Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju u Nišu
Seminarski rad iz Sociologije
Tema: Ekologija i društvo
2
1. Uvod Ekološki činioci deluju dvostruko: između spoljašnje prirodne sredine i živih bića, u isto vreme između živih bića i u uslovima u kojima živimo !ato svaka prirodna promena radne i životne sredine utiče na život i rad ljudi i ljudsko" društva u najširem smislu reči #imitirajući $aktor života su "ranice prirodnih resursa, izvora koji se sve više iscrpljuju %ko imamo u vidu trajanje civilizacije, koje se meri hiljadama "odina, dalje mo"ućnosti za korišćenje prirodnih resursa su male &ako se smatra da će, ukoliko se ovakvim tempom nastaviti iskorišćavanje tih resursa, ukupni ener"etski potencijal, na primer, moći da traje još oko '(( "odina )vakako, dok postoji čovek, postoje i nade, jer je on uvek pronalazio i otkrivao uslove za život %li razum nam "ovori, a to i ekološka istraživanja pokazuju, da se resursi moraju racionalno koristiti *rirodna sredina mora se braniti od de"radacije ekoloških $aktora )ocijalna ekolo"ija je radikalna ideolo"ija koju je na temelju spisa Elisee +eclusa -.(/ih razvio 0urra1 2ookchin 3na tvrdi kako su ekološki problemi u današnjem svetu posledica problema unutar ljudskih društava, posebno kada je reč o društvima temeljenim na hijerarhijskim političkim i društvenim sistemima &a društva propa"iraju prihvatanje takmičarske $ilozo$ija u kojoj je smrt jedina alternativa ekonomskom rastu, a rast se ne može postići drukčije ne"o na račun složene ravnoteže između prirode i čoveka )ocijalna ekolo"ija smatra kako zaštitu prirode nije mo"uće postići pojedinačnim akcijama ili etičkim konzumerizmom ne"o stvaranjem novih društvenih struktura koje će uzimati u obzir odnos ljudi i prirode )ocijalna ekolo"ija smatra, sto"a, da borba za zaštitu okoline neće biti e$ikasna dok društva ne uspeu rešiti svoje ekonomske, etničke, kulturne, rodne i dru"e sukobe
3
2. Pojam socijalne ekologije 4a bi se odredio predmet socjalne ekolo"ije, neophodno je dati osvrt na njen nastanak, razvoj i $ormiranje kao posebne sociološke discipline Nastanak, razvoj i konstituisanje socijalne
ekolo"ije
je usledio
zahvaljujući, pre
sve"a, većoj
zainteresovanosti sociolo"ije za čoveka i nje"ovu sredinu, odnosno, sociološko izučavanje odnosa čoveka i ekolo"ije 5umana ekolo"ija 6tj ekolo"ija čoveka7 je du"o shvatana kao "rana opšte ekolo"ije, odnosno "ajila je biološku koncepciju nastalih socijalnih pjmova %li kako se njen kru" ispitivanja širio, počela je da izučava mesto i ulo"u čoveka u bios$eri, načine optimalnih uslova za razvoj, mesto i ulo"u čoveka i uzajamnosti dejstva čoveka sa ostalim komponentama bios$ere )va ova pitanja su razmatrana u okviru humane ekolo"ije koja je vodila prema nastajanju društvene odnosno socijalne ekolo"ije )ociolo"ija je mlada naučna disciplina i treba je posmatrati u kontinuitetu 6razvoj biolo"ije7 i njeno" pretvaranja u društvenu 8 socijalnu ekolo"iju )amim tim se biolo"ija la"ano i tiho, postepeno uzdizala na veći nivo širih teorijskih promišljanja, što je omo"ućilo stvaranje takve društvene discipline koja treba da se bavi pitanjima uzajamno" odnosa prirode i društva &ime je ostvaren pokušaj o$ormljenja )3!33#39;E veoma kompleksne discipline koja će, metodama prirodnih nauka moći da istražuje i izučava složene socijalne probleme i pojave !a razliku od biolo"ije, koja proučava odnos živih bića i njihovo" or"ansko" i neor"ansko" okruženja, ekolo"ija je započela sa izučavanjem socijalne strukture i odnosa između ljudi, kao preduslova za očuvanje ravnoteže u prirodi &ime je ekolo"ija kao prirodna disciplina prerasla u društvenu nauku, čime je i trasirala put ka nastanku i razvoju socijalne ekolo"ije, čiji je zadatak da svojim izučavanjem i socijalnim istraživanjima ukazuje na socijalne parametre, a sve u cilju plansko", umerenije" i celishodnije" iskorišćavanja prirode odnosno čuvanja ekološke ravnoteže i ukupno" odnosa prirode i društva
4
3. Predmet socijalne ekologije )ocijalna ekolo"ija započinje svoj razvoj odmah posle *rvo" svetsko" rata kada su zabelezeni prvi na"oveštaji de$inisanja njeno" predmeta zahvaljujuči, među prvima, 0ek
"odine
5
4. dr!ivi razvoj " #ojam i zna$aj Najozbiljnija upozorenja svetskoj javnosti danas dolaze od biolo"a i meteorolo"a, koji tvrde da je broj iščezlih biljnih i životinjskih vrsta u ovom veku izuzetno veliki, da raste po "eometrijskoj pro"resiji, a da uočene klimatske promene vode još uvek nedovoljno izvesnom, ali si"urnom po"oršanju situacije u pojedinim re"ionima i zemljinoj ku"li uopšte Na sve ovo, postoje određena pojedinačna i "rupna rea"ovanja ljudske zajednice, kao što su 4eklaracija o čovekovoj sredini iz )tokholma 6-B=7, 2rutland izveštaj 6?Naša zajednička budućnost@ 8 -CB7 i
6
%. &azvoj ekološke svesti 3snovno polazište koncepcije aktivne zaštite životne sredine, jeste da se životna sredina mora zaštititi i unaprediti u celini !aštitom životne sredine moraju biti obuhvaćeni svi njeni elementi, bez obzira što zaštita pojedinih se"menata zahteva posebne pristupe i naučne poduhvate D vezi sa tim potrebno je uvek i svuda voditi računa o složenosti ekoloških odnosa i procesa
•
predostrožnost,
•
predviđanje rizika,
•
sprečavanje uzroka,
•
novo vrednovanje životne sredine,
•
promena načina ponašanja,
•
promena načina potrošnje,
•
uspostavljanje potrebnih demo"ra$skih institucija i procesa
Princip predostrožnosti se zasniva na pravilu da je bolje sprečiti ne"o lečiti !ato
ovaj princip podrazumeva prethodnu analizu i procenu mo"ućih štetnih e$ekata prilikom planiranja i realizacije svih razvojnih akcija kao što su, na primer: korišćenje resursa i prostora, uticaj na biodiverzitet, za"ađivanje itd Princip predviđanja rizika se zasniva na prethodnoj proceni uticaja planiranih
akcija, posebno ako se ove akcije odnose na opasne, otrovne i dru"e procese, materije ili postupke koji mo"u dovesti do za"ađivanja ili rizika, na osnovu sličnih iskustava i situacija
7
Princip sprečavanja uzroka predstavlja najznačajniji potez u zaštiti životne
sredine, sG obzirom da životnoj sredini omo"ućava jedan du"oročniji razvoj )provođenje ovo" principa sprečava se kasnije otklanjanje posledica neželjenih e$ekata Princip novog vrednovanja životne sredine podrazumeva sasvim nove pristupe:
•
ekosistemski, odnosno multidisciplinarni,
•
etički, prema životnoj sredini i njenim $aktorima, prema čuvanju resursa, biljno" i životinjsko" sveta, svoje bliže i dalje okoline, prema dru"im ljudima, etničkim "rupama, "eneracijama,
•
okrenut budućnosti, sa stalnim planiranjem ostavljanja opcija i dru"ima da svoj razvoj sami sebi stvaraju, a ne da njihovim razvojem upravlja prethodna "eneracija,
•
umerenije" razvoja, sa novom paradi"mom preživljavanja i skromnije" životno" standarda, umesto materijalno" rasta i luksuza,
•
umerenije" i skromnije" korišćenja životne sredine, njenih bo"atstava, naročito neobnovljive ener"ije i očuvanja biodiverziteta
Princip promene načina ponašanja je jedan od značajnih uslova za ostvarivanje
održivo" razvoja zaštite životne sredine, a odnosi se na novu $ilozo$iju života / preživljavanje *romenom načina ponašanja vrši se pomak u ljudskom ophođenju prema životnoj sredini: od destruktivno" ka zaštitničkom 3vaj princip je sto"a u uskoj sprezi sa ekološkom svesti i ekološkom etikom Princip promene načina potrošnje je jedan od najznačajnijih principa održivo"
razvoja zaštite životne sredine i predstavlja promenu potrošačko" mentaliteta koji se odlikuje umerenošću i skromnošću u trošenju resursa kako u proizvodnji, tako i u potrošnji, koja zadovoljava samo osnovne i neophodne ljudske potrebe i ne predstavlja želju za luksuzom i raskoši *otrošnja bi trebalo da bude bez ostatka 6otpada bilo koje vrste, dakle potpuno recikliranje7 Princip uspostavljanja novih demografskih institucija i procesa odnosi se na
potrebu uključivanja demo"ra$ske dinamike i njenih trendova u pro"rame životne sredine i održivo" razvoja )provođenje ovo" principa zahteva paralelnu primenu populacionih pro"rama i pro"rama upravljanja prirodnim resursima 8
'. (aklju$ak 4o nastanka čoveka i nje"ovo" delatno" odnosa prema prirodi, u živom svetu vladala je uzajamna i harmonična povezanost i zavisnost u ekološkoj ravnoteži Narušavanje ekološke ravnoteže nastaje kao posledica čovekove radne delatnosti, kojom čovek ?prisvajaH prirodu i stvara proizvode *ri tome ne dolazi samo do poremećaja ekološke ravnoteže ekosistema, već i do u"rožavanja inten"riteta čoveka i nje"ovo" opstanka *oznavanje ekoloških zakonitosti, procesa i pojava u prirodi obo"aćuje čoveka da sa"leda prirodu u celini Dređujući je prema svojim potrebama on ne sme da dovedi do prekida procesa u njoj, niti da poremeti $unkcionalnu ravnotežu koja postoji između živih bića i njihove životne sredine &o se može izbeći samo ako se dobro poznaju ekološke zakonitosti i ako se ponašaju ljudi uskladu sa njima 4akle, ekološka svest predstavlja obrazac života, koji se poštuje i usklađuje sa prirodnim zakonima kruženja materije, trošenja ener"ije i obnavljanja života, pri čemu podstiče da se od prirode uzima samo onoliko koliko je potrebno za obezbeđivanje osnovnih ljudskih potreba !ato ekološka etika predstavlja ekološki odnos čoveka prema životnoj sredini, koji se odnosi na moralan odnos između ljudsko"Itehnos$ere i prirodno"Ibios$ere *itanje zaštite životne sredine nije samo pravno, ekološko, sociološko ili etičko već je to u značajnoj meri i ekonomsko pitanje Vrlo značajan ekonomski e$ekat može da ima upravljanje kvalitetom životne sredine kroz upravljanje kvalitetom industrijskim proizvodima i kroz upravljanje kvalitetom tehnolo"ija proizvodnje
9
). *iteratura *ro$ dr %ndon ' KKKKikipediaor"
10
