Utilitarizam i pragmatizam
Utilitarizam •
Uporedo sa razvojem nemačke klasične filozofije (Kant, Hegel), u Engleskoj se javlja ideja moralnog, pravnog i političkog utilitarizma. Moralnost se, u utilitarizmu, ne posmatra kao vrednost sama po sebi, ve se pro!enjuje u odnosu na to koliko doprinosi na"oj srei i zadovoljstvu. #oveanje korisnosti i sree, dakle, predstavlja vr$ovni kriterijum za odre%enje moralnosti (ili nemoralnosti) nekog postupka. •
&ajznačajniji predstavni!i ovog filozofskog prav!a su' •
•
eremi *entam
ems +trjuart Mil
eremi *entam
•
eremi *entam (-/ 0 /12) je bio filozof empirista, čija su s$vatanja oblikovana pre sveg pod uti!ajem 3omasa Hobsa i Helve!ijusa.
•
*entam u prvi plan ističe prin!ip korisnosti koji kao krajnji !ilj ima postizanje dobrobiti (sree) u ljudskom ivotu, odnosno, izbegavanje bola.
•
3ime se *entam predočava kao kritičar teorije prirodnog prava (4ro!ius, Hobs, 5ok), smatrajui da ideja jednakosti koja proističe iz prirodnopravni$ teorija uvek zavr"ava u anar$iji.
•
6n čak smatra da 7pozivanje na prirodno pravo, na prirodnu pravičnost, čovekova prava itd., znači u stvari proizvoljno suditi da je neki postupak dobar ili lo"8. #o njegovom mi"ljenju, prirodnopravne kategorije su puke fik!ije. •
9edino ispravno rasu%ivanje je ono koje se oslanja na na"e čulne podatke. +ama priroda na"i$ saznajni$ sposobnosi, koje se zasnivaju na čulnim poda!ima, isključuje svaku deduk!iju (od op"teg ka posebnom).
•
:ko je prirodno čovekovo svojstvo osetljivost, jedina njegova večita oseanja jesu tenja ka uivanju i tenja ka izbegavanju bola. •
+amo oni pozitivni zakoni koji se uspostavljaju sa !iljem da maksimizuju zadovoljstva su stvarni zakoni i samo oni uda$njuju ivot pravu. •
+vaki poku"aj da se pojedini zakoni univerzalizuju predstavlja proma"aj, jer ni s$vatanje sree i zadovoljstva nije zauvek dato ve se menja vremenom, tako da pravi zakoni moraju biti promenljivi.
•
;ovek je bie interesa, odnosno, svaki čovek tei maksimiziranju sopstvenog zadovoljstva, te samim tim, prost zbir pojedinačni$ koristi i srea daje korist i sreu najveeg broja ljudi. •
*entam na ovaj način snano relativizuje sve dotada"nje etičke, pravne i političke vrednosti, stavljajui subjektivno iskustvo kao glavni kriterijum.
•
7+ve se svodi na zadovoljstva i boli...
a naročito sopstvenom.
•
3akvo moralno delanje svoj vr$una! dostie u liberalizmu, u kojem se čovek okree samom sebi, stavljajui u drugi plan interes zajedni!e. +amim tim, moralna pravila za *entama nemaju univerzalni, op"tevaei karakter. •
3ime *entam utire put liberalizma kojim e nastaviti on +tjua Mil u okviru svog sistema praktične filozofije, s tim, "to e Mil sopstvenom utilitarizmu poku"ati da pribavi univerzalno značenje. on +tjuart Mil
•
on +tjuart Mil (/>? 0 /-1), klasik engleske liberalne misli. &astavljajui englesku utilitarističku misao (pre svega eremi *entama), Mil razvija političku filozofiju kao poku"aj da se dostigne 7najvea srea sviju pojedina!a8, ili, u najmanju ruku, 7najvea srea najveeg broja ljudi8. #repreka tom !ilju je svakako činjeni!a da je samoljublje sveop"te, te da individualni egoizam onemoguava da bude afirmisana apsolutna i prirodna istovetnost interesa.
•
Me%utim, on +tjuart Mil ovaj problem razre"ava pojmom slobode, čiji je nosila! uvek čovek@pojedina!. Aa Mila' 79edina sloboda koja zasluuje to ime je sloboda da traimo sopstveno dobro na svoj način, ukoliko ne poku"avamo da to drugima uskratimo ili i$ ne sprečavamo u naporima da je postignu. •
akle, čovek kao pojedina!, čije je su"tinsko odre%enje zdrav razum i vlastito iskustvo, potvr%uje svoju slobodu tako "to na sopstveni način ure%uje svoj ivot, gradei !ivilizovanu zajedni!u čija svr$a se ogleda u tome da spreči moguu povredu isti$ prava drugi$ ljudi.
•
+loboda e za Mila imati univerzalnu vrednost' 7Moja sloboda nije samo moje pravo da delam kao "to nameravam da bi$ ostvario svoje lične !iljeve, ve je i mogua za$valjujui samo potpuno istovetnom postojanju takvog prava i za drugoga. •
9asno je da Mil političku organiza!iju zajedni!e (dravu) svodi na vrlo ograničenu ulogu.
•
Mil smatra da i u razmatranju politički$ pitanja etika utilitarizma ima pedago"ko@moralnu funk!iju s kojom se dru"tvo podvrgava samom sebi. +amo na taj način e ljudi razumno negovati sopstvene interese. 3i interesi su različiti, ali iz te različitosti proističe ukupan progres, za razliku od uniformnosti tradi!ije, navika i konformizma, koje nesumnjivo proizvode osrednjost i stagna!iju.
•
Milova etika utilitarizma proima politiku, pravo i ekonomiju, podrazumevajui pravo svakog pojedin!a da osmisli sopstveni ivot, ali ne po svaku !enu ve samo ako ne nanosi "tetu drugima. •
7#rema verovanju koje usvaja korisnost ili prin!ip najvee sree kao fundamentalni prin!ip morala, nae radnje su ispravne utoliko ukoliko vode unapre%enju sree, a neispravne ukoliko vode proizvo%enju nečega suprotnog srei8.
•
7Krajnji !ilj u odnosu na koji i radi koga su sve druge stvari poeljne (bilo da imamo u vidu na"e vlastito dobro ili dobro drugi$ ljudi) jest jedan ivot "to je vi"e mogue slobodan od bola i "to je vi"e mogue bogat uivanjima8. •
Aa ispunjenje ovi$ !iljeva, neop$odna je i spe!ifična psi$olo"ka konstitu!ija
pojedin!a' moral, kao pravila i propise za ljudsko postupanje koji$ se moramo pridravati ako $oemo da svim ljudima bude osiguran ivot8.
•
6vo podrazumeva 7mudrost dru"tva udruenu sa zdravim smislom i "tedljivo"u pojedina!a8. •
u$ etike korisnosti, dakle, odre%uje dunosti pojedina!a, mada Mil ukazuje i na druge motive koji pokreu ljudsko delanje kao "to su vrline i religiozna delanja. •
U svakom slučaju, 7svoje postupanje treba da oblikujemo pomou jednog pravila koje sva razumna bia mogu usvojiti na korist svoji$ zajednički$ interesa. 3aj bi prin!ip predstavljao praznu formu ukoliko srea jedne ličnosti ne bi vredela koliko i srea druge ličnosti.
•
Mil tako uspostavlja etički $orizont gra%anskog dru"tva, čije je su"tinsko obeleje liberalno načelo' svako sledi svoje interese, a !ilj politike je samo u tome da obezbedi ambijent u kojem e se ovi interesi slobodno ostvarivati. •
Etika utilitarizma (korisnosti i sree) počiva na snanom moralnom vaspitanju i proima i politiku i ekonomiju, gradei tako liberalni sistem u kojem se obezube%uje jednakost i sloboda i neprikosnovenost privatne svojine kao osnove gra%anskog dru"tva.
#ragmatizam •
#ragmatizam je filozofski prava!, nastao u :meri!i u drugoj polovini B. i početkom 2>. veka, koji nije skup gotovi$ teorijski$ pogleda, stavova i definitivni$ re"enja, ve metod za analiziranje i re"avanje filozofski$ problema putem empirijske provere, odnosno provere posledi!a koje odre%ene ideje proizvode u realnosti.
•
&ajznačajniji predstavni!i pragmatizma su'
•
;arls +enders #ers
•
Cilijem ejms •
on jui
;arls +enders #ers
•
;arsl +enders #ers (/1B 0 B), američki filozof i osnivač pragmatizma. U eseju 7Kako da učinimo jasnim svoje ideje8, istakao je svoje uverenje da verovanje u istinu mora biti u bliskoj vezi sa uspe$om u delovanju. •
7Mi smo ustanovili8, kae #ers, 7da izazivanje sumnje podstiče misaonu aktivnost i da ta aktivnost prestaje čim se ustanovi verovanje8. •
Aa razliku od skepti!izma i ra!ionalizma, za #ersa 7put sumnje dovodi do verovanja u koje se vi"e ne sumnja, nego se samo deluje i po osnovu delanja proizvode posledi!e koje postaju mera stvari, a samim tim i istine. •
Mera istinitosti, prema tome, jeste njena primena i proverljivost u sopstvenom učinku, odnosno, iskustvu.
•
3ime se ističe poeljnost funk!ionalnosti i instrumentalnosti same ideje koja biva pretočena u posledi!u i rezultat.
•
#ers na taj način uspostavlja temelje pragmatizma kao etičke kon!ep!ije. #ojam pragmatičnosti se, pri tome, bitno razlikuje u odnosu na antičko odre%enje 0 dok je pojam pragmatičnost u anti!i označavao ne"to "to je jasno i vidljivo, u novovekovnom smislu taj pojam konačno zadobija značenje korisnog i uspe"nog. Cilijem ejms
•
Cilijem ejms (/2@ B>), američki filozof i psi$olog, tako%e zastupa stanovi"te pragmatizma, polazei od stava da je čovek instrumentalno bie, koje po svojoj prirodi i po svom intelektu ima mogunosti dosezanja sree i zadovoljstva. •
;ovek, kao empirijsko@pragmatično biče, svojim koristonosnim delovanjem stvara sopstveni ivotni simisao. 3akvo odre%enje čoveka počiva na verovanju kao su"tinsko@stvarnom pravilu koje vodi čovekovo delanje.
•
3o je verovanje koje se slae sa korisnim posledi!ama proisteklim iz čovekovog delanja, koje asimiluje novost svoga iskustva sa kojim on zadovoljava svoje elje.. •
6tuda svako ljudsko mi"ljenje i delanje koje se, u praktičnim posledi!ama, ispolji kao dobro za čoveka jeste istinito. rugim rečima, svako ljudsko mi"ljenje i delanje je vredno i istinito onoliko koliko je korisno za praktičan ljudski ivot.
•
ejms, na ovaj način, razotkriva misiju čoveka kao osvajača sopstvene sudbine, ali istovremeno i 7gospodara sveta8. 6tuda potraga za nekom drugom stvarno"u metafizičke ili teolo"ke prirode postaje bespredmetna. •
7Aemlja stvari8, pi"e ejms, 7dugo bačena u zasenak slavljenjem vi"i$ nebeski$ sfera mora ponovo d stekne svoja prava8.
•
6vo prevladavanje metafizike i okretanje ka ličnom iskustvu, jeste okretanje od spekulativnog uma i pri$vatanje zdravog razuma. Upotrebljavajui zdrav razum, čovek sebe postavlja u situa!iju instrumentalno@pragmatičnog delanja, kojim stvarnost prilago%ava sebi samom.
•
Aa ejmsa moralna dilema ne postoji' ne"to je istinito zato "to je korisno, ili je korisno zato "to je istinito. 6ba ova suda znače jedno 0 istinito je samo ono "to funk!ioni"e, 7radi8 ili daje 7zadovoljenje8, odnosno, daje dobre posledi!e. •
3ime se filozofija pragmatizma pozi!ionira u istu ravan sa naukom 0 kao instrumentalno@eksperimentalno mi"ljenje koje pri$vata ili odba!uje odre%ena znanja u zavisnosti od toga da li funk!ioni"u ili ne. Dazlike izme%u vrednog i bezvrednog, dobrog i lo"eg, istinitog i lanog, mere se prema tome da li mogu da se primene u stvarnosti ili ne, odnosno, da li proizvode korist ili "tetu. •
•
on jui (/B 0 B2), jedan od kreatora filozofije pragmatizma i tvora! pragmatističke kon!ep!ije vaspitanja i obrazovanja. •
Krajem B. i početkom 2>. veka nauka definitivno postaje glavno sredstvo u re"avanju ivotni$ problema i, samim tim, dominantna paradigma i pogled na svet, potiskujui tradi!ionalne kon!epte religije i filozofije. Aa juia, naučni model je primenjljiv na sve oblasti poimanja stvarnosti, uključujui i filozofiju.
•
Abog toga, filozofija se mora koristiti istim istraivačkim kon!eptima kojim
se slui i nauka. #o njegovom mi"ljenju, i nauka i filozofija preispituju odre%ena verovanja koja su aktuelno pri$vaena i postala standardna u nastojanju da se do%e do bolji$ re"enja u !ilju op"teg progresa. •
Filozofija je, u juievom kon!eptu, slična ar$itekturi' oblast izme%u umetnosti i nauke, usmerena na dizajn novi$ konstruk!ija i unapre%enje ili prevazilaenje stari$...
•
Filozofija je (i) teorija vaspitanja i obrazovanja u najop"tijem moguem smislu. 6brazovanje je u velikoj meri moralni podu$vat, #ri tome, moral ne interpretira kao neki posebni i idealizovani model, ve kao aktivan odnos, interak!iju ličnosti sa okolinom, u kojoj sam pojedina! reflektuje, analizira i čini izbore. •
jui je fokusiran na pro!es i problem kako činiti moralne izbore u situa!ijama u kojima smo suočeni sa različitim izborima izme%u mogui$ posledi!a na"i$ postupaka.
•
+uočeni sa dilemama i potrebom izbora mi se angaujemo u pro!esu prosu%ivanja, u kojem isprobavamo i predvi%amo različite rezultate koji mogu slediti iz nji$. •
Crednosni sudovi i moralne norme na koje se oslanjamo su samo relativno i privremeno stabilni. 6ni se menjaju u vremenu, ali se menjaju i u okviru spe!ifični$ situa!ija u odnosu na nji$ove posledi!e. 9er pitanje 7dobra8 je pitanje konkretnog, a ne nekog apsolutnog 7dobra8. 6no "to je 7dobro8, po juiu, je 7dobro8 samo u nekom konkretnom kontekstu.
•
Abog toga je u pro!esu vaspitanja i obrazovanja izuzetno vano ne samo preneti znanje o tome "ta je moralno ispravno, ve i kako prosu%ivati o tome u različitim praktičnim situa!ijama.
•
Moralni prin!ipi se, na taj način, predstavljaju kao $ipoteze koje kroz istraivanje i praksu moete potvrditi ili odba!iti. •
+toga, jui odba!uje svaki 7kategorički8 imperativ koji nije u skladu sa praksom, svr$om, kontekstom, dru"tvom ili konkretnom individuom.
•
6snov juieve etike je, dakle, moral kao vaspitno@obrazovno sredstvo za pobolj"anje ljudskog postojanja. Moral nije nikakva maksima ili imperativ, ve istraivanje stvarni$ interesa i vrednosti, koje zbog vladajui$ vrednosti ostaju zanemareni. ;inei ove skrivene ili potisnute vrednosti javnim, jedno zatvoreno dru"tvo preobraava se u otvoreno dru"tvo, a tradi!ionalne norme se transformi"u na osnovu stvarni$ potreba.
•
U tom smislu, demokratski poredak nije samo puka vladavina masa ili veine, ve valdavinu moralnog dobra u korist demokratski$ gra%ana. Caspitanje i obrazovanje su su"tina takvog ure%enja, a "kola bi trebalo da bude organizovana kao minijaturna zajedni!a u kojoj se razvijaju moralni i so!ijalni stavovi i pona"anja neop$odni za ivot u demokratskom dru"tvu.
•
juieva etika je zainteresovana za ovladavanje ljudske prirode saznanjem o ljudskoj prirodi. 6na nije izolovani sistem, nego realistično razmatranje normi koje postojei uslovi neprestano stvaraju radi prilago%avanja uobičajenog pona"anja tim novim okolnostima. •
3u etiku valja s$vatiti kao viziju koja se mora stalno proveravati, usavr"avati ili menjati, a ne kao gotov i konačan sistem pro!edura, punu%eni$ re"enja i večni$ odgovora. odatna literatura'
•
on +tjuart Mil, Utilitarizam, Kultura, *eograd, B?>.
•
on jui, Vaspitanje i demokratija, 6bod,Getinje, B??.
•
atle, ijamel i #izije, Enciklopedijski rečnik političke filozofije,
