Seminarski rad Očuvanje i zaštita životne sredine
Uvod Zaštita prirode predstavlja multidisciplinarni pristup rešavanju sve brojnijih problema u prirodi (npr. nestanak vrsta, uništavanje predela). Čovek je svojom delatnošć delatnoš ću izmenio izgled Zemlje i u znatnoj meri oštetio biosferu. Na ogromnim površinama planete potpuno su uništeni prirodni ekosistemi (šume, stepe, moč mo čvare) ili su zamenjeni veštač vešta čkim (plantaže, farme, naselja). Ono malo prirode, koja još postoji kao netaknuta, polako nestaje pod pritiskom čoveka. Najpre je ugrozio šume kao najsloženije i najproduktivnije ekosisteme. I danas se to nastavlja u tropskim šumama Amazona, zapadne Afrike i jugoistoč jugoisto čne Azije. Čitavo Sredozemlje bilo je nekada pokriveno tvrdolisnom, slaborastuć slaborastu ćom šumom, a sada je ta oblast, seč sečom šuma, pretvorena u antropogenu pustinju i kamenjar. Opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta danas je ugrožen, mnoge se nalaze pred išč iščezavanjem, a veliki broj je zauvek nestao. Prvi i veoma znač značajan korak u ostvarivanju zaštite jeste evidentiranje ugroženih vrsta flore i faune. Tome služe takozvane Crvene knjige. One predstavljaju nauč naučno-struč no-stručne publikacije u kojima su navedene sve vrste organizama koje podležu zaštiti prema meñ me ñunarodnoj klasifikaciji stepena ugroženosti: vrste pred istrebljenjem; istrebljenjem; • vrste u opasnosti od istrebljenja; • ranjive (osetljive vrste); • retke vrste. •
Retke i ugrožene vrste su zaštić zašti ćene zakonom. Proglašavanjem njihovih staništa za stroge prirodne rezervate, u kojima vlada poseban režim i u kojima je aktivnost ljudi svedena na najmanju meru, predstavlja najefikasniji nač način zaštite ugroženih vrsta. Najsloženiji, ali i najobuhvatniji oblik zaštite prirode su nacionalni parkovi, u čijem se okviru nalazi već ve ći broj rezervata.
1
Seminarski rad Očuvanje i zaštita životne sredine
Zaključak Ekološki problemi koje analiziramo su najveći izazovi koje već konfrontiraju naše društvo i zahtevaju globalnu planetarnu novu alternativu civilizacije, - a to dalje znači, moramo se opredeliti za ideje koje će izraziti rekonceptualizaciju sveta i koje će objektivno biti efektivni uzročnici novih promena. Tu se kao najbitniji izvor promena name će i vidi u tehnologiji, jer ona objektivno stvara nove mogućnosti usavršavanja prirode i transformisanja resursa, nezavisno od tipa i razvijenosti društva ponaosob. Takav pristup pretpostavlja napuštanje stihijnosti u razvoju. Moraju se stvarati nove institucije za ekološke probleme koje bi permanentno radile na programskim alternativama, i naravno, nužno je organizovano izdvajati finansijska sredstva u okviru svakog društva ponaosob, za zaštitu i o čuvanje prirodne, životne sredine. Poznato je da u poslednjoj deceniji našeg veka većina zemalja izdvaja ta sredstva u iznosu od 0.5% - do 2.5% nacionalnog bruto proizvoda. Ekološki problemi savremenog čoveka su toliko obimni i intenzivni da prevazilaze moć efektivne intervencije bilo koje pojedinačne zemlje, organizacije, struke, nauke i discipline. Samo zajednički saznajno-praktični napori svih zemalja, mogu da ublaže zastrašuju će posledice ekološke katastrofe. Taj projekat pripada nacrtu jednog drugačijeg shvatanja sveta, društva, politike, ekonomije, privrede, industrije, kulture i naravno socijalne etike. Čovečanstvo mora da angažuje sve saznajne resurse naše civilizacije, kako bi pokrenulo globalnu borbu protiv posledica koje je samo proizvelo. Taj proces ekološkog senzibilizovanja ljudi mora da bude permanentan, i dugoročan, mora da se odvija na svim nivoima podjednako, kako na globalnom tako i na lokalnom planu. To u čenje nove ekološke kulture mora da krene od svetske zajednice, od njenih zakona, na čela, principa i konvencija, koje će obavezivati sve zemlje sveta. Dalje, svaka država mora da organizuje specifične institucije, ustanove i organizacije koje će na lokalnom planu da razvijaju ekološku svest, ekološku kulturu, standarde, zakone i norme. To jest, svako civilno društvo mora da razvija poseban vid ekološke samosvesti gra ñana. Tu brigu za prirodu, mogu da preuzmu brojne nevladine organizacije, pacifisti čki i 18
Seminarski rad Očuvanje i zaštita životne sredine
ekeološki pokreti, poput recimo, Zelenih partija na Zapadu. I na kraju, svaki pojedinac bi morao da razvije privatnu etiku odgovornosti prema prirodi, i sredini u kojoj živi i radi. Danas je sazrela teorijska i politi čka svest da je pitanje budućnosti čoveka neraskidivo povezano sa pitanjem budu ćnosti prirode. Ugrožena budućnost prirode i čoveka traži jednu novu etiku solidarnosti sa organskim svetom čiji smo mi neraskidivi deo. U pitanju više nije princip nade, već princip odgovornosti prema prirodi shvaćen kao ljudska samoodgovornost. "Budućnost čovječanstva je prva obaveza čovjekovog kolektivnog ponašanja u doba negativnog ishoda tehni čke civilizacije, koja je postala svemoćna. U ovom je sadržana ... i budu ćnost prirode ... cele biosfere ... Interes čoveka u najsublimiranijem smislu poklapa se s interesom ostalog života koji je njegova svetska domovina". Dostojanstvo čoveka je nemoguće izgraditi bez dostojanstva prirode. To dostojanstvo prirode nam nalaže da konačno prestanemo da svetsku okolinu tretiramo na egoisti čan, utilitarističko-pragmatičan način.
19
Seminarski rad Očuvanje i zaštita životne sredine
Literatura 1. Dinko Tuhtar ¨Zagañivanje vode i vazduha¨, Beograd, 1995. 2. Ivo Savić i Mr. Veljko Terzija¨ Ekologija i zaštita životne sredine¨, Beograd, 1991. 3. ðukanović, Mara: Ekološki izazov, Beograd, 1991. 4. Janković, M: Biodiverzitet, Beograd, 1995. 5. Janković, M.,ðorñević, V: Primenjena ekologija, Naučna knjiga, Beograd, 1981. 6. Janković, M: Fitoekologija, Beograd, 1986. 7. Stanković, S: Ekologija životinja, Beograd, 1979. 8. Tatić, B, Kostić, G: Naša prirodna dobra i potreba njihove zaštite, CEA i ZUNS, Beograd, 1996. 9. Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04) 10.Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 135/04) 11.Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 135/04) 12.Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagañivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04) 13.Uredbe o utvrñivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 84/05) 14.Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 84/05)
20
Seminarski rad Očuvanje i zaštita životne sredine
Sadržaj
Uvod .................................................................................................1 Ekološki problemi i zaštita životne sredine .....................................4 Projekti zaštitet životne sredine .......................................................8 Problemi velikih gradova .................................................................8 Zaštita životne sredine u novom zakonodavstvu Republike Srbije ..............................................................................................10 Zakon o zaštiti životne sredine ................................................. 11 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagañivanja životne sredine .......................................................................... 14 Zaključak ........................................................................................ 18 Literatura ........................................................................................ 20
21
