Šarl Bodler – Cvede zla -
-
-
-
Zabranjene pesme: Nakit, Preveseloj, Leti, Lezbos, Proklete žene, Preobražaj vampira Smatra da priroda čoveka čini primitivnim i zlim, a civilizacija ga uzdiže iz toga. Zbirka se mora znati u celini, kako izgleda, kako je organizovana i sl, a 9-10 pesama detaljno. Ovo isto važi i za Vitmena. Šarl je imao uzbudljiv život. Njegova biografija na neki način ulazi u zbirku, pa bi je trebalo pogledati. „Blagoslov“ – majka je ukleto bide kad rodi pesnika. Pojam „ukleti pesnik“ on uvodi. Oseda se duhovno usamljen. To je i pesma „Labud“. Njegova majka je bila ubeđena da bi njihov život bio srednji da on nije bio pesnik. Vodio je boemski život. Grad ne doživljava kao idealan prostor, ali za razliku od romantičara on smatra da civilizacija čini čoveka boljim. Po njemu čovek se rađa sa grehom u sebi. Veštački raj – svet opijata – i ovaj termin je skovao Bodler. O ovome govori u ciklusu „Vino“. 1857. – ove godine izlazi i Bodlerova zbirka i Gospođa Bovari. Tada izlazi i članak Sent Beva (kritičar) – Prikaz Kuberove izložbe (za ovaj članak je rekla da ne mora da se pamti). Ovo ipak ne označava početak realizma (ova godina), jer npr. Čiča Gorio izlazi ranije. I Flober i Bodler završavaju na sudu pošto se javnost bunila protiv otvorenog pričanja o seksualnosti. Izbačene su neke pesme. Ovo je jedna od prvih konceptualističkih zbirki. Postoji idejna organizovanost. Bitno je gde dolazi koja pesma. Prva zbirka je imala 5, a ne 6 ciklusa. Mi čitamo zbirku iz 1962. koja ima 6. Ima 100 pesama što opet upuduje na koncept. Ciklusi nisu identične dužine. (Kao literaturu ovde preporučila – Alber Tibode – Istorija francuske književnosti (PS- to za ove sa devetkama )) Cvede zla se mora čitati kao ispovest pisca. Uvodna pesma – „Čitaocu“ – pristajemo na licemernost koju nam nudi civilizacija. Splin – čamotinja, o ovom pojmu videti još iz njenog rečnika. I ciklus – Splin i ideal – i ovaj ciklus se može posmatrati kao konceptualistički. Zbirka u malom. U početku se javljaju pesme koje govore o problemu pesnika u svetu. Autoreferencijalne pesme (pesnik o sebi), pored ovoga mi piše +romantičarska ironija, povezati iz rečnika. Kod Bodlera se javlja autoreferencijalnost, ali nije prava romantičarska ironija („Blagoslov“, „Albatros“, „Uzajamnost“) - Završetak ovog ciklusa (tj. drugi deo) govori o tome kako se pesnik uobličava – to je ljubav. Ljubavne pesme kod njega su takve da je voljena različito predstavljena. On se družio sa prostitutkama. Bodler se okrede ljudima sa margine. Bodler je verovatno bio
svestan da de ga shvatiti tek budude generacije. Dva tipa voljene: strasna i telesna sa jedne strane i idealna draga sa druge strane. - Kraj ciklusa – splin kao rezultat, ali onaj koji teži idealu. -
II ciklus – Pariske slike – nije postojao u prvoj zbirci (18 pesama) - Pariz je tad sa Napoleonom III težio da postane svetska sila. Međutim, Napoelon nije voleo slobodoumne ljude. On je renovirao Pariz, razrušio koncepciju starog Pariza, po principu da se sve ulice seku pod pravim uglom. To se pravi zato što svi putevi vode u centar. Bodleru je sve to smetalo. Ovaj ciklus je nka vrsta duhovne rasprave sa tadašnjim Parizom.
-
III ciklus – Vino – Govori o odlasku u veštački raj
-
IV ciklus - Cveće zla - Odlazak u seksualno iskustvo – nastavak na beg iz ciklusa Vino. Prvi upotrebljava termin „estetika ružnog“ -Prvobitni naziv cele zbirke bio je Limb, neodređeni prostor (ovo povezati sa Danteom - I Dante je pokušao da otkrije čovekovu egzistenciju). Izdavači su mu predložili da promeni naziv da bi se bolje prodavalo, pa on uzima naziv ovog ciklusa za naziv zbirke.
-
V ciklus – Pobuna -Demonski ciklus. Pominje i Sv Petra – izabrao je pobunjenike njega i satanu kao palog anđela. Interesantno je što se vradao Bibliji.
-
VI ciklus – Smrt -Na kraju svega dolazi smrt. Smrt donosi spasenje od svog života, ali je i izazov, saznanje nečega što ne znamo. Neka vrsta ozorenja znanjem. Smrt zaslužuju oni koji su voleli, siromasi i on, tj. pesnici.
-
Najbolji prevod zbirke uradio je Dimitrije Jovanovid, zatim Ivan Lalid, Leon Koen, Branimir Živojinovid. Dobra analiza zbirke je na wikepediji, na engleskom.
-
„Čitaocu“ – povezivanje realnog i onog što je duhovno. Slike se mogu tumačiti na različite načine, ali sve upuduje na čovekovu nelagodu. Bodler je stalno u napetosti između ideala i čame.
-
„Albatros“ – sami da analiziramo
-
„Veze“ – priroda je hram – hram se drži na stubovima čula (dodir, vid, miris, ukus, sluh). Obratiti pažnju na sinestezije. U svakodnevnom govoru npr. imamo sladak miris, topao glas i sl., ali u poeziji sinestezija teži iznenađenju. (Djordje Vukovid – Poezija i sinestezija).
-
„Don Žuan u paklu“ – ovde je prikazan kao heroj. On i u paklu drži svoju jačinu, svoju ličnost.
-
„Ona spava“ – Napetost između zla i lepote – ideal koji upuduje na čulno.
-
„Strvina“ – Voljena kao trula životinja koja se raspada – nautralistička slika. Ideal je u doživljaju – u njegovoj ljubavi. Ljubav je neka vrsta egoizma.
-
„Mačke“ – (59.) – Neobična predstava mački. Ljubavnici i naučnici voleme mačke. Ovo su dve različite strasti, ali obe su jake, a u ovoj pesmi su prošle, a mačke ih spajaju. Ovde se ide od konkretnog ka posebnom. Metonimija. - I mačke se u krajnjoj liniji vezuju za demonsko, ovde su mačke te koje nikad ne mogu biti zarobljene pa i ne mogu biti đavolje sluge, samo pomagači u datom trenutku. Različiti tipovi metaforizacije su u prvoj i drugoj strofi.
-
„Labud“ - Pesma ima i neku vrstu narativne podloge. Na početku pominje Andromahu. Aludira na preudaju svoje majke. Andromaha je ponovo odvedena u roblje posle Trojanskog rata. Bodler računa na mit koji nije svima poznat. Ova pesma je iz dva dela. Starog Pariza više nema, drugi deo – Pariz se menja. Niže niz realističkih slika, razbacanu građu... Pominje zverinjak (ZOO vrt). I Balzak u predgovoru Ljudske komedije govori o Parizu kao zverinjaku. - Slika o labudu koji je pobegao iz ZOO vrta, koji pokupava da se napije vode. Gledao ka nebu kao čovek iz Ovidija – asocijacija na Ovidija kao izgnanika staroga sveta. Molbe bogu, upudivanje žalbe – zašto ljudi toliko pate. -Drugi deo pesme – apstrakcija; dolazi do udvajanja: Pariz iz sadašnjosti i prošlosti. Ovidijeva metamorfoza.
-
„Putovanje“ – spaja u jedno zbirku. Zbirku možemo čitati kao prolazak života. Smrt je kormiral, ona vodi čoveka. Nije bitno na koju stranu idemo, bitno je da idemo ka nebu.
