UNIVERZITET U BEOGRADU UČITELJSKI FAKULTET
Šta je utilitarizam Dz.Stjuart Mil
SEMINARSKI RAD PREDMET: FILOZOFIJA SA ETIKOM
Profesor:
Student:
Vuk Dejan Stanković
Ana Rajković 2012/1144
Beograd, 2013
Utilitarizam
SADŢR AJ: Str.
Dţon Stjuart Mil
3
Utilitarizam
4
Šta je utilitarizam
5
Učiteljski fakultet, Beograd
Strana 2
Utilitarizam
Džon Stjuart Mil (1806-1883) Dţon Stjuart Mil je britanski filozof empirista rodjen 1806. Godine. Smatra se najuticajnijim filozofom XIX veka u engleskom govornom područ ju, i jednim od najuspešnijih branilaca liberalnog pogleda na č oveka i društvo. Mil je pokusao da konstruiše jednu filozofsku poziciju koja bi na pozitivan nacin mogla pomoć i napretku nauke i dostizanju ljudskog blagostanja. Uspeo je da ponudi jednu alternativu pogledima na moral i politiku,uspostavljajući istaknuto liberalnu tendenciju u razmišljanju o društvenim i politič kim temama,ali takoĎe dovoljno tolerantnu i uključ ivu,da je se moze smatrati pristupačnom različ itim tipovima publike. Kada je imao svega tri godine, njegov otac Dţ ejms Mil zapoceo je sinovljevo obrazovanje. Do sedamnaeste godine, Dţon je već bio poznavalac grčke knjizevnosti i filozofije. Izuzev perioda kada je bio poslanik u engleskom Parlamentu, ţiveo je u Francuskoj sve do svoje smrti. Glavni doprinos je ostvario na područ ju logike. TakoĎe, njegove reformulacije klasičnog britanskog empirizma, kao i Bentamovog utilitarizma, dale su tim filozofskim pozicijama relevantnost i kontuiranu vitalnost.
MeĎu najvaţnijim delima su mu Utilitarizam, O slobodi, Sistem logike, Spis o predstavničkoj vladi, Načela politič ke ekonomije…
Učiteljski fakultet, Beograd
Strana 3
Utilitarizam
Utilitarizam
Utilitarizam se, uz kantovsku etiku duţnosti, smatra najznačajnijom normativno-etičkom teorijom koja je nastala u Moderni. Kao specifično britanski deo opšteg prosvetiljskog duhovno -naučnog i socijalno-politickog pokreta je u Velikoj Britaniji nastao utilitarizam. Ova karakterizacija utilitarizma podrazumeva da upravo ovaj normatično etički pravac objedinjava dva momenta koja karakter išu evropsku prosvećenost -oslonjenost na moć , razum i zivu zainteresovanost za društveno- političke prilike. U duhu ostrvske duhovno-flozofske tradicije oslonjenost na razum daleko je od optimizma racionalnog miš ljenja kontinentalnih prosveteljskih mislilaca, te je shodno takvom intelektualnom senzibilitetu u značajnoj meri proţ eta suptilnim uvidima preuzetim iz iskustva. S druge strane, na ravni socio- političke stvarnosti zahtev za promenama i podvrgavanje merilima razuma, sto je moto Prosveteljstva, daleko je umereniji i manje-više je sveden na zalaganje za postupne i racionalno proverive socijalne i političke promene.
Osnivač utilitarizma je britanski filozof Dzeremi Bentam. Uz Bentama, najpoznatiji predstavnik utilitarizma je Dzon Stjuart Mil, klasik XIX-vekovne filozofije. Pored Bentama i Mila, doprinos u istoriji utilitarizma, ali i normativne etike u celini, ima i jos jedan britanski filozof Viktorijanske epohe Henri Sidzvik.
Takodje, medju poznatim dvadesetovekovnim utilitaristički nastrojenima teoretičarima treba navesti Dţordţ Edvard Mura -a, američkog nobelovca maĎarskog porekla Dţona Harsanija, met ematičara Ričarda Marvina Hera, te značajne savremene akademske folozofe Smarta, Grifina, Petija… Bez obzira na širok spektar različitih I veoma uverljivih prigovora, utilitarizam jos uvek figurira, posebno na britanskom ostrvu, kao dominantna etič ka teorija.
Učiteljski fakultet, Beograd
Strana 4
Utilitarizam
Šta je utilitarizam Utilitarizam dovodi sve u vezu sa zadovoljstvom. Neki ljudi tu teoriju smatraju kao neupotrebljivo suvoparnu kada nad reč ju zadovoljstvo prvenstvo ima reč korisnost. Pisci koji su zastupali teoriju korisnosti smatraju zadovoljstvo kao ne nešto što se moţe reć i da je supr otnost rečju korist,već samo zadovoljstvo sa osloboĎenjem od bola. Nakon što je usvojena reč utilitarist, podrazumevano je da su to oni koji odbacuju zadovoljstvo u nekoj od njegovih formi: u formi lepote, ukrasa ili zabave. Taj se izraz neznalački pogrešno upotrebljavao u cilju omaloţavanja, a povremeno kao i pohvala.
Čovek ţeli što viš e zadovoljstva, a što manje bola. Odnos bola i zadovoljstva tokom ţivota u osnovi je po jam srece. Sto je ovaj odnos više u korist zadovoljstva tokom ţivota u osnovi je po jam sreće. U suprotnom odsustvo zadovoljstva podrazumeva se nesreća. Teorija o zivotu: Zadovoljstvo i sloboda od bola predstavljaju jedine stvari koje se mogu ž eleti k ao ciljevi i po kojoj su sve pož eljne stvari poz ž eljne ili zbog zadovoljstva njima inherentnog ili kao sredstva za postizanje zadovoljstva i izbegavanja bola. Medjutim, Mil se pita sta je dokaz da je nesto poţeljno odnosno sta ide u prilog toga da čovek zeli da bude srećan?! On je došao do vrlo jednostavnog odgovora: Nesto je pož eljno zato sto ga ljudi stvarno ž ele. Sreća je cilj ljudskog zivota zatoš sto svaki pojedinac stvarno zeli da bude srećan. I sam Aristotel je rekao: Sreća je smisao, svrha i jedini cilj č ovekovog postojanja.
Šta je to poţeljno? U etičkim raspravama, status poţ eljnog rezervisan je za ono sto se označ ava pojmom dobra, te shodno tome, ono sšto je poţeljno. Ono što je dobro i poţeljno obično poniče iz intelektualnog, oseć ajnog ili imaginarnog zadovoljstva, kao i zadovoljstvima iz moralnih osećaja, koji imaju mnogo već u vrednost nego čisto čulnim zadovoljstvima. MeĎutim, utilitaristički pisci su uopš te gledali superiornost duhovnih zadovoljstva nad telesnim,tj pre u njihovim sporednim preimućstvima nego u njihovoj suš tinskoj prirodi.
Učiteljski fakultet, Beograd
Strana 5
Utilitarizam
Kakvo pravo imaš da budeš srećan? Ovo pitanje postavlja druga grupa kritičara, koji su protiv ovog učenja. Oni tvrde da sreća ni u jednoj formi ne moţe da predstavlja razumnu svrhu ljudskog ţ ivota, jer ona zapravo nije dostupna. Oni smatraju da ljudi mogu ţiveti i bez sreć e, jer sva plemenita ljudsk a bića su postala plemenita samo zato što su naučili lekciju liš avanja ili odricanja, za koju misle da je uslov svake vrline. Jedna od zamerki je ta da ako ljudska bića uopš te ne mogu imati srece, onda postizanje srece ne moţ e predstavljati cilj. Sa druge strane, utilitaristi smatraju da korisnost obuhvata ne samo traţenje sreće, već i izbegavanje i ublaţavanje nesreće. Ali, ako se pod sreć om podrazumeva neprekidno trajanje nekog vrlo ugodnog uzbuĎenja, onda je to nemoguć e. Jedno stanje zadovoljstva traje od nekoliko trenutaka do nekoliko dana i predstavlja samo povremeni jaki bljesak uţivanja, a ne trajni i neprekidni plamen. Sadašnje loše vaspitanje I društvena podela predstavljaju smetnju da sreć an zivot bude dostupan svima. Iako se mnogi protive tome d a sreća bude cilj ţ ivota, u stvarnosti veliki broj ljudi se do sada zadovoljavalo i malim stvarima. Iz toga potiču dva glavna činioca zadovoljavajućeg ţivota: spokojstvo i uzbuĎ enje. Ako imamo mnogo spokojstava, zadovoljićemo se malim stvarima. A ako imamo mnogo uzbuĎenja, moţemo izdrţati veliku količ inu bola. Milova normativna teorija uvela je kvalitativno razlikovanje izmedju zadovoljstava. Uvedene su razlike izmeĎu viših i niţ ih zadovoljstava, koje predstavljaju vaţan argument u prilog utilitaristič k og stanoviš ta. Mil je konstruisao argument koji sadrţi shvatanje o viš e izvora zadovoljstava,da bi se izbeglo osporavanje utilitarizma po osnovi zastup anja i promovisanja iskljucivo č ulnih zadovoljstava. Mil takodje dopunju je ideju o nerepresivnom usklaĎivanju srece pojedinca i sreće zajednice. On misli da se putem zakona i odgovarajućeg društvenog ureĎenja moţe uspostaviti ravnoteţa izmeĎu sreće pojedinca i sreće zajednice. Uz to vaţ nu ulogu u procesu pomirenja pojedinačnog i opš teg interesa mogu da igraju vaspitanje i javno mnjenje. I jedno, i drugo mogu da podstič u svest o neraskidivoj povezanosti sreće pojedinca i sreć e zajednice. Da bi se bolje obja snio kompleksi karakter ove etič ke teorije, pravi se podela na utilitarizam zadovoljstva i utilitarizam ideala. Utilitarizam zadovoljstva se Učiteljski fakultet, Beograd
Strana 6
Utilitarizam
označava etičku vrednost sa č ulnim zadovoljstvima, a utilitarizam ideala se tumač i kao izloţena organska celina koja pored zadovoljstva uključ uje vrednosti kao sto su istina i lepota. Pored ove podele, postoji razlika i izmeĎ u utilitarizma postupka i utilitarizma pravila. Utilitarizam postupka smatra da je etič ki relevantno razmatrati stepen korisnosti ili nekorisnosti pojedinač nog postupka, a utilitarizam pravila korisnost ili nekorisnost vezuje za pravila, tj klase postupaka. Utilitarizam postupka predstavlja primer direktne primene načela utilitarizma na pojedinač ni postupak, dok utilitarizam pravila moze č esto da se identifikuje sa indirektnim utilitarizmom , buduć i da se moralna vrednost konkretnog postupka izvodi iz njegove pripadnosti odreĎ enoj klasi postupaka za koje postupke osnovano tvrdi da poseduju odreĎeni stepen korisnosti.
Ističući opšte slabosti ljudske prirode i opšte teskoć e koje ometaju savesne osobe da oblikuju svoj put kroz ţ ivot su samo neki od argumenata protiv utilitarizma. Mil smatra da ce jedan utilitarist biti sklon da svoj poseban slucaj učini izuzetkom od moralnih pravila i da ć e k ada je u iskusenju, videti u kršenju jednog pravila veću korist nego u njegovom ponasanju. Saobrazno intelektu i vrlini pojedinca one se praktično savlađuju sa većim ili manjim uspehom,ali teško da se kao razlog što ć e neko biti manje sposoban da izđje na kraj sa njima mož e navesti to da poseduje jedno krajnje merilo sa kojim se mogu dovesti u vezu protivrečna prava i duž nosti. Iako je primena ovog merila teška, bolja je ona takva, nego nikakva.
Učiteljski fakultet, Beograd
Strana 7
