3
Bankarsko računovodstvo Zasnovano na svim principima sistema dvojnog knjigovodstvo,ali se nekim posebnostima (karakteristikama) (karakteristikama) razlikuje, one poizilaze iz poslova kojima se banke bave. Osnovni zadatak banaka je prikupljanje slobodnih novčanih sredstava i njihovo plasiranje. Javljaju se kao posrednici, trguju efektima različite vrste, snabdevaju novcem privredu i stanovnitvo. Odlike bankarskog menad!menta se razlikuju od odluka npr. u proizvodnom preduze"u gdee "e se na gd naba bavi viti ti no nova vac, c, jeft jeftin inij ijee na naba bavi viti ti,, skup skuplj ljee prod prodat ati, i, ko kome me proda prodati ti,, ko koli liko ko sekundarne rezerve obezbediti. #anke su dobitne (profitne) organizacije$ organizacije$ Proizvodno preduzeće
prihod od prodaje % trokovi prodatih proizvoda proizvoda &&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&& 'inansijski rezultat % #*O +Z*-*
Banka
prihodi od kamata % rashod od kamata &&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&& obitak od kamata
Ovo računovodstvo mora biti dobro organizovano, postoji potreba redovnog poslovnog obuhvatanja svih poslovnih doga/aja u banci, potreba redovnog finansijskog izvetavanja o rezultatima tj. uspehu poslovanja banke kao celine ali i njenih jediničnih organizacionih delova. 0olazite za ugradnju i organizacionu postavku bankarskog računovodstva organizaciona i upravljačka struktura banke. 0risutna je te!nja da se privuče to vie klijenata i zbog toga se organizuje iroka mre!a poslovnih jedinica različite vrste i razlike izme/u filijala, poslovnih jedinica, altera, i računovodstvo za svaki od njih mora utvrditi rezultat. o ostataka poslovne jedinice zavisi da li se prate p rate samo trokovi ili trokovi i prihodi. ačunovodstvo ne treba tj. 1+ 2O- biti decetralizovano organizovano, najče"e se u centrali branke vode računi ovih poslovnih jedinica ali su računi primereni konkretnim organizacionim okolnostima i potrebama. einformativne potrebe korisnika su bitne % izvetaji moraju biti prema vremenu sadr!aja i vrem vremen enssko kojj dina dinam mici ici mod odel elir iran ana, a, prem premaa po potr treb ebam amaa vrho vrhovn vne, e, sred srednj njeg eg i ni!e ni!egg menad!menta. Za oranizaciju računovostva (bankarskog) koriste se$ kontni okvir poslovne knjige računovodstvena dokumentacija • • •
5 •
sredstva za obradu podataka
Kontni okvir % poseban jer se aktivnosti posebno knji!e (bilansni princip), analitička razvijenost kontnog okvira (za svakog poslovnog partnera poseban račun) Obrada podataka % značajno mesto platnog prometa i zbog toga je prisutan veliki značaj informacionih sistema (zbog toga to klijenti 1+41O prate stanje na svojim računima)
Podela bankarskih poslova: Prema položaju banke tj. bankarskih poslova 3. aktivni bankarskih poslovi % va!ni za ostvarivanje prihoda (banka poverilac) 5. pasivni bankarski poslovi 6. neutralni bankarski poslovi 7. zajednički bankarski poslovi 8. sopstveni bankarski poslovi 9. ostali bankarski poslovi Aktivni bankarski poslovi (aktivna kamata) - 0rihod od kamate kao rezultat Pasivni bankarski poslovi % rashod od kamate Neutralni bankarski poslovi % poslovi platnog prometa (doma"i i me/unarodni) banka nije ni du!nik ni poverilac i napla"uje naknadu tj. proviziju, poslovi u svoje ime i u svoj račun Sopstveni bankarski poslovi % parabankarski poslovi Prema srodnosti i zajednikim karakteristikama poslova 3. depozitni poslovi % vezani i za pravno i za fizičko lice, novac se ula!e u banku sa sticanjem kamate (banka pla"a posebnu kamatu) 5. platni promet 6. kreditni poslovi (banke napla"uju kamatu) 7. ostali bankarski poslovi (emisije :O4, trgovina :O4, depo poslovi, poslovi kartičarstva)
Osnovni poslovni računi$ !iro raun " svaka banka ima !iro račun kod 1#;, aktivan konto čistog stanja, mo!e se troiti koliko ima < duguje, potra!uje = ;-2O >O41? ;-O. #eku$i raun " transakcioni račun, banka za klijente samo otvara *+@A? -B1, !iro račun za banku pasivan konto (ovaj račun mo!e da ima potra!ni saldo ili C, troi onoliko koliko ima), teku"i račun za banku pasivan konto (ovaj račun mo!e da ima potra!ni saldo ali i ponekad mo!e da ima dugovni saldo, npr. da nas kreditira, dozvoljen minus)
*eku"i račun mo!e biti$ 3. prost % npr. za klijente banke (jedna strana ispla"uje, druga upla"uje) 5. recipročan % javlja se kod odnosa izme/u banaka (recipročni tekuči računi, ko od koga vie potra!uje)
6
Platni promet Bine ga poslovi kojim se bave banke, obuhvata sva pla"anja izme/u ekonomskih subjekata (pravnih i fizičkih lica) kojima se izmiruju obaveze ili napla"uju potra!ivanja. ;istematizacija platnog prometa$ platni promet u odnosu na način pla"anja D posredan % kod vie institucija učestvuje u realizaciji platnog prometa D neposredan % direktno se vri pla"anje platni promet u odnosu na vrstu pla"anja D gotovinski (sva pla"anja u gotovini % manje vrednosti) D bezgotovinski (prenos sa jednog računa na drugi, nezavisno od toga da li su u pitanju pravna ili fizička lica) platni promet u odnosu na mesto pla"anja D u zemlji D u inostranstvu •
•
•
Instrumenti platnog prometa$ 0oslovni računi kod banke (!iro i teku"i račun). 0rema zakonu o platnom prometu guverner 1#; propisuju J+?1;*4+1+ ?1;*2+1*+ 0-*1O> 0O2+*D gotovinski instrumenti platnog prometa % ovde spadaju nalog za uplatu i nalog za ispatu. Oba instrumenta su vezana za blagajničko poslovanje D bezgotovisnki instrumenti platnog prometa % nalog za naplatu i nalog za prenos (virmanski nalog) 'orma ovih insturumenata % 0?# bitan.
Specijalni instrumenti planog prometa: 0latni nalozi prilago/ene specijalnim potrebama !ivota 3. akreditivi (dokumentarni) % instrument koji se koristi u platnom prometu vrlo često u me/unarodnoj trgovini, siguran instrument obezbe/enja pla"anja, du!nik daje nalog svojoj banci da otvara poseban račun tj. akreditiv i da sa svog teku"eg računa namenski prenosi sredstva na taj poseban račun, to je garancija za poverioca da su sredstava obezbe/ena, podrazumeva ostvarenje namenskog računa. @upac daje nalog banci da ono isplati poveriocu -? *+@ kada poverilac poalje odre/enu robu uz adekvatnu dokumentaciju (oboje obezbe/eni) 5. kreditivno pismo % opet otvaranje namenskog računa, kreditno pismo je pravno podizanje gotovine i bezgotovnsko pla"anje kod jedne ili vie banaka u zavisnosti od kreditnog pisma u odre/enom iznosu i odre/enom roku 6. platne karti%e % biznis kartice za fizička i pravna lica
7
7. meni%a % ima jednu vrstu kredita tj. odlo!eno pla"anje &. ek +lektronsko pla"anje (elektronsko bankarstvo) D platni promet se pla"a elektronskim putem
Nosioci platnog prometa$ D 1#; D 0oslovne banke D 0** preduze"a D -genti Osnovne relacije ostvarenja platnog prometa$ D platni promet se realizuje u odnosima izme/u banke i komitenta (pravnih i fizičkih lica) D platni promet se obavlja na relaciji #-1@- % E+1*-- ili E+1*-- % #-1@- i sa druge strane filijale ili poslovne jedinice banke D odnosi izme/u banaka ili me/ubankarski platni promet (minumum 5 banke) u zemlji i van zemlje. Učesnici u platnom prometu su $ D rezidenti % pravna i fizička lica koja imaju status doma"e osobe (doma"e pravno i fizičko lice) D nerezidenti % pravna i fizička lica koja stalno borave u inostranstvu D nosioci % 1#;, poslovne banke , 0** organizacije Model obračuna sistem pla!anja tj" princip pla!anja# 3. bruto prin%ip % vezano je za pla"anje u bruto vrednosti i za pla"anja koja su :?*1-, veliki iznosi, pla"anja se obavljaju u realnom vremenu putem posebnog sistema plačanja kod 1#; 5. neto prin%ip % klirinki sistem pla"anja koji se sprovodi preko 1#;. @lirinki obračun podrazumeva prebijanje potra!ivanja i obaveza izme/u banaka (proizilaze iz potra!ivanja i obaveza @O2?*+1-*-), prenos sredstava se vri u neto iznosu, realizacije platnog prometa u 6 termina, banka vri prenos sa računa jedne banke na račun druge u zavisnosti od toga koja vie duguje odnosno koja vie potra!uje. 0latni promet izme/u banke i preduze"a % mo!e se obaviti interno (se obavlja ako su računi komitenata kod ?;*+ #-1@+) i kroz me/ubankarski obračun. ;utina platnog prometa izme/u centrale i filijale banke$ D centrala ima obavezu da filijalama u cilju normalnog odvijanja poslova obezbedi na dnevnom nivou gotovinska ali i bezgotovinska novčana sredstava % stalna koordinacija izme/u centrala i filijala, filijala ako nema novčana sredstava od centrale ono mo!e da ih nabavi na tr!itu (ali su ona skupa). ?nterni odnosi centrale i filijala.
8
Ovaj platni promet se evidentira putem internih računa potra!ivanja i obaveza.
Me$unarodni obračuni$ 3. u zemlji i inostranstvu 5. mogu proiza"i iz povremenih poslovnih odnosa % u ovim situacijama platnog prometa se realizuje prenosom !iralnih sredstava u bruto vrednostima i u realnom vremenu, banke uglavnom imaju izgra/ene stalne poslovne odnose i u takvim situacijama platni promet se reava @??1F@? prebijanjem potra!ivanja i obaveza putem ostvarenja recipročnih teku"ih računa. Primer
-naliza platnog prometa posmatrana kroz #; (bilans stanja) % sve te relacije 3. preduze"e GGHGG G>uteračaG uplatilo je na teku"i račun dobavljača preduze"a GIG G>ubavacG 3CCCC. Oba preduze"a imaju svoje teku"e račune kod banke G-G 5. preduze"a imaju teku"i račun kod različitih banaka
Obračun izme/u centrale banke i poslovnih jedinica D evidencija se obavlja putem odre/enih računa internih odnosa (DK grupe), sintetičkih računa, a analitička konta se otvaraju u skladu sa potrebama (minimum razvijenosti zavisi od broja filijala tj. poslovnih jedinica) a računi se i dalje mogu razvijati prema potrebama, okolnostima (npr. prema ročnosti, vrsti tj. nameni datih sredstava) O4? -B1? ;+ 1+ #?-1;?-J jer jer rezultat istiL
9 Primer
3. Za potrebe blagajne podignuto je sa !iro računa 58CCCC dinara 5. ?z centralne banke za obavljanje redovnog poslovanja sa !iro računa poslato je poslovnoj jedinici G-G CCCCC dinara, G#G8CCCCC dinara, GEG 9CCCCC, i poslato je GEG gotovog novca u iznosu od 5CCCCC dinara.
Me$uobračun i%me$u banaka Me$ubankarski obračun# 1jime se vre$ D obračuni potra!ivanja i dugovanja izme/u banaka D kliring obračuni D sve novčane transakcije za račun banke i klijenata banke koji imaju račune kod njih uz, prema okolnostima kombinaciju bruto i neto obračuna tj. bruto i neto pla"anja. Neto pla$anja u realizaciji mogu se sistematizovati$ 3. neto obračun virmanskih naloga (tj. nalog za prenos) 5. neto obračun čekova 6. neto obračun po osnovu :O4 Neto obraun mo!e biti organizovan na principima bilateralnog i multilateralnog obračuna to znači obračun izme/u 5 banke i obračun izme/u vie banaka. 'ruto obrauni procesira individualna pla"anja u rečanom vremenu i u bruto vredsnosti. 2o!e biti sistematizovana na 6 načina$ 3. model sa mou$no$u kori$enja prekoraenja % to znači da poslovne banke imaju dozvolu od strane E# da ulaze u minusna stanja na dnevnom nivou (imaju na zahtev odobren dozvoljen minus) 5. model bez dozvoljeno prekoraenja % poslovne banke nemaju dozvolu od E# da ulaze u minusno stanje to znači neizvravanje naloga bez pokri"a. 6. model *ormiranja redova ekanja % prelazna reenja, kombinacija prethodna 5 modela, banke nemaju mogu"nost prekoračenja vrednosti ali se od strane E# izvrenje naloga u potpunosti ne odbija, ve" se prema odre/enim kriterijumima redovi čekanja
samoj realizaciji me/ubankarskog obračuna nastaju povremeni odnosi izme/u banaka i stalni (korespondentni odnosi, realizacija platnog prometa kod povremenih odnosa ostaruje se prenosom !iralnih sredstava u korist banke poverioca a na teret banke du!nika u realnom vremenu u bruto iznosu). @od stalnih korespodnetnih odnosa platni promet se realizuje otvaranjem tzv. korespodentnih recipročnih računa, obračunskih računa ili prolaznih računa kod banaka. *o znači da banka G-G ako ima odnose sa bankom G#G u svom knjigovodstvu otvara recipročan račun za banku G#G a banka G#G u svom knjigovodstvu otvara recipročan račun za banku G-G.
K
Ovi recipročni računi predstavljaju (posmatrano sa aspekta stanja konta) aktivno % pasivne i pasivno % aktivne, jer mogu da budu i aktivni (kada ima posrednika) ali mogu i da pre/u u pasivan konto (kada imamo obaveze ili ve"e obaveze od potra!ivanja), kod stalnih poslovnih odnosa obračun se vidi uz neto princip (prebijanjem potra!ivanja i obaveza), svo/enjem na manji saldo i prenosom razlike. govori (klirinki obračuni) izme/u$ 3. banaka 5. banke i 0** preduze"a (obde obračun izme/u banke i 0**Da 1+ 2O- uvek biti zasnovan na dnevnom nivou) Primer
@omitentima banke G-G preduze"e G;afirG doznačilo sa svog teku"eg računa KCCCCC dinara u korist teku"eg računa komitenta banke G#G preduze"e GunavG bl. za kupljene gotove proizvode.
@ada je reč tj. kada nema me/usobnih prebijanja. a bi banka mogla da normalno posluje mora da prikupi novčana sredstva kako bi ih dalje plasirala radi ostvarenja dobiti. epozitni poslovi % novčana sredstva se tako prikupljaju (najstariji posao), to je najve"i ili ne i jedini posao pomo"u kojih se prikupljaju nenovčana sredstva. 0rikupljaju se od fizičkih lica, pravnih lica, privrede. 2ogu biti novčani i nenovčani (depo poslovi gde banka uz odgovaraju"u naknadu preuzima različite stvari na čuvanje). 1ovčani depoziti u odnosu na raspolo!ivost mogu biti$ 3. depoziti po vi/enju 5. oročeni depoziti ? jedni i drugi mogu biti u dinarima i u stranoj valuti. Oročeni depoziti u skladu sa ugovorom sa bankom mogu biti$
3. kratkoročni 5. srednjoročni 6. dugoročni ;a računovodstvenog aspekta a u pogledu mogu"nosti pla"anja razlikujemo 3. transakcione depozite (obezbe/uju deponentu izvrenje odgovaraju"eg naloga pla"anja) 5. netransakcione depozite odnosu a stvaranje kamate mogu biti$ 3. beskamatonosni % ne daju kamatu ali su sredstva raspolo!iva u svakom trenutku bez najave 5. kamatonosni % depoziti koji donose kamatu ali kod podizanja 1; mora predhodno da se najavi kod banke ? jedni i drugi mogu biti po vi/enju. 1etransakcioni depoziti % 1+ mogu se vriti pla"anja (tj. davati nalozi banci), radi se o tednim ulozima, na tedne uloge banka pla"a kamatu ve"u (po pravilima) u odnosu na transakciono deponovana sredstva (to su novčana sredstva data na čuvanje za neko budu"e vreme),nepredvi/ene okolnosti bez obzira da li su pravna ili fizička lica. evizni računi (devizni teku"i račun, !iro račun i balgajna) D koristi se u realizaciji i normalnom odvijanju platnog prometa D na njima se evidentiraju devizna sredstva i efektivni strani novac u blagajni evize se u knjigovodstvu vode srednjem deiznom kursu ,a odnos razmene jedne valute za drugu je devizni kurs. +evizni kurs može biti$ konvertibilan % utvr/uje se (formira) odgovaraju"im načinom na me/unarodnom tr!itu pla"anja nekonvertibilan % regulisane od strane 1#; ili dr!ave •
•
;a računovodstvenog aspekta bitno je pored srednjeg deviznog kursa, kupovni i prodajni devizni kurs. Kupovni devizni kurs je onaj po kojem banka otkupljuje devizna sredstva (i od fizičkih od pravnih lica) Prodajni devizni kurs je onaj po kojem banke prodaju devizna sredstva @ursna razlika % prihod banke. ;rednji devizni kurs treba da predstavlja stvarnu vrednost strane valute i zbog toga se ono tj. sredstvo u knjigovodstvu vode po svom kursu. 1a dan bilansiranja 63.35. devizna sredstva se bilansiraju po srednjem deviznom kursu.
M
Prodajni devizni kurs se utvr/uje tako to se na srednji kurs dodaje mar!a utv/ena odlukom o delovima i načinu pla"anja na deviznom tr!itu. Kupovni devizni kurs predstavlja srednji devizni kurs umanjen za mar!u.
@ursna razlika mo!e biti$ pozitivna % predstavljaju prihode i to finansijske prihode (KC) negativna % predstavljaju rashode i to finansijske rashode (9C) • •
@ursne razlike su element su bilansa uspeha. ačuni 9C i KC se me/usobno zatvaraju pre bilansiranja kori"enjem načela manjeg salda (manji saldo prenosimo na ve"i saldo i razlika tog računa se knji!i na bilans uspeha) pa se u bilans uspeha upisuje samo razlika tj. neto pozitivna ili neto negativna kursna razlika. @ursne razlike se ostvaruju i na osnovu kupovine i prodaje deviza u odnosu na svoje komitente (fizička i pravna lica), kupovina i prodaja deviza se mo!e utvrditi i od drugih banaka. #anka tako/e pored kursnih razlika ostvaruje i proviziju, banka se nekada i odriče provizije (kod velikih klijenata). Primer
0reduze"e G-G je kupilo od banke 3CCC t na teret svog dinarskog depozita. evize su prenete u korist deviznog računa istog komitenta. ;rednji devizni kurs iznosi C dinara, prodajni C.8C i obračunata je provizija od CC dinara.
Primer
0. 0. je kupio 3CC evra, kurs (prodajni) C.8C dinara, kurs (srednji) C dinara, provizija 5C dinara
Me$unarodni platni promet MPP#
3C
1eutralan bankarski posao. 0odrazumeva sva pla"anja po bilo kom osnovu u stranoj valuti izme/u različitih zemalja. @od 200 se javljaju i doma"e i strane banke, predmet transakcije su strane valute, regulisana zakonom o deviznom poslovanju i drugim propisima sa aspekta me/unarodne trgovine.
Nosioci MPP$ 3. 1#; 5. poslovne banke 6. druge finansijske institucije registrovane za obavljanje 200 2ogu da učestvuju i fiziička i pravna lica, a preduslov je da poseduju strana novčana sredstva na računu. 200 učestvuju minimum 7 učesnika$ 3. nalogodavac (pravno i fizičko lice) 5. banka nalogodavca (doma"i) 6. banka korisnika (inostrana banka) 7. preduze"e, pravno i fizičko lice kao korisnik stranih novčanih sredstava Odnosi izme/u banaka u 200 reguli/u se ostvarenjem kontokorektinih me/usobnih recipročnih teku"ih računa. @ada postoje stalni odnosi u pitanju je klirinki obračun uz nostro i loro račun. Nostro raun % na račun kod inostrane banke (aktivan) ,oro raun % pasivan konto, račun druge banke kod nae doma"e banke.
*ako/e javljaju se i posrednike banke izme/u doma"e i inostrane banke. 0osredovanje u odre/enoj valuti (2oskovksa, 'ranfurka) me/unarodnim transakcijama provizije su veoma visoke (npr. mogu biti fiksne do odre/enog iznosa a preko toga mogu biti i u odnosu na veli"inu iznosa). @lauzula da nalogodavac pla"a trokove svoje banke a korisnik pla"a trokove svoje (manji trokovi kada se dele) nalogu kada jedna strana pla"a trokove ;4+ onda se to u nalogu mora naznačiti ili samo polovinu.
Merd%er i akvi%icije u bankarstvu
33
#anka svoje resurse mo!e pove"ati internim i eksternim putem. ?nterni put pove"anja resursa se ostvaruje ulaganjem u po osnovu sopstvenih izvora sredstava kapitala (rezultata i dobiti). +ksterni izvor$ 2erd!er (spajanje i pripajanje banaka i kupovina tj.preuzimanje gde ve"a banka preuzima manju banku) -kvizicija (akvizicija) •
•
anas , merd!eri i akvizicije imaju ve"i značaj.
'aktori kao pokretači aktivnosti vezani za merd!ere i akvizicije$ 3) >O#-?Z-E?J- D ovim putem se javlja mogu"nost izlaska na drugo tr!ite u bli!em i daljem okru!enju čime se stvaraju uslovi za vie ansi u pogledu uspenosti poslovanja i finansijskog rezulata. 5) 0O*+#- Z- ;*-1?2 -;*O2 % proizilazi po osnovu spoljnih promena u okru!enju , a spoljne promene zahtevaju neprekidno prilagodjavanje (fleksibilnost) to navodi banke za tra!enje novih i drugačijih organizacionih reenja (smanjenje trokova, pove"anje prihoda)N potreba za stalnim rastom i razvojem 6) *+:1OOF@+ 0O2+1+ % stalne promene u okviru nauke i tehnologije zahtea uvidjanje i primenu savrenih tehnolokih reenja, a to je lake i funkcionisanje kroz programe merd!era i akvizicije. 7) @O1@+1E?J- % na svim područjima a posebno na području bankarskog poslovanja prisutna je visoka konkurencijaN potencijalni komitenti tra!e br!e i kvalitetnije usluge uz to ni!e cene to zahteva smanjenje trokovaN kroz merd!ere i akvizicije stvara se preduslov za ve"i obim, a imaju"i u vidu ekonomiju to znači ve"i o bim a manji trokovi. 2otivi za kupovinu, spajanje banaka$ 3) +fikasno poslovanje (efikasno upravljanje) 5) 0rofitabilnost u poslovanju 6) Opstanak banke, rast i razvoj 7) 0roirenje uče"a na bankarskom tr!itu 8) @valitetnije upravljanje (menad!erske strukture svih nivoa upravljanja)
Pove!anje re%ultata &' pove!anje prihoda &' smanjenje tro(kova &'pro(irenje usluga &'spajanje banaka (ire se usluge# Smanjenje tro(kova: ukidanje nepotrebnih ili dupliranih )ilijala* iskori(!enje raspolo+ivih kapacitetaobjekata* ljudskih potencijala"""# Značaj merd!era i akvizicije$ npr.o!ivljavanjem banke koja je u likvidaciji i preuzimanje klijenata te banke, banka sa gubitkom umanjuje porez na dobit (ko kupuje banku sa gubitkom). ;manjenje konkurencije spajanjem i kupovinom.... ;a računovodstvenog aspekta kupovina i spajanje$
35
1ova banka sa drugačijom i ve"om vredno"u 1e mora kupiti banku u celini ;pajanje i pripajanje se mora voditi po knjigividstvenoj vrednosti ili po nekoj drugoj dogornoj vrednosti (spajanje interesa izmedju banke) 0oteko"e mogu nositi prilikom utvrdjivanja vrednosti dela banke koja se kupuje. • • •
Ishod spajanja interesa$ preuzimaju se podaci tj. knjigovodstvene vrednostiN nema rizika u finansijskim izvetajima Ishod kupovine$ ukoliko se kupuje banka koja ima ve"u vrednost do knjigovodstveneN kod preuzimanja tj.sastavljanja fin.izvetaja, mogu se javiti >OO? (razlika izmedju ve"e vrednosti banke i manje knjigovodstvene vrednosti).
,aktoring I ,or)eting 'aktoring poslovi predstavljaju kratkorocno finansiranje robnih ? nerobnih potrazivanja po raznoj osnovi. 0rakticno radi se o otkupu kratkorocnih potrazivanja sa pravom ili bez prava na regres. #anka se javlja kao factor koji na neki nacin posreduje svakako sa ciljem ostvarenja odredjenih prihoda. Ovim poslovima se bave ? specijalizovane institucije ( banke,osiguravajuca drustva ? dr.investicije). #anka otkupljuje potrazivanja visokog boniteta sa razlogom sto ovi rizici potrazivanja prelaze na factor tj.banku. *akve poslove karakterise otkup potrazivanja koji su na neki nacin pokriveni (garancijom,hov). @od faktoringa poslovi se sklapaju factoring ugovorom. 1a osnvu ugovora factor tj.banka,isplacuje prodavcu potrazivanje (nominalnu vrednost umanjenu za kamatu ? proviziju ? sve toskove vezane za realizaciju factoring posla). 'aktor najcesce ispalacuje Dprema ugovoru oko K8DCP nominalne vrednosti a preostali deo isplacuje nakon naplete potrazivanja. 'aktoring poslovi se mogu realiszovati na domacem ? na medjunarodnim okvirima. cesnici na domacem faktoringu$ 3. kupac 5. prodavac 6. factor tj.banka u medjunarodnim okvirima$ 3. kupac 5. prodavac 6. domaca banka ( fakror) 7. inostrana banka ( korespodent) izik je veci kod medjunarodnog faktoringa (jer su prisutne razlike od zemlje do zemlje u pogledu pravnog sistema,deviznog rizika,kamatnog itd). Osnovni poslovi bankarskog racunovodstva D svakodnevna obrada izvoda ziroDracuna banke sa svim naplatama ? isplatama ali ? svakodnevna obrada racuba komitenata banke. D #itna je primena informacione tehnologije
36
D ;vakodnevna kontrola prenosa sredstava ( obrada naloga za prenos )N usaglasavanje sinteticke ? analiticke evidencijeNkontrola prelaznih ? privremenih racuna izmedju centralne ? posovnih banaka,ali ? izmedju banaka tj.medjunarodnih obracuna u zemlji ? inostranstvu. D saglasenost knjigovedstvenog ? stvarnog stanja dinarske ? devizne blagajne. D Obracuni ? placanja svih poreza,doprisnosa po raznim osnovama ? podnosenja izvestaja poreskoj upravi. D @njigovodstveno obuhvatanje svih troskova ? vezivanje istih za mesto ? nosioce. D Obracun ? isplate plata ? doprinosa D Obracun -./I0NI1 I P-SI0NI1 .-M-/- po raznim osnovama. D Obracun opstih rezervisanja( ? posebnih rezervisanja) vezano za rizike (ne) naplativosti odredjenih potrazivanja. D 0rema rokovima npr.na mesecnom nivou 3P do ukupnih potrazivanja vrse rezervisanja za rizike
2" 345 konto duguje 627 konto potra%uje 5" 627 konto duguje 847 potra%uje 9 Obracun kursnih razlika(pozitivnih ? negativnih) na nivou centralne faktora.
,inansijski i%ve(taji bankarskog računovodstva Obezbe/ivanje informativne osnove % sastavljanje izvetaja % kratkoročni (dnevno, mesečno), i dugoročni (godinje). DE# zahteva različite vrste izvetaja od banaka (mesečni, godinji). Deklasfikovan #; vezan za ročnost potra!ivanja. Zvanični finansijski izvetaj prvenstveno se rukovodi interesima eksternih korisnika (zadovoljavanje njihovih inf. zahteva). Ovi izvetaji su značajni za$ eksterne i interne korisnike, upravljačku strukturu svih organizacionih nivoa i sve zaposlene • • •
'inansijski izvetaji su okrenuti prolosti (pravljenje računa o stanju i uspehu banke), predstavljaju osnov za kontrolu, analizu i odlučivanje za budu"nost. 'inansijski izvetaji su$ bilans stanja, •
37
bilans uspeha, izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj o promenama na kapitalu, statistički aneks, a sve to skupa prate napomene za tumačenje finansijskog izvetaja. #anke sastavljaju sve gore navedeno jer nisu Q pravna lica. • • • •
0oreski izvetaji su$ poreski bilans i poreska prijava. • •
BI-NS S/-N; 1ajstariji finansijski izvetaj je #; i kao takav on je najdu!e u fokusu posmatranja javnosti raunovo/e i kao takav neprekidno je predmet stalnog usavravanja u funkciji blagovremenih i kvalitetnih izvetaja računa. 2ora biti$ 3. a!urirano (svi poslovni doga/aji vezani za izvetajni period moraju biti knjigovodstveno obuhva"eni ) 5. moraju se sprovesti predzaključne radnje i predzaključno knji!enje % bar jedan popis imovine i obaveza, utvr/ivanje razlike izme/u knjigovodstvenog i stvarnog stanja, a razlike eliminisati (knjigovodstveno se prilago/ava stvarnom stanju)N uskla/ivanje potra!ivanja i obaveza i otpis nenaplativih potra!ivanjaN razgraničenje prihoda i rashoda uz kori"enje -4 i 04N obračun kamata (dospelih nenapla"enih i pla"enih)N obračun kursnih razlika (pozitivne i negativne). ?nformacije koje su značajne za interne i eksterne korisnike$ 3. ikvidnost (ocena raspolo!ivosti slobodnih novčanih sredstava za povlačenje depozita ili izmirenje svih ostalih dospelih obaveza) 5. ;olventnost (potreba raspolaganja vikom sredstava u odnosu na obaveze) 6. izici ( različite vrste$ kamatni, devizni, tr!ini, rizik naplativosti) 7. prihodi 8. ashodi 9. ezultat za celinu banke i za pojedine organizacione delove banke ;astavljanje #; je regulisano$ zakonom o (računovodstvu i reviziji) profesionalnom regulativom (računovodstvena načela i standardi) internim regulativama (računovodstvene politike). • • •
DZakon o upu"uje banke na direktnu primenu me/unarodnog računovodstvenog standarda i me/unarodnog standarda računovodstvenog izvetavanja.. eunarodni standard jedan definie izradu finansijskih izvetaja opte namene (ovi izvetaji su namenjeni korisnicima koji nemaju pravo da tra!e izradu finansijskog izvetaja prema njihovim specifičnim informativnim zahtevima D samo za eksterne korisnike).
38
;tandard jedan sadr!i minimum zahteva u pogledu forme i sadr!ine finansijskog izvetaja. D?nternu računovodstvenu regulativu čini pravilnik o računovodstvu i računovodstvenoj politici kojim se definie organizacija računovodstva, računovodstveni dokumenti, put kretanja dokumenata, ko je zadu!en za računovodstvenu evidenciju.
@riterijumi pri odabiru računovodstvenih politika$ 3. jasnost* tj" preci%nost % vezano za procenjivanjem prihoda i rashodaN prin%ip opreznosti % prihode ne treba preceniti, a rashode i obaveze potceniti 5. su(tina i%nad )orme % treba da se predstave uva!avaju"i finansijsku sutinu, a ne samo zadovoljavanje zakonske forme 6. %načajnost bilansnih po%icija % efekti računovodstvenih politika zavise od značaja bilansne stavkeN ako neka bilansna stavka ima neznatno uče"e u bilansnoj strukturi i efekti računovodstvenih politika bi"e beznačajni. #ilans stanja ukazuje na finansijsku situaciju i finansijski polo!aj banke u datom trenutku na odre/eni dan (63.35.), va!an je za trenutak dok je bilans uspeha vezan za period. ;va imovina mora da ima poreklo, zbog toga #; ima dve strane % aktivnu i pasivnu. ?2O4?1- = O#-4+Z+ < @-0?*- Aktiva: plasmani
bankama i komitentima, plasmani u dinarima i devizama, kratkoročni i dugoročni plasmani, ulaganje u :O4, dati krediti, udeo u kapitalu drugih banaka i drugih pravnih lica, materijalna i nematerijalna imovina, nematerijalna ulaganja (mogu se amortizovati). Rnpr.softverski program % ako se taj program razvija, takvo ulaganje se ne otpisuje ve" se razvija radi ostvarivanja prihoda. >ubitak iznad visine kapitalase knji!i u aktivi (75) 6C % dobitak teku"e godine 63 % dobitak ranijih godina (C3.C3. % vie nije teku"a godina i mora se račun 6C zatvoriti i otvoriti 63N isto va!i i za gubitak) -ktiva se sastavlja (organizuje) po principu OP-=-;U>? I.0I=NOS/I. dobitak, gubitak do visine kapitala, depoziti od pravnih i fizičkih lica, depoziti u dinarima i devizama, obaveze za kredite, obaveze za porez iz dobitka (prvo se sastavlja poreska prijava i poreski bilans da bi znali poresku obavezu). Pasiva:
39
0asiva se sastavlja (organizuje) po principu OP-=-;U>? =OSP?OS/I. bilans stanja idu i vanbilansne pozicije % ne utiču na bilansne pozicije, ali su vezane za poslovanje danas (primljene i date garancije)N ovde su paralelni računi aktive i pasive. #ilans stanja se sastavlja za teku"u i za prethodnu godinu.
BI-NS USP?1Odnosi se na period rashoda, period prihoda i po tom osnovu na rezultat. Za # banke je karakteristično da se prihodi i rashodi upore/uju i iskazuje se rezultat ;OJ+4?*O. 3. 0rihodi od kamata (ukupni) D ashodi od kamata D obitakSgubitak od kamata 5. 0rihodi od naknada i provizija (ukupni) D ashodi od naknada i provizija D obitakSgubitak od naknada i provizija 6. @ursne razlike 7. Operativni rashodi (zakupnine......) DOstali se iskazuju prema neto rezultatu (neto dobitakSneto gubitak), nema ukupnih iskazivanja &&&&&&razlika % npr., kursne razlike).
I@0?A/-; O NO0-NIM /O.O0IMkazuje na gotovinu na početku i na kraju obračunskog perioda (mo!e i na osnovu #;), ali sutina je ukazivanje na činioce koji doprinose da se ostvare odre/eni prilivi ili odlivi novčanih sredstava. ;astoji se iz tri dela$ 3. #okovi otovine iz poslovnih aktivnosti (prilivi i odlivi od kamata, naknada i ostali prilivi i odlivi (porez, plate..)) 5. #okovi otovine iz aktivnosti investiranja ( prilivi i odlivi od :O4, udeli u drugim pravnim licima, ulaganja u osnovna sredstva, dividende.... ) 6. #okovi otovine iz aktivnosti *inansiranja ( kreditiranjeDprilivSodliv, emisija :O4 % rashodiSprilivi) svakom delu se iskazuje neto priliv i neto odliv pa se sumiraju za utvr/ivanje neto priliva ili neto odliva gotovine. 4a!an je za upravljačku strukturu i adekvatnom upravljanju gotovinom i gotovinskim ekvivalentima.
I@0?A/-; O P
3K
investiraju ili ne. 1eraspore/ena dobit se mo!e rasporediti na dividendu, ili "e se ulo!iti u banku. 2ora se razgraničiti ta je vezano za promene na kapitalu, a proizalo je po osnovu poslovne aktivnosti banke. ovom izvetaju se ne uzimaju sva povlačenja od strane vlasnika, kao ni ulaganja kapitala od strane vlasnika.
S/-/IS/I.I -N?.S 0redstavlja jednu vrstu kontrole i slu!i za statističku obradu. Ovi izvetaji su ura/eni po napomenama (tumačenjima) da bi se bolje razumele date bilansne pozicije (način otpisa potra!ivanja, princip amortizacije, &&&&& se priznaju prihodi i rashodi).
