obavezna upotreba izolacionih aparata. HLOROVODONIČNA KISELINA HCL. je nezapaljiva tečnost, ali njeno prisustvo može biti uzrok različitih opasnosti. HCL je rastvor gasa hlorovodonika u vodi. Bezbojna je tečnost, ili je svetlo žute boje, a na vazduhu se puši. Kada dode u dodir sa različitim metalima, dolazi do njenog razlaganja i oslobađa se eksplozivan gas vodonik. Koristi se u industriji boja, metalurgiji, tekstilnoj industriji. Pare kiselina deluju razarajuće na ljudski organizam, a sama kiselina može uzazvati opekotine na koži. Zaštita adekvatnim odelima i izolacionim aparatima je obavezna. Neutralizacija se vrši vodom ili nekom bazom. SUMPORNA KISELINA H2SO4. je nezapaljiva materija, ali se pri njenom reagovanju sa nekim drugim materijama razvijaju zapaljivi i eksplozivni gasovi. Ona je jedan od naj važnijih proizvoda hemiske industrije. To je uljana bezbojna tečnost. Mnogim materijama ona oduzima vodu, što za posledicu ima njihovo paljenje. Pri reagovanju sa metalima oslobađa se zapaljiv eksplozivan 87
gasvodonik. Sumporna kiselina veoma štetno deluje na ljudski organizam. Ima široku primenu za dobijanje mnogih hemiskih jedinjenja, drugih kiselina, sulfata, u industrji eksploziva i dr. Najefikasnija neutralizacija se vrši peskom ili pepelom, uz obaveznu primenu izolacionih aparata i odela za zaštitu od agresivnih materija. Nabacivanje vode bi uslovilo oslobađanje veće količine toplote u takvom obimu da bi to omogućilo paljenje zapaljivih materija u neposrednom okruženju. SIRĆETNA KISELINA CH3COOH je zapaljiva tečnost. Bezbojna je, karakterističnog oštrog mirisa. Organskog je porekla. Rastvara se u vodi, alkoholu i drugim organskim rastvaračima. 70% rastvor se zove eksencija, a u vrlo razblaženom obliku se koristi za ishranu. Ima nisku temperaturu paljenja i samozapaljenja. NJene pare sa vazduhom grade eksplozivne smeše. Otrovna je u jačim koncentracijama. Rastvori ispod 50% su prakticno nezapaljivi, ali ako budu izloženi toploti, doći će do određene koncentracije para u vazduhu. Slobodno i neograničeno treba koristiti vodu za neutralizaciju, uz primenu izolacionih aparata. AMONIJAK NH3 je zapaljiv i eksplozivan gas. Amonijak je najznačajnije jedinjenje azota. Gas je karakterističnog mirisa, koji izaziva suze. Voda ga dobro apsorbuje uz istovremeno oslobađanje toplote. Sa vazduhom gradi eksplozivne smeše. Duže udisanje amonijaka je smrtonosno. Na vazduhu se teže pali, ali se zato lako pali u zoni vodonika. Dobija se sintezom azota i vodonika u specijalnim uređajima i na visokim pritiscima. Ima široku primenu u proizvodnji veštačkih dubriva, industriji boja, eksploziva i dr. Sredstvo za gašenje je voda ili CO2, uz adekvatnu zaštitu odelima za zaštitu od agresivnih materija i izolujućim aparatima. Vodena magla ima za cilj, da u zoni širenja gasa, isti lepi i spušta na pod i na taj način vrši neutralizaciju okoline.
-GAŠENJE POŽARA RADIOAKTIVNIH MATERIJA Da bi VJ mogle uspešno da intervenišu u tim uslovima, moraju da utvrde radioaktivno zračenje. Radioaktivne materije su u razlicitim agregatnim stanjima. Prilikom gorenja radioaktivnih zapaljivih tečnosti, stvara se mnogo dima pa se obim kontaminacije znatno povećava. Ukoliko se ove materije istope i razliju i ako se zapale, sitni delići se pomešaju sa dimom i gasovima. Radioaktivni sumpor i fosfor su dosta opasni za širenje kontaminacije. Pored lične zaštitne opreme koju vatrogasci nose, kod intervencisanja u radioaktivnoj sredini moraju imati još i sledeću zaštitnu opremu: posebno zaštitno odelo sa kapuljačom, čizme i rukavice, lični dozimetar i detektore sa sondom za otkrivanje izvora zračenja i pomoćna sredstva za dekontaminaciju. Takođe u tim slučajevima koristi se i oprema za označavanje radioaktivnog područja (upozoravajuća tabla, zastavice sa postoljima, znaci za upozoravanje na radioaktivnost, saobraćajne znake za zabranu vožnje, ili znake za obavezan pravac kretanja, kao i svetiljke sa oznakom "radioaktivnosti"). Prilikom dolaska na mesto intervencije RGP- intervenisanja preduzema sledeće mere: određuje prostor i vrši blokadu ugrožene teritorije; određuje prostore gde će biti postavljena vatrogasna vozila; vrši izviđanje ugroženog prostora i vrši procenu širenja požara i opasnosti od kontaminacije okoline; određuje grupe
88
vatrogasaca za rad u kontaminiranoj sredini i za gašenje požara; određuje vrstu sredstva koja ce se koristiti pri gašenju. Požari radioaktivnih materija se gase sa sredstvima koja omogućavaju uspešno gašenje i sprečavaju opasnost od širenja kontaminacije. Voda se u načelu, kod gašenja radioaktivnih materija ne upotrebljava jer oticanjem može proširiti kontaminaciju na nove površine. Pored toga voda može da ošteti uređaje koji štite radioaktivne materije. Prodor kontaminirane vode u kanalizacionu mrežu ima još i druge posledice. Sa ugroženog prostora ili mesta gde je bio požar zbog širenja kontaminacije ne smemo odnositi bilo kakve predmete. Sprave i oprema koja je korišćena na intervenciji mora ostati u kontaminiranoj zoni. Zaštitna azbestna odela, koja štite vatrogasce od toplote i plamena, nisu odgovarajuća jer su porozna i ne obezbeđuju dovoljnu zaštitu od kontaminacije. U tim slučajevima upotrebljavaju se specijalna odela ili lagana odela sa metaliziranim prevlakama. U ugrožene prostore se može ući samo sa izolacionim aparatima (obične maske sa cedilima ne obezbeđuju zaštitu disajnih organa). Za gašenje požara koristi se prah, ugljen dioksid, ako ova sredstva ne mogu da se koriste onda pena i vodena magla.
Gašenje požara na vozilu za prevoz radioaktivnih materija
-MERE ZAŠTITE I DEKONTAMINACIJA Dekontaminacija opreme koja je angažovana na intervencijama sa radioaktivnim materijama vrši se sa raspoloživom tehnikom za gašenje (autocisterne, creva, mlaznice i drugi alat). Odeća i obuća prvo se dekontaminira na mestu intervencije a zatim u stanici za dekontaminaciju. Ako 89
je kontaminaciju prouzrokovao prah za gašenje, usisava se sa odeće usisivačem a zatim pere vodom i deterdžentom za pranje. Jako kontaminiranu odeću šaljemo u stanicu za radiološku dekontaminaciju. Kontaminiranu odeću koja je od gume i sintetike odvajamo od odeće od pamuka i azbesta. Odvajanje se vrši i po stepenu kontaminacije. Pranje odeće se vrši hladnom a zatim toplom vodom i više puta sa većom količinom deterdženta za pranje. Kod jako kontaminirane odeće pored deterdženta upotrebljava se i rastvor limunske kiseline ili drugog hemijskog jedinjenja. Dekontaminacija vozila i tehničkih sredstava vrši se najčešće delimično na kraju intervencije a zatim potpuno u stanici za dekontaminaciju. Mlaznice, izolacione aparate, užad i druga manja oprema stavljaju se u plasticne vreće, zatvaraju i označavaju sa znakom radioaktivnosti. Kontaminirana oprema se stavlja na vozilo sa mokrim crevima, pričvršćuje da ne bi ispala u toku transporta i odvozi do mesta predviđeno za dekontaminaciju. Pre početka dekontaminacije ljudi (sl.br. 102), detektorom se utvrđuju mesta na telu koja su kontaminirana. Vrši se kupanje u toploj vodi sa sapunom ili deterdžentom a koža se trlja sa sunderom. U slučajevima veće kontaminacije koristimo rastvor limunske kiseline ili sode bikarbone. Posebno se mora dobro oprati kosa i ostali delovi tela gde se mogu eventualno zadržati radioaktivne materije
Dekontaminacija ljudi i opreme
90
91
21.TAKTIČKA I PSIHOLOŠKA PRIPREMA VATROGASNIH JEDINICA -FORME I METODE TAKTIČKE PRIPREME Požarno-taktičko osposobljavanje ili obuka, podrazumeva organizovan i permanentan proces obučavanja vatrogasaca, koji ima za cilj podizanje nivoa znanja i veština u upravljanju sredstvima sa kojim raspolažu VJ prilikom izvršavanja zadataka. Obuka se deli na teorijski i praktični deo. Teorijski deo obuke treba da odredi najracionalnije organizacione oblike obučavanja vatrogasaca, VJ i komandira prilikom gašenja požara i drugih intervencija. Praktičan deo obuke ima zadatak da vatrogasce upozna i obuči, sa načinima gašenja požara i intervenisanja na različitim objektima i razlicitim okolnostima. Obuka se organizuje i vrši uz uvažavanje specifičnosti savremenih načina gašenja požara i vrste zadataka koje tom prilikom treba izvršiti. Provera znanja iz pojedinih oblasti vrši se u okviru sistema osposobljavanja i o tome se vodi posebna evidencija. Rezultati ove provere mogu uticati na dalje napredovanje u službi, pohađanje dodatnih kurseva, poboljšanje materijalnog statusa vatrogasaca i drugo. U obuci vatrogasca, a posebno komandira, mogu se koristiti i naučno-tehničke i praktične konferencije, savetovanja ili seminari. Psihološka priprema i obuka vrši se na za tu svrhu specijalno izradenim stazama ili poligonima ili centrima (vatrogasno-poligonskim gradovima). U nedostatku pravih poligona i centara, mogu se pojedini delovi obuke izvoditi i u za te prilike improvizovanim uslovima. Fizička priprema vrši se redovno u svim uslovima (sportskim salama, igralištima, bazenima, stazama sa preprekama i dr.). Redovno se vrše provere psiho-fizičke pripremljenosti svih vatrogasaca sa strogim zahtevima u obavljanju predviđenih radnji. Mnoge metode i radnje koje se izvode u procesu obuke nisu ni malo bezopasne. Iz tih razloga se u svim delovima obuke preduzimaju odgovarajuće mere bezbednosti za ljude i okolinu. -REŠAVANJE TAKTIČKIH ZADATAKA Odabrani objekat treba da bude takav da daje mogućnost simuliranja pretpostavki za taktičko dejstvo vatrogasnih jedinica, tj. maksimalno složenu situaciju koja bi od vatrogasaca iziskivala neprekidnu pažnju, napregnutost, pokazivanje inicijative, stvaralaštva i samostalnosti u radu tokom čitavog trajanja obuke. Prilikom izbora objekta za obuku posebno treba obratiti pažnju na: mesto eventualnog izbijanja požara, način i brzinu širenja požara, moguće razmere zone zadimljenosti i neophodnosti rada sa specijalnom opremom,
92
postojanje uslova za izazivanje opasnosti po ljude, materijalne vrednosti, pretnje eksplozije tehnoloških uređaja ili instalacija, rušenje građevinskih konstrukcija i dr. Nakon definisanja polaznih podataka vrši se osmišljavanje taktičke ideje - zamisli i prelazi na utvrđivanje okolnosti koje vladaju na objektu, pri čemu se njeni elementi mogu podeliti na četiri etape: moment dolaska prve VJ (situacija gde postoje prvi znaci požara, a nakon izviđanja i unutar zgrade), moment dolaska naknadno pozvanih VJ, moment lokalizacije požara, moment likvidacije požara. Završna etapa u razradi požarno-taktičke ideje je utvrđivanje redosleda razmeštaja snaga i sredstava koja će biti angažovana prilikom izvođenja vežbe, pri čemu se određuje redosled njihovog uvođenja u proces gašenja. Izvođenje nastave rukovodilac otpočinje tako što objašnjava teorijske odredbe, izlažući materiju bez vezivanja za neki objekat, vrši proveru znanja iz pređenog gradiva i mere bezbednosti i vrši upoznavanje sa opštim planom objekta. Praktični deo obuke najčešće se vrši po sledećem rasporedu: izlazak na intervenciju (objekat izvođenja vežbe), utvrđivanje predmeta i cilja obuke, proučavanje objekta u operativno-taktičkom smislu, imitacija okolnosti koje vladaju za vreme stvarnog požara, izvođenje taktičkih dejstava pripadnika VJ, prikupljanje snaga i sredstava nakon rešavanja požarno-taktičkog zadatka, povratak u jedinicu. Po završetku vežbe vrši se analiza a zatim zaključivanje o uspešnosti izvedene vežbe. -OPERATIVNE KARTE GAŠENJA POŽARA Operativne karte gašenja požara su izvodi iz najvažnijih sadržaja operativnog plana gašenja požara. One služe za brzo orijentisanje VJ na mesto požara, za procenu nastale situacije, brzo i pravilno organizovanje toka akcije gašenja požara i upotrebu adekvatnih sredstva sa gašenje. Rade se u najmanje dva primerka i nalaze se u komandno-operativnom centru VJ ili stanica koje štite objekte koji su predmet operativnih karti. Operativne karte gašenja požara mogu da se drže čvrstom povezu i zaštićene plastičnim prozirnim omotima. Sastoje se iz dva dela: tekstualnog i grafičkog. Izrađuju se obavezno na formatu A4 ili A3. Razmera crteža se određuje tako da čitav format bude ispunjen. Tekstualni deo operativne karte gašenja požara obuhvata sledeće podatke: 1. Adresa objekta, udaljenost objekta od vatrogasne jedinice, vreme dolaska jedinice na lice mesta i najbliža trasa kretanja; 2. Mikrolokacija i mogućnost prilaza objektu; 3. Mogućnost ulaza u objekat i požarni prilazi; 93
4. Mesta koja treba prioritetno štititi od širenja požara; 5. Upozorenja o mestima gde ne mogu da se upotrebe pojedina sredstva za gašenje požara; 6. Broj spoljnih hidranata, mesta postavljanja, promer i pritisak; 7. Snabdevanje vodom iz otvorenih nalazišta ili rezervoara (ako postoje i kapaciteti), i najbliži mogući izvor snabdevanja; 8. Opasnost od tehnološkog procesa, nacin i uslovi prekidanja tehnolšokog procesa; 9. Požarno opasne materije u proizvodnji, objekti, kiseline, otrovni gasovi, radioaktivne materije, eksploziv (količine, opasnosti i postupak); 10. Broj i vrsta stepeništa i liftova, a posebno požarnih stepeništa; 11. Putevi - pravci evakuacije u objektu (obeleženi, nisu obeleženi), panična svetla, agregati za napajanje električnom energijom (ako postoje); 12. Građevinske karakteristike objekta, krov, meduspratne konstrukcije, zidovi (vrsta materijala), protivpožarni sektori; 13. Visina i spratnost objekta; 14. Mesta za prolaz dima i toplote (ventilacioni kanali, mesta ugradnje i način aktiviranja protivpožarnih klapni i dr.); 15. Snabdevanje električnom energijom (trafo stanice, glavne elektro sklopke, snaga lokacija, mogućnost isključivanja); 16. Stabilni uređaji za dojavu i gašenje požara (vrsta, količina, sredstva za gašenje požara i mesto postavljanja); 17. Prisustvo radnika u proizvodnji i objektu (povremeno, smensko, stalno i broj prisutnih); 18. Organizacija vatrogasne službe (broj ljudi u smeni, važnija oprema, veza sa njima); 19. Spisak stručnih lica i poznavalaca tehnološkog procesa iz objekta, koja mogu da se angažuju u toku intervencije. Tekstualni deo operativne karte prakticno se sacinjava kratkim odgovorima na navedena pitanja - oni elementi koji objekat nema (npr. stabilne sisteme za gašenje požara) ne treba da se unose u kartu. Grafički deo operativne karte gašenja požara se sastoji iz sledecih elemenata: 1. Strelica u pravcu Severa koja pokazuje kartografski smer; 2. Situaciona karta sa dispozicijom svih objekta (ako ih ima više); 3. Površine po kojima je moguć bezbedan i siguran prilaz vatrogasnih vozila i teške tehnike objektu; 4. Prilazi i ulazi u objekte; 5. Lokacije objekta koji mogu da budu ugroženi nastalim požarom, nezavisno od toga da li pripadaju tom preduzeću ili objektu; 6. Označeni putevi za spašavanje i evakuaciju; 7. Stepenište prostorije sa smerom izlaženja i prilazima spratovima, a posebno protivpožarna stepeništa; 8. Liftovski prostori; 9. Lokacija postojećih spoljnih hidranata (po mogućstvu i unutrašnjih); 10. Lokacija otvorenih nalazišta za snabdevanje vodom; 11. Lokacija rezervoara za vodu; 94
12. Osnove spratova, u koliko je objekat višespratni, ako je različit tehnološki ili drugi proces po spratovima, pa je izrada osnove istih neophodna zbog promena taktike gašenja i sredstava za gašenje; 13. Požarni pregradni zidovi; 14. Mesta isključenja gasnih i drugih instalacija u objektu koja mogu da utiču na širenje požara i njegovo gašenje; 15. Mesta ugrađenih stabilnih sistema za gašenje požara; 16. Lokacija požarno-opasnih, otrovnih, eksplozivnih i radio-aktivnih materija u objektu; 17. Lokacija trafostanice (ako postoji) i glavnih elektrosklopki; Grafički deo operativne karte gašenja požara radi se tako da glavni prolaz, odnosno glavni ulaz koji vatrogasci koriste u intervenciji, bude na donjoj ivici lista. Grafički deo operativne karte gašenja požara radi se na listovima sa prethodno uradenom kvadratnom podelom osnove (ili na milimetarskom papiru), na koju se zatim ucrtavaju objekti u naznačenoj razmeri. Na osnovu ovako ucrtanih objekata, moguće je brzo određivanje rastojanja između objekata, kao i veličine samih objekata. Kod ucrtavanja objekata sa više spratova, njihov broj mora da se prikaže (npr. tri podrumske etaže, prizemlje, osam gornjih spratova kao: -3, Pr, +8.). Podaci o sadržaju grafičkog dela mogu da se ispišu jasnim tekstom na samom crtežu ili da se prikažu grafičkim simbolima, prema JUS.J1.220 od 16.12.1981 godine. Ukoliko podaci o sadržaju ili nazivu objekata ne mogu direktno da se upišu, onda se ovi podaci označavaju brojem čije se značenje daje u legendi, koja je sastavni deo grafičkog dela karte. U gornjem desnom uglu grafičkog dela karte ostavlja se jedno polje za unošenje registarskog broja, a u desnom donjem uglu ostavlja se jedno slobodno polje koje služi za označavanje objekata. U grafičkom delu operativne karte za prikazivanje određenih značenja, upotrebljavaju se i boje (plava - voda za gašenje, rezervoari i otvorena nalazišta, žuta - površina po kojoj ne smeju da se kreću vatrogasna vozila, crvena - prostorije i površine sa posebnom opasnošcu), kao i površine određene JUS standardima i odgovarajućim pravilnicima. Operativne karte gašenja požara razraduju se svake godine u okviru vatrogasno-taktičkih vežbi i taktičkih zahteva gašenja požara u objektima. Prikaz grafičkog dela operativne karte za jedan zamišljen objekat dat je na slici br. 55.
95
Sl.br. 55. Grafički deo
operativne karte za jedan zamišljeni objekat
-METODIKA PSIHO-FIZIČKE OBUKE PRIPREME VATROGASNIH JEDINICA Psihološko osposobljavanje je veoma složen vid profesionalnog osposobljavanja i zahteva dosta materijalno-tehničkih sredstava i stručnosti lica koja izvode obuku. Psihološko osposobljavanje vatrogasaca je dosta specifično, jer iste treba obučiti vrlo specifičnim znanjima, (izvođenje praktične nastave, problem verne reprodukcije kako spoljašnih uslova rada, tako i unutrašnjih - psiholoških, to jest onih koji su karakteristični za intervencije koje vrše vatrogasci). Opasnost, rizik i velika odgovornost, koji se tokom gašenja požara ili drugih intervencija u nastavnim uslovima postižu putem imitiranja vatre, visoke temperature, rada u uslovima zadimljenosti i prisustva gasova, u skučenim prostorijama, podrumima, na velikim visinama, i pod opremom za ličnu zaštitu, imaju za svrhu da kod polaznika obuke razviju smelost, samodisciplinu, otpornost prema opasnim faktorima požara, sposobnost da profesionalno obavljaju svoje dužnosti i u uslovima velikih unutrašnjih opterećenja. Psihološka obuka počinje sa individualnom psihološkom obukom svakog vatrogasca, a zatim se prelazi na timsku (grupa, odeljenje, vod) obuku. Prilikom psihološke obuke treba poštovati osnovno metodološko pravilo postupnosti: od jednostavnog ka složenijem, od poznatog ka nepoznatom. Početnici najpre vežbaju u uobičajenim uslovima, da bi se oni potom postepeno usložavali i postali gotovo indentični sa stvarnim.
96
U današnje vreme, u vatrogasnim jedinicama, najširu primenu ima izvođenje praktičnih vežbi na poligonsko-požarnim stazama za psihološku pripremu vatrogasaca. -POLIGONI ZA OBUKU
Poligonsko-požarna staza (sl. br.56.) za psihološku pripremu obuhvata kompleks različitih objekata, prepreka i situacija koje su povezane u jedinstven lanac tako da polaznike obuke stavljaju pred neophodnost da rešavaju složene psihološke zadatke tokom procesa izvođenja određenih profesionalnih operacija. Redovna obuka koja se izvodi na požarnoj stazi kod polaznika treba da oformi: kvalitet psihološko - voljne stabilnosti, samokontrole, odlučnosti, istrajnosti, smelosti, okretnosti, pripremljenosti za neočekivane situacije, izdržljivosti, dovitljivosti, obazrivosti. otpornost prema opasnostima, riziku, neočekivanim situacijama, vatri, dimu, različitim poteškoćama. moć opažanja i navikavanje na rad u napregnutim situacijama. postizanje profesionalnih znanja i veština na spasavanju ljudi u izuzetno opasnim situacijama itd.
97
Sl.br. 57. Izgled varijante vatrogasno-poligonskog grada
Obuka u vatrogasno-poligonskim gradovima (sl.br. 57.) ima sličnosti sa obukom koja se izvodi na poligonsko-požarnoj stazi, ukoliko se raspolaže istim ili sličnim nastavno-poligonskim elementima. Po pravilu, u njima su smešteni vatrogasni toranj, toplotna dimna komora, deo stambene zgrade i drugi elementi. Iako je njihov izbor skoro istovetan u svim vatrogasnim centrima zaštite od požara, on može imati i svojih specifičnosti koje su uslovljene specifičnošću objekata i predmeta koji u datom regionu predstavljaju učestale slučajeve požara. Pored složenih uređaja, na njima moraju biti zastupljeni i jednostavniji radni elementi za izvođenje različitih vežbi sa, na primer, upotrebom mlazeva vode za gašenje uređaja pod naponom električne energije, likvidaciju požara na otvoru cisterne, rad u radnom i radno-zaštitnom odelu, radnom odelu za zaštitu od plamena, opasnih materija itd. Vatrogasno poligonski grad je specijalno opremljen sredstvima za imitaciju (kao što je slučaj sa požarnim stazama za obuku vatrogasaca) i lako može biti pretvoren u požarnu stazu sa vijugavom maršrutom. Osnovna razlika između poligonsko-požarne staze i vatrogasnihpoligonskih gradova je što su ovi drugi opremljeni i administrativnim delom (kancelarije, sale za sastanke, učionice, biblioteke, kuhinja, objekat za simuliranje požara, labaratorije, soba za pružanje prve pomoći kao i prostorije za smeštaj i boravak polaznika obuke. U mnogim mestima vatrogasnopoligonski gradovi, s obzirom na prostor koji zauzimaju i infrastrukturu koju imaju, mogu poslužiti i za obuku vozača i kao mesta za sletanje helikoptera. -ANALIZE INTERVENCIJA Proučavanje nastalih požara i drugih intervencija predstavlja neophodan preduslov za poboljšanje kvaliteta preventivne zaštite od požara, razvoj organizacije zaštite od požara, podizanje nivoa spremnosti VJ i svestranije osposobljavanje vatrogasaca. Svi važniji, značajniji i specifičniji požari, ili druge intervencije, istražuju se od strane ovlašćenih radnika MUP-a, a po potrebi mogu biti angažovani i stručnjaci naučnih i stručnih ustanova. Cilj istraživanja je da se izvrši procena stanja zaštite od požara objekta, utvrđivanje uzroka požara i shodno tome preduzimanje mera usmerenih na unapređenje rada sistema zaštite od požara. Tokom istraživanja i analiziranja požara analizira se organizacija gašenja požara, rad VJ i zaposlenih u objektu, proučavaju se procesi i parametri razvoja požara, uzroci i okolnosti koje su pogodovale širenju požara i dima, ponašanje građevinskih konstrukcija, objekta i instalacija, organizacija radova na spašavanju ljudi, evakuacija životinja i imovine, kao i uzroka nesrećnih slučajeva sa ljudima, efikasnost korišćenja upotrebljenih sredstava, ocenjuju se radni učinci automatskih i poluautomatskih protivpožarnih sistema, priprema i preduzimanje mera usmerenih na poboljšanje organizacije gašenja požara. Prilikom istraživanja požara razmatraju se okolnosti koje prethode požaru, parametri njegovog razvoja, analizira rad VJ, generalizuju dobijeni podaci i pisano se formuliše uspeh intervencije. Osnovni elementi sadržaja analize gašenja požara su: 1. Opis događaja: datum i vreme izbijanja požara, 98
mesto izbijanja požara (mikro i makro lokacija), opis organizacije i stanje mera zaštite od požara u objektu pre izbijanja požara, opis zatečenog stanja prilikom dolaska VJ na požar. 2. Razvoj i gašenje požara: razvoj i širenje požara u pojedinim vremenskim intervalima, kao i maksimalna površina u momentu lokalizacije požara, intervencije radnika i građana do dolaska VJ, vreme dojave, alarmiranja, traženja pomoči, pristizanja i delovanja VJ, izvidanje požara, procena situacije (sagledavanje požarnih sektora i sl.) i donošenje adekvatnih odluka, taktički zahvati, raspored sredstava (privremeni i stalni) pri gašenju požara, sektori rada i dr, intenzitet i stvarni utrošak sredstava za gašenje požara i poređenje sa proračunatim sredstvima za istu situaciju (i na osnovu toga donosi se odgovarajuđi zaključak), količina i vrsta angažovane opreme i tehnike, broj i vreme angažovanog ljudstva (TVJ, IPVJ, JA, DVD, CZ, radni ljudi i građani), otežavajuće okolnosti pri gašenju požara (vetar, opasne i radioaktivne materije, nedostatak sredstava za gašenje, propratne eksplozije, niske temperature, nedostatak snaga i sredstava, nefunkcionisanje sistema veze, nemogućnost prilaza objektu zbog zakrčenja i dr.), rukovođenje gašenjem požara (pojedinačno ili štab gašenja požara), sa posebnim osvrtom na rukovođenje gašenjem ukoliko VJ samo učestvuje u gašenju (kao pozvana). 3. Broj stradalih i materijalna šteta: broj i uzrok stradalih osoba i vatrogasaca (lakše, teže i smrtno) procena materijalne štete (zbog intervencije gašenja - koliko se povećala, odnosno koliko je spašeno). 4. Uzrok požara (saznanja na bazi saradnje sa odgovornim službama). 5. Analiza propusta (saradnja sa drugim službama-podatci pribavljeni od drugih službi): propusti u fazi projektovanja, izgradnje i eksploatacije objekta (lokacija objekta, građevinske i druge tehničke mere zaštite, tehnologija rada, dojava, uređaji i sredstva za gašenje požara, postupanja poslovodnih organa, korišćenje objekata i dr.), propusti koji su uticali na pojavu požara i veličinu požara, propusti kod izvođenja gašenja požara (nepravilan i neadekvatan prijem dojave požara, nepravilno određivanje odgovarajućih snaga i sredstava, neodgovarajuća i neracionalna primena određenih sredstava za gašenje, nestručan rad na požaru, neodgovarajuća taktika gašenja požara, nepravilno postavljena sredstva kod intervencije, pogrešno određivanje glavnih pravaca dejstva, neodgovarajuće i nekontinuirano obezbeđenje dovoljne količine sredstava za gašenje, nefunkcionalan sistem veze i rukovođenja, šteta nastala samom akcijom gašenja požara i dr.) 99
ostala zapažanja. 6. Zaključak (o uspešnosti intervencije): utvrđeno činjenično stanje, predlog mera za eliminisanje uočenih slabosti i propusta kako u preventivnom tako i u operativnom delu. 7. Taktička skica akcije gašenja požara i intervenisanja: svaka analiza gašenja požara kao sastavni deo ima i takticku skicu akcije gašenja požara i intervenisanja, taktička skica analize radi se na istovetan način kao i za školske primere razrade taktičkih zahvatagašenja požara, uz svaku skicu pravi se i legenda sa oznakom i značenjem upotrebljenih simbola na skici, taktička skica akcije radi se na osnovu preseka etaže ili objekta gde je požar izbio i na nju se unose: a) oznake strana sveta, b) smer vetra, c) mesta podzemnih, nadzemnih i zidnih hidranata i rezervoara za vodu, d) raspored vatrogasnih vozila, sprava i opreme za spasavanje, e) raspored armatura i pruga za gašenje požara, f) površina zahvaćena požarom (ova površina se šrafira i najčešće označava crvenom bojom), g) komandno mesto. za veće, složenije i specificnije požare moraju se raditi taktičke skice gašenja za bitne faze razvoja i gašenja požara, a takođe i taktičke skice za posebne sektore gašenja. Kod velikih požara na kojima učestvuje više jedinica, radi se jedinstvena i zajednička analiza za ceo tok gašenja. U jedinicama koje su učestvovale, razrađuje se ceo tok akcije gašenja, sa posebnim akcentom na sektor na kome je jedinica delovala.
22. ANTITERORISTIČKA ZAŠTITA POJAM, MESTO I ULOGA OPASNE MATERIJE I SREDSTVA KOJA SE KORISTE U TERORISTIČKIM NAPADIMA • Opasne materije su hemijska jedinjenja, smeše hemijskih jedinjenja ili hemijski elementi koji poseduju opasnu (štetnu) osobinu, kao što su eksplozivnost, zapaljivost, radioaktivnost, toksičnost ili neku drugu. • Opasne materije i pored činjenice da poseduju opasna svojstva, široko se koriste u svakodnevnom životu (privreda, medicina), gde se njihova svojstva strogo kontrolišu i usmeravaju u korisnu svrhu. • •
Opasna osobina je stalno prisutna u opasnoj materiji, ali se ona ne ispoljava sve dok opasna materija ne dođe u stanje opasnog dejstva. Opasno i štetno dejstvo opasno dejstvo opasnih materija može da se ispoljava kako na živim organizmima, tako i na materijalnim dobrima. Ono može biti direktno, indirektno ili kombinovano. 100
•
Opasne materije i diverzantsko teroristička dejstva su usko povezani jer se za izvođenje diverzantsko – terorističkih dejstava koriste opasne materije. • Za svrhu diverzantsko – terorističkih dejstava koriste se vojni eksplozivi: Trinitrotoluen, trotil (TNT) Pentrit i njegove smeše, kao što je pentolit (smešapentrita i TNT i plastični eksploziv detašit - C Heksogen i njegove smeše kao što je ciklotol – B (smeša heksogena i TNT)ni neki od plastičnih eksploziva sa oznakom “C-2”, “C-3”, “C-4”, “H6” i “P-4” Oktogen i njegova smeša oktol (oktogen i TNT) • Ovi eksplozivi imaju veliku brzinu detonacije i razorno dejstvo. Koriste se za punjenje formacijskih vojnih eksplozivnih sredstava (mina) ili za izradu raznih eksplozivnih punjenja, koja se još zovu eksplozivni meci. • Za namerno izazivanje požara koriste se zapaljive smeše sa oksidansom (termit) i zapaljive smeše bez oksidansa (napalm, legura “elektron”, beli fosfor i dr.). • Za teroroističke napade još se koriste i toksične i radioaktivne materije. • •
NAČIN INICIRANJA EKSPLOZIVA Prema načinu iniciranja i niihovoj nameni, eksplozivne materije se dele na: Primarne eksplozivne materije (inicijalni eksplozivi) Sekundarne eksplozivne materije (brizantni eksplozivi) Pogonske eksplozivne materije (baruti) Pirotehničke smeše Inicijalni eksplozivi su supstance koje služe za aktiviranje ostalih eksploziva. Karakteriše ih izuzetna osetljivost na udar, trenje, toplotu, varnicu i druge spoljne uticaje. Najpoznatiji su živin fluminat, olovo azid, olovo – trinitrorezorcinat i tatracen.
•
Brizantni eksplozivi predstavljaju sekundarne eksplozivne materije – hemijska jedinjenja ili smeše više komponenti, eksplozivnih i neeksplozivnih, koje pod uticajem određenog energetskog impulsa svojom detonacijom u većoj ili manjoj meri izazivaju rušenje ili kidanje materijala. • U odnosu na njihovu primenu, dele se u dve grupe: Vojni brizantni eksplozivi Privredni brizantni eksplozivi • Pogonske eksplozivne materije – baruti su pogonske eksplozivne čiji je osnovni oblik hemijskog razlaganja sagorevanje izazvano određenim pripalnim sredstvima. • Pirotehničke smeše predstavljaju materije i fizičke mešavine dveju ili više komponenti, koje pri sagorevanju daju intenzivne svetlosne, dimne, zvučne, toplotne ili druge efekte. •
Objekti koji mogu biti meta napada terorista su: 101
Saobraćajnice (pruge, mostovi, putevi) Saobraćajna sredstva (avioni, automobili, vozovi, brodovi) Industrijski objekti (fabrike, skladišta, trafostanice, dalekovodi) Mesta na kojima dolazi do okupljanja ljudi (sale, bioskopi, trgovi, stadioni, stanice, aerodromi, robne kuće) Značajni državni objekti, diplomatsko – konzularna i druga predstavništva Objekti koji predstavljaju kulturno – istorijske vrednosti (crkve, spomenici) itd.
POSTUPAK U SLUČAJU DOJAVE O PODMETANJU • Dežurna služba Ministarstva unutrašwih poslova dobija prve informacije o eksploziji od građana ili radnih organizacija. Nakon provere o istinitosti informacija obaveštavaju se i upućuju na lice mesta hitne pomoći, vatrogasne ekipe i ekipa policije. • Sam prijem dojave sadrži standardna pitanja kao što su: ŠTA I GDE SE DOGODILO, KOJA OPASNA MATERIJA JE U PITANJU, KOLIKA JE KOLIČINA OPASNE MATERIJE, KO JAVLJA I KOJI JE BROJ TELEFONA . • Po alarmiranju, pripadnici VSJ se opremaju ličnom zaštitnom opremom i izlaze na lice mesta. • • •
UVIĐAJ NAKON EKSPLOZIJA DIVERZANTSKOG SREDSTVA Formirana stručna ekipa izlazi na lice mesta i vrši uviđajj koji se realizuje kroz dve faze – statičku i dinamičku. U statičkoj fazi uviđaja se vrši određivanje granica lica mesta, kriminalističko – tehnički pregled lica mesta U dinamičkoj fazi uviđaja vrši se uzimanje, pakovanje i označavanje materijalnih tragova
102
103
