Seizmiĉko graĊenje
Nabrojati 7-8 kriterijuma za ekološku ocenu materijala i
objasniti Iz kojih graĊevinskih materijala moţe da se javi radon rad on – radioaktivni radioaktivni materijali_ Koja su opasna zemljišta za graĊ. iz kojih moţe doći do izvora radona – radionukleotidi radionukleotidi iz zemlj Temperaturni reţim poţara – dijagram dijagram
JUS TP 21 preporuke EUROCODE 8 preporuĉuje projektovanje Klasifikacija maltera
Koje su prednosti raĊenja zemljom?
Energetska analiza...
Energetske prednosti graĊenja zemljom Problematiĉni teški metali Mehanizam razaranja betona u poţaru 'praskav lom' – krti, krti, nenajavljeni – lom lom kod... Povećana otpornost AB na poţar Ekološko prihvatljivi aditivi Negativni mogući ekološki problem – negativne – negativne karakteristike betona(ekološka ocena)? Kako se ĉeliĉni nosaĉi mogu saĉuvati od poţara? Podela graĊevinskog gipsa Hemijski sastav gipsa
Mogući štetni uticaji deponije fosfogipsa – materijali budućnosti Obojeni metali – materijali Nabrojati sve vrste graĊevinskih materijala koji se mogu mogu koristiti kao termoizolacioni materijali Navesti koji su problemi termoizolacionih materijala na bazi vlaknastih i plastiĉnih tehmiĉkioih izolacija. Vesti 10ak prednosti ojekata od drveta
Koje su metode zaštite drveta od poţara? poţ ara? Sloţiti graĊevinske materijale – koje – koje smo uĉili – po po zapeminskoj masi proseĉna trajnost Tabelarni prikaz trajnosti drveta izraţena u godinama – proseĉna Koje su ekološke zaštite drveta Nešto o: bitumenu, bitulitu i bitumenskoj emulziji (ugljovodoniĉna (ugljovodoniĉna veziva) Od ĉega se sastjoe plastiĉne mase? Osnovne ekološke prednosti/nedostaci plastike Koliko mogu da traju plastiĉne mase? Navesti u kojim oblicima se plastiĉne najviše sreću – izdvojiti izdvojiti najopasnije Opšta podela novih materijala Šta je fazno promenljivi materijal – FPM? FPM? Koje su prednosti/nedostaci graĊenja baliranom slamom? Ekološka ocena materijala – kojih – kojih smo uĉili Solarne zemunice Procena i kvalifikacija rizika
Zaštita ĉelika od oksidacije Šta je prihvatjlivi rizik? Mišljenja pojedinih nauĉnika...
1.poznate povelje arhitekata I urbanista 2.o cemu govore standardi ISO 14000?
1
3.principi eurocode 8 4.negativnosti kod betona 5.od cega se sastoje plasticne mase I navesti po jedan materijal od svakoj sastojka s astojka 6.navesti materijale koji prema mak listi spadaju pod A1 (sigurno izazivaju rak kod ljudi) 7.nabrojati sve razloge od kojih najcesce dolazi do smrti 8.prosecna koncentracija radona u zgradama je ? a to je ? puta manje nego napolju
9.sastav gline… sastoji se od ? I ? a ostatak su ? I za sve navesti procente 10.koja zagadjenja izaziva fosfogips? 11.za sta se koriste specijalni malteri?
12.prednapregnuti beton se dobija postupcima… nabrojati 13.od cega se prave biobetoni? 14.prirodni nacini zastite drvene konstrukcije?
15.granica verovatnoce smnrti od udesa krece se od ..do…. 16.navesti providne materijale koji se koriste za termoizolaciju 17.ekoloske prednosti drveta kao prirodnog materijala 18.plasticni termoizolacioni materijali? 19.negativne osobine plasticnih materijala 20.sta je prihvatljiv rizik? 1. zakon jus tp 19 definise protivpozarnu zastitu za ____________ zgrade 2. zakon jus tp 21 definise pp zastitu za __________ zgrade 3. prema evrokodu, plan pp zastite obavezan je za ________________________________ objekte 4. koji rizik od raka se smatra prihvatljivim (napisati broj) 5. navesti dva utopijska urbanisticka projekta gradova 6. kako mozemo napraviti zeleni zid na objektu? (4 stavke) 7. sta se koristi u objektima kao zidna izolacija od buke? 2
8. navesti prednosti ukopanih kuca (4 stavke) 9. neka formula za trajanje pozara, napisati je, i objasniti sta je sta 10. navesti podelu objekata prema pp otpornosti (1,2,3,4 i 5 stepen) 11. koliko m2 je predvidjeno za stanovanje a koliko za slobodne povrsine u gradovima? 12. za koliko procenata je skuplja eko gradnja od obicne? 13. osnovni ekoloski uslovi za gradjenje objekata 14. koje mere mozemo preduzeti kako bi grad nacinili ekoloski prihvatljivijim? 15. karakteristike projektantskog pristupa Fridriha Hundertvasera 1.principi odrzivog razvoja (4 komada...ono unutargeneracijska jednakost, bla bla..) 2.moduli solarnih celija, neki PV moduli ( ne znam ni sta je to) 3.zasticena prirodna dobra 4.formula za ekvivalentno vreme trajanje pozara 5.optimalna velicina grada 6.koji jeuniverzalni urbanisticki plan? 7.koja su stetna i nepovoljna tla za gradnju? 8.prednosti atrijumskih samogrejnih kuca 9.preporuke udaljenosti ygrada od visokonaponskih dalekovoda 10.koliko je povecanje ekoloskih izmena u gradu? 11.na sta se odnose nc krive? 12.koji su stetni efekti buke na coveka? 13.sta je protivpozarni sektor? 14.skicirati najpogodnije oblike osnove i izraziti index v/a u procentima 15.jus tp 19 16.jus tp 21 17.stepen otpornosti objekata prema po\aru 3
18.prema evrokodu plan pp zastite se radi za.. Pitanja sa testa: 1.
Koliko se godišnje izgubi ha zemlje, koliko je isto procenat za 10 godina?
2.
Koje su zaštite od gama zraĉenja?
3.
Kako spreĉiti zagaĊenja od gasa radona u zgradama?
4. Kritilne temperature pojedinih materijala – beton, beton, opeka, staklo, plastilne mase... 5. Vinil hlorid hlorid se proizvodi za____________________, vreme 6. Sedimentne vrste kamena 7. Betonske ispune koje se koriste protiv radona 8. Nedostaci prednapregnutog betona 9.
Alu staklo koliko moţe da traje na poţaru
Koja spratnost kod objekata je najbolja?
Povećana buka – kakvi – kakvi simptopmi kod ĉoveka Solarni paneli – kakve kakve poznajes? Prevencija naponskog zraĉenja kod nobe gradnje Koja su nepovoljna zemljišta za izgradnju? Po ĉemu je poznat edinburg? – stabilni objekat (crteţ) , nestabilan objekat (crteţ) Seizmika – stabilni Principi solarne arhitekture
Listopadno drveće – poreĊaj poreĊaj po senĉenju Kada se ne stavljaju dimni odušći? – specijalno poţarno opterećenje; trajanje pţara Formule – specijalno Putevi evakuacije – 1 1 pravac, 2 pravca Podela materijala prema naĉinu ponašanja u poţaru Skica deimnzionisanja po principima protivpoţarne zaštite z aštite kod objekata visokgradnje / misli se na pristup vatrogasnim kolima... Vatrootpornost elemenata F15, F30...
Za šta vaţe eurokodovi? Odrţivi grad – nabrojati nabrojati one parametre Poţarni sektor Poţarna zona Solarni urbanizam obuhvata Karte renti
Negativni uticaji na ţivotnu sredinu su: o o o
o Hemijska i fiziĉka zagaĊenja zemljšta vazduha i vode o Potrošnja neobnovjlivih prirodnih resursa – energije, – energije, minerala, plodnog zemljišta, vode o Narušavanje biosfere i biodiverziteta 4
o o
Konferencije Stokholm o o o o
o Vizuelna zagaĊenja okoline
Dokumenta irţivom graĊevinarstvu; poznate povelje Atinska povelja – 193 193 o Maĉu-Piĉu – 198 198 o Varšavska – 1981 1981 o
o
o Promena klime
Rio de Ţaneiro
Lucern Johanesburg Dobris -?
– sve ljudske aktivnosti ukljuĉujući i graĊevinarstvo, umanjuju Rifkinov zakon entropije 1986 godine – sve iskoristive oblike energije u oblike koji se ne mogu iskoristiti Instrumenti društva kao oblik zaštite ţivotne sredine su: Trţišni i ekonomski instrumenti i mehanizmi o o o o o o
Direktna regulativa Odgovornost pojedinca Informisanost javnosti Obrazovanje
Totalna ekološka strategija – teo teo – zeleni zeleni marketing
Procena i kvantifikacija rizika Pravilnik o metodologiji procene opasnosti o Procena opasnosti Mere prevencije Otklanjanje posledica Posledice rizika
Procenu verovatnoće nastanka udesa
Istorijska
Analitiĉka – mala, mala, srednja, velika
Kombinovana
Mogućnost posledica po ţivot i zdravlje z dravlje ljudi i ţivotne sredine
Zanemarljive
Znaĉajne
Ozbiljne Velike Veoma velike Rizik od udesa procenjuje se na osnovu
Verovatnoće nastanka udesa Obimu mogućih posledica Rizik od udesa moţe biti prihvatljiv i neprihvatljiv Prihvatljiv je onaj rizik kojim se moţe upravljati pod odreĊenim o dreĊenim uslovima predviĊenim propisima
Rizik od udesa se kvantifikuje Zanemarljiv o Fali deo o 5
Rizik od zemljotresa je regulisan posebnim pravilima i meĊunarodnim normama. Za dobijanje
seizmiĉki otpornih konstrukcija potrebno je uvaţavati principe projektovanja i graĊenja propisanih EUROCODOM 8 / EC 8
– su da se u eventualnom zemljotresu, koji se moţe dogoditi u Osnovni ciljevi EUROCODa 8 – su
ţivotnom veku objekta, Ø ţivoti ljudi budu zaštićeni, Ø oštećenja objekta budu ograniĉena, Ø a konstrukcije od posebnog znaĉaja za javnu zaštitu moraju i posle zemljotresa da budu u funkciji. Stešen zaštite u pojedinim zemljama zavisi zav isi od relativnog znaĉaja seizmiĉkih rizika uj o o o
odnosu na rizike drugog porekla od globalnog ekonomskog statusa.
Osnovni principi odrţivog razvoja Odrţivi razvoj podrazumeva razvoj, koji će obezbeĊivati korišćenje prirodnih resursa i stvorenih dobara na naĉin, da omogući zadovoljenje potreba sadašnjih generacija, bez ugroţavanja budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Ovakav koncept sde zasniva na principima: Princip meĊugeneracijske jednakosti o Princip unutargeneracijske jednakosti o Objedinjavanje ekologije i ekonomije o o
Oĉuvanje prirodnih resursa
Kriterijumi za ekološku ocenu materijala
Prilikom izbora graĊevinskog materijala, vaţno je posmatrati p osmatrati njihove uticaje i posledice njihove primene na okolinu, u svim fazama 'ţivotnog ciklusa'. Od momenta uzimanja iz prirode, proizvodnje, eskploatacije pa reciklaţe po isteku veka trajanja. Ovi uticaju na ĉoveka i ţivotnu sredinu mogu biti – fiziĉki, – fiziĉki, hemijski, psihološki, direktni ili indirektni, kr atkotrajni atkotrajni li dugotrajni.
Kriterijumi za ekološku ocenu materijala Ø Zaštita od poţara Ø Stepen narušavanja ţivotne sredine – uzimanje uzimanje sirovina iz prirode o o o o o o o
Ø Obnovjlivost delova prirode
Ø Stepen zagaĊenja sredine pri izradi i preradi graĊ.materijala Ø Emisija štetnih materija i zraĉenje iz materijala Ø Trajnost graĊ.aterijala – potreba za reprodukcijom Ø Energija utrošena za vaĊenje sirovina, za z a izradu graĊ.materijala transport do gradilišta i na gradilištu
http://www.designboom.com/weblog/cat/9/view/11898/soren-korsgaard-organic-cube.htmlva
Koji materijali imaju visok a koji nizak nivo potro[nje energije?
Materijali sa viokom potrošnjom energije su: 1. Aluminijum 2.
Ĉelik
32 000 kwh/t, 85 000 khw/m3 10 500 kwh/t, 82 000 khw/m3 6
3. Bakar 4.
Plastiĉne mase
8 000 kwh/t, 71 000 khw/m3 11 000 kwh/t, 11 000 khw/m3
Materijali sa niskom nivoom potrošnje energije 1. Drvo
190 khw/t, 100 khw/m3
2. Beton
200 khw/t, 460 khw/m3
3. Gas beton 4.
Ćerpiĉ
500 khw/t, 250 khw/m3 1 200 khw/t, 2 200 khw/m3
Šta se koristi kod betona koji se koristi kao zaštita od radioaktivnog zraĉenja?
U betonu koji se koristi kao zaštita z aštita od radioaktivnog zraĉenja koriste se ispune od: 1.
Rude gvoţĊa
2.
Otpaci dobijeni pri preradi gvoţĊa i ĉelika koji se mogu koristiti u komadićima
3. Specijalno pripremljeni pripremljeni mealni mealni agregati agregati – metalne metalne kuglice 4. Barit
Kritiĉne temperature graĊevinskih materijala su:
1. Opeka –
900 / 1100 C
2. Silikatna opeka
650 / 800 C
3. Granitni kamen
600
4.
Kreĉnjaĉki kamen
580-900 C
– kreĉnjaĉki agregat 700 c 5. Beton – kreĉnjaĉki 6. Beton – granitni granitni agregat – 550c 550c 7. Staklo
770 C
8. Drvo
260-310 c
9.
Plastiĉne mase 1.
Ĉelik
100 (150) C 350- 500 C
7
Beton za zaštitu of radioaktivnog zraĉenja – njhov njhov osnovni zadatak je da apsorbuje energiju radioaktivnog zraĉenja i umanji štetna dejstva neutrona alfa, beta i gama zraka. Dobija se od portland cementa sa dodatkom zgure ili aluminantnog agregata
Koji su štetni produkti koji se nalaze u sastavu radnih, radn ih, stambenih i drugih objekata u kojima k ojima ljudi duţe borave? potiĉe iz zemljišta, vode ili nekih graĊevinskih materijala Ø Radon – potiĉe Ø Formaldehid – dozvoljena dozvoljena kocentracija 0,1 – 0,48mg/m3, 0,48mg/m3, mere sanacije 0,12 – 0,24 0,24 mg/m3 o o o o o o o o
Ø Vinil hlorid, sterol, fenol, vodonik peroksid i drugi toksiĉni gasovi
Ekološki ispravna sredstva za zaštitu drveta su: o o o o o
Ø Azbest Ø Mineralna vuna – staklena, staklena, kamena Ø Asfaltna hidroizolacija Ø Olovo, nikl, cink i polivinil hlorid iz vodovodnih cevi Ø Alergeni, koji potiĉu iz vodnih i sintetiĉkih obloga
Ø Coli boraksa Ø Rastvori sode Ø Kalofonijum
Ø Ĉetinarske smole Ø Pĉelinji vosak
Radioacioni rizik?
Radijacioni rizik se izraĉunava: Ra – eq eq = A(Ra) + 1.43A(Th) + 0.0.77A(K) po našim propisima Ra – Eq Eq < Gg/kg – po – specifiĉne aktivnosti Ra-226, Th – 232, A(Ra), A(Th), A(K) – specifiĉne 232, K-40
Hemijski sedimentne stene su: Ø Gips o Ø Anhidrit o o
Ø Kreĉnjak
o
Ø Dolomiti
Mehaniĉki sedimentne stene su: Ø Pešĉari o o
Ø Konglomerati
o
Ø Breĉe
o
Ø Laporci
Organski sedimenti su: kreda i dijatomejska zemlja Betoni na bazi lake ispune od drveta su: Ø Durisol o Ø Tarocit / tarolit ? o Ø Heraklit o Ø Ksilolit o Ø Blindit o 8
Prednapregnute konstrukcije se formiraju sledećim postupcima: Ø Prednaprezanjem sa prijanjanjem Ċica za beton – atheziono atheziono Ø Prednaprezanjem pomoću kablova – naknadno naknadno o o o o
Vatrostalni materijali su oni materijali ĉija je taĉka topljenja iznad 1580 C. Najvaţniji iz ove grupe su: o o o o o o
Ø Šamotne opeke i tela Ø Magnezione opeke / magnezitne Ø Homomagnezione opeke / homomagnezitne Ø Kvarcne opeke? Ø Boksitne opeke?
Ø Šamotno brašno?
Preporuke o 'odrţivom graĊevinarstvu' definisane su sledećim poveljama po veljama o o o
Ø Elektromehanilkim postupkom Ø Ekspandiranim cementima
Ø Atinskom poveljom 1934 Ø Poveljom u Maĉu-Piĉu 1978 Ø Varvavskom poveljoom – 1981 1981
Najvaţniji ekonomski elementi politike ZZS (finansijski transfer transfer izmeĊu zagaĊivaĉa i drustvene zajednice) su: Ø Naknadne o Ø Subvencije o
o
Ø Finansijska pomoć
o
Ø Krediti za smanjenje emisija
Kod vrednovanja ekoloških karakteristika graĊevinskih materijala vaţe sledeći kriterijumi: Ø Stepen narušavanja ţivotne sredine pri uzimanju sirovina iz prirode Ø Obnovljivost narušenih delova prirode Ø Stepen zagaĊenja ţivotne sredine tokom izrade i prerade graĊevinskih materijala Ø Vliĉina buke u potrebe zaštite i mogućnost mehaniĉkih oštećenja susednih zgrada tokom o o o o
proizvodnje materijala i njegove ugradnje o o o
o o o
Ø Emisija štetnih materijala i zraĉenje materijala Ø Trajnost graĊevinskog materijala Ø Energija utrošena za vaĊenje sirovina za izradu graĊevinskih materijala, transtporta do gradilišta Ø Mogućnost reciklaţe materijala Ø Štetnost po zdravlje ljudi Ø Zaštita od poţara
Koji su graĊevinski materijali štetno u zgradama osim radionukleotida u zgradama veliku opasnost šredstavljaju i: Ø Stipski škriljci – ispuna ispuna u betonu o o o o o o
Ø Opeka od kalcijum silikata Ø Fosfogips Ø Crvena cigla od sirovina kao nusprodukt pri preradi aluminijuma
Ø Šljaka iz visokih peći u ĉeliĉanama Ø Leteći pepeo od sagorevanja uglja – efe efe pepeo 9
Podloge od kojih se javlja radon su: o
Ø Vazduh koji se nalazi u porama zemljišta koji difuzijom prelazi u atmosferu
o
Ø Podzemna voda koja izbije u blizini temelja
o o o o
Ø Prirodni gas kao izvor radona Ø Vazduh na otvorenom prostoru se smatra izvorom radona
Posupci za smanjenje koncentracije radona u zgradama su: Ø Uklanjanje izvora zraĉenja – zamena zamena elemenata o – ventilacijom ispod donje ploĉe podruma sistemom Ø Skretanje toka kretanja radona – ventilacijom o perforiranih cevi koje su povezane sa dimnjakom Ø SvoĊenje prepreka izmeĊu izvora radona i prostorije – saptivanjem saptivanjem svih otvora i pukotina u o pregradama, oblaganje folijama, višestruko premazivanje površine pregrade Ø Pojalanje ventilacije o o
Ø Zraćenja radona iz graĊevinskih materijala koja se odvija principom difuzije Ø Slobodno oslonjene cevi u zidovima i podovima i podni slivnici omogućavaju.......radona
Ø Preĉišćavanje vazduha – elektriĉnim – elektriĉnim preĉistaĉima
Kod projektovanja novih zgrada koncentracija radona se moţe smanjiti: Ø Postavljanjem dodatne armature u ploĉe i zidove da bi se spreĉio astanak prslina Ø Posebnom obradom spojeva izmeĊu ploĉa i zidova kao i kod prodora cevi Ø Izbegavanjem uptrebe šupljih betonskih blokova zbog stvaranja efekta dimnjaka o o o
Šta je to efektivna specifiĉna aktivnost?
– efektivna specifiĉna Za procenu radiacionog rizika pri primeni odreĊenih materijala koristi se Ra-eq – efektivna – koja uzima u obzir tri najvaţnija lementa – Ra, aktivnost – koja Ra, Th i K. Radiacioni prosek se izraĉunava: Ra – eq eq = A(Ra) + 1,43A(Th) + 0,0077A(K) Vrednosti A(Ra),A(Th) i A(K) preds tavljaju specifiĉne aktivnosti.Prema pravilniku Ra– eq eq
Koji laki betoni imaju ispunu od drvenih preraĊevina? Ø Durisol – koristi koristi drvo u obliku strugotine i drvenih vlakana Ø Tarolit – punilac punilac je drvena vuna – zvuĉni i termoizolacioni materijal – punilac Ø Heraklit – zvuĉni punilac je drvena vuna o o o
Ksilolit i blindit – drvena drvena strugotina kao punilac
Šta sve utiĉe na brţe raspadanje plastiĉnih masa? – sve plastiĉne mase su snatnoj meri neotporne na n a toplotu, naroĉito Ø Dejstvo tolote – sve o
o o
o o
pleksiglas, polietileni, i polivinilhlorid Ø Dejstvo svetlosti – pri pri svetlosnoj degradaciji glavnu razornu ulogu ima kiseonik – kiseonik ima najveći uticaj na Ø Dejstvo kiseonika iz ozona i kombinovana dejstva – kiseonik polimere, jer je njegovo dejstvo na njih mnogostruko. Dugotrajna dejstva toplote, svetlosti i
kiseonika a naroĉito njihova kombinovana dejstva razaraju gotovo sve plastiĉne mase. Ø Štetno dejstvo nekih metala – bak ar, kobalt, nikl, gvoţĊe, cink, kadmijum bak ar, – uticaj vode na plastilne mase je razliĉit, ali voda ima preteţno razorno Ø Dejstvo vode – uticaj dejstvo 10
o
Ø Mehaniĉka naprezanja – gotovo – gotovo sve plastilne mase izloţene mehaniĉkim naprezanjima postaju krte i prskaju kao staklo
o
Ø Razne vrste zraĉenja
Koje vrste glina postoje? Ø Porcelanska glina – porcelanska porcelanska keramika; od kaolina sa vrlo malo primesa o o
Ø Grnĉarska glina – bela, bela, crvena, ţuta; sadrţi manje kaolina i više primesa od kojih zavisi
boja o o o o
Ø Ciglarska glina
U zakonu o osnovama ZZS ustanovljava se: ekološki znak za proizvode, procese i usluge. Zauzeta površina zemljišta pri dosaašnjoj eksploataciji uglja iznosi 125km2 Fiksalni i privredni zakoni koji stimulišu ekološku gradnju su: o o
Ø Ilovaĉa – ţuta – ţuta i crvenkasta ; sadrţi kvarcni pesak, okside gvoţĊa i druge primese. Ø Uma – zelenkasta zelenkasta i plavkasta - ? – siva; sadrţi velike koliĉine kreĉnjaĉkih primesa Ø Laporovita glina – siva;
Ø Zakon o porezu na dobit korporacija Ø Zakon o porezu na promet
o
Ø Zakon o porezu na dohodak graĊana
o
Ø Zakon o porezu na imovinu
Prethodna analiza uticaja se verifikuje ocenom na jedan od sledećih naĉina: Ø Ispunjava uslove sa stanovišta zaštite ţivotne sredine o o o
– od ĉega moţemo da stradamo u toku godine Srednja vrednost rizika od smrtnosti – tzv tzv crna tabela – od Ø Bolest srca 8,5*10-3 o Ø Rak 1,6*10-3 o Ø Automobilska nesreća 2,5*10-4 o Ø pad sa visine 1,0*10-5 o Ø Poţari, eksplozije 4,0*10-5 o Ø Avionska katastrofa 1,0*10-5 o Ø Elektriĉna struja 6,0*10-6 o Ø Udar groma 5,0*10-7 o Osobine graĊevinskih materijala mogu biti: o o o o o
Ø Nema dovoljno podataka za ocenu, ppotrebna je dopuna podataka prethodne analize Ø Ne ispunjava uslove stanovišta zaštite ţivotne sredine
Ø Hemijske
Ø Fiziĉke Ø Mehaniĉke Ø Tehnološke Ø Ekološke
U pravilniku o metodologiji za procenu opsasnosti ops asnosti prikazana je metodologija zaupravljanje rizikom
od udesa koja sadrţi: Ø Procenu opasnosti, odnosno, rizika od udesa i opasnosti od zagaĊenja ţivotne sredine o o o
Ø Planiranje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes Ø Planiranje mera otklanjanja posledica od udesa – sanacija sanacija 11
Prihvatljivi rizik od udes je onaj rizik kojim se moţe upravljati pod odreĊenim uslovima predviĊenim propisima. Ako se ne moţe upravljati uslovima, rizik se ne moţe prihvatiti.
Rizik se klasifikuje kao:
Ø Zanemarljiv Ø Mali Ø Srednji Ø Veliki Ø Veoma veliki rizik
Procena verovatnoće nastanka od udesa vrši se: Ø Istorijskim pristupom, izraţava se numeriĉki Ø Analitiĉkim pristupom izraţava se opisno kao mala, srednja ili velika o o o
Ø Kombinovanim pristupom
Oznakom JUS ISO I4020 oznaĉavaju se standardi koji će se odnositi na ekološko obeleţavanje i analizu ţivotnog ciklusa Trajnost drveta u suvoj sredini iznosi više stotina godina Alfa zraĉenja predstavljaju jezgra helijuma. Energija od L (alfa) zraĉenja je uglavnom kinetiĉka i nije velika pa zaštita od ovog zraĉenja moţe da se izvrši pomoću stakla, metalnih limova, drvenih dasaka, debljih slojeva hartije.
Beta zraĉenje –energija beta zraĉenja je znatno veća od energije L zraĉenja, pa je dejstvo ovog zraĉenja opasnije po ţivot organizme i zaštita od njega je sloţenija: specijalna 'olovna' 'olovna ' stakl, graĊevinska keramika (opeka), deblji slojevi zemlje ili tanji zid od betona, deblji limovi od metala.
Gama zraĉenje predstavlja elektromagnetno zraĉenje veoma male talasne duţine a samim tim velike energije. Gama zraĉenje je obavezan pratilac nuklearnih reakcija. Zaštita od ovog zraĉenja predstavlja: debeli sloj teških betona, ploĉe od teških metala-olovo, vrlo debeli slojevi zemlje (min 2 metra), specijalna stakla, mermerne ploĉe...
Neutronsko zraĉenje predstavlja snop elementarnih ĉestica, koje se nalaze u atomskom jezgru, a nastaju prilikom fisije i prilikom nuklearnih reakcija u nuklearnim reaktorima. Ima veliku energiju, a
zaštita je sliĉna kao onoj kod gama zraĉenja
UNSCEAR je objavio da je u najvećem broju zgrada (90%), aktivnost radona u koncentraciji do 50
bekerela/m3, što je 25 puta više nego na otvorenom prostoru.
U preseku zemljine kugle razlikujemo tri koncentriĉne zone: preĉnika oko 3500km Ø Barosfera – preĉnika – širine oko 2900km Ø Pirosfera – širine Ø Litosfera – 10-70km 10-70km o o o
Hemijski sastav gline je: Ø SiO2 ‚ 55-78% o Ø Al2O3 25% o 12
o
Prednosti prednapregnutih betona su: Ø Velike uštede u materijalu o o
Ø Eliminiše se mogućnost pojave naprslina
o
Ø Znatno manje dimenzije konstrukcije
o o
o o o
Ø Izvanredna elastiĉna svojstva Ø Odliĉno se supotstavlja smiĉućim silama
Nedostaci prednapregnutog betona su: o
Ø Ostatak ĉine topitelji – FeO2, FeO2, Fe2O3, CaO, MgO
Ø Povećana osetljivost na uticaj povišenih pov išenih temperatura Ø Znazno teţa proizvodnja Ø Veća cena Ø Potreba za struĉnim radnicima i kadrovima
– što predstavlja dozvoljena Marke opeke (otpornost opeke na pritisak) p ritisak) MO7, MO11, MO15, MO20 – što
opterećenja u MPa. U pogledu ekološke ocene za beton se mogu navesti sledeće negativne osobine Ø U proizvodnji cementa razvija se velika koliĉina prašine i otrovnih gasova koji znaĉajno zagaĊuju širu okolinu Ø Pojedine ispune u betonu mogu da imaju štetno dejstvo za ljude – šljaka, – šljaka, azbest Ø Pojedine vrste cementa sa većim procentom dodataka i aditivaima mogu da štetnp deluju na – dodaci zgure, efe pepela, teški metali ljude – dodaci o
o o
o o o o
o
Ø Moţe se dobiti ţeljeni oblik
o
Ø Betonske konstrukcije mogu u potpunosti da d a iskoriste nosivost preseka
o o o
Ø U proizvodnji cementa razvija se prašina koja zagaĊuje okolinu Ø Pojedine ispune iaju štetno dejstvo Ø Pojedine vrste cementa sa većim procentomdodataka i aditiva mogu štetno delovati Ø Mala termoizolaciona svojstva
o
Ø Nepovoljno psihološko dejstvo
o
Ø Nepovoljno dejstvo na mikroklimu prostora
o
Ø Manje podloţan zamoru Ø Vremenom dobija na kvalitetu, ĉvrstini
Negativne karakteristike betona o
Ø Nepovoljno deloovanje na mikroklimu prostorija Ø Mogući negativni efekti ar mature mature – efekat efekat Faradejevog kabeza
Pozitivne karakteristike betona
o
Ø Nepovoljno psihološko dejstvo
Sa opadanjem talasne duţine raste energija zraĉenja
o
Ø Mala termoizolaciona svojstva
Ø Moguć efekat armature
Za biobeton se preporuĉuje izrada betona od mešavine peska, drobljene cigle, drvene piljevine, plute saĉme i veziva od kreĉa sa 50% pucolana. Siporeks spada u grupu lakih betona, zapreminska teţina mu je 400-700kg/m3, a otpornost na pritisak isnosi 1,5-5 Mpa. Ĉine ga kvarcni pesak, cement, voda, aluminijumski prah... GraĊevinski elementi koji se mogu proiuzvesti od elektrof ilterskog ilterskog pepela su: o
Ø Laki armirani betonu 13
o o o
Ø Blokovi za zidanje Ø Kruţno-silikatni betonski elementi – gas gas beton Ø Keramiĉki proizvodi - opeke, ploĉice, cevi
Najvaţniji materijali koje koristimo kao transparentne transparentne izolacije su; Ø Materijali sa zidovima strukture ćelija upravnih na apsorber – polikarbonat, polikarbonat, polimetil met Ø Kvazihomogene strukture – staklena staklena vuna, feorel o o
U sastav plastiĉnih masa ulaze: Ø Vezivo – polimeri polimeri-sintetiĉke smole, kauĉuk – talk, drvena piljevina, kreĉnjak, grafit, liskun, kreda Ø Punioci – talk, Ø Plastifikatori – kamfor, kamfor, parafinska ulja Pitanje koje je odseĉeno – broj broj 58 o o o
U grupu vatrostalnih materijala ubrajamo one ĉija je taĉka topljenja iznad1580C. Delimo ih na: Ø Obiĉna – sa – sa taĉkom topljenja od 1580 – 1770 1770 C Ø Visokovatrostalne – sa sa taĉkom topljenja od 1770 – 2000 2000 C – taĉka topljenja iznad 2000 C Ø Specijalne vatrostalne – taĉka Ø Najvaţniji iz ove grupe materijala su: šamotno brašno, šamotne opeke u tela, magnezitne o o o o
opeke, hrommagnezitne opeke, kvarcne opeke, boksitne opeke.
Moguće posledice po posledice po ţivot i zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu u sluĉaju udesa ocenjuju se na osnovu analize kao Ø Zanemarljive o o o o o
Najvaţniji meĊunarodni dokumenti – koji koji je definisala evropska zajednica u direktivi 89/106 – EEC EEC o o o
o o o
Ø Agenda 21 Ø Deklaracija o meĊuzavisnosti za odrţivu budućnost
Ø ESPO konvencija o proceni uticaja na ţivotnu sredinu u meĊudrĊavnom kontekstu Ø Helsinška konvencija o meĊudrţavnom uticaju industrijskih incidenata Ø Helsinška konvencija o zaštiti i upotrebi meĊudrţavnih vodenih tokova i jezera Ø Lugano konvencija o kriviĉnoj – graĊanskoj – graĊanskoj – odgovornosti – odgovornosti za štete uzrokovane aktivnostima opasnim po ţivotnu sredinu
Detaljna analiza se ocenjuje kao da: o o
Ø Zeleni dokument o urbanoj ţivotnooj sredini
Regionalne konvencije su: o
Ø Ozbiljne Ø Velike Ø Veoma velike
Olovni limovi debljine 1,5- 2,0mm upotrebljavaju se za pokrivanje krovova, za hidroizolaciju, za oblaganje stubova u hemijskoj industriji jer je olovo otpo rno prema sumpornim jedinjenjima
su:
Ø Znaĉajne
Ø Ispunjava uslove sa stanovišta zaštite ţivotne ţ ivotne sredine Ø Ne ispunjava uslove sa stanovišta zaštite z aštite ţivotne sredine
Odrţivi razvoj – Bergenska Bergenska deklaracija 1990.godine i program EEC-a o zaštiti ţivotne sredine 14
Podrazumeva takav razvoj koji ko ji će obezbeĊivati korišćenje prirodnih resursa i stvorenih dobara na naĉin da omogući zadovoljenje potreba sadašnjih generacija, bez ugroţavanja budućih generacija da zadovolji svoje potrebe.
Ekološko upravljanje, prema standardima serija ISO 14 000, 000 , je upravljanje organizovanim ljudskim aktivnostima u preduzećima radi smanjenja negativnih uticaja na n a ţivotnu sredinu. – uredba saveta E3 o dobrovoljnom uĉešću industrijskih preduzeća u sistemu EVRO-EMA SISTEM – uredba
za ekološko upravljanje i ekološku proveru koja od 1995.godine vaţi u svim zemljama ĉlanicama E3.
Politiku zaštite ţivotne sredine, rukovodstvo odreĊenog preduzeća dokumentuje da: o
o o o o o
mora tako da definiše i
Ø Aktivnostima, proizvodima i uslugama organizacije graĊenja ne prekoraĉi dozvoljene uticaje na ţivotnu sredinu Ø Bude saopštena širem krugu u preduzeću, ugraĊena i odrţavana Ø Bude dostupna javnosti
Ø Ukljuĉuje obavezu stalnog unapreĊivanja Ø Obezbedi okvire/principe za postavljanje ciljeva i zadataka zaštite ţivotne sredine Ø Ukljuĉuje obavezu da bude usklaĊena sa odgovarajućim ekološkim propisima
Precizni podaci o ukupnom energetskom bilansu materijala mogu da se dobiju kada se proceni
energija, koju pojedini graĊevinski materijali 'troše' tokom svog ţivotnog veka: v eka: Ø Energija utrošena na transport i nabavku sirovina Ø Energija utrošen za izradu graĊevinskih materijala mate rijala Ø Energija utrošena za transport materijala na gradilište Ø Energija utrošena za izvoĊenje radova na graĊevini Ø Energija koja se saĉuva postojanjem materijala u zgradi, a koja je potrebna za odrţavanje mikroklime – termoizolaciona termoizolaciona i termoakomulaciona svojstva Ø Mogućnost reciklaţe i energija potrebna za z a reciklaţu materijala. o o o o o
o
Akreditacija znaĉi formalno prizavanje kompetetnosti ispitne laboratorije ili organizacije za sertifikaciju od strane treće, nezavisne strane, prema tome da li su osposobljene prema uporedivim zahtevima.
Nortifikacija znaĉi formalnu registraciju registraciju organizacije za sertifikaciju od strane evropske unije. Sertifikacija znaĉi potvrĊivanje od treće, nezavisne strane da proizvod ili usliga odgovaraju zahtevima odreĊenihm propisima. Sertifikat je dokument kojim sertifikaciono telo potvrĊuje da d a je proizvod ili proces usaglašen sa zahtevima koji su utrĊeni u nekim dokumentima. Ispitivanja materijala mogu da budu: Ø Standardna o o
Ø Nauĉno – istraţivaĉka – istraţivaĉka
Prilikom ispitivanja materijala mogu se javiti: o o o
Ø Neizbeţne ili sluĉajne greške Ø Sistematske greške Ø Grube greške
15
Protiv poţarni zid – zid – zid od pune opeke kao veoma otporan prema poţaru, najĉešće se koristi kao protiv poţarni zid (d=25cm) otpornost preko 5h. Prema MAK metodi materijali koji izazivaju rak klasifikovani su: o
Ø Materijali koji su jednoznaĉno obeleţeni kao izazivaĉi raka o Materijali koji kod ĉoveka izazivaju zloćudne tumore o Materijali koji su se pokazali opasnim samo kod ţivotinja
Ø Materijali za koje postoji osnovana sumnja da izazivaju rak. Prema IARC metodi: o Materijali koji izazivaju karcinom kod ljudi – IARC IARC o o Materijali koji verovatno izazivaju karcinom kod ljudi o o
o Materijali za koje je moguće da izazivaju karcinom kod ljudi
o
o Materijali koji ne izazivaju karcinom kod ljudi
– veća je rano ujutru nego u toku dana i noći. WHO prema preporukama Koncentracija radona – veća zdravstvene organizacije iz 1985godine, mere s ankcija bi trebalo preduzimati i ako je postignut
godišnja koncentracija radona veća od 100bq/m3. Hitne mere se moraju preduzeti ako se premaši 400bq/m3 a za buduću gradnju se preporuĉuje da se ne premaši vrednost 100bq/m3
Sa aspekta graĊevinarstva kamen je znaĉajan kao Ø Podloga – tlo tlo - na koju se prenose ukupna opterećenja objekta Ø GraĊevinski kamen, koji se pojavljuje u obliku: – obiĉno lomljeni kamen i lomljeni kamen za zidanje o Lomljenog kamena – obiĉno o Drobljeni kamen – drobljeni drobljeni mleveni kamen o ObraĊen kamen – polutesani, polutesani, tesani, kocke i prizme, ploĉe i ploĉice prirodni pesak, šljunak, oblutak o Kamen zaobljenih ivica – prirodni o o
Stene od kojih dobijamo graĊevinski kamen dele se na: Ø Magmatske – eruptivne eruptivne stene o o o
Ø Sedimentne Ø Metamorfne –
– eruštivne – stene U magmatske – eruštivne stene spadaju: Ø Dubinske – granit, granit, sijenit, gabra o Ø Površinske – porfirske porfirske (porfiri, bazalt) o Ø Vulkanske – pucolanska pucolanska i santorinska zemlja o U metamorfne stene spadaju: Ø Mermer o Ø Gnajz o
Peĉena glina se koristi u obliku: Ø Zidne graĊevinske keramike Ø Podne graĊevinske keramike Ø Fasadne graĊevnske keramike Ø Krovne graĊevinske keramike Ø Specijalne graĊevinske keramike Ø Agregata za izradu lakih betona – keramzit keramzit o o o o o o
Nepeĉena glina koristi se u vidu: 16
o
Ø Ćerpiĉa
o
Ø Naboja
Razlikujemo sledeće vrste opeke o
o o
puna opeka (obiĉna), šuplja (rupiĉasta), fasadna puna, fasadna Ø Opeka normalnog formata – puna
šuplja, porozna opeka Ø Šuplji blokovi Ø Radijalna opeka
Prema nameni maltere delimo na: Ø Zidarske o Ø Za malterisanje o – hidroizolacioni, injekcioni, akustiĉni, zaštita od zraĉenja, zaštita od Ø Specijalne maltere – hidroizolacioni, o
poţara
Malteri: Ø Kreĉni malter o Ø Cementni malter o Ø Gipsani malter o o o
Ø Produţni malter (gumeni (melez), cementni, giipsani produţni malter)
Ø Specijalni malteri: o Suvi malteri
o Malteri sintetiĉkih smola perlitni, bernikulitni, kreĉni, gipsani (d=1-5), silikatni komp o Vatrostalni malteri – perlitni, d=2-8mm – zaštita od radiološkog zraĉenja o Baritni malteri – zaštita Ø Injekcioni malteri
Za zaštitu od piţara koriste se sledeće vrste maltera: verliskulitni, gipsani, kreĉni i perlitni, u debljinama od 1-5cm, a posebnu grupu ĉine silikatni kompoziti. Za zaštitu od štetnog radiološkog zraĉenja upotrebljavaju se specijalni baritni malteri 1m3 dovoljan je za 1 ĉoveka da preţivi 1h Pod lakim betonima podrazumevaju se betoni ĉija je zapreminska masa do 1800kg/m3.
Manja teţina betona se moţe dobiti:
Ø IzvoĊenjem jednofrakcijskih betona što manjom koliĉinom cementa Ø Izborom lakog agregata, mineralnog ili organskog porekla
Ø Posebnom tehnologijom koja daje takozvane gasbetone i penobetone; najvaţniji iz ove grupe su: o o o o o o o o
o Siporeks 400-700kg/m3, 1,5-5Mpa o Keramzit betoni 1300 kg/m3 - 1700 kg/m3,20-50Mpa o Perlit o Vermakulit o Durisol 500-600 kg/m3, o Tarolit 420-550 kg/m3 (X), 550-850 kg/m3 (P) o Heraklit o Ksilolit i __________ 17
Lake betone delimo na: Ø Vrlo lake betone do 500 kg/m3 o Ø Lake betone 500-700 kg/m3 o o
Gips pada u najzdravije graĊevinske materijel. Zapreminska masa gipsa koji se koristi u graĊevinarstvu je izmeĊu 900 i 1000 kg/m3. Najbitniji iz ove grupe su: o o o o o
Ø Štok gips
Ø Alabaster gips Ø Gips za maltere
Ø Gips za košuljice Ø Peno beton – gips gips beton
Primena gipsa u vidu: Ø Gips-kartonskih ploĉa o o o o
Ø Olakšani betoni preko 1000 kg/m3
Ø Gips celuloznih ploĉa
Ø Gipsani malteri Ø Izrada gipsanih podova
Ĉelik prema sastavu svrstavamo u dve grupe: Ø Obiĉan ĉelik – ugljeniĉni – ugljeniĉni ili nelegirani Ø Legirani ĉelici – prostolegirani prostolegirani i višestrukolegirani o o
Konstruktivni elementi od gvoţĊa i ĉelika: Ø Ĉeliĉni limovi – tanki tanki 0,35-3,5mm; srednji 3,5-4,75mm; debeli su preko 4,75mm Ø Ĉeliĉne ţice – obiĉne, – obiĉne, pocinkovane i omekšane (paljene) Ø Šipkasti ĉelik Ø Ĉeliĉne cevi Ø Vruće valjani profili o o o o o o
Ø Hop profili
Ĉeliĉne elemente treba zaštititi od oksidacija: – zaštitnim bojama, bitumenom, cementnim malterom Ø Premazivanjem – zaštitnim – materijalima i oziĊivanjem Ø Oblaganje – materijalima o o o o
Ø metaliziranjem Ø aerobnim bakterijama
Obojeni metali – taĉka toljenja 650 C Ø Aluminijum – taĉka o – taĉka tppljenja 1083 C Ø Bakar – taĉka o – taĉka tppljenja 327 C Ø Cink – taĉka o – taĉka tppljenja 272 C Ø Kalaj – taĉka o Ø Legure: bakar i cink = mesing, bakar i kalaj = bronza o
U graĊevinarstvu staklo se deli na kreĉno staklo i olovno staklo. Zapreminska masa keće se do 3300kg/m3 Ø Prozorsko staklo o 18
o o o o o o o
Ø Armirano staklo Ø Staklene prizme Ø Kaljeno staklo
Ø Višeslojno staklo
Ø Staklena vuna Ø Staklena vlakna
Ø Specijalna višenamenska stakla – otpornost – otpornost prema poţaru
– ĉine celuloza i lignin do 80%, voda 17% i izluĉujuće supstance Strukturni sastav drveta – ĉine
Pribliţni hemijski sastav drveta ĉine: 50% C, 43% O2, 6% H2, 1% N2
Naknadna zaštita drveta od poţara moţe se postići o o o o
o o
Ø Ploĉe od slame sa kazetskim vezivom
Ø Trska Ø Kukuruzovina
Ugljovodoniĉna veziva: o o o o o o
Ø Oblaganje negorivim mineralnim ploĉama Ø Rigips ploĉama – gipsane – gipsane ploĉe
Prirodni termoizolacioni materijali: Ø Izolacioni materijali od slame o o
Ø Premazima i silikatnim kompozitima Ø Zaštitnim malterima
Ø Bitumen Ø Bitulin – rastvori rastvori bitumena
Ø Bitumenske emuĉzije
Ø Katrani Ø Prirodni asfalti Ø Materijali za ispunu – fileri fileri
U graĊevinarstvu se ugljovodonici koriste kao: Ø Zaštitni materijali o
Ø Izolacioni materijali Ø Izolacione trake o Ø Elektroizolacija o Koriste se u obliku: Ø Premaza i namaza o Ø Namazi za pokrivanje po hladnom postupku o Ø Namazi za pokrivanje po toplom postupku o Ø Paste o Ø Mase za zalivanje o Ø Afaltni mastiski – sa sa 16% i 22% bitumena o Ø Hidroizolavione trake o Ø Elektroizolacione mase o o
Plastiĉne mase: o o
Ø Bakelit Ø Melamini 19
o o o o o
Ø Aminoplasti Ø Celuloza Ø Polivinilhlorid – PVC PVC – šupljikavi stiropor Ø Polistirok – šupljikavi Ø Poliamid itd...
Proizvod od plastiĉnih masa: Ø armirane plastiĉnim masama o o o o o
Ø linoleum d=2-5mm
Ø bešavni podovi
Ø materijali za krovove i hidroizolacija – ravne ravne i talasaste, rolovani materijali
Ø dekorativni materijali za unutrašnjost
Prostorno planiranje
Prvi znaĉajan model ekološko- prostorne prostorne strukture grada je poznati BURGESOV model koncetriĉnih zona
Ø Optimalna veliĉina grada: o Davidović – 50.000 50.000 do 200.000 stanovnika o Vitmen – 50.000 50.000 do 100.000 satelitski grad do 250.000 stanovnika o Salejhovski – do do 150.000 o Engleski urbanisi – do do 80.000 o o o o
– autori i objašnjenje Grad Brazilija – autori
Jedan od najimpozanznijih i najuzbudljivijih najuz budljivijih spomenika naše civilizaci je je svojevrsno eko-urbanistiĉki eksperiment predstavlja grad Brazilija autora L. Koste i O.Nimajera, nastao je iz koncepcije Le Korbizijeovog 'ozarenog grada'.
Iako je za konalnu ocenu ovakvog hibridnog grada potrebno još neko vreme provere, mnogi već sada tvrde da je to 'slika organizma' sa poremećenim metabiloizmom'.
Prostorni planovi Ø Plan republika Srbije o Ø Regionalni prostorni planovi o o o
Urbanistiĉki planovi o o
Ø Generalni planovi gradova Ø Generalni planovi predela
o
Ø Generalni planovi mreţe infrastruktura
o
Ø Regulacioni planovi
o
Ø Urbanistiĉki projekti
o
Ø Planovi parcelacije
Opšti urbanistiĉki planovi o o
Ø Prostoni planovi podruĉja posebnih namena Ø Prostorni planovi mreţe infrastrukture
Ø Generalni plan grada
Ø Plan opšteg ureĊenja
Regulacioni planovi Ø Plan parcelacije o 20
o
Univerzalni urbanistiĉki plan – ne ne postoji Pravila gradnje: o
Ø Najveći dozvoljeni index zauzetosti z auzetosti i izgraĊenosti parcele
o
Ø Dozvoljena spratnost
o o o o o
Ø Plan detaljne regulacije
Ø Najmanja daljenost izmeĊu objekata Ø Prostori za pristup i parkiranje Ø Arhitektonsko oblikovanje
Ø Uslovi zaštite ţivotne sredine Ø Zaštita od poţara
Principi odrţivog razvoja Ø MeĊugeneracijska jednakost o o o o
Ø Unutargeneracijska jednakost Ø Objedinjavanje ekologije i ekonomije
Ø Oĉuvanje prirodnih resursa
Odrţivi razvoja je razvoj koji će obezbeĊivati ob ezbeĊivati korišćenje prirodnih resursa i stvorenih dobara na naĉin da omogući zadovoljenje potreba sadašnjih generacija, bez ugroţavanja budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.
Odrţivi razvoj obuhvata sledeće cil jeve: jeve: Ø Racionalno korišćenje i štednja prirodnih resursa Ø Oĉuvanje prirodnih ekosistema Ø Štednja energije Ø Primena i razvoj ĉistih tehnologija Ø Reciklaţa sekundarnih sirovina o o o o o
Odrţivi grad po rodţersu – pravedan, pravedan, lep, kreativan, ekološki odrţiv, kompaktan i policentriĉan, raznovrsan, prostor jednostavnih susreta
Zakon o zaštiti ţivotne sredine zasniva se na: n a: Ø Prirodna bogatstva da se oĉuvaju, unapreĊuju i obnavljaju Ø Da se zaĊtićenim prirodnim dobrima obezbedi obezbed i zaštita Ø Da se ĉoveku obezbede uslovi za odmor i rekreaciju Ø Da se odrede mere zaštite od udesa i elementarnih nepogoda o o o o
Vrste zaštićenih prirodnih dobara: o o o o o o
Ø Nacionalni parkovi Ø Parkovi prirode Ø Predeli izuzetnih odlika – opšti i specijalni Ø Rezervati prirode – opšti Ø Spomenici prirode Ø Prirodne retkosti
Prema znaĉaju za društvenu zajednicu ova dobra se karakterišu kao: Ø Prirodna dobra od izuzetnog znaĉaja – I I kategorija Ø Prirodna dobra od velikog znaĉaja – II II kategorija Ø Znaĉajna dobra od velikog znaĉaja – III III kategorija Za sva navedena dobra zakon predviĊa 3 reţima zaštite: o o o
21
o o o
Ø Prvi stepen zaštite – zabrana – zabrana korišćenja prirodnih vrednosti, osim za nauĉna nauĉn a istraţivanja – ograniĉeno i strogo kontrolisano korišćenje prirodnih bogatstava Ø Drugi stepen – ograniĉeno Ø Treći stepen – ograniĉeno – ograniĉeno i selektivno korišćenje prirodnog bogatstva
Zaštita nepokretnih kulturnih dobara Ø Kulturna dobra upisana u listu svetske baštine Ø Prirodna dobra od izuzetnog znaĉaja Ø Prirodna dobra od velikog znaĉaja Ø Znaĉajna prirodna dobra o o o o
Zaštićene biljne i ţivotinjske vrste: Ø Na osnovu uredbe o zaštiti prirodnih retkosti na podruĉju Republike Srbije zaštićeno je kao prirodna retkost 215 biljnih i 424 ţivotinjske vrste. o
U evrokodu 8 definisani su osnovni principi za odrešivanje stepena zaštite pri projektovanju seizmiĉki otpornih zgrada. Prema njima: Ø Zivoti moraju biti zaštićeni Ø Oštećenja zgrada treba da budu ograniĉena o o o
Rekonstrukcija i revitalizacija naselja postiţe se intervencijama: o o o
Ø Sanacijom Ø Remodulacijom Ø Obnovom
Energetska rehabilitacija starih zgrada obuhvata: o o o o o o o
Ø Vitalni objekti i posle zemljottresa moraju biti u upotrebi
Ø Povećanje termoizolacije, posebno severnih fasada balkoni loĊe... Ø Dodavanje spoljnih arhi elemenata – balkoni Ø Pasivna solarizacija zgrada
Ø Zastakljenjem juţno orijentisanih spoljnih prostora – staklenik staklenik Ø Aktivna solarizacija Ø Dodavanje potkrovlja
Ø Dogradnja krovnih bašti
Stanovi sa dograĊenim staklenicima štede oko cak 55% energije, trombmiselovi zidovi ukupnoj potrebnoj energiji za grejanje doprinose oko 20%
Istorijske vrednosti: Ø Urbane matrice – definisane definisane parcelama i ulicama o o o o
Ø Forma, izgled objekta u eksterijeru i enterijeru Ø Funkcije
– koje istorisjek vrednosti štiti? ICOMOS – koje Ø Urbane matrice – definisane definisane parcelama i ulicama o o o o
Ø Odnos izmeĊu graĊevina i slobodnih prostora
Ø Odnos izmeĊu graĊevina i slobodnih prostora Ø Forma – izgled izgled objekata u eksterijeru i enterijeru – koje su se tokom decenija ustanovile na odreĊenom podruĉju Ø Funkcije – koje
Grad Kambernould – satelit satelit Glazgova 22
o o
o
Ø Grad sa mnogo protivreĉnosti – nehu nehuman, mnogo biourbanistiĉkih propusta Ø Grad je karakteristiĉan po suprotnim reakcijama stanovnika i svaniĉnih 'struĉnih' ocenjivaĉa Ø Grad je trakaste strukture izmeĊu dve magistralne saobraćajnice sa pešaĉkim unutrašnjim zatvorenim saobraćajem
Ekosistem podrazumeva deo biosfere koji ĉini stanište razliĉitih ţivih organizama, koji zajedno
saĉinjavaju jedinstven sistem
Osnovne razlike uzmeĊu grada (veštaĉki ekosistem) i prirode (prirodni ekosistem) ek osistem) Ø Kod prirodnih ekosistema zatvoreni ciklusi se obavljaju pomoću energije sunca dok se u gradovima troše i drugi oblici veštaĉki stvorene energije Ø Samoregulacija gradskih ekosistema je manja nego kod prirodnih staništa. Lanac ishrane i o
o
o
o
o
o
transformacija u gradu je smanjen. Ø Mnogi materijali u gradu (beton...) ne podleţu pri radnoj reciklaţi po isteku njihove
upotrebe što onemogućava prirodni tok. Ø Mnoge zagaĊujuće materije menjaju atmosferu i klimu grada, smanjene koliĉine kisonika povećava se temperatura; stvara se urbani smog – pod pod dejstvom sunva fotohemijski smog Ø U okviru gradskog ekosistema ĉesto se formiraju biocenoze biocenoz e i fitocenoze (parkovi, jezeram travnjaci...) koje nisu autohtone, već su nastale ljudskom delatnošću pa su znazno osetljivije i ugroţenije Ø Urbanizacija gradova povlaĉi sa sobom koliĉine otpadnih materijala, a deponovanje smeća i zagaĊenih otpadnih voda, predstavlja grubo narušavanje prirodne ravnoteţe.
Pogodna mesta za graĊenje
Su ona koojima nema geoloških raseda, nalazišta minerala, magnetskih poremećaja, podzemnih vodenih tokova...
pesak, kreĉnjak, gips – jer jer su loši provodnici Zdrava zemljišta – pesak, Loša zemljišta – plastiĉna plastiĉna ilovaĉa, glina, bivše moĉvare
Najpogodniji oblik parcele je pravougaonik sa širom stranom postavljenom u pravcu istok-zapad, a uţom sever -jug. -jug. Ovakvom organizacijom postiţe se pasivno solarno grejanje i provetravanje. Optimalni nagib terena prema jugu sa nagibom do 15 stepeni obezbeĊuje bolju izloţenost suncu i poboljšanu mikroklimu. Nabrojati 7-8 kriterijuma ekološke ocene materijala i objasniti o
o
o o o o o o
Ø Energija utrošena za vaĊenje sirovina, za izradu graĊevinskih materijala, transport do gradilišta i na gradilištu Ø Stepen narušavanja ţivotne sredine pri uzimanju sirovina iz prirode (iskopi, majdani, degradacija poljoprivrednog zemljišta, krĉenje šume) Ø Obnovljivost narušenih delova prirode Ø Emisija štetnih materijala i zraĉenje iz materijala Ø Trajnost graĊevinskih materijala – potreba potreba za reprodukcijom Ø Štetnost materijala po zdravlje ljudi Ø Zaštita od poţara Ø Mogućnost reciklaţe materijala 23
Štetno zemljište iz kojeg moţe da doĊe do emisije gasa radona o o o o o
Ø stipsni škriljci Ø kao i sve podloge sa visokim sadrţajem fosfata, uranijuma i torijuma
Mere za smanjenje koncentracije radona o
Ø Uklanjanje izvora zraĉenja
o
Ø Skretanje toka kretanja radona
o o o
Ø poculanska zemlja Ø vulkanski tufovi Ø neke granitne stene
Ø IzvoĊenja prepreka izmeĊu izvora izvo ra radona i prostorija Ø Pojaĉane ventilacije Ø Preĉišćavanje vazduha
Mere sanacije preduzimaju se ako je dostignuta do stignuta srednja godišnja koncentracija radona od 100Bq/m3. Hitne mere se preduzimaju ako se preĊe granica od 400 Bq/m3 a za buduću gradnju se preporulĉuje ispod 100 Bq/m3.
Osnovni štetni produkti koji se nalaze u sastavu radnih, stambenih i drugih objekata su: o o o o o o o o
Ø Gas radon Ø Formaldehid Ø Miineralna vuna Ø Azbest Ø Asfaltna hidroizolacija Ø Olovo, nikl, cink i polivinilhlorid Ø Alergeni Ø Vinil hlorid, stirol, fenol
Radon se javlja iz graĊevinskih materijala Ø Stipsni škriljci o o o
Ø Šljaka od kalcijum silikata
o
Ø Fosfogips
o o
Ø Crvena cigla
Ø Šljaka iz visokih peći visokih peći ĉeliĉana Ø Leteći pepeo od sagorevanja uglja
UreĊenje prostora u poljoprivrednim podruĉjima Ø Osnovne pretpostavke i mere politike prostora na poljoprivrednom podruĉju Ø Razvoj mreţe centralnih naselja o o o o o o
o
Ø Modernizacija poljoprivredne proizvodnje i razvoj inustrijske prerade
Ø Otvaranje pogona oslonjenih na veće industrije Ø Razvoj turizma naroĉito planinskog Ø Izrgradnja novih i poboljšanje postojećih javnih objekata kao servisa za snabdevanje stanovništva Ø Izgradnja infrastrukturnih objekata optimalno povezanih regionalnom i magistralnom
mreţom
GraĊevinska biologija
24
Najpovoljnijim se smatraju 4 i 5 spratovi, a rizik po zdravlje postoji posle 9.sprata. 9.sprata. najekoenomiĉnije spratnosti su P+4 a objekti P+8 i P+12 P +12 su skuplji do 20%. Analize su pokazale da povećanjem spratnosti za 4-5 etaţa uštede graĊevinskog zemljišta postaju neznatne i nemaju više praktiĉnog znaĉaja.
Kriterijum dovoljne osunlanosti prema ESE zahtevaju da trajanje osunĉanosti osunĉano sti na referentni dan 21.februar ili 21.oktobar ne bude kraća od 2 sata. – 30% više Idealna orijentacija zgrade je prema jugu ili sa o dstupanjem od 12% ka jugoistoku. jug oistoku. (10 – 30% sunĉevog zraka zimi) Najviše drvorede treba locirati duţ severne granice parcele Na juţnim stranama korisno je predvideti staklene bašte, staklenike i solarijume. Otprimalna norma zelenila u naseljima iznosi 45-60m2 UtvrĊivanjem normative za srbiju je 13m2 po stanovniku
Zasenĉenje pojedinih ogolelih grana za pojedine vrste lišćara su: o o
Ø Dud 35-50% Ø Breza i lipa 45-60%
Ø Najveće kod šljive i bresta 70-80% Zeleni pojasevi širine 7-12 m na rastojanjima od 1 km mogu da povećaju prinos useva i za 1/3 o
Preporuke udaljenosti zgrada od visokonaponskih dalekovoda Ø Za vodovode 110KV minimum 10m o Ø Za vodovode 220KV minimum 18m o Ø Za vodovode 380KV minimum 28M o Minimalno potrebno rastojanje objekata industrije u odnosu na stambenu zonu Ø Hemijska industrija 500-1000m o Ø Proizvodnja koţe i gume 1000m o Ø Tekstilna industrija 500m o Ø Metalna industrija, sekundarna obrada 500m Ø Prehrambena industrija 500m o Ø Graševinska industrija porcelana 300m o Ø Komunalna delatnost 100m o Ø Kokare, rafinerije nafte i ulja sa hemijskom preradom proizvodnja viskoze 1500m o Ø Deponije otpadnih o materijala 1500m Ø Termoelektrane, visoke peći ţelezara, proizvodnja o aluminujuma 1000m Ø Fabrike cementa o 800m Ø Pogoni za sumpornu kiselinu, amonijak, azotnu kiselinu, koţare i šećerane 500m o o
Ø Deponije zaštićene zakonom
o o
Ø Mlinovi, pekare, mlekare, hladnjaĉe, pogoni vulkanizacije
400m 200m
Ø Fabrike konfekcije 100m
Osnovni principi ekološki ispravne gradnje Ø Minimalno zagaĊenje ţivotne sredine materijalima i procesima tokom proizvodnje graĊevinskih materijala i tokom izgradnje Ø Minimalno zagaĊenje ţivotne sredine materijalima i procesima tokom eksploatacije ek sploatacije objekta Ø ObezbeĊenje povoljnih standarda unutrašnje graĊene sredine o
o o
25
o
objek ta Ø Minimalni utrošak energije tokom svih faza 'rada' objekta
o Izrade graĊevinskih materijala i njegovih komponenti kompo nenti o Transporta materijala i graĊenje objekta o Odrţavanje, korišćenje, sanacija o Uklanjanje i reciklaţa delova objekta
Koje su prednosti graĊenja zemljom?
Tehniĉke prednosti graĊenja zemljom:
Ø Temperatura
Ø Vlaţnost Ø Zvuĉna izolacija Ø Akustiĉni komfor Ø Sposobnost upijanja mirisa i smoga Ø Zidovi dišu – imaju imaju sposobnost difuzije vodene pare Ø Samogradnja Ø Mikroklima
Ekološke prednosti graĊenja zemljom:
Ø Upotreba prirodnih, zdravih materijala
Ø Neograniĉene i lako dostupne sirovine Ø Energetska efikasnost Ø Postupna razgradivost
Ø Oĉvršćavanje prirodnim putem bez zagrevanja
Energetske prednosti graĊenja zemljom
Ø U fazi proizvodnje materijala
Ø U fazi graĊenja Ø U fazi eksploatacije kuće Energetska analiza
Klasiĉno graĊeni objekti troše proseĉno oko 250kW/h 250k W/h
Konstruktivni sistemi zgrada Ø Masivni sistemi o Ø Skeletni sistemi o Ø Kombinovani sistemi o
Površine za stanovanje u gradu oko 15m2 po stanovniku, a površine koje ne sluţe stanovanju u jednom modernom gradu mnogo su veće nego stambene površine (ukupno se kreću od 7835m2/stanovniku od ĉega su zelene površine 20-40m2/stanovniku dok je stambena površina oko 15m2/stanovniku
Simptomi izazvani bukom kod ĉoveka izazivaju: o o
Ø Povećanu razdraţljivost Ø Neraspoloţenje
26
o o o o
Ø Utiĉe na radni uĉinak Ø Skupljanje i širenje arterija Ø Slabo raspoznavanje boja
Ø Uticaj na tok trudnoće
Listopadno drveće - % zasenĉenosti Ø Dud – 35-50% 35-50% Ø Breze, lipa – 45-60% 45-60% Ø Šljiva, brest – 70-80% 70-80% o o o
Kada se ne stavljaju dimni odušci – ako – ako je objekat na većoj udaljenosti (od 15 minuta) od vatrogasne stanice Putevi evakuacije: – direktna duţina evakuacionog puta – najkraće – najkraće linijsko vazdušno rastojanje od Ø Prvi izlaz – direktna o bilo koje taĉke u prostoriji do izlaza tj.otvora
– realna duţina kojom se ĉovek mora kretati iz bilo koje taĉke u - stvarna duţine evakuacionog puta – realna
prostoriji, zaobilazeći prepreke do izlaza
– za odreĊeno mesto u prostoriji se kaţe da ima samo 1 Ø Drugi izlaz – alternativni alternativni pravci evakuacije – za pravac evakuacije ako je ugao koji zaklapaju linije direktnog kretanja ka izlazu manji od 45stepeni. A ako je ugao veći od 45 stepeni tada se radi o više alternatinih puteva evakuacije
Solarni urbanizam obuhvata
1. Solarno zoniranje – lokacije, lokacije, zavisno od orijentacije i nagiba 1. Vrlo povoljne – jug, jug, jugoistok i jugozapad 2. Delimiĉno povoljne – istok, istok, zapada, istok-jugoistok 3. Nepovoljne – ostale ostale
2. Izrada karti baĉenih senki postojećih objekata – u u navedenom periodu 10-14h na 22.12 da se vidi osunĉanost juţne fasade svih zgrada 3. Izrada karta baĉenih senki sa planiranim postojećim volumenom 4. Izrada karti renti – odnosno odnosno vrednovanja zgrada u zavisnosti eksponiranju ka suncu i shodno tome prikaz
renti koju korisnik zgrade treba da plati, u zavinosti da li mu je pravo sunce uskraćeno ili ne
Skica definisanja protivpoţarne zone kod objekata
27
Osnovni poojmovi
Smatra se da je graĊevinski objekat uspešnije realizovan ako je saĉinjen oz sklopa manjeg broja elemenata pod uslovom da su zadovoljeni svi predviĊeni zahtevi. Elementi koji primaju prenose opterećenje nazivamo NOSEĆIM ili KONSTRUKTIVNIM elementima, a elemente koji formiraju prostor PREGRADNIM elementima.
– elet preko koga se prenosi kupno opterećenje graĊevinskog objekta Ø Temelj – elet Ø Podrum ili suteren – koristan koristan prostor ispod temelja Ø Spratovi ili etaţe – korisni korisni prostori iznad terena – najniţa etaţa iznad temelja Ø Prizemlje – najniţa – rastojanje izmeĊu spratova Ø Spratna visina – rastojanje – deo odvojen meĊuspratni konstrukcijama Ø Galerija – deo – ukoliko izmeĊu prvog i ostalih spratova postoji po stoji razlika u spratnoj visini – odborjavanje Ø Mezanin – ukoliko odborjavanje spratova ide iznad njega – najviši deo zgrade Ø Krov – najviši – koristan prostor, najĉešće sa istom namenom kao i spratovi Ø Potkrovlje mansarda – koristan Ø Tavan – ako ako nema potkrovlje Ø Terase – krovne krovne ravni ravnih krovova Ø Fasade – spoljne spoljne vertikalne strane koje formiraju objekat potreba da neka etaţa iznad prizemlja ima veću površinu sa koje se opterećenje ne moţe Ø Erker – potreba prihvatiti stubovima Ø Sokla – deo deo fasade koji se nalazi ispod kote poda prizemlja je zaštitni element koji se nalazi na terenu oko objekta, a svrha mu je da spreĉi prodor Ø Trotoar – je vode u tlo ispod temelja objekta površina etaţa se povećava prepuštanjem tavanica van fasadnih zidova Ø Balkon – površina Ø LoĊe – povlaĉenjem povlaĉenjem fasadnih zidova u osnovu objekta Ø Blokovi – prostorno prostorno posmatrani arhitektonski objekti su kocke, paralopipedi ili prizme – reĊe piramide ili valjci Ø Rotonde – reĊe Nosaĉe delimo na o
Ø Linijske 28
o
Ø Površinske prostorne
Prema funkcionalnim i statiĉkim karakteristikama razlikujemo sledeće osnovne konstruktivne elemente: Ø Temelji o Ø Zidovi o Ø Stubovi o o o o o o o
Ø Ploĉe
Ø Konzole Ø Grede Ø Lukovi Ø Svodovi
Ø Serklaţi
Fundiranje moţe biti
Plitko fundiranje u obliku
Ø Trakastih temelja Ø Temelja samaca
Duboko fundiranje
Ø Spuštenim temeljima Ø Šipovima Ø Bunarima – sanducima sanducima Ø Kesonima Temelji: Ø Trakasti temejli o Ø Temelji samci o Ø Temelji roptilji o o
Ø Temeljne ploĉe
o
Ø Duboko fundiranje
o
Metode poboljšanja tla su: o o o o o o o
Ø Fundiranje na šipovima
Zidovi: o o o
Ø Zamena slojeva tla boljim materijalom
Ø Isušivanje tla drenaţom
Ø Dubinskim zabijanjem tla Ø Opterećenjem dodatnim nasipom
Ø Hemijskim i termiĉkim delovanjem Ø Poboljšanjem pešĉanih ili šljunĉanim šipovima sa ciljem pojaĉanja tla Ø Injektiranjem masama
– noseći, samonoseći i za ukrućenje Ø Konstruktivni zidovi – noseći,
Ø Nenoseći zidovi
Ø Zidovi od kamena – oblog oblog kamena, lomljenog, zidovi od tesanika 29
o
Neke tipiĉne fasadne kontrukcije Fasadne konstrukcije Ø Zidovi od betona o o
Ø Sendviĉ zidovi
o
Ø Zid krzno
Konstruktivni zidovi o o o
– zidovi od opeke se uzzimaju kao protivpoţarni zidovi. U debljini od Ø Zidovi od opeke – zidovi 25cm poseduju vatrootpornost na 5,5h, a zid debljine 12cm omalterisan o malterisan obostrano malterom 2h
Ø Noseći zidovi Ø Samonoseći zidovi Ø Zidovi za ukrućenje
Trombov zif – zid zid prijemnik toplote
Stubovi
Su zidovi malih duţina. Koriste se u skeletnim ili masivnim sistemima.
Tavanice Ø Bez armature o Ø Sa armaturom o o
Krovovi o o o o
Ø Krovovi od rogova i krovovi na raspinjaĉe Ø Krovovi na roţnjaĉe – stolice stolice Ø Krovovi na vešaljke Ø Krovovi na rešetke – rešetkasti – rešetkasti krovovi
Zeleni krovovi: Ø Povećana termiĉka izolacija zgrade i leti i zimi o o o o o o o
Ø Sa ĉeliĉnim limovima
Ø Vegetacija na krovu kao filter smanjuje koliĉinu smoga u vazduhu Ø Povećana zaštita krova od UV zraka Ø Redukcija buke za 3-8 dB
Ø Visok nivo zadrţavanja vode Ø Poboljšava klimu okoline Ø Povećava korisnu površinu korisnu površinu zgrade – odmor, odmor, relax, sport
'Bolesne kuće' / zgrade Ø Oštećene, neodrţavane, sklone padu Ø Nehigijenske, bez sanitarnih instalacija, neizolovane, nedovoljno osunĉane tj nepovoljno o o
orijentisane zgrade 30
o o
Ø Nepovoljno locirane zgrade Ø Zgrade koje izgledaju fiziĉki i estetski potpuno ispravne, ali se u materijali i zbog toga se one nazivaju 'bolesnim'
njima nalaze štetni
Vezdušni komfor – izuzetna izuzetna opasnost nastaje pri istovremenim pojavama visokih temperatura, preko 35 stepeni i visoke vlaţnosti vazduha preko 85 stepeni celzijusovih. Toplotni komfor – ugodnom ugodnom temperaturom za umerenu klimu smatra se 16-22 C, relativne vlaţnosti ispod 40 a iznad 60% izazivaju nezeljene efekte i neugodnosti
Akustiĉni komfor – izlaganje izlaganje buci visokog intenziteta ima za posledicu spazam arterija, slabije prepoznavanje boja, dilatacija zenica, smanjenje reljefnosti viĊenja, neaktivni uticaj na tok i ishod trudnoće, na radni uĉinak, izaziva iz aziva tahikardiju i do nastanka arterijske hipertenzije. U našim tehniĉkim propisima najviši nivo komunalne buke ograniĉava se na vrednost od 55db noću i 65db danju. Kriterijumi za ekološku ocenu 'zdrave zgrade'
– toplotni kvalitet sredine, kvalitet unutrašnjeg vazduha, osvetljenje, 1. Kvalitet unutrašnje sredine – toplotni funkcionalnost, privatnost, sigurnost
akustika,
Kvalitet globalne ţivotne sredine – potrošnja potrošnja mineralnih resursa, potrošnja energije, potrošnja potrošnja prirodnih resursa, narušavanje biodiverziteta i habitata, zauzimanje zemjlišta, zagaĊenje zagaĊen je atmosfere, zagaĊenje voda, zagaĊenje zemljišta. 2.
Posebna grupa mogućih uticaja Ø Globalno zraĉenje o o o o o
Ø Uticaj strujanja podzemnih voda
Ø Uticaj geoloških raseda u tlu Ø Elektromagnetna zraĉenja Ø Emisija radionukleotida – radona radona Ra222
Koliko je povećanje cene ekoloških izmena u gradu
primena lameliranog drveta umesto klasiĉne betonske konstrukcije, primena trostrukog Ne prelazi 2-3% ( primena – zbog bolje termoizolacije, bez veštaĉke klimatizacije, bez primene lifta – manja zastakljenja – zbog manja spratnost, ili lociranje lifta tako da se smanji intenzitet njihovog korišćenja, bez centralnog zagrevanja vode, smanjenje parkinga)
Prednost podnog grejanja o o o o o
Ø Ušteda u investicionim troškovima 25% Ø Ušteda energije do 30% Ø Povećanje korisne površine prostorije za 10% Ø Niska temperatura vode i vazduha Ø Medicinski pravilan raspored temperature u prostoru
Ø Ujednaĉena relativna vlaţnost vazduha Ø Nema cirkulacije vazduha, grejanje je zraĉenjem Ø Nema podizanja prašine i prljanja zidova Hvataĉi vetra o o o
31
Posebne vertikalne konstrukcije koje po potrebi uz mali ventilator i raspršivaĉe vode, pojaĉavaju crikulaciju vazduha i doprinose dodatnom hlaĊenju vazduha.
Toplotna provodljivost – K W/mK Toplotna inercija qcp MJ/m3K
Šta je difuznost
α = K/ qcp - prolaznost supstance iz prostora veće koncentracije u prostor manje koncentracije K – toplotna toplotna provodljivost qcp – toplotna toplotna inercija Toplotni kapacitet po jedinici zapremine Alfa je difuznost materijal
Bljesak / sjajnost
L = I/A
- mm2/sec
L-bljesak
jaĉina svetlosti (cd) I- jaĉina
površina izvora (m2) A – površina
Šta je koliĉnik dnevne svetlosti T
Koliĉnik dnevnog osvetljenja zavisi od poloţaja prozora Koliĉnik dnevne svetlosti T predstavlja odnos unutrašnjeg i spoljnog horizontalnog osvetljaja
Kriterijumi dovoljne osunĉanosti
Zahtevaju da trajanje osunĉanosti na referentni dan 21. Februar ili 21 oktobar ne bude kraća od dva sata- to je dovoljno vreme da ultraljubiĉasti zraci sunĉevog spektra deluju d eluju baktericidno i umanjuju virulentnost mnogih mikroorganizama, a neke od njih i uništavaju
Ukupna površina otvora za pr irodno irodno osvetljenje
Mora da iznosi najmanje 1/8 površine pov ršine poda radne prostorije ¼ - 1/5 – administrativne administrativne prostorije 1/3 – ¼ ¼ - u školama
Principi solarne (pasivne) arhitekture o o o o
Ø Kuća kao cvet Ø Kuća u kući Ø Kuća sa tampon prostorima Ø Kuće sa ruĉnom ili automatskom regulacijom
Osnovni tipovi samogrejnih objekata
Uodnosu na poloţaj prema površini zemlje, razlikuju se sledeće vrste objekata: 32
Ø Potpuno ukopani objekti sa vertikalnim osvetljenjem
Ø Delimiĉno ukopani objekti sa boĉnim osvetljenjem Ø Nadzmemne solarne zgrade
Problematiĉni teški metali o o o o
Ø Hrom Ø Kobalt Ø Torijum Ø Cink
Mehanizmi razaranja betona u poţaru o o o o o
Ø Destrukcija cementnog kamena Ø Destrukcija agregata Ø Difuzija vodene pare Ø Gubitak adhezije agregata-vezivo Ø Gubitak adhezije ĉelik-bezon
o
Ø Pad ĉvrstoće armatura i betona
o
Ø Kod prethodno napregnutih
o Pad prednapona u kablovima
Praskavi lom – krti, krti, nenajavljeni lom kod: o
o Oštećenje kotvi
Ø Javlja se kod statiĉki neodreĊenih, prednapregnutih, tankozidnih i betona visokih ĉvrstoća
Povećanje otpornosti AB na poţar: Ø Povećanjem zaštitnog sloja od armature o o o
Ø Većom porozonošću betona
o
Ø Smanjenjem procenta armiranja
o o o o
Ø Veća marka betona Ø Manja opterećenja
Ø Starost betona Ø Adekvatno voĊenje kablova pri prednaprezanju
Ekološki prihvatljivi aditivi: o o o o
Ø Izborom agregata manje toplotne provodljivosti
Ø Vodeno kalijumovo staklo
Ø Prirodni kauĉuk
Ø Prirodne bitumenske emulzije Ø Oksidne zemljane boje
Negativni mogući ekološki problemi – negativne – negativne karakteristike betona / ekološka ocena: Ø U proizvodnji razvija se velika koliĉina prašine i otrovnih gasova Ø Štetno dejstvo nekih ispuna na ljude – šljaka, – šljaka, azbest, elektrofilterski pepeo Ø Neki dodaci cementu deluju štetno na ljude – efe efe pepeo, zgura-radon, torijum, cink, hrom o o o
kobalt)
o o o o
Ø Loša termoizolaciona svojstva Ø Nepovoljno psihološko dejstvo – masivnost – masivnost i hladnoća Ø Nepovoljno dejstvo na mikroklimu prostorije Ø Mogući nepovoljni efekti armature-Faradejev kavez
Kako se ĉeliĉni nosaĉi mogu saĉuvati od poţara: 33
o o o o
Ø Protivpoţarni premazi – penuša penušavci Ø Protivpoţarni malteri na bazivermikulita Ø Zaštita ploĉama – rigips – štiti i do 180 C rigips – štiti Ø Oblaganje opekom
Vatrostalni ĉelici – otporni – otporni na visoke temperature ĉak i do 1100 C – nepovratni gubitak ĉvrstoće 350 C – nepovratni
Podela graĊevinskog gipsa – spada – spada u najzdravije gaĊevonske materijale Ø Štuko gips o o o
Ø Alabaster gips Ø Gips za maltere
o
Ø Gips za košuljice
o
Ø Beton gips
Hemijski sastav gipsa
Kalijum-sulfat sa dva vezana molekula vode: CaSo4 * 2H2O --- CaSO4 * 1/2 H2O + 3/2 H2O
Mogući štetni uticaji deponije fosfogipsa: Ø ZagaĊenje zemljišta Ø ZagaĊenje podzemnih voda Ø ZagaĊenje površinskih voda Ø ZagaĊenje vazduha o o o o
– materijali budućnosti… Obojeni metali – materijali Ø Aluminijum – temperatura temperatura topljenja 650 C o Ø Bakar – temperatura temperatura toljenja 1083 C o Ø Cink – temperatura temperatura topljenja 419 C o Ø Olovo – temperatura temperatura topljenja 327 C o Nabrojati sve vrste graĊevinskih materijala koji se mogu mogu koristiti kao termoizolacioni materijali:
Vlaknasti termiĉki izolatori:
Ø Mineralna vuna Ø Kamena vuna Ø Bazaltna vlakna
Plastiĉni termiĉki izolatori
Ø Poliuratani Ø Poliestiroli
Organski (prirodni) termiĉki izolatori: 34
Ø Trska Ø Proizvodi od kokosovih vlakana
Ø Proizvodi od ovĉijeg runa
Transparentna termiĉka izolacija
Navesti koji su problemi termoizolacionih materijala na bazi vlaknasti i plastiĉnih plastiĉnih termiĉkih izolacija Ø Kod ugradnje termiĉkih ploĉa da d a se jedna strana uradi sa aluminijumskom folijom Ø Kod razgradnje vlaknastih materijala nastaju vrlo toksiĉni procesi. p rocesi. Tako da postoji veliki o o
problem njihovog uklanjanja o o
o
o
Ø Vlaknasti materijali imaju povećan sadrţaj prirodne radioaktivnosti Ø Termoizolacioni materijali na bazi poliuretana i polistirola sadrţe otrovne sastojke koji mogu da budu opasni po ţivot. Ø U sluĉaju poţara ljudi u okolini dolaze u ţivotnu opasnost zbog nastanka veoma opasnih produkata sagorevanja – vlaknasti vlaknasti termoizolacioni materijali Ø Većina plastiĉnih masa ima niske taĉke topljenja (već na 60-80 C) podloţne su sagorenju kao i zamoru
o
Ø Plastiĉne mase u sluĉaju poţara intenzivno gore uz izdvajanje veoma opasnih i otrovnih
produkata sagorevanja
Navesti 10ak prednosti objekata od drveta o
Ø Drvo ne narušava ţivotnu sredinu
o
Ø Ukupan energetski bilans drveta je veoma povoljan
o o o o o o o
Ø Ne emituje nikakva štetna zraĉenja Ø Moţe da bude veoma trajno Ø Da se prema potrebi reciklira
Ø Daje veoma prijatan osećaj i toplotu prostorima Ø U enterijeru obezbeĊuje veoma ugodnu mikroklimu Ø U sluĉaju poţara drvo sporo progreva po dubini popreĉnog preseka – više stotina godina prema vrsti Ø Ako je drvo stalno u vodi njegova trajnost je veoma velika – više drveta
o
Koje su metode zaštite drveta od poţara? o o o o
Ø Objekat je graĊen od prirodnog p rirodnog i zdravog materijala Ø Premazima i silikatnim kompozitima
Ø Zaštitnim malterima Ø Oblaganje negorivim mineralnim ploĉama Ø Oblaganje gipsanim ploĉama – rigips – rigips ploĉe, knauf ploĉe...
Sloţiti graĊevinske materijale po zapreminskoj masi Tabelarni prikaz trajnosti drveta izraţena u godinama – proseĉna proseĉna trajnost
Vrste drveta
Naizmeniĉno na otvorenom prost. zaţtićeno Stalno u vodi 35
Zaštićeno od kiše – u zgradama položeno na suvom Hrast 80 - 90 120-140 800-1000 1600-1800 Crvena bukva 25-35 80-100 450-50 550-600 Bela bukva 35-40 100-110 400-450 800-900 Jela 25-35 110-120 70-80 850-900
Smrča 30-40 90-100 60-70 900-1000 Bor 35-60 100-120 350-450 95-1000
Koje su ekološke zaštite drveta o o o o o
Ø Soli boraksa Ø Rastvori sode
Ø Kĉetinarske smole Ø Pĉelinji vosak
Ø Kalofonijum
Nešto o bitumenu, bitulitu i bitumenskoj emulziji (ugljovodoniĉna (ugljovodoniĉna veziva) o
Ø Bitumeni
Bitumen je mrkocrni prirodni ili veštaĉki materijal, na visokoj temepraturi viskozan ili ĉvrst. Beštaĉki se dobija destilacijom nafte ili zemnog ulja. A u upotrebi je u obliku rastvora emulzija, premaza, nama za, pasta i _________________
Ø Bituliti – rastvor rastvor bitumena
Dobija se rastvaranjem bitumena u organskim rastvaraĉima. Zbog velike opasnosti od poţara i eksplozije eksploz ije ovi rastvori do upotrebe moraju biti hermetiĉki zatvoreni. Pri upotrebi treba biti jako paţljiv. Ne smeju se upotrebljavati svetiljke sa otvorenim plamenom, niti se sme pušiti. 36
Ø Bitumenske emulzije
Saĉinjavaju ih voda sa dispergovanim bitumenom. Prema brzini raspadanja razlikujemo: nestabilne, polustabilne i stabilne bitumenske emulzije. Prema baznosti (kiselosti) razlikujemo: anjonske i katjonske bitumenske emulzije. Za hidroizolacije primenjuju se samo stabilne bitumenske emulzije. Zbog velike
koliĉine vode u sebi moraju se ĉuvati od mraza.
Od ĉega se sastoje plastilne mase? o
Ø Plastilne mase se uglavnom dobijaju od o d niskomolekularnih jedinjenja (monomera)
postupkom polimerizacije ili polikondenzacije. Najvaţnije sirovine za proizvodnju se dobijaju iz uglja, kreĉnjaka, nafte, drveta, soli, peska.
Osnovne ekološke prednosti/nedostaci plastike Ø Prednosti – lagane, lagane, male zapreminske mase, lako se obraĊuje, izvanredne mehaniĉke o
o
osobine, raznih boja, hemijska otpornost, ne korodira – svi su gorivi i u poţaru poţ aru toksiĉni (60-80 C je taĉka topljenja) podloţne su Ø Nedostaci – svi starenju (zamoru)
Koliko mogu da traju plastilĉne mase?
Mogu da traju 10,20,....,50 ili više od 100 godina, zavisno od vrste plastiĉne mase, uticaja toplote, izlaganja kiseoniku, uticaju UV zraka, izloţenosti mehaniĉkom opterećenju (ako sva 4 uticaja deluju istovremeno onda se starenje višestruko ubrzava)
(izdv ojiti najopasnije) Navesti u kojim oblicima se plastilne mase sreću (izdvojiti Ø Celuloid o Ø Polistirol o Ø Poliester o Opšta podela 'novih materijala' o o
Ø Fazno promenjivi materijali – FMP FMP Ø Transparentna izolacija – TI TI
Šta je 'fazno promenjivi materijal' – fmp fmp
Materijali sa promenjivom fazom – materijali materijali koji menjaju agregatno stanje – su su oni materijali koji menjaju fazu (agregatno stanje) na temperaturama bliskim temperaturama komfora.
Koji su prednosti / nedostaci graĊenja baliranom slamom?
Prednosti:
Ø Gradi se materijalom koji je koristio ugljen-dioksid i stvarao kiseonik
Ø Visoka izolaciona moć Ø Vioska akustiĉka moć Ø Rizik od poţara je niţi od rizika kod drvenih graĊevina Ø Niska cena gradnje
Ø Moţe da se gradi bez iskustva Ø Ţivot u zdravom okruţenju – organskog organskog je porekla Ø Doprinosi kvalitetu vazduha nutar prostorija 37
Ø Odrţava vazduh sveţim unutar un utar prostorija Ø Ušteda energije
Nedostaci:
Ø Nezgodna je za gradnju
Ø Razliĉitih oblika
Ø Osetljive su na vodu Ø Stvara nered na mestu gradnje Ø Maksimalna duţina zida je do 6m
Objekti koji se grade od balirane slame su: ma gacini, ostave, vinarije, kancelarije.
Ekološka ocena materijala o
– spada u ekološki prihvatljive graĊevinske materijale. Velika ĉvrstoća ĉ vrstoća i postojanost Ø Kamen – spada
kamena, kao i njegova široka rasprostranjenost su omogućili da se nakon više v iše hiljada godina upotrebe zadrţi kao jedan od osnovnih konstrukcionih materijala. GraĊevinski kamen je znaĉajan kao: podloga, graĊevinski kamen – lomljeni, – lomljeni, obraĊeni, drobljeni, kamen zaobljenih ivica
– sa ekološkog stanovišta ovi materijali se smatraju najvrednijim i Ø Drvo, trska, glina – sa najkvalitetnijim materijalom u graĊevinarstvu. Ekološki su prihvatljivi
– zadovoljava praktiĉno sve ekološke zahteve koji su vaţniji, jer ne narušava ţivotnu sredinu, Ø Drvo – zadovoljava upan energetski bilans drveta je veoma povoljan, ne meituje nikakva štetna zraĉenja, moţe da bude uk upan veoma trajno i da se po potrbi p otrbi reciklira prirodan je i veoma zdrav materijal, veoma trajan i otporan na glodare, mali potrošaĉ Ø Trska – prirodan energije u proizvodnji i odliĉan termiĉki i zvulni izolator. Ø Glina – otporna otporna je na pritiske, poroznost, termoizolaciono i termoakumulaciona svojstva, dobra izolacija odzvuka... – sa ekološkog stanovišta smatra se kvalitetnim graĊevinskim materijalom. Ø Balirana slama – sa Prirodan je i zdrav graĊevinski materijal, obezbeĊuje visoku izolaciju po prihvatljivoj ceni,
izvanredan je izolator zvuka, ne izaziva alergije. Ekološki je prihvatjliv materijal.
Ø Ugljovodoniĉni materijali – imaju – imaju široku primenu u graĊevinarstvu. Pri promeni temperature menjaju svoje fiziĉko-mehaniĉke osobine, viskoznost i plastiĉnost, zapaljivi su materijali uz burno sagorevanje, imaju nisku vodopropustljivost i visoku postojanost na atmosferske uticaje. Mogu da
budu štetni po zdravlje ljudi zbog prisustva lakoisparljivih organskih rastvaraĉa. rastvaraĉa. Ekološki su neprihvatljivi mateirjali.
Ø Plastiĉne mase Solarne zemunice Ø Akumuliraju solarnu energiju o o
Ø Okrenuti je prema juţnim padinama, a ostle strane su zagrnute zemljom 38
o o
Ø Skoro ništa ne košta plaćanje struje, klime k lime Ø Ušteda zemljišta, energije
Procena i kvalifikacija rizika
Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaĊenja ţivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica: -
Metodologija za upravljanjem rizikom od udesa
-
Lista opasnih materija
Procena rizika 1.
Procena verovatnoće nastanka udesa
2.
Moguće posledice po ţivot, zdravlje zd ravlje ljudi i ţivotnu sredinu
Moguće posledice udesa: 1. Zanemarlive I
2. Znaĉajne II 3. Ozbiljne III 4. Velike IV 5. Veoma velike V
– saobraćajne nesreće, poţari indeks 10-3 (najopasniji) do 10-7 * prihvatjliv rizik – saobraćajne Verovatnoća (P), npr P = 10-6 = 0,000001
Zaštita ĉeila od oksidacije o o o
Ø Premazivanjem Ø Oblaganjem – troše kiseonik koji bi doveo do Ø Aerobnim bakterijama – troše
oksidacije
Šta je prihvatjliv rizik
Smatra se da je prihvatjliv rizik onaj kojim se moţe upravljati pod odreĊenim uslovima predviĊenim propisima. Ukoliko se rizikom ne moţe upravljati pod odreĊenim uslovima, rizik se ne moţe prihvatiti.
Mišljenja pojedinih nauĉnika...
– ' društvene recvolucije nisu potrebne – njih – njih je moguće izbeći dobrom arhitekturom i još 1. Le Korbizije – ' boljim urbanizmom'
39
2. Rifkin – 'zakon 'zakon entropije' primenjen na ljudsko drušvo. Postoji mišljenje da sve ljudske aktivnosti,
ukljuĉujući graĊevinarstvo, umanjuju iskoristive oblike energije u oblike, koji se više ne mogu iskoristiti. Zakon entropije govori, da sve što postoji na svetu poĉinje da se kreće nepovratno u pravcu besciljnog haosa i gubitka i negira mišljenje da nauka i tehnologija stvaraju sreĊeniji svet.
3.
Sloţenjicin:
Poznate graĊevine od plastiĉnih masa
1. Centar muzej - / Utrecht
– nacionalni kosmiĉki centar – Leicester 2. Muzej – nacionalni Leicester 3. Fudbalski stadion minhen
Poznati objekti od balirane slame
1.
Kuća u novom Meksiku
2.
Dvoetaţni objekat projektovan u Beloruskoj akademiji za ekologiju
Poznate graĊevine od gline i naboja
Šibam – NDR NDR Jermen – istorijski istorijski grad
Poznate graĊevine od kamena
Le Corbusier – Crkva Crkva Notre Dame-du-Haut, Ronchamp Francuska Zgrada Casa Mila u Barseloni - Gaudi
ZAŠTITA OD POŢARA
Jedan od prvih znaĉajnih propisa p ropisa (poţarnih) REBUILDING Act-1667/1774. Sadrţao je Ø klasifikaciju zgrada prema riziku od poţara poţ ara (7 klasa) Ø zahteve za poţarnim zidovima, Ø Zaštitu drvenih elemenata od poţara Ø Poloţaj dimnjaka o o o o o o
Ø Prostornom razdvajanju opasnih pogona Ø Bezbednosnim rastojanjima
– odrţan PRVI MEĐUNARODNI KONGRES O PREVENCIJI POŢARA (ovde je uveden termin 1903 – odrţan
'otporan prema poţaru')
Poţari
– 1667 godine jedan od prvih znaĉajnih poţarnih propisa koji je posle više doradnji 1774 Rebuilding Act – 1667 godine već sadrţao klasifikaciju zgrada prema riziku od poţara / 7 klasa
40
– odrţan je prvi meĊunarodni kongres o prevenciji poţara, ovde je utvrĊena potreba za 1903 godine – odrţan
donošenjem meĊunarodnih standarda u oblasti zaštite od poţara uveden je termin 'otporan prema poţaru'
Prema statiĉkim podacima
U svetu se godinje dogodi oko 5 miliona poţara u kojima pogine od 40.000-50.000 ljudi od ĉega u stambenim zgradama 78-85%. Pri tome se ošteti ili uništi 2 -6% stambnenih zgrada. U našoj zemlji su štete od poţara već duţe vreme iznad 2% nacionalnog dohotka.
Godišnje štete od poţara - U našoj zemlji su štete od poţara već duţe vreme iznad 2% nacionalnog dohotka.
Evrokodovi za konstrukcije
Njihovim uvaţavanjem treba postići ograniĉavanje rizika od poţara u odnosu na pojedince i društvo, okolinu, imovinu i, kada se to zahteva, imovinu direktno izloţenu poţaru (nedostatak odrebe o ZŢS)
Šta su evrokodovi
Bave se pasivnom zaštitom od poţara – uvode uvode analizu za sve objekte
Evrokodovi za konstrukcije su budući evropski propisi (jedinstveni i usklaĊeni standardi kojima bi se izjednaĉili uslovi projektovanja i graĊenja konstrukcija u ujedinjenoj u jedinjenoj Evropi) Tri metode dokazivanja vatrootpornosti konstrukcije evrokodovi:
Ø Metod tabelarnih podataka
Ø Uprošćeni raĉunski metod Ø Opšti raĉunski metod
Proraĉunski dokaz moţe biti u podruĉju
Ø Vremena
Ø Ĉvrstoće
Ø Temperature
kl asifikacije graĊevinskih TC – 92 92 : tehniĉki komitet koji radi na unifikaciji i usavršavanju poţarne klasifikacije materijala i konstrukcija sa ciljem ujednaĉavanja nacionalnih standarda.
Šta je JUS U1.050 – ponašanje ponašanje graĊevinskih materijala u poţaru, klasifikacija graĊevinskih materijala ponašanje graĊevinskih materijala u poţaru, klasifikacija betonskih graĊ.elemenata JUS.U1.051 – ponašanje – stepeni otpornosti zgrada prema poţaru, evakuacioni put pu t i poţarni sektor JUS.U1.240 – stepeni – ispitivanje otpornosti prema poţaru, elementi graĊevinske konstrukcije JUS-ISO 834 – ispitivanje JUS-ISO TP19 –tehniĉke preporuke za graĊevinsko tehniĉke mere zaštite od poţara industrijskih obj JUS U.J1.174 – ispitivanje ispitivanje otpornosti klapni u ventilacionim sistemima – sigurnost ĉeliĉnih konstrukcija usled poţara JUS U.E7.154 – sigurnost – tehniĉke preporuke za zaštitu od poţara stambenih, poslovnih i javnih zgrada JUS-ISO TP21 – tehniĉke 41
Uputstvo za graĊevinske materijal i proizvode 89/106/eec Ø Nosivost konstrukcije da bude odrţana tokom propisanog vremenskog perioda Ø Izbijanje i širenje vatre i dima u okviru graĊevinskog objekta da bude ograniĉeno Ø Širenje poţara na susedne objekte da bude ograniĉeno o o o o o
Ø Ljudi koji borave u objektu da mogu da ga napuste i da budu bezbedni
Ø Bezbednost spasilaĉke ekipe da bude osigurana
Ponašanje konstrukcija u poţaru (pri povišenim temperaturama) se odreţje u saglasnosti sa EVROKODOVIMA u kojima su dati TERMIĈKI modeli i KONSTRUKCIJSKI modeli za analizu. TERMIĈKI MODELI - mogu biti zasnovani na pretpostavci jednake temperature unutar popreĉnog preseka ili uzimaju u obzir posledice termiĉkih gradijenata unutar popreĉnih preseka i duţ elemen. – mogu se ograniĉiti na analizu KONSTRUKCIJSKI MODELI – mogu
elemenata ili interakcije izmeĊu elemenata pri izloţenosti poţaru. Ponašanje materijala ili konstrukcija moţe se modeliarati kao linearno – elastiĉno, – elastiĉno, plastiĉno ili nelinearno. kruto – plastiĉno
Za koje se objekte rade poţarni proraĉuni
Metodologija proraĉuna se odnosi na industrijske i javne objekte.
3 metode dokazivanja vatrootporonosti konstrukcija su: Ø Metod tabelarnih podataka o Ø Uprošćeni metod o
Ø Opšti raĉunski metod Šta je poţarni sektor o
To je deo zgrade koji je protivpoţarno odvojen od ostalih delova zgrade. Formira se kao graĊevinskotehnološka celina, obiĉno razdvojena protivpoţarnim zidovima i/ili tavanicama. Maksimalna veliĉina poţarnih sektora u industrijskim zgradama (za skladišta) je 400-4500m2 zavisno od materijala koji se skladišti. Veliĉina poţarnih sektora se prostorno ograniĉava. Preporuĉuje se da po duţini ne treba da prekoraĉi 70m, a po širini 18m i po visini 5m.
Posebne poţarne zone
Su prostor u kome moţe da nastane poţar i tu se završi ili se iz te prostorije proĊiri odreĊenim kontrolisanim pravcima. Kao posebne poţarne zone u objektima izdvajaju se:
Ø Najopasniji tehnološki delovi sa najvećom koncentracijom zapaljivih materija Ø Delovi kod kojih se oĉekuje upotreba razliĉitih sredstava za gašenje poţara Ø Zone razliĉite po vrednosti materijala i opreme u njima Ø Zone tj pogoni za izdvajanjem otrovnih ili eksplozivnih gasova
Veliĉina poţarnih sektora
Duţina 70m/širina 18m/ visina 5m Poţarni zidovi – 3.000 3.000 Nm 42
U poĉetnom stadijumu razvoja poţara opasnost o pasnost za ljude predstavljaju: o o o o o o
Ø Visoke temperature
Ø Sniţenje koncentracije kiseonika u vazduhu Ø Povećanje koncentracije otrovnih gasova i dima
Ø Smanjenje vidljivosti Ø Otvoren plamen Ø Iskre i eksplozije
U odmaklim fazama moguće su povrede po vrede od RUŠENJA ili OŠTEĆENJA konstr. zgrade ili opreme
– se šire velikom brzinom koja se kreće od 30-300 m/min Produkti gorenja – se Opasni gasovi u poţaru: Ø CO – ugljen ugljen monoksid o
Ø CO2 Ø SO2 o Ø HCl – nastaje nastaje gorenjem PVC-a o Ø NH3 – amonijak amonijak o Ø HCN – cijanovodonik cijanovodonik o Ø NO o – istovremeno dejstvo više otrovnih gaosva – moţe – moţe da pojaĉa štetna dejstva Sinergetski efekat – istovremeno otrovnih gasova o
Opadanje koncentracije kiseonika izaziva sledeće efekte o o o o
Ø 12-15% nastaje gubitak koordinacije kretanja Ø 10-14% slabost mišića i rasuĊivanja Ø 6-8% brz gubitak svesti Ø Manje od 6% smrt u roku 6-8 minuta
Kritiĉne temperature za ĉoveka u sluĉaju poţara poţ ara su: 60-70 C
149 C 5-7 secundi : suva atmosfera atmosfera
Vlaţna 55 C za 1minut opekotine II stepena 70 C iste opekotine za 2 minuta
U sluĉaju dobijenih veććih opekotina dolazi do invazije gram negativnih bakterija na ranama što moţe da izazove smrt ne odmah, nego ĉak i 10 dana nakon poţara.
'EURO ALARM'
– izraĉunavanje poţarnog rizika za objekte I faza – izraĉunavanje poţarni rizik po sadrţaju u objektu II faza – poţarni
Poţarni rizik – formula formula po metodi MARCHANIA
R = R×A/N×S×F – --- P = q×c×f×k×i×e×g Prihvatljiv rizik R = i3A 43
– mobilno poţarno opterećenje q – mobilno c – brzina brzina gorenja f – dim dim
– toksiĉni i korozije k – toksiĉn i – nepokretno nepokretno e – visina visina g – gubici gubici
Ø Rizik aktivacije poţara Ø Faktor primenjenih standardnih mera zaštite od poţara Ø Faktor specijalnih mera zaštite Ø Faktor konstrukcijskih mera zaštite Ø Mobilno poţarno opterećenje Ø Uticaj zapaljivosti i brzine gorenja raspoloţivog goriva Ø Uticaj opasnosti od dima
Ø Uticaj opasnosti od toksiĉnih i korozivnih produkata p rodukata poţara Ø Nepokretno poţarno opterećenje Ø Faktor visine objekta i lokacije ugroţenog prostora Ø Uĉešće oĉekivanih gubitaka u poţaru zbog konfiguracije objekta
Ekvivalentno vreme trajanja poţara
te = 0,067×Af /At × qt × 1 / (Aw × h1/2 /At)1/2 × Kf
površina poda u m2 Af – površina površina celog omotaĉa prostorije u m2 At – površina poţarno opterećenje u MJ/m2 qt – poţarno površina prozora i ventilacionih otvor a u m2 Aw – površina proseĉna prozora i ventilacionih otvora u m h – proseĉna bezdimenzionalni koeficijent zavisan od termiĉkih osobina omotaĉa – poda, Kf – bezdimenzionalni poda, tavanica i zidova te = qr × W × Kb qr - specifiĉno poţarno opterećenje kWh/m3 W – koeficijent koeficijent ventilacije 44
Kb – koeficijent koeficijent konverzije m2/kWh
Nore za proralun i izvoĊenje u sluĉaju poţara: FIRE TEST
GraĊevinski objekti moraju biti proraĉunati i izgraĊeni na takav naĉin da u sluĉaju poţara: p oţara:
Ø Nosivost konstrukcije mora da bude odrţana tokom propisanog vremenskog perioda Ø Ograniĉeno izbijanje i širenje vatre i dima u okviru objektaţ Ø Širenje poţara na susedne objekte mora da bude ograniĉeno Ø Mogućnost napuštanja ili spašavanja ljudi iz objekata Ø Bezbednost spasilaĉke ekipe bude osigurana Nije moguće promeniti moguće promeniti proraĉunske postupke za zgrade – veće od 22m Ø Visokih objekata – veće površina preko 30.000m2 Ø Velike objekte – površina Ø Specifiĉne namenske objekte – silosi, – silosi, skladišta sa visokim regalima, objekti za proizvodnju o o o
o
i distribuciju energije Ø Natkrivene objekte – objekti objekti otvoreni sa najmanje 3 strane
Potrebni dodaci a proraĉun Ø Graševinski objekat podeljen na poţarne sektore Ø Geometrijske karakteristike poţarnog sektora Ø Poţarno opterećenje u poţarnom sektoru Ø Veliĉine koje utiĉu na ekvivalentno vreme trajanja poţara o o o o o
Ø Podaci kojima se koriguje potrbna vatrootpornost elemenata
Stepen otpornosti objekata prema poţaru Ø I stepen – neznatna neznatna otpornost Ø II stepen – mala mala otpornost Ø III stepen – srednja srednja otpornost – veća otpornost Ø IV stepen – veća Ø V stepen – velika velika otpornost o o o o o
OSNOVNI POJMOVI – DEFINICIJE DEFINICIJE
Otpornost prema poţaru
Sposobnost konstrukcije, dela konstrukcije ili elemenata da ispuni zahtevanu funkciju za odreĊenu izloţenost standardnom poţaru, u odreĊenom vremenskom periodu. Ovo vreme se utvrĊuje eksperimentalno i predstavlja vreme proteklo tokom ispitivanja elemenata u uslovima standardnog poţara od poĉetka ispitivanja do trenutka u kome je postignut prvi od sledećih kriterijuma:
Ø Rušenje Ø Prodor plamena
Ø Zagrevanje neizloţene hladne strane za više od 180 C ili proseĉno 140 C Klase otpornosti prema poţaru – F15 F15 / F30 / F60 / F90 / F120
Definišu brojnom oznakom otpornost prema poţaru konstruktivnog elementa izraţenu u minutima 45
Poţarni sektor – deo – deo zgrade koji je protivpoţarno odvojen od ostalih delova zgrade Površina poţarnog sektora – A A m2
Predstavlja zbir površina svih spratova unutar poţarnog sektora, ne raĉunajući delove tavanica koji su sastavljeni od nezatvorenih površina – rešetki – rešetki
Standardni poţar JUS-ISO 834
Sadrţi standardne uslove zagrevanja i pritiske kojima se izlaţu graĊevinske konstrukcije, toko odreĊivanja njihove otpornosti prema poţaru. Porast temperature tokom ispitivanja definisan je sledećom jednaĉinom T = T0 + 345 log (8 × t +1)
– temperatura poţara T – temperatura T0 – p poĉetna temperatura
– vreme proteklo od poĉetka ispitivanja / min t – vreme
Ekvivalentno vreme trajanja poţara
ta = qr × c × ω – ekvivalentno vreme trajanja poţara ta – ekvivalentno poţarno opterećenje qr – poţarno c – obloge obloge / uglavnom 0,2
ω – koeficijent koeficijent otvora / 0,5 – 3,2 3,2
Poţarno opterećenje q (MJ) ili (kWh)
Koliĉina toplote gorivih materijala koji se odnose na površinu poţarnog sektora A
Specifiĉno poţarno opterećenje – qs qs (MJ/m2) ili K(kWh/m2)
Toplotno opterećenje po jedinici poda
Raĉunsko specifiĉno poţarno opterećenje
je proraĉunata vrednost poţarnog opterećenja uz uvaţavanje više uslova sagorevanja. OdreĊuje se pomoću obrasca: qr
= Σ (Mi × Hui × mi × Ψi) / A │kWh/m2│
Mi – nasa nasa gorivih materijala (kg) 46
– toplotna moć materijala (kWh/m2) Hui – toplotna – koeficijent koji odreĊuje ponašanje pri sagorevanju mi – koeficijent Ψi – faktor – faktor sagorevanaj za procenu zaštićenih gorivih materijala površina poda poţarnog sektora A – površina Av+h = Av + kf × Ah
površina horizontalnih otvora m2 Ah – površina površina vertikalnih otvora – m2 Av – površina m2 kf - korektivni faktor
Na razvoj poţara i stepen oštećenja zgrada utiĉu sledeći faktori Ø Arhitektonsko oblikovanje zgrade o o
Ø Vrste i koliĉine gorivih materijala
o
Ø Postojanje vatroobraznih elemenata
o
Ø Postojanje sistema za dojavu i gašenje poţara
o
Ø Efikasnost vatrogasne intervencije
Vatrootpornost prednapregnutih betonskih konstrukcija Ø U granicama od 35-50 minuta i ne ispunjava klasu F60 – 60minuta 60minuta o
– najbolje rešenje. Cigla – najbolje o
o o
Ø Zid od 12cm ima F60 ako se omalteriše sa 1,5cm maltera već dobijamo F120. Zid debljine 25cm ima vrednost 5 sati u poţarima Ø Prethodno napregnuta betonska konstrukcija moţe da izdrţi 35-50minuta Ø Ĉeliĉne konstrukcije 15-20minuta
Vatrootpornost opeke
Puna opeka 2-5.5 sati Zid od pune opeke debljine 25cm – preko preko 5 sati Zid od pune opeke debljine 20cm po vatrootpornosti jednak je zidu od šuplje opeke
Podela materijala prema ponašanju u poţarima – negorivi graĊevinski materijali: pesak, glina, minerali, cement, kreĉ, gips, Ø Klasa A1 – negorivi o
o
o
beton, kamen, opeka, staklo, metal, malter – teško zapaljivi materijali: podne obloge – PVC, – PVC, vinil acbestne ploĉe, hrastov Ø Klasa B1 – teško parket, lamelirani parket lakiran...; cevi o tvrdog PVC-a, azbesna lepenka i papir, gips-
kartonske ploĉe i lake ploĉe na bazi mineralne vune Ø Klasa B - normalno zapaljivi graĊevinski materijali: drvo, tvrde ploĉe od pVC-a, proizvodi od polipropilena, poliestera, polimetakrilata, poliestera, poletilena, poliuretana, linoleum, nalepljeni PVC, asfalt, krovne lepenke... 47
JUS TP21 preporuke Ø Rastojanja zgrada o Ø Prilaze vatrostalnim vozilom o Ø Stepen otpornosti prema poţaru konstrukcije o o
Ø Podela na poţarne sektore i segmente
o
Ø Smernice za evakuaciju
Potrebna otpornost prema poţaru
pot t * ta × γ × γnb
– uzima u obzir da li imamo - gama nb – uzima
sisteme u sluĉaju poţara
– razliĉita odgovornost na ukupnost stabilnosti zgrade u poţarima gama – razliĉita
Vrata u zidovima koji sluţe kao protivpoţarne prepreke – treba – treba da ispune sledeće uslove Ø Onemogućavanje njihovog razaranja pod uticajem poţara Ø Spreĉavanje pojave pukotina kroz koje moţe proći plamen Ø Da se ne dozvoli visoka temperatura na strani koja nije izloţena vatri o o o
Prozori
Sa stanovišta zaštite od poţara prozorima se omogućuje omo gućuje brzo širenje poţara. Veća vatrootpornost prozora se moţe postići izborom izbo rom metalnih ili betonskih okvira, vatrootpornom armaturom staklom i metalni roletnama sa spoljne strane
Da bi se spreĉimo brzo prenošenje plamena po vertikali prozore treba meĊusobno udaljiti ili ugraditi ih u naizmeniĉnom ('šah') rasporedu. Posebne funkcije prozora su:
Ø Eksplozivno odušivanje prostorija Ø OdvoĊenje dima i toplote nastalih u poţaru Ø DovoĊenje sveţeg vazduha radi uspostavljanja reţima dimnog odušavanja
Ø Otvori za spoljnu intervenciju Ø Prinudni evakuacioni put
Korisna visina dimnjaka
Je udaljenost od loţišta do grla dimnjaka i treba da iznosi minimum 4,5m sa maksimalno 30 stepeni se mogu poviti u odnosu na vertikalu.
Vatroobrazni elementi u objektima o o o o o o
Ø Poţarni zidovi Ø Protivpoţarne 'tampon' zone
Ø Izolovane 'sigurnosne' zone Ø Nesagorivi pojasevi
Ø Zaštitni ekrani Ø Zaštitni i prihvatni bazeni
48
o o o o o o
Ø Dimne zavese Ø Vodene zavese Ø Prepusti Ø Dijafragme i grebeni po obimu zgrade
Ø Vatrootporna vrata, zaštitne ploĉe za oblaganje Ø Dimne i eksplozivne oduške
Proraĉunsko potrebno vreme otpornosti elemenata konstrukcije tokom poţara
Mora biti duţe od pretpostavljene duţine duţ ine trajanja poţara, a na koje utiĉu sledeći faktori:
Ø Veliĉina, vrsta i razmeštaj poţarnog opterećenja u sektoru Ø Veliĉina i raspored otvora na objektu Ø Vrsta obloga u zgradi koje mogu da apsorbuju deo toplote u poţaru Ø Postojanje ureĊaja za dojavu i automatsko gašenje poţara Ø Blizina vatrogasne jedinice i njena mobilnost
Za proraĉun poţarnog dejstva uvode se sledeće krive o o o o
Ø Standardna
Ø Spoljašnja Ø Ugljovodoniĉna
Ø Parametarske
Preporuĉuje se da se ekspertiza povreda konstrukcija posle poţara obavi najranije 3 nedelje posle poţara
Dopusteno vreme evakuacije Ø 1-1,5 minuta – I I faza o Ø 2-4minuta – II II faza o Ø 0.6-1.25 minuta za industrijske zgrade sa velikim rizikom o Ø 1-2 minuta za undustrijske zgrade sa malim rizikom o
Neĉije beleške 1. Regulativa
Ø Zakoni Ø Pravilnici Ø Odluke Ø Uredbe Ø Naredbe Ø Standardi – nisu nisu obavezni /nekad JUS
2. GraĊevinski materijali 3. Prostorno planiranje
4. GraĊevinske konstrukcije 5. Zaštita od poţara 49
Odrţivi grad – Rogerrs Rogerrs 1999 o o o o
Ø Ekološki
o
Ø Kompaktan
o o o
Ø Raznovrstan Ø Prostor jednostavnih susreta
Solarni urbanizam Ø Solarno zanimanje o o
Ø Policentriĉan
Termin ekološki nije pravilan – ispravno – ispravno je ekološki odrţiv Ekologija je nauka koja se bavi odnosima ţivih bića I staništa – vraćena reka Grad Seul – vraćena
o
Ø Pravedan Ø Lep Ø Kreativan
Ø Karta baĉenih senki Ø Karte renti – doprinosa doprinosa
– Škotska – 120 – 120 kuća, eko oaza Edinburg – Škotska bivši saobraćajni ĉvor pretvoren je u pešaĉku zonu Eko oaza – Bristol Bristol – bivši Nine houses, Dietikon, Švajcarska 1993. – poluukopani poluukopani objekti, juţna strana Zelenilo na objektima – Nine otvorena, troši se manje energije
Solarne zemunice: Ø Hundertwasser – carstvo carstvo mira – sto sto brda o Ø Krovne bašte – koriste koriste solarnu energiju o – nema plaćanja struje I klime Ø Parkovi – nema o o
Ø Auto garaţe
Forma zgrade – sv svako stblo je neprocenjive vrednosti; razuĊena osnova – odnos spoljne površine zgrade izloţene spoljnim uticajima I korisne zapremine Indeks A/V – odnos
unutrašnjeg prostora o
Ø Dobije se energetska efikasnost zgrade
Ekološka ocena osnovnih graĊevinskih materijala – aluminijum aluminijum nije podoban Zeleni zidovi oplemenjuju zgrade
Oblik I forma zgrade u vezi sa štednjom energije – 1. – 1. Sakupljaĉi I 2. Rasipnici energije Regularnost oblika – energetski energetski kriterijum – A/V = 0.2%, potrošena energija 65% Ø Zgrade u nizu – A/V Ø P+3 – A/V A/V = 0.3% - potrošena energija 80% Ø P+2 – A/V A/V =0.6% - potrošena energija 100% Ø P – A/V A/V = 1,1% - potrošena energija 130% Ø RazuĊena osnova – A/V A/V = 1.2% - potrošena energija 140% - najnepovoljnije Indeks A/V se kreće od 0.2 – 1.2% 1.2% o o o o o
Solarne zemunice o o o
Ø Staklenici sa juţne strane – stakleni stakleni predprostori Ø Absorbuju energiju koja se koristi Ø Sa gornje strane otvaranje u letnjem period
Solarni kolektori – na na krovu 50
Kuća od zemlje – istorija – istorija budućnosti Staklenici u drvetu da bi se izbegli hladni mostovi
Odrţivi razvoj – principi principi o o o o
Ø Oĉuvanje prirode
Koliko je skuplje/jeftinije graĊenje jedne ekološke kuće od klasiĉne? o
Ø Intergeneracijska jednakost – Pravda Pravda Ø Unutargeneracijska jednakost Ø Objedinjavanje ekonomije I ekologije
Ø U startu je 2-3× skuplje
Mala kuća – veliki veliki mir Instrumenti zaštite ţivotne sredine o o
Ø Direktna regulativa
Ø Trţišni ekonomski instrumenti i mehanizmi
Ø Odgovornost pojedinca Ø Informisanost javnosti o Ø Obrazovanje o – totalna ekološka strategija Ø TEO – totalna o Ø – zeleni zeleni marketing(Ford) o Regulativa Ø Povelje o o Atinska 1934 o Maĉu-Piĉu 1978 o
o Varšavska 1981
Ø Deklaracije – Agenda Agenda 21 – Rio Rio deklaracija 1992 Ø Direktive o 89/106/EEC eko zahtevi o o 2001/42/EZ procena uticaja o o EU/2001/0098 (cod/2002) o Ø Standardi – ISO 14.000 o o ISO 9000 o TEO strategija Ø Defanzivna strategija o Ø Ofanzivna strategija o Ø Ulaganja o Ø Profiti o Ekonomski instrumenti o o
Ø Zagašivaĉ plaća – sankcije sankcije Ø Podsticaji drţave
1. Porezi, tkase 51
2. Subvencije 3. Ubrzana amortizacija 4. Krediti, naknade
5. Carinske olakšice 6. Finansijska pomoć
Standarti
JUS ISO 14020 – EKO EKO OZNAKE JUS IDO 14024
Principi za oznake o o o o o o o o o
Ø Taĉke, poverljive, relevantne i jasne Ø UsklaĊene sa WTO – meĊunarodno – meĊunarodno trţište Ø Nauĉne, precizne Ø Dostupnost informacijama Ø Obuhvat svih relevantnih aspekata
Ø Analiza celog ţivotnog ciklusa Ø Period vaţenja licence
Ø Period preispitivanja kriterijuma
Ø UsklaĊenost sa ISO
Mišljenja – Boris Boris Ĉosudovski u knjizi 'Globalizacija siromaštva' – 'stalno 'stalno podizanje nivoa eko standarda moţe da predstavlja i oblik eksploatacije' Regulativa
Engleska i vels – zakon zakon 1990.-kriviĉno delo Srbija – zakon zakon o planiranju i izgradnji tek 2003 – zatvor zatvor 3 meseca Holandija – nacionalni nacionalni paket Danska – porez porez za eksploataciju sirovnia Novi zeland
– usklaĊena sa evropskom Dir. Regulativa – usklaĊena
Novi zakoni o: -
Zaštiti ţivotne sredine
-
Proceni uticaja na ţ.s. 52
-
Strateškoj proceni uticaja na ţ.s.
- Integrisanoj prevenciji i kontroli zagaĊenje
Studija uticaja na ţ.s.
Prethodna analiza – procene, procene, mere, alternative
– opis lokacijem objekta, uticaja, moguće promene Detaljna – opis
JUS ISO 14024 –ekološko obeleţavanje tipa I
Procedura 1. Konsultovanje zainteresovane stranke
2. Izbor ekološkog proizvoda 3. Stvaranje i izmene 4. Indentifikacija karakteristilnih funkcija proizvoda 5. Sertifikacija
Rizik od poţara
Postojeće analize: 1. Kvantitativne metode 2.
Stohastiĉke
3. Metoda euro alarm – dijagram dijagram odluke 4. ICI metoda 5. Snip – norme norme 6. SIA-183 i DIN18230
– uvode metode proraĉuna, metod tabelarnih analiza – uvode 7. Evrokodovi EN1-6 – uvode uvode obaveznu analizu za sve vrste zgrada
Kriterijumi vatrootpornosti u toku 60minuta
1. Saĉuvaće stabilnost – nosivost nosivost 2. Saĉuvaće integritet – nema nema pukotina 3. Saluzvaće izolativnost – neće – neće se zagrejati tokom 60minuta poţara na 180 C 53
Ukupna otpornost objekta prema poţaru
– I zgrade bez otpornosti prema poţaru; II mala otpornost, otp ornost, III srednja otpornost, IV Klasifikacija na 5 stepeni – I veća otpo, V velika otpornost prema poţaru
Posledice poţara
Riĉmond 1871, Vukovar, Drezden – ratni – ratni poţari Novi sad 2005
Bangladeš Pariz 2005 – biblioteka biblioteka Drezden 1944 Lisabon 1988
Razvoj poţara zavisi od Ø Arhitekture – oblikovanja oblikovanja zgrade Ø Poţarnog opterećenja – materijali materijali – nezavisni poţarni delovi zgrade Ø Vatrobranih elemenata – nezavisni Ø Sistema za dojavu gašenja poţara – aktivni aktivni sistemi Ø Vatrogasne intervencije – aktivni aktivni sistemi o o o o o
54
