Seminarski-ekologija Reciklaza Otpada

UNIVERZITET U KRAGIJEVCU Fakultet Tehnickih Nauka

SEMINARSKI RAD

RECIKLAZA RECIKLAZA OTPADA OTPADA Pe!"et# Ek$l$%i&a

 Nastavnik:

 

Prof. dr Branka Jordović

Čačak , april 2016.god.

Student: Aleksandar Markovic 669/20!

SADRZAJ . "#$%......... "#$%.................. .................. .................. ................. ............................... ..............................................& .......................& 2.$'PA%..........................................................................................! 2. NAS'AJANJ( $'PA%A.............................................................) 2.. *o+unalni ot,ad.......................... ot,ad....................................... .......................... ............................................) ...............................) 2.2.Proi-vodni ot,ad.......................... ot,ad....................................... .......................... .......................... ......................... ....................6 ........6 2.&. Posene kateorie ot,ada......................... ot,ada...................................... ............................................1 ...............................1

&. "PA# "PA#3JANJ( $'PA%$M.................. $'PA%$M..................................... ............................ ................ .......0 0 &..Prevencia nastaana ot,ada.......................... ot,ada....................................... ......................... ..........................0 ..............0 &.2. Ponovna u,otrea........................... u,otrea........................................ .......................... ........................................ ........................... 

!. (45*3AA. (45*3AA.......... .................. .................. ................. ................................................. ......................................... !. (ko o-nake....................... o-nake.................................... .......................... .......................................................2 ..........................................2 !.2 $navlane........................... $navlane........................................ .......................... ......................... ......................... .........................2 ............2

). $%#$J(N$ S*"P3JANJ( $'PA%A.....................................) ). Pa,ir.......................... Pa,ir....................................... .......................... .......................... ......................... ......................... .........................) ............) ).2 Plastika............................. Plastika.......................................... ......................... .......................................................6 ...........................................6 ).& Staklo.......................... Staklo....................................... .......................... .......................... ......................... ...................................1 .......................1 ).! Bioot,ad........................... Bioot,ad........................................ ......................... .......................................................7 ...........................................7 ).) Metali............................. Metali......................................... ......................... .......................... .......................... ......................... ....................7 ........7 ).6 $,asni $t,ad......................... $t,ad...................................... ......................... ......................... ......................................9 .........................9

6. A*3J"4A*... A*3J"4A*............ .................. ................. ....................... ...............................................2 ................................2 1. 35'(A'"A:..........................................................................22

2

. "#$%  NIJE SAV OTPAD SMECE! o sve veći8 koliina i tetnosti ,o okolinu; ot,ad se s+atra edni+ od na-naanii8 ekoloski8 ,role+a savre+eno sveta.
Slika br.1. Deponija u Srbiji[5] $na e -asnovana na celovito+ siste+u u,ravlana ot,ado+ i nastoanu da se ot,ad i-ene >s+ani?; iskoristi >reciklira?; oradi i na krau odlo@i na nain siuran ,o okolinu. S o-iro+ da naa -e+la nastoi da se sto vise ,rilaodi -a8tevi+a i standardi+a (uro,ske unie; -ela na+ e da nasi+ radani+a ,rili-i+o ,role+atiku ot,ada; naine neno reavana; ,rili-i+o ,rocese koi su ,red na+a. *valitet nase okoline ne -avisi sa+o od +era vlade; ko+unalni8 ,redu-eća; neo i od sa+i8 radana. $dovoran odnos ,re+a ot,adu i ra-vo kulture ,ravilno ,ostu,ana s ot,ado+ e osnova kreirana -drave okoline kao osnove -a -drav -ivot.)

&

'(OTPAD Č OVEK JE JEDINO BI Ć E   NA PLANETI KOJE STVARA OTPAD!  Naveći deo svoi8 ,otrea ovek -adovolava ,roi-vodno+ ra-liiti8 ,roi-voda kao to su alatke; +aine; 8rana; odeća; ,revo-na sredstva itd. Nakon u,otree; ti ,roi-vodi  ,ostau ot,ad. $t,ad e svaka stvar ili ,red+et odreden kateoria+a ot,ada ,ro,isani+ ,rovedeni+  ,ro,iso+ akona o ot,adu koi korisnik odacue; na+erava ili +ora odaciti. $t,ad se klasifikue ,re+a: . svostvi+a 2. +estu nastanka . avisno o svostvi+a ot,ada; ot,ad se +o@e ,odeliti na o,asni; neo,asni i inertni ot,ad. O)a*ni $t)a!   e svaki ot,ad koi sadr-i stvari koe i+au neko od sledeći8 svostava: eks,lo-ivnost; reaktivnost; -a,alivost; nadra-livost; tetnost; toksinost; infektivnost; kanceroenost; svostvo oksidovana; svostvo nari-ana i svostvo ot,ustana otrovni8 asova 8e+isko+ reakcio+ ili ioloko+ ra-radno+. *o+unalni; industriski; a+ala-ni; radevinski; elektrini i elektronski ot,ad i ot,adna vo-ila svrstavau se u o,asni ot,ad; ako i+au neko od svostava o,asno ot,ada. Ne$)a*ni $t)a!  e ona koi e ,o sastavu i svostvi+a odreden kao neo,asni; = odnosno koi ne+a svostva o,asno ot,ada ,a ti+e nie ni tetan ,o okolinu i -dravle ludi. Inetni $t)a! e koi ne uro@ava okolinu er ne sadr@i ili sadr@i u vrlo +ali+ = koliina+a stvari koe su o,asne -a okolinu. Ne ota,a se; ne stvara stvari o,asne -a okolinu i -dravle ludi. 2. Po +estu nastanka ra-likuu se; ,re+a nanovii+ klasifikacia+a; tri vrste ot,ada: ot,ad koi nastae u kuća+a te u ,roi-vodni+ i uslu@ni+ delatnosti+a a ,o svostvi+a e slian ono+ nastalo+ u kuća+a. $va ot,ad nastae svakodnevno kro- dnevne delatnosti; ,a e i ,ostu,ane s ovi+ ot,ado+ naveci ,role+. -  proizvodni otpad   e ot,ad koi nastae u ,roi-vodno+ ,rocesu u industrii; ili srodni+ delatnosti+a n,r. radevinarstvu; rudarstvu; ,olo,rivredi; 8e+isko industrii itd. -  posebna kategorija ot,adu u kou s,adau one vrste ot,ada ie u,ravlane e  ,ro,isano ,oseni+ ,ravilnici+a i ,ro,isi+a. " tu kateoriu ula-i a+ala-ni ot,ad; ot,adni elektrini i elektronski uredai i o,re+a; vo-ila koi+a e istekao vek traana; ot,adne u+e; infektivni ot,ad i- -dravstveni8 ustanova; ot,adna ula; +ul i- uredaa -a ,roićavane ot,adni8 voda; itd. -

komunalni otpad   e

Prvi i edan od nava-nii8 cileva ,ostu,ana s ot,ado+ e i-eavane i s+anivane nastaana ot,ada i s+anivane o,asni8 svostava ot,ada ii se nastanak ne +o-e s,reiti. &

!

'( NASTAJANJE OTPADA $t,ad nastae kada dode do toa da na+ ra-ni ,roi-vodi ili +ateriali nisu vie ,otreni ili ne ,redstavlau nikakvu vrednost ,a i8 odacue+o ili odla@e+o. *ako e već u uvodu navedeno ot,ad se ,re+a +estu nastaana deli na tri vrste: . ko+unalni ot,ad; 2. ,roi-vodni ot,ad &. ,osene kateorie ot,ada

2.1. Komunalni opad  *o+unalni ot,ad e ot,ad i- kuća; ot,ad koi nastae ićene+ avni8 ,ovrina i ot,ad koi e ,o svostvi+a i sastavu slian ot,adu i- kuća; a koi nastae u ,rivredi; ustanova+a i uslu@ni+ delatnosti+a. S o-iro+ da ova ot,ad navie nastae toko+ nai8 svakodnevni8 aktivnosti to e i reavane odnosno ,ostu,ane sa ko+unalni+ ot,ado+ edan od naveći8 ,role+a  edinica lokalne sa+ou,rave. 'o ,odra-u+eva uredivane de,onia ot,ada i sanaciu  ,ostoeći8 de,onia. Sastav ko+unalno ot,ada se +ena -avisno od sredini u koo nastae a -avisi od +noi8 inenica kao sto su: ti, nasela u koe+ ot,ad nastae; @ivotni standard; ste,en svesti stanovnitva o ,otrei selektovana ot,ada i stvaranu to +ani8 koliina ot,ada. *oliina ko+unalno ot,ada trano raste. Proćene ,oka-uu da svaki stanovnik S stvori oko 29) k ot,ada u odini dana; odnosno 0;7 k dnevno. " ,orastu e udeo stanovnitva ou8vaćen orani-ovani+ sku,lane+ ko+unalno ot,ada. *oliina odvoeno sku,leni8 vrsta i- ko+unalno ot,ada e u ,adu. Naknada uslue odvo-a ot,ada se tek ,oine oraunavati ,re+a koliini nastaloa ot,ada a ne sta+eno  ,ovrini kao sto e ilo do sada. Cotovo sva koliina sku,lenoa ko+unalno ot,ada odla@e se na de,oniu. Poetna taka svako ,rora+a ,revencie stvarana ot,ada i strateie -a ,onovno korićene resursa +ora iti ,reci-na anali-a ot,ada koi se ,ri,re+a -a odlaane. 'ek  tada se +o@e odrediti koe ,rioritetne korake trea ,redu-eti.&

)

!abela 1. "rika# pro$ečnoga godi%njeg $a$a&a komunalnog opada ['] *o+,onenta ot,ada

+as D; vovodina

+as D; centralna sria

!&;

!;0

!2;

9;6 &;0 ;& 1;7 6;6 !; ;) ;6 0;9 0;!

20;& &; ;2 7;2 1;0 !;0 2;2 2;& 0;) 0;2

20;0 &; ;& 7;0 6;7 !; ;9 2;0 0;1 0;&

*u8inski i  ioot,ad Pa,ir i karton *o@a i kosti %rvo 'ekstil Staklo Metali 5nertni Plastika Cu+a Poseni

+as D; sredna vrednost

+as D;  iora-radivi udeo 1!;)

'aela ,rika-ue anali-u sastava ko+unalno ot,ada. 5- taele +o@e+o -akluiti da e  ,rioritet odvoeno ,riku,lane ku8insko i io ot,ada; ,a,ira i kartona. Ako i se sa+o ove dve kateorie odvoeno ,riku,lale 60D ot,ada se ne i trealo odlaati na de,onii. 'o se ne ,osti-e ,reko noći ali na+ ,oka-ue u koe+ s+eru trea+o ici.

2.2."roi#&odni opad  Proi-vodni ot,ad e ot,ad koi nastae u ,roi-vodno+ ,rocesu u industrii i drui+  ,rocesi+a; a ,o svostvi+a se ra-likue od ko+unalno ot,ada. Proi-vodni ot,ad +o@e ,o svostvi+a iti o,asni i neo,asni. " ,roi-vodni ot,ad ula-i radevinski i ot,ad od ruena; ,roi-vodni rudarski ot,ad; ,olo,rivredni ot,ad; u+arsko=drvni ot,ad; ot,ad inaftne industrie; ot,ad i- tekstilne i ko@arske industrie; ot,ad i- neoranski8 i oranski8 8e+iski8 ,rocesa; ot,adna ula; ot,ad i- +etalne industrie; o,asni ot,ad itd.&

6

 Na rafikonu . ,rika-an e ,riavleni neo,asni ,roi-vodni ot,ad ,o ru,a+a delatnosti. 5- rafikona e vidlivo da navie ot,ada dola-i i- ,roi-vodni8 delatnosti. A: Polo,rivreda; lov i u+arstvo B: iarstvo 4: udarstvo i vadene rude %: Preradivacka industria (: Snadevane+ el. enerio+; aso+ i vodo+ E: Cradevinarstvo C: 'rovina na veliko i +aloF  ,o,ravka +otorni8 vo-ila i +otocikla te ,red+eta -a licnu u,otreu i do+aćinstvo G: Goteli i restorani 5: Pro+et; skladitene i ve-e J: Einansisko ,osredovane *. Poslovane nekretnina+a; i-na+livane i ,oslovne uslue M: $ra-ovane  N: dravstvena -atita i socialna -atita $: $stale drutvene; socialne i licne uslu-ne delatnosti (ra)ikon 1. *eopa$an proi#&odi opad['] Pre+a dostu,ni+ ,odaci+a -a 200.od u Srii e ,riavleno uku,no ;) +iliardi tona neo,asno ,roi-vodno ot,ada od ea 6;!D ot,ada na ,reradivacku delatnost. a istu odinu ,riavleno e !2.!9t o,asno ,roi-vodno ot,ada.  Naveći udeo u uku,no ,roi-vedeno koliini -au-i+au ot,adna ula >2)1 t?; ot,ad od  ,rerade ,rirodno ,lina i orade ula >7!0 t? te ot,ad od ,rerade drveta i ,roi-vodne  ,a,ira i kartona >)099 t?.

2.'. "o$ebne kaegorije opada Pod ,oseno+ kateorio+ ot,ada s+atra se ot,ad -a koi se u,ravlane+ ,ro,isue  ,oseni+ ,ro,isi i- akona o ot,adu. %rui+ rei+a to su one vrste ot,ada -a ie u,ravlane ,ostoi ,osean ,ravilnik o ,ostu,anu s isti+. 'u uraa+o: a? a+ala@ni ot,ad;  ? ot,adna +otorna ula; c? ot,adne u+e; d? elektrini i elektronski ot,ad; e? +ulevi sa ureHaa -a ,roićavane ot,adni8 voda; f? ot,adne aterie i aku+ulatori; ? +edicinski ot,ad 8? ,ostoani oranski -aadivai

1

a) A+ala@a ,redstavla sve ,roi-vode e- o-ira na ,rirodu +ateriala od koa su i-radeni ili su korićeni -a skladitene; uvane; rukovane; is,oruku i ,redstavlane roe; od sirovina do otovi8 ,roi-voda; od ,roi-vodaa do korisnika ili ,otroaa; a +o@e iti: -  ,rodana ili ,ri+arna a+ala@a = na+ana a+ala-na edinica u koo se ,roi-vod  ,rodae konano+ ku,cuF - ru,na ili sekundarna a+ala-a = a+ala-na edinica koa sadr-i vie ,roi-voda u  ,ri+arno a+ala@i tako da e ,roi-vod ,ristu,acan ku,cu u ru,i; a +o-e se i-dvoiti i u-eti ,oedinacnoF - trans,ortna ili terciarna a+ala-a = -atitna a+ala@a koa o+oućue ,revo-;  ,retovar i rukovane odredeno+ koliino+ ,roi-voda ,akovano sa+o u ,rodano i ru,no a+ala-i; u ovu vrstu a+ala@e ne s,adau konteneri -a dru+ski; @ele-niki;  ,reko+orski i va-duni ,revo- roe. A+ala-a su i ne,ovratni ,red+eti u,otreleni. Po+oćna sredstva -a ,akovane koa slu@e -a ,ove-ivane roe; ,akovane; ne,ro,usno -atvarane; ,ri,re+u -a ot,re+u i o-naavane roe. A+ala@ni +aterial e svaki +aterial od koa se ,roi-vodi a+ala-a kao sto su: staklo; ,lastika; ,a,ir; karton; drvo; +etal; viesloni +eani +ateriali i drui +ateriali.  )  Novi ,ravilnik o u,ravlanu ot,adni+ uli+a deli ot,adna ula na ot,adno +a-ivo i ot,adno estivo ule. Potrona +a-ivi8 i estivi8 ula u stalno+ e  ,orastu. " ovo+ trenutku ,rocenene koliine sve@i8 ula koe se stavlau na tr-iste u S su &).000 t/od +a-ivi8 ula i )0.000 t/od estivi8 ula. Nakon u,otree; ta ula  ,ostau ot,adna ula. Sku,lena ot,adna ula +ou se: - u,otreiti na nain da se doiu novi ,roi-vodi ili da se ,roceso+ ,roićavana o+oući ni8ova ,onovna u,otrea - ter+ika u,otrea na nain da se koriste kao oriva. $t,adna +a-iva ula koa nisu u,otrelena ili -rinuta na ,ro,isani nain ,redstavlau o,asan ot,ad. c? $t,adna u+a e u+a lini8 auto+oila; autousa; teretni8 auto+oila; radni8 +aina; radni8 vo-ila i traktora; aviona i drui8 letilica; te slini odovaraući  ,roi-vod koe vlasnik radi otećena; istroenosti; isteka roka traana ili drui8 u-roka ne +o-e ili ne @eli u,otrelavati ,a e -o toa odacue ili na+erava odaciti. $t,adne u+e su neo,asan ot,ad. d? Pre+a Pravilniku o u,ravlanu ot,adni+ elektrini+ i elektronski+ uredai+a i o,re+o+; elektrini elektronski >((? ot,ad e: a? ot,adna elektrina i elektronicka o,re+a koa ukluue sklo,ove i sastavne delove koi nastau u ,rivredi >industrii; ortu i slicno?F  ? ot,adna elektrina i elektronicka o,re+a nastala u do+acinstvi+a ili u  ,roi-vodni+ i /ili uslu-ni+ delatnosti+a kad e ,o vrsti i koliini slina (( ot,adu ido+acinstva. Procenene koliine nove elektrine i elektronicke o,re+e i uredaa koi se stavlau na tr-iste e od )).000 do 60.000 t/od.

7

e? Pre+a -akonu o voda+a radovi i o,tine du@ni su saku,iti i ,reistiti ko+unalne ot,adne vode ,re ni8ovo is,ustana u ,rirodni ,rie+nik u skladu s odreda+a ovoa ili druoa -akona. 5sti -akon ,ro,isue da e orada +ula koi nastae u  ,rocesu orade ot,adni8 voda tretira kao o,asan ot,ad. Mul nastao ,reićavane+ ot,adni8 voda ,re,orueni ,ostu,ci orade su ioloska i ter+ika orada. f? Novi Pravilnik o u,ravlanu ot,adni+ ateria+a i aku+ulatori+a definie ot,adnu  ateriu ili aku+ulator kao ateriu ili aku+ulator koi se ne +ou ,onovno koristiti i na+ieneni su oradi i/ili recikliranu. #ećina ot,adni8 ateria i aku+ulatora klasifikue se kao o,asni ot,ad >olovne aterie; nikal=kad+i aterie; aterie sa @ivo+; odvoeno sku,lani elektroliti i- ateria i aku+ulatora?. Pravilniko+ e us,ostavlen sastav saku,lana; orade i reciklirana; te kontrolisane u,otree i/ili -rinavana ostataka nakon orade i reciklirana ot,adni8 ateria i aku+ulatora eo-ira na ni8ov olik; volu+en; +asu i +ateriale od koi8 su i-radeni. Potrona  ateria i aku+ulatora u stalno+ e ,orastu. Procenena koliina ot,adni8 ateria i aku+ulatora u 200). e 7 )00 t/od >saku,leno i i-ve-eno?. Procenena koliina novi8 aku+ulatora i ateria koe se stavlau na tr-iste e .000 t/od ? Pre+a Pravilniku o u,ravlanu +edicinski+ ot,ado+; o,asan +edicinski ot,ad; s o-iro+ na o,asna svostava definisana ,oseni+ ,ro,iso+; deli se na: - infektivni; - 8e+iski ot,ad koi sadr@i o,asne stvari; - otri ,red+eti; - citotoksici i citostatici; - a+ala+ski ot,ad i- sto+atoloke -astite i - drui o,asan ot,ad = svaki ot,ad -a koi se ,ret,ostavla da i+a neko o,asno svostvo. 8? Postoani oranski -aadivai = Nus,roi-vodi -ivotinsko ,orekla nastau u lanica+a; u oekti+a -a ,reradu +esa; ria; aa; +leka; creva; u 8ladnaa+a; skladiti+a; toviliti+a ednodnevni8 ,ilića; na ,iaca+a; u ,rodavnica+a +esa; riarnica+a; uostitelstvu i drui+ oekti+a avne is8rane; u oekti+a -a u-o i dr@ane @ivotina; u -ooloski+ vrtovi+a; lovako+ udru@enu; luki+ ter+inali+a; ranini+ ,rela-i+a; u ,revo-u @ivotina i ,roi-voda i na drui+ +esti+a na koi+a se @ivotine uvau i u-aau; te na +esti+a de se ,roi-vode na+irnice @ivotinsko  ,orekla.&

9

&. "PA#3JANJ( $'PA%$M ",ravlane ot,ado+ e sku, aktivnosti; odluka i +era us+eren ka ,osti-anu s,reavana nastanka ot,ada; s+anivanu koliine nastalo ot,ada kao i s+anenu uku,no delovana ot,ada na okolinu. ",ravlane ot,ado+ oave-no se +ora s,rovoditi na nacin da se u o,asnost ne dovede ludsko -dravle. ",ravlane ot,ada se +ora s,rovoditi na nacin da ne+a: - o,asnosti ,o ludsko -dravle; - o,asnosti -a ilni i -ivotinski svet; -aadena okoline: voda; +ora; -e+le; va-du8a; i-nad ,ro,isani8 ranicni8 vrednosti; - nekontrolisano odlaana i s,alivana; - nastaana eks,lo-ie ili ,o-ara; - stvarana uke i neuodni8 +irisa;

-

-  ,oavlivana i ra-+no-avana stetni8 -ivotina i ilaka te ra-voa ,atoeni8

orani-a+a; -

narusavana avno reda i +ira.

o ra-like u kvalitetu ,oedini8 ,ostu,aka orade ot,ada; stroi 8ierar8iski redosled -rinavana ot,ada definisu evro,ske direktive i evro,ski -akon o ot,adu na nacin: . 2. &. !.

,revencia nastaana ot,ada; ,onovna u,otrea; recikla-a i onavlane >+e8anicka; ioloska; eneriska; fi-icko 8e+iska? odlaana ostatka ot,ada.7

'.1."re&en+ija na$ajanja opada Prevencia stvarana ot,ada verovatno e nava-nia karika u ,ravilno+ u,ravlanu ot,ado+; no cesto e ta karika na-a,ostavlenia u 8ierar8ii. " ovo+ ,ocetno+ ste,enu 8ierar8ie u,ravlana ot,ado+ ,otreno e s+aniti kolicinu nastalo ot,ada i neovu toksicnost. Prevencia nastanka ot,ada -a,ocine od sa+i8 karakteristika ,roi-voda koe ku,ue+o. " kratko+ roku trea se odreci ,roi-voda na,ravleni8 ili u,akovani8 u toksicne i nereciklirauce +ateriale; te ,roi-voda koi sadr-e ostale o,asne stvari. Svi +ateriali koe koristi+o treali i iti sastavleni od reciklirauci8 +ateriala. Proi-vodac trea iti odovoran -a svo ,roi-vod; dok stanovnici +orau iti svesni da ,ostoi i-or   er oni sa+i +ou odluciti koliko ot,ada +ou ,roi-vesti odnosno ne ,roi-vesti. #lasti +ou ,odu-eti sledece korake da ,o,rave ,ostoecu situaciu: 5nfor+isati lokalno stanovnistvo o o,asnosti+a ,oedini8 +ateriala te o +oucnosti naavke alternativa -a te +ateriale. - #rsiti ,ritisak i -aovarati na nacionalno+ nivou da se ,ovecau ,ore-i i i-daci na koristene nereciklirauci8 +ateriala >de ,ostoi alternativa?; te -aovarati Iodovornost ,roi-vodacaI. -

0

*oristiti ,roi-vode nacinene od netoksicni8; reciklirani8 +ateriala u vlastito+  ,oslovanu koliko od e to +ouce. - %elovati na ,rivredne suekte s cile+ ,ri+ena +era -a s+anivane nastaana ot,ada. - 5-eavati ku,ovinu dvostruko ,akovani8 ,roi-voda. -

 Na nacionalno+ nivou takode trea ,re,o-nati ,roi-vodace odovorne -a ,roi-vode koi ne+au uducnost u recikla-no+ kruu. 3okalne vlasti +ou -araniti u,otreu odredeni8 vrsta ,roi-voda koi se ne +ou ,ravilno onoviti; ,o,raviti; reciklirati ili ko+,resovati. Na ,ri+er; vise e svetski8 radova -aranilo u,otreu ,lasticni8 kesa ili na+etnulo ,ore-e -a svaku i-danu kesu. e-ultati su ovakvi8 ,ote-a i vise neo dori.

'.2. "ono&na uporeba Ponovna u,otrea -naci ,ostu,ak koi+ se ot,ad ,onovo koristi -a istu svr8u -a kou e oriinalno i na,ravlen. Ponovna u,otrea e nekada ila uoicaena -a a+ala-e -a ,ica i  ,latnene kese -a 8le; +re-e i ae. Jedna staklena oca +o-e se ,onovo ,uniti vise od &0 ,uta i ti+e -a+eniti &0 ko+ada ,o okolinu sku,e ,lasticne a+ala-e. Cradani i trovci +orau ,ostati svesni ucinka svoi8 ,otrosacki8 navika -a naredne eneracie i ni8ove ,role+e s kolicino+ novonastalo ot,ada. (dukativne ka+,ane kao to su na ,ri+er ,rika-ivane koristi koriccena ,ovratne a+ala-e; redukovane koriscena ,lasticni8 kesa -a ku,ovinu te redukovane koriscena  ateria; +ou sti+ulisati interes radana -a ,role+ ot,ada.7

!. (45*3AA eciklirane e ,ostu,ak koi+ se o+oucue ,onovna u,otrea ot,ada u ,roi-vodno+  ,rocesu. $u8vata ,reradu vec korisceni8 +ateriala u nove ,roi-vode ,a se na ta nacin  ,otencialno korisni +ateriali ne acau vec se koriste u novo ,roi-vodni. Na ta nacin se s+anue koriscene novi8 sirovina; enerie; -aadene va-du8a i vode.eciklirati se +ou +noe vrste +ateriala kao sto su staklo; ,a,ir; +etal; ,lastika; tekstil; elektronski ot,ad itd. Postu,ak recikla-e koi se ,ri+enue i na iora-radivi ot,ad kao sto e 8rana i  astenski ot,ad na-iva se ko+,ostirane.eciklirane i ko+,ostirane su va-ni ,ostu,ci u u,ravlanu ot,ado+ ali trea ,a-iti da ,osticai -a reciklirane ne deluu neativno na  ,rva dva ste,ena 8ierar8ie = ,revenciu stvarana ot,ada i neovu ,onovnu u,otreu. a us,esnu strateiu reciklirana va-na su dva ele+enta: a? Saku,lane i ra-dvaane ot,ada vec u do+acinstvi+a odnosno na +estu nastanka.Priku,lane ot,ada vec od do+acinstava; odnosno +esta nastanka; edna e od naus,esnii8 strateia -a s+anene kolicine ot,ada. Nena us,esnost oleda se u  ,osti-anu vece kolicine odvoeno ,riku,leni8 lavni8 ru,a ko+unalno ot,ada u do+acinstvu. Stoa e va-no uvesti siste+ odvaana reciklirauce i iora-radivo ot,ada od ostalo ot,ada.  ? %avane velike va-nosti edukacii i ,artici,acii avnosti.!



4.1 Eko oznake " (vro,sko unii ekoloske o-nake i+au -natan utica na tr-istee. $si+ sto e oave-no o-nacavane o,isano i ,reci-no definisano -akoni+a i direktiva+a; -o ra-viene  ,otrosacke svesti ko+,anie nastoe da is,une ,otrene -akone kako i doile ,ravo na isticane neke od o-naka. $-naka eko=cveta na ,a,irni+ ,roi-vodi+a; na ,ri+er; -naci da e ,a,ir ,roi-veden od drveta i- certificirani8 su+a. 'akode -naci da e ko+,ania koa ,roi-vodi -adovolila sve ,otrene -akone u ,rocesu ,roi-vodne i s+anila neativan utica na okolinu kroot,adne vode ili is,ustana u at+osferu. Na ci,ela+a; ta -nak takode -naci da e +ini+alna +oucnost da ta ,roi-vod ude i-vor alerie.6

(ko=o-naka -a ,roi-vod sa +ane stetni+ uticai+a na okolinu

Medunarodno standardi-ovani -nak -a ,roi-vod na,ravlen od reciklirano +ateriala i -a ona koi se +o-e reciklirati.

nak -a ,roi-vod na+enen visekratno u,otrei; n,r. visekratni+  ,ovratni+ oca+a. Medunarodno standardi-ovani -nak koi -naci da e ,roi-vod +ouce reciklirati. "nutar i is,od -naka cesto su u,isani roevi; a is,od -naka o-nake slovi+a koe o-nacavau vrstu +ateriala. $-nake se odnose na ra-licite vrste ,lasticni8 +ateriala.

4.2 Obnavljanje $navlane ot,ada e svaki ,ostu,ak ,onovne orade ot,ada koi+ se ,osti-e neovo koriscene u +aterialne ili eneretske svr8e. Pod ,ostu,ke ,onovne u,otree ot,ada +o-e+o s+atrati sledece ,ostu,ke: -

koriscene ot,ada kao orivo ili u,otrea neko druo nacina -a ,roi-vodnu enerie; onavlane = reenerisane ot,ada; reciklirane = onavlane oranski8 stvari koe se ne koriste kao ot,ad uklucuuci ko+,ostirane i ostale ,rocese ioloske orade ot,ada; reciklirane = onavlane +etala i +etalni8 s,oeva reciklirane = onavlane drui8 neoranski8 +ateriala reeneracia kiselina i soli; 2

-  ,onovna ,rerada iskoriscene nafte ili drui nacini ,onovne u,otree nafte; - orada -e+lista korisno -a ,olo,rivredu ili ekoloska ,oolsana; - u,otrea sastoaka koi se koriste -a su-iane -aadena; - u,otrea ot,adno +ateriala i- ore navedeni8 ,ostu,aka - ra-+ena ot,ada radi ,odvravana ore navedeni+ ,ostu,ci+a; - skladistene ot,ada -a ore navedene ,ostu,ke.

+i$a,%a!i-i kuhin&*ki i .a*ten*ki $t)a! ,redstavlau visoko iskoristivi deo ko+unalno ot,ada; a ni8ovo reciklirane nava-nia e karika svake dore strateie u,ravlana ot,ado+; de se oranski ostaci odvaau od ostalo ot,ada na +estu nastanka. 5-dvaane oransko ot,ada i- s+eca -nacano ,ovecava ,rocenat ot,ada koi ne -avrsava na de,onii; sto e i cil. Si*te"i k$")$*tian&a u -etikalni" k$"$a"a( #ertikalne ko+,ostne edinice i-u-etno su ,oodne -a ko+,ostirane iora-radivo ot,ada u urani+ sredina+a. 'e  edinice +ou ko+,ostirati veliki s,ektar oranski8 +ateriala ,o,ut tako-vano -eleno ot,ada; ostatke 8rane; ,a,ir te +ula i- kanali-acie. Jedna takva edinica +o-e oraditi do )00 tona ot,ada odisne; na ,ovrsini od  kvadratni8 +etara. Proces koi se odvia u ko+,ostni+ edinica+a di-anirali su +ikroiolo-i koi su us,esno resili ,role+ eli+inisana neuodni8 +irisa koe oranski ot,ad ,roi-vodi ,riliko+ ko+,ostirana. S,ecialno di-anirane ko+ore su takode ne,ro,usne i ne,roone tako da ne ,ostoi sansa od ,rivlacena stetocina. 'e+,eratura kou ,osti-u ,rirodni ,rocesi dosti-e 1) ste,eni te osiurava ,asteri-aciu i stailise neuodne +irise otovo ,roi-voda. $vakav siste+ -a8teva svea  k8 enerie ,o toni oradeno ot,ada. $vde se srece+o sa dve ko+,onente oransko ot,ada: ostaci 8rane i ot,ad i- asta. $staci 8rane i ostaci oradivana asta +ou se ko+,ostirati kod kuce. Mnoe lokalne -aednice delo+ sveta es,latno su ili u- +ini+alne naknade distriuirale ,osene kante -a kucno ko+,ostirane. "s,esnii ,rora+i su takode osiurali i -nacane +ere nad-ora i ,o+oci od strane strucnaka -a ko+,ostirane. No; us,rkos cinenici da se odredene kolicine ot,ada +ou ko+,ostirati u dvoristi+a; vecina stanovnika radova ne+a tu +oucnost; te ko+,ostirane trea uvrstiti kao deo sastava ,riku,lana ot,ada od vrata do vrata. Saku,leni oranski ot,ad i- do+acinstava odvo-i se na otvorena ,odruca ,oodna -a ko+,ostirane. Ako oranski ot,ad i- do+acinstava i i- asta nie ,oseno konta+i+isan -o ,oedini8 sastoaka koi se ne s+eu acati u ova ot,ad; +o-e ,roi-voditi visoko kvalitetni ko+,ost; odnosno ,rirodno durivo. Saku)l&an&e )a)ia ,o ,rinci,u od vrata do vrata +ora iti osiurano svi+ do+acinstvi+a i trea uklucivati sto e +ouce vise vrsta ,a,ira. Po-nate o,eracie ,o,ut ko+,ostirana +orau se ra-viti -a ,a,ir koi ne odovara s,ecifikacia+a ,a,ira koi otku,luu farike ,a,ira. Pa,ir e lako dostu,na sirovina i cini &0D ot,ada; a s edno+ tono+  ,riku,leno ,a,ira +o-e se ustediti u ,rocesu ,roi-vodne: 6)D +ane enerie; )0D +ane vode; 1!D +ane -aadue va-du8; -a+enue 1 staala.  tona staro ,a,ira s,asi 1 staala drveta; ustede se ,rirodni resursi; s+ani u,otrea 8e+ikalia; strue i vode u ,roi-vodni ,a,ira; a ti+e i -aadene okoline Za *taklenu a".ala,u   naola o,cia ila i neno ,onovno koriscene. No dok se nacionalna strateia i avni edukaciski ,rora+i ne ukluce; reciklirane stakla naola  e i narasirenia o,cia. a vecinu stakla ,ri+eniv e i ,odsticani siste+ te+elen na  ,ravilniku o u,ravlanu a+ala-ni+ ot,ado+.

&

Alu"ini&u" i /elik   +ou se reciklirati. Prednosti reciklirana ti8 +ateriala e stedna enerie ,otrene u ,rocesu isko,avana rude i stvarana sa+o +ateriala; no reciklirane +etala; a ,oseno alu+inia; u-rokue e+isie dioksina; stoa e na,ri8vatlivia o,cia u,ravo i-eavane koriscena alu+iniu+ske a+ala-e i celika de od ,ostoe drue o,cie. Recikla0a )la*tike e ,roces u ko+ se ,lasticni ot,ad onavla te se ,retvara u korisne  ,roi-vode; ,onekad ,ot,uno druacie od i-vorno stana. Pre recikla-e ,lastika se sortira ,re+a vrsta+a. Ako e u,oredi+o sa drui+ +ateriali+a kao sto e staklo ili +etal; ,lastika -a8teva slo-enii ,roces da i se reciklirala. Plastika i+a ni-ak ste,en +esana -a8valuuci visoko +olekularno te-ini. arevane nie dovolno da se isto,e tako veliki +olekuli ,a stoa ,lastika +ora iti isto sastava da i se reciklirala. *ada se ra-liciti ti,ovi ,lastike ,reta,au -aedno oni se ra-dvaau u ,rocesu >n,r. kao voda i ule? i ,ostave u sloevi+a. 'o u-rokue losii kvalitet reciklirano +ateriala sa oraniceno+ u,otreo+. Jos edna ,re,reka recikliranu ,lastike e sve,risutno koriscene  oa i filera; te drui8 dodataka cie odstranivane ,osku,lue ,roces. Aditivi se +ane koriste kod oca ,a se one cesce reciklirau. 'akode; sve vise raste u,otrea  iora-radive ,lastike. "koliko i se ta ,lastika +esala sa ostali+ vrsta+a recikla-a ne i  ila +ouca -o ra-licito sastava i te+,erature to,lena. " novie vre+e u recikla-i se ,ocine koristiti +etoda -arevana ko+,resio+ >narocito u Australii; SA%=u i Ja,anu?. $va ,roces koristi svu nesortiranu; cistu ,lastiku u svi+ olici+a i +esa e u veliki+ rotiraući+ unevi+a. Prednost ovo nacina e u to+e sto o+oucue da se sva ,lastika onovi >e- o-ira na vrstu?; ali e isto tako i nedostatak  visoka ,otrosna enerie. Elekt$n*ki $t)a!  se uraa u o,asne ot,ade -o ni-a stetni8 8e+iski8 edinena ,o,ut siliciu+a; kad+iu+a; arsena; olova >koristi se u +onitori+a radi -astite od -racena? -ive; 8ro+a; eriliu+a; fosfora; i ,lastike koi su o,asni ,o ludsko -dravle i veliki su -aadivaci okoline. ec e o ot,adu koi se sastoi od vise od 8ilada ra-ni8 +ateriala; od koi8 su neki vrlo visoko nivoa toksicnosti i nisko recikla-no ,otenciala; ,a se; na  ,ri+er; s,alivane+ ,lasticni8 +ateriala racunara stvara otrovni as dioksin. (lektronsku i elektrote8nicku o,re+u te-e e u,otreiti neo staklo; ,a,ir ili li+enku.  Neno onavlane e vrlo ko+,leksno; a +ani e ,role+ velika ela te8nika neo +ala ko+,likovana o,re+a. Na ,ri+er; u SA%=u e 997. onovleno sa+o D raunara; 10D velike ele te8nike i- do+acinstva. Prole+ rastavlana i onove sitno elektronsko +ateriala vidi se i u ,rovodlivi+ ,loca+a u koi+a se +o-e naci ,ola +etala i ne+etala.! asad ,ostoe cetiri +etode onove elektronsko ot,ada : . rastavlane o,re+e: rucno odvaane delova koi se +ou ,onovo u,otreiti i onoviti 2. +e8anicko onavlane: uklanane stetni8 delova; -ati+ usitnavane i re-ane da se uklone onovlivi delovi kao ,lastika i +etali &. s,alivane i ,rociscavane: nakon sto se s,ale orivi delovi +ou se doiti +etali !. 8e+isko onavlane: ,le+eniti +etali +ou se doiti i- sta+,ani8 ,loca ,ute+ 8e+iski8 ,rocesa.

!

1( ODVOJENO SKUPLJANJE OTPADA 5.1 Papir  %a i se o+oucio kru-ni tok tvari u siste+u u,ravlana ot,ado+ nu-no e odvoeno sku,lati ot,ad. $t,ad se sortira na +estu nastanka i odla-e u s,ecialne ,osude. Posude -a ,a,ir su ,o ,ravilu u ,lavo oi; -a ,lastiku >P(' a+ala-a? u -uto; -a staklo u -eleno; -a ioot,ad u s+edo; -a +etale; odnosno +etalnu a+ala-u u sivo. " ,lavi kontener odla-e+o ot,adni ,a,ir. 'i+e cuva+o su+e; ali i drue ,rirodne vrednosti kao sto su eneria i voda. 5 kolicina ot,ada na de,onii se -natno s+anue  ,riku,lane+ i iskoriscavane+ ,a,ira; a ,a,ir se u telu de,onie vrlo s,oro ra-radue. $t,adni ,a,ir i karton se saku,lau ,ute+ ,lavi8 ,osuda ,ostavleni8 na +esta de oicno i+a to ot,ada. Nakon toa se sortira; saia u ale i odvo-i u fariku na dalu  ,reradu. $t,adni ,a,ir e vredna sirovina koo+ se true i na svetski+ er-a+a.2 Sta odlo-iti u ,lavi kontener -a ot,adni ,a,irK Da: Novine; caso,ise; ,ros,ekte; kataloe; ,a,ir -a ,isane; knie; kartone i sl. Ne: Prlavi i -auleni ,a,ir;  ,lastiko+ olo-enu kartonsku a+ala-u; a+ala-u od lekova ili osve-avaući8 na,itaka >tetra,ak? sa vise ve-ani8 sloeva. 'akve ot,atke trea odlo-iti u ,osude -a ostali ot,ad. Pe)$uka: *artonsku a+ala-u ,re odlaana ra-lo-iti Slika br.2. "apirni opad [2]

Slika br. '. dlaganje papirnog opada [2] $t,adni ,a,ir i karton se saku,lau ,ute+ ,lavi8 ,osuda ,ostavleni8 na +esta de oicno i+a to ot,ada. Nakon toa se sortira; saia u ale i odvo-i u fariku na dalu  ,reradu. $t,adni ,a,ir e vredna sirovina koo+ se true i na svetski+ er-a+a. )

5.2 Plastika Proi-vodi od ra-liciti8 vrsta ,lastike su sve ,risutnii na tr-istu. " S su u +asovno u,otrei ,lasticne kese koe se kasnie +ou videti na avni+ ,ovrsina+a; i-letisti+a i oala+a reka kao ru-an ,ri-or ludske nerie i neodovornosti. #re+e ra-radne ot,adne ,lastike e vrlo duo; od 00 do 000 odina. ato e ,otreno odvoeno saku,lati ,lastiku er se ona veo+a us,esno +o-e reciklirati. P(' a+ala-u ,re,o-nacete ,o karakteristicni+ slovi+a P(' i o-naci.

2ta *e !e*a-a *a )iku)l&eni" PET $t)a!$" i !u%$" $t)a!n$" )la*tik$" nak$n *aku)l&an&a3 Plasticni ot,ad se saku,la u -uti+ ,osuda+a i konteneri+a . a P(' a+ala-ni ot,ad konteneri i+au okrule otvore na ,oklo,cu.$dvoeno saku,leni ,lasticni ot,ad; ukoliko  e ,odoan -a recikla-u; na,re se usitnava 5 sortira u vruco vodi.ati+ se usitnava i sortira u vruco vodi. ati+ se to,i; ,resue i ,retvara u sitne kulice >ranule?.2

Slika br. -. "e opad [6] $d ranula se ,roi-vode nove ,lasticne kese; folie; oce i dr.

6

5.3 Staklo $dvoeno sku,leno ot,adno staklo i- -eleni8 kontenera dodatno se oradue i kao stakleni krs odvo-i u farike staklene a+ala-e. *oriscene+ ot,adno stakla u farika+a stakla se s+anue ,otrosna enerie i drui8 ,rirodni8 sirovina; tako da ,oedine -e+le cak uvo-e ot,adno staklo.

Slika br. 5. a+ikla#a $akla [2] $t,adno staklo se ra-vrstava ,riliko+ odlaana na: ot,adnu staklenu a+ala-u >oce; tele i sl.?; ot,adno ravno ,ro-orsko staklo; sialice; auto+oilsko staklo; ar+irano staklo itd. Kontejneri za odlaganje otpadnog stakla su po pravilu zelene boje.

Slika br. 6. /abrika $aklene ambala#e [2] Earike staklene a+ala@e +ou i do 90D nove ,roi-vodne -asnivati na stakleno+ ot,aduL 1

5.4 Biootpad 

Slika br. . ioopad[] Bioot,ad ili oranski ot,ad e iora-radivi ot,ad koi se iolosko+ orado+ +o-e  ,reraditi u kvalitetan ko+,ost. *o+,ost e +aterial slican 8u+usu; a nastae kao re-ultat  ioloske ra-radne oranski8 stvari. Svi koi i+au kucu sa okucnico+ +ou e ,role+a ,raviti ko+,ost. Potreno e odvoeno ,riku,iti travu; lisce; usitneno rane; ostatke voca; ,ovrca; cveca; ostatke 8lea; talo kafe i sl. $dvoeni ioot,ad trea odlo-iti u t-v. ko+,ostiste; ,rekriti sloe+ -e+le i ,ovre+eno ,ro+esati. *o+,ostirane se -asniva na aerono iolosko ra-radni; odnosno delovanu aeroni8 +ikroorani-a+a. 1

5.5 etali  ele-o; alu+iniu+; akar; celik i drui +etali su ,oseno vredne vrste ot,ada er  s,adau u neonovlive ,rirodne resurse. $dvoeni+ ,riku,lane+ +etalno ot,ada stedi se i eneria. #ecinu +etala e +ouce ,reraditi. Na ,ri+er; li+enke -a ,iće i kon-erve su vecino+ od alu+iniu+a. Alu+iniske do-e se doro ,reraduu u ,roi-vodni alu+iniu+a.  k alu+iniu+a u recikla-i +ena: 7 k oksita ! k 8e+iski8 ,re,arata ! k#8 elektricne enerie $si+ toa; stedi se i ,rostor na de,onii.

7

Slika br. . "rerada ili re+ikla#a meala[] Staro -ele-o e kvalitetna sirovina -a ,roi-vodnu celika. Ponovno korisceni -ele-ni ot,ad -a+enue ,otreu -a sirovino+ u ,roi-vodni sirovo -ele-a u visoki+ ,eci+a. Proi-vedeni reciklirani celik se koristi -a i-radu autokaroseria; celicni8 nosaca ili delova +otora. $d ot,adni8 li+enki -a osve-avauce na,itke +ou recikla-o+ nastati +etalni delovi +asine -a ves ili delovi -a auto+oil. $t,adni akar e veo+a tra-ena sirovina. Stetno e -a okolinu s,alivati ,lasticnu i-olaciu na ot,adni+ elektricni+ kalovi+a. Priliko+ saku,lana radi recikla-e i-olaciu sa kalova trea +e8anicki skinuti.1

5.! Opasni Otpad   Neke vrste ot,ada koe nastau u svako+ do+acinstvu su o,asne i -a ludsko -dravle i -a okolinu. Stare aterie; ula; aku+ulatori; antifri-; oe i lakovi; lekovi; a cesto i a+ala-a u koi+a su ili u,akovani ,redstavlau o,asni ot,ad koi ne i trealo odlaati u uoicaene ,osude -a s+ece ili acati u kanali-aciu.

Slika br. 3. pa$ni opad u $&akodne&nom 4i&ou[1] 9

Pootovo e o,asno odlaati takav ot,ad u ,rirodu. Sa+o edna ka, ot,adno +otorno ula -aadi edan kuni +etar vode. $,asni ot,ad e u stvari svaki ot,ad koi i+a neko od ovi8 svostava: eks,lo-ivnost; reaktivnost; -a,alivost; nadra-livost; toksicnost; ekotoksicnost; stetnost; infektivnost; kanceroenost; teratoenost; svostvo nari-ana i svostvo ot,ustana otrovni8 ,linova 8e+isko+ reakcio+ ili ioloko+ ra-radno+. $ve osoine +ou da i+au ko+unalni ; industriski; radevinski; a+ala-ni i drui ot,ad. Poedine vrste o,asno ot,ada i se treale +oci vratiti u trovine de su ti ,roi-vodi i ku,leni. a vecinu ostalo o,asno ot,ada +orau ,ostoati +esta -a saku,lane >recikla- na dvorista?. Skladistene; trans,ort i ,ostu,ane sa to+ vrsto+ ot,ada odreduu  ,reci-ni -akonski ,ro,isiL

Slika br. 10. *eodgo&orno odlo4en opa$ni opad[1]

20

6. A*3J"4A*  ecikla@a este ,onovna ,rerada ot,adni8 +ateriala u ,roi-vodno+ ,rocesu -a ,rvoitnu ili druu na+enu; osi+ u eneretske svr8e. Privredna rana kou trea ra-viati er donosi ekono+sku doit; a sa drue strane e ekoloki i+,erativ sa stanovita uvana @ivotne sredine od -aaHena ali i ouvana  ,rirodni8 resursa sa stanovita ni8ovo iskoriena; a ,re svea novi+ -akonodavstvo+  e oave-a -a ,oedinca; industriu... Clavni cil e ra-liiti+ +era+a s+aniti ,otronu resursa; te ,odsticati ,onovnu u,otreu i onavlane u,otreleni8 ,roi-voda.

2

1. 35'(A'"A:  %r Borislav Jakić %r Marina 5lić  ",ravlane o,asni+ ot,ado+ 2 Aencia -a -atitu @ivotne sredine  .se,a.ov.rs & sr. iki,edia.or/iki/$t,ad ! . setrecikla-a.rs ) .lo-nica.rs 6 .erecikla-a.co+ 1 8tt,://.reciklira.8r  7 .reentec8.rs/indeO.,8,/recikla-a =reciklirane

22