-BANKARSKO POSLOVANJE I PLATNI PROMET UVOD U NAUKU O BANKARSTVU Smisao zadatka nauke o bankarstvu je da istražuje ulogu, značaj i poslovanje banaka.
TRI OSNOVNE KOMPONENTE: 1) bankarski sistemi -način na koji se banke snalaze u ekonomskom sistemu (to zavisi od modela bankarskog sistema: SAD, Nemački i Japanski model) 2) poslovne banke -osnovne jedinice istraživanja i posmatranja, sadržina svih bankarskih f-ja 3) bankarsko poslovanje -način na koji se poslovne banke kreću, reaguju Nauka o bankarstvu-m bankarstvu-mikronaučna ikronaučna disciplina disciplina Monaterna ekonomija-makronaučna disciplina
BANKARSKI SISTEM *SAD MODEL Do 2000.godine postojala razlika između komercijalnog (poslovnog) i investicionog bankarstva *INVESTICIONIM BANKARSTVOM se bave INVESTICIONE BANKE. *INVESTICIONE BANKE su institucije koje pružaju fin.usluge povezane sa emisijom HOV (vlasničkih i dužničkih HOV), trgovine HOV i vlasničkog i tržišnog prestrukturiranja kompanija. Razlozi za separaciju poslovnog i investicionog bankarstva: 1) Obezbeđenje sigurnosti poslovnih banaka 2) Konflikt interesa - najjači razlog (2 oblika) 3) Sprečavanje centralizacije fin. sredstava i na bazi toga izražen društveni uticaj Teritorijalna ograničenost (u početku samo na lokaciju na kojoj je registrovana, zatim širenje filijala na području jednog grada, grada, do neograničenog neograničenog broja broja filijala filijala kako u gradu, gradu, tako i van njega) njega) Jača uloga finansijskih tržišta (berzi) •
•
•
Stepen razvoja banaka u smislu njihove veličine i uticaja do kraja XX veka bio je relativno relativno skroman. U SAD dominantan položaj imaju fin.tržišta (berze). Ocena položaja bankarskog sistema se daje na bazi dva kriterijuma: 1) eksterna kontrola 2) eksterno finansiranje Oba kriterijuma se odnose na pristup preduzeća izvorima finansiranja i njihovoj eksternoj kontroli. Menadžment najviše strepi od berzanske kontrole.
Eksterno finansiranje se uglavnom odvija preko finansijskih berzi. Događaji sa finansijske berze daju impuls za upravljanje preduzećem-smena menadžera. *NEMAČKI MODEL model „univerzalne banke“ - objedinjavanje investicione i poslovne banke „Hausbank poslovne koncept“ (kućna banka) - po ovom poslovnom konceptu jedno preduzeće ima jednu banku koja je jedan od njegovih najvećih akcionara i koja zadovoljava najveći deo njegovih potreba za eksternim finansiranjem (Deutche bank-Mercedes ; BMW-Dresdner bank) -banka nije univerzalni kreditor preduzeća, što znači da preduzeće moe da sarađuje sa drugim bankama •
•
*JAPANSKI MODEL - blizak nemačkom modelu (po važnosti banaka) „Kiretsu“ industrijski konglomerati, unakrsno akcionarstvo, trend jačanja fin.tržipšta Banka i preduzeća -princip diversifikacije 1. eksterno finansiranje ide preko banaka (tj.Main bank-glavne banke) -preko berze i preko banaka (jači uticaj banke) -dolazi do jačanja fin.tržišta kada veličina preduzeća prevazilazi veličinu banke 2. eksterna kontrola – preko banaka i berze •
•
Finansijski sistem zasnovan na bankama (nemački) ili berzama (američki). *FINANSIJSKI SISTEM ZASNOVAN NA BERZAMA daje relativno bolje rezultate u periodima povoljnog ekonomskog okruženja i privredne ekspanzije, i pogotovo pogoduje razvoju novih privrednih grana i delatnosti. *FINANSIJSKI SISTEM ZASNOVAN NA BANKAMA pruža stabilnije izvore finansiranja i dobar je zbog razvoja dugoročnog odnosa sa klijentima, a daje bolje performanse u periodima nepovoljnog ekonomskog okruženja i privredne recesije.
Dve implikacije: 1. NAČIN NA KOJI STANOVNIŠTO ŠTEDI -u zavisnosti od toga dal je zasnovan na bankama ili berzama -ukoliko kompanije manje koriste emisiju (emitovanje) akcija kao izvor finansiranja i ako su postojeće akcije u rukama banaka (Nemačka) i skromnog broja pojedinaca onda će širi slojevi stanovništva posedovati veoma malo akcija, a gotovo kompletnu štednju će držati kod banke 2.VEZANA ZA PENZIONI SISTEM -ako penzioni fondovi (državni ili privatni) nemaju mogućnost da drže veću količinu akcija u svom portfoliju zbog oskudne ponude akcija, prikupljena sredstva će morati da plasiraju u aktive fin. aktive koje nose fiksni prinos koji potencijalno neće biti dovoljan njihovim klijentima kada se penzionišu i kada se budu izdržavali od njega, zbog čega će država
morati da preuzme na sebe finansiranje penzionog sistema u onim fin. sistemima koji su zasnovani na bankama
BANKARSKO POSLOVANJE 1.
2. 3.
4.
Četiri kategorije bankarskih poslova: PASIVNI BANKARSKI POSLOVI -vezani za pasivu -to su svi oni poslovi gde se u dužičko-poverilačkom odnosu sa klijentom banka ima ulogu dužnika, a klijent ulogu poverioca AKTIVINI BANKARSKI POSLOVI -vezani za aktivu -u dužničko-poverilačkom odnosu sa klijentom, banka je poverilac NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI -nisu vezani ni za aktivu, ni za pasivu -svi oni poslovi koje banka obavlja u svoje ili tuđe ime, za tuđ račun, i dele se na: a) POSREDNIČKE -koje banka vrši u tuđe ime i za tuđ račun -poslovi platnog prometa, sva plaćanja b) KOMISIONI -u svoje ime a za tuđ račun -depo poslovi, usluge iznajmljivanja sefa, emisija HOV SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVI -banka ih obavlja u svoje ime i za svoj račun -trgovina HOV
POJAM I DEFINICIJA BANKE *Fundamentalni zadatak banke: kanališu finansijska sredstva od fin.suficitarnim ka fin.deficitarnim subjektima (od onih sa viškom ka onima sa manjkom) „banca“-ital. ; „banque“-franc. ; „bench“-engl. => sto, klupa „banca rotta“-ital. => slomljena klupa => bankrot *Prvi bankari su bili čuvari novca i menjači *Prva banka 1171.godine – Bank of Venice (Veničanska banka) *Prve banke-menjačnice su bile na otvorenom prostoru *U Beogradu prva menjačnica je bila Pirana, osnovana 2001.godine *U srednjem veku crkva je zabranjivala naplatu kamata (Mediči i Makijaveli , papa, rimokatolička crkva) *Bankarstvo je preneto iz Italije u Englesku (Lombardstreet-VB)
POZITIVNE STRANE PRISTUSTVA FIN.POSREDNIKA (INSTITUCIJA) 1. TROŠKOVI MONITORINGA -praćenje novca koji je pozajmljen
K-troškovi monitoringa k-stopa tr.monitoringa r-stopa prinosa na investirana sredstva k> r MONITORING BEZ BANAKA FINANSIJSKI DEFICITARNI SUBJEKAT FIN.SUFICITARNI FIN.SUFICITARNI FIN.SUFICITARNI FIN.SUFICITARNI SUBJEKAT 1 SUBJEKAT 2 SUBJEKAT 3 SUBJEKAT 4 4K-troškovi monitoringa
2.PROBLEM LIKVIDNOSTI -čekamo dugo na pozajmljena sredstva 3.RIZIK PROMENE CENE -prodajemo po ceni koja je niža od one koju smo platili TOK FIN.SREDSTAVA U STVARNOSTI (SVETU) BEZ FIN. INSTITUCIJA => DIREKTNO FINANSIRANJE
FINANSIJSKI DEFICITARNI SUBJEKTI (PREDUZEĆA)
Direktna fin. Potražnja (instrumenti vlaništva i duga) -----------------------------------------> <---------------------------------------(gotovina)
FINANSIJSKI SUFICITARNI SUBJEKTI (DOMAĆINSTVA)
*U stvarnosti u kojoj ne postoje fin.institucije cirkulacija fin.sredstava od suficitarnih ka deficitarnim subjektima će biti značajno depresirana, daleko ispod mogućih kapaciteta (potencijala). TOK FIN.SREDSTAVA U STVARNOSTI (SVETU) SA FIN.INSTITUCIJAMA =>INDIREKTNO FINANSIRANJE FIN.DEFICITARNI ----------> FI <--------FIN.SUFICITARNI SUBJEKTI <---gotovina--- (brokeri) <---gotovina--- SUBJEKTI (PREDUZEĆA) -----------------> FI ----------------> (DOMAĆINSTVA) (transformacija imovine) Direktna fin.potraživanja (instrumenti vlasništva i duga) *Fin.institucije mogu da obavljaju dve funkcije: 1) f-ija brokera
Fin.potraživanja fin.institucija (depoziti, polisa osiguranja...)
Fin.institucije u ulozi brokera imaju zadatak da eliminišu informacioni jaz koji postoji između suficitarnih i deficitarnih subjekata i ujedno izvršavaju dogovorene transakcije između njih
2) f-ija transformacije imovine Prema f-iji transformacije imovine, fin.institucije transformišu direktna fin.potraživanja def.subjekata u svoja fin.potraživanja koja su vrlo atraktivna suficitarnim subjektima Fin.suficitarni subjekti kupuju depozite polise osiguranja MONITORING SA BANKAMA FINANSIJSKI DEFICITARNI SUBJEKAT BANKA FIN.SUFICITARNI FIN.SUFICITARNI FIN.SUFICITARNI FIN.SUFICITARNI SUBJEKAT 1 SUBJEKAT 2 SUBJEKAT 3 SUBJEKAT 4 Monitoring K1-samo banka snosi troškove K>K1 => rešen problem tr.monitoringa i oni su minimizirani k< r
1.TROŠKOVI MONITORINGA -zbog agregacije sredstava na nivou banke kreira se podsticaj za prikupljanjem informacija i sprovođenjem akcija nadzora deficitarnih subjekata koja se često naziva DELIGIRANI MONITORING (suficitarni subjekti su delegirali banku da vrši monitoring) 2.LIKVIDNOST I RIZIK PROMENE CENE 3. -fin.potraživanja banaka imaju superiornu likvidnost i niži rizik promene cene
BANKE SU INSTITUCIJE OD JAVNOG ZNAČAJA *Banke su reprezenti javnog interesa *RAZLOZI: 1) koncentracija štednje stanovništva -odričemo se potrošnje sada radi potrošnje u budućnosti 2) kontrola ponude novca 3) nediskriminatorni pristup kreditima i drugim fin.uslugama 4) sprečavanje koncentracije fin.snage u rukama nekoliko institucija 5) kreditiranje države 6) podrška sektorima sa specijalnim kreditnim potrebama *Javni interes se štiti visokom regulacijom bankarskog sektora *Dva viđenja banke:
1.Banka kao trgovinska preduzeća 2.Banka kao proizvodna preduzeća *Ročna transformacija resursa – proces u kome banka pribavlja sredstva sa relativno kraćim rokom dospeća i tako prikupljena sredstva usmerava u plasmane sa relativno dužim periodom dospeća. *Prikaz osnivanja i funkcionisanja banke: Imovina O + K 2.Gotovina 3.Otvaranje depozita pojedinaca 4.Investicije u HOV i poslovnih banaka 5.Odobravanje kredita TROŠKOVI PRIHODI PROFIT 1.Prodaja akcija investitorima Kako bi se banke trebale ponašati? PRINCIPI POSLOVANJA:
I PRINCIP LIKVIDNOSTI -sposobnost banaka da na vreme podmire svoje dospele obaveze: 1. izvršavanje naloga klijenata po osnovu p.p. (dvojno pokriće) 2. isplata sredstava klijentu po osnovu odobrenog kredita, pogotovo je važno ako se radi o odobrenoj kreditnoj liniji *KREDITNA LINIJA – aranžman u kome se klijentu odobrava okvirni iznos kredita koji može povući u određenom vremenskom periodu 3.da se u roku dospeća vrate krediti uzeti od CB, drugih banaka i ostalih poverioca II PRINCIP POSLOVNOSTI I EFIKASNOSTI -da se dati rezultata postigne uz minimalna ulaganja III PRINCIP SIGURNOSTI -zahtev da banke u očima klijenata održe percepciju visoke sigurnosti IV PRINCIP PROFITABILNOSTI -zahtev da banka ostvaruje pozitivan poslovni rezultat *Konfliktnosti principa I i IV
TEORIJE:
1.TEORIJA KOMERCIJALNOG ZAJMA (menična doktorina) -preovladava u XIX veku -komercijalni i bankarski kredit *KOMERCIJALNI KREDIT: jedan poslovni subjekt odobrava drugom na način da prvi subjekt vrši isporuku svoje robe drugom subjektu koji mu tu robu ne plaća, pa nema ekvivalentnih odnosa plaćanja (menica se tretira kao instrument plaćanja) *KOMERCIJALNI KREDIT SE TRANSFORMIŠE U BANKARSKI KREDIT tako što banka postaje menični poverilac (kupuje menicu=eskontuje menicu) -Po ovoj teoriji jedini oblici plasmana treba da budu kratkoročni krediti odobreni privredi sa rokom dospeća do 90 dana pokriveni robnim menicama -Preporučeni krediti imaju samo likvidirajuću prirodu – kratkoročni kredit privredi ima 4 roka 1.preduzeće koristi kredit za kupovinu sirovina ili gotovih proizvoda 2.preduzeće proizvodi proizvod i stavlja ga u prodaju 3.prodaja gotovih proizvoda 4.korisnik kredita prima sredstva od kupca i iz tih sredstava otplaćuje kredit ZLATNO BILANSNO PRAVILO -banka mora da vodi računa da karakteristike primljenog kredita odgovaraju karakteristikama odobrenog kredita *U to vreme fin.potencijal banke se sastojao samo iz depozitnog potencijala banaka koji su činili isključivo depoziti po viđenju *Rok dospeća odobrenih kredita je trenutan *Odgovaraju kratkoročni krediti privredi *Po ovoj teoriji LIKVIDNOST KAO PRINCIP se zadovoljava tako što u veoma kratkim vremenskim intervalima dospevaju ranije odobreni krediti i ta vraćena sredstva banka može zadržati ako proceni da su joj rezerve likvidnosti suviše niske ili može iskoristiti za odobravanje novih kredita čime zadovoljava PRINCIP PROFITABILNOSTI
2.PRISTUP GRUPISANJA SREDSTAVA (POOL-OF-FUNDS APPROACH) -Osnovna pretpostavka ove teorije je da sva mobilisana novčana sredstva imaju isto poreklo i poseduju slične karakteristike zbog čega se mogu smatrati homogenom celinom na koju u ovoj teoriji utiču faktori koji nisu pod kontrolom banke -Prva etapa u zadovoljenju bankarskih principa tiče se principa likvidnosti zbog čega bankarski menadžeri na osnovu svoje procene utvrđuju željeni nivo likvidnosti na način da mobilisana novčana sredstva prvo raspoređuju u rezerve likvidnosti, pa tek nakon toga u ostale upotrebe *Raspoređivanje: 1) primarne rezerve likvidnosti -gotovina u blagajnama banaka-u trezoru, sredstva na računu kod CB, sredstva na računu kod ostalih korespondentskih banaka 2) sekundarne rezerve likvidnosti -kratkoročne HOV-rok dospeća do 1 godine *Razlika između primarnih i sekundarnih-primarne nekamatonosne, ne donose prinos, za razliku od sekundarnih =>postignut željeni nivo likvidnosti
3) zajmovi-krediti -podmireni zahtevi za legitimnim kreditima 4) dugoročne HOV -nose viši prinos u odnosu na kratkoročne -koriste se sa približavanjem roka dospeća za popunjavanje sekundarnih rezervi likvidnosti 5) fiksna imovina 3.TEORIJA UPRAVLJANJA PASIVOM -Razvija se 60-ih godina XX veka -Sve teorije do sada apostrofiraju značaj upravljanja aktivom, a ova teorija prvi put istupa sa tezom o važnosti pasive i upravljanja pasivom u bankarskim poslovima *Pretpostavke: 1. Do sada, banka je pasivni akceptant obaveze, i jedina stvar na koju banka može da utiče je struktura aktive, ali kada je u pitanju struktura obaveze, banka tu nema načina da učestvuje -u inferiornoj poziciju u odnosu na deponente 2. Druga pretpostavka je da se struktura pasive smatra izazovom za održavanje likvidnosti banke, a da struktura aktive determiniše kapacitet za održavanje likvidnosti A P Primarne rezerve likvidnost Depoziti Sekundarne rezerve likvidnosti *Struktura pasive smatrala se pretnjom po održavanje likvidnosti, a struktura aktive je definisala kapacitet za održanjem likvidnosti *Potencira se sposobnost banaka da utiču na strukturu pasive i prilagodi je svojim potrebama, i fin.potencijal se ispunjava novim vrstama kreditnih obaveza *Aktivnija uloga banke u formiranju obaveza i obogaćivanje fin.potencijala sa novim kreditnim obavezama => SUŠTINA TEORIJE *Ova teorija pomaže banci da postane likvidna -zadužuje se kod drugih banaka P – krediti po osnovu uzetih sredstava A – primarne rezerve likvidnosti *Banke mogu kupiti neophodnu likvidnost na način da se zadužuju kod drugih banaka ili CB, ili da emituju svoje HOV (blagajnički zapisi, depoziti uzeti kod drugih banaka) *Dva finalna zaključka: 1) Ona nameće bankama obavezu održanja visokog boniteta i ponašanja prema strogim fin.kreterijumima (principima) 2) U periodima izraženog fin.nereda i disfunkcionalnosti na fin.tržištima, teorija nije primenljiva u praksi *Negativna strana – vezana za finansijsku krizu
4.PRISTUP PRETVARANJA FONDOVA (KOVERZIONI PRISTUP) -Osnovna teza ove teorije je da sva mobilisana novčana sredstva nemaju isto poreklo, i nemaju iste karakteristike, zbog čega čine heterogenu celinu
*Zato bi trebalo da se svakom izvoru sredstava pridruži aktiva koja ima slične karakteristike *Među fin.karakteristikama posebno se izdvajaju njihova varijabilnost i troškovi *Uz visoku varijabilnost idu niski troškovi Depoziti po viđenju – varijabilnost visoka, troškovi niski Obveznice – varijabilnost niska, troškovi visoki, kamatna stopa raste, dug HOV izajmovi Primarne i sekundarne rezerve likvidnosti i kratkoročni zapisi *Osnove upravljanja kreditnim rizikom u bankama DEFAULT RISK – kreditni rizik Lat.CREDERE – verovati KREDIT – predstavlja sposobnost pribavljanja vlasništva i primitaka dobara i usluga za upotrebu u sadašnjosti, dok se plaćanje za ta dobra odgađa na neki datum u budućnosti *Značaj obuke na radnom mestu *KREDIT BEZ RIZIKA NE POSTOJI! *Teorijsko objašnjenje kreditnog rizika je vezano za koncept asimetričnih informacija *Taj koncept se u slučaju bankarskog kredita objašnjava kao situacija u kojoj zajmotražilac uvek oseti brojnije, tačnije i potpunije informacije o projektu koji je predmet zajma, nego zajmodavac *I to kako pre dobijanja zajma, tako i nakon njegovog odobravanja *Dva oblika asimetričnih informacija: 1) MORALNI HAZARD -koji se definiše kao rizik da se zajmoprimac možda angažuje u aktivnosti koje smanjuju izgled za urednu otplatu kredita 2) NEGATIVNA SELEKCIJA -rizik da se zajmotražiocu sa najvećom verovatnoćom negativnog ishoda po banku odobri kredit -banci date netačne informacije na osnovu koje je banka donela pogrešnu odluku
1.
2.
*Osnove kreditnog rizika u praksi su: kontraktualni oportunizam -oportuno ponašanje zajmoprimca prilikom izvršenja njegovih obaveza onda kada je činjenje od najveće važnosti za njega u kreditnoj transakciji već obavljeno -da sredstva kredita budu isplaćena -sličan moralnom hazardu, širi od njega -želimo da zaštitimo svoje interese -svesno nesavesno ponašanje ostvarenje nepovoljnih događaja -čist razlog zbog čega dolazi do ostvarenja kreditnog rizika u praksi -tretira se kao objektivna dimenzija kreditnog rizika, a kontraktualni oportunizam subjektivna dimenzija *Opcije za upravljanje rizikom: 1) izbeći rizik 2) prihvatiti rizik
3) preneti rizik 4) umanjiti/ublažiti rizik *Prednosti bankarskog kredita: (iz ugla fin.deficitarnih i suficitarnih subjekata) 1) transakcioni troškovi -svi realni troškovi koje snosi suficitarni i deficitarni subjekti da bi transakcija bila realizovana -najčešći troškovi traženja suprotne strane -ovu prednost uživaju fin.deficitarni subjektima (snosi najveći deo ovih troškova) -troškovi traženja najveći 2) ročna transformacija resursa -zainteresovani da damo kredite na što kraći rok, a fin.deficitarni što duže -banka sprovodi ovaj proces i uklađuje (zadovoljava) interese obe strane 3) diversifikacija rizika 4) informaciona prednost i ekspertiza -ono što banke poseduju -procena kreditnog rizika ključno polje ekspertize poslovnih banaka *CILJ BANKE – stabilan i profitabilan portfolio rizičnih i kreditnih plasmana To bi bio onaj portfolio koji odbacuje stabilne i zadovoljavajuće (prihvatljive) stope prinosa kroz vreme bez obzira na moguća negativna kretanja u privredi i širem okruženju *Diversifikacija kreditnog portfolija – uslov da portfolio bude stabilan i profitabilan To bi bio onaj portfolio koji poseduje široku bazu klijenata koji potiču iz različitih delatnosti i geografskih područja Diversifikacija se postiže kroz postavljanje limita i koncept „upoznajte svog klijenta“ Diversifikacija kroz postavljanje limita: I način – definisanje maksimalnog apsolutnog iznosa kredita koji može biti plasiran jednom klijentu koji potiče iz jedne delatnosti ili jednog geografskog područja II način – kreditna aktivnost banke se veže za nivo njenog kapitala na način da se klijentima koji potiču iz jedne delatnosti i jednog geografskog područja ne može plasirati iznos koji prelazi 10-20% sopstvenog kapitala banke •
•
*Lice koje radi u banci i koje je zaduženo za sprovođenje kreditnog posla je KREDITNI REFERENT (loan, credit officier, relationship manager) Bavi se: 1) marketing proizvoda banke među postojećim i ciljnim klijentima 2) pregovori i priprema predloga novih kreditnih aranžmana (centralna aktivnost) 3) redovna analiza kredita i podnošenje izveštaja o rezultatima analize 4) blagovremeno prepoznavanje znakova upozorenja koji ukazuju da klijent neće biti sposoban da izvrši svoje obaveze prema banci 5) izrada korektivnih mera u cilju vođenja problematičnih kredita
KREDITNI PROCES *odobravanja kredita malim i srednjim preduzećima KREDITNI PROCES = proces ubeđivanja *Otvaranje kreditnog procesa: -podnošenje zahteva za kredit obrazac zahteva za kredit (ko i kakav kredit traži) finansijski izveštaji (bilans stanja, uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, o promenama na kapitalu, napomene, revizorski izveštaji) biznis plan – slika budućnosti našeg preduzeća -šta menjati da bi se poboljšala konkurentska pozicija preduzeća projekcija fin. izveštaja • •
•
•
BIZNIS PLAN – obavezno sadrži sledeće informacije: a) trenutnu poziciju potencijalnog korisnika kredita, pravni status, menažeri b) pretpostavke koje su se koristile u izradi biznis plana c) ciljna pozicija potencijalnog korisnika d) finansijski resursi potrebni za realizaciju projekta
•
a) trenutku poziciju potencijalnog korisnika kredita opšte informacije o preduzeću (datum osnivanja, pravni status, br.akcionara, podaci o zavisnim i povezanim preduzećima, najveći akcionari, podaci o broju zaposlenih i njihovoj stručnoj spremi, podaci o menadžmentu, godine starosti, vreme provedeno u preduzeću...) informacije o postojećim proizvodnim linijama informacije o postojećim dobavljačima informacije o postojećim tržištima •
•
•
b) pretpostavke koje su se koristile u izradi biznis plana - povezuju trenutnu sa ciljnom pozicijom kako bi ciljna pozicija bila realistična - predvideti cenu najbitnije sirovine koja utiče i na konačnu cenu proizvoda - koliki prihod planiramo za ovu godinu, budući devizni kurs... - da budemo lideri, rast prodaje... - od ovih pretpostavki polazimo kada uzimamo kredit od banke, kojim banci obrazlažemo za šta kredit koristimo i iz čega ćemo vratiti banci pozajmljena sredstva
c) ciljna pozicija promene u proizvodnim linijama - ta promena može da podrazumeva: uvođenje novog proizvoda (nova proizvodna linija) unapređenje kvaliteta postojećeg proizvoda proširenje postojećih kapaciteta (uzimanje kredita od poslovnih banaka) informacija o promenama vezanim za dobavljače promene u tržištima (penetracija – osvajanje novih tržišta) •
• •
d) finansijski resursi potrebni za realizaciju projekta - koliko to sve košta i kolika je stopa samofinansiranja, koliko sami ulažemo, a koliko banka *ČAROBNA FORMULA BIZNIS PLANA NE POSTOJI! *BANKA NIKADA NE UČESTVUJE U IZRADI BIZNIS PLANA! *Projekcije finansijskih izveštaja (4-ti dokument) (bilans uspeha i izveštaj o novčanim tokovima bitni) - prošli fin.izveštaji (njih nema novoosnovano preduzeće)
•
• •
1)
I Podnošenje zahteva za kredit II Postupak procene kredita Analiza finansijskih izveštaja Bilans stanja Stalna imovina (dugoročna aktiva) Obrtna imovina (kratkoročna aktiva) Kratkoročne obaveze Dugoročne obaveze Kapital Bilans uspeha Finansijski indikatori RACIO SIGURNOSTI SVIH POVERILACA (ukupne obaveze/sopstveni kapital) 1:1 → kritična vrednost gornje granice - najveća vrednost koju bi banka prihvatila, poželjnija što manja vrednost - niska vrednost ovog racia je važna iz dva razloga: 1. što preduzeće u slučaju niske vrednost racia kada se suočava sa problemima u poslovanju mora da podmiri manji kvantum obaveza, što mu daje osnovu da prebrodi probleme u poslovanju 2. u slučaju problema u poslovanju i niske vrednosti racia, kompanija ima veće šanse za dodatnim zaduživanjem, što pozitivno utiče na izlaz iz problema - ključna stvar: dodatno zaduživanje
2)
RACIO ZADUŽENOSTI PREMA BANKAMA (obaveze po kreditima banke/sopstveni kapital) 0.75:1 → gornja granica (75%) - banka nepovoljno ocenjuje vrednost preko 75% *Ova dva racia zajedno ukazuju na opštu sigurnost kreditiranja preduzeća
3)
RACIO TEKUĆE LIKVIDNOSTI (obrtna imovina/kratkoročne obaveze) 1.25:1 → donja granica (125%) - vrednost racia ne sme da padne ispod 125% - min 25% veća od kratkoročnih obaveza
4)
RACIO REDUKOVANE LIKVIDNOSTI (obrtna imovina – zalihe/kratkoročne obaveze) - zalihe se oduzimaju zato što su najmanje likvidne 1:1 → donja granica (100%)
5)
*Ova dva racia zajedno ukazuju na likvidnosni položaj poslovni subjekata (aplikanata za kredit) RACIO OBRTA POTRAŽIVANJA OD KUPCA (prihod od prodaje/prosečno stanje potraživanja od kupaca) - nisu svi prihodi, nego samo prihodi od prodaje generisani (nastali) od kreditiranja kupaca - on pokazuje koliko se puta svaki dinar uložen u potraživanje od kupaca vrati kroz prihode u toku jedne godine - poželjna što veća vrednost - kod analize ovog racia od značaja su: ∙ tendencija negovog kretanja u vremenu i ∙ gransko poređenje ( bliska ili slična preduzeća) - ne postoji univerzalna vrednost za ova racia POPK – racio obrta potraživanja od kupaca VOPK – vreme obrta potraživanja od kupaca
VOPK= 360/ROPK VOPK pokazuje prosečno vreme u kome jedan dinar uložen u potraživanje od kupaca donese jedan dinar prihoda ROPK = 6 → VOPK = 60 dana => prosečno vreme kreditiranja kupaca ROPK = 9 → VOPK = 40 dana
- svaka kompanija ima svoju politiku kreditiranja kupaca - ako je niska vrednost ovog racia – dugačko vreme kreditiranja => loši kupci *Prosečno vreme kreditiranja kupaca u Srbiji je 128 dana
*U Evropi je oko 20 dana (Nemačka, Holandija, Švedska)
6)
RACIO OBRTA ZALIHA (prihod od prodaje/prosečno stanje zaliha) - važna tendencija kretanja i gransko poređenje * Ova dva racia ukazuju na efikasnost upravljanja imovinom preduzeća
7)
RACIO SERVISIRANJA DUGA (dobitak pre plaćanja kamate i poreza (EBIT)/otplata glavnice banci) 3:1 → kritična donja granica - najviše jedan od tri dinara EBIT-a se sme izdvojiti za otplatu glavnice banci, tj. onog dela glavnice koji se otplaćuje u godini u kojoj je taj EBIT realizovan
8)
RACIO POKRIĆA KAMATA (EBIT/rashodi kamata) 4:1 → kritična donja granica *Ova dva racia upućuju na zarađivačku sposobnost preduzeća koja definiše kapacitet za servisiranje duga
9)
STOPA PRINOSA NA KAPITAL (dobitak posle oporezivanja/sopstveni kapital)
10)
STOPA DOBITKA PRE OPOREZIVANJA (dobitak pre oporezivanja/prihodi od prodaje) *Ova dva racia ukazuju na profitabilnost preduzeća
