Hašiš - Opasna Biljka - Regardije, Krouli, Bodler

EDICIJA

\I

II

8

9900 153476

v

v

IlASIS OPASNA BIL

Uvod u Eseje o psihologiji hašiša, Alistera Kroulija

IZRAEL REGARDIJE •

Sa kompletnim tekstom OPASNA BILJKA Alister Krouli

Prevela Vasilija Ida M. Vasić

,

SADRZAJ

EDICIJA , Bodler, Krouli, Regardije HAŠI Š - OPASNA BILJKA (Psihologija psihodeličnog iskustva) Prevod Vasilija Ida M. Vasić Nas/ov originala:

Israel Regardie:RolI away the stone Copyright © 1968 by Israel Regardie Copyright za Srbiju i Crnu Goru: ID "ESOTHERlA" Beograd Sva prava prevoda i objavljivanja za Srbiju i Crnu Goru zadržava izdavač

ZAKOTRLJA] KAMEN Izrael Regardije II OPASNA BILJKA: 81 Farmaceutska studija, E . Vinerej , M.P.S . . ........ .... . . . . . . . . . . . . 83 Psihologija haš iša, Oliver Hado (Alister Krouli) 1 03 Poema hašišu, Š ari Bodler, prevod Alistera Kroulija 1 55 Ž: derač haš iša, H.G. Ludlov 205 .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Art direktor i direktor produkcije:

Bojana Gnjatović Lektura i korektura:

Sonja Cvej ić Kompjuterski slog:

Agencija MDM Dizajn korica:

Ivana Flegar Štampa.

Štampa Budućnost, Novi Sad Prvo izdanje Beograd, 2007. Tiraž 1 000 ISBN 978-86-7348-264-4

I

. . .

. . . . . .

. . . .

. . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

•

Glavni urednik:

Vladimir Madić

. . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

izdavač:

ID ESOTHERIA, Beograd Maršala Birjuzova 13a Tel: 0 1 1 /3285-949; 263 1 -820 Web: \V\-\ 'w.esothcria.com e-mail: [email protected]

. . . . . . . . . . .

•

Tamo gde nema vizije ljudi propadaju. -Izreke, XXIX, 15

Ja sam Zmija koj a je dala Znanje i Ushićenje i svetlu slavu, i srca ljudi uzburkala pijanstvom. Da me proslavite uzmite vina i čudne droge o čemu ću reći proroku svome i budite pijani od toga! N imalo vam neće naškoditi. Laž je to, ta ludost protiv sopstva. - Liber Legis, II, 22 ,

ZAHVALNICE

Sledeći autori i izdavači velikodušno su mi odobri­ li da citiram radove koj i su nabrojani. Drago mi j e zbog mogućnosti da im se svima iskreno zahvalim.

I . Heinrich Dumoulin, S J . A History o/ Zen Buddism, Pantheon Books, New York, 1 965 . 2 . Alan W. Wats, The Joyous Cosm% gy, Pantheon Books, New York, 1 962. 3 . Dr Huston Smith, ..Do drugs Have Religious Import?" Journal o/Philosophy, Vo l. LVI, No. 18, Oct. 1,1964. 4. Aldous Huxley, ..Hallucinogens- a Philosopher's vision­ ary Prediction", Playboy Magazine, Chicago, Nov. 1963 . 5 . Charles Bukowski, Interview, Los Angeles Free Press, March 3 , 1 967. 6. Timothy Leary, Ph.D. Introduction .. LS D- Consci ous­ ness Expanding Drug", edited by David Solomon. Geo. Putnam 's Sons, New York, 1966. 7 . Timothy Leary, Ph. D. "l-fow To Change Behavior" (Proceedings of the XIV Int. Congress of Applied Psychol­ ogy, Vol. 4, Munksgaard, Copenhagen, Denmark). Pennission granted by Dr Timothy Leary. 8. Timothy Leary, Ph.D. "Interview with Timothy Leary", Playboy Interviews, HMH Publishing Co. Inc., Chicago, I1I,1966.p . 12 4etseq.

,'

ZAKOTRLJAJ KAMEN

Uvod u eseje o psihologiji haš iša Alistera Kroulija

I "Sine moj, pohodio me je sinoć Duh i rekao da bi treba­ lo da jedem Travu Arabljana", napisao je samozadovoljno Alister Krouli (u delu Knjiga mudrosti ili ludosti) O hašišu, oko 1917- 18. u Njuj orku. "I čednošću začaranosti od toga, posmatrah ono što možda beše određeno za Prosvetljenje očiju mojih. O tome ništa nisam smeo izreći, jer videh da to podrazumeva Misteriju prevazilaženja vremena, te sam u jednom satu našeg zemaljski merenog vremena, sakupio žetvu jednog eona; i u deset života to ne bih mogao obzna­ niti." Nekoliko godina pre nego što je gore navedeno napisano, ovaj engleski pesnik i mistik, stvorio je seriju od deset ve­ likih tomova nalik časopisu, sa tvrdim koricama, nazvanih The Equinox (Ekvinocijum). Namera je bila da se objavi poseban broj, svakog proleća i jeseni, tokom pet godina čineći ukupno deset brojeva. U nj ima su bili otvoreno pub­ likovani njegovi izvanredni eseji o psihologiji hašiša. Bila su to nj egova najranija otvorena priznanja o povremenoj upotrebi hašiša kao psihodelične supstance. Prva četiri broja ovog časopisa sadržala su značajan seri­ jal nazvan Opasna biljka. Prvi esej, Farmaceutika hašiša, engleskog hem ičara, E.Vinereja, bio je hemijska i klinička analiza biljke Cannabis Indica, hašiša, čiji je prvi rođak marihuana, Cannabis Sal/iva.

12

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja) kamen

Drugi esej , nazvan Psihologija hašiša, napisao je Oliver Hado, što je samo jedan od brojnih pseudonima koje je ko­ ristio Alister Krouli. U trećem broj u sledi Poema o hašišu, koj u je napisao Šarl Bodler, a sa francuskog je prelepo pre­ veo sam Kroul i. Završni deo ovog serijala sastojao se od izbora iz fantastičnog dela H.G.Ludlova sa naslovom Zderač hašiša. Bez sumnje rival de Kvinsijevom delu 1spovesti žderača opiju­ ma, jeste Ludlovljeva knjiga, koj u je objavio Harpers (Nj u­ jork, I 857.), jednom objavljena, svakako bi trebalo da bude ponovo izdata u bliskoj budućnosti. To su četiri eseja koja sačinjavaju kostur ovog teksta. Ko je bio taj Alister Kroul i? Englez po rođenju, veliki poeta i esejista, takođe je bio i neustraš ivi istraživač i pl aninar koj i se penjao na Hima­ laje i druge visoke vrhove, a pored svih ovih talenata, bio je i veliki mistik. Uprkos mnogobrojnim razlozima za ve­ liku slavu, oko nj ega se stvorila zlokobna novinarska aura da bi na predug period učinila nejasnim viđenje kakav je čovek zapravo bio. Do ovog zataškavanja činjenica došlo je, delimično, zbog nj egove sopstvene taštine i nedostat­ ka diplomatije, a delom usled neznanja i osvetoljubivo­ sti nekih novinara koj i su se, poput lešinara, molili za svaki nj egov nekonvencionalni postupak, čak i najmanj i . Trag ični ishod, međutim, jeste taj da danas postoj i malo ljudi koji znaju za šta se on zaista zalagao. Nekolicina je možda čula uobičajene skandalozne glasine da je koris­ tio droge, da je bio seksualno raskalašan, da j e bio kra­ jnje nemoralan, i iz ovih razloga, otvoreno osuđen, kako od britanske štampe, tako i od izdavačke kuće Hearst u Sj edinjenim Državama. Još uvek mogu da se setim velike reportaže iz jednog broja nedeljne žute štampe, iz mog detinjstva, koja daje najj ezivije i najsenzac ionalnije opise nekih od njegovih aktivnosti. -

•

13

Sto se tiče Kroulija kao mistika, bio je poznat kultistima svoga vremena. Mnogi od nj ih smatrali su ga nedvosmis­ leno zlim i degenerisanim- iako neki, i pored svega, nisu oklevali da ukradu dosta iz njegovog pisanog materijala, koristeći ga, kao po pravilu, bez zahvalnice. Niko nije imao lepu reč za nj ega- sa izuzetkom retkih recenzenata njegovih stihova, kao šIo je Zi Iber K. Cesterton. Gotovo isto važi i za veliki broj "metafizlersa" današnj ice. Pročitao sam nešto od nj ihove skorašnj e l iterature, koja pot­ puno osuđuje psihodelične droge, kao da su ove satanska pretnj a upravo nj ihovoj školi misticizma. Najskorij i napad pojavio se u Holivudskom metafizičkom mesečniku, a na­ pisao ga je dovoljno iskren pisac koj i sebe predstavlja kao učenika debelog Hindu "avatara" smešnog izgleda koji, ka­ ko se kaže, zaklet na apsolutno ćutanje, godinama nije otvo­ rio usta da bi govorio. Umesto toga-kao da to nije pričanje-on koristi pokazivač i štampanu tablu sa slovima, koj om saopštava svoju auto­ ritativnu božansku poruku svetu gladnom Boga. Njegova glava i vrat, izgledaj u kao da je usta prilično dobro koristio u svrhe koje nemaju veze sa pričanjem. Ovo je tip i simbol mnogih Krou\ijevih kritičara. Moderno doba dalo je niz novih elokventnih glasova da potkrepe i potvrde mnoge od Kroulijevih nekad nečuvenih stavova u vezi sa psihodeličnim supstancama: Oldas Haksli, Alan Vats, Timoti Liri i Ričard Alpert - da navedemo samo nekolicinu od poznatij ih ličnosti koje u naše vreme usmera­ vaju pažnju ka dramatičnoj činjenici da sada postoje hemij­ ska vrata koj a obećavaju otvaranj e ka višim i mističnijim stanjima svesti. To je, između ostalog, ono što je Krouli po­ kušavao da kaže pre više od pola veka. U nj ihovom pristupu nema ničega radikalno novog. No, jedna od stvari koje su drugačije, jeste laboratorij ski razvoj novih hemijskih proizvoda koj i obećavaju bezgranično •

•

14

IZRAEL REGARDIJE

veću pouzdanost i efikasnost nego, recimo, haš iš, droga koju je Krouli u jednom momentu, u odsustvu bolje sup­ stance, veličao. N ije on bio nesvestan činjenice da je hašiš nepredvidiva droga; jednom je napisao da su svi načini pri­ premanja Cannabis Indica slični po tome što je njihovo de­ jstvo isuviše neizvesno da bi se lako i l i sa sigurnošću moglo standardizovati. "To čak nije ni pitanj e umerenih granica", rekao je; od dva naizgled slična uzorka, jedan može izgubiti pedeset posto snage za nekoliko dana. Neki uzorci mogu biti sasvim neaktivni. To je činjenica koja je dovela da pot­ punog napuštanja upotrebe ove droge u medicini. Ali, u vreme kada j e on pisao, bila j e jedna od najbolj ih koje je mogao da pronađe.

II

KAKO je uopšte Krouli otkrio da droge mogu da simuliraju ili izazovu mistično stanje? Za početak, sigurno je da je bio upoznat sa predavanj ima Vilijema Džejmsa sa Giforda, čije bi eksperimentalno sta­ nje uma bilo u celini prijatno nestrplj ivom, jakom, mladom čoveku koj i j e tek izašao sa Kembridža. Mora da je pročitao taj predivni pasus koj i j e Džejms napisao: "Pre nekoliko godina, ja sam sam došao do nekih zapažanja o vidu intoksi­ kacije azotastim oksidom i objavio ih. U to vreme namet­ nuo mi se jedan zaključak i moj utisak o nj egovoj istinitosti je od tada ostao neuzdrman. Isti je da naša nonnalna budna svest, racionalna svest kako j e zovemo, nije drugo, do je­ dan poseban vid svesti, dok j e sve u vezi sa njom, odvojeno najslabijim paravanom, ono gde leže potencijalni oblici sas­ vim razl ičite svesti. Možemo ići kroz život ne sumnjajući u nj ihovo postojanje; ali, primenirno potreban stimulus i ona su na dohvat ruke u svoj svojoj celovitosti, određene vrste inteligencije koje negde sigurno imaju svoje polje primene i prilagođavanja . . . " Nedugo po izlasku sa Kembri dža, 1898 . Krouli je uve­ den u članstvo Hermetičkog Reda Zlatne Zore, tajno društvo devetnaestog veka, koj e je učilo arhaičnom sistemu ritualne magije. Ovaj sistem, koj i je poslužio kao osnova za nj egovu organizaciju koju je osnovao deceniju kasnije, zaslužuje barem kratak opis, zajedno sa svojim istočnjačkim ekviva­ lentom- jogom.

IZRAEL REGARDJJE

Zakotrlja} kamen

Zlatna zora je bila okuItna organizacija izvedena iz nekih visokih britanskih masonskih loža, 1 878. godine. Dozvola za nj eno ustanovljavanj e u Britanij i, stigla je, kako se čini, iz Evrope, od navodnih potomaka srednjevekovnih Rozen­ krojcerskih grupa. To je, dakle, bi lo tajno rozenkroj cersko telo. Njena trojica vođa, takođe visoko rangirani masoni, verovali su, između ostalog, da žene ne bi trebalo lišiti pra­ va na članstvo, kao što je bilo kod slobodnih zidara. Umet­ nici, advokati, lekari, glumci, glumice i skromni muškarci i žene svih profesija, bili su primljeni u članstvo. C lanovi su bili i mnogi poznati pisci - Vilijam Batler Jejts, Artur Ed­ vard Vajt, Algernon Blekvud, Artur Mahen, J.y'Brodi Ines, i mnoge druge ugledne ličnosti iz sveta književnosti. Postojali su ceremonijaini činovi i stepeni koj i se nisu mnogo razlikovali od onih u masonskom redu, pri čemu je najveća razlika bila u tome što su neka okuitna učenja pretendentima bila prenošena tokom ceremonije. Nakon što je sa uspehom položio ispit koji je prethodio napredovanju ka sukcesivno višem stepenu, primao je dalja učenja i neke vežbe koje je trebalo da uradi. Krou l i je, naravno, s lakoćom prošao ove ispite i činove, sa zapaženim uspehom i velikom brzinom. Kako je bio široko načitan i pre pristupanja Redu u starosnoj dobi od 2 3 godine, nije bilo puno toga čime ga je, u teorijskom smislu pre svega, Red mogao iznenaditi. Kao okuItna organizacija, Zlatna zora je zadržala naj­ strožu tajnost. U početku su njeni članovi bili birani sa najvišim stepenom skrupuloznosti - stav koji je kasnije de­ finitivno postao fleksibilniji. Njena učenja i metode obuke, predviđale su kazne pridružene obavezama koje bude najviše strahopoštovanje, kako bi se osigurala ta tajnost. Kasnije, kada su nastale promene u upravljanju Redom, zbog smrti jednog od vođa i ostavke drugog, ovu struju je preuzeo Mek Gregor Meters koj i je bio ugledni kabalista.

On je preveo tri srednjevekovna magijska teksta: Veliki ključ kralja Solomona, Otkrivena Kabala (koja se sastojala od određenih delova iz Knor fon Rozenrotovog latinskog prevoda Zahara, kome j e prethodio dugačak, prilično učen uvod) i Knjiga svete magije Maga Abramelina. S vremenom je izbila pobuna među običnim ljudima, članovima Reda, verovatno usled Metersovih iracional­ nih diktatorskih stavova. Tu je, naravno, bilo uobičajenog prepiranja, kleveta i mnogo skandala, u kojimaje Krouli, na žalost, imao istaknutu ulogu. Unutrašnja rasprava nastavila se tokom nekoliko godina, dok nije došlo do usijanja glava kada j e jedna grupa članova isterala svog vođu. Meters je zadržao šačicu lojaInih sled­ benika. Jejts je pripadao jednoj od disidentskih grupa. Artur E. Vaj t, za koga je Kenet Reksrot šalj ivo govorio "naučnik", osnovao j e drugu frakciju koju je nazvao Rekonstruisani rozenkroj cerski red. Ona je načinjena budalastom, opte­ rećena težinom Vejtsovog pompeznog žargona i nespretnog l iterarnog stila. Druge grupe su bile priznate u razl ičitim delovima Velike Britanije, svaka od njih istrajavajući u naj ­ važnijem radu Reda- razumevati magijske procedure kao Put do Svetlosti. U nekoliko reči, Magijaje naziv za primitivan psihološki sistem. Njen cilj je bila iluminacija - biti "doveden u Svet­ lost". Dosezanje transcendentalnog iskustva pomoću ritu­ ala i drugih tehničkih procedura bila je suština sistema, što bi neupućeni laik teško pretpostavio, ali čime su neki psi­ holozi, uključujući K.G.Junga (i koj i čine ono što j e Abra­ ham Maslov nazivao Trećom školom) bili duboko impreslomram. Pojedine starij e škole inicijacije sigurno su koristile neku vrstu droga u sakramentaine svrhe. Koj e su tačno proizvode zapravo koristili, nije jasno. Sumnjalo se na henbanu, bela-

16

-

,, ,, I,

•

•

•

17

18

IZRAEL REGARDIJE

donu, haš iš, opijum i sol anaceu. Savremena škola, koju je u zadnjoj četvrtini 19. veka vodio Meters, s neodobravanjem je gledala na sve takve metode, zalažući se za klasične tajne tehnike umnog i spiritualnog treninga. Vilis V. Harman je u brižljivo napisanom eseju "Pi­ tanj e droga koje proširuju svest" (Main Curren/s, Vol. 20, No. l , 1 963.) izjavio da su, tokom godina zabeležene isto­ rije, različite grupe u okviru nekoliko religijskih tradicija podjednako insistirale na tome da čovek ima mnogo veće potencijale za saznavanje, a samim tim i moć nad svojom sudbinom, nego što bi mogao da sanja. Podrazumevah su se svi, od antičkih gnostika do modernih Teozofa, uključuju­ ći i Hindu, Budizam, muslimansku i hrišćansku religiju. Oduvek su tvrdili da je moguće zna/i- na način koj i je pot­ puno drugačij i od prostog sakupljanja činjenica- spozna­ ti čovekovu suštinsku prirodu i nj egovu pravu vezu sa stvaralačkom silom iza i l i unutar univerzuma. Tamo, pisao je Herman, leži nj egovo ispunjenje- dakle, šta je to što vred­ nuj e kao najviše nakon jasnog viđenja smisla života? Zbog ove određene vrste znanja, ljudi su sledili verske učitelje svih boja i mišljenja i priključivali se tajnim društvima. Dobrovoljno su se potčinjavali naporima složenih obre­ da inicijacije i godinama obučavali u raznim tehnikama joge i meditacije. Postili su, šibali se i sprovodili sve vrste asketizma. Među svima nj ima, iskustvo gnoze, direktnog opažanja i znanja, bilo je cenjeno kao najviše od svih ljud­ skih iskustava i dostignuća. Magija je dakle, kao primitivna psihološka tehnika koja je u skorije vreme bi la učena i praktikovana unutar Zlatne zore, očito nešto čemu je Krouli bio u potpunosti izložen od momenta kada je postao član. Nekoliko godina nakon takve inicijacije, kada je postao vi čan kao aktivni student, napisao je esej pod naslovom Inicirana interpretacija ceremonijalne magije, čiji veliki delovi treba da budu citirani ovde, makar i samo kao semantička šema da definiše moje izraze.

Zako/rija) kamen

19

Kao uvod, moram da kažem da u to vreme psihoanaliza nije bila poznata. Ništa iz te oblasti tada još nije bilo pre­ vedeno na engleski. Dakle, nije bio upoznat sa mnogim od naših sada uobičajenih i popularnih mentalnih konstrukata ­ kao što je nesvesno, super ego, libido, psihodinamika i tako dalje. Umesto toga, s obzirom na to da je učio nešto malo iz neurologije, pokušao je da objasni rezultate magije i j oge u terminima cerebralne fiziologije, kako je on razumeo, i prilagodio je potrebama svoje teze. Iako j e esej prilično dug, zavređuje iscrpno citiranje kako bi se pokazao njegov racionalistički pristup ovim teškim psihospiritualnim problemima. "Vrhunska j e zabava za studenta magijske literature ko­ j i nije potpuna budala- a retka je takva kombinacija!- da primeti sitničavi kriticizam usmeren protiv utvrđenja nje­ gove nauke . . . Nisam zainteresovan da poreknem objektivnu realnost svih ' magijskih ' fenomena; ako su iluzija, one su barem jednako realne koliko i mnoge neosporne činjenice svakodnevnog života, a ako pratimo Herberta Spensera, one su u najmanju ruku dokaz nekog uzroka. "Ova činjenica je naša osnova. Š ta je uzrok mojoj iluziji viđenja duha u trouglu umetnosti? "Svako površan, svaki ekspert za psihologiju, odgovoriće: 'Taj uzrok leži u tvom mozgu' "Englesku decu uče (uz dužno poštovanje Dekreta o ob­ razovanj u) da se univerzum nalazi u beskrajnom prostoru; H indu decu da j e u Akaši, što j e ista stvar. "Oni Evropljani koji zađu malo dublje, uče od F ihtea da j e pojavni Uni verzum kreacija Ega; Hindusima, ili Ev­ ropljanima koj i uče kod Hindu gurua, j e rečeno da se pod Akašom podrazumeva Cit-akaša. C it-akaša smeštena j e u 'trećem oku', dakle, u mozgu. Pretpostavljajući više dimen­ zije prostora, možemo ovu činjenicu prilagoditi realizmu; ali nema potrebe za tolikim trudom. -

-

IZRAEL REGARDIJE

20

. " Ako J e ovo istin a za obi čan Uni verzum, da svi osećaji zavise od promena u 'mozgu ' , moramo obuhvatiti i iluzije, koj e su, konačno, osećaji jednako kao i 'realnosti', u klas i feno men a koj i zavise od promena u mozgu. "Magični fenomeni, međutim, spadaju u posebnu pod­ klasu, pošto su oni voljni i njihov je uzrok serija 'stvarnih' fenomena nazvanih operacije Ceremonijalne magij e. "One se sastoj e od: (I) Vida. Krug, kvadrat, trougao, sudovi, lampe, odore, oruđa, itd. (2) Zvuka Molitve. (3) Mirisa Parfemi. ( 4) Ukusa Sakramenti . (5) Dodira Kao pod ( l ) (6) Um Kombinacije svega ovoga i odrazi na nj ihov . znacaJ . "Ove neobične impresije (1-5) stvaraj u neobične pro­ mene u mozgu; stoga je njihov zbir (6) neobične vrste. Nje­ na projekcija u vidljivi pojavni svet je stoga neobična. "U ovom se sastoj i realnost operacija i efekata ceremoni­ jalne magije i ja shvatam da je odbrana dovoljna, sve dok se 'efekti' odnose samo na one fenomene koj i se pojavljuju sa­ mom magu: pojava duha, nj egov razgovor, mogući šokovi zbog drskosti, i tako dalje, čak do ekstaze s jedne strane i smrti ili ludila sa druge . . . "Ovo je čisto materijalistička racionalna izjava, nezavis­ na od bilo koje objektivne hijerarhije. Filosofija nema šta da kaže, a nauka može odložiti osudu, očekujući detaljnu -

Zakotrlja) kamen

21

i metodičnu istragu navedenih činjenica . . . Naša ceremoni­ jalna magija tada biva svedena na niz detalja, iako naravno, empirijski, fiziološki eksperimenti i svako ko bi ih pametno izveo, nemaju razloga da se plaše rezultata . . . Magijski principi, slični onima upravo opisanim, spon­ tano se primenjuju na "događaj ima" o kojima povremeno čujemo. Pojavljuju se među nekim od "hipi" i l i "svi nger" predstavnika savremenog psihodeličnog pokreta. I z jednog nedavno ispričanog događaja, na primer, može se rekon­ struisati sledeća slika: (I) Vid Boje, svetla, brzo bljeskanj e poput kaleidosko­ pa, utičući na mozak preko optičkog nerva. (2) Zvuk Najbučnija vrsta muzike, popularna i l i klasična, koja probija mozak gotovo do zaborava ili neo­ setlj ivosti. (3) M iris Povremeno se koristi marihuana kako bi se po­ većala aktivnost nervnog sistema. Njen jedinstven, karakterističan miris je za neke ljude stimulativan. ( 4) Ukus Opet, i alkohol (umereno korišten) i marihuana, koriste se zbog stimulacije ukusa (5) Dodir U nekim slučajevima, čuje se za "orgije" i razmenj ivanje žena u tom kontekstu. Osećaj tela, tople kože, genitalija, koitusa, uzdiže tak­ tilna (koja se tiču dodira - prim.prev.) iskustva. (6) Um Sve ovo- moguće i nj ihovo uj edinjavanje u "vr­ hunskom" iskustvu. Ove jednostavne, osnovne teme, mogu se izraziti na mnogo različitih načina.

III

ONO, međutim, što je zaista važno u vezi sa Redom, jeste njegova konfrontacija sa dva čoveka koji su bili članovi višeg, takozvanog reda posvećenika. Oni su bili predodređeni da odigraj u ogromnu ulogu u njegovom ka­ snijem spiritualnom razvoju. Jedan od nj ih bio je Džordž Sesil Džouns, hemičar i metalurg, koj i je ostao u najbližem kontaktu sa Kroulijem dugi niz godina. Bio j e prijatelj i sa­ vetnik. Drugi je bio Alan Benet, bez određenog zvanja. Rečeno je da je inženjer elektronike, oduševljeni student istočnjačkih religija i filosofije i finansijski hendikepiran čovek. Njegov oslabljen ekonomski status potiče, delimično, u svakom slučaju, od hronične bronhijalne astme koj a je opustoši la njegovo zdravlje i efikasnost. Ona gaje, očigledno, sprečila da svoje talente uspešno iskoristi na bilo koj i način koj i bi bio nagrađen. Kako je Alan u vreme kada ga je Kroul i prvi put sreo, praktično 'bio na dnu', Krouli ga je pozvao da sa nj im deli stan, koliko god dugo žel i . Za Kroulija u to vreme novac nije predstavljao problem, s obzirom na to da j e nasledio povelik iznos. Tako je Alan postao Kroulijev gost i, vero­ vatno prvi put u svom životu, imao dobar smeštaj, bio do­ bro nahranjen i odeven. Pošto je Alan bio viši posvećenik Zlatne zore, nj egov deo quid pro quo bio je da Kroulija nauči svemu što j e znao o magij skim veštinama. Prihvatio je taj zadatak i obavio

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja} kamen

ga izuzetno dobro. Krouli se pokazao kao sposoban učenik i Alan je znao šta radi. Zajedno su postigli mnogo toga, a intelektualni tragovi ove veze ostali su sa Kroulijem tokom čitavog života. Alan je kasnije napustio kompletnu metodologiju ZlaIne zore - i uz Kroulijevu finansijsku i druge vrste pomoći, na­ pustio Englesku i otišao na Daleki istok, u čemu je njegova astma igrala odlučujuću ulogu. Tamo su, u mnogo toplijoj i boljoj klimi, njegove respiratorne tegobe u velikoj meri bile olakšane. Zapravo, dok je bio na Cejlonu, prešao je u budizam i time ispunio svoj životni san. Pod novim pričesnim imenom Bhikkhu Ananda Metteyya, odigrao je značajnu i efikasnu ulogu u pomoći da se Tera Vada budizam prenese u zapadni svet. Kroulijeva upotreba budističkih skhandi kao analitičke sheme u knjizi Psihologija hašiša, vodila je di­ rektno do Alana. Ono što je najznačajnije u vezi sa ovom bliskom vezom dvojice ljudi, međutim, jeste sledeća osnovna činjenica. Tokom oko godinu i po dana, koliko je živeo u Krouli­ jevom stanu u Londonu, Alan je bio primoran da koristi mnoge različite lekove kako bi postigao barem privremeno olakšanje od teških astmatičnih napada. Hladno, vlažno i maglovito englesko vreme, razaralo je nj egov šištavi respi­ ratorni sistem. Za neke lekove se činilo da prilično dobro de­ luju, barem u početku, drugi su bili poražavajuće neuspešni. Čak kada bi neki i delovali, morao je da ih uzima u tolikim količinama da bi se nj ima otrovao. Tada bi različite vremen­ ske periode provodio ležeći; letargičan, pospan i inertan. Ipak, pored nalaženja olakšanja od bronhijalnih spaza­ ma, otkrio je da su neki od lekova koj e je upotrebljavao bili psihodelici, kako bismo ih danas nazvali. Sirili su horizonte . . . . uma i rastoč ili granice ega, povremeno IzazlvaJucl neopIsIva stanja mistične svesti sa kojom je već bio upoznat usled svojih meditativnih i molitvenih vežbi.

Ovako zaintrigiran, postao je koncentrisan i studiozan učenik farmakologije, kakva je postojala u to vreme, čitajući sve što mu je bilo dostupno, a nadasve pametno. Eksperi­ mentisao je sa svim drogama koj e su mu bile dostupne. Neposredni cilj bio je pronalaženj e one jedne magične dro­ ge koja će otvoriti vrata ka tim višim stanj ima. B i la je to nj egova osnovna teza. To je bila teza koj u je Krouli nasledio od Alana. Usvojena je u celini i sa radošću. Krouli je takođe otišao da uči farmakologiju. Di skutovao je o problemu sa mnogim lekarima, fiziolozima i neurolozima i eksperimentisao sa još više entuzijazma i iscrpnije nego njegov guru, Alan Benet. (Trebalo bi, kao napomenu, spomenuti najčudniji feno­ men, da se kod Kroulija, nakon nekoliko godina takođe razvila astma. Nekolicina nj egovih intimnih prijatelja, a kasnije i učenika, takođe su bolovali od astme.) U međuvremenu je imao želju za putovanjem. Svet je bio njegova ostriga. Nasledivši znatno bogatstvo od rođaka koji je imao pivaru na jugu Engleske, nj egova želja da pu­ tuje bila je lako ostvariva. Pešačio je, istraživao, penjao se na planine širom Skotske, Svaj carske, Meksika i konačno, Indije- i pokušao da imitira mnoge od egzotičnih podviga svog drugog dugogodišnjeg idola, Ser Ričarda Bartona. Prešao je deo Sahare koj i se graniči sa Alžirom i Tunisom, mešajući se slobodno sa Arapima, čijoj se muževnosti i virtuoznosti počeo diviti. Tamo je sreo i šeike, nebrojenih tipova i nivoa važnosti, otkrivajući da su neki od njih bili upoznati sa upotrebom droga koje su egzaltirale i širile svest. Učio je od nj ih i dobro naučio. Prilično je sigurno da je pod nj ihovim tutorstvom naučio mnogo više nego samo homoseksualne obi čaje. Primenom ovih egzotičnih droga, uključujući naravno, i hašiš, iskusio je široku lepezu viših stanja svesti, o koj ima je pisao sa mnogo više iluminacije od gotovo bilo koga drugog koga znam.

24

-

,

.

.

-

-

25

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrljaj kamen

Tokom produžene posete Cej lonu, gde je otišao da pose­ ti Alana Beneta, vežbao je jogu i učio orijentalne filosofije sa svojom karakterističnom živošću i entuzijazmom. U dve zasebne pril ike u prvih pet godina ovog veka, penjao se na neke od najviših vrhova Himalaja i gotovo uspeo - ali, ne u potpunosti. Ipak, jedan od rezultata ovih ekspedicija, bio je taj što je ušao u mala kraljevstva Nepala i Sikhima koj i se graniče sa Tibetom, gde je stekao značajno praktično znanj e o budističkim i lamaističkim tantričkim metodama. Ostatak je osetan u nj egovim najranij im tehničkim zapisima. Što se tiče joge, jedan od najvećih autoriteta među starim tekstovima, Aforizmi Patanjalijeve joge, definiše jogu kao "sprečavanje modifikacija načela mišljenja". Ukratko, da­ kle, to je onaj psihološki proces koj i za cilj ima koncen­ traciju. Iz svih najvažnij ih istočnjačkih mističnih spisa proizilazi da se ovo postignuće smatra osnovnom potrebom, i l i preduslovom za postizanj e spiritualnog iskustva, ili Sa­ madija, kako se naziva. Vežbajući ovu veštinu dugi niz go­ dina i postavši učitelj, što j e bio, koncentracije i meditacije, Krouli je o ovoj temi pisao razumno, sa jasnoćom i autorita­ tivnomjednostavnošću koja se ne nalazi nigde drugo. Jedna mala knj iga sa naslovom Deo I knjige IV je dragulj jasnoće i mudrosti. U nekoliko izdanja časopisa Equinox mogu se naći desetine klasičnih instrukcija o raznim aspektima joga položaja, disanja, koncentracije i tako dalje- sve prelepo na­ pisane i bez suvišnih podataka. Treba to da ubacim na ovom mestu jer su ga zbog svog živahnog smisla za humor, koj i je vrio svuda oko njega i prodirao u gotovo sve što j e pisao, neki čitaoci i mnogi kritičari videli samo kao smešnog čoveka. Nikada im nije palo na pamet da je njegov humor nosio sa sobom i izuzet­ no ozbiljnu ideju. Bila je to knj iževna i psihološka tehnika primenj ena u brojne dobro definisane ciljeve. Ne samo da bi se otkrio subjekat, što j e naravno bilo najvažnije, ne

samo da bi se odvojilo žito od pleve, već, pre svega, odvo­ jil e bi se ovce od koza. Tako je, dakle, testiran čitalac. Ako ovaj ne bi mogao da podnese ovo otkrivanje, već je i dalje pravio buku oko starog furnira praznoslovlja i sujeverja, to nije bila vrsta osobe koju bi trebalo ohrabrivati u Velikom radu. Ili, ako bi humorom bio prevaren da poveruje kako tu nema ničeg drugog, Krouli bi mislio da je to fanatik koga bi, sve u svemu, trebalo obeshrabriti od bavljenja ovim po­ slom. Osećao je da bi, kada bi prolaz postao previše težak, ili kada su spoljašnji i unutrašnji pritisci rasli, što se sigurno dešavalo, takva osoba podlegla neurotičnom oboljenju ili nečemu gorem. Krouli nije želeo ništa od toga. U dosta kasnijem radu, naslovljenom Osam predavanja o jogi, koj i j e bogat razumom, finim humorom i j ednostavnim izlaganj em najdubljih značenja, nalazimo sledeće:

26

27

,,( 1 ) Više je besmislica izrečeno i napisano o jogi nego o bilo čemu drugome na svetu. Većina ovih besmisl ica, koje pothranjuju šarlatani, zasnovana je na ideji da u nj oj postoji nešto misteriozno i orijentalno. Ali, nema. N e tražite od mene obeliske i odaliske, rahat-Iokum, bulbule, ili bilo koje šljašteće sl ikovito izlaganje trgovaca jogom. Ja sam privlačan, ali ne i upadljiv. Ne postoji ništa misteriozno ili orijentalno ni o čemu, kao što zna svako, ko je pametno proveo imalo vremena na kontinentima Azije i Afrike . . . ,,(2) Svi fenomeni kojih smo svesni, dešavaju se u našim umovima, te j e stoga jedino u šta treba da gledamo um: koj i je stabilnija mera nego što se pretpostavlja, kod svih vrsta covecanstva ... -

-

,,(3) Onda moramo da počnemo da učimo o jogi gledajući značenje reči. Ona znači Ujedinjenje, od istog sanskritskog korena kao grčka reč zevgma, latinska reč Jugum i engleska reč par volova. (Yeaug- uj ediniti) . . .

,,( 4) Joga znači Ujedinjenje.

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja) kamen

"U kom smislu ćemo ovo razmatrati? Kako će reč joga implicirati sistem religijskog treninga i l i opis religijskog iskustva? "Možete s lučajno zapaziti da se reč religija može pois­ tovetiti sa jogom. Ona znači vezivanj e zajedno.

Ovo je Krouli na svom racionalističkom vrhuncu. To se više nego dobro poredi sa Lirijevom mantrom: "Uključite se, priključite se, ispadnite!" U osnovi, razlika između Liri­ ja i Kroulija je u tome što je potonji zahtevao disciplinu i vežbu u meditativnim veštinama, kao najvažnijim sredstvima Istrazivanja unutrasnjeg sveta uma I duha. To je, zapravo, ključna stavka ova četiri eseja o hašišu. O l izergičkoj kiselini kao hemij skom sredstvu, koj e se upotrebljava da potpomogne uvežbanu koncentraciju i meditaciju, može se reći mnogo toga. Kroulijevo uverenje bilo je da bi, stoga, trebalo da očekujemo mnogo bolje rezultate sa njenom upotrebom, nego ako bi se kao sredstvo koristila samo medi­ tacija, i obrnuto.

28

•

,,(5) Joga znači Ujedinjenje. "Koji su to elementi koji su uj edinjeni, ili treba da se uj e­ dine, kada se ova reč koristi u svom uobičajenom značenju prakse široko rasprostranjene u Hindustanu, čiji je cilj emancipacija individue, koj a uči i vežba iz manje prijatnih aspekata svog života na ovoj planeti? "U umu pobožne osobe, ovaj kompleks inferiornosti koj i se smatra njegovom pobožnošću tera ga da ovu emancipac­ iju tumači kao zajednicu sa gasovitim kičmenjakom koga je izmislio i nazvao Bog. Na oblačno isparenje njegovih stra­ hova, nj egova imaginacija je bacila ogromnu iskrivljenu senku nj ega samog i on je zbog toga prestravljen . . . Zbog tog preplavljuj ućeg mijazma straha, čitavo pitanje joge postalo je nejasno. Savršeno jednostavan problem zakomplikovan je najbednijim etičkim i sujevemim besmislom. Istina je, ipak, sve vreme strplj ivo prisutna u samoj reči. "Nekima od vas može se učiniti da su ova objašnjenja u priličnoj meri obesmislila jogu; da samje sveo na kategoriju običnih stvari . To m i j e bio cilj. Nema smisla biti uplašen od joge, osećati strahopoštovanje za jogu, biti zbunj en i misti­ fikovan jogom, i l i entuzijastičan oko joge . . . "Na terasi Caffe des Deux Magots, jednom prilikom, trebalo je prezentovati čitavu doktrinu joge u najmanjem mogućem broju reči 'sa uzvikom, sa glasom Arhangela i sa trubom Božijom'. Prva Epistola Sv. Pavla Soluncima, četvrto poglavlje i šesnaest stih. To sam i učinio. "Sedite mimo. Prestanite da razmišljate. Ućutite. Iza­ đite!"

•

v "

"

-

29

•

•

IV

Otpril ike deset godina nakon što je iniciran u He!metički red Zlatne zore, Krouli je konačno zastao u Engleskoj da bi osnovao svoju organizaciju za obuku. Bilo je to deset dugih, značajnih i plodnih godina provedenih u lutanju po licu zemlje, eksperimentisanja sa svim poznatim metodama izazivanja najviših mističnih stanja. Mnogi od tradicional­ nih sadržaj a Zlatne zore bili su ugrađeni u strukturu njego­ vog reda, A A . lpak,u mnogo čemu, potonji se razlikovao od svog prethodnika. U osnovi, najveća razlika nalazila se u njegovom ujedinjavanju joge i magije u jedan si stem koj i je kao cilj imao dosezanje Svetla. Svako od njegovih putovanja urodilo je plodom neke tehnike, ili unutrašnje discipline koj a bi se mogla iskoris­ titi kao tanani segment u ogromnom mozaiku ili panora­ mi metoda i naučnih pristupa. Mal i deo ove široke scene može se videti u nj egovom eseju Psihologija hašiša. Jasno, to nije delo uskoumnog ludaka ili fanatika. Da bi se zaista razumela genijalnost ovog čoveka, trebalo bi se upoznati sa tehničkim instrukcijama koje je napisao o svim fazama dvaju starih sistema sa koj ima je radio. Mora se prihvatiti kao činjenica da je u oba dostigao vrhunac. Ovo potvrđuj e sadržaj i kontekst takozvanih zvaničnih instrukcija nje­ govog Reda, kao i sledeće, koje je posebno pogodno da­ nas, kada toliko neiskusnih mladih zadobijaju "udarce" od psihodeličnih droga: "Baš kao što nečije prvo zaslepljujuće oduševljenje no­ vim krajolikom pretvara, dok nastavlja da zuri, u divljenje

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja} kamen

izvrsnim detaljima vidika. U početku su bili zamagljeni za­ slepljujućim naletom opšte l epote; pojavljuju se jedan po jedan kako se šok smanjuj e i - strastvena zanesenost pre­ daj e se razumnom interesovanju. "Na isti način, Posvećenik gotovo uvek počinje lavi­ nom stihova dahćući mistične ekstravagancije o 'zabranj e­ noj ljubavi ' , 'nezamislivom blaženstvu'. (Ovo odgovara emocionalnoj i metafizičkoj magli koja je karakteristična za pojavu misli iz homogenosti. Kratka i jasna diferenci­ jacija ideja obeležava um odraslog.) Obično gubi osećaj za proporciju, za humor, za stvarnost i procenu zvuka. Nje­ gov ego je često naduvan do tačke pucanja, do tačke kada bi bio prezirno smešan da nije tako žalosno opasan za sebe i druge. Takođe, ima tendenciju da svoje novootkrivene istine o iluminaciji shvata kao jedinu istinu, i insistira na tome da one moraju biti važne i validne za sve ljude, ko­ liko su i za njega." Moraće se pretpostaviti da je običan čitalac u celini ne­ upoznat sa onim čemuje Krouli stremio. Da bismo ispravili ovaj propust, dozvolite da pretpostavimo da ste učenik mi­ sticizma i da ste se prijavili kod nj ega kao kod takozvanog autoriteta za obuku u metodama Velikog rada. Ovo je jedan arhaični terll1in koj i se odnosi na samodisciplinu koj a vodi prosvetljenju. Prva dužnost koja se postavlja pred početnika, jeste da pročita neka dela sa uvodne liste zvanične l iteratu­ re koj a mu je data da je iščita. Kada, nakon oko tri mese­ ca, završi sa čitanjem, može da se prijavi za pismeni ispit naučenog materijala. Osnovna namera ovde bila je samo da se utvrdi da je, u najmanju ruku, stekao intelektualno pozna­ vanje osnovnog klasičnog materij ala. U slučaju daje želeo da nastavi dalje i daje bio primljen, zaklinjao se kao Pripravnik Kroulijeve organizacije A:. A: . Ova zakletva samo je izražavala, na formalan način, da će se posvetiti Velikom radu.

Pred nj i m je bila godina napornog rada na praktičnom, eksperimentalnom nivou. Sam je morao da od raznovrs­ nog materijala koj i je pročitao, odabere određenu vežbu, ili nekoliko vežbi - meditaciju, ili magijsku, ili molitvenu. Od nj egovog slobodnog izbora i inicijative zavisilo je šta će predložiti da radi. Niko nije mogao da mu kaže šta da odabere i l i da uradi. Obavezno je, međutim, bilo vođenje zapisnika, dnevni­ ka. Bez obzira na to u čemu je bio nemaran, dnevnik je morao da piše redovno, trezveno i detaljno. Neispunjavanje ovoga bilo je nedopustivo. Na kraju celogodišnjeg rada, ovaj dnevnik je bio predavan Krouliju na pregled. Na osnovu toga šta je dnevnik pokazivao i otkrivao, učenik bi bio unapređivan na sledeći nivo Reda. Ali, iznad svega, Krouliju je dnevnik otkrivao karakternu strukturu eksperimentato­ ra. Otkrivao je nj egove idi osinkrazije, njegove naklonosti i ljubavi; mentalne predispozicije i emocionalne predrasude. A kako je Krouli, pozajmivši pravilo od Herll1etičkog reda Zlatne zore, napisao: "Ravnoteža je osnova rada", prepi­ sivao je posebne vežbe i radnj e koj e su služile da uravnoteže učenikovu psihološku strukturu. Ukoliko je učenik odabrao da se u toj prvoj, pripravničkoj godini bavi samo jogom, Krouli bi mu možda predložio brojne dodatne stvari, kao što su jednostavnije, ali osnov­ ne joga vežbe - disciplinske vežbe koje bi student lako bio u iskušenju da ignoriše. Ili, drugo, Krouli bi mogao da preporuči neke dijametralno suprotne radnj e - kao što su molitvene vežbe, ceremonijalna magija i šta sve ne, Efekat ovoga bilo je sprečavanje da učenik razvije jednostrane crte karaktera - i na taj način spreči da ode brzopleto i postane fanatik. Ukoliko je učenik obećavao i teoretski bio upoznat sa, recimo, delom Različitosti religijskog iskustva Vilijema Džejmsa i drugim sličnim analizama i opisima mističnih

32

.

• •

,

.

33

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrljaj kamen

i transcendentalnih stanj a, Krouli bi, možda, preporučio upotrebu hašiša. U vreme kada je Krouli pisao svoju knj igu, takve droge mogle su se nabaviti bez recepta, u bilo kojoj apoteci, a da to ne krši ustanovljene zakone u Engleskoj. Svrha ove hašiš-seanse bila je, jednostavno, da studentu omogući blagi ukus, ili neku naznaku mističnog iskustva ka kom je usmeravao svu svoju energiju. Kroulijeva namera nikad nije bila da droge koristi kao zamenu za telo-um-dis­ ciplinu, na kojoj je insistirao iznad svega. To nikako nije bila nj egova namera. Moramo ozbiljno shvatiti nj egovu izja­ vu: "Ne nalazim potrebu za hašišom, osim kao pripremnom demonstracijom da postoji drugi svet, dostupan-nekako. Moguće je da bismo, ukoliko bi farmaceuti usmerili svoje napore ka stvaranju standardne droge mogli da nađemo vrednu i neškodljivu pomoć za proces koji sam optimistično nazvao Naučni lluminizam." (Italik je moj-prim.aut.) Želim nedvosmisleno da naglasim kako je Krouli, ne jednom, već hiljadu puta, potvrdio da je disciplina sama po sebi mnogo važnija od bilo kog rezultata ili dostignuća. Njegova teza bila je da se u obučavanju koncertnog pijan­ iste, na primer, koncentriše na vežbe i skale, sve dok ne razvije dovoljno manueIne veštine i samodiscipline da bi svirao Betovenov Emperor Concerto. Ne počinje se od kra­ ja. Ovo je oblast u kojoj se on ozbiljno razlikuje od svojih savremenika. Ipak, kako je ljudska priroda samo ljudska priroda, i kako su ljudi skloni da se obeshrabre i, nakon toga odustanu od borbe za prosvetljenj em, Krouli je tvrdio da bi, ukoliko bi im se dao nagoveštaj o tome kakva bi zabranjena iskustva mogla biti, možda bili voljni da prevaziđu svoju sopstvenu inertnost i utučenost- i rade. Bilaje to mrkva kojom se maše ispred magarčevog nosa. Ali, samo toliko dugo da se maga­ rac pokrene!

"Neka se ne zamišlja", napisao je,"Da sam ovo izmislio iz čiste lenjosti ili umora. Ali, sa mističnim sredstvima koja sam tada imao na raspolaganju, zahtevao sam dane ili ne­ delje da bih došao do bilo kakvog rezultata ... Da sam samo mogao da neophodni period smanj im na nekoliko sati . . . Moja molba je upućena priznatim psiholozima i fiziolozi­ ma da povećaju broj i tačnost svojih istraživanja o intros­ pektivnim pravcima koj e sam utemelj io, moguće uz veću pomoć farmaceuta. "Kada bude određeno čisto fizio-psihološko dejstvo, zamoliću da dalje usmere pažnju na specijalne rezultate kom­ binovanja droge sa mističnim procesom- uvek uz uvežbano posmatranje- i od tog momenta budućnost Naučnog Ilumi­ nizma biće osigurana. (ltalik je moj-prim. aut.) Ono čemu se nadao, delom se i ostvari lo. Hemičari su proizveli lizergičnu kiselinu 1 93 8 . iako neki od njenih psihičkih efekata nisu uočeni sve do 1 945. Tužno je reći da - iako je Krouli živeo do 1 947 godine - nikada nije saznao da je Iizergična kiselina bila stvorena kao istinska droga iz­ bora, idealan hemijski instrument za koj im je čeznuo kao eksperimentalnom pomoći magijsko-mističnom sistemu koji je razvio. Jedan od nekadašnjih saradnika Timoti Lirija, Frank Ferguson, koji je napustio diplomski rad na antropologiji da bi doprineo napretku sada mrtve organizacije posvećene širenju infoIIlIacija o Iizergičnoj kiselini, jednom prilikom je objasnio da su istočnjački mistici mogli da kontrolišu svoj nervni sistem nakon dvadeset do trideset godina učenja i samodiscipline. Požurio je da arogantno, rekao bih, doda kako bi, uz pomoć halucinogena, ove joga veštine mogle da se nauče za nekoliko nedelja. Njegovo mišljenje bilo je da duga i naporna disciplina jogija u današnje vreme ne zahteva ono što je Liri opisao kao "drogom izazvan sa­ tori." Ovo obećanje je, naravno, najprivlačnije za svakog

34

35

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja) kamen

od nas, safari bez suza! Jedan drugi pisac u The Harvard Review prokomentarisao je kako su se ljudi koj i su radili sa l izergičnom kiselinom nadali da će naći brz i lak način da dostignu unutrašnj e ciljeve koje su, u prošlosti, dostizali samo oni koji su bili voljni da se podvrgnu bolu i poslu koj i se povezuje sa starim disciplinama. Ovo je uistinu bilo daleko od osnovne premise Ali­ stera Kroulija. Kao protivudarac ovome, kao da je bio u iščekivanju takve zloupotrebe preteranim pojednostavlj iva. . . njem, napIsao Je: "Mogao bih da uverim druge ljude da misticizam nije čista ludost bez insistiranja da čitav život posvete njegovom izučavanje kod mene, a kada bih samo mogao da uverim nekoliko kompetentnih posmatrača- za tako nešto nemam poverenja ni u samog sebe- nauka bi pojurila da prati i istražuje, razjasni pitanje jednom zauvek, i, kao što sam ja verovao, i verujem, naoruža se novim oružjem - deset hil­ jada puta moćnij im od vage i mikroskopa." Njegova osnovna premisa navođena je iznova, na sto različitih načina. Nikada nije rečeno da bi iskustvo sa drogom per se ikada moglo da zameni elementarnu mentalnu i spir­ itualnu disciplinu za koju se zalagao i na kojoj su insistirali svi prethodni okultni učitelji. U suštini, bio je relativno sigu­ ran da bi, šta god iskustvo sa drogom pobudilo, uskoro bilo zaboravljeno i postalo hladno, sivo, nejasno sećanje. "Kako bi se i očekivalo, takve forIll e ostavljaju malo uti­ saka na sećanje. Ipak, dovoljno su zavodlj ive i ja se plašim da ogromna većina mistika živi svoje živote lutajući u ovom zaludnom svetu senki i školjki . . . Kakva zaludna ludost (od svake istinske nade napuštena ! ) tražiti u drogi, piću, pištolju ili konopcu raj od koga su odustali zbog trenutne slabosti ili trenutnog kolebanja. . . Ono što se zahtevalo, iznad svih ostalih stvari, bila je izdržlj ivost i istrajnost- disciplina sistema telo-um, u svim

tehničkim fazama samog Rada, kako bi se obezbedila os­ novna neophodna sredstva kroz koja će mistična stanja biti vraćena, ponovo doživljena i ponovo istražena. Hjuston Smi t, koj i je napisao esej u knji zi o LSD -u, koju je izdao Dej vid Solo mon , mis li sličn o kao Kroul i . Napisao Je: "Slučaj Zena je ovde posebno značajan, jer njegovi stožeri po pitanj u iskustva prosvetljenja-safori ili kensho­ koje, neki (ali ne svi) Zen isti kažu, podseća na LSD. Slično ili različito, suština je da Zen priznaje kako će iskustvo, osim ako je ujedinjeno sa disciplinom, propasti. Smit nastavlja i dodaje, ono što je najbitnije za ovu tezu, da: "Ca kje i Budadha morao da sedne . . . Bez)o riki, posebne moći razvijene kroz zazen (sedeća meditacija), vizija je­ dinstva dosegnuta u prosvetIjenju . . . s vremenom postaje zamagljena i konačno bledi u prijatno sećanje umesto da se zadrži kao sveprisutna stvarnost koja oblikuje naš sva­ kodnevni živo!. . . Biti sposoban da živiš u skladu sa onim što je kroz satori otkril o Oko Uma, zahteva, kao i pročišćavanje karaktera, i razvoj ličnosti, period sazrevanja zazena." Krouli je, pak, ukazao da postoje prilike, čak i kada je neko stekao vrhunsku veštinu u meditaciji, kada bi dodat­ ni podsticaj ili stimulus obezbeđen razumnom i umere­ nom upotrebom hašiša, omogućio da se savlada sterilnost i hladnoća dugo otegnute discipline; da se vine visoko iznad oklopnih ograničenja ego-funkcija u neopisivo. Uvod nje­ govog sopstvenog esej a o hašišu bavi se upravo ovim pro­ blemom. "Takođe sam bio svestan vrhunca agonije meditacije, 'suvoće' (kako je Molinos naziva) koja očvršćuj e i steriliše dušu. "Sama radnja koja bi trebalo da je preplavi svetlo m, vodi jedino u tamu strašniju od smrti, očaj i gađenje koje isuviše

36

"

•

-

37

38

IZRAEL REGARDIJE

često vodi ka napuštanju, pri čemu bi, zapravo, trebalo da ohrabre; zbog toga-kako proročišta potvrđuju - najtamnije je pred svitanje. "Meditacija m i je zbog toga smetala", prokomentarisao j e suvo, "kao da steže i sužava dušu. Počeo sam da se pitam da li je 'suvoća' bila osnovni deo procesa. Ako bih na neki način mogao da prodrmam njen odar Uma, ne bi li Beskraj ­ ni Božanski Duh skočio u Svetlo?" A onda rečito pita, jer, nemojmo nikada zaborav iti da je ovaj čovek bio majstor meditacije: "Ko će zakotrljati ka­ men?" Da bi odgovorio na svoj e pitanj e, formul isao je hipo­ tezu: "Možda je hašiš droga koj a 'labavi nosače duše', ali je sama po sebi ni dobra n i loša. . . Dobro, dakle, da vidim da li se prvo mističnim egzaltiranjem sebe i nastavljanjem svo­ jih molitvi, dok droga rastače matriks dijamantske Duše, taj dijamant možda neće pokazati čist i iskričav, blistav 'ne od Sunca, niti od Meseca, niti od Zvezda' . . . "

v

-

STA se podrazumeva pod mističnim iskustvom, može se objasniti na različite načine. Možemo koristiti idiom mod­ ernog psihološkog jezika, unapređujući mišljenje da droga, nekako, razređuj e oklop karaktera ili mentalne mehanizme odbrane koj i sputavaju i ograničavaju psihu. Ovo razređivanje dozvolilo bi pojavljivanje osećanja, emocija, energije i drugih psihičkih sadržaja iz Nesvesnog, dugo zakopanih, i l i pak onih koj i nikad nisu videli svetlost dana. Njihovo bi pojavljivanje stoga proširilo ograničene horizonte svesnosti i omogućilo iskustvo okeanskih osećanja ili osećanja nirvane. Napad na funkcije egaje namerna kon­ trolisana radnj a kada se primene vežbe meditacije i kon­ centracije - kao u jogi i Zenu - ali, naravno, mnogo manje izvesna kada se primeni psihodelična droga. Trenutno se razvija nova škola psihologa. Oni na mistično iskustvo gledaju kao na zdrav razvoj naprednog rasta psihe. Nisu, kao što je to činila nauka devetnaestog veka, ovaj fenomen smatrali nečim što je izvan nj ihovog psihološkog polja. Kako je to deo prirodnog ljudskog ponašanja, tako se i razmatra unutar nj ihovog naučnog delokruga, a ne kao da pripada polju religije. Umesto poznate fraze "religijsko" i l i "mistično" iskustvo, skoval i su frazu "vrhunsko" iskustvo, da bi govori l i O istom unutrašnj em fenomenu. Skloni su da posmatraju njegovu pojavu kao znatno lIčestaIiju nego što se prethodno pretpostavlj alo, sa jednom spontanošću koja j e imanentna njegovoj učestalosti. Cešće -

41

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrljaj kamen

da nego ne, među nereligioznim ljudima kao što sU'j'i'e snici i umetnici, ne pobuđuje se niti izaziva upotrebom molitvi ili ' nekom drugom religijskom tehnikom. "U principu, nema razlike između izoštravanja percepcije upotrebom spoljašnjeg instrumenta, kao što je milaoskop", napisao je Alan Vats, "i njenog izoštravanja upotrebom unutrašnj eg instrumenta, kao što je neka od ove tri droge. Ako su one uvreda za dostojanstvo uma, ondaje m ikroskop uvreda za dostojanstvo oka, a telefon dostojanstvu uha ... Neurološko objašnj enj e je takođe moguće i, ukoliko je sve ostalo isto, jednako j e validno. Evo, na primer, jednog, koj e je dao Liri: "Cinjenice o neurološkim kapacitetima ljudskog bića jednostavno su astronomske. Svako od nas poseduje oko l O biliona moždanih ćelija. Ovo je nekoliko puta pomnožen ukupan broj ljudskih bića na svetu. Svaka moždana ćelija može biti u vezi sa 25 000 drugih moždanih ćelija. Broj mogućih povezivanja je snage reda veličina 1 0 milijardi na dvadesetpetohiljaditi, količina veća od broja atoma u uni­ verzumu. Ova elektro-hemijska mreža, nezamisliva u svo­ joj složenosti, anatomska je struktura svesti .... Kako da objasnimo ovaj neobični nesklad između poten­ cijala kortikaInog kompjutera i siromaštva programa koje mu namećemo? Malo se zna o funkciji mozga i o procesi­ ma učenja kojimaje ogromni moždani potencij al lim itiran i sužen. Termin koji se čini najadekvatnijim da opiše proces je utiskivanje. Š ta je utiskivanj e? ... To je 'veoma brzo učenje koj e se dešava kod nekih životinja . . . u određenom, ranom stadiju­ mu razvoja.' J oš jedan zadivljujući aspekt procesa utiskivanja jeste njegov nepredvidiv i slučajni kvalitet. Kako je Konrad Lo­ renc bio pri sutan u pravom momentu, guščići su ga 'utis­ nuli' kao zaštitnički, materinski objekat. U drugom eksperi-

mentu, mladim pticama je u kritičnom momentu pokazana ping-pong loptica i one su provele ostatak života tražeći i vodeći lj ubav sa plastičnim loptama. Ovaj eksperiment je u isto vreme zabavan i zastrašujući. Podseća nas da svako od nas vidi svet kroz perceptualne strukture (biohemijske­ neurološke) koje su nam slučajno postavljene u naj ranijim momentima. Pokreće zabrinjavajuću sumnju da, uprkos našoj hvaljenoj racionalnosti i uslovljenoj sigurnosti, možda jurimo određenu ping-pong lopticu koja nam je, u tim os­ etljivim momentima osvetljenosti, jednostavno utisnuta u kortikaIni film . . . Određeni alkaloidni molekuli imaju moć da dramatično odlože poznate, naučene strukturalne karakteristike nervnog sistema; svesnost je iznenada oslobođena iz svog uslovlje­ nog obrasca i izbačena u blještavo tkanje nenaučenih men­ talnih slika. Koliko god vatreno bilo neslaganje naučnika o vrednosti i socijalnom značaju psihodeličnih droga, postoj i jedna stvar oko koje se slažu: droge pokreću svesnost u ta­ janstvene, nove predele u koj ima sve deluje moguće i ništa ne ostaje određeno ... Psihodelične droge mogu, ne samo da otklone stare utisnute modele, već i da pruže mogućnost iskustva 'smrt-ponovno rađanj e' koj e se tako često navodi tokom psihodeličnih trenutaka. Ponovno utiskivanje znači da je, tokom psihodelične seanse, nervni sistem subjekta u stanju dezorganizovanog ftuksa koje je vrlo blisko onom iz detinjstva. Planirano, voljno oslobađanje fiksnih perceptu­ alnih obrazaca i privremeno otvaranje fluidne, bezgranične svesti nagoveštava nadu kontrolisanog, samokontrolisanog ponovnog utiskivanja." Možemo ići i dalje, na religijski koncept, da mistično iskustvo predstavlja Sjedinjenje sa Bogom. Krouli je mogao biti teista, kao što je bio sa Vedantom, ili ateista, kao sa Thera Vada BudizOlom, kako j e odabrao, u zavisnosti od okolnosti. Ali, koj i god filosofski stav da je zauzeo, nj emu

40

'

"

•

42

IZRAEL REOARDIJE

Zakotrlja) kamen

kao medijumu nije predstavljalo problem da tumači životna iskustva, bilo da su ona mistična i l i sekularna. Cešće je, zapravo, usvajao ateistički stav, kao više utilitaristički. Ovo je prilično dobro izraženo u sledećem odlomku iz nj egovog dela Jevanđelje po Sv. Bernardu Sou: "Mistično postignuće može se definisati kao Sjedinjenje Duše sa Bogom, i l i kao realizacija sebe, i l i- postoji pedeset fraza za isto iskustvo. Isto je jer, bez obzira na to da l i ste Hrišćanin ili Budista, teista i l i (kao šio sam ja, hvala Bogu!) ateista, postizanj e ovog, j ednog istog stanja, dostupno vam je koliko i noćna mora, ili ludilo, ili intoksikacija. Religio­ zni narodi zakopali su ovu činjenicu ispod planina dogme, ali ju je studija komparativne religije razjasnila. Potrebno je samo objavljivati paralelne odlomke mistika svih godina i religija da bi se videlo da su govorili o istim stvarima; dobi­ ja čak i verbalne identitete, kao kineski 'Tao koj i j e Tao nije Tao' , hinduski 'Ne To, Ne To' , kabalistički 'Glava koj a je iznad svih Glava, Glava koj a nije Glava', hrišćanski 'Bog j e Ništa' i modernih ateista i l i panteističkih mistika 'To nije ono što jeste." Mogao je da usvoji i druge stavove, koj i su jednako vali­ dni kao i prethodni . Sledeći opis, na primer, izveden je iz dnevnika koj i datira, približno, iz 1 909: "Kada sam, dakle, pripremio odaju, tako da je sve bilo u mraku, osim Lampe nad Oltarom, počeo sam, kao što sam gore već zabe leži o, da se raspaljujem u molitvi, pozivajući svog Gospoda; zapalio sam u Lampi Pantaki koji sam napravio od Njega, odričući se S lika, kako bi se On sam mogao pojaviti u meni. Odaja je bila ispunjena tim čudesnim sj ajem ultralju­ bičastog svetla koje je svetlelo bez izvora, kome nije bilo ravnog u prirodi, osim ako je to bila Severna Zora ... Potom sam jedva primetno, lako, jednostavno, neprimetno klizeći, prešao u Ništa. I bio sam omotan u crni sjaj svoga Gospoda, •

•

koji je prodro u svaki deo mene, stapajući svoje svetlo sa mojom tamom, ne ostavljajući tamu, već čistu svetlost. Gledao sam obličje svoga Gospoda i osetio kako se unutrašnje drhtanje razbuktava u Poljubac - i predosetio is­ tinske Svete tajne - i u jednom momentu video sve mistične vizije u jednoj ; i Sveti Gral m i se prikazao, i mnoge neizre­ cive stvari postadoše mi znane. Dato mi je da uživam u finom prisustvu svoga Gospoda u sebi tokom tog čitavog dvanaestog dana. Onda sam zamolio Gospoda da me, još sada, povede u svoJe vecno prIsustvo. Ali, On se povukao, jer ja moram da uradim ono što sam ovde poslat da uradim . . . A Svetlo i Parfem sa mnom svaka­ ko ostaju u maloj Odaj i i znam da moj Spasitelj živi i da će poslednjih dana stajati nad zemljom . . . Sat na Senatu otkucava, a moje uši su obuzete nj egovom mističnom melodijom. To je Beskrajno unutrašnj e kretanj e stvari, osigurano koegzistencijom nj ihovog zbira sa celi­ nom, koj e transcendira krajnje suprotnosti; promenu koja . ukazuj e na truljenje, stabilnost koj a vodi u monotoniju. Razumem sve Psalme Blagoslova; tu je spontana po­ hvala, fontana u mom srcu. Autori Psalma sigurno su znali nešto o iluminaciji kada su ih pisali . . . Moja duša peva . . . Moja duša peva!" U pokušaju da navedenu zahvalnicu, makar i u maloj meri, učinimo racionalnom, mogli bismo se osvrnuti na esej Nauka i Budizam koj i je napisao oko 1 903. ne mnogo pre nego što će doživeti svoje prvo Dhyana iskustvo, nakon in­ tenzivnog vežbanj a joge. U ovom eseju je napisao: "Pretpostavimo, međutim, san toliko stvaran da se bu­ dan čovek čitav unizi pred sećanjem na njega, da se nj egova svest o njemu pojavljuje hiljadu puta stvarnija nego stvari oko nj ega; pretpostavimo da je čitav ovaj život načinjen tako da odgovara novim činjenicama njemu tako otkriven•

•

43

•

•

IZRAEL REGARDlJE

Zakotrljaj kamen

im; da bi se s radošću odrekao godina nonnalnog života da bi dobio minute tog života-sna; da je nj egov osećaj za vreme iskorenjen kao nikad ranije, i da su ovi uticaji trajni. Tada ćete reći, delirium tremens Ci intoksikacija hašišom, s obzirom, konkretno, na osećaj za vreme) nam daje paralelu. Ali, fenomen delirium tremensa se nej avlja kod zdravih oso­ ba. Što se tiče insinuacije o auto-hipnozi, sećanje na 'san' je dovoljan odgovor. Bilo kako bilo, jednostavna činjenica o višoj očiglednoj stvarnosti - uverenje koje se ne može uzdrmati, il7lipuisable (jer u engleskom ne postoji reč) dovo­ lj an je test. I, ako se udostojirno da se raspravljamo, to je zarad zadovoljstva, i nebitno za vitalnu činjenicu; čarka, a ne žestoka borba. ,:San' koj i sam opisao je stanje koj e Hindusi i Budisti zovu Dhyana. Metod za njegovo dostizanj e je duševno i fizički zdrav i naučan . . . Jednostavno je. Um je prisiljen da fiksira svoju pažnj u na jednu misao, dok se primenjuje moć kontrole i održava duboka budnost u slučaju da misao na momenat odluta." lli bi mogao da, sa najvećom lakoćom, izbegne bilo koji od navedenih pristupa, da primeni skeptičniji filosofski stav, kao što je navedeno, na primer, u nj egovoj najranijoj knj izi o jogi Deo J Knjige IV: "U toku koncentracije primetili smo da se sadržaj uma u svakom momentu sastojao od dve stvari, ne više; Objekat, promenljiv, i Subjekat, nepromenljiv, ili se tako čini. Uspe­ hom u Dharani objekat je učinjen nepromenljivim koliko i subjekat. Rezultat ovoga je da dva postaju jedno. Ovaj fenomen obično dolazi kao ogroman šok. Neopisivo je čak i stručnjaku za jezik, te stoga ne iznenađuje da po luobrazovani mucavci pli vaj u u okeanima euforij e. Sve poetske sposobnosti i sve emocionalne sposobnosti bacaju se u vrstu ekstaze pojavom koja odbacuje um i čini

da ostatak života deluje apsolutno bezvredno u poređenju . . . Cak i kada osoba stalnim ponavljanjem postane naviknuta na Dhyanu, nema reči koje se čine adekvatnim ... Najvažniji faktor u Dhyani je, međutim, uništavanje ega. Naše sh­ vatanje univerzuma mora biti u potpunosti preokrenuto, ako ovo želimo da prihvatimo kao validno, a došlo je vreme da razmotrimo šta se zaista dešava . . . Covek kojije iskusio bilo koje od intenzivnijih oblika Dhyane je oslobođen. Univer­ zum je un išten za njega i on za Un iverzum. Njego va volja, stoga, može ići svojim putem, nesputana . . . Dogodio nam se najzaprepašćujući fenomen, imali smo iskustvo koje čini da ljubav, slava, status, ambicija, bogatstvo, izgledaju smešno i sa strašću počinjemo da se pitamo: 'Sta je istina?' Univerzum se srušio na nas kao kula od karata, a i mi smo se stropoštali ." U knjizi Istorija Zen Budizma koju je napisao Hajnrih Dumulin, SJ., postoji opis 'Velikog umiranja' koji bi Krou­ l i , na svoj ateistički način, sve u svemu prihvatio, s obzi­ rom na to da je odgovarao jednom od njegovih mističnih iskustava tokom prelaska južnih granica Kine, blizu Vijet­ nama, 1 906. godine: "Ukoliko želite da dosegnete pravi Nonego," kaže mo­ nah Hakuin u toj priči, "morate osloboditi svoj uticaj nad ambisom. Ako nakon toga oživite, doći ćete do istinitog ega četiri vrline. Sta znači osloboditi svoj uticaj nad ambisom? Covek je zalutao i stigao do mesta na koj e ljudska noga nikad nije kroč ila. Ispred nj ega je zevao ponor bez dna. Nje­ gova stopala stajala su na klizavoj mahovini na kamenu, a bezbednog uporišta nije bilo nigde oko njega. Nije mogao da korakne ni napred ni nazad. Samo ga je smrt čekala. Loza koju je ščepao levom rukom i vitica koj u je držao desnom, malo su mogle da mu pomognu. Zivot mu je visio o koncu. Bude li oslobodio obe ruke odjednom, njegove suve kosti će se pretvoriti u ništavilo.

44

-

45

-

-

-

-

-

-

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja) kamen

Tako je to sa učenicima Zena. Tražeći jedan Koan dolazi do tačke kada je njegov um kao mrtav, a njegova volja kao ugašena. Ovo stanje je poput široke praznine nad dubokom provalijom bez mogućnosti da se uhvati rukom ili nogom. Sve misli iščeznu, a u grudima gori zebnja. Ali, onda se iznenada desi da se sa koanom i telo i um slome. To je slučaj kada se ruke oslobode iznad ambisa. Ovo iznenadno uzdi­ zanje je kao da neko pije vodu i zna šta je za njega vre­ lina i hladnoća. Ispunj ava se neizmernom radošću. Ovo se naziva ponovno rođenje (u Cistoj Zemlji). Ovo je nazvano gledanjem u sopstvenu prirodu. Sve zavisi od istrajavanja i uverenja da će uz pomoć ove koncentracije, osoba konačno prodreti u suštinu sopstvene prirode." U knj izi Psihologija haš iša, ovde ponovo objavljenoj, Krouli je imao da kaže mnogo više o osnovnim kriteriju­ mima mističnog iskustva, što vredi citirati : "Može biti korisno ovde jednom zauvek napraviti raz­ liku između lažnih i stvarnih mističnih fenomena, jer smo u prethodnim poglavlj ima pričali o oba bez razlike. U 'as­ tralnim vizijama', svest je jedva narušena, u magijskim iza­ zivanj ima snažno je egzaltirana, ali je još uvek ograničena svoj im prvobitnim uslovima. Ego je još uvek suprotstav­ ljen ne-Egu; vreme je, ako je i izmenjene brzine, još uvek tu; isto kao i Prostor, neke vrste prostora smo svi svesni. I opet, opaženi fenomeni prate uobičajene zakone rasta i propadanja. Ali,svi stvarni mistični fenomeni protivreče ovim uslovIma. Pre svega, Ego i ne-Ego ujedinjuju se eksplozivno, njihov proizvod nema ni jedan od kvaliteta bilo kojeg od nj ih. To j e upravo onakav fenomen kao direktno mešanje vodonika i hlora. Prvo što se uočava jeste iluminacija u našoj analogiji, ekstaza ili ananda (blaženstvo) u dostiza­ nju Dhyane. I kao što nam ova iluminacija ne pomaže da

analiziramo gas hlorovodonične kiseline, tako nas Ananda sprečava, ometajući nas u opažanju stvarne prirode fenome­ na. U višim mističnim stanj ima, dalje, nalazimo da su Jogi ili Mag naučili kako da to kontrolišu. Ali kombinacija elemenata će obično biti jedna konačna radnj a katastrofalne energije . . . Nova svesnost koja nastaje kao rezultat kombinacije je, takođe, uvek jednostavna."

46

-

•

I

•

47

VI

•

STA j e to toliko važno u vezi sa psihodeličnim drogama zbog čega bismo trebali da im posvetimo pažnju? Ili pos­ vetimo vreme onome što je Krouli pre toliko godina imao da kaže o njima? Možda se najubedljiviji odgovor na ovo pitanje može naći u nekoliko izjava jednog od gore nave­ denih savremenika. U eseju pod naslovom "Kultura i individua" Oldas Hak­ sli je saosećajno napisao: "Izuzetno rapidne tehnološke i demografske promene postepeno povećavaju opasnosti koj ima smo okruženi, dok istovremeno slabe značaj tradicionalnih modela osećanja i ponašanja koj e svim pojedincima, vladarima i potlačenima podjednako, nameće nj ihova kultura. Uvek poželjno, široko rasprostranjeno uvežbavanje u otvaranju rupa u kulturnim ogradama, sada je naj neophodnije. Može l i to uvežbavanje biti ubrzano i učinjenojoš efikasnijim pažljivom upotrebom fizički neškodljivih, sada dostupnih psihodelika? Na osn­ ovu svog iskustva i objavljenih dokaza, verujem da može. U mojoj utopističkoj fantazij i, Ostrvo, u zamišljenim uslovi­ ma sam razmatrao načine na koje bi bilo moguće supstance slične psilocibinu upotrebiti da bi se ispotenciralo neverbal­ no obrazovanje adolescenata i podsetili odrasli da se stvarni svet veoma razlikuj e od unakaženog univerzuma koj i su za sebe stvorili sredstvima kulturno-uslovljenih predrasu­ da." Na ovom mestu, Haksli j e odgovorio nekim od svo­ jih kritičara sa prilično surovim humorom: ,,'Zabavljajući

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrljoj kamen

se sa Gljivom '- tako je jedan šaljivi kritičar objavio priču. Tek, šta je bolje: provoditi se sa gljivom ili imati ideološku idiotiju, imati ratove zbog reči, imati sutrašnja nedela zbog j učerašnj ih nesporazuma?" Tu je, takođe, i značajan odlomak iz knjige Alana Vatsa, Vesela kosmalogijo: "Reakcija većine obrazovanih ljudi na ideju sticanja bilo kakvog dubljeg psihološkog ili fil osofskog uvida kroz drogu je da je to previše jednostavno, previše veštački, čak i previše banalno da bi se ozbiljno razmatralo. Mudrost koj a se može 'uključiti', kao prekidač na lampi, kao da vređa ljudsko dostojanstvo i degradira nas do nivoa hemijskih mašina. Osoba priziva u um slike hrabrog, novog sveta u kome postoj i klasa proizvedenih Buda, ljudi koj i su 'sas­ tavljeni ' kao lobotornizirani, sterilisani ili hipnotisani, ali u drugom pravcu ... " Bez obzira na to da l i će se tvrdokomicima i hiper­ konzervativcima religijskog misticizma svideti ili ne, on nastavlja: " I pored široko rasprostranjene i neselektivne predrasude o drogama kao takvima, i bez obzira na tvrdnj e određenih re­ l igijskih disciplina da sujedini kanali do iskrenog mističnog uvida, ne mogu da pronađem suštinsku razliku između iskustva izazvanog, pod povoljnim uslovima, ovim sup­ stancama i stanja 'kosrničke svesti' koj a su zabeležil i R.M. Buk, Vilijem Džejms, Evelin Anderhil, Rejnor Džonson i drugi istraživači misticizma . . . Konačno, tu je i jasno, precizno i nedvosmisleno svedo­ čenje Dr Timoti Lirija u nj egovom govoru "LS D- droga koja proširuje svest": "Ozbiljna vizionarska iskustva su, priznajem, ključ za promenu ponašanja- drogom izazvan satori. Za tri sata se, pod odgovarajućim uslovima, korteks može očistiti. Igre koje uznemiravaju i muče, mogu se videti u kosrničkoj di-

menzij i . A l i, Zapad nema ritual, nema igre koja može da podnese CE (širenje svesti) iskustvo sa drogom. U odsustvu odgovarajućih rituala, može samo da nameće svoje poznate igre, politiku nervnog sistema, um koj i kontroliše mozak . . . Postoji mnogo metoda za ši renj e svesti preko granica igre . . . Fizičke traume to mogu da učine. E lektro šok. Ekstremni umor. Zivite godinu dana u drugoj kulturi, veoma različitoj od svoje, u kojoj Vaše uloge, i rituali, i jezik ništa ne znače. Ili se odvojite od pritiska igre institucionalnim povlačenjem. Zivite neko vreme u monaškoj ćelij i . I l i se venčate sa osobom ruskog porekla. C uIno uskraćivanje to čini . . . Najefikasniji način da se preseče struktura igre zapad­ nog života je upotreba droga, droga koj e proširuju svest..." Bilo bi dobro da je čitalac imao neku vrstu "vrhunskog" ili psihodeličnog iskustva, kako bi mogao da dođe do bilo kakvog razumevanja suštinske vrednosti Kroulijevog ese­ ja Opasna biljka. Samo tako bi mogao da dođe do nekog saosećajnog razumevanja za ono što Krouli, kao i naši savremenici, pokušavaju da nam kažu. U nedostatku istog, trebalo bi da bude upoznat sa nekim delima, koja se sada već mogu nazvati klasicima, ove nove literature u ekspanziji.

50

"

51

-

-

-

Ja bih, na primer, od srca preporučio sledeće: Religije, vrednosti i vrhunska iskustva- A.H.Maslov Vrste religijskog iskustva- Vilijam Džejms Vrata percepcije- Aldus Haksli Droge i um- Dr Robert S . De Ropp LSD- droga koja proširuje svest- izdao Dejvid Solomon Vesela kosmologija- Alan Vots Moje Sopstva ija- Konstans A. Njulend Unutar sebe i preko - Sidni Koen, M.D. -

Cita vim pitanjem eksperimentisanja sa drogom za psihodelične svrhe, u ovim knj igama se bavi sa različitih stanovišta. Neki pisci se u potpunosti slažu sa širokom

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrljaj kamen

upotrebom novih supstanci koje uključuju ne samo lizergičnu kiselinu, već i meskalin, psilocibin i nekoliko drugih, skorije napravljenih. Većina autora zauzima čvrst stav protiv bilo kakve upotrebe droga izvan medicinski kontro lisanih ustanova i istraživačkih centara. Nekolicina drugih su pažljiviji- održavajući srednj i kurs između Scile i Haribde. Na taj način,međutim, može se steći pogled iz . ptičije perspektive na čitavu oblast I trenutno postoJece stavove o drogama koje proširuju svest. Dr Sidni Koen je, u gore pomenutoj knjizi, veoma racio­ nalan, izbegavajući potpunu osudu lizergične kiseline, kao što to čine mnoge od nj egovih lekarskih kolega, kao i njeno preterano entuzijastično prihvatanje a la Liri et al. On pokušava da izdiferencira "drogom izazvan satan" i od mentalnog zdravlja i od ludila, smišljajući novu reč "ne­ zdravIje", koja će za sada poslužiti, Njegov u potpunosti ra­ cionalan stav izražen je u ovom odlomku iz nj egove knj ige: "Neki od nas, sasvim razumlj ivo, traže spiritualnu vred­ nost Rusoovog povratka prirodi - sa drogom, ako je neo­ phodno. Odgovori su jednostavni i na dohvat ruke. Sve što je potrebno jeste vera da poverujemo mistiku. Malo nj ih je voljno da prihvati alternativu. Alternativa je priznanje da smo vrsta u razvoj u i da, u ovoj fazi razvo­ ja, ne možemo da razaznamo konačne istine, Moramo se zadovolj iti voljom da, i l i prihvatimo istine kao dovoljne za sada, ili (a ovo je teže) da kontempliramo o pitanjima bez prihvatanja odgovora." Prilično sam siguran da bi se Krouli složio sa ovim skeptičnim stavom. No, on bi na osnovu svog iskustva sa mističnim discipl inama, dodao: "Postoji samo jedan kamen koj i skepticizam ne može da pomeri - kamen iskustva." Na ovom kamenu on je izgradio svoju građevinu. Pored gore navedenog spiska, postoj i još jedna knj iga koju bih svesrdno voleo da preporučim Psihodelično iskust-

vo koju su pisali Timoti Liri, Ričard Alpert et al, Pominjem je zasebno, pošto je to jedini tekst koj i je približan, iako samo delimično, Kroulijevom eseju o hašišu. Psihodelično iskustvo je priručnik uradi-sam, zasnovan na upotrebi Tibe­ tanske knjige mrtvih koju je izdao Dr W.Y.Evans Vene, kao psihopompezni vodič za transcendentalno iskustvo. Autori zaslužuju neverovatnu pohvalu i ogromno prizna­ nje za stepen uvida i razumevanje pokazano u ovom zaista veličanstvenom tekstu - nešto dobrim delom novo i jedin­ stveno u našoj kulturi. Prilično sam siguran da bi Krouli da­ nas, da je živ i upoznat sa ovim delom, momentalno napisao "ushićenu" kritiku u jednom od svojih Equinox izdanja. Možda bi, u momentu dok daj e pohvalu, skrenuo pažnj u na svoje sopstveno istraživanje droga, na stepen brilijant­ nosti njegovih različitih instrukcija u veštinama meditacije, magije i tantre, kao i svom ranom pokušaju analiziranj a specifičnih efekata hašiša. Zbog ovoga bi ga neki nazvali egoistom. Kada pročitate neke od prethodno navedenih knjiga, pred­ lažem da se vratite drugom od četiri eseja, Opasna biljka, koji je pisao Oliver Hado, koji je objavljen ovde, ir.laj ući na umu da je napisan pre pedeset godina, Ipak, nj egov ve­ liki deo je bezvremen. Može da pomogne da se da pravac savremenim pokušaj ima merenja obima i dubine i dej stva aktuelnih psihodeličnih supstanci. Ako sam ponovio tvrdnju daje Krouli imao prednost nad većinom istraživača današnj ice, to je pre svega zbog toga što moramo učiniti nešto kako bismo ponovo uspostavili is­ torijsku ravnotežu i obezbedili ovu generaciju jasnim puto­ kazima i znacima. "Naučni Iluminizam" bilaje fraza ištampana na naslovoj stranici svakog broja Equinoxa, od 1 909 - 1 9 1 4 . Pratile su je još dve: "Cilj religije. Metod nauke." U različitim momen­ tima, Krouli je bio pozivan da objasni šta je želeo da kaže

52

.

-

,

•

53

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja) kamen

ovim frazama. Možda najbolje izlaganje, može da se nađe u Uvodniku koj i je napisao za jedan od broj eva Equinoxa: " l . U osećajnom svetu doživljavamo tugu. Konačno, to znači: priznajemo postoj anje problema koji zahteva resenj e. 2. Prihvatamo dokaze Hjuma, Kanta, Herbert Spensera, Fulera i ostalih za ovu tezu: Sposobnost čovekovog razuma za procenj ivanje u svoJoJ suštinskoj prirodi sadrži element protivrečnosti samoj sebi. 3 . Na sve ovo dodajemo: Postoji l i i jedno rešenj e za ova dva problema, Taštine života i Taštine misli, ono mora biti u dosezanju Svesti, koja transcendira oba. Nazovimo ovo super-normalna svest, ili, tražeći bolju reč, 'spiritualno iskustvo. ' 4. Vera je predložena kao leko Ali, m i doživljavamo mno­ ge inkompatibilne oblike Vere zasnovane na Autoritetu - Vede, Kur'an, Biblija; Buddha, Hrist, Džozef Smit. Da bismo izabrali između nj ih, moramo se koristiti razumom, za koj i se već pokazalo da je pogrešan vodič. 5. Postoji samo jedan kamen koj i skepticizam ne može da pomeri - kamen iskustva. 6. Nastojali smo stoga da od uslova sticanja spiritual­ nog iskustva eliminišemo njegove dogmatske, teološke, slu­ čajne, vrhunske i ostale nebitne elemente. 7. Zahtevamo upotrebu strogo naučnog metoda. Um tragača mora biti neutralan; sve predrasude i drugi izvori greške moraj u biti iskorenjeni. 8. Zbog toga smo stvoril i sinkretističko-eklektički mo­ del, kombinujući osnove svih metoda, odbacujući sve nj i­ hove prepreke, da razrešimo problem putem preciznih eks­ perimenata, a ne nagađanj ima. 9. Za svakog učenika preporučujemo drugačiji metod (do detalja), prilagođen njegovim potrebama, baš kao što i lekar za svakog pacijenta prepisuje odgovarajući lek.

1 0 . Mi, dalje, veruj emo da se Okončavanje spiritual­ nog iskustva ogleda u sferama intelekta i delovanja kao genij, tako da uzimajući običnog čoveka, vežbom možemo načiniti Učitelja. Ova teza zahteva dokaz; nadamo se da ćemo obezbedi ti takav dokaz s namerom stvaraj ući Genija." Potvrđivanje je još uvek neophodno, ali nije izvan granica mogućnosti. Cini mi se da dolazi vreme kada će Krouli i ono za šta se on zalagao dobiti zakasnelo priznanj e. Predugo je ovaj čovek bio klevetan i kritikovan na najprizemnijim osnovama - osnovama koj e bi prosečno intel igentna osoba danas jedva opravdala. Rezultat ovoga je zaobilaženje nje­ govih značajnih dostignuća u carstvu misticima. Rezultat ovoga je i naše ignorisanje njegovog grubog razotkrivanja psiho-socijalnih zamki, kroz koje smo besciljno lutali, kao da ih nikad nije zabeležio. Mi smo na gubitku. Koje su bile njegove kvalifikacije? Neke od nj ih već su pisane. Osim toga, stekao je dobro klasično i naučno obrazovanje na Kembridžu. Dalje, u svojim planinarskim podvizima po Skotskoj, Svajcarskim Alpima i Himalajima, pokazao je posebnu vrstu nečega što bi mnogi sma­ trali ludo odvažno m hrabrošću praćenu naročitim oprezom - karakteristike koje su bile izuzetno korisne kada se latio problema psihodeličnih droga. Ovo se takođe oslikava u njegovim obično usamljeničkom hodanju po Š panij i 1 908, kada tako nešto baš i nije bilo popularno, po severnim grani­ cama pustinje Sahara i Alžira 1 909, kao i mnogo puta kas­ nije, penjući se na nekoliko ugašenih vulkana u Meksiku i pešačeći sa ženom i detetom preko donjih rubova Kine koji se graniče sa Vij etnamom. Sve ovo uradio je u periodu ranog dvadesetog veka koj i nije bio ni bl izu bezbedan- po pitanju putovanja - kao danas. Naj l epše od svega, bio je izvanredan prozni pisac, što ovaj i drugi eseji pokazuju, ali i dobar lirski pesnik.

54

-

.

•

•

55

-

-

-

•

IZRAEL REGARDIJE

56

••

-

Staviše, i to je daleko najvažnije pitanje ovde; Krouli je bio eksperimentalni mistik od najvišeg značaja. Godinama je marlj ivo vežbao tehnike joge i magije, sve dok nije dosti­ gao temeljno ovladavanje obema metodama, istočnom i za­ padnom. Sve ove retke veštine su, konačno, upotrebljene za njegovo eksperimentisanje sa različitim drogama. Ovi eseji svedoče, i pružaj u značajan dokaz o njegovom objektivnom i naučnom pristupu čitavom procesu. Na primer: "Jedan jedini obučeni posmatrač sa petog o dišnjim iskustvom, manje novca nego za izgradnj u pekare i ne više pomoći od onoga što može da mu pruži dvanaest dobrovo­ ljaca, njegovih učenika, zadobio bi slavu višu od zvezda i postavio čovečanstvo na kraljevski put ka rešenju Jednog velikog problema. Naučni Iluminizam zaslužio bi svoje ime, ili bi misticizam dobio zamah koj i bi još jednu mladu ludu, poput mene, poštedeo traćenja čitavog života na be­ smislene studije i omogućio mu da se uključi u plemenitiju karijeru varanja svoj ih saradnika u akreditovanim krugovi­ ma trgovine i politike, a da ne govorimo o grubim podlo­ stima slobodnih zanimanja. Ali, ja nemam sumnj i . Neka istraživač sam proučava svoj mozak na osnovu smernica koje sam ja postavio, po mogućnosti, na prvom mestu uz pomoć hašiša ili nekog boljeg fizičkog sredstva kako bi se prevazišao tupi skepti­ cizam koj i j e stvoren od inertnosti neznanja; besmisleno je proučavati ne-mozak drugoga, snagom prevarantske repu­ tacije, kao što istraživači spiritualizma, kako se čini, rade. Vaš sopstveni mozakje najbolji, a potom izvežbani i živahni mozgovi pametnih i obrazovanih ljudi, u savršenom zdrav­ Iju, poštenih i opreznih." Mislim da će ovo j asno i na adekvatan način p15kazati ' neke od motiva koj e je Krouli imao pišući o svojim iskust­ vima sa hašišom. •

VII

OBIMNA l iteratura koja se bavi lizergičnom kiselinom neprestano raste. Različiti autori koji su doprineli Solomono­ voj knj izi, na primer, navode čak sedamdeset neobičnih naslova. O',i obuhvataju knj ige, radove, eseje, članke itd. Mek Glotin', međutim, u svom eseju na ovu temu, izjav­ lj uje da je od otkrića njenih mnogostrukih psihičkih efekata 1 943 . godine, objavljeno više od 700 radova o lizergičnoj kiselini. Ovo uobičajeno široko interesovanje bilo je na početku stimulisano nadama u okviru psihijatrijskog polja stvaranj a uzora shizofrenije, koji bi mogao da pomogne u proučavanju mentalnih oboljenja koj a se uobičajeno javljaju. Ovo očekivanj e bilo j e napušteno kada je otkriveno da postoje ogromne razlike između dva psihička stanja. Na mesto nade za uzorom psihoze, razvijene su tehnike za upotrebu droge kao pomoć u psihoterapij i mnogo problematičnije psiho­ neuroze. Postoji dokaz da se u ovom pravcu postiže uspeh. Knjiga Konstans Njuland, Moje Sopstvo i ja, jedan je adek­ vatan pokazatelj onoga što se ovde pokušavalo. U mom slučaju, psihodelici su bili odgovorni ne samo za nekoliko potresnih vrhunskih iskustava nego, što je još važnij e, kako j e "oduševljenje" nepoznatim nestajalo, čak i za neke duboke uvide koji su mi sasvim izmakli, uprkos •

Long-lasting Effects ojLSD on Certain Altitllde in normals: An Exper­

William H. McGlothin, the Road Corporation, Santa Monica, California, 1962 imental Proposal:

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja} kamen

godinama intenzivne dubinske terapije. Ako n i zbog čega drugog, zbog ovoga hemijska sredstva imaju veliku vred­ nost. Niti sam ja sam u izvođenju ovoga. Nekoliko psiholo­ ga različitih analitičkih škola imali su slična iskustva pros­ vetljenja, iako zbog aktuelne zakonske situacije, neki nisu voljni da se izlože kaznenim društvenim merama izjavljujući ovu činjenicu i registrujući svoja lična iskustva. Još ubedlj ivije od ovoga, međutim, bilo je otkriće da je alkoholizam daleko najučestalija patologija koja pozi­ tivno reaguje na drogu. Verujem da su kanadski psihij atri bili među prvima koj i su uočili ovu činjenicu i počeli da eksperimentišu sa drogom, uz zadovoljavajuće rezultate. Napisano je nekoliko izveštaja, na podsticaj Hemfrija Os­ monda, D.P.M. Ogromno narodno interesovanje za l izergičnu kiselinu, međutim, zapravo je izazvano ovim otkrićima: a) tokom iskustva sa drogom stimulisana su i oslobođena intenziv­ na osećanja prijatnosti; b) simuliraju se transcendentalna mlslIcna stanja. Prva reakcija dovela j e do mešanja bitnika (osoba koj a nastupa protiv konvencija - prim.prev.) na univerzitets­ kom kampusu i drugde, sa masivnim švercovanj em droge za upotrebu, nažalost, od strane tinejdžera i mlađih ado­ lescenata. Ovi lj udi nemaju nikakvo opravdanj e za takvo eksperimentisanje - bar dok ne postignu neku vrstu sta­ bilnog učešća u socio-ekonomskom poretku u kom se na­ laze. U suprotnom, to je običan neurotični beg, baš kao i izražavanje njihovog revolta protiv porodice i društva. Mladi imaju pravo da se pobune protiv utvrđenog poret­ ka stvari. Ne samo da je njihovo pravo da se pobune, nego je pobuna neodvojiva od same nj ihove strukture. Za adoles­ centa, društvo je beznadežno zaglibljeno u otrcanu zbirku beskorisnih stavova, radnj i i institucija. Ništa od toga, kako se čini, nije previše privlačno za današnjeg adolescenta.

Imajući u vidu distancu od dve decenije, evidentno je da su ovi lj udi neopaženo postali deo društvenog poretka protiv koga su se prethodno pobunili. On se promenio zbog njihovog ranijeg nonkonfotmizma, pa ipak, nekim čudom, ostao je isti. I onda im se može učiniti da, uprkos svim s pravom iznetih kritika, postoje faze društva koje istrajavaju zbog nj ihove vrednosti za opstanak. Budući da je tako, tre­ balo bi da dozvolimo, pa čak i da ohrabrimo mladu osobu u njenom razvoj u i pobuni, istovremeno je štiteći od moguće štete za njenu budućnost. Smatram da bi pobunjenik u svojoj pobuni protiv društva postigao više kada bi podrivao iznutra. Stekni sve "alatke" koj e društvo može da ponudi i onda, u procesu adaptacije, primeni te alatke da modifikuješ ili uništiš ono što je beznačajno ili beskorisno u društvu. Ali, koristiti psihodelike kao sredstva pobune i potkopavanja društva, teško da j e najinteligentnija upotreba psihodeličnih dro­ ga. "Odustati" od borbe za opstanak je idiotizam naj­ grotesknije vrste. Upotreba l izergične kiseline, ili bilo kog halucinogenog sredstva, samo za "izlet", kako je predloženo kao najslobod­ nij i, najspontaniji način za eksperimentisanje, zvuči isuviše kao neodgovorni stav nekog današnjeg srednjoškoIca. Č o­ �eku bi prva i momentalna reakcija bila potpuno negativna. Cinilo bi se da to predstavlja zloupotrebu droge. Ipak, danas se u ovu svrhu koristi alkohol. To je najvećim delom socijalno prihvaćena droga i, bez obzira na određenu nacionalnu zabrinutost zbog alkoholizma, ova bolest- a tako je danas shvaćena-nije previše ozbiljno doživljena, kao ni kada inače trezan čovek završi povremenim "pijančenjem" na zabavi. Prosečnom muškarcu i ženi konvencionalno društvo obezbeđuje mnogo puteva za "izlet". Vožnja kolima se obično koristi u te svrhe, u priličnoj meri mimo prozaične

58

•

I

• v

•

59

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja) kamen

ideje o prevozu. Cena izražena u broju usmrćenih na auto putu dolazi do zapanjujuće visokih brojki. Poslovna aktivnost može se koristiti ne samo za obezbe­ đivanje razmene dobara i usluga, već se isuviše često koristi kao sredstvo da se dobije "izlet" van života. I nije sasvim osuđena zbog toga - čak i ako je cena koj a se često plaća, srčano oboljenje ili čir na želucu. Mnogi odgovorni lekari su često skretali pažnju na neke negativne efekte psihodeličnih droga. Samoubistva, depre­ sivne i anksiozne reakcije, psihotični slom ovi i neurotična pogoršanja su među tim neželjenim dejstvima. Danak među neurotičnim adolescentima je neosporno težak.Upotreba lizergične kiseline nije sasvim bez ozbiljne opasnosti i neki ne baš mudri ljudi su na putu da zauvek pate. Poreći ovo, isto je što i staviti osobi mačje oči ispred očiju i demonstri­ rati visoki stepen lične i socijalne neodgovornosti. Za upotrebu droga se plaća cena- iako to ne mora neo­ phodno da bude glavna i najvažnija primedba. To j e jed­ nostavno č injenica koj u treba prihvatiti. Sa nj om sigurno ne treba da se igra onaj ko je laik. Treba da je daju stručnjaci koj i su obučeni za upotrebu droga- po mogućnosti saosećajni psihij atar i uz prisustvo psihologa ili neke druge osobe koj a zaista ima iskustva sa ulogom i dužnostima "psiho-pompe". Po opštem priznanju, postoje laici koj i su stekli obimno iskustvo u umetnosti "psihodeličnog bebi-sitinga". Ali, s obzirom na to da su stvari ono što su, i da je pravna i medicinska situacija takva .kakva je, eksperimentatora bi tokom i nakon "tripa" trebalo da nadgledaju kompetentne i profesionalne osobe. Nema svrhe poricati, kao što su neki budalasto činili, da je bilo nesrećnih slučajeva koj i su usledili nakon uzi­ manja 1izergične kiseline. Aspirin, na primer, nekad dovede do fatalnog ishoda, kao i penicilin - i mnoge druge korisne droge. Već i deo mudrosti i hrabrosti nalagao bi da se ovoj

činjenici oda dostojno priznanje i da se vodi prema tome. No, činjenica da su se nesreće dešavale i da će sigurno nas­ taviti da se dešavaju sama po sebi nije dovoljan argument da opravda ukidanje lizergične kiseline. Ona će biti korištena legitimno ili drugačije, zakonito ili nezakonito. Oni koji su nepromišljeni, pa je koriste nezakonito i bez odgovaraj ućeg vođstva, mogu samo sebe da krive ako naškode sebi. "Osnovi za bilo kakvu moguću zabranu ovih lekova su gotovo sasvim sujeverni." Tako je napisao Alan Vots. "Nema dokaza da su oni otrovni koliko alkohol i duvan, niti zaista, da su opasni u bilo kom smislu, osim kada se ko­ riste u neprikladnim okolnostima, i l i možda sa psihotičnim subjektima. Oni su značajno manje opasni od većeg dela sadržaj a uobičajenog kućnog ormarića sa lekovima . . . Govoreći sasvim striktno, mistični uvid nije u hemikaliji više nego znanje iz biologije u mikroskopu." Vredi obratiti pažnju na niz Kroulijevih opservacija iz dvadesetih godina, kada je nastao veći deo njegovih naj­ zrelijih dela: "lntoksikacija, dakle, ekstaza, Ključ je za Stvarnost... Religijska ekstaza neophodna je čovekovoj duši. Tamo gde se ona dostiže mističnim radnj ama, direktno, kako bi trebalo da bude, ljudima ne trebaj u zamene. Tako Hindusi ostaju zadovoljno trezni, i ne mare za niz osvajača koji su s vremena na vreme okupirali njihovu zemlju i vladali njima. Ali, tamo gde je ljudima jedino poznato sredstvo za dosti­ zanje ove ekstaze, ili njenog privida, alkohol, oni moraju imati alkohol. Uskratite im vino, pivo ili šta god bilo nj i­ hovo piće i oni će ga zameniti morfijumom, kokainom, ili nečim lakšim za sakrivanje i uzimanje, a da se ne otkrije. Zaustavite to, i eto revolucije. Sve dok čovek može da se oslobodi viška Energije u uživanju, život mu se čini lakim i potčinjava se. Uskratite mu Zadovoljstvo, ili Ekstazu, i njegov um počinje da brine o načinu na koj i je iskorišćen

60

61

63

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrlja} kamen

i ugnjetavan. Vrlo brzo tajno počinje da baca bombe i da, prikupljajući snagu, šalje svoje tirane na vešala." Ova upozorenja deluju toliko pogodno, da se moj um automatski vraća u strogi period Vo lstedovog dekreta. To­ kom J 920-tih, u Sjedinjenim Državama, milioni inače pris­ tojnih i zakonu povinovanih građana, skrenuli su sa svog puta, kako bi pokazali apsolutni prezir prema Zakonu o prohibiciji. Č ak i oni koj i su ranije koristili malo ili nimalo alkoholnih pića, našli su se, hteli ne hteli, uvučeni u ovaj vrtlog prkošenja zakonu. Federalne agencije koje su bile zadužene za kontrolu primene pridržavanje zakona, ot­ krile su jogunastu konfrontaciju od strane samovoljnog i odlučnog građanstva, potpomognutog i podstaknutog gangsterskim elementom koj i je otkrio da su kuvanje, destilacija i distribucija opojnih pića upravo zlatni rudnik. Dekret je, konačno, morao biti ukinut. Ali, to je bilo nakon što je zdravlje, samo nebo zna kolikog broja ljudi, stradalo od švercovanog viskija i drugih pića, a ogromno bogatstvo bilo besplodno rasuto u kršenj e i primenu nepopularnog zakona. Staviše, to je inaugurisalo period kada je poštovanje zakona palo niže nego ikada, i ja mislim da se od toga još nismo potpuno oporavili. Izgleda da je ovo anarhija na koju Krouli ukazuje u gornjem odlomku. Nešto slično će se desiti u našem vremenu. Bez obzira na nekoliko neproverenih naučnih zaključaka o opasnosti za telo i um uključenih u upotrebu psihodeličnih droga, učinjen je prevelik uticaj na svim nivoima društva da bi se izdejst­ vovalo lako zaustavljanje. Ako moraju biti doneti zakoni, trebalo bi da budu usmereni prvenstveno na zaštitu maIolet­ nih - svakako ne da uskrate takozvanoj, odrasloj populaciji zadovoljavajuće emotivne ventile, koji nose samo neznatnu opasnost. Ako se ovo ne ispoštuje, nove generacije će iskus­ iti bezakonje 20-tih.

Sporadični izveštaji ukazuju na to da je, do danas, preko milion odraslih imalo iskustvo sa psihodeličnim drogama, uključujući brojne doktore medicine i psihoterapeute. Mno­ gi sveštenici potvrdili su iskustvo kao duboko religijsko ili transcendentalno. Po nj ima, vera je zamenjena ličnim iskustvom. Ova druga reakcija (b) angažovala je pažnju nekih od najfinijih spekulativnih umova koj e je naša generacija vi­ dela - od Oldasa Hakslija i Alana Votsa, do Ričarda Al porta i Timoti Lirija. S obzirom na to da su dva potonja psihologa zbog neslaganj u izbačena sa Harvarda, budna pažnj a javnosti bila je usmerena na sve nj ihove aktivnosti. Oni su široko pisali i predavali o ovoj temi, pretvarajući ionako veliko interesovanje za l izergičnu kiselinu u nacionalnu preoku­ paciju. Ista je postala toliko velika da je, u nekoliko država, donet zakon protiv posedovanja halucinogenih droga, iako je Federalna vlada pažljivo sprovodila saslušanj a u vezi sa uputnošću takvog čina. Poslednja reč još nije izrečena, u to sam sasvim siguran. Previše smo blizu onome što se dešava. Ali, ako mi dozvolite da se usudim da tvrdim, rekao bih da ovi autori još uvek mogu da uđu u psiho-rel igijsku isto­ riju kao istaknute ličnosti koje su bile instrument u trans­ fOliII isanj u aktuelnih, mrtvih religijskih stavova u vitalna mistična iskustva. Ovo bi moglo da rezultira, s jedne strane, povećanim članstvom u nekoliko religijskih institucija u zemlji - za šta, sasvim sam siguran, crkve nikad neće po­ kazati zahvalnost - i ponovo oživljenom eksperimentalnom stavu prema čitavom pitanj u mistic izma, koji nikada tokom poznate istorije ljudske vrste nije bio izjednačen. U svakom slučaju, potonji će prožeti državne religije i transformisati ih. Rezultat svega toga može se pokazati kao konačna reha­ bilitacija I amnestija Ali stera Kroulija i onoga što je nazvao svojim sistemom "Naučnog Iluminizrna".

62

•

•

64

IZRAEL REGARDIJE

. . . . . . . . . . . Prošlo je pola veka od kako je skovao ovu frazu. Danas, samo mali broj ljudi barem nešto zna o izvanredno analitičnim delima koj a je Krouli napisao. Sa l izergičnom kiselinom, praktično krilaticom na mnogim usnama, i kada se pojavilo toliko mnogo odličnih dela za i protiv, čini mi se kao imperativ da se oživi Kroulijeva originalna studija. Imao je tako mnogo toga da kaže u vezi sa tim i rekao je to veoma dobro. Štaviše, zbog njegove obučenosti, iskustva i mističnih dostignuća, bio je u mnogo boljoj poziciji da j asno izrazi ono što je radio, nego većina naših savreme­ nika. Ovo nije ni blizu da bi se ocrnili današnji pisci. Oni su, na prednjoj strani nadgrobne ploče, uradili dobar posao, da ukažu kako obazriva upotreba psihodeličnih droga, u ve­ l ikoj meri, može da proširi ograničene horizonte ljudskog uma.

VIII

JEDAN od mnogih kočeva kojim su Kroulija napadali njegovi savremenici ticao se seksa. Krouli je razvio svoje ideje o seksu i seksualnim običajima o koj ima se ni naj­ manje nije stideo ili ustezao da govori. Vel ikodušno ih je napisao za svakog ko ume da čita. One su govorile u prilog tome da su društvene i moralne inhibicije i ograničenja nj e­ govog vremena bile zločin protiv prirode, za koji je bila iznuđena stroga kazna. Ne sasvim drugačije od Playboy fi­ losofije seksa, zbog koje je Hefner bio naširoko veličan i zloupotrebljavan, bile su mnogo ispred svog vremena. Krouli je bio pomalo razbacano Mnogo nj egovih razmi­ šljanja, precizno i prelepo izraženog, kako je samo moglo da bude, rasuto je po različitim tomovima. Nikada nije bio zaista sposoban da detaljno izloži svoju životnu fi l osofiju u jednom tomu. lako je nameravao da to uradi, bilo je to u simboličkom i poetskom jeziku, povremeno arhaičnim književnim stilom, tako da je to gotovo potpuno gubilo svrhu jednostavnog objašnjenja za narod. Zeleo je, na primer, da Liber Aleph ili Knjiga mudrosti i ludosti, napisana verovatno oko 1 9 1 7- 1 8. godine, a koju su posthumno štampali njegovi učenici, bude zreo izraz njegove konačne filosofije i stava po ovim pitanjima, uključujući seks, koj i gaje zaokupljao tokom čitavog života. Ali, knjiga je bila fOllllulisana u arhaičnoj fOllni koja je, da bi je na­ pisao, nesumnjivo zahtevala neverovatnu veštinu i koncen­ tracij u s nj egove strane. U većini slučajeva se nije verovalo -

IZRAEL REGARDIJE

66

•

Zakotrlja} kamen

da će mu čitanje ove knjige doneti revno sne učenike, niti izvršiti pozitivan uticaj na nj egove neprijatelj e. Nakon kratkog paragrafa kojim počinje ovaj Uvod, sledi još jedan, koj i se nastavlja na istu temu: "Ali J' a činim uzaludne napore, sine moj, da zabeležim sve ovo.do detalja; jer, to je kvalitet ove trave: da ubrza proces Mišljenja; može biti hiljadostruka, i, štaviše, da obliku­ je svaki korak u S likama, složenim i neodoljivim u Lepoti, tako da nemaš Vremena da smisli š, još manje da izgovoriš, bilo koju Reč kao Ime za bilo koj u od nj ih." . Već sam izjavio da njegovi slobodni stavovi o seksu nISU bili različiti od Hefnerovih, kako su objavljeni u Playboy­ u. Ali, to nije sve. On je smisleno povezao seks sa misti­ cizmom, tvrdeći da ekstaza jednog nije previše drugačija od ekstaze drugog i da bi jedno, kauzalno moglo biti pove­ zano sa drugim. lednom je, jednostavno i iskreno, napisao: " Kada ste dokazali da je Bog samo ime za seksualni ins­ tinkt, čini mi se da nije daleko od zapažanja da je seksualni instinkt Bog." Na osnovu nj egovih putovanja širom sveta, sa nesumn­ jivo ogromnom prilikom za seksualno iskustvo i eksperi­ mentisanje, napisao je neke tehničke instrukcije o tome kako ovu vezu učiniti efikasnom. One su postale deo i paket posebne mistiko-magijske fi losofije koj u je detaljno opisao deo po deo, jer je bilo potrebno mnogo godina da nj egovo iskustvo popuni teorijske praznine u onome cemu Je ucen. Ovo može biti jedan od nekoliko razloga zbog čega je to­ liko nj ih fonnulisano u simboličkoj formi, formi od koje su se mnogi povukli - poraženi . Ali, postoji zaista malo potrebe za povlačenjem i porazom. Malo meditacije, malo ilum inacije (sa ili bez psihodelIka) I vrata se nj isu, sirom otvorena, da otkriju neopisivi sjaj . Zbog toga sam bio uzbuđen kada sam u izdanj u Playboy­ a, u septembru 1 966. godine, pročitao intervj u sa Timoti ,

_

.

•

,,

.

...

'

"

v

,, -

67

Lirijem. Delovalo mi je gotovo kao fleš-bek, povratak u doba pre pedeset godina - kada je intervjuisan Krouli, ali ovaj put u simpatičnom okruženj u, a ne od grupe glupih, neprijatelj ski nastrojenih reportera, koji pišu za Džona Bula i senzacionalističke novine čiji je vlasnik Lord B iverbruk. U tom intervj uu , Lir i je izja vio : "Seksualni uticaj je, naravno, otvorena, ali privatna tajn a o LSD -u, o kom nik o od nas nije govorio u protek lih nek olik o godina. Pri ličn o je socijalno opasno reći da vam LS D pomaže da pronađete božanstvenost i pomaže vam da otkrijete sebe. To kažite i već ste u nev olj i . A onda, ako obj avi te da je psi hod elič no iskustvo u osnovi seksualno, tražite da vam se sav sredovečni mo nol it srednj e klase sruči na glavu . . . Seksualna ekstaza je glavni razlog za aktuelni LS D bu m. Kada je Dr Godard, Sef Ad min istracije za hranu i lek ove , obj avi o na saslušanju u Senatu da deset posto naš ih studenata na koledžu uzima LS D, da li ste se zapitali zašto? Naravno, otkrivaju Boga i sm isao ; naravno, otkrivaju seb e; ali, zar ste zaista verovali da seks nije osnovni razlog za ovaj uzburkani mla dal ačk i društveni bu m? Raditi istraživanje o LS D- u a da izostavite seksualnu ekstazu ne možete raditi više nego što možete ra­ dit i mikroskopsko istraživanje tki va izostavljajuć i ćeliju . . . LS D seansa, vid ite, jeste preplavljujuće buđenje iskustva; oslobađa moćne, primaine energije, od koj ih j e jedna sek­ sua lni imp uls koj i je najjač i od svi h impulsa na bil o kom niv ou organskog života . . . " Cak i brzo pre listavanje Kroulijevog knj iževnog opusa otkriće slične poglede, preokupacije i zaklj učke. On ih je, međutim, preneo daleko iza ove jednostavne tem e, do iskustva identiteta Bo ga i seksualne ekstaze. •

•

IX

U VREME kada je Krouli pisao o ovim pitanjima, prav­ na situacija bila je mnogo drugačija nego sada. U to vreme, mnoge od tada poznatih halucinogenih droga mogle su se kupiti bez mnogo teškoća na otvorenom tržištu - u najbližoj apoteci. De Kvinsije opisao ovu otvorenu situaciju prilično opširno u svojim Ispovestima engleskog žderača opijuma. Sada se sve to promenilo. Neke od tih droga nisu dostupne čak ni licenciranim lekarima. Samo neka klinika, ili institut koj i su posvećeni istraživanjima mogu da nabave, na prim­ er, lizergičnu kiselinu. Da postoji dobro razvij eno crno tržište lizergične kiseline i marihuane - dobro je poznato. Cuo sam da u Severnoj Kaliforniji postoji takvo otvoreno crno tržište da je moguće dostaviti narudžbinu za Iizergičnu kiselinu i dobiti tuce kapsula - svaka po trista mikrograma - za pola sata. Međutim, postoje strogi zakoni protiv posedovanja i trgov­ ine psihodeličnim drogama. Caveat emptor! .. Pre, ili kasnije, biće postavljeno pitanje: "Gde onda da nabavimo psihodelične droge?" Prilično sam siguran da će mi neko napisati pismo- pretpostavljajući da ja imam neku količinu i da sam voljan da nešto prodam- i tražiti nekoliko doza. Na samom početku, dakle, dozvolite da nedvosmisleno izjavim da nemam nikakve psihodelične droge niti pristup istima. Moje lično iskustvo sa lizergičnom kiselinom odi­ gralo se pre nekoliko godina kada sam, sa zahvalnošću, v

,

IZRAEL REGARDJJE

Zakotrlja) kamen

učestvovao u istraživačkom projektu sa lokalnim psihi­ jatrom. U to vreme, uzeo sam četiri "tripa" koj e svrstavam među najvrednija i najznačajnija iskustva u čitavom životu. Međutim, sada nisam, niti sam ikada bio izvor za psihodelične droge. Šta onda mogu da preporučim čitaocu, znajući da su ovi istraživački projekti ukinuti? Crno tržište? Teško. To sigurno nije baš najbolje rešenje datog problema. Kada je Liriju postavljeno ovo pitanje u intervjuu za Playboy, on je prilično oprezno odgovorio: "LSD je protivzakonit, aja sig­ urno ne bih nikome savetovao da krši zakon. Reći ću, ipak, ovo: Kroz istoriju su, ljudi koj i su želeli da prošire svoju svest, da nađu dublje značenje unutar sebe, bili u stanj u da to i urade, ako su bili spremni da tome posvete vreme i energij u. U drugim vremenima i zemljama, ljudi bi hodali bosi 2 000 milja da pronađu spiritualne učitelje koj i bi ih uputi li na Budu, Muhameda ili Ramakrišnu." Osim pravnih faktora, postoji sveprisutna sumnja u os­ novnu čistoću proizvoda sa crnog tržišta. Sada, kada su kriminalni sindikati uočili mogućnost ogromne finansijske dobiti, vrlo je realno da su ti proizvodi nečisti. A kakve efekte na zdravlje i druge faktore može imati eventualna nečistoća, svako može da zamisli. Otprilike, jedino što se danas može preporučiti kao bez­ bedno jeste temeljno raspitivanje u vezi sa preduzećima koja se bave istraživanjem. Administracija Veterana u svojim razl ičitim kapacitetima širom zemlje, uvek eksperimentiše i sprovodi istraživanja vrednosti ove i mnogih drugih dro­ ga. Mogu se kontaktirati kako bi se proverilo da li su im potrebni dobrovoljci. Oružane snage koje uvek sprovode eksperimente sa hemijskim sredstvima za svrhe rata i za odbranu protiv napada, možda takođe trebaju dobrovoljce. Moguće je, međutim, da se ti dobrovoljci regrutuju iz re­ dova angažovanih članova različitih ogranaka Oružanih

snaga. Duševne bolnice u različitim državama ove zemlje, takođe mogu biti uključene u istraživačke programe gde se ispituju ova i druge psihodelične droge. Bolnice povezane sa mnogim Univerzitetima obavezane su na istraživanja, za šta su uvek potrebni dobrovoljci. Cini mi se, dakle, da u takvim medicinskim ustanovama, kao što su ove upravo opisane, leže najbolje mogućnosti za sticanje zakonitog pristupa eksperimenti sanju sa psihodeličnim drogama. ... Osim toga, lično eksperimentisanje trebalo bi da bude pod nadzorom stručnjaka- i to je, ja mislim, naj važnije. Ispitivanje reakcija psihodeličnih droga bez kompetentne pomoći, po mom mišljenju, glupost je najgrotesknije vrste. S druge strane, dokazi podržavaju stav da medicinski nad­ zor nije uvek najkorisnija vrsta vođenja. Možda nadležni koji vode ova istraživanja blagovremeno shvate, sa Lirijem, Kroulijem i mnogim drugima, da je najbolji vodič, u ovom smislu, osoba koja je i sama bila "tamo" nekoliko puta. Možda će, kada se stiša publicitet senzacionalističkog tipa, i nastupi ozbiljnij i stav, ovaj savet postati priznat. Može se, takođe, desiti da će se druge ustanove uskladiti, što bi dovelo do toga da se odraslim, inteligentnim i progresivnim osobama omogući da se posluže koristima i prednostima psihodeličnog iskustva. U vezi sa tim, moram da navedem delove intervjua sa relativno nepoznatim pesnikom iz Los Anđelesa, Carlsom Bukovskim, u Los Angeles Free Press, 3 . septembra 1 967, kada su ga pitali za mišljenje o lizergičnoj kiselini. "Mislim da bi sve trebalo da bude dostupno svakome, hoću reći LSD, kokain, kodein, trava, opijum, "rađenje". Ništa na zemlji što je dostupno bilo kom čoveku, ne bi trebalo da bude konfiskovano i proglašeno nelegalnim od strane nekog drugog na, naizgled, moćnijem ili povoljni­ jem položaj u . . . Umorio sam se od morala iz I 8-og veka u svemirsko-atomskom vremenu 20-og veka. Ako želim da

70

71

-

•

IZRAEL REGARDIJE

Zakotrljaj kamen

se ubijem, smatram da bi to trebalo da bude moja stvar; ako želim da se navučem na iglu, to bi trebalo da bude moja stvar. Ako izađem i noću opljačkam benzinske pumpe da bih platio svoje, to j e zbog toga što zakon podiže cenu veoma jevtinim stvarima, sve do pravog rata protiv moj ih nerava i duše. Zakon greši, ja sam u pravu. "Sta drugo možeš da uradiš sa mrtvima nego da i h ubiješ? Pogledajte naše bezbedno, nedrogirano stanovništvo sada u autobusima, na sportskim događajima, u super marketima i kažite m i da l i su prijatan prizor. I zašto bi lekari bili dileri bez robe? Nisu li sada dovoljno debeli? Dovoljno imućni? Dovoljno razmaženi? .. "Moja primedba na trenutnu LSD-pomamnu-fazu-sjaj a je da su je preuzeli hipici, mladi svingeri, tupavc i, kao vrstu privatnog prostora za ritualni ples, kao zamenu za dušu ... Nesposobni da prihvate istinu, nesposobni da se suoče sa ogledalom istine, oni IGRAJU NA DUŠ U, na biti IN, bop, čizme, brada, beretka, moderno, ortak, bilo šta. Duga kosa, kratke suknje, sandale, bilo šta; psihodelične žurke, s likanje, muzika, psihodelični grejpfrut, psihodelični gerila frong, pi­ janke sa ortacima, senke, biciklovi, jogiji, spiritistički svet­ lozvuci, disko, devojke su Ričards, lako isparljiva droga istine, Kid Goldstein super novi pop dečko, The lefferson Airplane, Anđeli Pakla, bilo šta, bilo koja prokleta stvar da im da identitet, da im da fasadu Bića da bi Pokrila Užasnu Rupu. Bob Di lan j e njihova duša: 'Something's happen­ ing and you don't know what it is, do you Mr. Jones?' . . . (Nešto se dešava, a Vi ne znate šta je to, zar ne, gospodine Džouns?) "lli grupa nj ih legne u krugu na pod, trava kruži i pričaju o Liriju i staroj dobroj Levici, pričaju o Endiju Vorholu i kako je grozan rat u Vijetnamu, i samo prokleta budala može da zadrži posao, i ko još hoće da vozi?- hodanje je bolje. I neko je morao da ubije Džonsona. Na podu su sveće. I

dečaci su mamini dečaci, a žene su dva puta udavane i dva puta razvedene,sede, ogorčene i u srednj im četrdesetim. Ne misli ! Prestravi se. Zapanj i se. Svetlo, LSD. Liri, gitare, ljubav... "Nisu sve nj ihove ideje potpuno bez vrednosti, ali u suštini istog razmišlj anja o sličnim stvarima prikrivaju Užasnu Rupu, zamišljaju da su objektivna, simpatična ljud­ ska bića . . . Zapravo su jedan veliki usrani mozak od želea koj i grabi LSD kao Sveti Krst i čini da ga mrzim zbog otisaka nj ihovih stopala, otisci nj ihovih umova su preko moj ih očiju. Možda ću, kada oni krenu ka svom sledećem uzbuđenju, probati malo kiseline. Sve do tada, neka se val­ jaju u nj oj sve dok ne napune svoje praseće stomake." Ovo je gotovo kao da slušanje Kroulijevog duha od pre četrdeset godina kako se skaradno smeje kroz mračne hod­ nike vremena.

72

v

73

x

U MEĐUVREMENU, dok se ne otkriju neki pouzdani i legalni izvori za psihodelike, ima mnogo toga što potenci­ jalni eksperimentator može da uradi. N i jedna droga sama po sebi, ili psihospiritualna tehnika, ne može da iskoreni osnovnu nesigurnost koja vreba iz dubina ljudske psihe. Sa ovom se činjenicom jednom moramo suočiti, i zapra­ vo bi to trebalo da uradimo pre bilo kakve halucinogene ekskurzije. Zbog ovog i sličnih razloga već dugo insisti­ ram da praktičnim eksperimentima učenika M isterija treba da prethodi duža ili kraća upoznatost sa nekim od oblika psihoterapije. Da l i je to frojdovska, jungovska, rajhovs­ ka ili bilo koja druga varijacija osnovne psihoanalitičke škole, malo je važno. Analitičarsko iskustvo će u najmanju ruku dovesti učenika u dodir sa aspektima i funkcijama i sadržajem nj egove sopstvene psihe koje bi inače mogao ni­ kad da ne spozna. Da li će neurotični problem biti rešen u ovom procesu, zaista dolazi na drugo mesto. To je iskren pokušaj da se osoba suoči sama sa sobom, što je najviše dostignuće. Iznad svega ostalog, ovo će takođe rezultirati osvetljavanjem svake latentne psihoze i odvojiti otvoreno neurotičnu od potpuno psihotične osobe. Potonji bi tada tre­ balo da bude ozbiljno posavetovan da nikad, ni pod kakvim okolnostima, ne dotakne psihodelične droge. Ono za šta bih ja bio posebno zainteresovan, bio bi prob­ ni brak između rajhijanskog neverbalnog sistema vegeto­ terapije sa povremenom i razumnom upotrebom lizergične kiseline. Prvi sistem posvećen je razlaganju neuro-mišićnog

IZRAEL REGA RD lJ E

Zakotrljaj kamen

oklopa karaktera- tehnički izraz koj i ukazuj e na sve odbra­ ne ega na psihičkom i mišićnom nivou funkcionisanj a. Kako je jedan od efekata l izergične kiseline, očigledno, ra­ zlaganje utvrđenih granica ega, čini mi se da bi kombinova­ na upotreba ova dva imala sinergičko dejstvo. Svako bi olakšalo efikasnost drugog, pokazujući put ka vrhunskom iskustvu. Na ovaj način, vreme i trud i novac- sve vitalni faktori u psihoterapiji- bili bi ušteđeni. Psihoterapij a će, takođe, izložiti učenika nj egovim sop­ stvenim skrivenim inferiomostima, nesigurnostima, stra­ hovima i sumnjama kao što ništa drugo neće. Kada je ovo postignuto, šta god kasnije moglo da se pojavi to­ kom psihodeličnog iskustva, teško da će biti i približno zastrašujuće i preplavljujuće u odnosu na ono kako izveštaj i navode da je bilo za neke. Po mišljenju Džeralda Herda, što je veći ego- implicirajući da su čisto nesvesni strahovi i krivice bili kompenzovani hipertrofij om ego funkcija- teži će biti period straha izaz­ van lizergičnom kiselinom. Pre nego što uzvišeni momenti i ekstatično iskustvo ekspanzij e budu mogli da dođu i prođu, ego će morati da se preda, i voljno ili ne, da se razloži. Ovo je tradicionalna predaja ega, pre no što dođe do "mističnog venčanj a" . Za one koj i odole razlaganj u ega, ovaj proces, privre­ meno "umiranje", izazvano trima malim pilulama od 1 50 mikrograma lizergične kiseline, može da bude đavolsko iskustvo. Nije čudo da se bibliografij e pozivaju na određeni mali procenat onih koj i prođu kroz psihotične epizode kao posledica tripa sa lizergičnom kiselinom. Ja sam, srećom, prošao dugogodišnj u psihoterapij u pre prvog iskustva sa halucinogenima., tako da sam bio pošteđen ovog užasa. Ali - po Alanu Haringtonu, koj i je napisao ,,Posetu Unutrašnjem prostoru", jedan od eseja koje je Dejvid Solomon sakupio u svojoj već spom injanoj knj izi "LSD- droga koja proširuje

svest, - on je bio toliko zaokupljen držanjem "za sebe" da je na početku propustio veliki deo lepote. Požurio je, ipak, da doda kako se onog momenta kada je došlo do predaje, uzdigao "na vrh univerzuma" kao i svi ostali. Nikada neću zaboraviti jednu priliku od pre nekoliko godina kada sam 'bebi sitovao' kolegu koj i se spremao da uzme svoj prvi trip, kao deo psihijatrijskog istraživačkog projekta u kom smo obojica učestvovali. Oko sat vremena nakon uzimanja tri malene pilule, počeo je da oseća jezu, blagu u početku, čij i je intenzitet, međutim, rastao sve dok zubi nisu počeli sumanuto da mu cvokoću. Od tada, pa do kraj a tripa, mnogo sati kasnij e, bio je mučen gomilom teških gastrointestinalnih simptoma, povraćanjem i dijare­ jom. Trip je samo intenzivirao njegove aktuelne neurotične simptome. Oni su bili prisutni pre tripa i bez sumnje su još uvek aktivni. Bio je to zaista prizor za žaljenje. Droga ga je lišila praktično svih zaštitnih oklopa - i od nj egove praved­ nosti ostali su dronjci. Od tada pa nadalje, on j e intelek­ tualno bio protiv čak i mogućnosti razmatranj a lizergične kiseline kao pomoći ili katalitičkog sredstva u psihoterapiji ili istraživanju bilo koje vrste. Njemu je bilo dosta! Dugo nakon toga, tokom razmišlj anja o psihodeličnim sredstvima zajedno sa napomenom Džeralda Herda, i meditacijom na moja lična i iskustva drugih ljudi, shvatio sam koliko j e razložna Herdova procena. Kolega je zaista pokušavao da se očajnički drži sebe. Uprkos svim ostalim pojavama, on je bio preplašen da bi se prepustio. Za ovo igranje uloga platio je visoku cenu - čije razmere čak ni on nije, niti je mogao, da pojmi u to vreme. Ovom prilikom se mora spomenuti i često potvrđivana teza da je M isticizam beg za seksualno frustrirane energij e. Cesto čujemo da se ljudi, bez direktnog znanj a bilo o Misticizmu, bilo o psihodeličnim iskustvima, pozivaju na oba, kao na beg. To su slatkorečive fraze, koj e često koriste pisci

76

v

77

IZRAEL REGARDlJE

Zakotrlja) kamen

u popularnoj štampi. Naravno, ovaj stav je duboko konzer­ vativna stvar, obično izgovorena da bi se održao status quo, ili sakril i sopstveni strah, ili unutrašnje bankrotstvo. S druge strane, nasumična upotreba halucinogena od strane adolescenata, svakako dokazuje njihovu neodgovornu zamenu za život i životno iskustvo. Zivot u mašti, bez obzira na to kako je izazvan, slaba je zamena za stvarnost, i bez obzira na to koliko j e ekstaza neopisiva, ili mašta živa, ili čula oštra tokom "tripa", sposobnost da se nosi sa životom, ljudima i svetom j e neizbežno osuđena da trpi. Covek plaća veoma visoku cenu za "beg". Dejvid Solomon, izdavač već spominjane kolekcije ese­ ja o lizergičnoj kiselini, opisujući svoj "trip", tvrdi da droga jeste izazvala let, ali u njegovom slučaju - let direktno u stvarnost. To nije bio beg u bilo kom doslovnom ili kon­ vencionalnom značenju reči. Izjavljuje da nikada pre nije video, ili osetio na bilo koj i način, sopstveno jedinstvo i učešće konkretnog materijalnog sveta koj i je, pod uticajem ove senzorne ekspanzije, dobio sasvim drugačije značenje. Njegovo iskustvo dovelo ga je do opažanja da nema ma­ terij alnog sveta sa brojnim nijansama i implikacijama ko­ j ih smo samo retko svesni. Njegov let nije bio nejasan iz, nego duboko poniranj e u stvarnost. I veoma slično Krouli­ ju pedeset godina ranije - komentariše da njegov drogom ubrzan um nije samo uhvatio simbolički poetski značaj, apsolutnu j ednostavnost i istinitost B lej kove ekstatične vizije. Prvi put u svom životu doslovno je video "svet u zrnu peska". Naposletku, treba ponoviti poslednje pitanje postavljeno Liriju za intervju u Playboy-u: "Kako će ova psihodelična uprava obogatiti lj udski život?" Lirijev odgovor, jednosta­ van i rečit, takav je da bi ga Krouli poštovao i odobrio: "Omogućiće svakoj osobi da shvati da nije robot u igrici spušten na ovu planetu da bi dobio broj socijalnog

osiguranja i bio obrtan na montažnoj traci škole, karij ere, osiguranja, sahrana, rastanaka. Kroz LSD će svako ljudsko biće biti naučeno da razume da je čitava istorija evolucije zabeležena unutar njegovog tela; izazov čitavog ljudskog života će za svaku osobu biti da rekapitulira i iskustveno istraži svaki aspekt i promenu ove drevne i veličanstvene divljine. Svaka osoba će postati svoj sopstveni Buda, svoj sopstveni Ajnštajn, svoj sopstveni Galileo. Umesto oslan­ janja na konzervi sano, statično, mrtvo znanje, prenošeno sa drugih proizvođača simbola, koristiće svoj lanac od 80, ili koliko već godina na ovoj planeti da iživi svaku mogućnost ljudske, pre-ljudske, pa čak i podljudske avanture. Kako se ovim istraživanjima bude poklanj alo više poštovanja i vremena, biće manje zakačen za trivijalnu, spoljašnju ra­ zonodu. I to bi moglo biti prirodno rešenje problema do­ kolice. Kada sve teške poslove i mentalno naporne poslove preuzmu mašine, šta ćemo mi raditi sa sobom- izgraditi još veće mašine? Očigledan i jedini odgovor na ovu jedinstvenu dilemu j e da ćemo morati da istražimo beskraj unutrašnjeg prostora, da otkrijemo strah, i avanturu, i ekstazu koji leže II svima nama." Ako čovek treba da dostigne unutrašnj i mir, koji bi mogao i mora voditi ka harmonij i u svetu, to mora da uradi u skladu sa svojom unutrašnjom prirodom. To mora biti istraženo. Tek o[lda može da postane sposoban da postigne ono što potencijalno već jeste. "Svaki muškarac i svaka žena su zvezda." Proces samorealizacije oslobađa ujedinjujuću energiju koja je potrebna za ha!monične odnose sa svetom uopšte, i sa svim stvarima i ljudima u njemu. Ispod svog našeg savremenog nasilja i senzacionalizma, već se pokazuj e talas budućnosti. Stvoren je impuls u pravcu pomaganja čoveku da ispuni svoje najdublje potencijale. Vrhunsko iskustvo - bilo da j e spontano ili izazvano putem različitih metoda

78

v

v

-

79

80

IZRAEL REGARDIJE

ukratko razmotrenih u ovom eseju - proizvodi oslobađanje energije iz nesvesnih delova psihe vodeći ka realizaciji ovih urođenih mogućnosti. Ovo je bila Kroulijeva životna teza, otuda i njegovo in­ si stiranje na tome da mistično stanje izučavaju naučnici bez predrasuda i bez daljeg odlaganja.

OPASNA BILJ I

FaIlllaceutika hašiša, E. VINEREJ, M.P.S.

II

Psihologija hašiša, Sa pokušajem nove klasifi­ kacije meni poznatih mističnih stanja uma, sa molbom za Naučni Iluminizam, OLIVER HADO •

III

Poema hašišu, SARL BODLER (Prevedena)

IV

Izbor koji ilustruje Psihologiju hašiša, iz "Žderač hašiša" H. S. LUDLOV

FARMACEUTSKA STUDIJA

CANNABIS SATIVA (KOJA JE SKUP DO DANAS POZNATIH ČINJENICA)

CANNABIS INDICA je

u Englesku uneo Ošonesi, a prvi ekstrakt je napravio pokojni gospodin Piter Skvajer, poznati falmaceut iz Oksford Strita. Kako navodi "Britanska falllla­ kopeja", zvanična vrsta može da se sastoj i od cvetonosnih ili plodonosnih vrhova i često je nižeg kvaliteta, budući da plodonosni vrhovi daju manje smole . . Po "Dnevniku" Poslova hemijskog udruženja, smola je važan sastojak. Navodi se da je aktivni princip crveno ulje, kanabioI, koje je podložno oksidacij i i postaje neaktivno. Medicinska svojstva su sedativna, sredstvo za umirenje, hipnotička i antispastična. Sa uspehom je korištena kod mi­ grene i delirijuma, neuralgij e, bolova u završnom stadijumu sušice i akutne manije, kao i kod menoragije i dismenoreje. ("Squire 's Companion", str. 1 67 , izdanj e 1 904.) Ne izaziva zatvor ili gubitak apetita, naprotiv vraća apetit koji j e izgubljen kao posledica hroničnog pijenj a opijuma ili hlora. ( 1 889, Lancel, vol. i . Str.65) Dr Martindej l komentariše da je nedavno Kanabis, koj i je uvezen imao više toksičnih efekata nego ranij e (ovo i pored činjenice da je na drogu plaćena visoka izvozna tak­ sa); navedeno je da su toksični simptomi prouzrokovani dozama ekstrakta u okviru zvaničnih granica. Po "Britan­ skoj farmakopej i" doza je Y. do 1 gr. Lancel vol .i, strana 1 042, beleži dva interesantna slučaja toksičnih simptoma prouzrokovan ih uzimanjem prekomeme doze tinkture. Antidoti za trovanj e Kanabisom su ispumpavanje stoma­ ka ili emetik (sredstvo za povraćanje-prim. prev.) praćeno

Opasna biljka - Farmaceutika hašiša

Zakotrlja} kamen

84

osvežavaju ćim gutljajim a brendija i vode ili j ake kafe, bilj nim kiselinama, poput limunovog soka ili sirćeta. a ran (st " um dic Me n ico x Le om sv u r pe Hu rt be Ro Dr " 3 1 5), objavljenom 1 84 8, kaže: "Cannabis Indica je vrsta konoplje mnogo korištena na istoku kao razdražlj iva c. Hi n­ dusi je zovu Bangue, Arapi Hasheesh, Turci Ma/ach. Lis tov i se žvaću ili puše kao duvanski, a od nji h se pravi i opojn i napitak. Ovu biljku takođe koriste i Hotentoti, koj i je zovu Dacha." C lanak gospodina Dejvi da Hupera, F.C .S. , F.L .S. (Upravnik Botaničkih bašti u Kalkuti) koj i sle di, pročitan na zadnj em sastanku Britanske falln aceutske konferencij e u Aberdinu, baca određenu ko lič inu svetla na komercijalnu t, Do B. D. din spo go , ve pra ras ju kra Na . ma ble pro anu str ugledni škotski fannaceut, primetio je da je profesor Stok­ man od bio da isp ituje drogu, pošto je beskorisna. Gospo­ din Edmund Vajt, Ph .C. , smatrao je da do propadanj e droge dolazi zbog enzima i preporučio pažlj ivo skladištenje kako bi se spreči lo dejstvo enzima. -

CHARAS INDIJSKE KONOPLJE DEJVID HUPER, F.C.S., F.L.S.

"

Iakoje "charas tačno opisan kao "smrdljiva i neprerađena droga, čija je upotreba s pravom isključena iz civilizovane medicine", u Britansku Indiju se uvozi u vrednosti od 1 20 000 funti godišnje, suma koj a prevazilazi ukupnu vred­ nost sve druge uvezene medicinske robe, i stavka je koja zavređuje više od spominjanja u prolazu. Indijska konoplja (Cannabis Sativa), kada se uzgaj a na istoku, na gornjim listovima i cvetnim vrhovima luči opojnu smolastu masu, izlučevinu koja je primećena na biljkama koje rastu širom zapadnih Himalaja i Turkestana, gde se charas priprema

85

kao komercijalni proizvod. Ranije je uzgajana na poljima Turkestana, ali se sada koristi kao granica oko drugih useva oput kukuruza), semena koja se seju u isto vreme. Lep-­ ljIva Izlučevma (bela kada je vlažna i sivkasta kada je suva) nalaZI se na gornjim delovima biljke pre nego što se pojave cvetovI, a u aprili i maju, kada biljke dostignu visinu 4-5 stopa i semenke sazru, Kanabis se skuplja, nakon košenja useva, i skladišti na hladnom, suvom mestu. Kada se osuši, praškasta smolasta supstanca može da se odvoj i čak i samo blagim protresanjem, pri čemu se prah sakuplja na krpu. U nekIm oblastima, biljke se seku blizu korena, obešene glavama na dole, a prah ili gard, strešen sa nj ih, sakuplja na čaršave prostrte na pod. Listovi, seme, itd., se skidaju, a pe­ sak itd., odvajaju propuštanjem kroz fino sito, pri čemu se prah sakuplja i skladišti u platnene ili kožne torbe, i tada je spreman za izvoz. U nekim selima od charasa, ili ekstrakta prave se loptice, koj e sakuplja preprodavac. Po dolasku na britansku teritoriju, sav ch aras se meri pred najbližim Magistratom, koj i ga pečati, a potvrda o težini koju potpisuje zamenik Komesara daj e se vlasniku. Trgovac, pre napuštanj a oblasti, dobija dozvolu da drogu odnese na posebno tržište. Zamindari kineskog Turkestana su prodavci droge, uvoznici Yarkhandis ili Ladakhis, koj i Je mahom prodaju u Hošiapuru i Allllotsaru, vraćajući se sa komadima tkanine, ili allnitsarski trgovci koj i trguju sa Ladhakom. Na ovaj način droga stiže do glavnih gradova Pendžaba u septembru ili oktobru. Odatle se distribuira po Centralnim i Uj edinjenim Provincijama sve do Bombaja, I Kalkute I svuda se koristi za pušenje. Charas, i ako dro­ ga, u trgovini koja se obavlja u Ladakhu, u vel ikoj meri Igra ulogu novca, a cena droge zavisi od stanja na tržištu i bilo kog kretanja koje prouzrokuj e odgovarajući porast ili pad u vrednosti robe za koj u je razmenjena. Tako cena za razmenu charasa uvek predstavlja kocku. Tovar (dva pai-

(!J

,

87

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Farmaceutika hašiša

sa ili tri monda') se prodaje za 40 do 50 rupij a (Rs,), cena transporta do Hošiapura (glavni magacin Pendžaba) je 1 00 rupij a, a tamo dostiže cenu od 30 do 1 00 rupija za mond, Trgovci na malo prodaju male količine po ceni koj a dostiže 200 do 500 rupija za mond, Pre pet godina, uzgaj ivači iz Kashgara, ohrabreni visokim cenama, posejali su veliki rod i imali fantastičnu žetvu, da bi se našli pred već pretrpanim tržištem i padom cena na pij aci u Lehu sa 60 na 30 rupija. Sledi uvoz charasa iz Ladhaka i Kašmira između 1 904. i 1 907. :

Od svake vrsta praha prave se loptice zvane gabza i čuvaju u platnenim torbama. Pravi kvalitet prepoznaj e se po lakoći sa kojom se topi." Lokalne cene po toli' su: za prvi kvalitet 2a.Sp., drugi kvalitet l a.7p. i treći kvalitet l i p. Male količine charasa nađu put sa Tibeta u Britanski i Domorodački Garval; malo je pripremljeno u Simli i Kašmiru, dok su ostali izvori Ne­ pal i brdske oblasti Almora i Garval. U pripremanju nepal­ skog ch arasa, ganj a-biljke se cede između dlanova, a lep­ lj iva smo lasta supstanca očisti. Momea, crni kolači poput voska, procenjeni na 1 0 rupija po siru" i Shahjekani, štapići koj i sadrže delove lista, procenjeni na 3 rupij a po siru, su dve vrste nepalskog charasa, kog se godišnje nekoliko monda izveze u Luknov i Kaunpor. Charas se ne proizvodi u ravnicama Indije, osim malih količina u Gvalioru, ben­ galska ganja ne proizvodi charas u čitavom postupku koji prolazi tokom pripreme- naglašavajući tako činjenicu da se opojna izlučevina razvija samo u biljkama koje rastu na odgovarajućoj nadmorskoj visini i klimu, kao na Himala­ j ima i Turkestanu. Nečistoća.- Ečison je 1 874. izjavio da ni jedan ch aras dobrog kvaliteta nikad nije stigao u Leh, najbolji ch aras u originalnim lopticama šalje se u Bokaru i Kokan. Rekao je da je glavni onečišćivač brašnasti pokrivač voćki divlje i pitome Trebizon datule (Eloeagnui' hortensis). U Ujedinjenim Provincijama i Pendžabu, ulis�k je da je droga iz larkanda prefinjena, a prednost se u nekim četvrtima daje nepalskoj i ostalim himalajskim vrstama. Specijalni pomoćnik u Kash­ garu izjavljuj e da nema koristi u povećavanju težine, jer

86

Centa" Vrednost

1 904-5 28 1 8 Rs. 1 2 , 1 3,860

1 905-6 2446 Rs. 1 8,39,660

1 906-7 1 883 Rs.

22,90,560

Male količine charasa se prave, prvenstveno za lokal­ nu upotrebu, u hi malajskim oblastima Nepala, Kumaona i Garvala i u Baluhistanu. Uzorke baluhistanskog charasa iz oblasti Saravan države Kalat, gospodin Hjuz-Buler je po­ slao Muzeju Indije. Ono što sledi je način pripreme: "Ž enske 'bhang' biljke se kose kada su visoke do struka i pune semenki. Listovi i semenke se razdvaj aj u i suše do pola. Onda se rašire na tepih napravljen od kozije dlake, preko nj ih se stavlja još jedan tepih i blago protrlja. Prah koj i sadrži narkotičku supstancu spada, a listovi itd. se uklanjaju i stavljaju na drugi tepih i ponovo protrlj aju. Prvi prah je naj boljeg kvaliteta i poznat je kao nup; prah iz drugog trešenj a se zove tahgalim i nižeg je kvaliteta. Trećim trešenjem dobija se gania i još je nižeg kvaliteta. . Mond (engl. Maund)- jedinica mere na indijskom subkontinentu i u zapadnoj Aziji. čija vrednost varira II zavisnosti od oblasti (prim.prev) "Cwt centa, sto funti ( I funta�453,5927 g) prim.prev. -

•

. Tola- jedinica za težinu na indijskom subkoninentu, koja se prven­ stveno koristila za plemenite metale, ranije približno, a sada jednaka težini 1 80 grena (oko 1 1 ,7 g) (prim.prev) Sir (engl.seer)- promenljiva jedinica težine na indijskom subkonti­ nentu od oko I kg (prim.prev) oo

88

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - Farmaceutika hašiša

dileri u Indij i prilikom kupovine droge istu i probaju, a u sup,otnom bi platili veliku carinu na onečišćivač kao i na sam charas, tako da trenutno ni jedan izvoznik ne bi kvario svoj charas dodajući strane supstance. Gospodin Huper dodao je opise uzoraka, naime: Kašgar charas, larkand charas, Baludžistan charas, Gvalior charas, Kumaon charas, Garval charas, Nepal ch aras i Momea cha­ ras iz Simla. Hemijsko ispitivanje.- Priložena tabela analiza uzeta je iz autorovog izveštaja Narkotičkoj komisiji za indijsku konoplju za 1 893-4. godinu, ali je dodato i nekoliko novih analiza:

navodi se da dobri uzorci daju 78 posto smole. Videće se iz tabele da uzorci sa severa Indije prosečno daju 40 pro­ cenata, najviše iz Kašgara, a najmanje iz Baluhistana i div­ lje biljke iz Kumaona, gde poslednje navedene odgovaraju dobrom uzorku ganje. Fiziološke vrednosti.- Kapetan J.F.Evans, LM.S, hemij­ ski stručnjak vlade Bengala, takođe je priložio rezultate svog fiziološkog testa u Izveštaju Narkotičke komisije za indijsku konoplju za 1 8 93-4. Njegovi eksperimenti urađeni su sa alkoholnim ekstraktima, i samo jedan uzorak- najbolji charas iz Amritsara- približio se u konačnim fiziološkim efektima ekstraktu, uzetom kao standard, pripremljenom od bengalske ganje. Slede vrednosti upoređene sa onom Am­ ritsar mashaka, označenom kao 32:

Opis charasa Yarkhand Amballa "Mashak" . . Amritsar "Bhara" . . - " - "Mashak" . . Delhi prašina 12a . . I r. 1 a . . . Mashak" . Ir. 9a Bombay . . . . Gwalior . . . . Kumaon (divlji) . . . (pitomi) Garhwal Almora Nepal " "Shahjehani", Simla "Mamea" Baluchistan ( l ) 1 903 (2) " (3) 1 905 (4) " (5) " Kashgar ( I ) . . . (2) (3) "

"

"

"

"

.,

"

·

·

.

·

.

.

Ekstrakt, alkoholni 40.0 42.7 38.1 46.5 42.4 42.6 41.1 36.1 43.4 22.4 34.2 4 1 .9 36.9 44.6 44.4 37.0 22.4 22.0 24.2 26.0 24.9 40.2 40.9 48.1

Biljna tvar 1 8.2 12.9 14.9 12.6 1 7.9 18.8 1 l .3 20.2 27.7 52.0 46.3 37.0 40.5 35.1 3 7. 7 32.0 1 9.9 35.2 1 6.0 24.1 27.3 21.1 1 6.3 15.6

Pepeo, rastvorljiv 23.9 12.4 10.8 1 0.0 9.8 11.1 1 0.7 1 1 .8 8.2 9.2 9.0 7.9 10.5 8.2 9.6 12.3 14.8 20.8 ., I ," 9.6 1 1 .5 9.2 9.9 8.2

Pesak lsparlji� va tvar 6.5 1 1 .4 5.8 28.2 29.8 6.4 3.6 27.3 4. 0 25.9 4 .3 23.2 29.5 7.4 27.3 17.7 7.4 3.0 5.5 4 .6 6.5 4.1 9.3 38.6 15.1 , .-, -9 3 1 .0 25.8 1 6.8 20.5 1 6. I

4.6 3.1

9. I 7.5 7.7 7.5 5.6 4.2 9.4 4.3 6.9 7.2 9.3 10.S 1 2.7 12.4 12.0

Kako navode Flukiger i Hanburi, ch aras daj e jednu četvrtinu do jedne trećine svoje težine amorfne smole, a

Amritsar Mashak Delhi Mashak

•

•

Ambala Mashak Garval .

(2 . ga)20 Amritsar Bhara 1 9 Delhi dust

•

32 24 23 21

Bombaj

•

89

•

Ambala Mashak . Delhi dust Kumaon divlja

•

•

Kumaon pitoma . Gvalior

•

•

4 2 2 I 1 I

Najbolj i Amritsar charas je trideset dva puta snažniji od proizvoda iz Gwaliora, potonji od biljaka uzgajanih u ravni­ cama, dok količina alkoholnog ekstrakta nije povezana sa fiziološkom aktivnošću droge. Profesor Griniš u svom dobro poznatom radu Materia Medica kaže daje Cannabis Indica godišnja dvodoma biljka domaća u centralnoj i zapadnoj Azij i, ali mnogo uzgajana u zemljama sa umerenom klimom zbog njenih jakih vlakana (konoplja) i masnog semen a (konoplj ino seme) i u trops­ kim zemljama takođe, zbog smolaste izlučevne koju tamo proizvodi. Izlučevina poseduje veoma dragocena i snažna medicinska svojstva, ali se ne proizvodi kada biljka raste u umerenoj klimi, dok je, s druge strane, vlakno biljke u

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Farmaceutika hašiša

potonj im uslovima mnogo snažnije nego ono kod tropske biljke. Biljka konoplje, međutim, uzgajana u Indiji, svakako se po nekim osobinama razlikuje od one uzgaj ane u Evropi; biljka j e ranije smatrana posebnom vrstom i nazvana Can­ nabis Indica, ali je ovo mišljenj e sada napušteno. Uzgajanje konoplje zbog njenog semena i vlakana, potiče iz davnina. Kao opijat su je koristili Persijanci i Ara­ bljani u j edanaestom i dvanaestom veku i verovatno mnogo ranij e, ali nije uneta u evropsku medicinu sve do 1 838. go­ dine. Za medicinsku upotrebu uzgaja se u oblastima Bogre i Rajšakija do severa Kalkute i zapadno, odatle kroz central­ nu Indiju do Guj erata. Veoma dobar kvalitet droge kupuj e se u Madrasu, ali se evropsko tržište snabdeva prvenstveno nižim stepenom kvaliteta iz Galapura. Biljke sa tučkom, koj i jedini luči smolu u bilo kojoj količini, krešu se da bi fotmirale grančice koje cvetaju; vrhovi ovih cvetonosnih grančica se sakupljaju, ostavl­ j aju da uvenu, a onda presuju gaženjem u manje ili više kompaktnu masu. Ovo formira drogu poznatu pod imenom " ganjah", ili (na londonskom tržištu) Guaza. Veći listovi se posebno sakuplj aju; kada su osušeni, po­ znati su kao "bhang". Tokom manipulacija kojima je biljka izložena tokom pripreme droge, određena količina smole se odvaja; ona se sakuplja i sačinjava drogu koj a j e poznata kao "charas" (Churrus). Charas se takođe priprema trljanjem ganj ah između ruku ili muškaraca koji se u kožnom odelu češu o biljke koj e rastu, u svakom slučaju, odvajajući aktivnu lep­ ljivu smolu; otud zvanični opis ograničava drogu na onu fonnu sa koje smola nije otklonjena. Svi ovi oblici droge se u Indiji mnogo koriste za stvaran­ je prijatne vrste opij enosti; ganj ah i charas se puše, dok se bhang koristi za pripremanje pića ili slatkiša.

Droga ima snažan miris, ali j e gotovo lišena ukusa. Učinjeni su brojni pokušaji da se izoluje aktivna sup­ stanca indijske konoplje; ovde nije moguće učiniti više od toga da navedemo značajnije od kasnijih pokušaja. Sibold i Bradberi su 1 8 8 1 . izolovali gustu, žućkastu, ma­ snu tečnost koju su nazvali Cannabinine, a nj ihove rezul­ tate su 1 8 84. potvrdili Varden i Vade!. Robert je 1 894. izdvojio tamno crvenu sirupastu masu kojaje posedovala opojna svoj stva, a 1 896. su Vud, Spajvi i Isterfild iz charasa pod smanjenim pritiskom dobili izvesnu neaktivnu terpensku i viskoznu smolu Cannabinol, koja se pri zagrevanju topi u uljastu tečnost. Kada se uzima interno, KanabinoI prouzrokuje delirijurn i san, a, koliko je trenutno poznato, on predstavlja opojni sastojak indijske konoplje. Pored ovog sastojka, Metju Hej je 1 8 83. dobio bezbojne kristale alkaloida tetano-cannabine, koj i su po fiziološkom dejstvu podsećal i na strihinin. Cannabis Indica j e ranije korištena kao hipnotik i sred­ stvo protiv bolova, ali je njeno dejstvo nesigurno. Daje se kod manije i h isterije kao sredstvo protiv bolova . t grceva. Gospodin E.M.H olms, F.L.S ., Upravnik Muzeja fatrna­ ceutskog udruženja, pišuć i na temu Cannabis Indica, kaže: "Derviši obavlj aj u pripremu žvaćući smolastu vrstu u bade­ movom ulju i malu količinu toga dodaju u supu da proizve­ de produžen san." laka doza Kanabisa izaziva čudne halucinacije, brišući, privremeno, ideju o vremenu i prostoru, ali obična uvezena droga nikad nije sveža žetva koju Hindusi čuvaju za svoju upotrebu. Aktivna supstanca Kanabinil (koliko se zna) brzo oksidiše i gubi svoja svojstva tako da, ukoliko se zahteva zaista aktivan preparat, najbolje je da se napravi u Indij i, koristeći čist alkohol i sveže vrhove, ili sveže napravljen charas, koj i, kao čvrsta masa, ne oksidiše tako brzo.

90

-

91

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Farmaceutika haš iša

Bilo bi dobro, pre završetka, detaljno razmotriti posled­ nj a istraživanja gospode Vud, Spajvi i Isterfild. S ledeće je ponovo štampano iz "Proceedings of the Chemcal Society" za 1 897-8. i nalazi se na strani 66.

jedan atom ugljenika kao ugljenik anhidrid, i stvara crvenu amorfnu supstancu, što dovodi do usaglašavanja brojnih analiza oko fOImule C I7 H ,oN , 06. Dovedena do ključanja sa nitri čnom kiselinom, ova sup­ stanca proizvodi. svetlo crvenu supstancu C I7 H 20N, O, koja daljom oksidacijom, između ostalih, proizvodi žuto jedi­ njenj e kiseline u kristalnom obliku C Il H " NP, koj e formi­ . ra teško rastvorij ive kristalne natrijumove, amonijumove i srebrne soli, što je, verovatno, dinitrofenol, i j edinjenje C II H II NO, čije osobine odgovaraju oksikanabinu Bolasa i . Francisa (Chemical News 1 87 1 , 24, 77). Ovo jedinjenje ima osobine nitro-Iaktona, kao što su Dunstan i Henri već pokazali. "Priprem ljene su i analizirane odgovarajuće kristalne kali­ jumove i srebrne soli. Ime kanabinična kiselina predloženo je za kiselinu koj a potiče od oksi kiseline koja nije nitro­ vana. Amido-kanabinolakton, C I I H II O,N H, dobija se u bez­ bojnim kristalima koji se tope na 1 1 9° nakon redukcije nitro-Iaktona jodovodoničnom kiselinom ili kalajem i hi­ drohloričnom kiselinom. Baza lako ponovo kristališe iz tople vode; nj ene soli se ponovnom kristalizacijom iz vodenog rastvora raspadaju; analizirani su jodovodonik i platinohlorid." U kasnijem radu, koji je pročitan pred Udruženjem Hemičara, gospoda (Chemical Society Messrs.), Vud, Spaj­ vi i Isterfild (Proc. Chemo Soc. 1 897-8, str. 1 84) kažu: "Pokazano je da je uljani lakton pripremljen iz nitro­ kanabinolaktona (oksikanabin) metatolibutirlakton, dok je odgovarajući nitroderivat oksikanabin. Oksidacijom Kanabinolaktona stvara se laktonska kise­ lina koja sjedinjavanjem sa potašom daje izoftainu kiselinu. Nitrokanabinolaktonična kiselina se dobija oksidacijom ok, sikanabina sa nitri čkom kiselinom u zatvorenim epruveta-

KANABlNOL Autori su nastavili svoje ispitivanj e Kanabinola, toksičnog smolastog sastojka Indijske konoplje (Prev. 1 896, 69, 539): Supstanca ključa uz blago razlaganj e na oko 400°; njen apsorpcioni spektar ne pokazuje karakteristične veze, gus­ tina nj ene pare na temperaturi ključalog sumpora slaže se sa formulom C 18 H 24 °2' koiaJ'e već bila dodeIJ·enajedinjenju. J . Dostavljen je jedan izveštaj o reakciji Kanabmola sa acetil anhiridom, benzoil hloridom i fosfornim anhidridom;. rezultati ukazuju na prisustvo jedne hidroksi Ine grupe. U slučaju acetil anhidrida ili acetil hlorida, međutim, jedan od proizvoda reakcije je kristalno jedinjenje koj e se topi na oko 75°. Autori su ovom jedinjenj u dodelili formulu C " H I, O, . Isto jedinjenj e su nedavno opisali Dunstan i Henri (Proc. 1 898, 1 4, 44, Feb. 1 7), koj i mu pripisuju formulu C I, H" Oac; pušljiva jodovodonična kiselina zagrevana do ključanja sa Kanabinolom ne daj e metil ili etil jodid. Redukcija sa jodovodoničnom kiselinom u zatvorenim epruvetama stvara hidro-karbon C lo H ,o Dugim kuvanjem sa ili bez agenata za dehidrataciju, stvara se hidro-karbon C loH 16. Oksidacija sa hromnom kiselinom razblaženom vo­ dom, alkalnim ili kiselim permanganatom ili razblaženom nitričnom kiselinom praćenaje stvaranjem kapronske kiseline, pri čemu se, verovatno Istovremeno, stvaraj u l nIze masne kiseline. Dejstvo isparenj a nitrične kiseline na kanabinoi rastvoren u hladnoj glacijalnoj acetilnoj kiselini, odstranj uj e .

.

.

' v

93

I

95

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Farmaceutika hasisa

ma ili kalijum pennanganatom. Pokazano je da su isparljive masne kiseline nastale oksidacijom Kanabinola nitričkom kiselinom nOlIllalne buterinske (Dunstan and Henry, Proc. Chem.Soc. 1 898, 14, 44), normalne valerijanske i noIlnalne kapronske kiseline, pri čemu se u najvećim količinama stvara valerijanska kiselina." Ljubaznošću Gospode Park, Dejvisa i ostalih, apoteka­ rima proizvođačima iz Londona i Detroita, Mičigen, SAD, omogućeno nam je da E.M. Hauton, Ph.C., M.D.; i H.c. Hamilton, M.S. izvedu jasnu farmakološku studiju droge (Odlomak iz članka u American Journal of Pharmacy iz j anuara 1 908.) Iz nekoliko uzoraka Cannabis Americana pripremlje­ ni su tečni i čvrsti ekstrakti, u skladu sa U.s .P., i nj ihovo fiziološko dejstvo testirano na životinjama. Navedeni metod, koj i je prethodno predstavljen ovom Udruženj u, je metod koj i je jedan od nas (Houghton) osmis­ lio i koristio prethodnih dvanaest godina. Ovaj metod se, u osnovi, sastoji od pažlj ivog posmatranja fizioloških efekata koje preparat napravlj en od droge koj a se testira, izaziva na psima, nakon interne primene. U odabiru životinja za testi­ ranje, neophodno je uzeti one koje su lako prijemčive na dejstvo Kanabisa, jer se reakcija na drogu kod pasa, isto kao i kod ljudi, značajno razlikuje. [sto tako, na psima bi pre konačnog izbora za testiranje trebalo da budu obavljeni pre­ liminarni testovi, kako bismo tačno znali kako se ponašaju pod određenim uslovima. Nakon što su životinje konačno izabrane, i utvrđeno da odgovaraju na standardnu test-dozu od 0.01 gr po kilogramu, odvajaju se u ove svrhe, vodeći računa da su dobro nahranj eni, u odgovarajući smeštaj i, u svakom smislu, u najboljim mogućim higijenskim uslovi­ ma. Nalazimo da je pogodno u svakom momentu držati u blizini dve ili više odabranih životinja, kako ne bi dolazilo do prekida u testiranju uzoraka koj i pristižu.

U primeni testa, standardna doza (u formi čvrstog ekstrak­ ta, zbog pogodnosti) se aplikuje interno, u malim kapsula­ ma. Jezik psa se levom rukom povuče napolje između zuba, a kapsula desnom rukom postavlja u koren jezika. Jezik se nakon toga brzo pušta i kapsula guta sa lakoćom. Kako bi droga bila brzo apsorbovana, dvadeset četiri sata pre testa ne treba davati hranu, a po potrebi dati efikasno sredstvo za clscenJe. U relativno kratkom vremenu, pas počinje da pokazuje karakteristično dej stvo droge. Treba uočiti tri tipična efekta aktivnih ekstrakata na prijemčive životinje: prvo stadijum razdražljivosti, potom stadijum nedostatka koordinacije praćen periodom pospanosti. Prvi od nj ih toliko zavisi od karakteristika samog psa koj i je izabran da je od malog značaja za ocenjivanje dejstva droge, dok, sa samo malim brojem izuzetaka, drugi, ili stadijum nedostatka koordinaci­ je, neizostavno sledi za jedan ili dva sata; pas gubi kon­ trolu nad nogama i mišićima koj i podržavaju glavu, tako da kada se čini da mu ništa ne privlači pažnju, njegova glava pada, telo se njiše, a kada j e pod jakim uticajem, životinja će posrtati i pasti, usled izuzetno očigledne i upadljive in­ toksikacije. Neophodno je iskustvo posmatrača kako bi ustanovio kada počinje manifestacija fiziološkog dej stva droge, pošto uvek, kao i u slučaju mnogih he m ij skih testova, postoj i faktor subjektivnosti od kog se treba zaštititi. Kada je aktivni ekstrakt dat prij emčivoj životinji, u najmanjoj dozi koja će proizvesti bilo kakvo uočlj ivo dej stvo, tre­ ba pažlj ivo posmatrati naj manj i znak nedostatka koordi­ nacije, nedostatka pažnje ili pospanosti. Neophodno je da životinje budu smeštene u prostoriju u kojoj ih ništa neće razdraživati, s obzirom na to da kada im bilo šta intere­ santno privuče pažnju, karakteristični efekti droge mogu da nestanu.

94

v

. v

,

•

96

Opasna bilj'ka - Farmaceutika hašiša

Zakotrlj'aj kamen

Uticaj test-doze nepoznate droge pažlj ivo se poredi sa uticajem iste doze standardnog preparata datog drugom test-psu u isto vreme i pod istim uslovima. Konačno, kada životinje postanu pospane, zapažanja se beleže, a životinje vraćaju u svoj smeštaj . Narednog dana, posmatranje dva psa se obavlja obrnu­ tim redom, dakle, životinja koja je dobijala test-dozu nepoznate, dobija test-dozu poznate droge, i obrnuto, i pravi se druga opservacija. Ukoliko neko želi da napravi veoma tačnu kvantitativnu detelIninaciju, preporučlj ivo je uzeti, ne dva psa, nego četiri ili pet, i proučavati efekte test-doze nepoznate vrste u poređenju sa test-dozama poznate vrste, u nekoliko posmatranja, u naizmeničnim danima. Ukoliko je nepoznata vrsta ispod standardne aktivnosti, količinu tre­ ba povećavati, sve dok proizvedeni efekat ne bude isti kao za test-dozu standarda. Ukoliko je nepoznata droga jača, test-doza se, shodno tome, smanj uje. Od doze nepoznate droge određene kao one koja izaziva isto dejstvo kao test­ doza standardne, određuje se neophodna količina rastvora ili koncentracije. Stepen tačnosti sa kojom je izveden test, zavisiće u velikoj meri od iskustva posmatrača i toga koliko je pažljivo sprovedeno posmatranje. Još jedna stvar koju treba imati u vidu kod korišćenja pasa za standardizaciju Kanabisa jeste to da, iako se čini da oni nikad ne gube svoju prijemčivost, za precizno testiranje isti psi ne mogu da se koriste neograničeno. Nakon nekog vremena se toliko naviknu na dej stva droge, da odbijaju da stoje na nogama, i tako ne pokazuju tipični nedostatak koordinacije koj i je njen najkarakterističniji i najkonstant­ nij i efekat. Pre usvajanj a fiziološkog testa pre više od dvanaest godina, često su nas uznemiravale pritužbe lekara da su određeni tovari droga bili neaktivni; zapravo su neke bol­ nice, pre preuzimanja svojih zaliha preparata konoplje,

97

tražile uzorke kako bi napravile grube provere na svoj im pacijentima pre naručivanja. Od usvajanja testa nismo imali stručno potvrđen izveštaj o neaktivnosti, iako su, za medi­ cinske svrhe, testirane i nabavljene tone različitih preparata Cannabis Indica. Na početku našeg posmatranja, obavljeno je pažljivo pretraživanje literature o konkretnom pitanju, kako bi se utvrdila toksičnost konoplje. Nismo mogli da pronađemo izveštaj ni o jednom slučaju trovanja sa fatainim isho­ dom, iako se često mogu javiti alarmantni simptomi. Pas težine 25 funti dobio je injekciju od dve unce aktivnog U.S .P. tečnog ekstrakta u jugularnu venu, sa očekivanjem da će to svakako biti dovoljno da izazove smrt. Na naše iznenađenje, životinja se, nakon što je bila bez svesti jedan I po dan, potpuno oporavila. Ovaj pas je dobio ne samo ak­ tivne sastojke droge, nego i količinu alkohola sadržanu u tečnom ekstraktu. Drugi pas je dobio oko 7 grama čvrstog ekstrakta Kanabisa sa istim rezultatima. Nikada nismo mo­ gli životinji da damo količinu U.S .P. ili drugog preparata Kanabisa (Indica Americana) dovoljnu da izazove smrt. Postoje određene varijacije u količini dobijenog ekstrak­ ta, kao što se i može očekivati od različitih sorti , semena itd, u razl ičitim uzorcima. Postoj i, takođe, određeni stepen vari­ jacije u fiziološkom dejstvu, ali je u svakom od slučajeva administracija 0.0 I grama ekstrakta na kilogram telesne težine, izazvala karakteristične simptome na pravilno odabralllm zIvotIIljama. Ponovljeni testovi koj e smo sproveli uveri li su nas da je Cannabis Americana pravilno uzgojen i tretiran, jednako akt �van kao i najbolja indijska droga. Sta više, dali smo našu zalihu tečnog ekstrakta i čvrstog ekstrakta Cannabis Americana u ruke iskusnim kliničarima , I od osmorice od ovih ljudi, koji svi koriste drogu u velikim količinama, dobili smo izveštaj e u koj ima navode da .

.

" .

"

"

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Farmaceutika haš iša

nisu bili u stanju da uoče nikakvu terapijsku razliku između Cannabis Americana i Cannabis Indica.

pažljivo ispitani uzorci sa broj nih lokaliteta. Iz ovih uzoraka su, u skladu sa metodom iz Fallllakopeje, pripremljeni tečni i čvrsti ekstrakti i nj ihovo fiziološko dej stvo pažlj ivo testi­ rano na životinjama, i konačno standardizovani fiziološkim metodama. Ponovljeni testovi su nas uverili da je pravilno uzgajan i tretiran Cannabis Americana jednako aktivan kao i najbolja indijska droga, dok smo, s druge strane, često na­ lazili da je indijski Kanabis praktično inertan. Pre prodaj e preparata Cannabis Americana, međutim, dali smo uzorke tečnih i čvrstih ekstrakata u ruke iskusnih kliničara u cilju testiranja u praksi , i od ovih ljudi, koj i su u praksi koristili velike količine Cannabis Indica, smo dobi­ li izveštaje koj i potvrđuju da nisu bili u stanju da otkriju bilo kakvu terapijsku razl iku između Cannabis Americana i Cannabis Indica. Mišljenj a smo, stoga, da će Cannabis Americana biti jednako efikasan, i možda generalno pouz­ danij i nego Cannabis Indica doneta iz inostranstva, pošto je očigledno da sa izvorom snabdevanja na svom pragu mogu da se preduzmu sve mere predostrožnosti kako bi se dobila neprerađena droga najboljeg kvaliteta. Pravilno botaničko ime droge koju razmatramo je Can­ nabis Sativa. Indijska biljka ranije je smatrana posebnom vrstom per se, ali botaničari sada smatraju da su dve biljke identične. U medicini je, međutim, zadržano staro ime, Cannabis Indica. Cannabis Indica jednostavno znači Can­ nabis Sativa uzgajan u Indij i, a Cannabis Americana znači Cannabis Sativa uzgajan u Americi. Njegovo uvođenje u zapadnu medicinu potiče sa početka prošlog veka, al i je u azijskim zemljama kao opojno sredstvo korišten od pam­ tiveka, i pod imenom "hashish", "bhang", "ganja" ili "cha­ ras" ga,redovno, konzumira više od dve stotine miliona ljudi. Fiziološko dejstvo Cannabis Americana je potpuno isto kao dejstvo Cannabis Indica. Za efekte ove droge kaže se

98

ZAKLJUČCI 1 . Metod, opisan ovde, za određivanje fiziološkog dej­ stva Cannabis Sativa internom administracij om posebno odabranim psima, potvrđen je kao potpuno pouzdan kada se standardna doza ekstrakta od 0.0 1 gram a po kilogramu telesne težine, testira na životinjama; efekte beleži iskusan posmatrač, i poredi sa efektima iste količine standardnog preparata. .". 2 . Utvrđeno je daj e Cannabis Sativa, uzgajan na razl1cltlln lokalitetima Sjedinjenih Država i Meksika, jednako aktivan kao i naj bol ji uvezen Cannabis Sativa uzgaja n u Indiji, kao što i je pokazano laboratorijsk im i klin ičk im testovIma. . Napisano je mnogo toga u vezi sa komparatIvnIm deJ ­ stvom Cannabis Sativa uzgaj anim u raz liči tim klim atskIm uslovima (Cannabis Ind ica , Mexicana i Americana). Gene­ ralno je pretpostavljeno da je droga uzgajana u Am eric i tera� pij ski praktično bezvredna i da se, za dobijanje fiZI Olo škI aktivnih preparata, mora koristiti Cannabis SatIva uzgajan u Indiji. Šta viš e, tvrđeno je da je najbolja indijska droga ona koj a se posebno uzgaja za medicinsku upotrebu, da se deo koj i se koristi sastoji od cvetonosnih vrhova neoplođemh ženskih biljaka, pri čemu se vodi računa da se tokom uzga­ j anj a muške bi ljke iskorene. Na še iskustvo govori . da je ovo pogrešno mišljenje, pošto smo više puta utvrdi lI da Je indijska droga koj a sadrži vel ike kol ičin e semena Jednako aktivna kao i droga koj a se sastoji samo od cvetonosmh vrhova, pod uslovom da je seme uklonjeno pre filtriranja. Pre nek olik o godina smo započeli sistematsko ISpi tIVan­ je Cannabis Sativa uzgaja nog u Americ i. Sakupljeni su i .

•

99

1 00

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Farmaceulika hašiša

da potiču, pre svega, od dejstva na centralni nervni sistem. Prvo izaziva stanje uzbuđenja, koje j e slično početnom sta­ dijumu akutne alkoholisanosti. Ova ekscitacija motornih zona i drugih nižih centara u mozgu, po W. E . Diksonu, sa Kembridž Univerziteta, "nije rezultat direktne stimulacije ovih, nego posledica depresije najviših i kontrolnih centara. U svakom slučaju dolazi do depresije najviših centara, i ovo je dokazano smanjenom efikasnošću u obavljanju mentalnih radnj i, nesposobnošću da se fokuSIra paznJ a l nejasnim rasuđivanjem." Kod nižih životinja dejstvo droge je slično kao kod čoveka, i pokazuje iste varijacije. Nekad se javlja stadijum zanosa sa povećanim brojem pokreta, i praćen je depresijom, malaksalošću i snom. Refleksna razdražlj ivost je prvo povišena, a zatim smanjena. Cannabis Indica se od opijuma razlikuje po tome što ne izaziva smetnje pn va­ renju i konstipaciju. Kod ljudi je srce generalno ubrzano kada se droga puši. Intravenska injekcija kod životinja usporava puls, delom putem inhibitorne stimulacije, a de­ lom putem direktnog delovanja na srčani mišić. Zenice se generalno proširene. Smrt od akutnog trovanja j e izuzetno retka, a oporavak se dešavao nakon ogromnih doza. Kon­ tinuirana zloupotreba hašiša domorodaca sa istoka nekad vodi u maniju i demenciju, ali ne prouzrokuje iste smetnje u ishrani kao opijum; a redovna upotreba malih količina, koja je gotovo univerzalna u nekim zemljama na istoku, kako se čini, ne šteti zdravlju. Cannabis Americana se koristi u iste medicinske svrhe kao i Cannabis Indica, koja se često koristi kao hipnotik u slučajevima nesanice, kod nervne iscrpljenosti, i kao sed­ ativ kod pacijenata koj i su u bolovima. Njegova najveća upotreba je možda bila kod lečenja različitih nervnih i men­ talnih bolesti, iako se nalazi kao sastojak u mnoglITI lekovI­ ma protiv kašlja. Generalno, Cannabis Americana može da se koristi kada je indikovan blagi hipnotik ili sedativ, •

v

'

"

•

101

pošto se kaže da ne remeti varenje, i nema kao posledicu mučninu i depresiju. Korisna je u slučajevima migrene, naročito kada je opijum kontraindikovan. Preporučuje se kod Parkinsonove bolesti da smanj i tremor (drhtanje), kod spazrna bešike i kod seksualne impotencije koja nije rezul­ tat organske bolesti, naročito u kombinacijama sa orahom za povracanje l snetom. Uobičajena doza je: Extractus Cannabis Americanae, 0,0 1 gr ( 1 .5 zrno) Tečni ekstrakt Cannabis Americanae, 0,5 cc (I kap) Doza Cannabis Americana ista j e kao i Cannabis Indica, s obzirom na to da smo našim eksperimentima utvrdili da nema terapijske razlike u fiziološkom dejstvu dveju droga. Cannabis Sativa, uzgajana u Sjedinjenim Državama (Cannabis Americana) uz preduzete mere predostrožnosti, pokazao se j ednako aktivan kao najbolji uvezeni Canna­ bis Sativa uzgajan u Indiji, kako su pokazali eksperimenti. Prednosti upotrebe pažljivo pripremljenih čvrstih i tečnih ekstrakata domaće droge očigledni su kada se uzme u obzir da j e svaki korak procesa, od sejanj a droge do finalne pro­ daje krajnjeg proizvoda na tržištu, pod nadzorom stručnjaka. Aktivnost uvezene droge varira do krajnj ih granica i njen veliki deo je praktično inertan, ili je besramno zaprljana. •

•

•

Pisac želi da zahvali na svesrdnoj pomoći koju su mu tokom pripremanja ovih beležaka pružil i gospodin E.M. Holms, F.L.S. i gospodin S . Džejmison, M.P.S. (Gospoda Park, Dejvis i drugi). Citaoce koji žele dodatne informacije o ovoj temi upućujem na British Phallllaceutical Codex ( 1 907) (Britanski Fallnaceutski Kodeks) i na Skvajerov, nedavno objavljen, "Priručnik za britansku fannakopeju". -

1 02

Zakotrlja) kamen BIBLIOGRAFIJA

Marshall, London Lancet, 1 897, i.p. 235. Dixon, British Medical Journal, 1 899, ii.p. 1 3 6. Fraenkel, Archfexp.Path.u.Pharm. xlix, p. 266. Cushny, "Textbook ofPhannacology", 1 906, p. 232. Houghton and Hamilton, Am. Jour. Pharm. January 1 908. Transactions Chemo Society, 1 896, 69, 539. Proceedings Chem Society, 1 898, 14, 44, Feb. 1 7; Ibid. 1 898, p . 1 84 Squires, "Companion to British Pharmacopoeia", 1 908. Martindale's "Extra Phannacopeia", 1 908. Hooper's "Medical Dictionary". Chemist and Druggist. E. WHINERAY, M.P.S., ETC

OPASNA BILJ I I DEO

PSIHOLOGIJA HAŠIŠA OLIVER HADO (Alister Krouli)

OPASNA BILJKA

I "Nosači duše, koj i joj daju dah, lako se oslobađaju. "Priroda nas uči, a proročišta potvrđuju, da čak i zle klice materije isto tako mogu postati korisne i dobre." ZARATUSTRA

Naše viđenje Hašiša- Opasne biljke, može se porediti sa Alf Laylah wa Laylah (Hiljadu i jedna noć), sa samom Kulom Vavilonskom, koj a u sebi sadrži istinu grubu i finu, nerazmrsivo isprepletenu sa naj fantastičnijom bajkom. Od istraživača koj i su makar na trenutak prošli kroz magični veo njene očaravajuće ekstatičnosti, mnogi su bili prestravlj eni, mnogi razočarani. Malo njih se usudilo da čeličnim rukama stegne vatrenu kćer Džina; da sa njenih otrovnih skarletnih usana otme poljupce smrti, da njeno telo, glatko i hladno poput zmije, pritera na neki pakleni krevet za mučenje i u njoj izazove grčeve kao što munje paraju oblake, samo da bi u njenim beskrajnim, kao more zelenim očima pročitao zastrašujuću cenu njene nevinosti- crno ludilo . Cak je i uzvišeni Ričard Barton, koj i je rešio gotovo sve ostale zagonetke istočne Sfinge, ovu zaobišao. Uzimao je drogu mesecima "bez drugih simptoma, osim povećanog apetita" i u nj egovom generalnom stavu prema intoksikaciji hašišom (o kojoj se često govori u "Noćima"), pokazuje da je gleda kao ne više od poroka, i čini se da i ne pomišlja da je, porok ili ne, imala čudesne plodove; ako ne Drveta •

1 06

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija haš iša

Zivota, onda onog drugog Drveta, dvojnog, i zlosrećnog, i smrtonosnog ... Ne! Jer ja sam na strani Zmije; znanje je dobro, nek košta šta košta. Tako malo voća, dakle, koliko sam mogao ubrati sa nj enih jesenjih grudi (same nezrele bobice, priznajem!) hi· tam da ponudim svoj im prijatelj ima. I da jednostavnost takve boginje ne bi bila oskmavljena najmanjim znakom ukrašavanj a hitam da skinem sa sebe svo zlato ili nakit govora koji možda posedujem, da pođem, leva strana mojih grudi otkrivena, bez bojazni ili brzopleto­ sti, u nj en hram, nagrada kojoj sam se nadao koža jagnjeta čistog srca, znak jednostavne iskrenosti i zaštitna koža ne. Vll1ostl. Kako bih ovaj rad zadržao unutar nekih granica, mogao bih postaviti kao premisu da se priprema i svojstva Canna­ bis indica mogu proučavati iz odgovarajućih falInaceutskih spisa, ali, kako ova droga ima veću psihičku, nego fizičku moć, svi strogo medicinski navodi o njoj, koliko je meni poznato, do sada su bili oskudni i netačni . Podrobnije i jas­ nije su informacije koje se mogu dobiti iz brilijantnih studija Bodlera, nenadmašnog po uvidu i neutralnosti, i Ludlova, zaraženog obožavanjem de Kvinsija i sentimentalista'. Moj doprinos ovoj temi će stoga biti strogo ličan, i za sada nekompletan; na određen način zapravo bezvredan, pošto u takvim pitanj ima ličnost može imati mnogo veći uticaj, nego svi ostali faktori. U isto vreme, moram da na­ glasim da sam na više načina potpunije opremljen od svo­ jih prethodnika, utoliko što imam prednost ne samo duže

psihološke obuke, stamenu konstituciju, temperament na koji hašiš deluje pobuđujući percepciju (Saooa) prilično nepomućenu osećaj em (Vedana) i savršeni skepticizam; ali i više od upoznatosti sa ceremonijalnim pijanstvom među mnogim nacijama i magijskim ili mističnim radnjama svih vremena i svih rasa. Može mi se, s pravom, uzvratiti kako je upravo ta moja jedinstvena kval ifikacija faktor koji najviše iskrivljuje moje rezultate. Međutim . . . . Dozvolite mi da počnem sa pitanj em intoksikacije kao ključnim za znanje, jer sam ja sam sa te strane prvi put po­ sumnjao u postojanj e droge koja je (kao što sada verujem) sublimovani ili pročišćeni preparat Cannabis indica.

•

1 07

.

. U vreme pisanja ovog članka, samo sam preleteo preko BodJcrovog eseja. Kada sam izvodio ove eksperimente znao sam samo Ludlova i kratak izveštaj II "Martindale and Westcott" . Rezultati mog istraži vanja, dakle, ovakvi kakvi su, nepotkovani su znanjem. Podudamosti sa Bodlerom sada deluju veoma upadJjive.

II "Potrudi se oko Hekatinc Poluge" ZARATUSTRA

Baš sam izašao sa Kembridža 1 898-1 899. i živeo sam u stanu u Canseri Lejnu, počastvovan prisustvom Alana Beneta (sada Bhikkhu Ananda Metteyya) kao svog gosta. Mesecima smo zajedno proučavali i vežbali Ceremoni­ jaInu Magiju i pretraživali stare knjige i rukopise čuvenih mudraca tražeći ključ za najveće misterije života i smrti. Cak ni fikcija nije bila zanemarena, i zapravo smo iz fikcije dobili ono zmce činjenice, koja je (tokom ovih godina) iz­ rasla u ovaj esej . Godinama smo nailazili najednu istu priču. Lišena lokal­ nih i hronoloških nezgoda, obično je izgledala ovako:- pisac bi pričao o mladiću, tragaocu za Skrivenom Istinom, koj i, pod ovakvim ili onakvim okolnostima sreće posvećenika; nakon različitih proba, od dotičnog posvećenika, na sreću ili nesreću, dobija izvesnu misterioznu drogu ili napitak, •

•

I 1 08

Opasna biljka - Psihologija hašiša

Zakotrlja} kamen

što za posledicu ima (u naj manj u ruku) otvaranje kapije Drugog sveta. Ovaj napitak je poistovećen sa Eliksirom Života prirodnog alhemičara, ili jednom od nj ihovih "Tin­ ktura", naj verovatnije "Belom Tinkturom" koj a metal (nor­ malno opažanje života) pretvara u srebro (poetsko poima­ nje), i bezuspešno smo tragali za tim da se zatrujemo sva­ kom drogom koj a je u (i van) Fannakopeji. Kao u molitvi Haklberi Fina, niš' od toga. Sada, kao Bejker, moram da preskočim četrdeset godi­ na, zapravo osam, i dođem do momenta kada su me puto­ vanja u Indiju upoznala sa nj ihovim sistemima meditacije i činjen icom da mnogi od nižih jogija upotrebljavaju haš iš (uzalud ili ne, videćemo kasnije) da bi dostigli Samad i, to jedinstvo sa Univerzumom, ili sa Ništavilom, što je nej asan izraz kojim možemo zaseniti taj vrhunski trans. Takođe sam imao prednost susretanja sa Ludlovljevovm knjigo m, i bio zapanjen činjen icom da je on, očito neupoznat sa Vedants­ kom i J oginskom doktrinom, ipak uspeo da ih približno iz­ razi, iako u degradiranom i iskrivljenom obliku. Bio sam, takođe, svestan vrhunca agonije meditacije, "suvoće'" (kako j e naziva Molinos) koj a očvršćuj e i steri liše dušu. Sama radnja koj a b i trebalo daje preplavi svetlošću, vodi u mrak, strašniji od smrti, očaj i gađenje koje isuviše često vodi napuštanj u, iako bi trebalo da ohrabre, zbog toga je­ kao što potvrđuj u proroči šta- najmračnije pre svitanja. Meditacija m i j e zbog toga smetala,kao da steže i sužava dušu. Počeo sam da se pitam da li j e "suvoća" osnovni deo procesa. Ako bih na neki način mogao da prodrmam njen odar Uma, ne b i l i Beskrajni Božanski Duh skočio u Svetlo? . Period vladavine Apofisa u mističnom regenerativnom procesu lzida Apofis Oziris I A O; ili Crni Zmaj II alhemičarskom prevodu iz Prve Materije Rada II El iksir.

1 09

Ko će zakotrijati kamen? Nemojte pomisliti da su ove misli nastale iz čiste dosade i l i lenjosti. Ali, sa mističnim sredstvima koja sam tada imao na raspolaganju, bili su mi neophodni periodi od nekoliko dana ili sedmica da dođem do bilo kakvih re­ zultata, kao što j e Samadi u nekom od svoj ih viših ili nižih oblika; a u Engleskoj j e bilo teško prevazići teškoće. B i lo mi je nemoguće da meditiram u hladnom, a vatre neće tra­ jati uj ednačeno. Gas zastrašujuće smrdi; uređaj za grej a­ nje ne greje; struj a tada nije bila dostupna. Kada izgradim svoj hram, probaću je. Teškoće sa hranom mogle su biti prevaziđene uz pomoć gospode Fortnuma i Mejsona, teškoće sa bukom vežbanjem, teškoće sa radom slanjem svih poslova do vraga; problem samoće pozajmljivanjem praznog stana; ali britanska klima me slomila. Nadam se da ću jednog dana biti dovoljno bo­ gat da sagradim malu kuću samo u tu svrhu; a na horizontu, trenutno nema ni oblaka velikog koliko naj manji ljudski prst. Kada bih samo mogao da neophodno vreme smanjim na nekoliko sati! Staviše, mogao bih da uveri m druge ljude da misticizam nije čista ludost, bez insistiranja da čitav život posvete nje­ govom izučavanje kod mene; a kada bih samo mogao da uverim nekoliko kompetentnih posmatrača- za tako nešto nemam poverenja n i u samog sebe- nauka bi pojurila da prati i istražuje, razjasni pitanje j ednom zauvek, i , kao što sam ja verovao, i verujem, naoruža se novim oružjem deset hiljada puta moćnijim od vage i m ikroskopa. Zamislite me, dakle, ako možete, kako izdvajam ovih nekoliko činjenica između milion drugih iz arsenala svog uma, udešavajući ih, i konačno fOll11ulišem hipotezu koja može biti potvrđena eksperimentom. -

1 10

IlI

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija hašiša

III

Ja sam u Kandi (prvi put u svom životu) uzeo dvesta dvadeset i pet kapi Laudanuma za pet sati, takođe sa ono­ liko rezultata koliko bi proizvelo deset kapi na prosečnog čoveka. Našajednačina se, dakle, sastojala isključivo od promen­ lj ivih, i to izuzetno promenlj ivihl Ništa od toga, dakle, samo zakon proizašao iz praktičnog iskustva, a ne iz teorije! Staro pravilo Canseri Lejna : počni sa polovinom minim alne doze iz Farmakopeje, i ako se ništa ne dogodi u očekivanom vre­ menu, udvostruči dozu. Ako nastaviš dovoljno dugo, nešto će se gotovo sigurno dogoditi !

"Ali ja uzdižem ambisu Uma"

sve

ove

misterije

II

dubokom

ZARATUSTRA

Moja hipoteza je bila: "Možda je hašiš droga koja 'oslobada nosače duše' , ali sama po sebi nije ni dobra ni loša. Možda ona, kao što misli Bodler, samo preuveličava i iskrivljuje prirodu čoveka i njegovo trenutno raspoloženje." Cinilo mi se da Ludlovljevo prelepo samoposmatranje učvršćuje ovu predstavu. "Dobro, dakle, da vidim da li se prvo mističnim eg­ zaltiranjem sebe i nastavljanj em molitvi dok droga rastače matriks dijamantske Duše, taj dijamant možda neće poka­ zati čist i iskričav, blistav 'ne od Sunca, niti od Meseca, niti od Zvezda ' ;" a onda sam se, naravno, setio da ova cer­ emonijalna intoksikacija predstavlja vrhunski ritual svih religija. Prvo je, međutim, bilo neophodno utvrditi normalno dejstvo droge na moj organizam. Postoje razl ičiti preparati Cannabis indica, svi slični po tome što je nj ihovo dejstvo isuviše neizvesno da b i se lako ili sa sigurnošću moglo stan­ dardizovati. To čak nije ni pitanje umerenih granica; od dva naizgled slična uzorka, jedan može biti pedeset puta jači od drugog. Uzorak može izgubiti pedeset posto snage za neko­ liko dana. Neki uzorci mogu biti sasvim neaktivni. Ova činjenica j e dovela do toga da j e gotovo u potpu­ nosti prekinuta upotreba droge u medicini. Osim toga, veliku ulogu igra ličnajednačina. Alan Benet je jednom prilikom, u Canseri Lejnu, uzeo Conium (kukuta) u količini dovoljnoj da ubije četrdeset ljudi, bez ikakvog i najmanjeg rezultata. -

•

•

IV

"Duh Oca reče N a Tri l i istog trena sve stvari behu podelj ene." ZARATUSTRA

Neka moji čitaoci budu tako dobri da zapamte da se ono što sledi tiče samo mene lično. Zbog toga se mora opros­ titi upotreba prvog lica, koja bi, da ličnost eksperimenta­ tora nije ključna, bila sasvim neprikladna za naučni esej . Ne mogu da potvrdim da bi moje rezultate dobio neko drugi. Tpak, snažnog sam uverenja da sam eliminisao mnoge iz­ vore grešaka, i da moja zapažanja možda imaju veću apso­ lutnu vrednost u psihologiji nego LudiovIjeva, ili čak i mog velikog učitelja Bodlera. Nekolicina na kojima sam mogao da testiram drogu su u velikoj meri potvrdila, i ni na koji način opovrgla, moje rezultate. Pre svega, ja pravim apsolutnu razliku između tri efekta hašiša, koji mogu da budu, i mislim da verovatno jesu- kao toliko posebni se javlj aju- posledica tri posebne supstance. Možda bi jednostavna stimul us-kriva to mogla da ob­ jasni, iako sumnjam.

I I2

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - Psihologija hašiša

I . Kratkotrajan aromatični efekat (u) Ovaj prvi, prolazan simptom, daje "ushićenje" koje je opisao Ludlov, kao novi udar moći koja obuzima oso­ bu. Psihološki, rezultat je taj da osoba upada u apsolutno savršeno stanj e samoposmatranja. Opaža svoje misli i ništa osim svojih misli, i to je kao misli koje osoba opaža. Ma­ terijalni objekti opaženi su samo kao misli; drugim rečima, u tom smislu osoba ima direktnu svest Berklijevskog ide­ alizma. Ego i Volj a nisu uključeni; postoji samoposmatran­ Je gotovo, ako ne i u potpunosti, bezličnog tipa; to i ništa VIse. Ne treba shvatiti da j a tvrdim da su rezultati ovog samo­ posmatranja psihološki validni.

V "Jer je Očev [ntelekt, koji shvata Razumne i ulepšava stvari neizrecive, posejao simbole po čitavom Svetu." "Shvatajući tog Razumnog otvorenog Uma; jer Razum je cvet Uma" "Slična vatra razmetljiva se širila kroz nalete vazduha, ili vaIra bezoblična odakle je došla Slika Glasa, ili čak razmetljiva Svetlost obilata, oja se okreće, uskoviltana, glasno vrišteći. Tu je i vizija Zdrepca Svetlosti koji isija­ va vatru, ili Deteta, rođenog visoko na ramenima Celestin­ skog Ala, ognjenog, ili obučeno u zlato, ili golo, ili koje ispaljuje lukom strele Svetlosti i stoji na ramenima konja; ako se tada tvoja meditacija produži, treba sve ove sim­ bole da ujediniš II Fom1U Lava." ZARATUSTRA

�

••

•

2. Toksični halucinogeni efekti (�) Sa dovoljno velikim dozama- jer efekat (u) je moguće dobiti samo kao prolazni fenomen- slike misli prolaze kroz mozak mnogo brže, i na kraj u vrtoglavo brzo. Više se ne prepoznaju kao misli, nego zamišljaju kao spoljašnjost. Volja i Ego postaju uzbunjeni i mogu biti napadnuti i savla­ dani. Ovo predstavlja glavnu strahotu droge; protiv nje se treba boriti izuzetno- smem l i reći magično? - uvežbanom voljom. Verujem da će se moj i čitaoci složiti sa tim da prak­ tikovanje ceremonijalne magije i meditacije, na stranu sve okultne teorije, vode um do neizrneme moći nad sopstvenom ImagmaclJ om. Strah da ćete biti izbrisani u plimi nemilosrdnih slika je grozno iskustvo. Proklet da je ko ustukne! •

•

• •

3. Narkotički efekat (y) Osoba jednostavno ode da spava. Ovo nije neizostavno posledica moždanog prem ora koji izazivaju (u) i (�); jer, sa jednim uzorkom Cannabis, primetio sam da se to dešava nezavIsno. •

113

Cini mi se da najvažniji psihološki rezultati mojih eksperimenata leže u (u). Posvetio sam mnogo truda kako bih postigao samo ovaj efekat uzimajući najmanje doze, pripremajući se fizički i mentalno za eksperiment, i trudeći se na sve moguće načine da intenziviram i produžim efekat. J ednostavni utisci u nOImalnoj svesti, hašišom se razlažu u niz hijeroglifa čisto simboličkog tipa. Baš kao što mi konja (horse) predstavljamo sa pet slova h-o-r-s-e, od kojih, samo po sebi, ni j edno nema ni najman­ ju vezu sa konjem, tako se i još j ednostavnija predstava kao što j e slovo A čini razložena na niz slika, prilično veliki broj , moguće nepromenljiv broj , slika. Ove glife su opažen e zajedno, upravo kao što iskusan čitalac h-o-r-s-e čita kao jednu reč, a ne slovo po slovo. Čini se da ove slikovne glife, slova u smislu reči koju zovemo misao, u prostoru stoj e na određenoj razdalj ini iza misli, gde je misao udaljenija nego duša koja opaža. Gledajući svaku glifu, osoba, takođe, opaža da j e ona sama sačinjena od drugih gl'ifa bližih Sop­ stvu, pri čemu su ove glife bezoblične i bezimene; one za­ pravo nisu opažene, ali ih j e osoba nekako svesna.

Opasna biljka - Psihologija hašiša

Zakotrlja) kamen

1 14

o­ ve i čin ) (P at ek ef u e dn pa za se da ija nc de ten Nažalost, da o tak , ja ide ih ov zu ali an na še tri en nc ko se da im šk m a te o. isa m u dn re na ita isp čin na n ča sli na da i rb je osoba u žu e sv na i lič za ali an a ov ko ka iti et im pr k, ipa , je � o ZanimIj iv kI Iač nja sa a, eg sv i din za po u " ša du a ist "č a dn je le, ba Ka tove ali "kreat iv ni " svet, raznolik "stvaralački" svet, i jedan, konkretan "materija ln i" svet. ­ ali an a es oc pr og m sa ku to u , da (ta u ob os a ter , đe Tako k isa ut i nj aš olj sp an tav os dn je je o Ak : je an pit vi sta po da ), ze no­ sačinjen od tako mnogo gl ifa , i svaka od nj ih opet od m J a ob os , er ? ši" du oj ist "č se iti at vr e uć og m je go vi še , kako " še du e ist "č i l i a Eg og vn ta os dn je na es sv o sn ja e em je sve vr koja opaža sve ovo. .. . I cIj ka Ifi nt ide oj ičk fiz eta m u i lež e nj še re no di je Či ni se da monoteizma i panteizma. a. S druge strane, osoba je svesna dvosmernosti fenomen do , ife gl na ne že zlo ra i isl m su da ći re no tač je Ne samo da je ko , ife gl e ilj aš od ša du ta čis da i go ne ; še du te čis nivoa n ma At ti eti ov ist po mo ra mo et op de Ov o. isa m ju ira rm fo sistem Hi nd uizm a usredišten u Egu sa Anatta sistemom Budizma, u kom su utisci sv e. Pored toga, ovde se poja vljuje izuzetno značajn o stanj e uma, opisano u Bhagavad Gi ti (ci tiram Arn old a) : "J a, koji sam sv e, i koj i sam stvorio sve, ostaj em nj egov odvoje ni Gospod." a, str tu ra Za iti. az izr lje bo će gu mo lo bi i b ne o tv us Isk takođe: "O naj ko je prvi potekao iz Um a, zaogrnuvši jednu Vatru ­ or izv ti ša me po o ga mo bi ko ka , ih ći ju aja sp , m tro Va drugom ." tre Va e oj Sv j sja nim rlj up ne ći ju va ču , re ate kr e sk On , nja ja sto Po og sv u nc hu vr na i ar stv e sv ći Sadrže . Sam se održava u potpunostI Izvan toga. Gotovo je nemoguće tako čisto metafizičko stanj e, koje t es Sv a. im ov jm po u u cij dik ra nt ko ži dr sa o sn ja dovoljno .

"

.

.,

115

je, ipak, toliko živa, toliko intenzivna, toliko sigurna, da je logika odlučno odbačena kao detinjasta. Najbolji izlaz za logičara jeste da dokazuje kako su tri tvrdnje tesno pove­ zane, toliko da ih um doživljava kao jednu; baš kao što se dva kraka šestara, prislonjena na određene delove tela osećaju kao samo jedan dodir. Mistik će, međutim, mum­ lati neku ezoteričku nerazgovetnost o pravilnom tumačenju Trojstva. Mislim da treba dodati da su rezultati moje introspekci­ je gotovo sigurno posledica mog obrazovanj a u fi losofiji i magiji, i da ništa osim intenziviranja introspektivne sposob­ nosti ne potiče od hašiša. Efekat (a) bi, verovatno, bio pri­ kriven ili neprimećen kod osobe koja nikada i nije razvila introspekciju. Sklon sam, ipak, da poverujem da je efekat (a) pravi efekat; i da Ludlovljev "napad samosvesnosti" nije ništa drugo, do isto dejstvo na organizam čoveka kojije očigledno nervozan i plašljiv. VI "Razumljivo je princip svake podele. Um Oca se uskovitlao II odzvanjajućoj riki, obuhvatajući nesavladivom Voljom Ideje omniformne koje, raspršivši se dalje od j ednog izvora pOlekoše;jer od istog Oca behu Volja i Kraj (koj ima su povezani oni sa Ocem u skladu sa naizmeničnim životom, kroz različita vozila). Ali, podeljeni su na dvoje, Vatrom Razuma podeljeni u druge Umne (umne stvari). Jer je Kralj svih prelhodno pred polimorfni Svet postavio Tip, intelektualni, nepokvarlj iv (nepodmilljiv), čijegje oblika otisak poslal kroz Svet, ko­ jim je Univerzum zasjao ukrašen Idejama svakoraznim, čijije izvor Jedan, Jedan ijedini. Od ovoga ostali požuriše podeljeni i odvojeni kroz različita tela Univerzuma, i rođeni II rojevima kroz njegove široke bezdane, zauvek uskovitlani II neograničenom isijavanju. To su razumski začeci Očevog Izvora koji sadrže obilje sjaja Vatre na vrhuncu neprekidnog/neumornog Vremena.

I

1 16

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Psihologija hašiša

Ali, prvobitni savršeni Izvor Očev sipaoje ove prvorođene Ideje. Duša, koja je blještava Vatra,snagom Oca ostade besmrtna, i Ljubavnicaje Zivota, i ispunjava brojne dubine nedara Sveta." ZARATUSTRA

ja; mozak ne uspeva da prati korak sa svojim utiscima, još manje da ih kodira i kontroliše. Nalazi onda da je od ideje mačka do ideje miš putovanje od milion čežnjivih mjauka mačke do milion zraka zore miša, i da putovanje traje mili­ on puta duže nego inače. Ova analiza misli do njene zore, podneva i sumraka do­ bro J e opisana u Budističkoj psihologiji.' Cesto, takođe, najčešće, jedan od "mačjih mijauka" će biti toliko glasan da će ceo niz biti prekinut; mijauk mačke postaje dominantan, i same njegove harmonije (ili dishar­ monije) zauzimaj u vrhovni položaj- i tako dalje- tokom bezbrojnih godina ludačke halucinacije. Ista kritika se odnosi i na prostor; jer u praksi, o prosto­ ru sudimo na osnovu vremena koje nam je potrebno da ga pređemo, ili malim ugaonim ili fokusiranim pokretima oka, i l i na osnovu svog iskustva. Tako da ako pređem sobu, imajući hiljadu misli na tom putu,soba deluje ogromno. Dosadnost puta,a ne neka halucinacija fizičkog oka, stvara­ j u tu iluziju. Pišući beleške, jednom prilikom, otkrio sam daje moja des­ na ruka (koja mi, nOliIlaIno, nije u vidnom polju) mnogo hilja­ da milja duža. Bilo je čudno i teško kontrolisati te kolosalne zamahe kroz prostor do tananog rada pera. Ipak, moj rukopis nije bio gori nego inače- priznajem da ovo ne govori mnogo! To je bilo vreme kada je očigledno trebalo napisati jednu reč koja je prouzrokovala iluziju ekstravagantne veličine, sama po sebi, dakle, razumna iluzija, pretvorena u fantastični apsurd uzbuđenom maštom, koja ju je vizualizovala.

-

v

Cini mi se da b i navodno poništavanje vremena i prostora, koj e se tako često ponavlja u člancima o hašišu, bilo mnogo jednostavnije rešeno tačnij im analizama fenomena. Normalno objašnjenje uključuje pretpostavku da čovek prirodno poseduje savršen i nepogrešiv "osećaj za vreme tačan kao sat. A to je apsurdno; da je tako, ne bi nam bili potrebni satovi. Naviknuti smo na rad (da li je ideja sa fi­ losofskog aspekta održiva ili ne, za nas trenutno nije bitno) sa minimumom zamislivosti i prostora i vremena. Baš kao što određeni broj udara klatna predstavlja sat, tako men­ talno manje određen, ali svakako ne neograničen broj misli sačinjava jedan sat svesti. Možda se snažne i žive misli računaj u kao duže isticanje vremena nego slabe. Duboki san prolazi kao nevidljivo električno pražnjenje. Očigledno oprečna činjenica, da se vreme čini kraće kada č itamo interesantnu knjigu ili obavljamo prijatan i posao koj i nas zaokuplja je, dakle, rešena; mnoštvo utisaka se slaže u jedan. Čitajte neskladnu i dosadnu knj igu, ili esej poput ovoga, i vreme deluje neizrecivo dugo. Druga oprečna činjenica, da se minut Samadija čini kao večnost, iako je Samadi samo jedna misao, objašnjena je in­ tenzitetom te misli i drugim razlozima o kojima ću, nadam se, diskutovati u odeljku X I I I ovog eseja. Ovo se, dakle, dešava žderaču hašiša. Za svaki utisak ima hiljade glifa (efekat (a) i l i češće' efekat (�) - slike su toliko multiplicirane i nagomilane da se gubi sva harmoni. Češće, sudeći po izveštaj ima Ludlova i drugih. Ja sebi nikad nisam dozvolio da padnem pod njegovu vlast.

VII ..Razumljivo je princip svake podele. Bog nikad nije toliko okrenut od ljudi, i nikada mu nije tol­ Iko novih puteva poslao, kao kada se uspne ka božanskim •

Videti knjigu G-dina Rhys David

1 17

1 19

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija hašiša

razmišljanjima ili radi na pameten i neprav ilan način, i kako dodaje, bezbožnih usta i neopranih stopala. Jer od onih koj i su nemarni, napredak je nepotpun, podstreci uzaludni, a putevi mračni." ZARATU STRA

jedna od kritičnih glifa koj a napada misao "Lok? Lok?" će verovatno biti dovoljno jaka da misao povede u drugi kanal, koj a sledeća koj a će biti skrenuta. I to u naj boljem slučaju: jer, osoba je sada spremna da zapadne u Vrtlog efekata (P). Postoj i samo jedan lek za ovakvo stanje stvari : disciplina misli koju u njenim najvišim oblicima nazivamo medi­ tacijom i magijom. Prisustvo bolesti, primetićete, zaista savršeno objašnjava prirodu lutanja misli kako sam j e ja primetio u običnoj meditaciji bez droga. M islim da bi to trebalo shvatiti kao nOtlnalnu radnju neistreniranog uma. Sve dok su misli sigurno izrečene, racionalne, kritičke glife odobravaju,i misaoni tok se hatlllonično kreće ka svom završetku. Takvi su izvežbani misaoni tokovi obrazovanih ljudi. Neodgovorno i besciljno ćaskanje žene i sveštenika je rezultat slabih misli ponavljano utapano nj ihovim kritičkim gli fama. Simpatične glife, takođe, mogu da budu pobuđene kod zaista slabih umova. Igre reči i druge pogrešne aso­ cijacije misli su simptomatične za ovu vrstu imbecilnosti. Ekstremni slučaj je klasični niz ludaka "mačka-mišolovka­ mačići", kada neko kaže "šešir". Kao što sam rekao, postoj i samo jedan lek; svi smo mi, manje ili više, izloženi tom lutanju misli, i svi mudro možemo da se potrudimo da ga prevaziđemo; taj lek j e stalno vežbanje uma teškim metodama; matematička logi­ ka, usredsređeno posmatranje neophodno u svim naučnim granama, i još složenije i strože vežbanje magije i medi­ tacije. Preveliki broj lj udi meditaciju pogrešno shvata kao san­ jarenje; apotekarski mali koj i je mislio da su Epsom soli oksalna kiselina j e manje opasan. Sanjarenj e je pretvaranje misli u nepotrebnost; meditacija je stavljanje nj ega između zraka. Takozvani pesnik sa svojim nejasnim snovima i idealima zaista nije n i malo bolji od bezopasnog ludaka; pravi pesnik

118

Još j edan izuzetno značajan rezultat analize misli je­ ste kriticizam misli dok se rađa. 8aš kao što su utisci predstavljeni slikovnim glifama, tako i svaki odbljesak utiska prate jedna ili dve (više samo kada je kontrola nesavršena) kritičke glife, kao da su pisane malim slovima, objašnj enje odobrenja ili šta drugo. Tako će misaoni niz A-8-C imati tri odobravajuće slike u neodređenijem tonu; duša potvrđuje sekvencu. Ako bi osoba nastavila A-8-C­ E suprotstavljaj uća glifa bi upozorila na netačnost, ili bar bacila sumnju na nju. U generalno nestabilnom stanju mis­ li, takva kritična glifa može biti dovoljno jaka da postane dominantna; a onda se prekida čitav misaoni niz. Dozvolite mi da dam jedan primer: Misao

Krilidzmi i njihove glife

Č ovek koji žanje-znači "Dobro- nastavi" Konj= "Tačno- Milova definicija" 2. Dvonožac bez perja Tri konj a na livadi "Zar ne postoje drugi . dvonošci bez perja?" tok=Stop-stop-stop Grobnica na brdu="Jel' bio Lak?" 3. Jel' to bio Mil? Bitka 4. Lok? Lok? Hiljade drugih nasilnih gli fa I . Č ovek

=

Čitav um je sada pobesnelo more zbrkanih misli sum­ nj i, pokušaja da se tačno seti ko je bio prvi ko j e rekao "dvonožac bez perja", čak agonija da se povrati misao broj I , i krene iz početka. Ova nesrećna slabost misli broj 2 odvukla je misaoni tok od razmatranj a "čoveka" ka jednom akademskom pitanj u; i, kako se nastavlja sa uzimanjem hašiša, teško da će se ikad na njega vratiti. Nasuprot tome,

1 20

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Psihologija hašiša

je radnik koj i život hvata za gušu i cedi njegove tajne, ko bira jednostavno i piše jezgrovito, čiji j e rad istinit i čist kao čelična oštrica, iako je njegov zamah širi i brži od sunčevog! Opširno blebetanje površnih brblj ivaca kao što su Long­ felou i Tenison najsmrtonosniji je otrov za um. Sve ovo je dovoljno tačno u najprostijoj egzoteričnoj neophodnosti zrele civilizacije. Ali, ako treba da idemo dalje u prirodu stvari, da zaronimo dublje od hemičara, da se vinerno više od pesnika, da gledamo šire od astronoma, moramo se opre­ miti oštricom još boljeg sastava.

precizno zaključuje na osnovu nekoliko aksioma i defini­ cija, sigurno dostoj an poverenja dodajući nešto neučtivo o Nemcima i Metafizici. Oboje su u pravu, i oboje greše. U svetu zdravog razu­ ma, razum funkcioniše; u svetu fi losofije, ne funkcioniše. Metafizički ćorsokak je stvaran, a ne verbalan. Unutrašnja priroda stvari nije racionalna, bar ne dokle god nam se traži da "racionalno" definišemo kao "racionalistično". Zašto bi bilo? Zašto bi pravila golfa vladala mehanikom leta golf loptice? Upravo ova činjenica je prodavcima vere omogućila da pruže otpor filosofskoj struj i. Fihte je zaista i istinski jednako u pravu i jednako greši kao i Seling; Hjum j e prilično nesavladiv kao i Barkli. Hajde da ne pokušavamo da izvlačirno istinu iz toga, ni pomoću ludosti "zdravog razuma", ni pomoću ludosti "vere", n i pomoću Hegelovske ludosti. Mislim da se lako može složiti sa tim da sposobnost rasuđivanja nije nužno savršena. Ona predstavlja stanje ljudske misli, ništa više. Ne možete ubedi ti divljaka u istinitost binomske teo­ reme; treba l i onda da se iznenadimo ako mistik ne uspe da preobrati filosofa? Ipak mora da proba.

121

-

VIII "Neprimereno je tog Razumnog shvatiti sa žestinom, već sa bezgraničnim plamenom dalekosežnog Uma, mereći sve stvari osim tog Razumnog. Ali neophodno j e shvati­ ti ovo; jer ako ti uzdigneš svoj Um, ti ćeš razumeti, ne iskreno, ali počinje da ti donosi čist i ispitivački osećaj , da proširi prazni um tvoje duše do tog Razumnog, kako bi rnogao da spoznaš Razumnog, jer on postoji iznad Uma." Ti ga nećeš razumeti, kao što razumeš neku običnu stvar." ZARATUSTRA

U svoj im drugim filosofskim radovima nastojao sam da pokažem kako sposobnost zaključivanja po svojoj prirodi nije sposobna da reši ni jedan problem čovečanstva. Njen reductio ad absurdum je dovoljno jasan u veličan­ stvenom prvom delu Prvog principa Herberta Spensera. Kant je dovoljno dobro pokazao Dualizam i urođenu protiv­ rečnost samom sebi u svom delu Prolegomena i nj ene četiri teze i njihove antiteze (§ 5 1 ); a Hegelova Logika, pravilno shvaćena, čitavu stvar bi dovela do prezira. Nažalost, "zdrav razum" lj udske vrste je odvratio da je zbir unutrašnj ih uglova svakog trougla, na kraju, ipak jed­ nak zbiru dva prava ugla; i daje mentalni proces, koj i to tako

IX .

"Jer opremljen svim vrstama naoružanja, I naoruzan, sličan j e boginji." ZARATUSTRA -

"Dragi moj profesore, kako možete očekivati da poveru­ jem u tu besmislicu o bakterij ama?" "Dođite, sedite za mi­ kroskop; i posmatrajte ih!" - N e vidim ništa.

1 22

1 23

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihoioglja hagiJa

- Samo izoštrite pomeranjem -taj šraf tu- napred-nazad vrlo polako ! - Ne mogu da vidim- Držite levo oko otvoreno; bolje ćete videti! - Ali . . . - Ali kako znam . . . ? - O, ima hiljadu pitanja koja biste mogli da postavite! - Da li j e u redu posmatrati upotrebljavajući sočiva, koja, kao što je opšte priznato, prelamaju svetlost i iskriv­ ljuju viđenje? - Kako znam da te cvike nisu prašnjave? - Je I' nije moguće da su te stvari u vazduhu? I tako dalje. Profesor, naravno, može da me uveri, i što sam skeptičniji, toliko ću odlučnije biti uveren na kraju; ali ne pre nego što naučim da koristim mikroskop. A kada naučim- u pitanju je nekoliko meseci, možda godina- kako mogu da uverim nekog sledećeg skeptika? Samo na isti taj način, učeći ga da koristi instrument. l pretpostavimo da on odvrati: "Vi ste sebe namerno na­ govorili na halucinacij u ' " Koji odgovor ja imam? N i jedan koj i j e meni poznat. Na stranu što je mikroskopija unela revoluciju u hirurgij u i druge oblasti, baš kao što je misti­ cizam uneo korenite promene, iznova, u filosofije ljudi. Analogija je savršena. Meditacijom stičemo viziju no­ vog sveta, j ednako kao što j e svet mikroorganizama bio neslućen tokom vekova razmišljanja- razmišljanja bez metoda- posao bez plana! Upravo tako su pogrešili i učitelji meditacije. Dostigli su mističnu viziju, napisali knj ige o njoj, pretpostavili da su zaklj učci koj e su oni izvukli iz svoje vizije istiniti i na dru­ gim ravnima- kao kad bi se čovek koji radi za mikroskopom kandidovao za parlament sa platformom: "Glasajte za mik­ robe"- nikad nisu zabeležili moguće izvore greške, sukobili se sa razumom i naukom, pali u zaborav i zaslužili prezir.

Ja želim da uklopim metode, da proverim stari empiri­ jski misti cizam preciznošću moderne nauke. Hašiš barem daj e dokaz novog reda zaključivanja, i (meni se čini) predstavlja prima Jacle slučaj koj i j e mistici trebalo da razumeju, a nisu ga razumeli. Ali, danas zahtevam priznanje fenomena hašiša za men­ talni fenomen primarnog značaja; i zahtevam istraživanje. Tvrdim- manje više ex catedra- da će meditacija uneti revo luciju u naše poimanje univerzuma, kao što je učinio i mikroskop. Onda moj prijatelj fiziolog dodaje: "Ali, ako sposobnost posmatranj a ometeš drogama i posebnim mentalnim treningom, tvoji rezultati neće biti validni." A j a odgovaram: "Ali, ako ti ometeš sposobnost posmatranja soči vima i posebnim mentalnim treningom, tvoj i rezultati neće biti validn i ! " On se lj ubazno nasmeje: "Strplj ivo izvođenje eksperimenta će ti dokazati da je mikroskop pouzdan." l ja se ljubazno nasmejem: "Strpljivo izvođenje eksperimenta će ti dokazati da je meditacija pouzdana." Tu smo dakle.

X .,Ne ostaj na ivici sa talogom,jer postoji mesto za tvoj lik u carstvu jednako veličanstvenom." ZARATUSTRA "Kada vidiš zemaljskog demona da se približava, krikni glasno i žrtvuj kamen Mnjzurin." ZARATUSTRA

Kao dečak u školi, uživao sam reputaciju kukavice bez premca; u svetu sam podj ednako optužen za nepromišljenu

1 24

I

1 25

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - Psihologija hašiša

hrabrost. Procena dečaka je bila bolja. Istina j e da sam uvek bio izuzetno oprezan, nikad nisam dobrovoljno preuzeo čak ni najmanj i rizik. Paradoksalan rezultat je da sam prošao stotine milja, nevezan, preko snegom prekrivenih glečera, i da niko (ko­ liko ja znam) nije čak ni pokušao da ponovi moje značajnije uspone na Beachy Head. Neki bi, pomalo besno, mogli da dodaju da se ista primedba odnosi i na moja putovanja u predele uma, svesti i duše. Ovaj veliki uvod je jednostavna napomena o tome koliko sam predostrožan bio pri izvođenju svojih eksperimenata. Prvo pravilo: najveći oprez u proceni doza. Drugo pravilo: da eksperiment nikad ne ponavljam pre nego što prođe naj manje mesec dana. Iskreno, sumnjam daje to bilo neophodno. Ne pretpostav­ ljam da je moja volja nenOtllla lnojaka; pre verujem da post­ oji određeni tip roba droge rođenog iz majčine utrobe; i da je mali procenat onih koji to postanu ili kojima je to namet­ nuto. Govoreći ovo, među droge svrstavam i opsesije kao što su muzika, religija i kockanje. Da l i je "Keswik week" manj e razvratan od kubikaškog praznika? Neki lj udi žure sa sastanka na sastanak, i svoje živote predaju ovom nez­ dravom obilju podsticaja;nigde drugo nisu srećni; postaju razdražlj ivi kao kokainska neman, i čine mizernim živote onih koj i su prisiljeni da dođu u kontakt sa nj ima. J a lično, nikad nisam osetio kajase navike, iako sam pro­ bao sve mentalne i fizičke otrove, jedan za drugim. J a pušim duvan, najjači duvan, previše, kako mi je rečeno; pa sam ga ipak više puta ostavio, kako bih video da li ima ikakvu moć nada mnom. Nije j e imao; ostavio sam ga jednako radosno kao što mali dečak ostavlja primamljivu drugu polovinu svoj e prve cigare. Moje ruke bi (prvih dan ili dva) nakon jela, iz navike krenule ka džepovima; ne nalazeći tamo ništa, setio bih se, nasmejao, i istog momenta zaboravio na to.

Mislim, dakle, da navodnu opasnost od navikavanja na hašiš možemo da odbacimo kao nestvarnu. Naviku neće steći niko osim predodređenog roba droge; a on naviku za hašišom može imati isto kao i bilo koju drugu; za njega je sigurno da će potpasti pod uticaj neke čarobnice. Svi ovi zloslutni izveštaj i, međutim, zaista su bezvredni, bezvredni u najboljem slučaju kao omne ignotum pro terri­ bili strah divljaka zbog nepoznatog oblika flaše, bezvredan u najgorem slučaj u kao umerenost ekscentrikovog objašnjenja smrtonosnih efekata alkohola, vegetarijančevog objašnjenja o opasnosti jedenja mesa, ili misionarevog objašnjenja religi­ je ljudi među koj ima živi. Navodna pohotlj ivost hašiša- to priznaj e čak i Bodler- za mene jednostavno ne postoj i, možda zbog toga što u mom umu ne postoj i klica pohote. Naravno da ćete, ako se uzbudite, bilo kojim stimulusom, prljavom maštom, dobiti pogubne efekte. Kada kralj ica Mab golica advokata, on sanja o plaćanjima. Tako će ljudi, koj i golotinju povezuju sa razvratom, i u Mona Lizi videti Pikadili Cirkus, a upotreba droge će takve verovatno najviše zasvrbeti. Preporučujem im to jer, robovi i svinje kakvi jesu, to ih neizbežno mora odvući u smrt, stazom ludila koj e se da potvrditi, koje j e za društvo manje opasno od nj ihovih sadašnj ih prepredenih moralnih gadosti. Takođe mislim da, sve u svemu, Bodler preuveličava reakciju. Ja nikad nisam osetio ni najmanj i premor i l i malak­ salost, nego sam, nakon eksperimenta odlazio na svoj drugi posao sa uobičajenom sveži nom i energijom. Ti efekti vero­ vatno, ipak, u velikoj meri zavise od uzorka droge koj i je korišten; neki mogu sadržati više aktivnih ili neprečišćenih toksičnih supstanci, nego neki drugi. Ostavljajući po strani sva ova optimistična razmatra­ nja, čovek se i dalje u potpunosti slaže sa Bodlerovim zaključkom, iz istog razloga. (Odbacujemo njegov prethod­ ni sofizam.)

_

1 26

1 27

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija haš iša

Ne nalazim potrebu za hašišom, osim kao pripremnom demonstracijom da postoj i drugi svet, dostupan-nekako. Moguće j e da bismo, ukoliko bi falmaceuti usmerili svoje napore ka stvaranju standardne droge, izolovanjem sup­ stance koj a j e odgovorna za efekat (a), i tako dalje, mogli da nađemo vrednu i neškodlj ivu pomoć za proces koj i sam optimistično nazvao Naučni I l uminizam. Za sad, međutim, još uvek nismo stigli tako daleko. Što se mene tiče, ja bih prilično dobro trebalo da znam šta da ra­ dim, dovoljno dobro da dođem do svog malog "oslobađanj a nosača duše" pretpostavljam u dva od pet puta, možda i vIse. Ne dovoljno sigurno da bih bez dugog niza eksperi­ menata, drugim ljudima mogao da garantuj em rezultate, a ipak nedovoljno da bih mogao da im preporučim da sami probaj u, osim ako su pod nadzorom nekog iskusnog. Moja molbaje upućena priznatim psiholozima i fiziolozi­ ma da povećaju broj i tačnost svojih istraživanja o intros­ pektivnim pravcima koje sam utemelj io, moguće uz veću pomoć falmaceuta. Kada bude određeno čisto fizi o-psihološko dejstvo, zamol iću da dalje usmere pažnj u na specijalne rezultate kom­ binovanja droge sa mističnim procesom- uvek uz uvežbano posmatranje-i od tog momenta budućnost Naučnog Ilumi­ nizma biće osigurana. Moram da dodam jedan ili dva pasusa o prirodi mističnog procesa i opštem karakteru transcendenta lnih stanja svesti koj a su rezultat njegove uspešnog upražnjavanja.

J edna istina, kaže Brauning, vodi pravo do kraja sveta; i tako smatram nemogućim da načnem pitanje, koliko god malo delovalo, bez otkrivanja sveta. l dok se spremam da di skutujem o karakteru mističnih stanja, istog momenta sh­ vatam da, ukoliko želim da se izrazim iole razumljivo za engleske čitaoce, mora biti uveden potpuno novi sistem kla­ sifikacije. Klasičnih osam J hanas će nam biti beskorisne, Hindu sistem je gotovo podj ednako loš; Kabala zahteva prethodno znanje Drveta Zivota čije bi objašnjavanj e zahtevalo poseban tom; ali, srećom, u budističkim Skhandama i Tri Karak­ teristike koje ih poriču, imamo shemu koj a se može lako prilagoditi zapadnoj psihologij i . U "Nauka i Budizam" sam se detaljno bavio ovim Skhan­ dama; ali ću ih sada ukratko ponoviti. U ispitivanju i analiziranju bilo kog fenomena, prvo primećujemo njegovo Ime i FOIIll U (Nama i Rupa). Kažemo "Evo j e ruža". U takvom svetu žive potpuno obični ljudi. Sledeće (sa Berklijem) opažamo da je ova rečenica ne­ tačna. Postoj i optički osećaj (Vedana) crvenog; olfaktorni osećaj mirisa; i tako dalje. Cak su i njena težina, njen prostor modifikacije osećaja; i čitava rečenica se pretvara u "Evo dražesnog niza osećaja koje objedinjujemo pod imenom ruža." To j e svet u kakvom žive čulni umetnici. Utvrđeno je, dalje, da ove modifikacije čula nisu drugo do opaženi predmeti; zadovoljstvo ili bol nestaju; a osećaji su opažen i hladno i jasno ne dozvoljavajući da utiču na um. Ovo opažanj e (Safina) je svet hirurga ili čoveka nauke. Dalje, uočeno j e da samo opažanje zavisi od prirode posmatrača, i nj egove sklonosti (Sankhara) da opazi. Ruža nije ni malo zanimlj iva za ostrigu. Ovo stanje uspostavlja dual ističku koncepciju, kakvu Mansei nije bio u stanj u da transcendira, i koj a istovremeno originalnu ružu postavlja na nj eno kosrničko mesto. Kreativne sile koj e su ružu i čoveka

••

XI "Načinio Je čitav Svet od Vatre, Vazduha, Vode i Zemlje, i od sve-hranljivog Etera." ZARATUSTRA

•

•

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - PSihologija hašiša

napravile onim što jesu, i uspostavile nj ihovu međusobnu relaciju, sada su samo svest. Ovde živi filosof. Dovoljno lako, ovo stanje prelazi u stanje čiste svesti (Viiiiianam). Ruža i posmatrač i nj ihove sklonosti i odno­ su su nekako nestali. Fenomen (ne originalni fenomen "ruža",nego fenomen sklonosti da dobijemo opažaj ruže) postaje svetlo bez oblaka; statička, više ne dinamička predstava. Covek je nekako dospeo iza vela univerzuma. Ovde žive mistik i pravi umetnik. Budista, međutim, ne staje ovde;jer on navodi da je čak i ova svest lažna; da kao sve stvari ona ima Tri Karakteristike Tuge, Promene i Nestvarnosti. Ćitava ova anal iza je čisto intelektualna, iako se možda može priznati da je nekoliko filosofa bilo sposobno za tako duboko i istančano razlaganj e fenomena. Ona nema nikakve veze sa misticizrnom kao takvim, ali je njena razložna istina čini pogodnom osnovom za našu predloženu klasifikaciju mističnih stanja koj a proizilazi iz mnogih religijskih i magij­ skih metoda koje se koriste među ljudima.

vlažnom, oblačnom Vazduhu, čija se tela nekad vide (kako je govorio Zaratustra) oštriji m okom, naročito u Persiji i Africi." "Neka te vodi besmrtna dubina tvoje Duše. ali iskreno podigni oči ka gore." ZARATUSTRA

1 28

•

XII "Veliko sunce, i blistavi Mesec." ,,0. Etre,sunce, i duše meseca! Vi, vi ste vođe vazduha!" "Načela, koja su razumela Razumna dela Oca,On je obu­ kao u osetljiva dela i tela,postavši posredne veze koje postoje da bi povezale Oca sa Materijom, čineći vidljivi­ ma slike nevidljivih Priroda,i upisujući Nevidljivo II Vidljivi okvir Sveta." "Postoje neki Iracionalni Demoni (bezumni elementali), koj i potiču od Vladara Vazduha; te je Proročište reklo, Biće Vozar Vazdušnih, Zemaljskih i Vodenih Pasa." "Vodeno, primenjeno na Božanske Prirode, označava Vladavinu neodvojivu od Vode, i stoga Proročište Vodene Bogove zove Setačima po Vodi." "Postoje neki Vodeni Elementali koje Orfej naziva Nerai­ dama, žive gde su veća isparenja Vode, kao što se dešava -

1 29

II

Nama-Rupa.- Ćisto materijalni i stoga mračni i besmi­ sleni, su bezbrojni oblici koj i proganjaju čovekov um. Na određen način, ovde moramo svrstati sve čisto čulne fenomene, i slike koj e pamćenje predstavlja umu koji nasto­ ji da se koncentri še najednu misao. U drugim sistemima misticizma moramo svrstati sve astraine fantome, božanske ili demonske, koj i jedva da su viđeni ili i h čujemo bez dodatne refleksije na njih. Da bismo to postigli dovoljno je izvesti sledeći eksperiment: Sedite udobno; možda je najbolje da počnete u mraku. Zamislite što jače možete svoju sopstvenu figuru koja stoj i ispred Vas. Prebacite svoju svest na tu figuru, tako da sada gledate na svoje fizičko telo u stolici. (Ovo je obično jedina teškoća.) Osećajući se savršeno udobno u svom zamišljenom telu , dozvolIte tom telu da se kroz vazduh pod ign e do vel ikih VISina. Stanite. Pogl edajte oko sebe. Oči vašeg "astralnog" tela će verovatno biti zatvorene. Ponekad ih je teško otvoriti. Onda ćete opaziti razne vrste oblika, koji će se menjati kako putujete. Njihova priroda će gotovo u potpunosti za­ visiti od Vaše sposobnosti kontrole. Neki ljudi čak mogu da opaze fantome delirijuma i ludila, i da zaista polude od straha i užasa. Dozvolite da se "astralno" telo vrati i sedne, uklapajući se sa fizi čki m. Cvrsto ih uj edinite: eksperiment je završen. •

Opasna biljka - Psihologija haš iša

Zakotrlja} kamen

130

Vežba dovodi do savršenstva. j jo da je je ol jb na ; na as op i k ča pa a, iv rlj va O va vežba je n­ Pe al itu R ji an "M n de ve iz o jiv žl pa i at pr je da prethodi i t en m en sp Ek . lja ite uč og št ve i at im J lje tagram a' ''. oš je bo m sa ni a) tin se de o lik ko ne d (o a ik en uč a dv je lak; sa samo t bI O en im er sp ek vi pr je a im ug dr sa ti; os un tp po u uspeo,i to uspesan. . . . av pO se I kO e J lik ob i o J tim rs uv da o am U ovaj deo mor ije . ag m e ln ija on m re ce de re ob na r vo go od o ka u j lju : č'' lju K ov on m lo So " ", tia oe "G ti va to ul ns ko e cij (Za instruk ta I re Ba , na ba A di ra et Pi u, ip gr A sa iju el om K , ja vi El ifaza Le druge .) ... . I I, I1lJ aS Op go no m i, nij al re i ći rš čv go no m O vi ob lic i su in u lic ko ne o m sa m sa ao av zn Po i. ić st po o šk te je izuzetno ih uspešnih praktičara. . . nl at n ep N I. ik ol J zn ra o jn ra sk be su a en im i i Sv i ovi ob lic grupi. oj ov u aj ad ip pr a iš š ha i en m no fe ki tič us ak i vi zu el ni ća bi g ko ns ža Bo e nj đe vi je da iti av st po et N e treba samo pr ­ se a et sv og ov od a tip g še vi o dn ho op ne a aj neizrecivog sj udente st ge no m je i čk ta oj ov u a šk re G a. lik ob no vi tih tri su a rim va st im ov u eđ m še vi aj N . ta pu odvela sa pravog o m će vi ta J os Iz ( e. og a en m no fe h ni tiv di au m vi zu el na i seda ni O .) m to n ba se za a ev ht za a m te ; la ču lih ta os razmatranj e je an jiv vl ja po o ov ih nj i u; tr Va i ec es M e, nc Su na se odnose i en ać pr i , ći ju ju pl sle za su ni O e. an hy D e obeležava dosezanj je sto sa se da , om sk je bl im irn m a ad m , m ni su toliko intenziv da og m a im st no ol ok m ni đe re od d po i , ne da � od prirode Ve se I kO I UC ZV su J i vn iti ud A a. fifi Sa u kn ta do da u se uzdign e, jk ol šk e sk or m e, ub tr i, ov om gr , vi no slo čuju kao zvona, ­ no m i a aj ač zn g je an m od su i on ; lje da ko ta i "ljupka Vina" go su uo bi čajenij i. •

.

.

.

'

jiga kn je na lje aV pr na i e en plj ku sa o ičn an zv su da l-la . Sugestije G-dina pažljivih uputstava. Vidi Liber O. -E D

13 I

Kao što je očekivano, takvi oblici ostavljaju malo utisa­ ka na pamćenje. Ipak, dovoljno su zavodljivi, i plašim se da veoma velika većina mistika provodi svoje živote lutajući po tom nestvarnom svetu senki i školjki. Sve ovo je, takođe, prijatan aspekt doži vljaja. Ovde spadaju i grozni oblici de­ lirijuma i ludila koj i opsedaju i uništavaju dušu koja ne uspe da ih kontroliše i odbaci. Ovde živi Stanovnik Praga svesti, ta koncentrisanost u jedan simbol Očaja i Straha od Uni­ verzuma i od Sopstva. A na svim stazama je On, spreman da udari na onoga ko se zanese ili zastrani, iako je dosegao gotovo najveće visine. Koliko sam ih samo poznavao, poput Čaj Ida Rolanda i nj egovih vršnj aka, koji su došli u tu M račnu Kulul J edan mlad, jedan hrabar i jedan čist-izgubljeni' Izgubljeni ' Zat­ voreni u paklima materije, izbrisani u uskovitlanim vodama lude vizije, prave žrtve haš iša duše. Ovaj "dvoručni motor na vratima je spreman da udari" svakog od nas ko nije dostigao Arahatšhip, pristup u Veliko Belo Bratstvo. Nije dovoljno naterati nas da odbacimo svoj ateizam i uskliknemo: "Bože, budi milostiv prema meni grešnom i sačuvaj me na putu Istine !". Ne, jer za one među nama koj i znamo koja trostruka srebrna nit od mesečeve svetlosti vezuje crvenu krv našeg srca za Neopisivu Krunu Sjaja, koj i smo videli koj i Anđeo stoj i na mesečevom zraku, koji smo spoznali parfeme i vizije, videli kapi rose nebeske kako stoj e na srebrnom lamenu čela- za nas nije n i strah ni ponos, već tišina u jednoj misli o J ednom iznad svih misli. U fantomskom svetu nije preostalo straha; mi možemo uzeti krv Crnog Zmaja za našu Crvenu Tinkturu. Razumemo učenje Visila JnleriOl"a Terrae Reclificando /nvenias Occu/­ lum Lapidem; i uprežući u svoja trij umfalna kola Belog Orla i Zelenog Zmaja, s lakoćom putujemo Stazom Kameleona, pored Gvozdenih Kula i Fontana Nebeske Rose, u to crno neopisivo More najmirnije.

132

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Psihologija haš iša

133 -

XIII " Iz Otvora Zemlje potekli su zemaljski Psoliki demoni, ne pokazujući pravog znaka smrtnom čoveku ." "Ne idi dalje kada Liktor prođe pored tebe." . .. Ne usmeravaj svoj um ka širokim površmam� ZemlJ � ; jer Biljka Istine ne raste na zemlji. l ne men kretanje Sunca, sakupljajući pravila, jer je ono nošeno Večnom Voljom Oca, i ne samo zbog tebe. Odbaci (iz s� oga uma) plahovito kretanje Meseca, jer se on uvek krece snagom neophodnosti. Kretanje Zvezda nije nastalo zbog tebe. Široki eterični let ptica ne daje istinsko znanje, OltI secI­ ranje utrobe žrtava; sve su to samo igračke, os�ova pre� vare najamnika; beži od nj ih, ako želiš da stupiŠ II svetI raj pobožnosti, gde su Vrlina, Mudrost i Pravednost spo­ jene. " "Ne poginji se pred mračno veličanstvenim SvetOl� II kome se uvek nalaze ncverna Dubina. i Had obavijen oblacima očaravajući II nerazumljivim slikama, stl[110glav, kri dav, crni večno ustalasani Ambis koji uvek prihvata Telo nejasno, bezoblič�o i ��azno." "Ne poginji se, jer ispod Zemlje lezI bezdan, do kog se stiže Lestvama od Sedam Koraka, i tamo Je postavljen Tron zle i fatalne sile." ..Ne ostaj na ivici sa talogom, jer postoji mesto za tvoj lik II carstvu jednako veličanstvenom." "Ne prizivaj vidljive Slike Duše Prirode." "Ne gledaj na Prirodu, jer je njeno ime fatalno." "Postalo je Vi da ih ne biste gledali pre no što Vaše telo bude inicirano, jer vazda mameći odvlače duše od svetth .. tTIlstenJa. " "Ne rodi je, da na odlasku ne bi nešto �adrž�la." "Svet koji mrzi Svetlost, i spiralne struje kOJIma su mno­ gi povučeni na dole." ZARATUSTRA

�

.

ljen ne-Egu; vreme je, ako je i izmenjene brzine, još uvek tu; tako j e i Prostor vrsta Prostora kog smo svi svesni. I opet, opaženi fenomeni prate uobičajene zakone rasta i pro­ padanj a . Ali,svi stvarni mistični fenomeni protivreče ovim us­ lovima. Pre svega, Ego i ne-Ego se uj edinjuju eksplozivno, njihov proizvod nema ni jedan od kvaliteta bilo kojeg od njih. To je upravo onakav fenomen kao direktno mešanje vodonika i hlora. Prvo što se uočava jeste bljesak u našoj analogiji , ekstaza ili Ananda (blaženstvo) u dostizanju Dhy­ ane. I kao što nam ovaj bljesak ne pomaže da analiziramo gas hlorovodonične kiseline, tako nas Ananda sprečava, ometajući nas u opažanju stvarne prirode fenomena. U višim mističnim stanjima, dalje, nalazimo da su J ogi ili Mag naučili kako da to kontrolišu. Ali, kombinacija elemenata će obično biti jedna konačna radnj a katastrofalne energije. Ova radnj a se, takođe, ne odvija u vremenu ili pro­ storu onakvima kakvima ih mi znamo. Mislim da je za prvo doživljavanje Dhyane neophodno biti sam. Određeni mistični metodi mogu da nas nauče da zadržimo sliku; ali kriterijum prave Dhyane j e samoća, potpuno suprotna ne­ jasnim i promenijivim fantomima "astraine ravni". Nova svest koja nastaje kao rezultat kombinacije je, takođe, uvek j ednostavna. Cak i kada je beskrajno složena, kao u Atmadarshana ili Viđenje Kosmičkog Pauna, njena jednoća je istinitija nego ove dve kontradiktorne istine. O pitanju vremena i prostora. Sve vreme je ispunjeno; sav prostor je ispunjen; fenomen je beskrajan i večan. Ovo je tačno, iako njegova jednoća čini traj anje fenom­ ena jedva zamislivim. Ukratko, doživljen je u nekoj drugoj vrsti vremena, nekoj drugoj vrsti prostora. v

Moglo b i biti korisno ovde jednom zauvek napraviti ra­ zliku između lažnih i stvarnih mističnih fenomena, jer smo u prethodnim poglavljima pričali o oba, bez razlike. U as­ tralnim vizijama', svest je jedva narušena; u magIjskIm Iza­ zivanjima snažno je egzaltirana, ali je još uvek ograničena svojim prvobitnim uslovima. Ego je još uvek suprotstav-

:

1 35

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija hašiša

Nema ničeg iracionalnog u vezi sa ovim. Ne-Euklidovs­ ka geometrija, na primer, je moguća, i može biti tačna. Jedi­ no što je neophodno za teoriju o univerzumu jeste da treba da bude tačna za sebe unutar sebe; jer izvan nema n ičega čime možemo da proverimo svoj proračun. I nije nezam islivo da mnogi od ovih svetova postoje, prožimajući se uzajamno. Pretpostavite četiri dimenzije, i eto prostora za neograničen broj svetova. Jer, iako ravan u potpunosti ispunjava kvadrat, ona kocku uvek mora da ostavi potpuno praznom. Sto se tiče zakona koj i vladaju u ovom novom carstvu, ovde ništa ne možemo da kažemo. Većina mistika su skre­ nuti sa prave linije istraživanja, obično bazičnijim (emocio­ nalnim ili pobožnim) čarima Vedana fenomena koji ćemo pomenuti; ali verovatno da i najbolji moraju biti zbunjeni neusaglašenošću svoga Iskustva sa simbolima jezika. Moglo bi se dodati da je jezička teškoća na određen način osnovna. Jezik započinje jednostavnim izražavanjem običnih potreba većine pripadnika životinjskog sveta. Dalje vidimo da su sve nauke stvorile svoj sopstveni tehnički jezik kako ih običan narod ne bi razumeo. Prigovaranje misticima, kako su nj ihovi simboli nerazumlj ivi, jednako je opravdano koliko i prigovaranje poznavaocu algebre ili hemičaru. Pisani rad u Udruženju Hemičara u potpunosti obično razumeju tri ili četiri, od preko sto uglednih hemičara u prostorij i. Ono što je dobijeno za "popularnu nauku" izgubljeno je za tačnost; i u radu ove vrste više se plašim prigovora svojih mističnih učitelja, nego prigovora zbunjene gomile. Mnogo važnije i sigurnije od karakteristika samih mistič­ nih transova je velika i značajna analiza da je rezultat pra­ vog transa da inspiriše J ogija snagom da najbolje moguće obavi posao u svom polju. Lj ude koj i izazivaju plačljivost i histerične ispade, praznu sentimentalnost; koj i su čudaci, budale, zvekani, blebetala-

njih odbijam da prihvatim kao mistike. Istinski fenomeni misticizma mogu da se pojave samo u prvoklasnom mozgu i u zdravom mozgu; nj ihovo delovanj e na taj mozak je da ga umire, da ga oj ačaju, da ga učine sposobnijim za uzvišeno i neprekidno razmišljanje. Čuvajte se j aganjaca u lavljim kožama, magaraca koj i njaču i misle: "riče tigarl" Fizički, takođe, mistik treba da bude poznat po svojim kvalitetima snage, čistoće i svetlosti; svojoj samokontro­ li,svojoj koncentraciji misli i dela, svoj oj krepkosti, svom strpljenju. Retko ćete ih naći da uz popodnevni čaj čavrljaju o vido­ vitosti, ili čak o "igranju Adama". Sta? Ne znate kako se igra "Adam"? I sebe nazivate mudracem? Pih! Igra "Adam" igra se ovako. Uzmite ključ, Bibliju,elastičnu traku. Nasumično otvarajte Bibliju dok ne nađete pogodan tekst. Tu ubacite ključ, ostavljajući burence i prsten izvan. Stavite elastičnu traku oko knjige, tako da dobro pričvr­ stite ključ u njoj . Citavu kompoziciju dovedite u ravnotežu stavljajući svoj i palac Pomoćnika Maga Veštine ispod ključa j edan naspram drugog. (Značajna, ali, po mom mišljenju, krivoverna škola po­ svećenika koristi kažiprst.) Budite savršeno mimi; i postavite svoje pitanje: "Adame, Adame, istinu mi kažil Da li . . . i tako dalje. Ovaj veli čanstveni metod čupanja srca sudbine je oči­ gledno izveden od nešto bolje· razrađenog metoda u knj izi "Solomonov Ključ" (Knjiga 1 . , poglavlje IX) za otkrivanje krađe, koji se izvodi sa sitom i za koj i sam smatrao (sve dok mi "Adam" nije posavetovao suprotno) da predstavlja naj ­ bedniji razvrat u kom bi ljudski intelekt mogao da uživa.

1 34

-

-

-

137

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija hašiša

Igra je, međutim, veoma cenjena među vidovnjacima šarlatan ima; i ja sasvim mogu da razumem njihov oprav­ dani gnev zbog toga što ja ne priznajem nj ihovu vičnost u ovoj igri i u podvaljivanju i uceni kao nešto što im daje pravo na mesto za Okruglim Stolom Posvećenika. No, hajde da se mi vratimo našoj klasifikaciji.

Primetite, međutim, da mnoge od tih vizija uopšte nisu tip Dhyana; to su u glavnom samo halucinacije "astralne ravni". U poglavlju X l l l smo ukazali na znake. Metodi dostizanja ovih stanja mogu se pronaći u svakoj knjizi Bhakta Joge- najbolja za koju ja znam j e Swami Vi­ vekanandina- i u Lojolinoj "Exercitios Espirituales", čija su disciplina i metod, po mom mišljenju, nenadmašene. Ovi fenomeni su gotovo uvek uprljani seksualnošću, i zbog toga su veoma opasni. "Prljavština je stvar na pogrešnom mes­ tu", i mešati, svesno ili nesvesno, moral ili nemoral sa religi­ jom je prljavo; a prljavština stvara bolest. Žrtva u najboljem slučaju postaje fanatik, a u najgorem i najčešćem, idiot. Nižeg tipa su ljubavi Magova i prizvanih elementala. Kako Levi kaže: "Ljubav Maga za takva bića je bezumna, i može da ga uništi." S igurno hoće, ako se ne pripazi na vreme. Više, opet, jer su sasvim neodređene i iz tog razloga vernije tipu Vedana su ushićenje od radosti i duboka duševna patnja, koje su doživeli ljudi kao što su Luter, Foks, Molinos i drugi. Profesor Vilijem Džejms na najprikladniji način obrađuje ovo pitanje u svom delu "Ramovrsnost religijskog iskustva". Ograničenja ovog stadij uma su prvo, njegova utonulost u sebe; drugo, njegova gotovo uvek nesavladiva sklonost za samoograničavanjem i usko st. Dva mistika, jedan koji uživa u Hristu, a drugi u Višnuu, će svoja iskustva opisati gotovo identičnim jezikom, a ipak pro­ glasiti jedan drugog za "neznabošca" odnosno "Mlechha". Među fenomenima hašiša, sličnost je u intenzivno doživ­ Ijenim emocijama (što je dobro opisao de Kvinsi (opijum), a naročito Ludlov). To su strah, ponos, Ijubav,smeh, tuga i druge. U slučaju Višvarupadaršane (vizija Višnua), čak i rezul­ tata kakvi su oni sv. Fransisa i sv. Ignatiusa, najbolji mistici mogu da izbegnu sebičnost, uskost, i emocionalizam, i po­ dignu svoje iskustvo do tipa Sanna ili čak Sankhara.

136

XIV "Postoji određeni Razumni koj i Vam j e omogućio da ra­ zum ete Cvetom Uma." "Pomešavši Životnu Iskru, od dve skladne supstance, Uma i Božanskog Duha,kao treću im je dodao Svetu Ljubav, časnog Vozara koj i ujedinjuje sve stvari." "Ispunjavanje Duše dubokom Ljubavlju." "Čovekova Duša na izvestan način privlači Boga sebi. Nemajući ništa smrtno, ona je potpuno opijena Bogom. Ona se raduje II svojoj harmonij i pod kojom opstaje smrt­ no telo." "Kao zraci Svetlosti njegovi tokovi idu II napred, završa­ vajući se oštrim vrhovima." ZARATUSTRA

Vedana.- U vezi sa Osećaj ima, prvo možemo da prime­ tirno klasu rasej anih misli koje se odnose na emocije u usredsređenom umu početnika. Traženj e zadovoljstva u, ili trplj enje bola od, same meditacije je nešto čega se naročito treba plašiti. Od mističnih fenomena možemo opaziti ogromnu klasu pobožnih vizija. Višnu, Hrist, Jehova i druga božanstva po­ javljuju se kao odgovorna dugotrajnu i vatrenu ljubav. Vi­ dite "Bhagavad G ita", X l poglavlje, vizije mnogih katoličkih Svetaca, Tereze, Gertrude, Fransisa i drugih, Ana Kings­ ford ("Odevena Suncem", ! l l deo), Idra Rada Kadiša i tako dalje. Devica Marija je mnogima omiljena; sve j e to jedan fenomen.

139

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija hašiša

"Bhagavad Gita" svakako doseže visine ovog drugog- ili bar odraz sa te visine- u jednoj ili dve tačke. Ne smemo propustiti da ovom poglavlju dodamo niži aspekt onoga što Mag Abramelin naziva Znanje i Razgovor Svetog Anđela čuvara, još jedan (i manje metafizički pre­ tenciozan) način govorenja o "Višem J a" ili "Geniju". To je zaista samo niži aspekt, jer fenomen uistinu spada u Vin na­ nam. Pa ipak, kodj ednostavnijih duša se ova osobita M ilost spušta- može li se tako reći?- na ovaj nivo, baš kao što otac može da se pridruži svom detetu u igri, zadobijajući tako nj egovu simpatiju i poverenje kao osnov za više sj edinjavanje.

opažaj ovog Safifia tipa vodio da formuliše svoju iracio­ nalnu doktrinu Transcendentalni realizam, baš kao što je (sigurno) Berklijeva doktrina nastala iz Samadija tipa Ve­ dana. Stigma ove klase mističnog iskustva je nesumnjivo, kao prvo nj eno razlaganje svih koncepata u opažaje sasvim neodređene i bez strasti, i drugo (i povrh toga), nj eno tran­ scendi ranj e zakona mišljenja, kako smo mi navikli da ih shvatamo. (Ovo je samo delimično tačno. Kejnova "Formalna logika", temeljno proučena, vodi osobu opasno blizu supraracionalnom. Cuveni profesor je verovatno jedva svestan kako su njegovi orlovski letovi okrznuli sunce svoji m va­ trenim krilima.) Ako stanovnik na ovoj planeti meditira na Boga, njegovo prvo iskustvo tog Boga više neće biti Njegovo pojavljivan­ je ili Njegovo delovanje na nj ega, već Njegove Prirode u nekim predelima čiste misli. U sl učaju boga Ozirisa, na primer, on svoju viziju više neće izraziti imenom Oziris ili zelenim licem, belom odorom ukrašenom zvezdama u tri žive boje, krunom i žezlom i bičem; niti će pevati čudesne himne o prelaženju u Amennti, smrti i vaskrsenju Boga; nego će sve ovo izraziti nekim čistim simbolom, kao što je krst, heksagram, ili čak broj 6. i oni na njego voj ravni ce ga razumetI. Ovde, takođe, moramo da klasifikujemo otkrovenja čiste Kabale, i otkriće veza među simbolima. Stanja na ovom Sanna nivou su toliko uzvišena u istini da racionalan čovek gotovo nikad neće uspeti da ih razume. On ima neko iskustvo Rupa vizija,makar i samo u analogij i; on Rupa mistika naziva šašavo m budalom; takođe i Vedane, čijeg mistika naziva budalastim magarcem; ali Safiiia mis­ tik mu se čini kao sumanuti ludak. Sličnost haš iša ovom stadijumu su mentalne analize koj e sam detaljno obradio, u poglavlj i ma Y. i VII.

1 38

•

XV "Um Oca lebdi na tananim vodiljama koje blistaju nesa­ lomivim obrisima nemilosrdne vatre." .. Proročišta potvrđuju da se vrste Ličnosti i dmgih Božanskih vizija pojavljuju u Etru (ili Astralnom Svetlu)." ZARATUSTRA

Sanna.- Glavni među Sanna fenomenima, u slučaju početnika koji pokušava da usredsredi svoj um, su one uznemirujuće misli koje analiziraj u sam proces. Teže ih je uništiti nego ostale, pošto one više ne dolaze iz pamćenja ili fizičkih stanja, nego iz samog delanja, tako da se ne mogu isključiti, već se sa potrebama mora direktno suočiti i ov­ ladati ih. U mističnom svetu, dolazimo do tih čudnih ekstaza koje(uveren sam) leže iza mnogih filosofskih dogmi. Sv. Atanasije je verovatno doživeo nešto slično kada je napisao svoju ludu veroispovest. Takođe i Hindusi sa svo­ j im pokušaj ima da potvrde Parabrahmu poričući mu sve kvalitete, nj ihova dogma o "parovima suprotnosti", njihovo zastupanje da Sat-Chit Ananda transcendira ove parove; tako je verovatno i Herberta Spensera direktan Samadi

•

•

•

141

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija haš iša

Metodi za postizanje uspeha u ovoj stvari su daleko teže od onih koj e su nekad bile dovoljne. Citav um mora da bude usmeren tokom dugih neprekidnih perioda, apsolutno kon­ centrisan na svoj sopstveni rad sve dok mu to ne postane normalno, kada se doseže stanj e zvano Pratyahara. Prvi re­ zultat će biti nj egovo razlaganje na nepovezane utiske. Na­ kon ovoga može se pojaviti užasno iskustvo; svest o nepove-, zanosti svih fenomena, i o jedinicama svesti posmatrača. l Univerzum i Sopstvo su ludi. Um može da postane pot­ puno prazan, gde je jedino olakšanje (koliko god čudno zvučalo) sve osim nepodnošlj ive mentalne patnj e svesti. Ova patnja, koja pripada nižem Vedana nivou, je teret, koji neprestano vuče mistika dok on nastoj i da rasprši crnilo svog ludila. Ali jedinstvo njegove patnje je dokaz njegovog Sam stva, i predznak njegovog vaskrsenja iz ponora. Takvo mistično stanj e može da traj e nekoliko dana, a možda i ne­ deljama. Neću se truditi da ističem ograničenja. Najmanj a greška u procesu bi gotovo sigurno kao rezultat imala traj­ nu i beznadežnu melanholiju; samoubistvo bi možda bilo naj srećnij i završetak.

svest o neophodnosti subj ekta i objekta jednog za drugim može da je predstavi kroz nepromenljive glife. Moguće je da je moje iskustvo sa hašišom još nepotpunije nego što sam pretpostavljao, i da bi neki talentovaniji eksperimenta­ tor mogao da popuni ovu prazninu. U koncentracij i početnika- iako se u ovom stadijumu teško može zvati početnikom- Sankhara predstavlja strašnu prepreku. Jer, ometanje za njegov uravnoteženi tok misli je upravo sam taj tok; ne kao Safifia, nesreća neminovno nastaje iz tog toka, kao da je kamenje u rečnom koritu, ali sam zakon gravitacije, njegova neizbežna tendencija da prati svoj pravac. Tako se dobri mladi Jogi oseća nekako nezgodno postavljen; stvorivši moćan motor i uklonivši sve zamislive prepreke za njeno neometano funkcioni sanje; sada J e suočen sa inercijom sve te veličanstvenosti i sjaja. Frankenštajn! M istična stanj a Sankhare su groznija i strašnija od svih koj a smo do sada spomenuli. Atmadarshana, na primer, jedino se može bledo opisati (plašim se nerazumlj ivo,čak i tako) govoreći o svesti čitavog Univerzuma kao o Jednom . I kao Svemu, u Svojoj nužnoj vezi sa Sobom unutar i van Vremena i Prostora. Ovde je, takođe, rezultat Sammasatija, razumevanje svog sopstva i njegove veze i istovetnosti sa svim. Ali, osećam da baljezgam. Naprezanje da se razmišlja o ovim stvarima, da se prevode na jezik filosofije, daje osećaj­ tražim i ne nalazim drugi izraz- da će čoveku eksplodirati gla­ va. Sklon je da ustane i viče iz čiste nemoći, i samo krajnja ludost tako nečeg ili neki �gi metod da se dođe do olakšanja zadržava ga da mirno piše. Covek se, isto tako, oseća kao stara žena u Terezi Rakin, nem i paralisan čak i dok se raspada od ogromne tajne. Nije onda nikakvo čudo ako su posvećenicima potrebne godine obuke pre nego što su stvari same po sebi shvaćene! "Ne gledaj na Vidljivu Sliku Duše Prirode; jer je

1 40

•

XVI ,,

0 kako svet ima krute umne vladare!" ,

ZARATUSTRA •

Sankhara.- Citalac će primetiti- verujem sa bolnim saosećanjem- narastajuću teškoću izražavanj a ovih rezul­ tata meditacije rečima. U ovom stadij umu, osoba prosto poželi da sa Fihteom uzvikne da bi, kada bi bilo moguće početi sve iz početka,čovek počeo izmišljanjem nove she­ me simbolizma. Ovde u Sankhari, analogija hašiša malo greši. Možda uverenost u neodolj ivost veze između uzroka i posledice,

'

1 42

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija "ašiša

Njeno Ime Fatalnost; nije postala tvoje telo da Je gledaš, sve dok prvo nije pročišćeno Svetim Misterij ama." Najpraktičniji i naj lakši metodi za postizanje ovih stanja, načelno, su: Prvo, vežbanje "magijske memorije". Vežba je da se za­ pamte dnevni događaji unazad, dakle, prvo večera, onda čaj, ručak, doručak. Osim, naravno, što se do tog vremena osoba zauvek odrekla jelal Memorija stiče naviku, i napo­ sletku nastavlja da radi unazad tokom sna, nazad, nazad, kroz rođenje i prethodna stanj a sve dok (kaže Bhikku Anan­ da Metteya) idući unazad kroz prošlost osoba ne stigne pravo u budućnost- "Sto je lepo, ali ja ne znam šta to znač i ! " Mislim daje u redu da napomenem daja nikad nisam po­ stigao nikakav uspeh u ovoj meditaciji, i navodim je samo . po cuvenJu. Pravi ključ do stanjaje Sammsati- Pravo Sećanje. Osoba razmatra sve poznate faktore koji suje stvorili takvom kakva je, baš takva a ne drugačija. Jasno j e da izostavljanje i jedne majušne pojedinosti mora da promeni čitav tok događaja. Razmislite onda, zašto ovako, a ne onako? " Istražite Reku Duše, odakle, ili koj im redom ste došli: tako da iako ste postali sluga tela, možete ponovo da se uzdignete u Red iz koga ste potekli, uj edinjujući dela sa svetim razlozi ma." Zbog čega sam rođen u Engleskoj, a ne u Vel su? Zbog čega su moji roditelj i bili baš oni koj i' su bili, a ne neki drugi? Zbog čega sam se dao na planinarenje, a ne na kriket? I tako za svaku poznatu činjenicu koj a se nekog tiče- a sve poznate činjenice se osobe tiču, makar i samo da se za­ pita "Zbog čega ja ovo znam?" Kako se sve to uklapa? Mora,jer Univerzum nije lud- to crnilo je prošlo. Ko sam dakle ja? I zašto? I zašto?

Dostizanjem ekstaze ili Samadija kroz ovaj kanal, za­ gonetka Kamme je rešena, i osoba je u stanj u da uđe u carstvo čiste svesti. Univerzum, čij i m j e posledicama davno ovladano, konačno j e savladan u svojim uzrocima; i zaista j e Majstor Hrama onaj koj i može da kaže: Vi Veri Vniversvm Vivvs Vici.

143

XVII

"Sve stvari opstaju zajedno

II

Razumnom Svetu." ZARATUSTRA

-

-

Moram da ubacim kratku napomenu o Samadiju, izvoru beskrajnog nesporazuma. Etimološki se sastoj i od Sam (grčki 0UV), zajedno sa, i Adhi (hebr. Adonai), Gospod, naročito lični Gospod, ili Sveti Anđeo čuvar. Hindusi ga, shodno tome, koriste kako bi dali ime onom stanju uma u kom su subjekat i obj ekat, postajući Jedno, nestali . Kao što se H jedini sa CI, i nastaje HCI, tako se i Jogi sjedinjuje sa obj ektom svoje meditacije (možda nje­ govo srce), i kako ovi nestaju, Višnu se pojavljuje. Ne radi se o tome da J ogi opaža Višnua.' Jogi je nestao, baš kao što je i vodonik. Nije Srce postalo Višnu, niti je Višnu ispunio Srce Srce Je nestalo, isto kao i Hlor. Imamo epruvetu, i : ona Je puna HCI koj a više nema nikakve veze sa svojim elemenlIma, kao rezultat njihovog ujedinjenja. (Namerno posmatram problem na nivou "elementarne hemije".) . Teškoća pokazi vanja ovoga navodi autora knjige "Bhagavad Gita" da . pređe na Rupa-slIl1bo le kada je trebalo da bude II Viililanam (pogI. XI). N�o�hodn? J e da se promeni subjekat II rečeni ci. I tako autobiografija M1Shka tece: fetlls, beba, dete, dečak, mladi ć, čovek, 4 1 8. Nema ličnog Id�nl1teta ao v�ze iZmeđu čoveka koji je na rubu "dostizanja" i Bića . kOJe se pOjavljuje II njemu, poništavajuć i ga, i Koga on kasnije pamti kao svog "Genija".

�

144

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija hašiša

Samadi je, dakle, za Hindusa rezultat, zapravo rezultat rezultata. Postoje viši i niži oblici. Onaj nazvan N irvikalpa­ Samadi, kod koga trans nastaj e usled otpuštanja svih misli, umesto da se koncentriše na jednu misao - to Je najvIsa vrsta. Za Budistu Samadi, iako je nameravano stanj e uma isto, nije kraj , već sredstvo. Sveti-čovek-istoka ovo stanj e uma mora da očuva nena­ rušenim tokom čitavog svog života, koristeći ga kao oružje da napadne Tri Osobine (antiteza Nibbane) isto kao što : čovek koristi nOImaInu dual ističku svest da bl napao taj du­ alizam. Moram da primetim da je ova ideja toliko veličanstvena da gotovo sumnjam u nj enu izvodljivost, i drhtim s obzi­ rom na svoje shvatanje iste. Samadi, koji traje dvanaest sekundi, fenomen j e koj i prodnna dušu čoveka, Iskorem nj egovu Kammu, uništi nj egov identitet- a Bhikku Ananda Metteyya radosno govori o praktično neprekIdnom Sama­ diju kao prvom koraku do dostignuća I Hindus, takođe, postavlja ovo pitanje. Ja" kaže on definišem Fenomen kao promenljiv, a ' Atman Noumenon' kao nepromenlj iv. Kada me izazivaju, ja samo uzvratim navodeći razliku između Atmana i Para­ matmana. Vi kažete isto, ali za Atman kažete 'Nibbana'." Budista može samo da odgovori, dovoljno grubo: Ne postoji Atman; postoji Nibbana. . ' Hindus verovatno promrmlja nešto u vezI sa kntlkovan­ jem Nibbane nametnuvši određenom broju Budista kon: cepciju Parinibbane, jednostavno, ali jasno defimsanoJ kao Ono na šta se ne primenjuje nikakva kntlka! Pa Ipak, Ataman i Nibbana su definisani gotovo identičnim termimma. o

"

'

.

'

"

"

.

•

. Noumenon- razumom shvaćena stvar (nasuprot fenomenu) (prim. prev.)

145

Jasno je da je za nas, koji ni jedno ne znamo savršeno, za­ ludno da pokušavamo da sudimo u tako osetljivom zapletu. S druge strane, bolje je da zapnemo i postignemo oba, i Ono što kombinuje, poriče, i transcendira oba. Reči su jeftine!

XVIII U ovome su bezoblične stvari uobličene." " Slična vatra razmetljiva se širila kroz nalete vazduha, ili vatra bezoblična odakle j e došla Slika Glasa, ili čak razmetljiva Svetlost obilata, kqi a se okreće, uskoviltana, glasno vrišteći. Tu je i vizija Zdrepca Svetlosti koji isi­ java vatru, ili Deteta, rođenog visoko na ramenima Ce­ lestinskog Ata, ognjenog, ili obučeno u zlato, ili golo, ili koje ispaljuje lukom strele Svetlosti i stoji na ramenima konja; ako se tada tvoja meditacija produži, treba sve ove simbole da ujediniš II Formu Lava." "Ali Bogje onaj koji ima Glavu Sokola." ZARATUSTRA "

Viiiiianam.- Kada bi analogija hašiša ovde mogla da nam pomogne, onda je to ono najuzvišenije stanj e u kom je čovek sebe izgradio u Boga. Neko bi mogao da se nađe u nedoumici da li sama droga ikada ovo postiže. To je možda samo predodređeni posvećenik koj i , momentalno oslobođen rastačućim dej stvom droge iz niza četiri niže Skandhe, stiče ovo znanje koje je s pravom njegovo, pot­ puno budalast, koliko može biti da tako nešto uradi kakvim drugim uobičajenim metodama. U sl učaj u aspiranta za meditaciju, ovaj stadijum je još strašniji od prethodnog. On je, da upotrebimo raniju meta­ foru, obustavio zakon gravitacije; struj a je mima, a Sunce duše se vemo odražava u njegovom sj aju; moćni motor je zaustavljen. Ali- gle ! Oslobodili smo se pokreta, ali materija ostaje . (l ponovo moram da se izvinim zbog tako pojednostav­ ljenog pogleda na fiziku.) I dokle god postoji čestica ma-

1 46

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Psihologija hašiša

terije, ona mora da ispuni Univerzum- nema mesta za Duh. Njegova misao je kontrolisana i blaga;njegova misao (čak ! ) je zaustavljena; ali tu je misao. Ona ostaje postoJana, Jaca nego ikad u svojoj tišini i veličini; i - o, nesrećniče! Ono što može biti misao nije istinito. Uzeo s i laži, te lisičice koje kvare grožđe. Laži si jednu za drugom zatajio; i šta si postigao? Oblikovao si sve iluzije. O bedni robe! Sve što si uradio jeste da si uskladio i uj edinio sve laži i iluzije u jednu uni­ verzalnu laž, jednu bezgraničnu i luziju. Ona je jedna; ne postoji ništa da se postavi nasuprot nje. Ti si deset mil iona puta više u vlasti Maja nego ikad, ti, koj i sebe nazivaš Para­ brahma, Hua, JAO! Mistična stanj a ovog stepena su konačna i savršena iden­ tifikacija Sopstva sa Svetim Anđelom čuvarom, Vizijom Pana, Č etiri bezoblična stanj a Budizma, naime, Samadi nad Svešću, Prostorom, Ništavilom i onim što, u logičkoj fraze­ ologiji, nije n i P ni p'. Ovde bi, takođe, trebalo da smestimo Š ivadaršanu, Viziju Razaranj a Univerzuma, Otvaranje Oka Sive. (Zbog toga posvećenici u ovom stadijumu kao oznaku nose oko.) Šta se još može reći o ovoj viziji, osim da je Univerzum, kakav je prethodno znan kroz Atmadarshanu, poništen? Pa ipak, negacija ove fraze jedina očigledna; smisao je da je sva ta negativna Atmadarshana uništena; samo se iluzija nastavlj a. Na nj enom mestu, ipak, zaista postoji N išta- i je­ dini način da se izrazi materija jeste da se to Ništa napiše velikim N . Ako je čitalac racionalista imao super-stolpničko strpljen­ je da dovde čita, sada će sigurno konačno baciti knj igu sa etički opravdanom psovkom. Ja ga, ipak, molim da veruje da postoji tračak razlike između mene i trgovca paradokSima. Ja se ne Igram reclma-

sam Gospod zna koliko bih želeo da to mogu! Nalazim da se one igraju mnome! - J a se iskreno i trezveno trudim da stavim na papir ono što znam, ono što znam bolje od bilo čega na svetu, ono što toliko prevazilazi i nadmašuje sva druga iskustva da gorim da to obznanim. Pa opet, nikako ne uspevam. Dao sam svoj život prouča­ vanju engleskog jezika; moji laskavci pretpostavljaju da imam nešto malo sposobnosti za izražavanje, naročito, neki bi se složili, u prenošenju svih vrsta neumerenih misli. No, ovde želim da spalim Univerzum zbog nedostataka jezika. I tako bes prođe, i čovek shvati kako su nj egovi preci, u istom stanju, izašli iz njega slikajući u tišini "Srce opa�ano Zmijom", ili "Krilata Lopta" ili neku sličnu zamisao. Ako nastavim, videvši da je moj mali dar za jezik si­ gurno s razlogom baš moj, i iz tog raz10ga, pošto ni jednog drugog razloga ne može biti, neka mi moji prijatelji raciona­ listi oproste, dok ih agonija moje nesposobnosti najstrašnije kažnjava.

.

.

.

•

.

.

� .

�

1 47

•

Sto se tiče metoda za stic anje ovih posebnih stanja, u velikoj meri se slažem sa Sri Paranandom, svoj im pobožnim prijateljem, kada priča o "Mi lost i Bog a Sive ", i sa svojim nepobožnim prijateljem Bhi kku Ananda Metteyyom, kada nagoveštava da slučajna podudarnost obim a Nibbana-Dhatu i Sam sara-čakre sa Brahmarandrom' dometa 99-godišnjeg­ Tali pota" u mladog Arahata'" mogu ima ti neke veze sa tim . M i jednostavno znamo tako mal o; samo mal i broj nj ih ikad stekne ovu vrstu iskustava da se osoba verovatno jedva •

•

. Brahmarandra- jedna od čakri, energetski centar koji predstavlja real­ i�acij t1, povezana sa fizičkim telom na vrhu lobanje, tl predelu fontanele (prim. prev.) Talipot- istočnoindijska palma sa velikim lepezastim lišćem (prim. prev) Arahat- r,::č koja se prevodi kao Svetac, Osvajač, Svevišnji, Spasitelj ild. (prim.prev) oo

oo.

1 48

Zakotrlja) kamen

može opravdati u insistiranju (kao što sam ja uvek insistirao i to odlučno) na tome da je nagrada u skladu sa učinkom. Moguće je zamisliti da učinak ne utiče na ovo pitanje, kao što sasvim jasno utiče na nižim nivoima, moguće je da aut­ sajder može da izvede veliku stvar- Agnosko! Ipak, ja ljudima savetujem da rade na tome. Možda je naj direktniji metod sedenja u svojoj Ajna čakri (ona tačka u kojoj se rađaju misli, tačka koja se otkriva i vraća samosvesna ponavljanim vežbanj em) i bez razmišljanja o bilo čemu, jednim udarcem ubijati misli čim se pojave, kao kada dete ubija muve. Teškoća je, naravno, ubiti ih bez razmišljanja o ubijanju, misao koja je, narav­ no, jednako loša kao i svaka druga. Ja lično nikad nisam postigao ništa ovim metodom. Verujem da se dosta često može dogoditi da se tokom bilo koje napredne meditacije ili prizivanja, iznenada javi ovaj tip spiritualnog iskustva bez vidlj ivog povoda. U svakom slučaju, nadajmo se da je tako' Kao pitanj e praktične politike, mislim da će razumna kombinacija metoda istoka i zapada verovatno dati najbolje rezultate. Dopustite mladom Posvećeniku, na primer, da temeljno savlada osnove Hindu sistema. Pustite ga da savlada Asanu, stav, tako da može satima nepomično da sedi, a da ni jedna poruka od njegovog tela ne dosegne i time uznemiri njegov mozak. Pustite ga da u svoje veštine uvrsti i Pranayamu, kontrolu disanja i vitalnih nervnih tokova koji reaguju u skladu sa nj im. Dopustite mu potom da odgovarajućim ritualom cere­ monijalne magije egzaltira svoju dušu do najviših grani­ ca; a kada se ovim sredstvima potpuno identifikuje sa Svevišnjim, pustite ga da, kao taj Svevišnji, nastavi da meditira sa najvećim intenzitetom na Sebe, sve dok se nje­ govo polje u potpunosti ne ispuni jednom Mišlju.

Opasna biljka - Psihologija hašiša

1 49

Konačno, ako ovo, muška energija, ne bude dovoljno, pustite ga da j e transfollIliše u čistu i savršenu prazninu i pa­ sivnost, kao u one koja čeka Voljenog, sa snažnom čežnj om pretvorenom u obestrašćenu sigurnost da će On doći. Možda će se tada Oko nad nj im otvoriti, i grobnica nj e­ gove Piramide biće odpečaćena. Nemoguće j e u nekoliko reči temeljno objasniti ovaj eklektički sistem; jer svako delo i misao rituala zahtevaj u stručnog učitelja, a čak i dobar učenik može godinama učiti pre nego što savlada metod. Do tog vremena on, što nije nemoguće, može otkriti i neki svoj metod. Pa ipak, ja moram dati sve od sebe; i ako time mogu da pomognem "najmanjem od malih", utoliko bolje. XIX

..Razumno opstaj e izvan Uma." ZOROASTER

Nerodha- samapatli.- Sigurno j e sasvim zadovoljavajuće, verovatno ćete misliti, nositi to Oko kao oznaku, doći tako blizu kraja. I tu dolazi šala. Ipak, za posvećenika Anglo-indijska iz­ reka: " Krvopija j e krvopija (pijavica), ali krvopija u tvom nosu nije šala '" (Nos nije odgovarajuća reč, ali nema veze! ) može da se pojavi sa bolnom jačinom. Jer, on nije bliže Nibbani nego kad j e počeo. Iako j e skinuo sve ljušture Misli i dotakao samu Misao, dostižući čak Negaciju misli; i dalje j e u ravni Misli. A ono što može biti misao, nije istinito. Sva njegova pravednost j e kao prlj ave rite; čak i njegova večnost S ivadaršane, njegovi sačuv1ni karori" Mahakalpasa -

Igra reči- Ajok's ajok (leech) bUI a jok up your nose is nojoke (prim. prev) Karor- deset miliona rupija (prim.prev.)

•

oo

1 50

151

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Psihologija hašiša

u Aropa- Brahma-Lokasu moraju da prođu; mora da se vrati svojim konjima, ali ovaj put - kao konjska muva. Onda mora da napusti čitav niz ekstaza; sve ovo vreme je bio na pogrešnom putu. Jer, Tri Karakteristike važe za Vififianam kao i za Rupu; Promena, Tuga i Nestvarnost. Ima samo jednu prednost; naviku usmerenosti na Jedno­ Ekagrata. On može biti bilo koja vrsta crnog maga; ali je barem naučio da usredsredi svoj um. Ali, čemu da stremi? Analogija hašiša je ovde bolja nego ikad; jer, Nibbana je za dostizanje Osam Jhana, Cetiri bezoblična stanja K.A.ll. isto što i Deset Božijih zapovest i za bilo koj e od nj egovih hašiš­ stanja. To, međutim, nema nikakve veze sa tim. Sve vreme je kružio oko granica točka, veselo pevajući: "Bliže, moj Bože, Tebi, Bliže Tebi ! ", a nj egov Bog je u centru. Izveo je trik vrača, i upropastio mnogo devojaka u nadi da će prizvati kišu. Dakle- mora se pretpostaviti, jer ovde stižem do tačke kada smo, kako se gospodin Vajt podruguje, poterani da potražimo utočište u čudesnom mraku i nepovratnoj misterij i (jer o tome ništa ne znamo)- on seda i kontemplira o Tri karakteristike. Ovo će, po svoj prilici, biti veoma teško uraditi, jer je on verovatno (zbog sveg "Milost Boga Sive" posla) stručnjak za Vififianam transove, stvorivši tako jedan večni Univerzum i još večnije Odsustvo Univerzuma, od koj ih su oba ,takođe, verovatno samo masa Sat-Chit­ Anande (Postojanje-Znanj e- Blaženstvo), dok pokušava da razmišlja o Promeni- Tuzi- Nestvarnosti. Na kraju, pretpostavljam, verovatno neosnovano, uspeva da vidi prvo istinu,a zatim neistinu Triju karakteristika-i to je N ibbana. (Neko bi mogao objasniti, kao i sa Samadijem, da čovek nije "u" Nibbani; Tri karakteristike nisu "u" Nibbani: već­ Nibbana jeste.)

Bilo bi lako obesiti paradoks-shemu u kojoj su Promena, ne-Promena, Promena-i-ne-Promena i ni-Promena-n i­ ne-Promena sve četiri opažene istovremeno; i neki autori zaista jesu uradili nešto veoma slično; ali, među nama, ja ne verujem da su oni znali bilo šta o tome; i kako j a sam ne znam ništa, vama je sve jedno, radije bih tu temu ostavio po strani . Zaista ne možemo imati još jednog Hargrejva Dženingsa "Rozenkrojceri: nj ihovi rituali i misterije". [ tu priča mora da se završi. Dodao sam ovo poglavlje zbog upotpunjavanj a celine, ali je to sve po čuvenju. Isuviše sam slep da bih video neophodnost ovog poglavlja uopšte; daleko sam od uverenosti da Vififianam fenomeni ne predstavljaju konačnost; oni su toliko posebni da čak i onome ko je na nj ih naviknut mora delovati teško da zamisle stanje koje ne samo da prevazilazi nj ih, većje izvan njihove dimenzije. Ipak . . . . Možda j e ono što ja sada navodim zaista Velika I l uzija . . . Konačno, usvojivši budističke Skhande kao osnovu svoje klasifikacije, iz čiste učtivosti sam bio obavezan da predstavim budističku doktrinu onako kako sam j e čuo od jedinog čoveka koj i je zaista razume, Bhikkhu Ananda Metteyya. Kada bih samo mogao da Ga razumem . . !

"

"

.

XX ..Ako uzdigneš Vatreni Um do pobožnog dela, očuvaćeš promenij ivo telo." "Još tri dana i više ne treba da se žrtvujete:' ZARATUSTRA

Nalazimo se na kraj u naše male digresije o mističnim stanjima, i sa zadovoljstvom možemo da se vratimo razma­ tranju Naučnog lluminizma. Imali smo, možete reći, šaku jada Nauke i nepodnošljivu količinu lluminizma. Pa, to sam

1 52

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Psihologija haš iša

i hteo da kažete. Da nije tako, ja ne bih proveo dve noći nad ovim radom, a volim da budem svež svakog jutra da bih otišao u Prado da uživam u Velaskezu! Ovde su, gospodo, brojna istinska mistična stanj a; neka domaća, neka uvezena. Molim vas, recite nam šta su! (Vi volite da nam govorite šta stvari jesu.) Beskorisno je čitavu gomilu etiketirati kao ludake, a nisu ni beznačajni. Po mom mišljenju, većina velikih ljudi u svetu su ih zna­ li; oni sami su svoju veličinu pripisivali ovim iskustvima, i ja zaista ne vidim zbog čega bi im se znatno manji broj ljudi suprotstavljao. Nadam se da ću, kad budem imao više ma­ terijala, opširnije diskutovati o ovom stavu; ali u krajnjem slučaju, ova stanja su od izuzetnog značaja. Cak i kao ludosti, zahtevala bi najstrože istraživanje u cilju objašnjavanj a rada mozga. Ali, tako to biva! Sva sveta svetska l iteratura ih je puna; umetnost i poezija svih vremena su inspirisane njima; a, Lorda m i Harija, mi ne znamo ništa o nj ima. Ništa do onoga što nejasne i zabrinute misli umova samih misti­ ka, neuvežbanih u tačnosti i posmatranju, donose sa izvora svetlosti; ništa, osim onoga što probi sveti izrabljuju, i o čemu izlapeli starci bulazne. Z'lmislite šta tvrdimo' Da koncentracija i nj eni rezultati mogu da otvore Zatvorenu kraljevsku palatu, i odgovore na Sfinginu zagonetku. Č itava nauka nas samo dovodi do sle­ pog zida, zida Filosofije; tu je vaš veliki Ram' da probije odbrambeni položaj i pusti jurišni odred Dece Kletve da zauzmu nebeske visine. Samo jedan obučen posmatrač sa pet godina rada, para manj e nego što treba da se sagradi pekara, i ne više pomoći od one koj u može da mu pruži tuce nj egovih studenata dobrovoljaca, zaradio bi slavu višu od zvezda, i postavio

čovečanstvo na kralj evski put do rešenj a Jednog velikog problema. Naučni Iluminizam bi zaslužio svoje ime, ili bi misticizam dobio zamah koj i bi spasao još mladu jednu budalu poput mene od traćenja čitavog života na tako be­ smislenu studiju i omogućio mu da se angažuje u otmenijoj karijeri varanj a i obmanjivanja svoj ih prijatelja u akredi­ tovanim sferama trgovine i politike, a da ne govorim o većem nepoštenju liberalnih profesija. Ali, ja nemam sumnji. Neka istraživač sam proučava svoj mozak na osnovu smernica koje sam ja postavio, po mogućnosti, na prvom mestu uz pomoć hašiša ili nekog boljeg fizičkog sredstva kako bi se prevazišao tupi skepti­ cizam koj i je stvoren od inertnosti neznanja; besmisleno je proučavati ne-mozak drugoga, snagom prevarantske repu­ tacije, kao što istraživači spiritualizma, kako se čini, rade. Vaš sopstveni mozakje najbolji, a potom izvežbani i živahni mozgovi pametnih i obrazovanih ljudi, u savršenom zdrav­ lju, poštenih i opreznih. Od nj ih ćete dobiti više nego od nekog plačljivog histeričnog profesionalnog šarlatana. Sve suprotne priče su čiste tričarije; Muhamed j e bio veliki zakonodavac i veliki borac; probajte svoj eksperiment sa zdravima, a ne sa lu­ dima' Istina, halucinacije ćete lakše dobiti sa umobolnim; ali zato nikad, nikad, nikad nećete naći ženu ili izopačenog koj i su sposobni za bilo koji tip transa višeg nego što je Vedana. Verujte mi na reči Ne! Ništa mi ne verujte: probajte sve; čvrsto se držite onoga što je dobro!

•

•

Ram- Ovan, znak i sazvežđe u Životinjskom krugu (prim. prev.)

MADRID, AVglISI. 1908. O.S .

1 53

OPASNA BILJ III DEO v

v

POEMA O HASISU Prevod: Radivoje Konstantinović, v

objavljeno u Bodler, Sari, Poezija-proza, Veštački rajevi, lP Svetovi, Novi Sad, 1 99 1 .

v

v

POEMA O HASISU

I v

SKLONOST PREMA BESKONACNOM I

I

Oni ljudi koj i umeju da posmatraju sami sebe i koj i svoje utiske zadržavaju u sećanju, oni koji su umeli, kao Hof­ man, da izgrade svoj duhovni barometar, katkad su se našli u položaju da sa osmatračnice svojih misli sagledaju lepa godišnj a doba, srećne dane, divne trenutke. Ima dana kad se čovek budi mlada i čila duha. Č im sa kapaka zbaci teret sna koj i mu i h j e bio slepio, pred nj im se prostre slika spoljnog sveta sa moćnim reljefom, čistim obrisima, raskošnim bo­ jama. Moralni svet otkriva svoje široke perspektive, ozarene još neviđenim svetlostima. Covek, počastvovan tom lepotom, nažalost retkom i prolaznom, oseća se istovreme­ no više umetnički nastrojen i pravičniji, jednom reči, ple­ menitij i . No u tom izuzetnom stanju duha i čula koje mogu, ako ga poredim sa neprobojnim mrakom svakodnevice i običnog bitisanja, bez preterivanja nazvati rajskim, najoso­ benije je to što ga ne uzrokuje ništa vidljivo, niti bilo šta što bi se moglo pojmovno odrediti. Je l i to stanje posledica dobre h igijene ili razumnog režima? Eto prvog objašnj enja koje se duhu nameće; ali moramo priznati da često ta divo­ ta, ta vrsta čuda, nastaje kao da je delo više i nevidljive sile koj a se nalazi negde izvan čoveka i to posle jednog vre­ menskog razdoblja u kome je taj čovek zloupotrebljavao svoje fizičke sposobnosti. Možemo li reći da je to čudo od­ govor na usrdnu molitvu i na revnost u služenju stvarima duha? Neosporno je da bi najpodesniji način stvaranja tog v

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - Poema o hašišu

blistavog i tako sjajnog moralnog zdravlja bilo neprestano preuznošenje žudnje, stremljenje duhovnih snaga prema nebu. No, na osnovu kakvog besmislenog zakona, ono se katkad javlja posle grešnih orgija uobrazilje, posle namerne zloupotrebe razuma što je čestito i razumno kao prestro­ javanje u zdravoj gimnastici. Upravo zato, to neprirodno stanj e duha najradije smatram pravom milošću, čarobnim ogledalom u kome je čovek pozvan da se vidi lepim, to jest onakvim kakav bi trebalo i kakav bi mogao da bude, nekom vrstom anđeoskog podsticanja, ljubaznog upozorenja. Isto tako, jedna spiritualistička škola, koja ima predstavnike u Engleskoj i u Americi, natprirodne pojave kao što su priviđenja, aveti i tako dalje, smatra izrazima božanske volje kojoj je cilj da u čovekovom duhu probudi sećanje na nevid lj ivu stvarnost. Uostalom, tom prijatnom i jedinstvenom stanj u u ko­ me sve snage postižu ravnotežu, u kome mašta ma koliko čudesno bujna, ne povlači za sobom osećanje morala u opasne pustolovine, stanju u kome jednu izuzetnu osećaj nost više ne mrcvare bolesni nervi, ti uobičajeni savetodavci zločina i beznađa, tom čudesnom stanju, kažem, ne pre­ thode nikakvi nagoveštaj i n i predznaci. To stanj e j e nepre­ dvidlj i vo kao pojava aveti. To je neka vrsta opsednutosti, ali isprekidane opsednutosti stanja u kome bi, ako smo mu­ dri, trebalo da čvrsto poveruj emo u jedno bolje življenj e i da se ponadamo da ćemo ga svakodnevnom vežbom volje i ostvariti. Tu oštroumnost, taj zanos čula i duha trebalo bi da čovek u svako doba smatra pravom blagodeti. Zato je on, misleći samo na neposredno uživanje, ne plašeći se da će se ogrešiti o zakone svoga telesnog ustrojstva, u fizici, u farmacij i , u najj ačim p i ćima, u naj finij i m mirisi ma, u svim podneblj ima i u svim vremenima, tražio načina kako da pobegne, pa makar i na neko l i ko časova, iz svog obitavališta od blata i kako to kaže pisac Lazara, "dajednim

zahvatom ponese nebo". Avaj ! Č ovekovi poroci, ma koliko ih smatrali tako užasnim, sadrže dokaze (kad to nije samo nji­ hova sklonost da se šire u beskonačnost ! ) njegove sklonosti prema bezmernom. Samo se ta sklonost često nepravilno us­ merava. Uobičajena izreka: "Svi putevi vode u Rim", mogla bi se protumačiti metaforično i primeniti na svet morala: sve vodi nagradi ili kami, tim dvama oblicima večnosti. Lj ud­ ski duh sav vrvi od strasti, u nj emu strasti ima u izo­ bilju, na prodaju, da se ponovo poslužim drugim otrcanim izrazom. No, taj nesrećni duh, čija je prirodna izopačenost isto tako velika kao i nj egova iznenađujuća, gotovo para­ doksalna sposobnost za ostvarivanje milosrdnih dela i ne­ govanje vrlina koje se teško postižu, bogat je paradoksima koji mu dopuštaju da zloupotrebi preobilje te bezgranične strasti. O n nikada ne veruje da se može prodati ceo, u jedan mah. Pošto je zasleplj en, on zaboravlja da dira u lu­ kavijeg i jačeg od sebe, i da Duh Zla, kad mu se pruži prst, uzima ruku. Taj vidljivi gospodar vidljive prirode (reč je o čoveku) hteo je, dakle, da stvori Raj pomoću lekarija, pre­ vrelih napitaka, sličan ludaku koj i bi konkretni nameštaj i prave vrtove zamenio dekorom, slikanim na platnu, razape­ tim na ramove. U toj izvitoperenosti smisla za beskonačno, po mome mišljenju, leži upravo razlog svih grešnih ispada, od samotnog i zamišljenog opijanja čoveka od pera koj i , prinuđen da u opijumu traži ublaženje fizičkog bola i otkrivši tako izvor bolesnih uživanja, postepeno to pretvara u svoju jedinu higijenu i nešto slično suncu svog duhovnog života, do najodvratnijeg pijančenja po predgrađima, kada se čovek usijane glave, zatrovan slavoljubljem, valja po đubretu na drumu, izvrgnut ruglu. Među drogama koj e su najpodesnije za stvaranje onoga što ja nazivam Veštačkim idealom, ne uzimajući u obzir alko­ holna pića koja čoveka brzo fi zički obodre, ali mu ubiju duhovnu snagu, ili mirise koji mu, kad ih preterano koristi,

1 58

1 59

1 60

Zakotrljaj kamen

s jedne strane obogaćuju maštu, dok ga s druge strane, postepeno fizički i s.crp lj uju, dve materije koje se lako ko­ riste, pa su stoga najprihvatlj ivije i najpodesnije, u stvari su haš iš i opijum. Istraživanje tajanstvenog dejstva tih dro­ ga i bolesnog naslađivanja u nj ima, kao i neizbežnog okaja­ vanja koje dolazi posle dužeg uživanja, i najzad, istraživanje same nemoralnosti koja je sastavni deo tog služenja jednom lažnom idealu, sadržaj su ove studij e. Studija o opijumu već je napisana i to veoma jasno, a problem je istovremeno osvetljen sa medicinske i sa poetske tačke gledišta, pa se ne bih usudio da tome bilo šta dodam. ZadovoIjiću se, dakle, da u drugoj studiji raščlanim prob­ leme koje predstavlja ta neuporediva knjiga koja u Fran­ cuskoj nikad nije bila prevedena u celosti. Pisac, čovek slavan, bujne i izuzetne mašte, koj i danas živi povučeno i u tišini, usudio se da sa tragičnom bezazlenošću sačini povest o nasladama i mukama koj e je nekada osetio uživajući opi­ jum, a najdramatičniji deo njegove knj ige je onaj u kome govori o natčovečanskim naporima volje koje je trebalo da uloži kako bi se oslobodio prokletstva na koje je sama sebe tako nesmotreno osudio. Danas ću govoriti samo o hašišu i to na osnovu mnogobro­ jnih obaveštenja, izvoda iz beležaka ili poverljivih razgovora sa pametnim lj udima koj i su dugo uživali tu drogu. Samo ću tu raznovrsnu dokaznu gradnju sliti u jednu celinu, to jest u neku vrstu monografije, izabravši jednu dušu (koja se, uostalom, lako može objasniti i odrediti) kao uzor iskustava te vrste.

II ŠTA JE HAŠIŠ?

Priče Marka Pola koje smo nepravedno ismevali, kao i priče nekih drugih starih putnika, proverene su istraživanjem naučnika i zaslužuju naše uvažavanje. Ne nameravam da po­ sle tog putopisca pričam kako je Starac sa planine, pošto j e opio hašišem (odatle potiče reč bašišin ili asasin, što znači ubica) zatvorio u nekakav Zemalj sk i raj svoje najmlađe učenike koj i ma j e hteo da pokaže kako izgleda . ZIvot u raJu, u cemu nazIremo njegovu nameru da ih nagradi za, tako reći, pasivnu i nesvesnu poslušnost. Običaje tajnog udruženja haš iš ina, čitalac može da prouči u knjizi gospo­ dina Hamera i u radu gospodina Silvestra de Sasija koji je objavljen u XVI tomu dela Radovi Akademije za natpise i lepu književnost, a u pogledu etimologije reči assassin, ubica, nj egovo pismo uredništvu lista Savetodavac, odštampano u broju 359, godine 1 809. Herodot priča da su Skiti saku­ pljali na gomile zrnevlje konoplje na koje su, zatim, bacali užareno kamenje. Na taj način su se kupali u pari koja je bila mirisnija od pare što se dizala u ma kom grčkom par­ nom kupat i l u i u tome su tol iko uživali da su vrištali od zadovoljstva. Postojbina hašiša je Istok. Stari Egipćani su vrlo do­ bro znali da konoplja irna razdražujuće dejstvo i to opojno sredstvo se, pod različitim imenima, veoma mnogo koristilo u Indiji, Alžiru i Arabij i . N o mi imamo tu pored nas, pred očima, čudnovate primere opijenosti do koje dolazi ud­ isanjem isparenja izvesnih vrsta bi line. Da ne govorimo o deci koja posle igre i valjanja po stogovima pokošene v '

.

v

.

1 62

Opasna biljka - Poema o hašišu

Zakotrlja) kamen

a lucerke, često dobijaju nekakvu ne ob ičn u vrtoglavicu, o ist e lic te že i ci teo že e plj no ko e tv že sle po se da je ato pozn ka ne u diž e plj no ko ne ve je žn po sa se da o Ka . aju tako os eć vrte kužna isparenja koja poseduju moć da im obešenjački za ad tk ka on i a rk zb a av pr je sta na a oc te že vi gla U k. moza ­ om i ov ud a, cim nu tre im sn ve iz U a. nj sa da n po čn e bu da . llu sk ar eč es m o iče pr o sm li Cu t. os $n slu po žu ka ot i e lit av , je ko a , ke lja se e sk ru u aj ad op sp sto če ko ta je krizama ko im j ko na me se g ino plj no ko od e ulj e uj ok zr ou pr , žu ka ko ka e nj sa na po sto ka luc za o ču e nij š jo Ko . lo je se začinjava ko ka e j o at zn po a , ju pl no ko le ba zo su je ko ka ša ko ko a lu c ni az pr o i a m ba ad sv o ci lja se je ko i nj ko su pl ah i l Ih lvs an hr na u, trk za u aj m re sp , ta es m a ik tn šti za a ac et sv konopljom, katkad čak poprskanom vinom? u o ak l o tak a ar etv pr ne se a plj no ko ka us nc fra k, ipa Pa ne a, im tv us isk im en vlj no po :Jo i dit su je o ak r, ba ili ha šiš ka ijs ind i l i , šiš Ha . šiš ha o ka ka ja la bi bi ja ko u og dr daje , iva pr ko e dic ro po iz je a ljk bi , ica ind is ab nn Ca a, plj no ko a, m vi aje kr šim na u va pe us ja ko i plj no ko a čn sli im sv sa de­ samo nije to lik o visoka. Ona im a veoma ja ko opojno klo ivu pr oj sk cu an Fr u , ina -d go o lik ko ne e pr , je e j ko vo jst pažnju naučnika i visokog društva. Cenjen j e prema zemlj i k iz koje po tič e: ljubitelji najv iše cene ha šiš iz Bengala, do iste aju im a žir Al i je rsi Pe , da ra rig Ca a, ipt Eg iz a šiš ha ste vr os ob ine , ali i m je dejstvo za stepen blaže. Ha šiš ( i l i trava, bolje re če no prvorazredna trava, kao da su Arapi je dn om rečju trava, ht eli da izraze sve ono što a em pr ć ve a, en im na raz a im ) da sla na h lni ija ter ma ne je izvor a sastavu i načinu pripremanja u raznim ze ml ja ma u koj im i u žir Al u i ak r ij )e i ric Af i, u ni ba ve zo se i dij se be re : u In ba do e nj diš go je ko u no ed ej sv je Ni . itd d un di ma i ij u Arab se ko no pl ja be re . Ka d j e u cv et u, on da j e najj ač a. Za pr i­ vi, ho vr i etn cv te ris ko se o din je e og dr sta vr ih zn ra pr em an je a o tome bis mo želeli da kažemo nekoliko reči. •

•

!

,

1 63

Masni ekstrakt hašiša, kakav pripremaj u Arabljani, dobi­ ja se kuvanjem vrhova sveže biljke u maslu, sa malo vode. Kada tečnost potpuno ispari, dobije se preparat, nalik na žućkasto zelenkastu pomadu neprijatnog mirisa na hašiš i na užeglo maslo. U tom obliku, upotrebljava se u kugli­ cama od 2 do 4 grama, ali zbog odvratnog mirisa koji se vremenom pojačava, Arapi taj masni ekstrakt spravljaju u obliku pekmeza. Od tih pekmeza, najviše se traži takozvani davamesk. To j e mešavina masnog uvarka, šećera i razn ih mirišljavih začina kao što su vani la, cimet, pistacija, badem, mošus. Katkad se čak dodaje malo ekstrakta od španske bube, ali to nije ni u kakvoj vezi sa uobičajenim dej stvom hašiša. Pripremljen na takav novi način, hašiš gubi neprijatne oso­ bine i može se uzimati u dozama od 1 5, 20 i 30 grama, bilo uvijen u li snato testo bez kvasca, ili u šolji kafe. Gospoda Smit, Gastinel i Dekurtiv su svojim opitima hteli da otkriju aktivni princip hašiša. Uprkos tim naporima, još nije pronađen njegov hemijski sastav. No, obično se smatra da se njegova glavna svojstva kriju u jednoj smo­ lastoj materij i koja se u nj emu nalazi u pri l ično velikoj količini i iznosi otpri like 1 0% od celokupne sadržine. Da bi se ta smola dobila, biljka se osuši, pa se istuca u krupniju prašinu i nekoliko puta se opere alkoholom koj i se za­ tim del imično ocedi. Potom se ostavi da ispari dok se ne dobije gust ekstrakt. Taj ekstrakt se pomeša sa vodom koj a rastvori strane gumaste materije i smola tako ostane u cIstom stanJu. Ovaj proizvod je mekan, zagasito zelene boje i odlikuje se jakim osobenim mirisom hašiša. Dovoljno je uzeti pet, deset, petnaest centigrama da bi imao zapanjujuće dejstvo. No hašišin, koji se može uzimati u obliku pastile obložene čokoladom i l i pilul ica sa đumbirom ima, kao davamesk i masni ekstrakt, uglavnom jako dej stvo, veoma različite • •

•

Zakotrlja) kamen

1 64

g vo go nje i a inc jed po ta en ram pe tem od i vis za što prirode, de ne šiš ha da to je ije ljiv im n jza Na a. stv roj ust og rvn ne luje uv ek po dj ed na ko n i n a od re đe no g poje di nc a. Ca s titi ose će čas , no jat pri ivo olj od ne i no er zm be i bit u će m blagodeti i punoću života, katkad će upasti u po lus an , ispre­ secan sn ov im a. Pa ipak, neke poja ve su pr ilič no redovne, naročito ko d os ob a iste na ra vi i vaspitanja. U toj raznovrs­ z be , to za vo ra up ću pa a, stv din je sta vr ka ne i j sto po sti no mn og o tru da , na pis ati tu m on og ra fij u o op ije no sti o ko ­ j oj je ma loč as bil o reci. U Carigradu, u Alžiru, pa ča k i u Francuskoj, ljudi puše e jav po te nu me po se a tad , No m. no va du sa šan me po ha šiš jav ljaju u veoma blagom ob lik u, bolje rečeno: prespore su, trome. Cuo sam da su nedavno iz ha šiš a destilacijom izdvood o stv dej e jač a im i, eć sud u em sv po je, ko e ulj no jed j il i sv ih do sa d poznatih preparata. No , ono jo š nije dovoljno proučeno da bih mogao sa izvesnošću da govorim o nje­ fa ka j, ča su da ati nj mi po na o išn izl li je Ni . ma ina ob os vim go i alk oh oln a pić a snažna pomoćna sredstva koja uglavnom ubrzavaju razvoj tog taj no vit og opojnog stanja ?

III

SERAFINOVO POZORIŠTE

•

•

•

•

Sta se oseća? Sta se vidi? Divote, zar ne? Izvanredni pr. Izon? Je h to zaista lepo? Zaista strašno? Zaista opasno? ­ Takva pitanja, obično radoznalo, a istovremeno uplašeno, neiskusni postavljaju onima koji su posvećeni u tajnu. To J e, rekh bl �mo, nekakva detinja radoznalost, slična onoj . kOJ u pnmecuJ emo kod ljudi koj i se nikad nisu odvoj ili od svoga ognjišta, kad se nađu pred čovekom koji se vraća IZ �Ieklh I neznanih krajeva. Oni zamišljaju pijanstvo od hasIsa kao neku obećanu zemlju, kao Široku pozornicu opsenarskih obmana, sad ga vidiš sad ga ne vidiš, na kOJ oJ J e sve čudesno i nepredviđeno. To je predrasuda, teška za lud� I pošto je za običnog čitaoca i one koj i se raspituju, :. rec has/s, p�J am Jednog čudnog sveta, okrenutog na glavu, . . ocekivanje cudesmh snova (bolje rečeno halucinacija koje se, uzgred rečeno, ređe javlj aju, no što se to pretpostavlja), odmah ću ukazati na značajnu razliku koja postoji između opijenosti pod uticajem hašiša i fenomena sna. U snu, tom pustolovnom putovanj u na koje odlazimo svake večeri , ima neč :g čarovitog, ali u pozitivnom smislu reči. San jeste čudo, ah cudo J e redovno, pa upravo to narušava tajnu. Ljudski snovI se dele u dve vrste. J edni, puni svakodnevnog života, . bnga, zelja, poroka, prožeti su, na manje-više neobičan na­ čin, slikom predmeta koje smo tokom dana uz put opazi li, kOJI. su bezobzirno utisnuti na široko platno sećanja; priro­ dan san to je sam čovek. Ali druga vrsta sna! To je san nerazložan, nepredviđen, koj i nije ni u kakvom odnosu, ni

�

?

1 66

Opasna biljka - Poema o hašišu

Zakotrljaj kamen

j Ta a! ač av sp a tim as str i om ot živ , vi ra na sa u kakvoj vezi je no led ig oč , om sn m ki ifs gl ro je hi ao zv na ja h bi san koga čk i gi lo je što to za vo ra up i a ot živ e an str ne od rir tp na az izr se što Po . lo de ko ns ža bo e j da li va ro ve su ri nemoguć, sta ri sta a, m va ja po im dn iro pr u i žit tra u og m ne zi zlo ra i njegov o po vim ta os o Ak . ka ve čo an izv je što u m če ne u li ži tra ih su s na da i š jo da ći re o am or m a, ov sn a ač m tu strani problem a čit ste vr te a im ov sn u ja ko ola šk a sk of oz fil a dn postoj i je e­ izv di vi a im nj u a on či, re om dn je t; ve sa s ča , or ek čas pr hu du u a vlj ja se ja ko vu sta ed pr u aln or m i nu lič bo sim snu je čoveka koj i sanj a. Sa n j e re čn ik koji valja proučit i, to je zik čij i ključ mogu dobiti m ud ri. . " IZ ICI o m ce Ne . og čn sli g če ni a m ne om šiš ha sti no ije U op , bi će lo ja tra o lik ko a m o, tv ns ja Pi a. sn og dn iro pr ti las ob iz im rk ja i uć uj alj hv za n, sa an m ro og n da je o m sa neosporno će o on No . ja an im po og dn sre po ne i oć m j no sil i bojama k je uvek sačuvati poseban to na lit et određene lič no sti ; čove ti bi će n sa taj li A . m ko ve čo i at lad ov će n sa a, nj hteo da sa oj sv u da ko ka ao vij do se ar lič ko Do a. oc a og sv sin i prav je život i u svoju misao veštački uvede natprirodno. N o, on k ipa , ja an eć os ih oj sv i az sn oj jn ča slu os rk up a i po sle sveg od br aj on i ist , ice an gr e oj sv tao as dr na je ji ko k ve čo i onaj ist al i, n, lje m ar dj po je On n. pe ste ki so vi a om ve na ut gn di po je na svoju nesreću, podjalI ni o se sam, to je st podjalIni o ga da je eo ht t: las ev pr o ka ste ć ve je ji ko sti no lič e deo nj egov o tn nu tre u, inj ot živ u se io or etv pr a , la đe an gu ulo e preuzm rana ete pr oć m ju reč i at zv na e ož m se o ik ol uk , nu oć m a om ve ogli osetljiv os t kojom ni sm o tako ov lad ali da bi sm o je uzm ublažiti ili isk or ist iti . ji ko di lju i en uć up ne i et sv i en m ot ka ne e, m to a em Pr u šiš ha u da u aj zn a, tv ljs vo do za a tn ze izu e et bi ht eli da os ­ ra ete pr ali , og dn iro pr im os ta niš o, sn de ču ta niš ći neće na će lja av ob a, šiš ha m vo jst de d po , am niz ga or i ak oz M g. no biti uobičajene pojedinačne funkcije, koje će sada, doduše, , .

•

1 67

brojnije i snažnije, ali ipak verne svome poreklu. Č c;vek neće izbeći kob svoje fizičke prirode i duhovne strukture: hašiš će za utiske i misli bliske čoveku biti uveličavajuće, ali čisto ogledalo. Evo droge pred vašim očima: malo zelenog pekmeza, veličine oraha, osoben og mirisa koji izaziva laku odvratnost i mučninu kao uostalom svaki fini, pa čak i prijatni miris kad se upotrebljava u velikim količinama, pa j e veoma jak i, rekli bismo, gust. Neka mi bude dozvoljeno da primetim, uzgred, da se ova pretpostavka može postaviti i u obratnom smislu i da ćemo u najodvratnijem mirisu koj i nas prosto razdražuje, uživati ako ga budemo upotrebljavali u malim količinama i ako ga ne prskamo po širokim površinama. - Evo, dakle, sreće! Tolika je da može stati u kašičicu' Sreća sa svim mogućim pijanstvima, ludovanjem, detinja­ rijama! Ne bojte se, slobodno progutajte, nećete umreti. To neće oštetiti vaše organe. Kasnije, možda, od preteranog pribegavanja čaroliji, oslabiće vam volja, možda više nećete biti tako muževni kao danas, ali kazna je još tako daleko i prirodu budućeg sloma teško je odred iti ! Kakvoj opasnosti se izlažete? Sutra ćete biti malo umorni i nervozni. Zar se svakodnevno ne izlažete svakom mogućem jadu i pokoru uz veoma malu nadoknadu? I eto, svršeno je: da bi dej stvo bilo jače i potpunije, Vi ste čak rastvorili vašu dozu mas­ nog ekstrakta u šolj ici crne kafe. Pazili ste da je uzmete na prazan stomak i odložili ste za devet, deset sati uveče uzi­ manje sadržajnog obroka, kako bi otrov mogao slobodno da deluje. U najboljem slučaju, kroz j edan sat, uzećete lako svarlj ivu čorbu. Sada ste dovoljno okrepljeni za dugo čud­ novato putovanje. Oglasila se sirena sa parobroda, j edra su podignuta i vi imate onu retku prednost nad ostalim put­ nicima da ne znate kuda idete. To ste želeli, živela sudba! Pretpostavljam da ste izabrali pravi trenutak kad ćete krenuti na ovu pustolovnu ekspediciju. Za savršenu raspus-

•

1 68

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - Poema o hašišu

nost potrebna je savršena dokolica. Uostalom, svesni ste da se pod uticajem hašiša ne preuveličavaju samo razrnere pojedinca, već i okolnosti i sredine. Ne predstoji izvršenje nekog zadatka koj i zahteva tačnost. Nemate porodičnih ne­ prilika, niti ljubavne jade. O tome naročito vodite računa. Te neprilike, taj nemir, to sećanje na zadatak koj i u određenom trenutku iziskuje napor volje i traži da mu posvetite pažnju, ječali bi kao posmrtno zvono kroz Vašu omamljenost i za­ troval i bi Vam časove zadovoljstva. Nemir bi se pretvorio u moru, tuga u mučenje. Ako ste sve ovo uzeli u obzir, a vreme je lepo, ako ste smešteni u pogodnu sredinu kao što je slikoviti predeo ili poetski ukrašena soba, ako se, osim toga, možete nadati da čujete dobru muziku, znači da je sve u najboljem redu. Obično postoje tri faze pijanstva od hašiša koj e se prilično lako međusobno razlikuju i veoma je zanimlj ivo posmatrati kod novaj lija prve simptome prve faze. Culi ste kako se šuška o čudesnom dejstvu hašiša. U mašti ste unapred stvo­ rili jednu posebnu predstavu, nešto slično idealu pijanstva. Predstoji još da saznate hoće li stvarnost biti zaista na visini očekivanja. To je dovoljno da Vas od samog početka baci u jedno grozničavo stanje koje će pogodovati raspoloženju koj e stvara osvajački nastrojen otrov što svoju moć širi Va­ šim telom. Većina početnika u prvoj fazi uživanja hašiša žali se da on deluje sporo. Oni nj egovo dejstvo očekuju sa detinjastim nestrpljenjem i pošto droga, na stepenu opijen­ osti na kome se oni nalaze, tako brzo ne deluje, počinju da se razmeću nevericom što veoma zabavlja okorele uživaoce hašiša koji znaju kako se to opojno sredstvo ponaša. U toj neverici, kao predznak jedne oluje kojaje dugo oklevala da se razbesni, počinju da se javlj aju prvi udari i da se postepe­ no umnožavaju. To je, najpre, nekakva razdraganost, lucka­ sta, neodoljiva, koj a Vas sveg obuzme. Ti napadi bezrazlož­ ne veselosti kojih se stidite, učestali su i ispresecani inter-

valima tuposti u koj ima uzalud pokušavate da se priberete. N ajj ednostavnije reči, najobičniji pojmovi, dobijaju novu i čudnu fizionomiju. Cak se čudite kako ste dosad mogli misliti da su jednostavni . S ličnosti i neprilična poređenj a koja je nemoguće predvideti, beskonačne igre reči, nagoveštaj i šala, neprestano Vam vrcaju iz mozga. Đavo je ušao u Vas, uzalud se opirete toj veselosti, bolnoj kao golicanje. Povre­ meno se smejete sebi, svoj im budalaštinama i svom ludilu i Vaši drugovi, ako ih imate, smeju se podjednako i sebi i . Vama. No, kao što i oni nisu zlobni, tako ni u Vama nema gorcme. To osećanje prijatnosti, čas slično malaksalosti, a čas lj utom bolu, ta nelagodnost u veselosti, ta nesigurnost, ta neodlučnost tipična za bolesno stanje, obično su kratkoga veka. Uskoro, odnosi između pojmova labave, osnovna nit koj a povezuj e Vaše zamisli tako je istanjena da Vas samo Vaši saučesnici mogu shvatiti. Međutim, o tome i što se toga tiče - nikakvog dokaza: možda samo misle da Vas shvataju i varka je međusobna. To luckasto ponašanje i to kikotanje koje podseća na eksplozije, sve one koji nisu u onom stanju u kome se Vi nalazite, podsećaju na pravo ludilo ili, u naj­ manju ruku, na izmotavanje manijaka. Naprotiv, mudar i trezven stav, sređenost misli opreznog svedoka koj i se nije opio, uveseljava vas i zabavlja kao neka posebna vrsta lu­ dila. Uloge su promenjene. Krajnje ste ironični prema nje­ govoj hladnokrvnosti. Nije l i tajanstveno smešan položaj čoveka koj i uživa u nečem što je drugom čoveku, koj i nije tl nj egovoj koži, neshvatlj ivo? Luđak sažaljeva pametnog i zato, na vidiku njegovog intelekta, počinje da se rađa misao o nj egovoj nadmoćnosti. Uskoro će ta misao porasti, dobiće silne razmere i rasprsnuće se kao meteor. Bio sam svedok jednog prizora te vrste u kome se u tom smislu otišlo veoma caleko, i čija grotesknost je bila razumlj iva samo onima koji su poznavali, bar na osnovu

•

•

• •

1 69

'I 1 70

Zakotrljaj kamen

posmatranja drugih, dejstvo materije i ogromnu razliku u dijapazonu koju ona stvara između dve, pod pretpostavkom iste vrste inteligencije. Jedan slavni muzičar koji nije znao kakva su svojstva hašiša i možda nikada o nj ima ništa nije ni čuo, upao je u neko društvo u kome je više osoba uživalo tu drogu. Oni su pokušali da mu opišu kako je čudesno nj eno dejstvo. S lušajući te neobične priče, ljubazno, pre­ dusretljivo se smeškao kao čovek kojem odgovara da se nekoliko trenutaka pravi važan. Tim duhovima koji su pod uticajem otrova postali proniclj ivi, nije promaklo da ih došljak prezire, pa su počeli da ga ismevaju kako bi ga uvredili. Te eksplozije veselosti, te igre reči, ta izobličena lica, cela ta bolesna atmosfera ga je razdraživala i naterala da izjavi, možda ranije no što je nameravao, da je ta sprd­ nja s umetnikom, lo karikiranje, nešlo zaista ružno i da ono, uostalom, sigurno veoma zamara one koji su se toga poduhvatili. Nešto luckasto i smešljivo ozari kao munja sve duhove. Dvostruko su se razvese l i l i . " Ta sprdnja možda " " prija vama , reče on, "ali meni ne . "Dovoljno je da nama " prija , sebično odgovori jedan bolesnik. Ne znajući ima li posla sa pravim luđacima i l i sa ljudima koji se prave ludi, muzičar je zaključio da će najbolje biti da se povu­ če. Ali, neko zaključa vrata i sakri ključ. Neki drugi čovek pade pred njim ničice, zamoli ga u ime celog društva za oproštaj i izjavi drsko, ali suznih očiju, da uprkos nje­ govoj duhovnoj inferiornosti koja možda pomalo izaziva sažaljenje, prema njemu svi osećaju duboko prijateljstvo. Muzičar tada popusti, ostade, čak pristade da posle usrd­ nih molbi, nešto odsvira. No, zvuci viol ine koj i su se širili po sobi kao nekakva nova zaraza, zanosili su (reč nije dovoljno jaka) čas jednog, čas drugog bolesnika. Začuli su se duboki uzdasi, promukli jecaj i , suze su u potocima tiho potekle niz obraze. Muzičar se uplaši i prestade da svira, pa prišavši onome na kome su znaci blaženstva

Opasna biljka - Poema o hašišu

171

bili najuočlji vij i , upita ga da l i mnogo pati i kako bi mu se moglo pomoći. Jedan od prisutnih, čovek praktičan, predloži mu da popije limunadu, ili uzme nešto kiselo. Ali bolesnik, zenica mutnih od zanosa, obojicu pogleda sa neiz­ recivim prezirom. Hteti izlečiti čoveka koj i je zanemoćao od obilja života, zanemoćao od blaženstva! Kako vidimo iz ove anegdote, uviđavnost igra prilično veliku ulogu u osećanjima kojaje izazvao hašiš, uviđavnost praćena opuštenošću, lenošću, ćutanjem, uviđavnost koja je posledica razneženosti, mekuštva i labavijenja živčanog sistema. U prilog ovoj primedbi, jedna osoba mi je pričala o pusto lovini koj u j e doživela u tom stanju opojnosti i kako je živo zadržala u sećanju te utiske, potpuno sam shvatio u kakvu smešnu, nepopravljivu zabunu ga je bacila ta razl ika dijapazona i stepena o kojoj sam maločas govorio. Ne se­ ćam se da li je čovek o kome je reč, prvi ili drugi put uživao drogu; je li uzeo preveliku dozu ili je hašiš, bez ikakvog drugog očiglednog razloga (što se često dešava) delovao mnogo jače nego obično. Pričao mi je da se u tom svom naslađivanju, u tom vrhunskom zadovoljstvu što oseća daje pun života i pun duha, odjednom nečeg prestravio. Najpre ponesen lepotom svojih osećanja, odjednom se nj ih uplašio. Upitao se šta bi bilo od nj egovog uma i od nj egovih orga­ na, kad bi to stanje, koje je smatrao neprirodnim, uzimalo sve više maha, kad bi se strune nj egovog živčanog aparata sve više zatezale. Sagledan duhovnim okom bolesnika koj e poseduje sposobnost uveličavanja, taj strahje neosporno bio " neopisiva patnja. "Bio sam , rekao je on, "sličan konju koji je, gonjen nevidljivom silom, jezdio prema ponoru i mada je hteo da stane, nije mogao. Zaista, bio je to strahovit galop i moja misao, rob okolnosti, sredine, slučaja i svega onoga što se može podvesti pod reč kob, kretala se čisto i apsolut­ no nejedinstvenim pravcem. Prekasno je! Ponavljao sam to u sebi neprestano i očajno. Kada se ugasilo to osećanje koje

1 72

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Poema o hašišu

mi se činilo da je beskonačno trajalo, a koje je trajalo možda samo nekoliko minuta, kad sam poverovao da najzad mogu uroniti u lepotu, tako dragu istočnjacima, koj a sledi iza te faze velike uskovitlanosti, snađe me nova nesreća. Sveg me prože novi nemir, veoma trivij alan, veoma detinjast nemir. Odjednom se setih da sam pozvan na jednu večeru, na večernje poselo kakvo priliči ljudima na položaju. Una� pred sam video sebe u krugu lj udi, razumnih i obzlrnlh, kOJ I savršeno vladaju sobom, tako da ću biti prinuđen, da pod svetlošću mnogobrojnih svetiljki, kao zmija noge, krijem svoje duševno stanje. Duboko sam bio uveren da će mi to poći za rukom, ali istovremeno sam se osećao gotovo izgub­ lj en, jer sam pomišljao kako ću silno morati da se zbog toga naprežem. Ne znam kojom slučajnošću, reči iz jevanđ;nja: ,Teško onome ko izaziva sablazan ! ' iskrsle su ml u secanjU . i želeći da ih zaboravim, nastojeći da ih zaboravim, neprestano sam ih u sebi ponavljao. Moja nesreća (jer to je bila prava nesreća) poprimilaje tada ogromne razmere. Odlučio sam, iako sam bio slab, da postupim energično i da se posa­ vetujem sa nekim apotekarom, pošto nisam znao prolIvot­ rov, a želeo sam da oslobođenog i nesputanog duha krenem u svet u koj i me je zvala moja dužnost. Ali, na vratima apo­ teke, nešto mi odjednom pade na pamet, tako da sam zastao nekoliko trenutaka i počeo da razmišljam. U prolazu sam se pogledao u izlogu i zapanj io se kad sam video svoje lice. To bledilo te opuštene usne, te upale oči ! Uplašiću tog valjanog čoveka, pomislio sam u sebi, i to zbog kakve tricanj e I. Dodajte tome da nisam želeo da ispadnem smešan, da sam se bojao da u apoteci ne bude sveta. No, ta moja iznenadna uviđavnost prema nepoznatom apotekaru, nadvladala je sva ostala osećanja. Zamišljao sam da je taj čovek isto tako os­ etljiv kao što sam bio ja u tom mračnom trenutku i pošto sam uobrazio da nj egovo uho i njegova duša, kao I mOj e uho i moj a duša, mogu da zatrepere na svaki šum, odlučio ,

•

j

v

• •

1 73

sam da uđem u njegovu apoteku na prstima. N e bih smeo, rekao sam u sebi, da se pokažem previše obazriv kod jed­ nog čoveka u kome treba da pobudim milosrđe. Zatim sam obećao sebi da ću spustiti glas kao što sam utišao bat koraka. Poznato je kakav glas imaj u uživaoci hašiša: debeo, dubok, grlen glas koj i mnogo podseća na glas ovejanih pušača opi­ juma. Sve je ispalo drukčije no što sam zamislio. Odlučivši da ohrabrim apotekara, ja sam ga uplašio. On za tu bolest uopšte nije znao, nikad za nju čuo nije. Međutim, gledao me je radoznalo, a u toj radoznalosti bilo je mnogo podoz­ renja. Šta je mislio? Da sam luđak, zločinac, ili prosjak? N i jedno ni drugo, bez sumnje, ali sve te besmislene misli prošle su mi kroz glavu. Morao sam nadugačko i naširoko da mu obj ašnjavam (strašno zamorno!) šta je to pekmez od konoplje i čemu služi, neprestano ponavljajući da to nije ništa opasno, da on nema razloga da se za sebe plaši i da samo tražim neko sredstvo za umirenje ili reagens, uporno i često ponavljajući da mi je iskreno žao što ga uznemira­ vam. Najzad - shvatite koliko su me te reči ponizile - on me jednostavno zamoli da se povučem. To mi je bilo hvala za moju preteranu uviđavnost i dobrotu. Pođoh na večeru, nikog nisam sablaznio. Niko nije ni primetio da sam uložio natčovečanski napor da ne bih bio izvan ostalog sveta. Ali nikad neću zaboraviti koliko sam se namučio zbog jedne više nego pesničke opojnosti, ometene dekorom i osujećene " osećanjem dužnosti' M a koliko je saosećanje prema svakom bolu kome je ishodište mašta, sastavni deo moje prirode, ne mogu se uzdržati da se ovoj priči ne nasmejem. Covek koji mi je to ispričao, nije se popravio. I dalje je u zlosrećnom uvarku tražio uzbuđenje koje je trebalo da nađe u sebi. No, kako je to obazriv čovek, od reda, svetski čovek, smanj io je doze i zato je drogu mogao uzimati češće. Tek kasnije će se naći u prilici da proceni plodove svoje higijene. -

1 74

1 75

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - Poema o hašišu

Vraćam se pravilnom toku razvoj a opojnosti. Posle te detinjaste faze razdraganosti, dolazi do trenutnog smirenja. Ali, osećanje svežine u rukama i nogama (koje se kod nekih osoba, može čak pretvoriti u silnu hladnoću) i silna malak­ salost svih udova, najavljuju da su na pomolu novi događaji. Ruke su klonule, a glava, celo biće, utrnu li su i zbunj ujuće otupeli. Oči postaju krupnije, kao da se u neumitnom za­ nosu šire na sve strane. Lice obliva bledilo. Usne se suža­ vaju i uvlače u usnu duplju. Ubrzano dišete, kao čovek koj i teži da ostvari velike planove, koga muče krupne zamisli ili koj i hvata vazduh da bi dobio zalet. Grlo se, tako reći, steže. Nepce se osušilo od žeđi koju bi bilo pravo uživanje ugasiti, kad slatko lenstvovanje ne bi od toga bilo prijat­ nije, i ne bi nas sprečavalo da se pomerimo s mesta. Mukli i duboki uzdasi izvijaju se iz grudi, kao da staro telo ne može da podnese želje i žustrinu nove duše. Povremeno se stresete i nesvesno se trgnete. To je slično trzaj ima koji, na kraju radnog dana ili u olujnoj noći, prethode konačnom smirenju u snu. Pre no što krenem dalje, želeo bih da vam povodom onog osećanja svežine o kome je maločas bilo reči, i spričam još jednu anegdotu. Ona će pokazati kako droga u svakom po­ jedincu, može razl ičito da deluje, čak u isključivo fizičkom smislu. Ovoga puta, obraća nam se jedan čovek od pera i u nekoliko odlomaka nj egove ispovesti, moći ćemo, verujem, da pronađemo izvesne znake njegovog knj iževnog tempera­ menta. " "Uzeo sam , rekao m i je taj čovek, "umerenu dozu mas­ nog ekstrakta i sve je bilo u najboljem redu. Kriza bolesne veselosti bila je kratkotrajna i skolio me je nekakav umor, sav sam bio utrnuo, što je gotovo podsećalo na sreću. Na­ dao sam se, dakle, da ću provesti mirno i bezbrižno veče. Na nesreću, slučaj je hteo da sam jednu osobu morao da otpratim u pozorište. Odvažno sam prihvatio svoju ulogu,

rešen da savladam neodoljivu želju za lenstvovanjem i nepokretnošću. Sva vozila u mojoj četvrti bila su zauze­ ta, morao sam se pomiriti sa saznanjem da ću dobar deo puta prepešačiti, da ću se probijati kroz gomilu, okružen zaglušnim tandrkanjem kola, glupim razgovorima prolazni­ ka, celim jednim okeanom prostaštva. Već su vrhovi prstiju počeli pomalo da mi se hlade, uskoro su se sasvim sledili, kao da sam obe ruke umočio u kantu mrzle vode. No, to mi nije pričinjavalo bol. To gotovo žestoko osećanje, čak me je prožimalo kao žudnj a. Međutim, činilo mi se da se, što duže traje taj moj beskonačni put, sve više ledim. Dva­ tri puta sam upitao osobu koju sam pratio je l i zaista tako hladno. Odgovor je glasio da je naprotiv veoma prijatno, gotovo toplo. Najzad, u gledalištu, zatvoren u loži sličnoj kutij i, koj a mi je bila dodeljena, sa tri-četiri sata odmora koje sam imao pred sobom, učinilo mi se da sam stigao u obećanu zemlju. Osećanja koja sam potiskivao idući ulicom, skupivši ono malo snage kojom sam mogao da raspolažem, odjednom su navrla i ja sam se slobodno prepustio jednom nemom ludilu. Bilo mi je sve hladnije, a ipak, video sam da su ljudi lako odeveni, ili da čak umorno brišu znoj sa čela. Radosno sam pomislio kako sam ja povlašćen čovek kome je jedinom data prednost da mu leti u pozorištu bude sveže. Bilo mi je sve hladnije tako da je to već postalo zabrinjavaj uće, ali ja sam sav bio obuzet željom za saznan­ jem do kog stepena temperatura može da se spusti. Najzad, spustila se do te tačke, da mi se hladnoća uvukla u svaku poru; celo telo mi se sledilo, tako da su mi se gotovo sve misli zamrzle. Bio sam santa leda koja misli. Zamišljao sam sebe kao kip isečen iz ledenog bloka i ta luda halucinacija, ispunila me je gordošću; podsticala je u meni neko osećanje moralne dobrobiti koj e ne bih umeo da vam opišem. Bio sam još zadovoljniji što sam sasvim sigurno znao da niko od prisutnih i ne sluti kakav sam ja, u suštini, i kakvu pred-

•

•

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Poema o hašišu

nost imam nad nj ima. A onda, bio sam srećan što moj drug i ne sanja, ni jednog trenutka ne može n i da posumnja, kakva me sve čudna osećanja obuzimaju! Nagrađen sam za napor savlađivanj a i prikrivanja i moje izuzetno zadovoljstvo os­ talo je velika tajna. Uostalom, čim sam kročio u ložu, na oči mije pao mrak što je, verovatno, bilo u nekoj vezi sa mojom zimogrožljivošću. Najverovatnije je da su se ta dva utiska uzajamno podsti­ cala. Poznato vam je da se pod uticajem hašiša uvek javl­ jaju vizije okupane veličanstvenom svetlošću, velelepnim sjajem, pravim vodopadima rastopljenog zlata. Toj drogi odgovara svaka svetlost, svetlost koja teče u širokom vodo­ padu i svetlost koja se kao srebrni prah hvata na vrhovima i na neravninama, svetlost svećnjaka u salonima, voštanica za vreme Marijinih majskih pobožnosti, buj ica rumenila pri sunčevom smiraju. Izgledalo je da onaj bedni luster u pozorištu rasipa svetlost koja je suviše slabašna da bi uga­ sila tu neutoljivu žudnju za blistavošću. Učinilo mi se, kako sam vam već rekao, da ulazim u podzemni svet tmine koja se, uostalom, postepeno zgušnjavala, dok sam ja sanjao polarnu noć i večnu zimu. Sto se tiče pozornice (to je bilo nekakvo humorističko pozorište), samo je ona bila os­ vetljena, beskrajno mala i smeštena daleko, veoma daleko, kao na kraj u ogromnog stereoskopa. Neću vam reći da sam i sami znate da m i je to bilo nemoguće. slušao glumce Povremeno bih neki odlomak rečenice letimično zabeležio u pamćenju i ono se, slično veštoj igračici, njome poslužilo kao odskočnom daskom, da bi se vinulo u veoma daleke sanjarije. Moglo bi se pretpostaviti da drama, koj a se ova­ ko sluša, nema logične veze, da je nesuvisla. Nemojte se zavaravati. Ja sam otkrio veoma utančani smisao u drami stvorenoj pomoću moje rasejanosti. Ništa mi u njoj nije smetalo i pomalo sam bio nalik na onog pesnika koj i je, videvši prvi put predstavu Ester smatrao sasvim prirodnim

da Aman kralj ici izjavi ljubav. To je bilo, već pogađate, u trenutku kad Aman padne ničice pred Esterom, moleći je da mu oprosti zločine koje je počinio. Kad bi se sve drame slušale na taj način, mnogo bi dobile, pa čak i one Rasi­ nove. Glumci su mi se činili veoma mali i tačno i brižljivo ocrtani kao likovi Mesonijea. Video sam jasno, ne samo najmanj e pojedinosti nj ihove odeće, kao na primer, nacrt tkanine, šavove, dugmad itd., već i crtu koja je odvajala masku od lica, belo, plavo i crveno i sva sredstva koj ima su pravljene bore na licu. A ti Lil iputanci su se kupali u nekakvoj hladnoj i čarobnoj svetlosti, slično odsjaju koje veoma čisto staklo dodaje uljanoj slici. Kad sam najzad uspeo da iziđem iz te grobnice ledene tmine i kada se fantazmagorija mog unutrašnjeg bića raspršila, bio sam prepušten sebi; osećao sam se umorniji nego da sam ceo dan rintao." I zaista, u toj fazi opijenosti, sva čula zahvata neko tanano osećanje, dolazi do vrhunske prenapregnutosti. Č ula mirisa, vida, sluha, pipanja, podjednako učestvuju u tom razvoju nabolje. Oči vide beskonačnost. Uho hvata zvuke, gotovo nečujne u opštem žagoru. Tada počinju da se javljaju halu­ cinacije. Predmeti iz stvarnosti polako, postepeno, popri­ maju posebna obličja. Oni se izobli čavaju i preobličavaju. Zatim dolazi do nesuglasica, zabune, preturanja misli. Zvu­ ci se ogrću bojama, a boje su prožete zvucima. Kazaćete da je to sasvim prirodno i svaki poetski nastrojen mozak, kad je zdrav i kada je u nonnalnom stanju, lako poima takva poređenja. No, ja sam već obavestio čitaoca da zaista nema ničeg natprirodnog u opijenosti hašišem. Samo poređenja o koj ima je reč, postaju tada neobično živa, ona prodiru u duh, ona ga osvajaju, ona ga ugnjetavaju svojom samov­ Iasnom prirodom. Note postaju brojevi, a ako imate malo dara za matematiku, melodija, zvučni sklad koj i smo čuli, zadržavajući svoje sladostrasno i čulno obeležje, pretvara-

1 76

•

1 77

1 78

•

Opasna biljka - Poema o hašišu

Zakotrlja) kamen

đaju ra i ev oj br j jo ko u iju ac er op u ičk et itm ar u ok u šir ju se I ko la o tn va ro ve ne ite at pr e nj ja sta na i ze fa broj ev e i čije okretno, upravo kao izvođač. nost, Katkad se dešava da lič no st iščezne i da se objektiv ­ ra a m Va u a, m ici sn pe im en oj str na ki tič eis nt pa svojstvena J­ ol sp iz e et m ed pr ći aju atr sm po , da o, dn iro pr ne ko zvije ta u nJ Ih se ro ko us i ite j sto po i m sa da e at vlj ra bo za a, et sv njeg a vIJ po Je kO tu ve dr m no lad sk na a vlj ta us za se utopite. Po gl ed a tk sn pe gu oz m u bi što o on ka ta nu tre o lik ko ne vetar. Kroz će m še va u , va sta ed pr va ja po a dn iro pr im sv sa o bi lo sam Va še ti isa ip pr tu ve dr m to re jp na te će Vi t. os arn stv ti posta grana, ih ov eg nj je en ilj cv , gu tu šu Va ili ju dn žu šu Va ti, as str o­ ist po se te će ro ko us i s Va o de ć� sta po , je an nj ih ov o povij ­ be ne ni bi du u i let a j ko ica pt ko ta o Ist . m to ve dr tim vetiti sa ­ uz se da lju že u rtn sm be a vlj sta ed pr re jp na skog pl av et ni la, ste i V , m to po ah m od li A i. ar stv ih sk alj m ze ad dignemo izn pre­ m Va će u j žn Pa e. šit pu i te di se da m ja išl m Za . ica ta pt o o isa M . le lu iz žu di se ji ko i lac ob sti iča av pl dugo pr iv lač iti m Va iće up ok za , om čn ve , om pn to as uz , om or sp , isparavanju tm en tv ps so im oj sv i čit lju ik pr ro ko us o isa m tu te će Vi duh i e, rk va e en tv ns di je d sle U u. at ar ap ll c.: On iSa m m isl im a, svom a, um az or sp ne og aln tu lek te in ili i isl m ja en oš en neke vrste pr (u li lu oj oj sv te će isa ip pr i e at av ar isp i m sa i ko ka osetićete dnu ču n) va du o ka ni je bi na i i en ur uć šć o am eć os se j kojo sposobnost da ona puši Vas . n da je o m sa je o ja tra te aš m d ra ni ač on sk be Srećom, taj r­ po na im lik ve sa u, ah ed pr m no es sv om dn je u tren, jer ste u­ str a ug dr li A t. sa ni zid na e at ed gl po da li pe us k ipa om , ­ re ok k ta nu tre n da je š jo s Va će a On . se ne ja m isl i Vas po a ug dr će bi k, ta nu tre i ug dr taj i gu tlo vr om živ tati u svom o un tp po i isl m i ja an eć os a in sil i o štv no m su r Je l. večnos dnom poremet ili razmere vremena i bi ća . Izgleda da u je ste nt da on r Za a. ot živ h ki ds lju o lik ko ne te va lja iv satu pr ož a ne , živ o bi bi ji ko u an m ro m no tič as nt fa om kv ka ne i sli čn

1 79

napisan? Ne postoji više granica razlikovanja između or­ gana i uživanja, a upravo to je izvor osude te opasne vežbe u kojoj nestaje sloboda. Kad kažem halucinacije, ne treba to shvatiti strogo bukvalno. Cista halucinacija, kakvu lekari često imaju prilike da izučavaju, razlikuje se za jednu veoma značajnu ni­ jansu od halucinacija, bolje rečeno od zastranj ivanja čula u onom stanju svesti koje uslovljava hašiš. U prvom slučaju, halucinacija se javlja iznenada, savršena je i kobna. Osim toga, ona ne nalazi opravdanje, n i povod u svetu spoljnih predmeta. Bolesnik vidi jedan oblik i kad ga nema, čuje zvuke kad vlada tišina. U drugom slučaju, halucinacija se javlja postepeno, gotovo svesno i ne pretvara se u savršenu predstavu; nju pothranjuj e samo rad mašte. Najzad, za takvu halucinaciju postoji povod. Zvuk će govoriti, jasno će se razumeti šta kaže, ali zvuk je nešto što postoji u stvarnosti. Opijeno oko čoveka koj i je pod uticajem hašiša, videće čudne oblike. Ali, pre no što su postali neobični i čudovišni, ti oblici su bili jednostavni i prirodni. Stoga, zaista izražajna živost halucinacija nipošto ne briše onu razliku koju pred­ met donosi sa sobom iz faze svoga postanja. Ona prva vrsta vuče koren iz određene sredine i iz sadašnjeg vremena; ova druga, nema korena. Da bi se bolje shvatilo ovo previranje mašte, ovo sazre­ vanje sna i rađanj e poezije na koj e je osuđen mozak zatro­ van hašišem, ispričaću još jednu anegdotu. Ovoga puta priču ne raspreda ni dokoni mladić, a ni čovek od pera. Obraća nam se žena, prilično zrela žena, radoznala, podložna uzbu­ đenjima i koja, ne mogavši odoleti i skušenju da okusi otrov, drugoj ženi opisuje svoje najzanimljivije viđenje. Nj enu priču prenosimo od reči do :eči: "Ma koliko neobična i sveža bila osećanja koja sam crp­ la iz svoje pomame koj a je trajala dvanaest sati (Dvanaest ili dvadeset? To zaista ne bih znala reći), nikad više se neću -

1 80

Opasna biljka - Poema o hašišu

Zakotrljaj kamen

sle po or um ut, gn pre na e viš su je h Du . nje sta to u sti ve do toga pr ev eli k. Ist ini za vo lju , moram reći da u toj detinja­ la sti pu po sam d jza Na g. ko ač čin zlo g če ne a im i j ari igr stoj radozna los ti. A onda, to je bil o grupno ludovanje, kod sta­ rih prijatelja, tako da nis am smatrala tako strašnim što ću m va ra mo ga sve e Pr a. stv jan sto do � og sv od lo ma iti izgub reć i da je taj prokleti ha šiš zaista podmukla droga. Co ve k povremeno po mi sli da se otreznio , os lob od io more, ali to je samo varlj ivo zatišj e. Postoje trenuci odmora, ali po sle h đo na e, eč uv i sat set de o ok o, tak I a. ov izn e čn po e sv nj ih se sam da sam ila isl M . nja sta h tni nu tre tih od m no jed u se os lob od ila tog ob ilja života u kome sam, ist ini za vo lju , už iva la, ali koje je ipa k bil o prožeto ne mi ro m i zebnjo m. su­ po sam da o ka m, tvo ljs vo do za sa am čer ve da sam la Se stala od duga puta. Jer do tada, iz oprezno sti , uzdržavala sam se od jel a. Al i, čak pre no što sam ustala od sto la, uhvaeo e po vo no po Je ov otr I , ša mI a čk ma o ka , ilo lud je me o til da se igra mojim jad nim mozgom. Iako se moja ku ća na la­ zil a nedaleko od zamka na ših prijatelja, a kočije su mi bil e na raspolaganju, tol iko me je bio obrvao san, osećala sam tako sil nu potrebu da se prepustim tom neodoljivom lud ilu , da sa m sa zadovoljstvom prihvati la ponudu domaćina da da je m va ato zn po k i ma za taj ate zn Vi . im oć en pr h nji kod o an ter do , no đe ure pre , ici sn vla e živ me ko u ilo kr o on lo ce je i osveženo na savremeni na čin , ali da je nenastanje no kr ilo os tal o onakvo kakvo je bil o, to jes t, u starom sti lu i sa starim ukras im a. B i odlučeno da se za mene namesti spavaća soba v ka ka ne u, sob nju ma naj na de pa or izb a i mk za lu de tom u oveštao i trošan budoar u ko me je ipak još uvek bil o iz­ vesne draži. Moram da vam ga kako-tako opišem da biste stekli utisak kakvo je bil o to moje neobično v iđenje koj e je mn om e tiranski ov lad alo , viđenj e koje je zaokupljalo moju svest ce lu jednu bogovetnu no ć, tako da nis am im ala vreme­ na n i da primetim kako od mi ču sat i. .

.

'

v

181

Taj budoar je veoma mali, veoma uzak. U visini venca, tavani ea počinje da se zaokružuje u obliku svoda. P o zido­ vima vise uska i dugačka ogledala odvojena panoima na kojima su naslikani predeli u lakom, dekorativnom stilu. U visini venca, na sva četiri zida, prikazani su razni alegorični likovi, jedni kako se odmaraju, drugi kako trče i l i skaču. Iznad njih, nekoliko divnih ptica i cveće. Iza tih likova, diže se rešetkasta ograda, sl ikana tako, da izdaleka izgleda kao prava i naravno, ona sledi krivinu tavanice. Tavanica je pozlaćena. Sav međuprostor između rešetaka i figura prekriven je, dakle, zlatom, a u središtu zlatna površina je ispresecana samo geometrijskim prepletom tobožnj e ograde. Kako vidite, to pomalo podseća na prefinjenu kr­ letku, na veoma lepi kavez za veoma veliku pticu. Moram reći da je noć bila divna, veoma prozračna, mesec veoma sjajan, tako da se čak, kad sam ugasila sveću, sav taj ukras i dalje video, neosvetljen pogledom moga duha, kako biste to mogli da pretpostavite, već tom lepom noći čij i se odsj aj prelivao po svoj pozlati, ogledalima i bojama. Najpre sam bila veoma začuđena, videvši kako se preda mnom, pored mene, na sve strane pružaj u velika prostran­ stva. B i le su tu bistre reke i zeleni prede li su se ogledali u mirnim vodama. Pogodi l i ste da je to bio odraz slika sa panoa u ogledalima. Kad sam digla pogled, videla sam sunce na zalasku, sl ično rastopljenom metalu koj i se hladi. Bilo je to zlato sa tavanice, ali rešetkasta ograda ostavljala je na mene takav utisak da mi se činilo da se nalazim u nekakvom kavezu ili u kući koja je sa svih strana otvorena prema prostranstvu i da sam ja od svih tih čuda odvojena samo rešetkastom ogradom svoga divnog zatvora. Smejala sam se najpre svojoj obmani, ali što sam više gledala, čarolija je bivala sve jača, postajalaje sve životnija, prozračnija, sve više je dobijala obrise jedne nametljive stvarnosti. Otada je utisak o zatočenosti ovladaQ mojim duhom, ne umanjivši

1 82

Opasna biljka - Poema o hašišu

Zakotrljaj kamen

mnogo, moram reć i, raznovrsna uživanja koj a mi je pružao prizor što se prostirao oko i iznad mene. Cin i lo m i se da sam zatvorena na duže vreme, možda na hiljadu godina, u tom raskošnom kavezu, sred tih vi lins kih predela, između tih čudesnih vid ika . Sanjar ila sam o Lepotid u Sumi zaspa/oj, o pokori koj u moram da izdržim, o budućem isku­ pljenju. Iznad glave su m i pro leta le sjaj ne, tropske ptic e i pošto je moje uho uhvatilo zveket praporaca na kol ajn i ko­ nja koj i su kas ali negde u daljin i na glavnom drumu, uti sci koj e su pri ma la oba čul a, vid i uho, sto pili su se u jedan je­ din i, p a sam pticama pri pis iva la tu tajanstvenu pes mu bakra i mis lila sam da se ona izvija iz njihovog metalnog grla. Oč igle dno su razgovarale o me ni, likujuć i nad moj im rop­ stvom. Izg led alo je da se akrobati-majm uni , spadala-satiri, rugaju zatoče nic i koj aje tu ležala, osuđena na nepokretnost. Ali , sva mit olo ška božanstva su me gled.ala, smešeći se ljup­ ko, kao da su htela da me obodre i podignu mi duh kako bih strpljiv o pod nos ila čin i koj e su na mene bačene i sve ženice su kli zile u uglu kapaka, kao da su hte le da se upiju u moj pog led . Na osnovu toga sam zaključ ila da bih se ipak, ako mi je ova vremenska kazna morala bit i izrečena za stare gre­ he, za nek i nesvesni prestup, mogla ponadati u jednu viš u dobrotu koj a bi mi, osuđuj ući me na smotrenost, pon udi la ozbiljnija zadovoljstva od igre lutkom koj a je ispunjavala srećom naše mla de dane. Kako vid ite, razmatranje o moral­ nim pro ble mim a takođe je sačinjavalo deo moga sna, ali moram priznati da su zadovoljstvo u posmatranju tih obl ika i tih blistavih boj a, kao i uverenje da sam središte jed ne dra­ me fantastičnog, često potpuno zaokupljal i sve moje mis li. To stanje je traj alo dugo, veo ma dugo ... Hoće l i potrajati do svitanj a? Ne znam. Odj edn om sam ugledala jutarnje sunce koj e je ušl o u moju sobu. Veoma sam se začudila i uprkos svi m naporima svesti, nis am mo gla da se setim jesam li spavala ili sam strpljiv o pod nos ila jednu prijatnu nesanicu. •

•

1 83

Maločas, bila je noć, a sad, eto dana! A ipak, živela sam dugo, o, veoma dugo . . . Pošto sam izgubila osećanje vre­ mena, bolje rečeno merilo vremena, koliko je trajala cela ta noć mogla sam oceniti samo po mnoštvu misli koje su mi se roj i le u glavi. Ma koliko m i se, sa te tačke gledišta, mogla učiniti duga, ipak mi je izgledalo da je trajala samo neko­ liko trenutaka, ili da čak nije zauzela mesto u večnosti. Ne moram ni da Vam govorim koliko sam bila iscrpljena . . . bila sam prosto na izmaku snage. Kažu da to što sam ja doživela, podseća na zanos pesnika i stvaralaca, iako sam uvek mislila da su lj udi čiji je zanat da nas uzbuđuju, po prirodi neosporno veoma staložen i . No, ako poetski zanos podseća na bunilo u koje me je bacila jedna kašičica pek­ meza, mislim da zadovoljstvo čitalaca pesnika staje mnogo skuplje, i bilo mi je prilično prijatno, osetila sam prozaično zadovoljstvo što sam naslutila da sam najzad kod kuće, inte­ lektualno kod kuće, u svojoj intelektualnoj postojbini, to Jest, u stvarnom ZIVOtU. Eto jedne očigledno razložne žene. No, poslužićemo se njenom pričom samo da bismo iz nje izvukli nekoliko ko­ risnih napomena koje će upotpuniti ovaj veoma sažet opis osnovnih uzbuđenja koje izaziva uživanj e hašiša. Ona je govorila o večeri, kao o jednom zadovoljstvu koje je došlo u pravi čas, u trenutku kada joj je trenutno zatišje, koje je izgledalo konačno, pružilo mogućnost vraćanja u stvarni život. Zaista, kao što sam rekao, postoje izvesni prekidi i varljiva zatišja i pod uticajem hašiša, često se strašno ogladni, a gotovo uvek veoma ožedni. Međutim, ručak ili večera, umesto da donesu konačno smirenje, pono­ vo prouzrokuju još jači napad, dovode do vrtoglave krize na koju se žali ta gospođa, krize koja je propraćena nizom očaravajućih viđenja, blago obojenih izvesnom bojazni, viđenja kojima se ona trezveno i dobrovoljno predala. Stra­ hovita glad i žeđ o kojima je reč, ne mogu se zajaziti bez .

v ·

"

Zakotrljaj kamen

Opasna biljka - Poema o hašišu

izvesnog napora. Jer, čovek se oseća toliko uzdignut iznad materij alnih stvari, ili je tako ošamućen drogom da mu je potrebno dugo da se sprema, ako želi da pomeri bocu ili viljušku. Konačna kriza, koja je posledica probave, zaista je veo­ ma jaka. Protiv nj e je nemoguće boriti se. To stanje bi bilo neizdržlj ivo kad bi predugo trajalo i kad ga uskoro ne bi za­ menila druga faza opojnosti koj a se, u maločas pomenutom slučaju, iskazala u sjajnim viđenjima pomalo zastrašujućim i l i istovremeno utešnim. To novo stanje istočnjaci nazivaju kiel Ono više nije puno uskovitlanih i uzburkanih osećanja, već je prožeto smirenom lepotom, to je stanj e nepomičnosti, odricanja i preobraženja. Odavno više niste svoj gospodar, ali sada se zbog toga ne žalostite. Bol i osećanje vremena su iščezli ili, ako katkad ipak izbiju na površinu svesti, oni su promenjeni pod uticajem uzbuđenj a koje preovlađuje, i tada se nalaze u takvom odnosu prema svom uobičajenom vidu i obliku, kao poetska seta prema stvarnom bolu. No, naročito treba istaći da je u priči ove gospođe (zato sam je i naveo) halucinacija patvorena i nalazi razloge postojanja u spoljnoj velelepnosti. Duh je samo ogledalo u kome se odražava preterano izobličena slika sredine i ono­ ga što je okružuje. Osim toga, vidimo da se umešalo ono što bih najradije nazvao moralna halucinacija: subjekt veruje da nešto ispašta, ali ženska narav, nesklona raščlanjivanju problema, omela je sUbjekt da zapazi osobeno ortimističko obeležje pomenute halucinacije. Blagonakloni pogled olimpijskih božanstava, poetizovan je i lakiran prevashodno hašišinskim lakom. Neću reći da je ova gospođa mimoišla grizu savesti. Ali njene misli, načas obojene setom i kajan­ jem, ubrzo j e ozarila nada. Imaćemo još prilike za provera­ vanje ove primedbe. Ona je govorila o umoru koji se oseti sutra. Zaista, to je težak umor, ali on se ne oseti odmah i kad ste prinuđeni da

ga primeti te , uvek se začudite. Jer, najpre, kad ste zaključili da se novi dan rodio na vidiku života, osetite zadovoljstvo i začudite se. Mislite da uživate u čudesnoj, divnoj lakoći duha. Ali čim ste ustali, nekakav zaostatak opojnosti počne da Vas prati i vuče natrag, sličan bukagijama iz Vašeg ne­ davnog ropstva. Noge su Vam se oduzele i hod Vam je ne­ siguran pa se pribojavate da se svakog časa ne razbijete kao kakav lomlj iv predmet. Težak umor (neki ljudi tvrde da u nj emu ima izvesne draži) ovladao je Vašim duhom i širi se prema Vašim prirodnim sposobnostima kao magla po predelu. I eto, još nekoliko sati ste nesposobni za bilo koji posao, za bilo koj u delatnost, nemate snage. To je kazna za nemilosrdno rasipanje snaga Vašeg nervnog sistema. Vašu ličnost ste šakom i kapom rasipali u vetar koji ju je razve­ jao na sve četiri strane zemlje i neba i sada, o, kako Vam je samo teško da je prikupite i saberete!

1 84

1 85

1 86

Zakotrlja} kamen IV "

COVEK BOG

,

'

I

Vreme j e da odvratimo pogled od svih tih cirkusarija i velikih marioneta koje su nastale u dimu usijanih detinjas­ tih glava. Zar nam ne predstoj i razgovor o ozbiljnijim pi­ tanjima: o preobl ičavanju ljudskih osećanja, jednom reči o moralu hašiša? Dosada sam ispisivao samo sažetu monografiju opo­ jnosti: ograničio sam se na izvlačenje osnovnih crta, na naglašavanje prvenstveno materijalnih događaja. Ali za čoveka od duha, mislim da j e važnije da upozna dej stvo otrova na duhovni život pojedinca, to jest, da vidi kako ras­ tu, izobličavaju se, dobijaju prenaglašene razmere opažaj i koj i onda, u jednoj izuzetnoj atmosferi, postaju slični pojavi refrakcij e . Covek čiji je organizam, posle dugotrajnog uživanja opijuma i l i hašiša, iscrpljen usled navike na te droge, ipak smogao neophodnu snagu da se od nj ih odvikne, podseća me na odbeglog zatvorenika. Više mu se divim nego opreznom čoveku koji nikad nije pogrešio, uvek nastojeći da odoli iskušenju. Kad su u p itanju pušači opijuma, Englezi se često služe izrazima koji se samo neiskusnim ljudima, neupućenim u strahote tog pripadanja, mogu učiniti preter­ anim: enchained, fettered, enslaved! To i jesu, zaista jesu lanci u poređenju sa koj ima su svi ostali lanci, dužnosti, ne­ zakonite ljubavi, samo potka od gaze i paučine' Strahovito združivanje čoveka sa sobom! "Postao sam rob opijuma, on mi je vezao ruke, i svaki moj rad, svaki moj plan, poprimio •

Opasna biljka - Poema o hašišu

1 87

" j e boj u mojih snova , kaže Ligej in suprug. Ali, u koliko je samo divnih odlomaka Edgar Po, taj pesnik bez premca, taj neosporni filozof koga treba uvek navoditi kad j e reč o tajnovitim bolestima duha, opisao mračni i privlačni sjaj opijuma? "Ljubavnik svetle Berenike", metafizičar Egej , govori o izvitoperavanju svoj ih prirodnih sposobnosti u tom smislu što ga nešto tera da prida neprirodnu, čudovišnu vrednost najobičnij im pojavama. "Neumorno razmišljati satima, pažnje usredsređene na neki detinjasti navod na marginama, ili u tekstu knjige, ostati zamišljen gotovo ceo letnji dan u neobičnoj senci koja se koso pruža po ta­ petama i l i po podu, zaboraviti se i noć probdeti, gledajući uspravni plamičak neke svetiljke i l i žar na ognjištu, danima sanjariti o miomirisu jednog cveta, do besvesti ponavljati neku običnu reč dok zvuk, pošto se ponavlja, ne izgubi moć stvaranj a bilo kakve predstave u duhu, takva su bila neka od najopštij ih i najmanje opasnih odstupanja od mo­ j ih umnih sposobnosti koja nesumnj ivo nisu besprimer­ na, ali koj a, svakako, zahtevaju objašnjenje i podstiču na " istraživanje. I nervozni Ogest Bedlo, koj i svakog jutra, pre šetnje, proguta dozu opijuma, priznaje nam da mu j e najveća korist od tog svakodnevnog trovanja što posle nje­ ga svakoj, pa i najobičnijoj stvari, poklanja preteranu paž­ nju ! "Međutim, opijum je delovao na uobičajeni način, to jest budio j e živo interesovanje za celokupni spoljni svet. U treptanj u jednog lista, u boji jedne vlati trave, u obi iku dete­ line, u zujanju pčele, u sj aj u jedne kapi rose, u dahu vetra, u neodređenom mirisu koj i se diže iz šume, rađa se ceo j edan svet nadahnuća, kreće veličanstvena i raznobojna procesija " nesređenih i napabirčenih misli. Tako se, kroz usta svoj ih ličnosti, izražava majstor strave, princ tajanstva. Ta dva obeležja opijuma savršeno se mogu primeniti na hašiš. U prvom, kao i u drugom slučaju, inteli­ gencija, nekada slobodna, postaja rob. Ali reč napabirčen,

1 88

1 89

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Poema o hašišu

kojom se tako dobro može dočarati niz misli čiji razvoj podstiču i njime upravljaju, spoljni svet, slučaj i okolnosti, deluje još istinitije, strasnije kad je u pitanj u hašiš. U tom slučaju, razmišljanje je samo olupina prepuštena na milost i nemilost svim struj ama i tok misli je neuporedivo brži i više iskidan. To govori, mislim, prilično jasno, da je hašiš, onako kako danas deluje, mnogo jače opojno sredstvo od opijuma, mnogo veći neprijatelj urednog života, jednom reči, mnogo više može čoveka da uznemiri. Ne znam da li posle deset godina trovanja hašišem, čovek propadne ona­ ko potpuno, kao posle desetogodišnjeg uzimanja opijuma. Kažem da haš iš, kako trenutno tako i kasnije, ostavlja teže demon duhovne posledice. Prvi je mimi zavodnik, drugi razdešenosti. Želim da u ovom poslednjem poglavlju pojmovno odre­ dim i raščlanim problem moralnog pustošenja te opasne i slatke igre duha, tog tako silnog pustošenja, te tako duboke opasnosti, da mi oni koj i se vraćaju iz borbe samo lako ran­ jeni, izgledaj u kao junaci pobegli iz pećine jednog Proteja sa mnogo obličja, kao Orfej i, pobednici Pakla. Ako želite, shvatite ovaj način izražavanja kao metaforično preteriva­ nj e, ali moram reći da mi se droge, ti razdražujući otrovi, ne čine jednim od najstrašnij ih i najpouzdanij ih sredstava kojima raspolaže Duh Tmine za vrbovanje i potčinjavanje kukavnog ljudskog roda, već čak jednim od nj egovih najsavršenij ih ovaploćenja. Da bih skratio posao i da bi moj prikaz bio što jasniji, umesto da skupim razbacane anegdote, ovoga puta ću usred­ srediti pažnju samo na jednu zamišljenu ličnost i svestrano je osmotriti. Moram, dakle, da zamislim jednog čoveka pre­ ma svome izboru. U svoj im [spovestima, De Kvinsi s pra­ vom tvrdi da opijum čoveka ne uspavljuje, već ga, naprotiv, podstiče, ali ga podstiče samo u okviru prirodnih granica njegove ličnosti i, da bi se doneo sud o čudima koje stvara

opijum, bilo bi besmisleno raspitivati se o tome kod nekog prodavca volova, jer će ovaj, opijen, videti samo volove i pašu. Dakle, nemam nameru da opisujem gruba maštanja jednog odgajivača stoke opijenog hašišem; kome bi bilo pri­ jatno da to čita? Koga bismo privoleli da to čita? Da bih dao idealno obeležje predmetu svog istraživanja, treba da sve nj egove zrake usredsredim u jedan jedinstveni krug, treba da ih polarizujem. A tragični krug u koji ću ih sabrati biće, kako sam rekao, jedna ličnost po mome izboru, nešto slično onome što su u XVIII veku zvali tankoćutan čovek, onome što je romantičarska škola krsti la kao neshvaćen čovek, a što građanske porodice i masa građana obično žigošu na­ zivom originalan. Pomalo nervozna, pomalo razdražlj iva priroda, najpo­ godnije je tlo za razvoj raznih etapa ovakvog pijanstva. Dodajmo odnegovan duh, sklon izučavanju oblika i boje, nežno srce, iznureno nesrećom, ali još uvek spremno da se podmladi. Po želji možemo čak prihvatiti nekadašnja za­ stranjenja i posledice koje ona ostavljaju na jednu, jako razdražljivu prirodu, ako ne izvesnu grižu savesti, ono bar žaljenje za zloupotrebljen i m i izgubljenim vremenom. Smis­ ao za metafizičko razmišljanje, poznavanje raznih filozof­ skih pretpostavki o ljudskoj sudbini, svakako nisu nekorisni kao ni ona ljubav prema vrlini, apstraktnoj vrlini, dodaci stoičkoj ili mističnoj vrlini o kojoj je reč u svim knjigama koje savremena deca prosto gutaju, kao nešto vrhunsko do čega se jedna otmena duša može vinuti. Ako se svemu tome doda silna prefinjenost čula, koj u sam izostavio kao uslov koj i prevazilazi granice obaveznog, mislim da sam sakupio glavne i najpoznatije sastojke lika savremenog, osetljivog čoveka, elemente onoga što bi se moglo nazvati svakodnev­ ni oblik svojevrsnosti. Pogledajmo sada šta će biti od te individualnosti koja je, pod uticajem hašiša, prekomerno izrasla iz svojih okvira. Sledirno tu procesiju ljudske uobra-

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Poema o hašišu

zilje do njene poslednj e i najsjajnije postaje, do verovanja pojedinca u sopstvenu božanstvenost. Ako ste Vi jedna od tih duša, Vaša urođena ljubav pre­ ma obliku i boji naći će, najpre, obilnu duhovnu hranu na prvim stepenima razvoja Vašeg pijanstva. Boja će dobiti neobičnu silinu i ući će u mozak pobedonosno i snažno. U nežne, osrednje ili čak loše slike sa tavanice, prodrećej edan strahotni život. Najdeblje, grubo slikane tapete kojima su obloženi zidovi krčmi, udubljuju se kao blistave diorame. Sjajnopute nimfe, gledaju Vas krupnim očima, dubljim i prozračnij im od neba i vode. Ličnosti iz davnine, smešno nakićene u svojim svešteničkim odeždama ili vojničkim uniformama, uspostavljaju s Vama poverlj ive veze običnim pogledom i svečano Vam se poveravaju. Izvijenost linija je jedan, konačno jasan jezik koji izražava uznemirenost i žudnj u duše. Međutim, stvara se ono tajnovito i privreme­ no stanje duha u kome se dubina života, prepuna nj egovih mnogostrukih problema, otkriva cela u prizoru, tako prirod­ nom i tako običnom, koj i imamo pred očima u kome se prvi predmet na koj i smo naišli, pretvara u rečiti simbol. Furie i Svedenborg, prvi sa svojim analogijama, drugi sa svojim vezama, ovaplotili su se u rastinju i u životinjama na koj e Vam je pao pogled i umesto da poučavaju služeći se govorom, prenose znanje služeći se oblikom i bojom. Moć razumevanja alegorije dobija i Vama samima nepoznate razmere. Primetićemo, uzgred, da alegorija, taj toliko produhovljeni način izražavanj a koj i smo omrzli krivicom neveštih slikara, ali koja je, zaista, najprirodniji praoblik poezije, sasvim opravdano ponovno zauzima istaknuto mesto u inteligencij i ozarenoj pijanstvom. Hašiš se tada razliva preko celog života kao kakav tajanstveni premaz. On po tom životu prosipa boje koj e su svečanost za oko i ozaruj e svu njegovu dubinu. Cipkasti predeli, vidici koj i se gube, perspektive gradova, izbeljenih mrtvačkim tamn ilom

oluje, ili ozarenih jarkim ognjem sunca na zahodu - du­ bina prostora, al egorija dubine vremena - igra, pokret, ili svečano kazivanje glumca, ako ste otišli u pozorište - prva rečenica koj u ugledate, ako Vam je pogled pao na knj igu - najzad sve, opštost bića iskrsava pred Vama u novoj slavi o kojoj dotad niste ni sanjali. Gramatika, čak i ta suva gram­ atika, pretvara se u nekakvu čaroliju. Reči vaskrsavaju u obličju koj e ima meso i kosti , javlja se imenica u svoj svojoj suštastvenoj dostojanstvenosti, pridev, ogrnut prozračnošću i bojom azura, kao i glagol, anđeo pokreta koj i daje zamah rečenici. Muzika, drugi jezik drag lenjivcima ili dubo­ kim duhovima koj i žele da se opuste u raznovrsnosti rada, pričaju Vam o Vama i govore poemu Vašeg života: ona se utelovljuje u Vama, a Vi se u nj u utapate. Ona iskazuje Vašu strast, al i ne neodređeno i nejasno kako to čini onih večeri kada se opuštate, jednog dana u operi, već podrobno, činjenički, svakim ritmom obeležavajući poznatu uzbunu u Vašoj duši, svakom notom koja se pretvara u reč i celom poemom, ulazeći u mozak kao neki rečnik u koji je udahnut ZIVOt. Nemojmo pomisliti da do svih tih pojava u duhu dola­ zi bez nekoga reda, sa upadljivim naglaskom stvarnosti i dannarom spoljnjeg života. Unutrašnji pogled preobražava sve i svaku stvar dopunjuje lepotom koj a j oj nedostaje da bi zaista mogla da izazove dopadanj e. Takođe, toj fazi , u suštini punoj sladostrašća i čulnosti, treba dometnuti ljubav prema bistroj vodi, tekućoj ili stajaćoj; ljubav koja se tako čudesno razvij a u opijenosti mozga nekih umetnika. Ogledala posta­ ju povod tog sanjarenj a koj e podseća na žeđ za duhovnim životom, sjedinjenu sa fizičkom žeđi što suši ždrelo i o kojoj sam maločas govorio. Voda koja otiče, vodoskoci, skladni vodopadi, modro prostranstvo nesagledljivog mora, otiču, šume, snevaju se neizrecivom draži . Voda se izležava kao prava zavodnica i mada nisam često uveren da hašiš izaziva

1 90

•

• •

191

1 92

Zakotrlja) kamen

pomamu i ludilo, ne bih se zakleo da je posmatranj e bistrog ponora, za jedan duh zaljubljen u prostranstvo i kristalni sjaj, potpuno lišeno opasnosti i da se drevna priča o Ondini, za čoveka koga su ponela osećanja, ne može pretvoriti u tragičnu stvarnost. Mislim da sam dovoljno govorio o čudovišnom bujanju vremena i prostora, ta dva nerazlučiva pojma, sa kojima se duh tada suočava bez tuge i bez straha. Sa izvesnim set­ nim uživanjem, nj egov pogled tada bludi kroz ponome go­ dine i smelo se zariva u beskonačne vidike. Pretpostavljam da ste pogodili kako tom neprirodnom i nasilnom bujanju takođe podležu sva osećanja i sve zamisli, kao i blagona­ klonost (verujem da sam za to izneo prilično lep primer), kao i pojam lepote, a i ljubavi. Pojam lepote treba, naravno, da zauzme prostrano mesto u jednom duhovno nastroj en­ om temperamentu, onakvom kakvog sam upravo zamislio. Sklad, uravnoteženost linija, euritmija pokreta, izgledaju onome koji sanja kao nužnosti, kao dužnosti, ne samo svih stvorenja, već i njega spavača, koj i je, u toj fazi krize, obdaren čudesnom sposobnošću shvatanja besmrtnog i sveopšteg ritma. A ako je naš fanatičar lišen lične lepote, ne verujte da dugo pati, zato što to mora da prizna, niti da sebe smatra neskladnom notom u svetu sklada i lepote koj u je stvorila njegova uobrazilja. Sofizmi hašiša su mnogobrojni i divni, obično optimistički nastrojeni, a jedan od najvažnijih, naj delotvornijih, želju pretvara u stvarnost. Neosporno je da se to isto dešava i u većini slučajeva iz običnog života, ali u ovom slučaju, koliko u tome ima više žara i utančanosti! Uostalom, kako bi jedno biće, toliko obdareno da je kadro da shvati sklad, dakle, jedno biće, koje je neka vrsta žreca Lepote, moglo da napravi izuzetak i omašku u svoj oj sop­ stvenoj teoriji ! Moralna lepota i njena snaga, blagorodnost i nj ene čari, lepo izražavanj e i nj egovi uspesi, sve to uskoro preuzima ulogu ublažavanja jedne nametljive ružnoće, za-

Opasna biljka - Poema o hašišu

1 93

tim utehe i najzad, savršenog podilaženja jednoj zamišljenoj vlasti. Cu o sam mnoge ljude, ljubopitljive kao gimnazijalce, kako pokušavaju da se obaveste kod onih pojedinaca ko­ jim a je uživanje hašiša prešlo u naviku, na koj i način se u opojn om stanju prilazi problemu ljubavi. Kakvo može da bude to ljubavno lud ilo , samo po sebi već tako silovito, kad je zatvoreno u drugom lud ilu , kao sunce u suncu? Upravo takvo pitanje će se postavljati u masi ljudi koje ću ja na­ zvati zaludnicima iz intelektualnog sveta. Umesto odgovo­ ra na j edan nečasni podtekst, na onaj deo pitanja koj i se ne USUđuj emo da glasno postavimo, uputiću čitaoca na Plinija koj i je ponekad govorio o svojstvima konoplje na takav način da je uspeo da razbij e mnoge zablude o toj temi. po­ znato je, uostalom, da je obamrlost najredovitija posledica zloupotrebe nervnog sistema i neumerenog uživanja nekih materija koje razdražuj u živce. Dakle, pošto u ovom slučaju nijereč o sposobnosti ispoljavanj a nekog osobitog ljubavnog osećanja, već o moći uzbuđivanj a ili razdraživanj a, jed­ nostavno ću zamoliti čitaoca da uzme u obzir da je mašta jednog nervoznog čoveka, omamljenog hašišem, raspaljena do krajnj ih granica, isto onako neobjašnj iva kao naj silo ­ vitiji nalet uragana, a njegova ču la utančana do te mere, da je to teško pojmovno odrediti. Prema tome, možemo pret­ postaviti da se u takvom stanju duha i ču la, lakom, najna­ ivnijem m ilovanju, stisku ruke, na primer, može ustostručiti vrednost i veoma brzo ih tako omamiti da dolazi do zastoj a rada srca, što ob ičn i smrtn ici smatraju ummum sreće. No , neosporno j e da hašiš, u mašti koj a je često bil a zaokupljena ljubavnim problemima, bu di nežne uspomene, kojim a bo l i nesreća čak daj u poseban sjaj . Takođe je sigurno da su ta uznemirenja duha prožeta j akom merom čulnosti, a uosta­ lom, neće biti na odmet da napomenemo, što je dovoljno da bis mo u ovom trenutku utvrdi li koliko je ha šiš nemoralv

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Poema o hašišu

no sredstvo uživanja, da jedna sekta isma ilita (asas ini su poreklom iz te sekte) u obožavanju svetinje skreće daleko iznad nepri strasnog Lingama, to jest ide do apsolutnog I isključivog kulta ženske polov ine simb ola. Pošto je svaki čovek slika istorije, bilo bi sasvim prirodno da se u duhu, koj i se slabić ki predao na milos t i nemi lost paklenoj drogi i koj i se sprda sa rasipanjem sopstvenih duhovnih I telesnIh sposobnosti, rodi neka besramna jeres, čudovišna religiJa. Pošto smo se osvedočili da u opojnom stanJ u, kOje Iza­ ziva hašiš , dolazi do izraza jedna posebna vrsta dobro­ namernosti i to čak prema nepoznatim licim a, neka vrsta čovekoljublja koja je pre prožeta sažaljenjem , nego ljubav­ lju (ovde se javlja prva klica satanskog duha koji će se ra­ zviti na jedan neobičan način ), ali koj a ide sve do straha da se bilo ko ne ožalosti, pogađamo u šta se može pretvOriti osećaj nost usredsređena na određenu dragu ličnos t, koja igra, ili je igrala značajnu ulogu u bolesnikovon;. moralnom svetu. Kult, obožavanje, molitva, snovI o sreCI, kuljajU I šikljaju uvis sa silino m žive želje i bleskom vatrometa. Kao barut i obojene materije ognja, savru i utrnu u tami. Nem a tog spleta osećanja kome se ne bi mogl a pridodati mekuš� a ljubav nekog zarobljenik a hašiš a. Grešna čulnost za kOJu ce hašiš uvek umeti da nađe opravdanj a i praštanja, može da se stopi sa sklonošću prema zaštićivanj u i osećanjem žarkog i odanog očins tva. Ta sklonost ide još dalje. Zamišljam počinjene greške koje su u duši ostavile gorke tragove, muža ili ljubavnika koj i samo tugom (kad su u nOllIlaI­ nom stanju ) razmišljaju o prošlosti ispresecanoj olujama. Ta gorka iskustva se u opojn om stanju mogu pretvoriti u prave slasti . Potreba za praštanjem čini maštu gipkijom i pokornijom , a sama griža savesti, u toj satanskoj Igri kOja se iskazuje isklju čivo u jednom dugom monologu, može da deluj e kao nadražujuć e sredstvo i da u srcu snažno raspali vatru oduševljenja. Da, griža savesti' Jesam l i bio u zabludi

kad sam rekao da se haišiš, jednom zaista filozofski nastro­ jenom duhu, mogao učiniti savršenim satanskim oruđem? Griža savesti, jedinstveni dodatak zadovoljstvu, uskoro se pretvara u slatko razmatranje griže savesti, u jednu vrstu sladostrasnog istraživanja, a to istraživanje se obavlja tako brzo da čovek, taj "prirodni đav", kako bi to rekle pristalice Svedenborga, ne primećuje koliko je ono nesvesno i ko­ liko se on, svakog trenutka, sve više približava đavolskom savršenstvu. On se divi svojoj grizi savesti, u nj emu raste ponos, a za to vreme gubi slobodu. Eto, dakle, čoveka koga sam zamislio, eto duha po mome izboru gde stiže do onog stepena uživanja i vedrine na kome je prinuđen da se sam sebi divi. Sve protivrečnosti se poništavaju, svi filozofski problemi postaju jasni, ili bar takvi izgledaju . Sve se pretvara u predmet uživanja . Covek se bezmemo ponosi punoćom svog sadašnjeg života. J edan glas u njemu (avaj, to je nj egov glas ! ) govori mu: "Ti sada imaš pravo da smatraš da si iznad svih drugih ljudi. Niko ne zna i ne bi mogao shvatiti sve ono što misliš i što "sećaš. Oni čak ne bi umeli da cene tvoju uviđavnost prema nj ima. Ti si kralj koga prolaznici ne poznaju i koj i živi u osami svo­ j ih uverenj a; ali, zar je to tebi važno? Zar u tebi ne živi onaj uzvišeni prezir koj i dušu i ozaruj e takvom dobrotom?" Međutim, možemo pretpostaviti da povremeno iskrsne neka uspomena koja tu sreću naruši. Neki utisak koji dolazi spolja može da u nama probudi sećanje na prošlost o kojoj je neprijatno razmišljati. Od koliko l i je samo besmislenih ili podlih postupaka satkana ia prošlost, postupaka koj i su zaista nedostojni jednoga kralja misli i koji bacaju tamnu senku na njegovo besprekomo dostoj anstvo? Budite uvereni da će se čovek koji uživa hašiš, hrabro suočiti sa tim fanto­ mima punilI. prekora i da će čak u tim gadnim uspomenama naći razloge za zadovoljstvo i za preuznošenje sebe. Ovakav će biti tok njegovog razmišljanja: kada prvo poznanje bola

1 94

l

195

-

1 96

Zakotrljaj kamen

um ine , on će radoznalo raščlanjivati onaj postupak ili ono osećanje čija uspomena je om ela njegovo sadašnje ve ličanje sopstvene lič no sti , istraživaće uzroke svojih nekadašnj ih postupaka, ok oln os ti u kojim a je živeo i, uk oli ko ne nađe , nje šta pra za ne o ak a, log raz o ljn vo do a tim os oln ok u tim a ono bar za ub lažavanje kr ivi ce , i ne po mi šljajte da će se smatrati pobeđenim ! Pr isu stvujem nj egovom razmatranju kao kakvoj igri mehanizma po d prozračn im staklo m: "Taj sfi,eš ni postupak, ku ka vič luk i l i po dlo st, koji me , ka d sam s­ no rot sup je noj tpu po u , nu bu za u o ve do s ča na io, set se ga ti sa mojom pravom pri rod om , mojom sadašnjo m priro­ dom i sama nepoštednost sa kojom ga osuđujem , ink viz ­ itorska , prestroga br ižlj ivo st sa kojom ga raščlanjujem i ocenjuj em , dokaz su moje uz viš en e i božanske sp os ob ­ no sti za ostvarivanje vr lih de la. Ko lik o je lju di na svetu o og str o tak e, pk stu po je svo e juj cen pro o sam da što ve tako da sebe os ud i?" A on , ne sam o što sebe osuđuj e, već se i ve lič a. Kada strašnu uspomenu tako zataška razmatranjem g no jed , rđa los mi g no rše sav g no jed e, lin vr ne rše sav ne jed savršenog stvaralačkog dara, on se bezazleno predaj e svo­ joj pobedonosnoj duhovnoj orgij i . Vi de li smo da, svetogrd� l nik kaj po o en rem ov ist a, anj ašt isp o stv j ota ši riv pe ito izv no isp ov ed nik , on je sebi dao lak o odrešenje, ili što je jo š gore, u osudi sebe, našao je no vi po vo d za svoju gordost. Na osno­ vu razmatranja sv oji h snova i pla no va za ostvarivanje vr­ lih de la, on zaključuje da je kadar i da dobra de la ostvari u praks i. Sil ina ljubavi sa koj om je prigrlio taj tantom vr­ lin e, po njegovom mi šljenju do vo lja n je i presudan dokaz odvažnosti neophodne za po stizanje ide ala ko me strem I. šta ma va go nje i jem lan de sa san je eću ov ist po no tpu po On se sv e viš e raspaljuje pred zanosnim prizorom sopstvene popravljene i ule pšane prirode, zamenjuju ći tom očarava­ juć om slik om koju je sam stvorio, svoju stvarnu lič no st, tako m litavu, tako sil no sujetnu, da bi najzad sebe uveličao

Opasna biljka - Poema o hašišu

1 97

onim jednostavnim rečima, koj e za njega sadrže ceo jedan svet gnusnih uživanja: Ja sam najpošteniji čovek na svetu! Zar vas to ne podseća na Zan Zaka koji se i sam, pošto se ispovedio svemiru, u čemu je bilo izvesnog sladostrasnog uživanja, usudio da isto tako pobedonosno (ili u najmanju ruku nešto malo umerenije), isto tako iskreno, isto tako uveren o, ponovi taj uzvik? Oduševljenje i zadivljenost pred vrlinom, razneženost nerava usled koj e je do suza bio ganut pred dobrim delom, ili na pomisao o svim dobrim delima koja bi želeo da učini, bile su dovoljne da stekne veoma visoko mišljenje o svojim moralnim vrednostima. Žan-Žak je bio omamljen i bez hašiša. Da l i da nastavim raščlanj ivanje te pobedonosne mono­ manije, tog ludila veličine? Da l i da objasnim kako je, pod uticajem otrova, čovek koga sam zamislio, uskoro uobra­ zio da j e središte vasi one? Kako je postao živo i najviše oličenje izreke da strast ponovo sve pripisuje sebi? On veruje u svoju vrlinu i u svoj stvaralački dar, pa zar onda ne pogađamo šta će se na kraju zbiti? Svi predmeti koj i ga okružuj u, toliko su upečatlj ivi da u nj emu bude ceo jedan svet misli, šarenij ih življih, tananijih no ikad i prevučenih " čarobnim, ali lažnim sj ajem. "Ti velelepni gradovi , kaže on u sebi, "ili divna zdanja, poredani su kao kakav dekor, te lepe lađe koj e se u setnoj dokolici ljuljaju u pristani štu i koje su ol ičenje našeg prećutnog pitanja: Kad ćemo ot­ ploviti u susret sreći? - Ti muzeji, prepuni skladnih oblika i opojnih boj a, te knjižnice u kojima su zgomilana dela Nauke i snovi Muze, to sakupljeno oruđe koje nam se jed­ noglasno obraća - te zanosne žene koje veština kićenja čini još privlačnijim, kao i to što nam tako retko upućuju pogled - sve to je stvoreno za mene, za mene, za mene! Za mene je čovečanstvo radi lo, za mene se mučilo, žrtvovalo - da bi služilo kao hrana, pab u/um, mojoj nezajažljivoj gladi za uzbuđenjima, saznanjem i lepotom i" Preskačem i sažimam. •

•

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Poema o hašišu

Nik o se neće začuditi ako se u gla vi sanjara rodi kraj nja , vrhunska mis ao: Postao sam BogI Ako se div lji, strani krik izvije iz nje gov ih grudi sa takvom sili nom , sa takvom mo ći domašaja da bi, kad bi vol ja i vera opijenog čoveka zaista bi le delotvome, taj krik ispreturao čete anđela postavljene na putu koj i vodi u nebo: Ja sam Bog! No uskoro, taj ura­ gan gordosti pretvara se u mirn u, nemu, spokojnu lepotu i sveobuhvatnost svega što živuje, oboji i ozari sumporasti osv it. Ako se slučaj no kakva nejasna pomisao uvuče u dušu tog srećnika dostoj nog sažaljenja: Nema li drugog Boga? verujt e da će se on isprsiti pred onim gore, da će se upustiti u raspravu o svojim htenj ima, da će mu se neustrasIvo suprotstavit i. Koj i je ono fran cus ki filozof, da b i izlo žio pods­ mehu savremeno nem ačko učenje, rekao: "Jesam l i ja Bo g koji je loš e ručao?" Ta iro nič na primedba ne bi pomogla duh naviknut na uživanje hašiša. On bi mim o odgovono: "Moguće je da sam loše ručao, ali ja sam Bog."

V

1 98

, .

1 99

MORAL

Ali sutra! Tog strašnog sutrašnjeg dana svi organi koj i su klonuli, iscrpljeni, opušteni živci, neodoljiva potreba da briznete u plač, nesposobnost da prionete na tekući posao, svirepo vas opominju da ste se upustili u jednu zabran­ jenu igru. Odvratna priroda, li šena sinoćnjeg lažnog sj aja, podseća na tužne ostatke već otpraznovane svetkovine. Naročito je pogođena volja, taj naj-dragoceniji prirodni dar. Kaže se, a to j e donekle i tačno, da ta droga ne prouzroku­ je nikakav fizički bol, niti kakvo ozbiljno oboljenje. No, može li se tvrditi da se čovek nesposoban za rad i spreman samo da sanj ari, oseća zaista debro, iako su mu svi orgar i u dobrom stanju? Dovoljno poznajemo ljudsku prirodu da bismo znali kako čovek koj i kašičicom pekmeza, u jednom trenutku može sebi pribaviti sva nebeska i zemaljska blaga, ni hiljaditi deo toga nikad neće p0stići radom. Možete l i za­ misliti jednu državu u kojoj se svi građani opijaju hašišem? Kakvi bi to građani bili! Kakvi ratnici! Kakvi utemeljivači zakona I Cak na btoku, gde je uživanje hašiša veoma rasprostranjeno, neke vlade su shvatile daje preko potrebno zabraniti upotrebu te droge. Zaista, čoveku je zabranjeno, po cenu njegovog intelektualnog propadanja i uništenja, da narušava prvobitne uslove svoga postojanj a i ravnotežu uspostavljenu između njegovih prirodnih sposobnosti i sre­ dine u kojoj su one predodređene da deluju, jednom reči, da remeti svoju sudbinu, zamenjujući je jednom kobi nove vrste. Podsetimo se Melmota, tog divnog znamenja. Razlog njegove strahotne patnje je raskorak između njegovih Cu,

-

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Poema o hašišu

desnih sposobnosti, stečenih trenutnim sklapanjem saveza sa Satanom, i sredine u kojoj je, kao božje stvorenje, osuđen da živi. I nijedan od onih koje je hteo da zavede, ne pristaj e da od nj ega pod istim uslovom kupi tu nj egovu strahotnu povlasticu. Zaista, svaki čovek koj i ne prihvata uslove života, prodaje svoju dušu. Veoma je primetan odnos koj i postoji između satanskih tvorevina pesnika i živih bića koja su se odala uživanju droga. Covek je hteo da bude bog, a uskoro, eto, na osnovu jednog moralnog zakona nad koj im nemamo vlast, spustio se čak ispod svoje stvarne prirode. To je duša koja se prodaje na malo. Balzak je, bez sumnje, mislio da za čoveka nema veće sramote, ni dublje patnje od nemogućnosti da radi i deluje po slobodnoj volji. Sreo sam ga jednom na nekom sastanku na kome se govorilo o neobičnom učinku hašiša. Slušao je razgovor i postavljao pitanja veoma pažljivo, živo i radoznalo. Njegovi poznanici su pogađali da ga taj prob­ lem zanima. Ali saznanj e da na to misli protiv svoje volje, veoma ga je pogađalo. Pokazali su mu davamesk. On ga je pogledao, pomirisao i vratio, ne dodirnuvši ga. Borba između njegove gotovo dečje radoznalosti i odvratnosti od nesvesnog postupka, lišenog slobodne volje, suviše jasno se ogledala na njegovom licu. Osećanje dostojanstva je prevagnulo. Zaista, gotovo je nezamislivo da bi teoretičar volje, taj duhovni brat Luja Lambera, pristao da upropasti i delić te dragocene materUe. Uprkos dragocenim uslugama koj e nam čine eter i hlo­ roform, mislim da sa gledišta spiritualističke fi lozofije, svi savremeni izumi koji nastoje da ograniče ljudsku slobodu i ublaže neophodan bol, na sebi nose istu moralnu ljagu. Sa nemalim divljenjem saslušao sam jednom neobično mišljenje nekog oficira koji m i je ispričao kako je nad jed­ nim francuskim generalom u EI-Aguatu izvršena veoma teška i svirepa operacija kojoj je ovaj, uprkos hl oroformu,

podlegao. Taj general je bio valjan čovek, pa čak i nešto više od toga; jedan od onih duhova koji se mime duše mogu nazvati viteškim. "Njemu nije", rekao mi je taj oficir, "bio potreban hlorofolll1, već pogledi cele armije i svirka vojne muzike. Možda bi ga ti spasio." Hirurg nije bio mišljenja tog oficira, ali vojni sveštenik bi se neosporno divio tim osecanjIma . Posle svih ovih razmatranj a, zaista bi bilo suvišno tvr­ diti uporno, da je hašiš nemoralno sredstvo uživanja. Niko pametan se neće protiviti što ga upoređujem sa samoubi­ stvom, sa polaganim samoubistvom, sa oružjem uvek krva­ vim i uvek naoštrenim. Nijedan filozofski nastrojen duh neće mi zameriti što ga izjednačavam sa vradžb inom, sa magijom koj e, delujući na materiju i koristeći tajna sredstva čija se lažnost, a još manje delotvomost, ničim ne mogu dokazati, hoće da osvoje oblast u koju je čoveku pristup zabranjen ili je dozvoljen samo onome koj i je toga dosto­ jan. Crkva osuđuje magiju i vradžbine, zato što se one bore protiv božje promisli, što suzbij aju dejstvo vremena i hoće da naprave suvišnim uslove čistote i moralnosti i zato što ona, Crkva, smatra zakonitim, pravim, samo dobra, koja su stečena dobronamernom trudoljubivoŠću. Kartaroša, koji je pronašao način kartanja nasigurno, zovemo varalicom, a kako ćemo nazvati čoveka koj i sa nešto sitnine hoće da kupi sreću i stvaralački dar? Način je nemoralan, upravo zato što ne može da podbaci, kao što pretpostavljena nepogrešivost magije, na njega udara pečat Pakla. Moram li dodati da zbog hašiša, kao i zbog svega u čemu uživamo u osami, po­ jedinac postaje suvišan ljudima, a ljudi suvišni pojedincu, pošto ga droga podstiče da se neprestano divi samom sebi i da se svakodnevno gura prema blistavom bezdanu u kome će, kao Narcis, ogledati l ice i diviti mu se? Da li, po cenu dostojanstva, poštenja i slobodnog izbora, čovek može i z hašiša da izvuče vel ike duhovne koristi, da ga

200

•

,

. .

201

202

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Poema o hašišu

pretvori u neku vrstu mašine za razmišljanje, u plodonosno oruđe? Č esto sam imao prilike da Čuj em to pitanje i sada na njega odgovaram. Pre svega, kao što sam već opširno objasnio, haš iš pojedincu ne otkriva ništa što ne bi bilo on sam, to jest, taj pojedinac. Doduše, taj pojedinac je takoreći podignut na kub, porinut do krajnj ih granica svoje ličnosti, a pošto je, takođe, izvesno da sećanje na utiske nadživljava orgij u, nada tih utilitarista, tih pristalica moralnih koris­ ti, ne izgleda na prvi pogled potpuno lišena smisla. Ali, zamoliću i h da nikako ne smetnu s uma da misli iz koj ih se nadaju da izvuku tako veliku korist nisu, u stvari, tako lepe kako trenutno preobražene i ogrnute čarolijom lažnog sj aja, izgledaj u. One su više privržene zemlji nego nebu i dobar deo svoje lepote duguju napetosti nervnog sistema, lako­ mosti kojom se duh na nj ih baca. Zatim, ta nada je jedan poročni krug; ako i prihvatimo začas misao da hašiš daje, ili bar povećava stvaralačku sposobnost, moramo reći da oni nemaju u vidu da je u prirodi hašiša da slabi volju i da na taj način dodaje s jedne, ono što oduzima s druge strane. To jest, da raspaljuje maštu, ali da ne poseduje moć da se njome koristi. Najzad, ako i pretpostavimo da postoji čovek dovoljno vešt i dovoljno jak da može izići na kraj sa tom alternativom, treba pomisliti na drugu opasnost, sudbonos­ nu, strašnu opasnost koju predstavlja svaka navika. Sve se ubrzo pretvara u nužnost. Onaj ko pribegava otrovu da bi mislio, uskoro neće moći da misli bez otrova. Možete l i da zamislite kako je strašna sudbina čoveka čija paralizovana mašta ne bi mogla da radi bez pomoći hašiša ili opijuma? Prilikom izučavanja filozofije, ljudski duh, podražavajući kretnj e zvezda, mora slediti krivulju koja ga vraća na polaznu tačku. Doneti zaključak, znači zatvoreni krug. Na početku sam govorio o tom divnom stanju u koje je čovečji duh kat­ kad doveden, zahvaljujući nekoj, gotovo posebnoj milosti. Rekao sam da čovek, neprestano nastoji da podgreva svoja

nadanja i pokušavajući da se uzvisi do beskonačnog, u svim zemljama i svim vremenima, pokazuje pomamnu sklonost prema svim vrstama materije, pa čak i onim opasnim koje, proširujući granice njegove ličnosti, mogu začas pred nje­ govim očima da dočaraju onaj jevtini raj , predmet svih nje­ govih stremljenja i naj zad, da taj smeo duh, rastući nesvesno sve do vrata Pakla, daj e tako dokaz svoje prvobitne veličine. No, čovek nije u tolikoj meri napušten, u tolikoj meri lišen časnih sredstava za osvajanje neba, da bi bio prinuđen da pribegava farmaciji ili vradžbinama. Njemu nije važno da prodaje dušu kako bi platio opojna milovanja i prijateljstvo hurij a. Sta znači j edan raj koji se mora zadobiti po cenu svog večnog spasenja? Zamišlj am j ednog čoveka (da li bramana, pesnika i l i hrišćanskog filozofa?) kako stoj i na strmen itom Olimpu duhovitosti. Oko njega muze Rafaela ili Mante­ nje, da bi ga utešile što se tako dugo svega lišava i usrdno moli, igraju veoma otmeno, nežno ga gledaju i poklanjaju mu najbl istavije osmehe. Božanski Apolon, taj majstor svih vrsta saznanja Frankavile, Alberta Direra, Golcijusa i mnogih drugih ( . . . zar j e važno koga, nije li on Apolon svakog čoveka koj i to zaslužuje?), gudalom prelazi preko ustreptalih struna. Ispod nj ega, u podnožju planine, u trnju i u glibu, ljudsko stado, rulja robova, krivi lice od zado­ voljstva i urliče od uj eda otrova. A rastužen i pesnik kaže sebi: "Ti nesrećnici koji se nisu ni lišavali, ni molili i koji su odbili iskupljenje koj e se zadobija radom, traže od crne magije sredstva koj ma bi se odjednom, uzdigli do nadze­ maljskog života. Magija ih vara i za nj ih pali lažne vatre sreće, dok smo mi, pesnici i filozofi, preporodili našu dušu neprestanim radom i razmišljanjem. Upornim vežbanjem volje i neprestanim negovanjem otmenih namera, stvori li smo za sebe zemaljski raj , pun nepatvorene lepote. Veruj ući u izreku da snaga vere pomera planine, napravili smo jedino čudo koj e nam je bog dozvolio da učinimo!"

203

OPASNA BILJ IV DEO NEKOLIKO ODLOMAKA IZ H.O.LUDLOV v

v

ZDERAC

v

v

HASISA

KOJI SADRŽI NEOBIČNE KARAKTERISTIKE DEJSTVA DROGE

,

v

v

ZDERAC

o

HASISA v

v

mestu, Njujorku na primer, stranac zaključuje, ne tako što će reći da svako ko svedoči o njegovom postojanju kopira od drugog, već priznavanjem: "Takvo mesto posto­ ji". Tako i ja zaključujem o činjenici, rekavši : "Ta činjenica postoji." Pokušavamo da imitiramo istočnjački opis, ali uzalud. Naši umovi ne mogu da nađu nit do svojih neutabanih kozjih staza razmišljanja; naši najviši uzleti su još uvek u atmosferi otežaloj od zadaha i vlage uobičajenog života. Ne uspevamo da razumemo one olujom obavijene vrhove uzvišenosti koji lebde nad orijentalnom pričom, ili one le­ pote koje pored toga, kao Rajske reke, stvaraju muziku. M i smo svi naučeni da kažemo: "Deca sa Istoka žive pod nebom osunčanijim nego nj ihova Zapadna braća; ona su riznica vekovne tradicije; nj ihova polucivilizovana mašta nije sputana okovima logike i škola." Ali, Jonci su u jed­ nom momentu zadovoljili sve ove uslove, pa Homer ipak nije pevao o lblisu, ni o putovanju super-čoveka na krilima duha !
Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Žderač hašiša

natprirodno kao takvo, nego posebna faza natprirodnog - i u lepoti, i u užasu. Kažem neobjašnj ivo, jer je za mene, kao i za sve oko mene, to godinama imalo takav karakter. U kasnij im dani­ ma, verujem, i to uz svu neophodnu skromnost, otključao sam tajnu, ne hipotezom, ne procesima zaključivanja, već putujući kroz ta jedna te ista polja čudnih iskustava koja su ugažena sandalama veličanstvenih starih sanjara Istoka. Stojeći na istim planinama vizije na kojima su oni stajali, slušajući istu grgoljavu melodiju koja se razlegala sa nj i­ hovih zanosnih izvora da, zavlačeći se u nj ihove mračne pećine čarobnjaštva, i zarobljen nj ihovim zlim duhom u neizrecivoj tišini nemerIjivih dubina mora, skupo sam pla­ tio pravo da dođem ljudima sa kartom svojih lutanja u ru­ kama, i da otkrijem osnove građenja Orijentalne priče. Tajna leži u upotrebi hašiša. Biće dovoljno nekoliko reči da se kaže šta je hašiš. Na severnim geografskim širinama konoplja (Cannabis sativa) gotovo u potpunosti prelazi u vlakno, postajući, zahvaljujući toj osobini, veliki izvor ma­ terijala za asure i konopce. Pod južnim suncem, ova ista biljka gubi svoju vlaknastu teksturu, ali luči, u količinama jednakim jednoj trećini svoje zapremine, neprovidnu i zelen­ kastu smolu. Između severne i južne konoplje nema razlike, osim delovanja različite klime na istu biljnu esenciju; ali su je prirodnj aci, obmanuti mnogo većom količinom lepljive izlučevine u ovoj drugoj , odvoji li od nj enog brata iz hladni­ j ih krajeva imenom Cannabis indica. Smola biljke Canna­ bis indica j e hašiš. Među narodima Istoka je od pamtiveka poznato da poseduje snažna stimulativna i narkotička svoj­ stva; širom Turske, Persije, Nepala, i Indije danas se koristi u svim slojevima društva kao predavanje navici. Upotre­ bljava se u različitim oblicima. Nekad se pojavljuje u stanju u kom se luči iz zrele stab lj ike, kao neprerađena smola; nekad se priprema u konzerviranom obliku sa proceđenim

puterom, medom i zači nim a; nekad se pravi odvarak cvet­ nih vrhova u vodi ili araku'. U svakom od ovih obli ka, nači n primene je gutanje. Sušena biljka se, opet, puši na lulu ili žvaće, kao duvan kod nas. Tableta dovoljna da se uravnoteži teg od deset grena" na terazij ama. Ovo sam, pod uticajem Pereira i Farmakopeje, progutao bez straha od opasnosti ishoda. Uzimajući u obzir činjenicu da nisam postio kada sam uzeo tabletu, morao bih da osetim njene efekte tokom naredna četiri sata. To vreme je prošlo, a da nije donelo ni nagoveštaj fenomena. Bilo j e jasno da je moja doza bila nedovoljna. Zarad proučavanja veoma konzervativne razboritosti, izdržao sam da prođe nekoliko dana bez ponavlj anja eks­ perimenta, a zatim, u jednakoj tajnosti, uzeo tabletu od pet­ Ovaj drugi eksperiment je bio j ednako neefi­ naest grena kasan kao i prvi. Postepeno sam, svaki put za pet grena, povećavao dozu do trideset grena, koje sam uzeo jedne večeri, pola sata na­ kon čaja. Sada sam gotovo došao do zaključka da sam bio potpuno neprijemčiv za dejstvo hašiša. Bez ikakvih očekivanja da će ovaj zadnj i eksperiment biti uspešniji nego prethodni, i zapravo bez saznanj a o načinu na koji je droga uticala na one koj i su uspešno izveli eksperiment, otišao sam da veče provedem u kući bliskog prijatelja. Vreme j e prošlo prijatno uz muziku i razgovor. Sat je otkucao deset, podsećajući me da su prošla tri sata od kako sam uzeo dozu, a još se nije pojavio ni jedan neobičan simptom. Bio sam potaknut da pomislim kako je i ovaj pokušaj bio jednako jalov kao i prethodni.

208

. .•

209

.

Arak- rakija od pirinča (ili kokosovog oraha) (prim.prev.) Gren- najmanja jedinica tega apotekara, zlatara itd. (prim.prev.) Gren (engl .grain)-jedinica za težinu, l gren iznosi približno 0.0648 gr (nap. prev) •

••

oo.

210

Zakotrlja} kamen

Ha ! Šta znači ovo iznenadno uzbuđenje ? Udar, kao od neke nezam isliv e životne sile , bez upozorenj a jur i kroz čitavo moje telo , skačući u vrhove prstiju, probijajuć i se kroz moj mozak, trzajuć i me dok gotovo nisa m odskočio sa svoje sto lice . Nis am mogao da posumnjam. Bio sam u vla sti efeka­ ta haš iša. Moja prva emocija bila je nekontroli san i strah­ osećaj da dobijam nešto čemu se nisam nadao. U tom mo ­ mentu, dao bih sve što sam ima o, ili sam se nadao da ću ima ti , da budem kao što sam bio tri sata ranije. Nig de n ikakvog bola- probadanja u nekom vlaknu- a oblak nei zre civ e čudnovatosti se nadvijao nada mn om , neprobojno me pokrivajući od svega što je bilo prirodno i poznato. Pošto sam još jednom čuo strane i nestvarne tonove svog glasa, postao sam uveren da je neko drugi govorio, i u drugom svetu. Sedeo sam i slušao: glas je nastavio da priča. Sada sam prvi put doživeo tu ogromnu promenu koju hašiš pravi u svim merenjima vremena. Prva reč odgovora iziskivala je period dovoljan za radnj u drame; poslednja me ostavila u potpunom neznanju o bilo kojoj tački dovoljno daleko u prošlosti da odredim početak rečenice. Njeno izg­ ovaranj e moglo je iziskivati godine. Ja nisam bio u istom životu u kom sam bio kad sam čuo da počinje. A onda se, vremenom, proširio i prostor. U kuć i mog pri­ jatel ja postoji posebna fotelja koja je uvek bila rezervisana za me ne. Sed eo sam u njoj na udaljenosti od jed va tri stope od centralnog stola oko kog su bili okuplje ni član ovi poro­ dic e. Razdalj ina se naglo povećala. Č itava atmosfera del ov­ ala je rasteglj ivo , i beskraj no razvučena u ogromne prostore koj i su me okruživali sa svih strana. Bili smo u ogromnoj prostorij i , u kom smo moj i prijatelji i ja zauzim ali suprotne kraj eve . Pla fon i zidovi kretali su se na gore k lizeći kao da ih je oživ ela iznenadna sila neodoljivog rasta.

•

Opasna biljka - Zderač hašiša

211

O! Nisam to mogao da izdržim. U skoro bi trebalo da ostanem sam usred beskrajnog prostora. A sada j e svakog momenta sve više raslo uverenje da me gledaju. Tada nisam znao, ono što sam kasnije čuo, da je sumnja u sve zemaljske stvari i ·osobe karakteristika deli rijuma, od hašiša. Usred moje komplikovane halucinacije, mogao sam da opazim da imam dvojno postojanje. Jedan deo mene j e bez opiranja jurio duž staze ovog ogromnog iskustva, drugi je sedeo gledajući sa visine na svog dvojnika, posmatrajući, razm išljajući, i smireno odmeravajući sve fenomene. Ovo smirenije biće saosećalo je sa drugim, ali nije izgubio svoju prisebnost. S luškinja nije došla. "Da je ponovo pozovem?" "Zašto, ovog momenta si je zvao." "Doktore," svečano sam odgovorio, jezikom koji bi svakom ko nije shvatio kako se osećam zvučao dovoljno bombastično, "neću poverovati da me varate, ali meni se čini kao da je od tada prošlo dovoljno vremena da se sve Piramide ponovo pretvore u prah." Sada sam se, u drugom životu, setio da sam davno, u ciklusima pogledao u svoj sat da izmerim vreme kroz koje sam prošao. Impuls me terao da pogledam ponovo. Kaza­ ljka koja pokazuje minute stajala je na pola puta između petnaest i šesnaest minuta posle jedanaest. Mora da je sat stao; prineo sam ga uhu: ne, još uvek je radio. Proputovao sam kroz čitav taj nemerIj ivi niz snova za trideset sekundi. "Moj Bože ! " uzviknuo sam, ,ja sam u večnosti." U prisus­ tvu tog prvog uzvišenog otkrića sopstvenog vremena duše i njene sposobnosti za večni život, stajao sam drhteći od strahopoštovanja. Dok ne umrem, taj momenat otkrovenja će mi ostati kao jasno oslobađanje od ostatka mog posto­ janja. Još uvek ga čuvam u nenarušenom sećanju kao j ednu od neizrecivih svetosti svoga bića. Sve godine zemaljskog

•

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Zderač hašiša

života koj e dolaze, ne mogu biti toliko duge koliko tih tride­ set sekundi.

dene u samoći među palatama stranaca. S pravom mogu da kažem večno st, jer tokom čitavog dana nisam mogao da se oslobodim osećanja da sam od prethodnog bio odvojen ne­ merljivim protokom vremena. Zapravo, nikada ga se nisam u potpunosti oslobodio. Ustao sam da bih testirao svoje povraćene snage, i video da l i je oporavak bio potpun. Da, nisam osećao ni jedan znak teiesne iscrpljenosti niti mentalne depresije. Sve funk­ cije vratile su se u nOimal u, sa samo jednim izuzetkom; pamćenje nije moglo da obriše tragove mog prolaska kroz veliku misteriju.

212

Pre početka zapisa ove nove vizije, napraviću digresiju kako bih predstavio dva zakona delovanja hašiša, koj i, kao objašnjenja, zaslužuj u mesto ovde. Prvo, nakon završetka bilo koje fantazije koja je izbila na površinu, gotovo neizostavno sledi prebacivanje radnj e na neku drugu scenu u sasvim različitom okruženju. U ovom prelazu, opšti karak­ ter emocije može da ostane nepromenjen. Mogu da budem srećan u Raj u i srećan na izvoru Nila,ali retko, bilo u Raj u ili na Nilu, dva puta za redom. Mogu da se grčim u Etni i da neugasivo gorim u paklu, ali gotovo nikad, tokom istog delirijuma, Etna ili pakao, neće biti svedoci mojih muka i drugi put. Drugo, nakon što je potpuno uzbuđenj e vizije potpune veličanstvenosti protutnj alo kroz žderača hašiša, njegova sledeća vizijaje obično mime, opuštajuće, i zabavne prirode. On se spušta sa svoj ih oblaka ili penje iz svog ponora na srednj u zemlju nežnih senki, gde svoje oči može da odmori od sj aja serafi ma ili đavoljih vatri. Ima životne mudrosti u ovakvom uređenj u, jer bi, u suprotnom, duša brzo sagorela u obilju svog sopstvenog kiseonika. Mnogo je puta, čini mi se, baš moja tako bila spašena od uništenja. Kada sam se probudio bilo je jutro- zaista j utro, a ne halucinacija od hašiša. Prva emocija koj a mi se javila nakon što sam otvorio oči, bila je sreća što su stvari imale svoj normalan izgled. Da; iako se čini lo da je zadnje iskustvo kog sam bio svestan zadovoljavalo sve lj udske želje, fizičke ili duhovne, nasmejao sam se na četiri ravna zida svoje spavaće sobe, i pozdravio nj ihovu jednostavnost koj a nije imala nameru da se pretvori u arabesku i l i duge, sa zado- . volj stvom. To je bilo kao povratak kući iz večnosti prove-

213

Ne. Više nikad ne treba da ga uzmem. Nisam poznavao sebe; nisam poznavao hašiš. Nema sum­ nj e da postoje temperamenti na koj e ova droga, kao reak­ tivni fenomen, izaziva fizičku i mentalnu depresiju. Ovo nikad nije bio slučaj kod mene. Opijum i alkohol se utvrde kao navika postajući neophodni da nadoknade nervno pro­ padanje, koje su pre svega prouzrokovali. Umor koji sledi njihov zanos, zahteva ponavljanje zadovoljenja, i otuda je svako sledeće zadovoljavanje želje uzrok narednog. No, ni jedan od tih elemenata nije ušao među razloge koji su mene vezali za haš iš. Govorim uvereno, a bez preterivanja, kada kažem da sam proveo mnoge sate u mukama kakve Kran­ mer na lomači, ili Gaudencio di Luka pod Inkvizicijom, ni­ kad nisu spoznali, ali sam iz dubina takvog iskustva)a uvek izlazio bez tragova njegovog uticaja na smanjenje snage ili poleta. Da je prvo iskustvo bilo praćeno depresij om, ja ga vero­ vatno nikad ne bih ponovio. U svakom slučaju, bilo je mnogo lakše odupreti se opuštenim mišićima i iscrpljenom umu kada su molili za ponavljanjem zadovoljenja nego obliku koji j e fascinacija zapravo uzela. Danima sam bio čak neuobičajeno jak; sve životne sile bile su u stanju pri-

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Žderač haš iša

jatne aktivnosti, ali me je sećanje na čudesno blaženstvo o kom sam razmišljao, neprestano ma mil o kao neodoljIva čarobnica. Nisam mogao da zatvorim oči u popodnevnom sanjarenju , a da u tom svetu, pol umračnom, pol usv etlo m, ispod očn ih kapaka, ne vid im beskrajni niz prekrasni h slik a koje ni naj snažnija volja ne b i mo gla da umanji ili zase­ ni. Sada su beskrajni m i mi rni m nebom plo vil i raskošni trgovački brodovi od oblaka, stalno menjajuć i obl ik i boju u beskrajno m krugu transformacija. Sada sam, poj avi vši se iznenada iz okruženja duboke šume, staj ao na oba li široke reke koja je savijala daleko u nejasnu daljinu, i bešumno kliz ila pored svojih isturenth rtova, odbijaj ući svetlost koja nije n i od sunca ni od me s­ eca, već na pol a puta između nj ih, i tu i tamo zatrep eri la prigušenim prizmatičnim zracima. Hramovi i bašte, fon ­ tane i drvoredi , protezali su se neprekidno kroz moju budnu i usnulu maštu, i me šal i se sa svi m oni m što sam čuo, ili pročitao, ili vid eo. Na stranicama Gib oa palate i proplanci u Nikomedije su bili ilustrovani boj om hašiša i stvarnošć . hašiša; a putuju ći sa starim Denom Coserom, sam se opIjao div nim pejzažima iz snova čita vim putem do Kentenberija. Muzika iz moje vizije još uvek se čul a kao eho ; kao što su zvona Bo a nekada zvala Vitingtona, tako je i on mene zvao - Okreni se , okreni se." I J' a sam se okrenuo.

da viknem kako je moja noga limena kutija napunjena stepeničnim šipkama, i dok sam šantao okolo, držeći taj deo tela savršeno ukrućenim, i zbog straha od lomljenja metala i zbog teškoća savijanja, čuo sam zveketanje mesin­ ganog sadržaja koj i se pomerao sa jedne na drugu stranu, sa osećajem najveće ljudskoj duši moguće apsurdnosti. Sada j e noga bila vraćena u svoje pređašnje stanje, ali je u međuvremenu njen deo porastao do veličine koja bi ga učinila veoma poštovanim stopalom Brajana Borua ili jed­ nog od Titana. Podignut nekoliko stotina stopa u nebeski svod, bio sam primoran da se popnem na svoj džinovski pijedestal na način ni malo graciozan u svetu u kom bi bilo moderno imati dve noge, i izuzetno neprijatan umanjenom delu tela, koj i je uzaludno pokušavao da dosegne zemlju trzaj ima zanimljivim upravo zbog svoje beznačajnosti. Pošto je ova smešna muka postepeno otklonjena, u tišini sam nastavio svojim putem sve dok nismo ponovo bili okruženi kućama grada.

214

-

215

.

"

Treba zapamtiti da se stanja ekstaze hašiša uvek menjaju u manje uslovima manjeg uzbuđenja, u kojima preovla­ davaju fenomeni sreće i smirenosti. U skladu sa ovim zako­ nom, u ovom konkretnom s lučaju, Den, kom sam ispričao svoje prethodno iskustvo, nije bio iznenađen da čuje da sam u završnoj kadenci naše pesme prasnuo u grohot ne­ zaustavljivog smeha, već je molio da sazna šta je njegov uzrok, kako bi i on mogao da se smeje. Mogao sam samo

A onda me spopala i ta, karakteristična za haš iš, neiz­ reciva žeđ. Mogao sam da legnem i lapćem rosu sa trave. Moram da pijem, šta god, kako god. Uskoro smo došli do kuće- uskoro, jer nije bilo ni pet blokova od mesta gde smo seli, a ipak večnost, zbog žeđi koja me obuzimala i širenja vremena u kom sam živeo. Ušao sam u kuću kao što bi neko prišao izvoru u pustinji, sa divljim skokom oduševljenja, i pohlepnim pogledom zurio u piće koje mi je prijatelj sipao dok se čaša punila. Sčepao sam je- prineo j e usnama. Ha! Iznenađenje. To nije bila voda, već najukusnija medovina kojuje Velški pesnik pio u zdravlje Hauel Da. Poigravala je i iskrila kao neka tečna metempsihoza ćilibara; presij avala se kao spiritualna vatra hiljade hrizolit,-. Na oko, po ukusu, to j e bila medovina, kakva nikad nije ispunjavala čaše Val­ hale. -

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Žderač hašiša

Hašiš sam zvao "droga putovanja", i trebalo je samo da pre gutanj a svoje tablete snažno usmerim svoje misli ka određenom delu sveta kako bih čitavu svoju fantaziju učinim topografskom u najvišem mogućem stepenu.

je moguće opaziti. Kroz mrak kao medijum, žderača hašiša mogu da preplave najj eziviji nagoveštaj i ponora. Gašenje sveće može da postavi kao pakao širok jaz ispod njegove cvećem ukrašene svečane trpeze, i njegovu palatu magije pretvori u G olgotu. Svetlost je neophodnost za nj ega, čak i kada spava; ona mora da oboj i nj egove vizije, ili one posta­ ju tamne kao obale Stiksa' .

216

Dve su činjenice koje sam ponavljanim eksperimen­ tom potvrdio kao univerzalne, a koj e ovde nalaze svoje mesto, najpodesnije moguće u toku moje priče. Prvo: U dva razl ičita slučaja, kada su telo i um očigledno u sasvim sličnim stanj ima, kada se okolnosti, spoljašnje i unutrašnje, zapravo ni najmanje ne razlikuju, ista doza istog prepar�ta haš iša će često proizvesti dijametralno suprotne efekte. Sta više, ja sam jednom prilikom uzeo tabletu od trideset grena, koja jedva da je dala osetne pojave, a drugi put, kada je moja doza bila samo pola te količine, prošao sam patnje mučenika, ili sam se radovao u savršenom nastupu ludila. Njegovi efekti su toliko promenijivi da sam, mnogo pre nego što sam odbacio užitak, svaku narednu tabletu uzimao svestan da izazivam neizvesnost ogromnu koliko i ravnoteža između pakla i raja. Pa ipak, zanesenost je uzela Nadu za advokata i dobila spor. Drugo: Ukoliko bi, tokom ekstaze delirij uma od hašiša, druga doza, koliko god mala-da, čak i ako nije veća od polovine zrna graška- bila uzeta da produži to stanje, neizbežno će proizaći takva agonija od koje će se duša naježiti od sopstvene mogućnosti izdržlj ivosti bez uništenja. Ponovljenim eksperimentima, koji sada zauzima­ ju najstrašnije mesto na spisku strašnih sećanja, sam doka­ zao da, od svih promenlj ivih pojava koj e prate hašiš, jedino dva ostaj e nepromenijiva. Njegova upotreba odmah nakon nekog drugog nadražaja će proizvesti jednako strašne po­ sledice. Ugasio sam svetlo. Može delovati trivijalno da se ovo kaže,ali to je stvar jednako važna kao i bilo koja druga koju •

217

Bilo je to buđenje, kojem, ma vraga, nije bilo ravnog . u cItavom ogromnom zaspalom carstvu mora. Pored mog kreveta u centru sobe staj a su nosila, sa čij ih su uglova visi­ li nabori teškog pokrivača; opruženo na nosilima ležao je najstrašniji leš, čije je modro lice bilo iskrivljeno mukama mučkog ubistva. Tragovi ogromne agonije bili su zaleđeni u ukočenost u neprirodnom položaju svakog mišića, a nokti na prstima mrtvog čoveka razderali su nj egove dla­ nove u beznadežnoj borbi nekoga ko je popustio, ali ne bez očajničkog otpora. Dve svećice kod njegove glave, dve kod nogu, sa svoj i m visokim i neugašenim fitiljima, činile su jezovitost nosila jasnije nezemaljskom,a prigušeni prezriv i smeh nekog nevidljivog posmatrača se s vremena na vreme podrugivao lešu, kao da su pobedonosni demoni likovali iznad svog plena. Pritiskao sam rukama očne jabučice dok me nisu zabolele, u žestokoj želji da sprečim prizor; zario sam glavu u jastuk, da ne bih mogao da čuj em taj grozni smeh đavolskog sarkazma. Ali- kakva strahota! Video sam kako se zidovi sobe po­ lako stapaju, plafon spušta, pod podiže, kao što je nekada video usamljeni zatvorenik, čija je ćelija bila osuđena da mu bude grob. Bivao sam sve bliže i bliže lešu. Skupio sam se daleko od ivice kreveta; šćućurio sam se u najbednijem strahu. Pokušao sam da vrisnem, ali mi je govor bio para-

. Stiks- reka II donjem svetu, preko koje je Haron prevozio seni

-

Zakotrlja) kamen

Upasna biljka - Zderač haš iša

lisan. Zidovi su se sve više primicali jedan drugom. Moja ruka, sada na čelu mrtvog čoveka. Ispružio sam i ukrutio ruku kao šipku od gvožđa; ali od kakve je koristi ljudska snaga protiv kontradikcije te surove građevine? Moj lakat se polako savio pod teškim pritiskom; p lafon je postajao sve bliži- upao sam u strašni zagrljaj smrti. Bio sam sabijen, bio sam gušen u niši bez vazduha, koja je bila sav prostor koj i mi je preostao. Skamenjene oči zurile su u moje, i opet je izluđujuća zvonjava đavolskog smeha zvon ila kraj mog uha. Sada su me sa svih strana uz grozan pritisak dodirivali zidovi; došlo je do strašnog rušenja, i osetio sam kako se sva čula brišu u mraku. Konačno sam se probudio; leša nije bilo, ali sam ja zau­ zeo nj egovo mesto na nosilima. U istom položaju u kojem je on bio, ležao sam nepomičan, svestan, iako u mraku, tako da sam na licu imao kopiju njegovog izgleda napaćenosti. Soba je izrasla u gigantsku prostoriju, čiji je krov bio sa­ stavljen od gvozdenih lukova; pod, zidovi, ivice, sveje bilo od gvožđa. Cinil o se daje spiritualna suština metala komb inacija surovosti i očaja. Njegova masivna čvrstina govorila je jezik koj i je nemoguće uobličiti u reči, ali će svako ko je gledao nezaustavlj ivu silu poluge neke velike mašine, i uvideo njenu sposobnost za ubistvo, uhvatiti bljesak, ba­ rem u sećanju, uzbuđenja koj e kao da kaže, "Ovo gvožđe je neumorna neman," neizrecivog značenja koje sam video u tim kolosalnim gredama i stubovima. Mučio me prizor tog čelika kao što bi i prisustvo ogromnog asasina. No, moj a čula su se otvorila za opažanje još gorih prisu­ stava. Pored mene se, iz sumporastog sumraka koj i je ku­ pao sobu, postepeno pojavio najgrozniji oblik koj i bi duša nerastrojeno mogla da pogleda- demon, takođe od gvožđa, u belom usijanju i zaslepljujući slavom unutrašnjosti pakla. Lice koje je bilo gvožđevita inkarnacija svake zamisli zlobe i ironije, zurilo je u mene pogledom koji je pržio svojom

nesnosnom vrelinom, i još više nepojmljivim stepenom unutarnje zlobe koju je simbol izovalo. Shvatio sam čiji sam smeh čuo, i momentalno sam ga ponovo začuo. Pored njega je još jedan demon, njegov blizanac, ljuljao ogromnu kolevku sastavljenu od gvozdenih šipki, kao i sve ostalo, i zažarenu nemilosrdnom vrelinom, nalik demonovoj . A sada, u pojanj u najgroznij ih huljenja koja je moguće zamisliti, ili pre huijenja toliko strašnih da ih ljudska misao ne može pojmiti, oba demona su planula, sve dok, samo slušaj ući ih, i ja n i sam postao krajnje bezbožan. Još uvek se sećam značenja pesme koj u su pevali, iako jezik koj i će je prevesti još ne postoj i, i daleko bilo od mene, da makar i nagovestim nj enu prirodu, iz straha da će izgledati da u bilo kom stepenu ovekovečujem takvo hUljenje kakvo iz­ van obitavališta izgubljenih ni jedna usta nisu sposobna da izgovore. Svaka nota same muzike bila je usklađena sa mišlju, kao što simbol predstavlja suštinu; svoj im se zvečanjem mešala sa izluđujućom škripom kolevke koja se neprestano ljuljala, sve dok nisam osetio da sam uteran u teški očaj . Iznenada, najbliži demon je zgrabio vile (takođe od zažarenog gvožđa), zabio ih u moju izopačenu stranu i bacio me u zažarenu kolevku. U svojoj muci pokušao sam da skinem rešetke; iskliznule su mi iz ruku i ispod stopa­ la kao najglatkije ledenice. Ležao sam neizgoren tokom narastajuće agonije, bio sam bacan sajedne na drugu stranu drmusanjem od jezive mašine, a iznad mene j e još uvek zvonila pesma bl asfemije, i oči demonskog sarkazma se smejale na mene podržavajući pogled majke na dete. "Hajde da mu pevamo," rekaojejedan demon drugom, "us­ pavanku Pakla." Huljenje se pretvorila u grozno dočaravanje večnosti rečima, otkrivajući šta je to, i zadržavaj ući se u zanosu zlobe na njenoj beskonačnosti, nj enoj uzvišenosti narastajućeg bola, i njene lišenosti utvrđenih tačaka koje bi mogle da je izdele u celine. Simbolima zajedničkim za sve

218

-

•

219

220

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Žderač hašiša

jezike, pre nego glasovnim rečima, pevali su ovu strašnu apokalipsu, a sami simboli imali su zvuk tako jasan kakav je jezik mogao dati. Ovo je bila jedna, i jedina predstavnIca koj e mogu da se setim. Polako su počeli: ' Danas je otac sutra, sutra je imalo sina koj i će roditi dan sledeći . ' Ovako su, ubrzavajući, pevali, iz dana u dan, genealogiju hiljada godina, i ispratio sam uzastopne generacije, bez prekida i u jednoj karici, sve dok brzina nj ihove procesije nije dosti­ gla brzinu toliko groznu da u potpunosti predstavlja samu večno st; a ja sam još uvek bežao kroz tu goruću genezu ciklusa. Osećam da ne prenosim ono što sam nameravao, ali neka to niko drugi nikad ne shvati bolje. Uvenuo kao list u vrelom dahu reme, osetio sam da sam, nakon milion godina, bačen na gvozdeni pod. Demoni su otišli, kolevka je nestala. Stajao sam sam, gledajući u besk­ rajne i prazne prostore. Otkrio sam da sam na ogromnom . trgu, kao iz nekog evropskog grada, sam u vreme vecemJeg sumraka, i okružen kućama visokim stotine spratova. Bio sam neverovatno žedan. Potrčao sam ka sredini trga i stigao do nje nakon beskrajnog putovanja. Tamo je bila fontana izvajana od gvožđa, svaka slavina nepodražlj ivo naprav­ ljena za ismevanje vode, pa ipak suva kao pepeo vulkana. "Umreću od žeđi," viknuo sam. "Još jedan pokušaj . Mora biti lj udi u tim ogromnim kućama. Oni, bez sumnje, vole umirućeg putnika, i daće mu da pije. Dobri prijatelj i ! Vode! . Vode!" Zaglušujuća buka prosula se na mene sa sve cetm strane trga. Svako prozorsko okno sa stotinu spratova svake kuće u tom kolosalnom kvadratu, poteklo je kao sa jednog izvora. Probuđeni moj im vapajem, na svakom prozoru je stajao užasni ludak. Visoko u vazduhu iznad mene, ispred, pored mene, sa svake strane, i iza mojih leđa, mnoštvo ludih likova je škrgutalo zubima na mene, sevalo očima, frfljalo, zavijalo, zastrašujuće se smejalo, šištalo i psovalo. Od nepodnošljivog prizora, i sam poludeo, i skačući gore dole, imitirao sve nj ih, i ispijao nj ihov pomahnitali duh.

Hašiš je zaista prokleta droga, i duša na kraju plaća najgorču cenu za sve svoje ekstaze; štaviše, njegova upotre­ ba nije pogodno sredstvo za sticanje bilo kakvog uvida, a ipak, ko može da kaže da u tom periodu zanosa nisam ra­ zumeo stvari onakve kakve jesu, tačnije nego ikada u nor­ malnom stanju? Hajde da ne tvrdimo da je polubezbrižan i neinteresantan način na koj i inače gledamo na prirodu, normalan modus dušine moći vizije. Postoji ogromno značenje, intenzitet zadovoljstva u svakom okruženj u, ali da b i ga videle, naše oči moraju biti odpečaćene. U radosti hašiša, tek smo stigli neodgovarajućom stazom do tajne te beskrajne lepote koju treba gledati i na nebu i na zemlj i kada padne veo telesnosti, i znamo kao što smo i znani. Onda ćemo se iz blatnjavih voda naših života, oskrnav­ ljenima vekovima degeneracije kroz koju su tekli, popeti do starinskog iskonskog izvora, i postati zaneti nj egovim napitkom otkrovenja.

-

-

221

Ne sećam se da l i sam već spomenuo da u stanjima hašiša povremeno dolazi do buđenja, dva puta u toku sata,moguće (iako ja nemam načina da to tačno procenim, zbog posebnih svojstava hašiš-vremena), kada se um u izuzetno kratkim intervalima vraća u savršeno normalno stanje, i sve stvari vidi u svom poznatom svetlu.

.

Buđenje u danu nakon niza nejasnih i prekrasnih sno­ va, još se nisam povratio u potpuno nOllIlaIno stanje. Počeo sam da doživljavam zakon hašiša koj i je sve više i više razvijao svoje efekte tokom narednih meseci njegove upotrebe. S a nastavkom hašišarskog života, gde efekat svakog narednog zadovoljavanja postaje sve trajniji dok do tada izolovana iskustva ne počnu da se dodiruju; onda se veze delirijuma ukrštaju, i na kraju toliko izmešaju da lanac postaje neprekidna traka, koj a se čas odmara s razdraganom

Zakotrlja} kamen

Opasna biljka - Žderač hasiša

lakoćom kao brojanica; čas moćno pritiska dušu kao svetlu­ cavi obruč od gvožđa koj i drži mučenike na kocu. Posled­ nj i meseci ovog opčinjenog postojanja, bilo da je prekinuto mentalnom anihilacijom ili povratkom u mime i pomešane činjenice čovečanstva, prošli su u neprekidnom, a ipak raznolikom snu.

koj i znaj u da sam ja sa petnaest grena često dobijao najjače efekte kanabina, ovo može delovati kao velika tableta; ali se mora imati na umu da je, da bi se osigurao kompletan fenomen, pri prvom eksperimentu neophodna doza mnogo veća nego ikad kasnije. Za razliku od ostalih stimulansa sa koj ima sam upoznat, umesto zahtevanja povećanja količine kako se upotreba nastavlja, hašiš zahteva smanjenje, na izgled ostavljajući, po povratku u prirodno stanj e (ako mogu da se izrazim prilično materijalnom analogijom), neiskorišteni kapital zanosa za naredno zadovoljstvo da pokrene posao.

222

'I

Štaviše, kroz mnoge ekstaze i mnoge patnje, još uvek sam pretpostavljao da samo eksperimentišem, i to, takođe, u naj lepšem polju uma koj e se može otvoriti za istraživanje, i sa sredstvom toliko zavodljivim u svom uticaju, da je duša postala svesna da je bila potrebna divovska snaga da po­ begne onda kada su njene brave oslabljene.

I

I

Kod Vilijama N------------- hašiš nije proizveo ni jedan od efekata karakterističnih za fantazij u. Nije bilo haluci­ nacija, nije bilo proletanja neobičnih slika ispred očiju kada ih zatvori. Cirkulacija je, međutim, stigla do iznenađujuće punoće i brzine, praćena istom introverzij om sposobnosti i jas­ nog opažanj a svih fizičkih procesa koj i su i mene, u mom prvom eksperimentu na sebi, zgranuli. Disanje mu je bilo hrčuće, zenice raširene, spuštenih očnih kapaka, praćeno komatoznim stanjem, koje je trajalo satima, iz kog je bilo gotovo nemoguće u potpunosti pobuditi energij e. Ovi simptomi, zajedno sa čudnom krutošću mišićnog sistema, i nesposobnošću za odmeravanje preciznog dometa i jačine glasa u govoru, učinili su slučaj sličnijim onima za koj e je dr O ' Šonesi, iz Kalkute, zabeležio da se pod nj egovim neposrednim nadzorom dešavaju među domorocima u In­ dij i, nego bilo koj i od onih koje sam ja video. U pola osam uveče, dakle, nakon večere umesto pre, kao što bih više voleo, uzeo je dvadeset i pet grena droge. Onima

223

Neko vreme smo hodali u tišini. Osećao sam kako se moj prijatelja stresa kada se oslonio na moje rame. "Š ta se dešava, Bobe?" pitao sam. "Uh! Ja sam u nepodnošljivom hororu," odgovorio je. "Spasi me, ako možeš'" " Š ta ti se dešava?" "Ova kiša čađi koja na mene pada sa neba je zastrašujuća." Gl edao sam da tok nj egovih misli usmerim na drugi kanal, ali je on u svom iskustvu stigao do one tačke u kojoj je sugestija nemoćna. Njegov svet Stvarnosti nije mogao da se promeni nikakvim uticajem iz našeg Senovitog. Ja sam došao do istog mesta u kasnij im danima, i tada je bi lo jedna­ ko nemoguće da bilo koje ljudsko biće promeni stanje koj e me obuzelo kao što bi bilo za brata na zemlji da ispruži ruke i spase svog brata koj i pati u morama besmrtnosti. U zeml­ jama Orijenta postoje ljudi kojima je posao da paze žderače hašiša tokom nj ihovih halucinacija, i tvrde da su sposobni da ih neprekidno vode prijatnim putevima halucinacije. Ako oni zaista poseduju tu moć, del irijum koji kontrolišu mora biti mnogo fleksibilnije stanje od bilo kog koje sam ja video da se dešava pod najj ačim uticajem hašiša. U datom slučaju, shvatio sam da su sugestije nemoćne. Porazili su me unutrašnja stvarnost vizija i strah od spoljašnjeg mraka.

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Žderač haš iša

A sada je, u sred mraka, tu iznenada staj ao točak kao onaj za lutriju, okružen jednom sjajnom tačkom, koja je predstavlj ala sve njegove pokrete. Polako je počeo da se okreće; njegova brzina je postala zastrašujuća, a iz njego­ vog otvora su poleteli simboli koji su ukazivali na njega, pravilnim sledom, svaki najsitniji detalj iz njegovog pre­ thodnog života: od njegove prve neposlušnosti u detinjstvu­ odbijanje da nekog dana, još u detinjstvu, ide u školu kada mu je to naređeno, do zadnjeg nepriličnog postupka koj i je počinio- čitavo njegovo postojanje proletelo j e pred nj im kao munja na tim gorućim znacima. Stvari potpuno zabo­ ravlj ene- stvari smatrane trivijalnima tada kada su se desile - male kao posekotina od vrbovo g štapića, sve su proletele nj egovim čulima kao strela; a ipak i h se svih setio kao stvar­ nih događaja, i prepomao njihov red u svom postojanj u. Ovaj fenomenjejedan od najupadlj ivijih očitovanja stan­ ja u kom viši hašišni zanos zaista postoji. To je delimično kidanje, u trenutku, onih veza koje uj edinjuju dušu i telo. Nemoguće je da duša izgubi tragove i jednog utiska.

nekom drugom stanju, i stoga to ne možemo da objasnimo, nije li možda ovo rešenj e enigme? U trenutku kada duša prima novi utisak, ona ga prvo prihvata kao stvar potpuno čulnu; govori nam koliko je velik, i kakvog je kvaliteta. Na ovu definiciju o nj egovim granicama i izgledu nastav­ lja se, u periodima velike aktivnosti, intuicija činjenice da će osećaj u budućnosti ponovo biti opažen otkrivajući da će učiniti pristupačnom čitavu prošlost. Ona to proročki beleži na neuništive listove svoga dnevnika, uverena da će izaći na videlo u budućim otkrivenjima. A mi koj i, zbog sklonosti svoga mišljenj a, odbacujemo sve tvrdnje o poma­ vanju budućnosti, opažaje možemo da priznamo samo kao sadašnj e ili prošle, i onda dvojno ostvarenje pripisujemo nekom periodu koji je prošao. Mi opažamo povezanost dva opažaja, ali, trenutnom obradom, u redosledu iskustava drugom dajemo pogrešno mesto. Duša se tretira kao istoričar, a zapravo je proročica; ali se greška u shvatanju dešava u mikroskopskom deliću vremena da je opažanje nemoguće. U hašišnom rastezanj u sekundi u minute, ili čak u skladu sa mnogo većim razmerama, postoji mogućnost da se temeljno istraži do sada kratkotrajan fenomen, i istina izlazi na videlo. Još koliko ovakvih proročanstava može biti odbačeno kroz skaradnu naviku tela možda nećemo saznati sve dok duša ne odbrani svoju tvrdnju na sudu gde mora imati publiku.

224 I

,

Ujutru se probudio u uobičajeno vreme; ali kako je po prirodi verovatno bio osetljivij i nego ja, hašišno oduševljenje, bez haluc inacije, nastavilo se nekoliko dana. A sadaje preda mnom zasjala nova činjenica. Ova agonija nije bila nova; osetio sam je pre mnogo godina, u istoj sobi, među istim Ijudima,i slušajući isti razgovor. Većini ljudi, takav osećaj se javio u nekom momentu, ali je retko više od nejasnog i trenutnog. Kod mene je bio dovoljno određen i traj an da bih ga ispitao i smestio kao stvarno sećanj e. Video sam ga u trenu, kom su prethodili i nakon kog su usledili nizovi jasno oživljenog prethodnog života. Koj a je životna mudrost ove činjenice? Ako ne nalazi­ mo osnov da verujemo da smo nekad svesni sebe živeli u

225

U ovom svetu, mi smo samo pola duše; sposobni smo, dakle,da shvatimo opažaj e i emocije od pola kruga. Jednom kada sami budemo potpuno zaokruženi u simetriji , imaćemo snage da podnesemo pritisak uticaja iz čitave sfere istine i milosti. Ovo sadašnje stanje polu-razvijenosti je ono koje beskonačnost buđenja iz hašiša čini toliko neizdržljivim, čak i kada je njegova uzvišenost uzvišenost radosti. Više

I I

I

226

227

Zakotrljai kamen

Opasna biljka - Poema o hašišu

nemamo ništa sa horizontima, a granica koj a je nekad bila naša prepreka i naša tvrdava je uklonjena, dok mi gotovo stradamo od priliva opažaja.

došao, bilo je bez glasa, ali sam ubrzo čuo kako zvuči. Moja stopala su brzo bila čvrsto vezana za vrh neba, i, nj išući se s glavom na dole, postao sam nj egov jezik. Još snažnije se nj ihalo to zastrašujuće zvono, i sada, strahovito udarajući, moja glava je udarila o njegovu stranu. To nije bio bol od udarca, iako je to bilo nezam islivo, nego nepojmljiva kolo­ salna rika koj a je ispunila univerzum, i takođe zauzela moj mozak, kojaje u jednom trenu uništila svaki osećaj, misao i postojanje. U trenutku sam osetio da mi je život ugašen, ali sam mao da je to od poništenja, a ne od smrti. Kada sam se probudio iz haši šarskog stanja, bio sam zaprepašten što još uvek postojim, kao što bi bio i mrtav čovek iz prošlog veka kada bi sada iznenada bio vraćen na zemlju. Neko vreme sam, iako potpuno svestan, verovao da još uvek sanjam, i do današnjeg dana sam izgubio tako malo sećanja na to demonsko zvono, da sam tokom pisanja ovih redova stavio ruku na čelo, slušajući i osećajući nešto, samo kroz uobrazilju, što je bilo eho prvobitne more. Ta istrajnost utisaka je ono što objašnjava činjenicu hašišarskog stanja, nakon nekog vremena, postajući svakim danom sve više stvar agonije. Nije to zbog toga što telo postaje iscrpljeno ponavlja­ nim nervnim šokovima; kod nekih konstitucija, zaista, ova iscrpljenost može da se pojavi; kod mene nikad nije, kao što sam rekao, čak ni nivoa mišićne slabosti, pa ipak, univer­ zalni zakon stalno ubrzavajuće dijabolizacije vizija u mom slučaju je važio jednako kao i u bilo kom drugom; no, jed­ nom doživljena strahota postala je K1:�l1a 'ix; 'aci, neotuđivi miraz pakla; b i lo je sigurno da će se ponovo pokazati u nekim- Bogu hvala ako ne u svim- budućim vizijama. Video sam, na pri mer, ujednom od svojih ekstatičnih stanja, svetleću tačku na nebeskom svodu, prizmatično sporedno sunce. U sred mog 0duševljenja od gledanj a u njega, ono se misteriozno pretvori lo u moje sopstveno srce, i tu postalo vatreni krug, koj i je postepeno progrizao svoj put, sve dok

N e bi bio težak zadatak da se dokaže, sa velikom verovat­ noćom, barem, da su se inicijacija u Pitagorejske misterije, i napredne instrukcije koje su joj sledile, u značajnom ste­ penu sastojale u primeni, razboritoj, ako smem da upotrebi­ mo tu reč, hašiša, koj i umu daje kritičku i analitičku moć, koj i j e početniku omogućavao da uvija tamu i maglu iz zamračenih istina dok ne budu stajale jasno viđene u sjaju svoje harmonične lepote kao intuicija. Jedna stvar u vezi sa Pitagoromi njegovim prijatelj ima mi je delovala zadivljujuće. Postoji legenda da ga je, kada je prelazio preko reke, nj ena voda dozivala u prisustvu nj e­ govih sledbenika, "Zdravo! Pitagora." Cesto bih, dok sam pod dejstvom hašišnog delirijuma, čuo da nežive stvari zvone takvim glasovima. Pozdrav ljale su me sa svake strane, iz stena, i drveća, i iz voda, iz neba, u mojoj radosti ispunjavajući me snažnim zanosom kada ih čujem kako pozdravljaju svog gospodara; u mojoj ag­ onij i sipajući bezimene psovke na moju glavu dok sam odlazio u večno izgnanstvo od svake naklonosti. Za ovu Jamblikusovu tradiciju osećam poštovanje koje me goto­ vo uverava da se glas,reke zaista čuo, iako samo ubrzanim umom nekog hašišom udešen
228

I I

v

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Zderač hašiša

čitav izopačeni organ nije bio u mučnom plamenu. Ta tačka je, ponovo viđena u post-vizij i, kroz sećanje na nekadašnji bol na mene momentalno proizvela isti prokleti efekat. Broj takvih upamćenih svežnjeva ogreva za strašne ideje svakako su rasli proporcionalno produžavanju hašišarskog života, sve dok naposletku jedva da je postojao vidljiv i l i opiplj iv objekat, fraza koja j e izgovorena, koja nije imala neku takvu paklenu moć kao da je povezana sa ranijom posledicom patnje. Polako se, dakle, ponoć sklapa nad nebom žderača hašiša. Jedna po jedna, na nj egovom pokrovu tri puta ofarbanom u Aharonu', pojavljuju se zlokobni lustrurni", dok on hoda pod poluloptom koj a gori demonskim lampama, i po tlu popločanom pločicama pakla. Iz ovog užasnog carstva postoje samo tri puta. Hvala Bogu što iznad ove zavodljive kapije ne piše:

duhovne muke- nešto veoma kiselo. Na istoku se koristi šerbet; moja je bila jako kisela li munada. Č aša napitka je spremljena, i ja sam je, nesposoban da podnesem šok ve­ likog gutljaja, ispio staklenom cevčicom. Osetio sam blago olakšanje- veoma sporo. Pre nego što je prva čaša ispijena, zapovedio sam da mi pripreme jošjednu što je brže moguće, u strahu da se plamen ne proširi dok čekam. Ovako sam zaposlio čoveka pravljenjem limunade, jedne za drugom, zaranjajući svoju cevčicu preko ivice isceđene čaše u punu vrtoglavom brzinom za koju su postojali smrtnički razlozi, sve dok nisam popio šest li munada. Vratio sam se hašišu, ali samo kada sam gubio nadu u sprovođenje svoje prvobitne namere- nj egovo apsolutno i trenutno napuštanje. Sada sam odlučio da ga postepeno napustim- da se polako povlačim od svog neprijatelja, sve dok ne pređem granice njegovog zanosnog tla, na kome je nadmoćno ratovao sa mnom. Kada jednom pređem granicu, i oslobodim se zastrašujuće čarolija, moći ću da tražim spas, i da se nadam da ću se udaljiti od njega na svojoj povraćenoj teritorij i . Nameravao sam da do ove tačke stignem smanj iva­ njem doza droge. Najveća doza do koje sam ikada sti­ gao bila je drahma' , koja j e retko bila neophodna osim u najneprijemčivijim stanj ima mozga, pošto je, u skladu sa zakonom operacije hašiš za koji sam rekao da važi u mom iskustvu, u to vreme mnogo manja pilula obično bila dovoljna da proizvede puni efekat nego kada sam započeo uživanje. Sada sam svoju dnevnu dozu smanjio na deset do petnaest grena. MomentaIni rezultat čak i ovog modifikovanogprihvatan­ ja navike bilo je vraćanje u blaženstvo nekadašnjeg života. Izašao sam iz svoj ih oblaka; spolj ašnjem svetu je vraćeno

"Lasciate ogni speranza voi ch' entrate! "

Prvi od ovih izlaza je ludilo, drugi smrt, treći napuštanje. Prvim se nesumnj ivo najčešće polazi, iako može proći mno­ go vremena pre nego što dođe do konačnog bega u zaborav, i jednako je strašan kao i carstvo koj e ostavlja za sobom. Drugi se bedniku retko otvara, osim ako ga ne otvori svojim nožem; njegova vrata obično oklevaju da se otvore. Sto se tiče zadnjeg, neka se bori, iako zastrašujuća utrnulost oka­ menjuj e njegove udove- iako je sa svake strane puta četa strašnih zloduha sa isukanim vatrenim mačevima- iako pred nj im odzvanjaju krici demona, a nezamislive hurije pozivaju nazad- preko trnj a, kroz mučilište, ali u- Zivot! Požurili smo u prvi obl ižnj i restoran. Ulazeći, tražio sam jedino materijalno olakšanje koje sam ikada našao za ove ,

v

,

Aharon- reka II podzemnom svetu (prim.prev.) . Lustrum- žrtva čišćenica, žrtva ublaženiea, žrtva ispaštanja (prim. prev.) •

I

. Drahma- starogrčka jedinica za težinu, 4,23gr

229

230

Zakotrlja) kamen

Opasna biljka - Poema o hašišu

23 1

-

pravo na zanimljivost, a ubitačna umrtvljenost moga uma bila je zamenjena živom aktivnošću. Laskao sam sebi da sada postoj i neka nada za beg postepenim odbaci vanjem, i, štaviše, bio uveren da bih pošto sam sada retko doživljavao nešto nalik halucinacijama, mogao da prođem kroz ovo postepeno lečenje bez patnj e na tom putu. Kao što je limunada nekad bila efikasan lek za patnju zbog preterivanja, sada sam otkrio da je upotreba duvana, u meri koj a bi se u drugačij i m uslovima smatrala neumere­ nom, bila preventiva za strahote napuštanja. Kako sam, pre nekog vremena, govorio o svom ličnom iskt:stvu sa datom temom, potvrđujući svoju sposobnost da u nekim trenucima osefim poglede, vidim zvukove, itd, neću se truditi da sadašnj u diskusiju il ustrujem naracijom o do­ datnim delovima svog slučaja. Mogli bi mi odgovoriti, "A ' da, sve je to vrlo verovatno; ali ti si verovatno izuzetak od opšteg pravi la; ni na koga drugog ne bi tako delovao." Ovo mi je često bilo govoreno kada sam, na početku haši šarskog života, entuzijastično povezao sve najneobičnije fenomene svoje fantazije. Ali, nema takve stvari koja je tačna za efekte hašiša. Jednako neizbežno kao što će dva čoveka koj a dobiju ista uputstva, i koja imaju jednaku naklonost Proviđenja, stići na isto mesto, tako će i dva čoveka sličnog temperamenta doći na istu teritoriju hašiša, vi deti iste misterije svoga bića, i spoznati iste do tada nezamislive činjenice. Ovo je karak­ teristika koja, iznad svih poricanja, dokazuje definitivno postoj anje najčudesnijih hašišom otvorenih stanja uma. Carstvo tog stimulusa nije ludost; ono postoji baš kao i En· gleska. Nikada nismo toliko apsurdni da očekujemo da vi­ dimo tuce ludih ljudi da se svi drže jedne iste halucinacije, a da nisu imali nikakvu komunikaciju jedan s dplgim. Kao što sam već rekao ranije, nakon što je moja upo­ znatost sa carstvom opčinjenosti postala, verovatno, opšta

kao bilo čija, kada bih bio pozvan da nadgledam nekoga ko prvi put izvodi eksperiment (a uvek su me zvali), po najne­ jasnijoj reči, često samo po pogledu, mogao sam tačno da kažem mesto do kog je moj pacijent stigao, i da u skladu sa tim postupam. Mnogo puta sam, po nekom izrazu koj i su drugi posmatrači smatrali neizrecivo detinjastim, prepoznao oznaku polja čuda na koje sam putovao u savršenom zano­ su. Razumeo sam simbolizaciju, koju oni nisu. lako savršeno svestan, kao i u prirodnom stanju, i spo­ soban da razume sve spoljašnje stvarnosti bez haluc inacije, još uvek je svaku reč koja mu je upućena opažao u obliku nekog vizuelnog simbola koj i ga je najsavršenije uobličio. Satima je svaki zvuk imao svoju boj u i svoj oblik, jednako stvarne, baš kao što bi i okruženj e trebalo da ih ima. Č injenica, kojoj nikad ranije nisam bio svedok, da je um u tom stanj u sposoban da svoje fenomene da drugom i da o nj ima mirno fi losofira, priuštila mi je sredstva najjasnijeg istraživanj a. Otkrio sam da je njegov slučaj bio analogan B. I mom sl učaju; jer, on je kao i mi, u odvojenim unutrašnjim tipovima prepoznao svaku moguću senzaciju, naše reči pra­ vile su vidljivu simboličnu paradu pred nj egovim očima,i svaki opažaj, bilo koje vrste, postajao mu je opipljiv kao oblik i čujan - kao muzika.