Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin
Seminarski rad Predmet: Tehnologija održavanja Tema: Analiza održavanja u Fabrici ulja „Cver Banata“ Nova Crnja
Studenti: Kovanovic Goran 69/07-08 Bajin Miloš 87/07-08 Djogo Sava 07/07-08
Asistent: Mr. Ljiljana Radovanovic
Proizvodimo najzdravije i najkvalitetnije ulje na ovim prostorima !!!
Fizicka rafinacija
Osnovni podaci o firmi Naziv firme Preduzeće za proizvodnju biljnih ulja i masti "Banat" a.d. Skraćeni naziv
Fabrika ulja "Banat" a.d.
Mesto
Nova Crnja
Poštanski broj
23218
Ulica
Magazinska bb
Žiro računi Hypo Alpe Adria Banka AD 165-716-31 Metals Banka AD 335-13748-39 OTP Banka Srbija AD 325-9500700000491-80 Banca Intesa AD 160-125943-62 AIK Banka AD 105-5171-36 Komercijalna Banka AD 205-85877-89 Agrobanka AD 245-2205-15 Šifra delatnosti
15420
Registarski 22008044643 broj Matični broj 8044643 PIB
101595160
Istoijat fabrike ulja Banat AD Nova Crnja Fabrika je osnovana 12-og.maja 1961 god. kao pogon za proizvodnju ricinusovog tehničkog ulja. Proizvodnju pogon počinje 1963 god. sa kapacitetom prerade od 24 t/dan ricinusovog semena. Nakon rekonstrukcije, 1967 god., kapacitet prerade se udvostručava. Pored semena ricinusa, počinje prerada i ostalih biljnih kultura, pre svega suncokreta, soje i uljane repice, tako da od tada fabrika proizvodi tehničko ricinusovo ulje, kao i sirova biljna ulja suncokreta, soje, repice i njihove uljne pogače. Razvoj fabrike se nastavlja i tokom 1969 god., kada je počela izgradnja silosa, skladišnog kapaciteta 10.000t suncokreta, kao i sušare za seme. Ova izgradnja je omogućila kvalitetne uslove skladištenja, prerade kao i viši kvalitet dobijenih proizvoda, što fabriku svrstava u značajne industrijske kapacitete na ovom prostoru. toku 1974 god. počinje izgradnja novog pogona, sa postrojenjem koji će imati kapacitet prerade od 290 t/dan suncokretovog semena. U sklopu pogona je i postrojenje za ekstrakciju uljnih pogača, tako da fabrika od 1977 god. proizvodi sirova biljna ulja i uljne sačme. aredni korak u pravcu razvoja predstavlja izgradnja silosa skladišnog kapaciteta 28.000 t suncokreta, i izgradnja sušare za seme sa pratećim objektima. Ovo fabriku svrstava u red najvećih proizvođača u uljarskoj industriji, i na tadašnjem državnom prostoru.
Delatnos firme (o nama) Preduzeće za proizvodnju biljnih ulja i masti "Banat" a.d. je fabrika koja proizvodi biljna ulja, masti, uljne pogače i sačme. Fabrika prerađuje seme suncokreta, soje, uljane repice, suncokreta visokooleinskog tipa, seme tikve golice, a uskoro i kukuruznu klicu. Preduzeće je osnovano 1961. god. kao pogon za proizvodnju ricinusovog tehničkog ulja, da bi nakon toga počelo preradu i drugih uljanih kultura. Od 1998. god. fabrika vrši i fizičku rafinaciju biljnih ulja i proizvodi danas već poznato suncokretovo rafinisano ulje "Cvet Banata". Dalji razvoj fabrika očekuje u pravcu proizvodnje još šire palete proizvoda salatnih i začinskih ulja, u izgradnji većih skaladištnih kapaciteta kao i u proširenju kapaciteta proizvodnje.
Proizvodni program Suncokretovo jestivo ulje Cvet Banata: Nova tehnologija fizička rafinacija kojom se proizvodi ulje cvet banata potpuno eliminiše prisustvo transmasnih kiselina koje prouzrokuju porast LDL holesterola. Tehnologija fizičke rafinacije omogućuje da ovo ulje u potpunosti sačuva prirodne biloški aktivne komponente, za koje je utvrdjeno da imaju antikacergeno dejstvo. prirodni vitamin E je sačuvan u najvećoj mogućoj količini, tako da dve kašike našeg ulja zadovoljavaju dnevne potrebe odraslog čoveka. Svojim sastavom ulje CVET BANATA pozitivno deluje na imunološki sistem i smanjuje rizik od srča
Visokokvalitetno ulje suncokreta Olivko: Posebne odlike i nutritivne kvalitete mu obezbeđuju visok sadržaj oleinske komponente i vitamina E, koje ga po lekovitim svojstvima, hemijskim karakteristikama i kvalitetu izjednačavaju sa maslinovim uljem. Njegovo lekovito svojstvo je vezano za smanjenje tegoba kod kardiovaskularnih, koronarnih i srčanih obolenja, tako što rastvara holesterole u kardiovaskularnom sistemu. Ulje je proizvedeno postupkom presovanja i fizičkom rafinacijom semena suncokreta Olivko. Blagog je mirisa i ukusa.Upotrebljava se prvenstveno kao salatno ulje, ulje za prelive, namaze, majoneze i sl.Uskoro očekujemo da ovo ulje dobije oznaku nacionalnog proizvoda.
Banatska maslina: vaj proizvod je dobijen mešanjem ulja suncokreta visoko-oleinskog tipa Olivko i devičanski presovanog maslinovog ulja sa mediteranskih prostora. Nutritivne kvalitete mu daju visok sadržaj oleinske komponente, koja ga sa karakterističnim mirisom i ukusom maslinovog ulja, a istovetnim hemiskim sastavom, čini jedinstvenim proizvodom na našem tržištu. Lekovito svojstvo mu je vezano za smanjenje tegoba tokom kardiovaskularnih, koronarnih i srčanih obolenja. Proizvod jedinstvenog mirisa i ukusa. Upotrebljava se kao salatno ulje.
Ulje od semena tikve: Proizvod sa svojstvima eliksira, ulje proizvedeno postupkom devičanskog presovanja semena tikve golice. Nutritivne kvalitete mu obezbeđuje visok sadržaj vitamina E, mikroelemenata, esencijalnih masnih kiselina kao i supstituta hormonskih jedinjenja. Lekovito svojstvo ovog ulja je vezano za smanjenje tegoba tokom benigne hiperplazije prostate, kao i smanjenje degenerativnih i oksidativnih promena u organizmu. Ulje ima svojstvenu boju miris i ukus. Upotrebljava se isključivo kao salatno ulje.
Salatno ulje od semena suncokreta visokooleinskog tipa i tikve: Ulje dobijeno mešanjem ulja suncokreta visoko-oleinskog tipa Olivko i devičanski presovanog ulja tikve-golice. Nutritivne kvalitete mu obezbeđuje visok sadržaj oleinske komponente, vitamina E, mikroelemenata i esencijalnih masnih kiselina, kao i supstituta hormonskih jedinjenja. Lekovito svojstvo je vezano kako za smanjenje tegoba tokom kardiovaskularnih, koronarnih i srčanih obolenja, tako i za smanjenje tegoba tokom benigne hiperplazije prostate, oksidativnih i degenerativnih promena u organizmu. Ulje je svojstvene boje, mirisa i ukusa. Upotrebljava se kao salatno ulje
Devicansko virgino maslinovo ulje: Pogače i sačme: Fabrika proizvodi uljne pogače od suncokreta visokooleinskog tipa Olivko, uljne tikve golice, suncokretove sačme sa 44%, 37%, 33%, i 20% proteina, zatim sojinu i repičini sačmu.
abrika takođe prodaje i uljne taloge od suncokreta, soje, repice i uljne tilkve.
Tehnoloska struktura U vrsenju osnovne i sporedne delatnosti „Banat“ obavlja svoje zadatke u okviru određenih sektora, kao oblika organiyovanja rada i poslovanja. Podela sektora je izršena na sedeći naćin: 1. Generalne funkcije 2. Sektor obezbeđenja kvaliteta 3. Sektor za proizvodnju i razvoj 4. Marketing sektor 5. Sektor opštih poslova Za obavljanje generalnih funkcija, zadužene su sledeće organizacione jedinice: generalni direktor poslovni sekretar direktor proizvodno – razvojnog sektora direktor marketinga direktor sektora za ekonomiku i računovodstvo direktor opšteg sektora U okviru sektora obezbeđenja kvaliteta postoje sledeće jedinice: direktor sektora obezbeđenja kvaliteta
administrativni radnik rukovodilac kontrole kvaliteta U okviru sektora za proizvodnju i razvoj, postoje sledeće jedinice: direktor proizvodno – razvojnog sektora
administrativni radnik
rukovodilac sirovinske službe agronomi glavni ing. za proizvodnju sirovinskog ulja i sačmi glavni ing. proizvodnje i utakanja sirovinskog ulja glavni ing. proizvodnje čvrstih biljnih masnoća rukovodilac proizvodne finalnih proizvoda
rukovodilac proizvodnje aditiva
glavni ing. elekro održavanja elektrotehnička priprema glavni ing. masinskog održavanja mašinska priprema
U okviru markeninškog sektora postoje sledeće jedinice:
direktor proizvodno – razvojnog sektora zamenik direktora marketinga direktor nabavke na domacem tržistu referenti nabavke glavni menadžer uvoza – izvoza služba uvoza – izvoza referenti prodaje Vojvodina referenti prodaje Srbija referenti prodaje Beograd
U okviru sektora opštih poslova postoje sledeće jedinice:
direktor opšteg sektora pravni referent
Specifikacija opreme (tehnicki sistemi) Stanje sistema je skup vrednosti svih parametara stanja u određenom trenutku vremena. Ponašanje stanja sistema se treba pratiti i određivati u toku procesa rada. Osnovne radne karakteristike: •
Brzina toka – u slučaju "Cvet Banata" sam tok proizvodnje zavisi od ostalih parametra
•
Intenzitet rada zavisi od brzine rada fermentacione komore (od kvaliteta suncokreta) kao i kapaciteta pogona,
•
Pouzdanost je nepredvidljiva, uvek može nastupiti neki kvar, ali zato ostoji odgovarajući kadar za sanaciju istog,
•
Fleksibilnost samog sistema se ogleda u tome što se uvek mora udovoljiti zahtevu poručioca. Radi uspešnog funkcionisanja određenog sistema, u našem konkretnom primeru, treba se voditi računa o: ⇒ kontinuitetu funkcionisanja kao nastojanju da se obezbedi opstanak, ⇒ povećanju efikasnosti funkcionisanja (pridržavanje rokova distributera) , ⇒ kontinuitetu povećanja efikasnosti funkcionisanja što predstavlja progres.
⇒ Performansama preduzeća na tržištu i u odnosima prema potrošačima, ⇒ Performansama preduzeća u efikasnosti vođenja internih poslovnih procesa, ⇒ Performansama preduzeća u inoviranju i sticanju novih znanja (razna usavršavanja i odlasci na seminare),
Organizacija odrzavanja ISO - Praćenje proizvodnje Praćenje proizvodnje omogućuje da: • grubi plan se prenosi na radne naloge,tj. sastavne delove i njihove operacije, • izvrši pravovremeni rebalans grubog plana i time se izbegnu zastoji koje se mogu pojaviti u proizvodnji, • dobije se tačan uvid opterećenja kapaciteta svih radnih mesta i redosled svih operacija po radnim mestima, • dobije se uvid i mogućnost kontrole nad svim radnim nalozima i operacijama u proizvodnji.
Slika 2.95 Dekompozicioni dijagram za proces Praćenje proizvodnje
Aktivnost Praćenje operacijskog mesta Osnovni cilj praćenja operacijskog mesta je realizacija proizvodnog programa i proizvodnog procesa. Praćenje operacijskog mesta predstavlja primenjenu tehniku upravljanja proizvodnjom, koja zavisi od upotrebe organizacionih sredstava, sistema operativnog planiranja organizacionim sredstvima koja se primenjuju u konkretnom slučaju.
Proces Održavanje mašina i opreme Proces 4.1.3. Održavanje mašina i opreme treba da omogući evidentiranje svih podataka neophodnih za upravljanje energijim i održavanjem i pritom omoguće:
• Obezbeđivanje podataka za izradu planova održavanja; • Obezbeđivanje uvida u stanje zaliha rezervnih delova; • Obezbeđivanje podataka za održavanje dokumenata održavanja; • Proizvodnju pare, vode, vazduha i električne energije • Tehničku pripremu održavanja; • Praćenje tehničke dokumentacije; • Plansko održavanje i Remonti- Planovi; • Tekuće održavanje; • Investiciono održavanje i planovi investicionog održavanja; • Praćenje rezervnih delova.
Na slici 2.96 prikazan je dekompozicioni dijagram za proces Održavanje našina i opreme. Na slici 2.96 prikazane su nasledjene sa višeg nivoa granične strelice dok korišćenjem internih strelica izvršiće se povezivanje aktivnosti izmedju sebe. Imajući u vidu aktivnosti prikazane na slici 2.96 u daljem tekstu će se one detaljno obrazložiti.
Aktivnost Prijem mašine za održavanje Pri prijemu nove mašine/opreme u fabriku vrši se njen kvalitativan prijem. Ispituje se da li je mašina u skladu sa traženom specifikacijom i da li zadovoljava zahtevane radne odnosno bezbednosne karakteristike. Prijem mašine overava komisija koju formira direktor sektora za koju je mašina nabavljena. Član komisije pored ostalih mora da bude referent zaštite na radu. Komisija sastavlja zapisnik o prijemu koji se dostavlja direktoru sektora koji je formirao komisiju, službi knjigovodstva i službi održavanja i izrade alata, sa pratećom tehničkom dokumentacijom. Važan momenat definisanje tabela za održavanje koja se ažurira po sledećim koracima: • Po uspešnom prijemu mašine dodjeljuje joj se identifikacioni broj i klasifikaciona sifra i otvara stavka mašine u tabeli mašina. U tabeli mašine vodi se kompletan materijal o istorijatu mašine od dana prijema u fabriku. • Mašinska karta radne sposobnosti je nova tabela koja se otvara po prijemu i vodi se u zajedno sa tabelom mašine i njena svrha je pružanje osnovnih karakteristika o mašini. Sastavni deo ovog dokumenta je i Lista rezervnih delova (LRD) na koju se upisuje : naziv rezervnog dela, dimenzije, katološki broj proizvodjač i broj ugradjenih komada u tu mašinu ili uredjaj. • Plan podmazivanja sadrži: šifru mašine, period podmazivanja i količinu. Poslovodja održavanja odredjuje plan podmazivanja na osnovu upustva proizvodjača i prethodne istorije mašine. Promenu plana podmazivanja overava Šef pogona za izradu i održavanja alata i opreme. • Tabela o remontu mašina i zameni oštećenih delova se otvara pri remontu mašina i u njega se unosi: početak i kraj remonta, vrsta popravke, izvršilac radova, naziv dela koji je zamenjen i potpis poslovodje održavanja. Ovu tabelu popunjava poslovodja održavanja koji vodi remont mašine. • Tabelu o opisu otkaza se popunjava na osnovu izveštaja o zastoju i opravci mašine. U ovu tabelu unosi se datum i
vreme nastanka i otklanjanja otkaza, spisak ugradjenih delova i broj trebovanja. Ova tabela služi za praćenje mašine tokom eksploatacije i pruža informacije za preventivno i investiciono delovanje na datoj mašini. Popunjava ga poslovodja održavanja.
Aktivnost Održavanje mašina Podmazivanje mašina vrše neposredni radnici zaduženi za podmazivanje koji podmazuju mašine prema Planu podmazivanja koji izradjuje poslovodja održavanja. Radnik po završenom podmazivanju unosi podatke o izvršenom podmazivanju u Listu podmazivanja koju nedeljno overava poslovodja održavanja. Pregledi mašima mogu biti redovni i vanredni. Redovni pregled mašina vrši se na osnovu zadatog perioda. Vanredni pregledi se vrše u slučajevima da se sumnja na ispravnost rada neke mašine, ukoliko se dešavaju česti otkazi ili neka druga manifestacija koja ukazuje na potrebu češćeg pregledanja mašina. Redovne i vanredne preglede vrše poslovodje održavanja zajedno sa radnicima na održavanju. Nalazi se upisuju u tabelu o redovnim i vanrednim pregledima mašine. Poslovodja odelenja održavanja učestvuje u redovnim i vanrednim pregledima mašina zajedno sa radnicima održavanja i odgovoran je za ispravnost mašina.
Aktivnost Remont mašina Šef pogona za izradu i održavanja alata i opreme donosi godišnje i kvartalne planove remonta mašina koji overava kolegijum. Planovi sadrže spisak mašina za remont, potrebnu dinamiku i predvidjene radove. Na osnovu ovih planova odredjuju se poslovodje koji će voditi odredjene remonte. Podaci o remontu se unose u tabelu o remontu mašine i zameni oštećenih delova.
Aktivnost Korektivno održavanje U slučaju neispravnog rada mašine/opreme ili pojave povećane količine škarta rukovalac mašine obaveštava poslovodju, koji pismeno obaveštava poslovodju održavanja o nastalom problemu. Poslovodja održavanja upisuje u "Dnevni list održavanja" identifikacioni broj mašine, vreme nastanka kvara i kratak opis kvara. Nakon defektaže, oslovodja održavanja odredjuje radnika koji će izvršiti opravku ili ukoliko je kvar teže prirode, obaveštava upravnika održavanja o prirodi i težini kvara, koji zatim preduzima neophodne korake za vraćanje mašine/opreme u radno stanje. Po završenoj operaciji korektivnog održavanja u "Dnevni list" održavanja upisuje se trajanje otkaza, opis operacija i broj trebovanja ukoliko su korišćeni neki rezervni delovi. Na osnovu dnevnih listi održavanja poslovodja održavanja dopunjava "Karton o opisu otkaza". -
osnovna organizaciona struktura -
•
Priprema poslova održavanja
•
Neposredni poslovi održavanja
•
Tehnička kontrola održavanja
-
Podela poslova u tehničkoj pripremi održavanja -
•
Planska priprema
•
Konstruktivna prriprema
•
Operativna priprema
•
Razvoj i unapređenje održavanja
•
Arhiviranje dokumentacije
-
•
Planska priprema -
Pregled tehničkih sredstava (baza podatka koja definiše grupe,familije ,broj komada,strukturu,složenost,periode održavanja,normative materijala i rada,preventivne intervencijeidr.)
•
Program rada tehnološkog procesa (faze procesa,struktura i obim dokumentacije, normativi vremena i materijala, programiranje rezervnih delova, programiranje rokova, definisanje spolhjnjih usluga kao što su atestiranja, inspekcije idr.)
•
Definisanje godišnji i polugodišnjih poslova (obim i struktura, preventivne aktivnosti u planskim periodima)
•
Izrada planova (materijala, rezervnih delova, alata i pribora, vremena, radne snage, kaopaciteta idr.)
•
Usaglašavanje planova sa planom proizvodnje (svodno planiranje)
•
Izrada finansijskog plana (prihodi, rashodi i dohodak)
-
Projektivno-konstruktivna priprema -
•
Projektovanje novih delova sistema (koordinacija poslova)
•
Defektacione liste
•
Projektno-konstruktivna dokumentacija (sastavnice, crteži, sheme)
•
Katalog rezervnih delova sa specifikacijom nabavka-sopstvena izrada
•
Definisnje montažnih šema
•
Dokumentacija temelja mašina
•
Tehnička dokumentacija – uputstva za montažu,rukovanje održavanje
•
Standardizacija i unifikacija
•
Određivanje životnog veka im predlozi za modernizaciju i zamenu
•
Šeme opreme i ostalih logističkih elemenata proizvodnje
•
Postupci demontaže, popravke i montaže mašina
•
Ažuriranje dokumentacije
- Tehnološka priprema održavanja •
Tehnologije preventivnog održavanja
•
Tehnološka dokumentacija demontaža,montaža,regeneracija,izrada
•
Definisanje normativa materijala,rada,resursa idr.
•
Izbor potrebnih pribora
•
Potrebna pomoćna oprema
•
Struktura i obim radne snage
•
Učešće u montaži i nabavci nove opreme
- Arhiviranje – • Prihvata, odlaže čuva originalnu konstruktivno tehnološku dokumentaciju
• Umnožava i distribuira potrebne kopije dokumentacije • Sprovodi izmene u dokumentaciji • Vodi i ažurira matične podatke o tehničkim sistemima
-
•
Operativna priprema održavanja –
Operativno planiranje (planovi mesečni, nedeljni .., terminiranje, podešavanje aktivnosti, operativni planovi za kadrove,delove,materijal,alate,...Usaglašavanje termina sa radnim zahtevima, finansijske analize i praćenje izvršenja planova, nadzor stanja objekata)
•
Lansiranje (definiše i umnožava radnu dokumentaciju: radni nalog,radne liste, trebovanja, i kompletira dokumentaciju održavanja)
•
Dispečiranje u pogonu (Na bazi termin planova opredeljuje radnu grupu, vrši snabdevanje materijalom, obezbedjuje transport i ostalu logistiku)
•
Materijalno obezbeđenje (po zadatoj dinamici naručuje materijale i delove, obezbeduje saradnju sa kooperacijom, vršui ažuriranje stanja u magacinima)
• Izrada tehnologija održavanja kod dislociranih priprema
Upravlajnje proizvodnjom Preduzeće teži da pronađe optimalnu kombinaciju širine i dubine proizvodnog programa koja će omogućiti efikasno poslovanje i maksimalnu dobit, za duži vremenski period. Optimalani proizvodni program je onaj koji, povezan sa marketinškim naporima preduzeća i postojećim, donosi najveći mogući stepan ostvarenjem ciljeva. Optimilizacija programa proizvodnje najčešće se vrši u sledećim slučajevima: Promenjeni zahtevi okruženja. Tada je neohodno smanjiti ili povećati Obim proizvodnje pojedinih proizvoda koji se već proizvode u nekom preduzeću. Isto tako, pojedini proizvodi se na neko vreme isključuju iz proizvodnog programa. Nabavka novih mašina i opreme. Nabavkom savremenih mašina i opreme, preduzeće stiče mogućnosti da poveća obim proizvodnje pojedinih proizvoda. U takvim situacijama, neophodno je izvršiti usklađivanje novih i starih resursa sa zahtevanim količinama proizvoda. • Uvođenje novih proizvoda u proizvodni program. Tada često može doći do preklapanja proizvodnih kapaciteta i promena u tržišnim zahtevima pa je neophodno izvršiti uklapanje novog proizvoda u postojeći proizvodni program, odnosno izvršiti o optimilizaciju aktuelnog proizvodnog programa i opremskih mogućnosti preduzeća. U svakom od ovih slučajva, optimizacija proizvodnog programa zahteva da se najpre izvrši modeliranje problema, a zatim odgovarajućom metodom pronađe najbolji dnos na relaciji asortiman proizvoda-odgovarajuće količine. Koliko će pojedini proizvod i biti zastupljen u proizvodnom programu zavisi od mogućnosti preduzeća, kapaciteta mašin a, vremena izrade, mogućnosti plasmana i eventualno, nekih drugih ograničenja.Uz predhodno navedenog sledi da se optimizaciji proizvodnog programa može pristupiti samo ako su poznati parametri proizvodnje i njene intergralne podrške, kao što su: vremena potrebna za pojedine operacije pri izradi, efektivni kapaciteti mašina, cene proizvoda na tržištu, ograničenja u pogledu plasmana proizvoda ili druga resursna i kapacitivna ograničenja. Optimizacija roizvodnog programa se vrši za određen period vremena. Po isteku tog perioda, razmatra se potreba za ponovnim izmenama vrste i količine proizvoda koji čine proizvodni program. Konačni cilj optimizacije je maksimizacija dobiti koja se ostvaruje rodajom proizvoda na tržištu. Optimizacija proizvodnog programa predstavlja fazu u funkcionisanju proizvodno poslovnih sistema za čiju se realizaciju efikasno može primeniti softverska podrška.
Softverska podrška višestruko ubrzava i olakšava dolaženje do optimalnog rešenja tj. do optimalnog programa proizvodnje. Za rešavanje problema optimizacije razvijen je veliki softvera. Bez obzira na sve napore, optimizacija proizvodnog programa i dalje je teško rešiv problem iz sledećih razloga: teškoće i subjektivnosti pri određivanju značaja pojedinih ciljeva, subjektivnosti pri indentifikaciji i ocenjivanju alternativa, promenljivost uslova u toku Vremena i dr. Zbog toga optimizaciji proizvodnog programa treba pristupiti periodično u smislu provere i preispitivanju.
Upravljanje resursima odrzavanja (oprema,kadrovi,tehnicki sistemi) U ovom slučaju su: - ljudi (zaposleni), -
novac
(potreban
za
sve
namene
vezane
za
firmu,
počevši
obezbeđivanja sirovina, plata radnicima, izmirivanja raznih troškova itd.) - električna energija i plin (osnovni energenti), - mašine i uređaji ( bez kojih ne bi ništa funkcionisalo) - sirovine (bez kojih ne bi bilo proizvoda) - znanje i iskustvo. Resursi koje kompanija poseduje (oni koji se mogu pretvoriti u novac) : zgrade, oprema, računi za naplatu, gotovina itd.
od
Postupci preventivnog odrzavaja -
Preventivno održavanje i samostalne radionice –
U okviru poslova održavanja imajući u vidu specifičnost poslova organizaciono se odvajaju: • Održavanje alata i pribora • Održavanje energetike • Održavanje transporta, dizalica i kranova. • Preventivne opravke • Tehnička dijagnostika i elektronika • Održavanje hidraulike i pneumatike • Održavanje građevinskih objekata idr. •
Dijagnosticki model odrzavanja Dijagnosticki model odrzavanja se sastoji u kontrolisanju, ispitivanju, vrsenju tehnickog pregleda odredjenog dela masine, pa i otklanjanja jednog dela kvara masine. Dijagnosticko kontrolisanje odredjnih delova masina u novije vreme se vrsi korescenjem specijalnih urejdaja za pracenja rada tog dela kako bi se utvrdilo u kakvom je stanju, da li se moze otkloniti otkaz putem popravke ili se moraju menjati odredjeni delovi. Dijagosticko ispitivanje takodje obuhvata pracenje rada odredjenog dela masine pomocu kojeg se utvrdjuju cunjenice za dati deo: u kakvom se stanju nalazi, da li je potrebno podmazivanje, koliko je deo amortizovan, takodje se utvrdjuju i otkazani delovi masine ako ih ima itd.. Dijagnosticki model odrzavanja je obavezno koristiti u svakom preduzecu kao jebnu od najvaznijih mera odrzavanja, jer je vrlo efikasna(tacna i brza) sto omogucava da se sto pre nastavi sa proizvodnjom (odrzavanje bez vecih pauza).
Informacioni sistem odrzavanja Poslovna preduzeća, druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom društvu, zavise od informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama i djelovanjima, održavanje kompetitivnosti na tržištu, ponudu različitih usluga i unaprijeđivanje ličnih sposobnosti i kapaciteta. Za primjer, moderne korporacije zavise od računarskih informacionih sistema da bi procesovale svoje finansijske račune i poslovne transakcije, upravljale ljudskim resursima; opštinske uprave zavise od informacionih sistema za ponudu osnovnih usluga svojim građanima; pojedinci koriste informacione sisteme da bi unaprijeđivali svoja znanja, za kupovinu, upravljanje bankovnim računima i transakcijama, kao i za različita finansijske operacije.
Informacioni sistem Banat AD Nova Crnja
Sto se teče kompijuterske podrške: Imaju:, kompijuterski sistem CAD, izradu CAM,planiranje CAP. Zatim automacki prizvodni sistem a u okviru njega: obradu, montažu, transport, bazu podataka, magacin, kontrolu, pomoćne funkcije. Takođe imaju web prezerntaciju cija je adresa www.uljarabanat.co.yu
Literatura: Tehnologija odrzavanja: Prof. dr. Zivoslav Adamovic sajt www.uljarabanat.co.yu sajt www.wikipedia.co.yu licni odlazak u fabriku ulja „Banat“ AD Nova Crnja
