Racunovodstvo Za Menadzere Knjiga

UNIVERZITET UNION

FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADŽMENT Beograd doc. dr Dragana Trnavac

RAČUNOVODSTVO

Beograd, 2013.

SADRŽAJ UVOD

5

1. OSNOVE I PRINCIPI SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA KNJIGOVODSTVA

8

1.1 Računovodstvena načela

12

1.2 Principi urednog knjigovodstva

14

1.3 Međunarodni računovodstveni standardi 1.4 Greške u knjigovodstvu 1.5 Raščlanjavanje bilansa na račune 1.5.1 Računi bilansa stanja 1.5.2 Korektivni računi 1.6 Zaključak računa i sastavljanje bilansa iz računa

15

1.7 Pretpostavke za izradu kontnog plana

34

1.8 Knjigovodstvena dokumentacija

35

1.8.1 Knjigovotstveni mehanizam

1.9 Knjigovotstveni računi – kamen kamen temeljac knjigovotsvenog

24 25 27 29 32

37 40

mehanizma

1.10 Proces knjiženja poslovne knjige i knjigovotstvene isprave

42

1.11 Probni bilanss

43

1.12 Bilans stanja imovine, pojam, karakteristike i principi svrstavanja bilansnih pozicija

46

1.13 Bilans uspeha, pojam, karakteristike i znacaj

48

2. PRIBAVLJANJE SREDSTAVA PREDUZEĆA 2.1.1 Formiranje i promene sopstvenog kapitala kod

inokosnih preduzeća 2.1.2 Formiranje i promene sopstvenog kapitala kod društava lica (ortačkih preduzeća) 2.1.3 Formiranje i promene sopstvenog kapitala u društvima

49

49 50 51

kapitala

2.2 Pozajmljeni kapital preduzeća 3. OSNOVNA SREDSTVA

3.1 Kupovina osnovnih sredstava

55 58

59

3.1.1 Kupovina novih osnovnih sredstava

59

3.1.2 Kupovina upotrebljavanih osnovnih sredstava

60

3.2 Izgradnja osnovnih sredstava

61

3.2.1 Izgradnja osnovnih sred stava od strane izvođača radova

61

3.2.2 Izgradnja osnovni h sredstava u sopstvenoj režiji

62

3.3 Prijem osnovnih sredstava bez naknade 4. MATERIJAL

63 64

4.1 Knjigovodstvena evidencija materijala

65

4.2 Knjiženje materijala u skladu sa propisanim kontnim okvirom

66

4.3 Nabavka materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti

69

4.4 Nabavka materijala po kombinovanoj nabavnoj vrednosti

70

4.5 Nabavka materijala po planskoj nabavnoj vrednosti

71

4.6 Nefakturisani materijal

73

4.7 Materijal na putu

75

4.8 Materijal na obradi i doradi

76

5. TROŠKOVI I RASHODI

78

5.1 Otpis osnovnih sredstava

78

5.2 Troškovi materijala, sitnog inventara i ambalaže

81

5.3 Troskovi proizvodnih usluga-pojam, vrste i knjizenje

87

5.4 Troskovi neproizvodnih usluga-pojam vrste i knjizenje

88

5.5 Troskovi licnih dohodaka (zarada-pojam,vrste i knjizenje)

89

5.6 Vremensko razgraničavanje unapred plaćenih troškova (AVR) 5.7 Vremensko raz graničenje obračunatih troškova

90

5.8 Finansijski rashodi

92

5.9 Ostali rashodi

93

6. PRIHODI

92

95

6.1 Finansijski prihodi

95

6.2 Ostali prihodi

96

6.3 Vanredni prihodi

97 98

7. ROBA

7.1 Knjiženje robe prema kontnom okviru

102

7.2 Nabavka robe

107

7.2.1 Obuhvatanje nabavke robe po prodajnim cenama

108

7.2.2 Obuhvatanje nabavke robe po nabavnoj vrednosti

109

7.2.3 Obračun i knjiženje nabavne vrednosti prodate robe

110

evidentirane po nabavnoj ceni

7.2.4 Obračun i knjiženje nabavne vrednosti prodate robe

111

evidentirane po prodajnoj ceni 8. UTVRDJIVANJE I RASPODELA PERIODICNOG REZULTATA

113

8.1 Osnovne karakteristike metode ukupnih troskova u bilansiranju uspeha

113

8.2 Osnovne karakteristike metode prodatih ucinaka u bilansiranju uspeha

114

8.3 Predzakljucna knjizenja u knjigovodstvu

114

8.4 Zakljucni list i formalni zakljucak knjiga

115

8.5 Zavrsni racun-sustina i komponente

116

9. ZADACI ZA VEŽBANJE

117

Prilog

153

Literatura

167

RAČUNOVODSTVO

UVOD Prvi naučnik menadžmenta bio je onaj davno zaboravljeni Italijan koji je, još na samom početku Renesanse, izumeo dvojno knjigovodstvo. Nijedno drugo sredstvo menadžmenta pronađeno otad nije mu ravno po jednostavnosti, istančanosti i korisnosti. Dvojno knjigovodstvo i svi njegovi izdanci i varijacije su još uvek jedna univerzalna ’’nauka o menadžmentu’’, i jedino sredstvo sistemske analize koje iz dana u dan primenjuje svako preduzeće pa i svaka institucija. institucija. Piter F. Drucker, New York, 1974.g.

Vaš um treba da bude neprestano otvoren prema promenama. Postavite se tako da vam promene budu dobrodošle i da idu idu vama u korist. Dale Carnegie

Preduzeće – definicija definicija Preduzeće je samostalna, ekonomsko pravna i organizaciona celina, osnovana radi obavljanja privredne delatnosti sa osnovnim zadatkom da ostvari pozitivan rezultat u obavljanju te delatnosti U zavisnosti od delatnosti preduzeća mogu biti: - proizvodna, - trgovinska, - uslužna.

Preduzeća se mogu podeliti i (u zavisnosti od broja zaposlenih i veličini imovine i prihoda) na - mala, - srednja i - velika

Računovodstvo izučava ekonomsku problematiku preduzeća, privredne pojave u preduzeću (samo one koje se mogu kvantitativno izraziti.

5

Računovodstvo utvrđuje vrednosni odnos

doc.dr Dragana Trnavac

između uloženih sredstava u delatnosti kojom se bavi preduzeće i postignutih rezultata. Računovodstvo se uključuje u ekonomsku problematiku preduzeća, u okviru koje ima svoju specifične metode i posebne zadatke. Računovodstvo predstavlja naučni metod kojim se obuhvataju i kvantitativno izražavaju sve poslovne (ekonomske) promene u preduzeću. Računovodstvo obuhvata posmatranja (kontrolu i analizu) imovine preduzeća i poslovnog rezultata.

Računovodstvo u suštini predstavlja funkciju upravljanja, ono daje ključne

informacije prilikom donošenja .

Predmet Računovodstvenog obuhvatanja

Obaveze

Imovina

Rezultat

Slika 1. Predmet računovodstvenog obuhvatanja POSLOVNE ODLUKE

AKTI TIVN VNOST STII

POSLOVNE AKTIVNOSTI RACUNOVODSTVO

DELATNOSTI

CI AC POD A

PRIKUPLJANJE I FORMIRANJE KNJIGOVODSVENE DOKUMENTACIJE

KLASIFIKOVANJE KLASIFIKOVANJ EI REGISTVOVANJE U POSLOVNE KNJIGE

IZVEŠTAVANJE I SASTAVLJANJE RACUNOVODS.

IZVEŠTAJA

Slika 2. Računovodstvo u informacionom sistemu poslovnog odlučivanja Korisnici računovodstvenih informacija 1. Interni -

Poslovodstvo

-

Vlasnici I preduzetnici

-

Zaposleni

6

RAČUNOVODSTVO

2. Eksterni -

Akcionari

-

Kreditori

-

Poreski organ

-

Državni organ

-

Ostali poverioci.

Knjigovodstvo predstavlja

osnovni deo računovodstva ili njegovu računsku osnovu. Osnovni

cilj knjigovodstva je utvrđivanje imovine i rezultata. Da bi se ovaj cilj ostvario zadatak knjigovodstva je da skupi, klasifikuje registruje i izveštava o nastalim promenama u imovini preduzeća. Postoje dve metode vođenja knjigovodstva: prosto i dvojno knjigovodstvo. Prosto knjigovodstvo je nezaokružen

sistem u kome se vode evidencije o pojedinim delovima

imovine, kao što su: - gotovina, - roba, - dužnici, - poverioci i sl.

Mane prostog knjigovodstva su što se i z prostog knjigovodstva ne može utvrditi ukupna vrednost imovine i obaveza, a ni ostvareni rezultati poslovanja. Dvojno knjigovodstvo je

zaokružen sistem evidencije u koji su uključeni svi delovi

imovine, obaveze i kapital kao i promene u njima, što omogućava d a se na osnovu knjigovodsvenih podataka utvrdi ukupna vrednost imovine, obaveza i rezultat poslovanja

preduzeća. Procesi u preduzeću 

Proces pribavljanja novčanih i materijalnih sredstava od vlasnika i kreditora



Proces trošenja sredstava u vršenju proizvodn je i obavljanju usluga



Proces prodaje proizvednih proizvoda i usluga i pribavljanja robe



Proces naplate od kupaca i plaćanje obaveza prema poveriocima

7


1. OSNOVE I PRINCIPI SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA

Mnogi autori pod pojmom računovodstvo obuhvataju sve postupke čiji je zadatak količinsko i vrednosno, obuhvatanje i kontrola svih tokova novca i učinaka koji nastanu u preduzeću, koji su pre svega, ali ne isključivo, izazvani proizvodnjom i prodajom učinaka. Računovodstvo je proces prikupljanja, klasifikov anja, evidentiranja, sumiranja i pružanja informacija za potrebe odlučivanja. Računovodstvo ima interne i eksterne zadatke. Interni zadaci su dokumentovanost i kontrola, pružanje upravi preduzeća osnova za planiranje stanja imovine i rentabiliteta. Eksterni zadaci računovodstva su u vezani za polaganje računa i informisanje. Računovodstvo obuhvata: 1. knjigovodstvo sa bilansom, 2.

obračun troškova i rezultata,

3.

računovodstvenu analizu i planiranje i

4.

računovodstveni nadzor. Ciljevi knjigovodstva si izvode iz cilj eva

preduzeća jer, samo za sebe – bez preduzeća

– knjigovodstvo ne postoji. Osnovni ciljevi knjigovodstva označavaju: 1.

utvrđivanje rezultata poslovanja (dobitka ili gubitka) u određenom vremenskom periodu i

2.

utvrđivanje stanja imovine, obaveza i sopstvenog kapitala na određeni dan. Predmet knjigovodstvenog obuhvatanja su samo oni poslovni događaji koji imaju za

posledicu promenu visine i/li strukture imovine i kapitala preduzeća. Predmet knjigovodstva je zapravo imovina preduzeća odnosno promene koje se na njoj događaju. Pod imovinom preduzeća se podrazumevaju sva sredstva koja preduzeće koristi radi ostvarenja svojih ciljeva. Ovako definisana imovina označava se kao ukupna ili bruto imovina preduzeća. Imovinu jednog preduzeća mogu činiti prava, stvari i novac, što predstavlja aktivu preduzeća. Prema tome u koje svrhe se koristi imovina preduzeća si može podeliti na

8

RAČUNOVODSTVO

poslovnu i neposlovnu. Poslovna imovina se prema ulozi koju ima u poslovnim procesu deli

na stalnu i obrtnu imovinu. Stalna imovina može se javiti u materijalnom, imaterijalnom i finansijskom obliku. Obtnu imovinu čine zalihe, potraživanja i gotovina. Prema kriterijumu načina transformacije, obrta i pojedinačne vrednosti sredstava se dele na: a) stalna sredstva ili dugoročna sredstva (stalna imovina) i

b) tekuća ili kratkoročna sredstva (obrtna imovina) a) Stalna sredstva se sastoje iz osnovni sredstava i dugoročnih finansijskih uloga (plasmana). Osnovna sredstva

su ona sredstva koja se koriste duži vremenski period i koja tokom vek a

korišćenja, uglavnom, ne menjaju svoj izgled, a svoju vrednost postepeno prenose na proizvode. U osnovna sredstva spadaju: zemljište, zgrade, mašine, postrojenja, i dr.

Dugoročni plasmani su finansijska ulaganja sredstava u drugo pravno lice s rokom povr aćanja dužim od jedne godine.

b) Tekuća (kratkoročna) sredstva čine ona sredstava koja se koriste kraći vremenski period (obično jedan proces reprodukcije) ili ako se koristi duži vremenski period, imaju malu vrednost. U obrtna sredstva spadaju:

novac u blagajni i na tekućem računu, potraživanja, sirovine,

materijal, sitan inventar, rezervni delovi, auto gume, poluproizvodi, gotovi proizvodi, roba i dr.

Kada imovinu posmatramo prema vlasništvu, odnosno izvorima iz kojih potiču tada govorimo o pasivi.

Imovina može poticati od vlasnika ili od poverilaca. Izvori imovine

odnosno kapital mogu biti sopstveni i pozajmljeni.

Sopstveni kapital, kapital vlasnika, preduzeću stoji na raspolaganju trajno. Sopstveni kapital preduzeća predstavlja garantnu supstancu za pokriće gubitka. Sopstveni kapital čini: - osnovni kapital: državni kapital, društveni kapital, akcijski kapital, udeli, ulozi i dr.izvori, - rezerve: kapitalne premije (emisione premije) revalorizacione rezerve, zakonske rezerve i

druge rezerve, - neraspoređena dobit .

Dugoročna rezervisanja predstavljaju "obaveze" za pokriće troškova i rizika proisteklih iz prethodnog poslovanja koji će se pojaviti u narednim godinama odnose se na:

9


- rezervisanja za troškove u garantnom roku, - rezervisanja za troškove investicionog održavanja i - rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava i dr.

Pozajmeljeni kapital, odnosno kapital poverilaca, ima unapred utvrđen rok dospeća, po čijem isteku mora biti vraćen, on predstavlja za preduzeće obavezu. Po osnovu ovog kapitala preduzeće plaća naknadu poveriocima u vidu kamate, čija je visina unapred utvrđena, nezavisno od rezultata poslovanja preduzeća. Pozajmljene izvore čine obaveze po kreditima, prema dobavljačima, za poreze, zarade.

Prema rokovima vraćanja pozajmljeni izvori se dele na: - dugoročne obaveze (rok vraćanja je duži od jedne godine): dugoročni krediti, dugoročne obaveze prema povezanim pravnim licima, obaveze za dugoro čno oročene uloge, obaveze za prodate obveznice, - kratkoročne obaveze (rok vraćanja je kraći od jedne godine): kratkoro čni krediti, kratkoročne obaveze uzrokovane nabavkom faktora procesa rada od dobavljača na robnonovčani kredit ili trošenjem i prodajom odgovarajućih sredstava, pri čemu nastaju obaveze za poreze i dr. obaveze na koje se ne pla ća kamata. S obzirom da aktiva i pasiva predstavljaju dva aspekta posmatranja jedne te iste

imovine preduzeća onda je razumljivo da između ukupne aktive i pasive mora postojati kvantitativna jednakost. Bruto imovinu predstavlja zbir aktive odnosno pasive. Pod neto

imovinom preduzeća podrazumeva se imovina finansirana iz sopstvenog kapitala. To znači da se visina neto imovine preduzeća može utvrditi kao razlika između bruto (ukupne) imovine preduzeća i njegovih obaveza.

10

RAČUNOVODSTVO

Poslovna imovina

AKTIVA

PASIVA

Stalna sredstva

Sopstveni kapital

Obrtna sredstva

Pozajmljeni kapital

Slika 1. Imovina preduzeća Finansijski izveštaj u kome se prikazuje imovina preduzeća na određeni dan sa aspekta oblika i izvora označava se kao bilans. Bez obaveza na formu svrstavanja pozicija u bilan su, bilansna jednačina nije nikada

poremećena.

AKTIVA = OBAVEZE + VLASNIČKI KAPITAL (A=O+K) AKTIVA = VLASNIČKI KAPITAL + OBAVEZE (A=K+O) AKTIVA – OBAVEZE = VLASNIČKI KAPITAL (A-O=K) AKTIVA – VLASNIČKI KAPITAL = OBAVEZE (A-K=O)

Bilans stanja pruža

pouzdanu sliku finansijskog položaja nekog entiteta. U praksi, ne

tako retko, obaveze prevazilaze vlasnički kapital. Prema tome bilans stanja predstavlja formu izražavanja finansijskog položaja koji ima svoj kvalitativni i kvantitativni aspekt; prvi

se odnosi na celishodno rasčlanjivanje aktive, obaveze

i kapitala i pravilnoj klasifikaciji pozicija, a drugi na vrednosno kvantifikovanje, tj. procenjivanje pojedinih bilansnih pozicija.

Podela bilansnih pozicija aktive može se izvršiti na više načina. Sa gledišta namene, sredstva (aktiva) se mogu grupisati u dve grupe:

11

a) poslovna sredstva (koriste se u vršenju


delatnosti entiteta) i

b) neposlovna sredstva (služe povećanju standarda i za rekreaciju

zaposlenih). Poslovna sredstva se dalje mogu podeliti, prema oblicima u kojima se pojavljuju, na

materijalne vrednosti (stvari) i monetarna sredstva (novčane vrednosti i potraživanja, prava na novac).

Za knjigovodstvo je značajna podela sredstava prema koeficijentu obrta. Po ovom kriterijumu razlikuju se: -

osnovna sredstva i dugoročni finansijski plasmani (sredstva koja su imobilizovana,

kontinuirano angažovana i koja se koriste više od jedne godine, tj. čiji je koeficijent obrta manji od jedan) i, - obrtna sredstva (sredstva koja menjaju svoj

oblik u jednom procesu, čije je vreme

angažovanja kraće od jedne godine, a koeficijent obrta veći od jedan). Osnovna i obrtna sredstva uzeta zajedno obrazuju poslovnu moć ili kapacitet preduzeća. Drugim rečima, poslovnu aktivu čini: 1.stalna, 2.obrtna imovina i 3.aktivna vremenska razgraničenja (AVR).

1.1 Računovodstvena

načela

Računovodstvena načela predstavljaju pravila razvijena od strane računovodstvene teorije i prakse sračunata da jasno definišu računovodstvene kategorije. Računovodstvene kategorije obuhvataju imovinu, obaveze, kapital, rashode i prihode.

Računovodstvene kategorije obuhvataju imovinu, obaveze, kapital, rashode i prihode. U osnovna računovodstvena načela ubrajaju se: 1.

načelo dvostranog obuhvatanja poslovnih promena

2.

načelo poslovne jedinice

3.

načelo kontinuiteta poslovanja

4.

načelo novčanog merila

5.

načelo istorijskog troška

12

RAČUNOVODSTVO

6.

načelo uzročnosti

7.

načelo opreznosti. • Načelo dvostranog obuhvatanja poslovnih promena; Svaka ekonomska promena

tangira dva osamostaljena imovinska dela i stoga s e

dva puta beleži. Zbog ove dualnosti u

obuhvatanju ekonomskih promena knjigovodstvo u kome se ona uvažava poznato je kao "dvojno knjigovodstvo".

• Načelo poslovne jedinice; To je zahtev da se imovina izložena u poslovanje obuhvata odvojeno od ostale imov ine

vlasnika i poverilaca i da se uspešnost upravljanja tom

imovinom kontroliše putem rezultata. Često je poslovna jedinica istovremeno i računovodstvena celina. • Načelo kontinuiteta poslovanja; Za računovodstveno su od interesa one poslovne jedinice koje se osnivaju s ciljem kontinuiranog poslovanja. Kontinuirano poslovanje u

literaturi se još označava poslovanje na bazi going cencern principa. • Načelo novčanog merila ili načelo vrednosnog izražavanja; To je zahtev da se sve računovodstvene kategorije i promene na njima izražavaju u novcu. • Načelo istorijskog troška ili načelo stvarnog troška; Ono nalaže da se delovi imovine preduzeća vrednuju u visini za njih uloženih, odnosno primljenih vrednosti. To istovremeno znači da knjigovodstvo radi sa istori jskim podacima. • Načelo uzročnosti; Ono zahteva da obračunskom periodu za koji se utvrđuje rezultat, budu zaračunati prihodi i rashodi koji su u njemu nastali, nezavisno od toga da li i kada su prihodi naplaćeni, a rashodi isplaćeni. • Načelo opreznosti ; To je zahtev da se imovina preduzeća i obračunati periodični rezultat oprezno odmere. Da bi se obezbedilo oprezno odmeravanje imovine preduzeća, princip opreznosti određuje sledeća pravila: - aktiva se može procenjivati najviše po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni koštanja, - pasiva se mora procenjivati najmanje u visini nabavne vrednosti.

Precenjivanje periodičnog rezultata treba onemogućiti: - princip realizacije, - princip impariteta.

13


1.2 Principi urednog knjigovodstva

U najvažnije principe ur ednog knjigovodstva spadaju: • Princip potpunosti; Ovaj princip zahteva da knjigovodstveno budu obuhvaćene sve računovodstvene kategorije i sve promene koje se tokom poslovanja na njima događaju. • Princip ažurnosti; Sve nastale ekonomske promene (u skladu sa ovim principom) treba da budu u knjigovodstvu obuhvaćene u najkraćem roku, kako se to često određuje najduži rok do koga se knjiženje nastalih ekonomskih promena mora izvršiti. • Princip hronološkog reda; Upotrebljivost informacija koje knjigovodstvo pruža obezbeđuje se hronološkim beleženjem nastalih ekonomskih promena. Dva su razloga za to: • Prvo, hronološkim obeležjem se obezbeđuju informacije o razvoju poslova preduzeća, jer se upoređivanjem promena u nizu sukcesivnih vremenskih perioda dobijaju podaci o stagnaciji, napredovanju ili nazadovanju preduzeća. • Drugo, kontrola materijalnih ispravnosti izvršenih knjiženja bila bi gotovo nemoguća u beleškama koje bi bile hronološki ispreturane. • Princip mogućnosti provere; Knjigovodstvo mora biti organizovano tako da se tačnost svakog podatka koje knjigovodstvo daje može naknadno proveriti. Mogućnost provere se stvara međusobnim povezivanjem knjigovodstvenih instrumenata. • Princip jasnosti; Ovaj zahtev se u knjigovodstvu realizuje putem odgovaraju ćih raščlanjivanja računovodstvenih kategorija, adekvatnim obeležavanjem delova kategorije dobijenih raščlanjivanja upotrebom bruto principa (u punim iznosima, bez ikakvog saldiranja) i zabranom mešanja računovodstvenih kategorija. • Princip materijalne ispravnosti; Da bi se obezbedila istinitost odnosno materijalna ispravnost podataka koje knjigovodstvo pruža, nužno je da se u knjigovodstvu obuhvataju sve i samo one ekonomske promene koje su stvarno nastale.

• Princip ekonomičnosti; To je zahtev (uopšte u ekonomiji) da korist od bilo koje aktivnosti preduzeća bude veća od sredstava koja se za tu aktivnost utroše.

14

RAČUNOVODSTVO

1.3 Međunarodni

Međunarodni

računovodstveni standardi

računovodstveni

standardi (u

predstavljaju računovodstvene standarde uvedene jednoobraznost finansijskih

izveštaja bilo

na delatnost kojom se bavi i zemlju

kog

da

bi

daljem

se

postigla

ekonomskog

tekstu

MRS)

transparentnost

subjekta

bez

i

obzira

u kojoj posluje. MRS imaju svrhu svestranijeg, lakšeg i

boljeg razumevanja finansijskih izveštaja uz osnovni cilj da obezbede podatke i informacije za uporedne analize za nesmetano poslovno komuniciranje zainteresovanih subjekata koje

rezultira bržem protoku robe i kapitala. MRS u stvari predstavljaju, neku vrstu harmonizacije različitih računovodstvenih regulativa koje se odnose na pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja koji služe kao osnova za donošenje ekonomskih odluka. Stan dardi kao pojam su u primeni skoro u svim oblastima tehnike, tehnologije, prirodnim naukama i drugim oblastima.

Njih propisuju nadležni stručni državni organi. Što se tiče MRS oni su uglavnom u obliku normi ponašanja i postupaka u profesionalnom radu računovođa da bi njihove informacije o poslovanju nekog ekonomskog subjekta bile kvalitetne za potencijalne zainteresovane

korisnike tih informacija. Računovodstveni standardi u sebi uključuju i norme profesionalne etike Računovođa. MRS u svom osnovnom značenju podrazumevaju dogovorena pravila o pripremanju, priznavanju, odmeravanju ili vrednovanju i prezentaciji stavki računovodstvenih iskaza ekonomskog subjekta. Osnovni elementi finansijskih izveštaja ekonomskih subjekata su: Bilans stanja, na kraju poslovne godine, Bilans uspeha

za poslovnu godinu na čijem se

kraju sastavlja bilans stanja, Gotovinski tok za isti period za koji se sastavlja Bilans uspeha i Promene na kapitalu. Pored ovog ekonomski subjekti sastavljaju Aneks – dodatni

računovodstveni izveštaj kao i

Izveštaj o poslovanju. Takođe obelodanjuju primenjene računovodstvene politike u gore pomenutim finansijskim izveštajima. Osnovna svrha Bilans stanja je da obezbedi podatke o finansijskoj poziciji ekonomskog subjekta, Bilans uspeha daje informacije o rentabilnosti ili

zarađivačkoj sposobnosti, a informacije o promenama u finansijskoj poziciji daje Bilans tokova gotovine. Delovi finansijskih izveštaja su u suštini međusobno isprepletani i odražavaju različite aspekte istih poslovnih transakcija i događaja i svi zajedno mogu da pruže adekvatnu informaciju o nekom ekonomskom subjektu.

15


Da bi pripremio Finansijske izveštaje računovođa mora da izvrši priznavanje određenih kategorija koje čine sastavni deo nekog finansijskog izveštaja, odnosno ekonomskih transakcija ili događaja koji su grupisani prema svojim ekonom skim karakteristikama. Ako je u pitanju Bilans stanja jasno

moraju da se razgraniče kategorije koje predstavljaju imovinu –

Aktivu tog bilansa (kao što su: novčana sredstva, osnovna sredstva, potraživanja od kupaca, ulozi i drugi plasmani kod drugih i sl.). Pasivu čine: kapital, rezerve, obaveze prema dobavljačima, obaveze prema kreditorima i sl. Gore pomenuti elementi Bilansa stanja se direktno odnose na odmeravanje finansijske pozicije ekonomskog subjekta. U Bilansu uspeha radi se o posebno razvrstanim i iskazanim prihodima i rashodima i oblicima rezultata po istim. Na primer: poslovni prihodi, poslovni rashodi i rezultat dobitak ili gubitak iz poslovne aktivnosti, zatim finansijski prihodi i rashodi i rezultat finansiranja i neposlovni i

vanredni prihodi i rashodi i njihov rezultat. Svi zajedno daju konačni rezultat ekonomskog subjekta. U Izveštaju o novčanim tokovima takođe se identifikuju posebni tokovi naplate – priliva ili isplate – odliva gotovine koji se odnose direktno na poslovne aktivnosti, aktivnosti finansiranja i investicione aktivnosti ekonomskog subjekta.

Priznavanje elemenata finansijskih izveštaja je proces unošenja u Bilans stanja ili Bilans uspeha neke pozicije koja zadovoljava definiciju elemenata i kriterijuma za priznavanje, a to su: 

Verovatnoća da će se buduće ekonomske koristi u vezi sa tom pozicijom slivati ili odlivati iz ekomomskog subjekta



Da bilansna pozicija ima nabavnu cenu ili vrednost koja se može pouzdano izmeriti.

Verovatnoća nastanka budućih ekonomskih koristi se procenjuje na osnovu činjenica koje su raspoložive u trenutku pripremanja finansijskih izveštaja. Na primer, kada je verovatno da će biti naplaćeno potraživanje koje pripada preduzeću, onda je, u nedostatku suprotnih dokaza, opravdano da se to potraživanje prizna kao deo imovine preduzeća. Međutim, za određeni deo potraživanja postoji verovatnoća da on uopšte neće biti naplaćen, pa se taj deo, čija se vrednost utvrđuje procenom svih relevantnih okolnosti, priznaje kao elemenat rashoda. Vrednovanje ili odmeravanje identifikovanih iznosa imovine i obaveza kao

i prihoda i rashoda radi realnog prikazivanja u finansijskim izveštajima je utvrđivanje od

16

RAČUNOVODSTVO

strane računovođe da li će neka pozicija biti uključena u Bilans uspeha ili preneta u naredni period odnosno uneta u Bilans stanja.

Postoje četiri osnove za vrednovanje neke pozicije finansijskih izveštaja, a to su: istorijski trošak (nabavna vrednost), tekući trošak (reprodukciona vrednost), moguća tržišna vrednost i sadašnja vrednost. Najčešće se primenjuje kao osnovica istorijski trošak kombinovan sa ostalim osnovicama za vrednovanje koji jedino u inflatornim uslovima nije realan pa se umesto njega koristi metod reprodukcione vrednosti – tzv. cena zamene

Cilj primene Međunarodnih računovodstvenih standarda, kratak istorij at i primena u našoj računovodstvenoj praksi Cilj računovodstvenih standarda je ostvaren ako finansijski izveštaji daju istinitu i objektivnu tzv. fer informaciju o nekom ekonomskom subjektu. Primena računovodstvenih standarda omogućava bolju, lakšu i pouzdaniju informaciju o finansijskom položaju nekog ekonomskog subjekta kao i prikaz njegove zarađivačke sposobnosti, za šta su zainteresovani potencijalni korisnici finansijskih informacija kao što su: akcionari, menadžment, zaposleni, investitori, banke kreditori

i drugi. Pre nego što se finansijski izveštaji obelodane široj javnosti oni

podležu preispitivanju od strane nezavisnih ovlašćenih stručnjaka kao što su revizori. Njihovo mišljenje na finansijske izveštaje računovođe nekog ekonomskog subjekta je mer odavno u smislu toga da li su ovi finansijski izveštaji istiniti i objektivni ili nisu. Suština je u tome da se dobije pouzdana potvrda o doslednoj primeni računovodstvenih standarda u svim segmentima koji su obuhvaćeni finansijskim izveštajima. Finansijsk i izveštaji prikazuju takođe, koliko je rukovodstvo dobro upravljalo resursima koje su mu akcionari poverili na upravljanje. Finansijski izveštaji obuhvataju i opis primenjenih računovodstvenih politika koje treba da su konzistentne da bi podaci bili upore divi. Za pravilnost i tačnost prezentiranja finansijskih izveštaja primarna odgovornost leži na rukovodstvu preduzeća. Za finansijsko izveštavanje postoji konceptualni okvir koji treba da prate računovodstveni standardi kao opšte prihvaćeni teorijski principi u oblasti računovodstva. Konceptualni okvir koji je računovodstvena profesija razvila u različitim zemljama polazi od toga da finansijski izveštaji treba da budu korisni onima kojima su namenjeni.

17


Računovodstveno informisanje na bazi MRS dobija svoj potpuni uticaj i značaj otvaranjem privreda u celom svetu i globalizacijom tržišta svih vrsta. Samim tim državni monopol u ovoj oblasti gubi svoj značaj, a sa njim i nacionalni standardi koje one propisuju za primenu na svojoj teritoriji, a koji mogu da se r azlikuju

od prihvaćenih

međunarodnih računovodstvenih standarda. Osnovni preduslov za to je međusobno poslovno informisanje ekonomskih subjekata širom sveta bez obzira na državno uređenje, razvijenost privrede i slično. 1973. godine 16 profesionalnih račun ovodstvenih asocijacija je osnovalo Komitet za međunarodne računovodstvene standarde IASC (International Accounting Standards Commitee), sa sedištem u Londonu. 1975. godine Komitet izdaje Predgovo r

Saopštenjima Međunarodnih Računovodstvenih

standarda. Od tada do danas ova saopštenja stalno trpe izmene i usavršavanja. Tokom

perioda Komitet

pristupio Međunarodnoj

za

Međunarodne

računovodstvene

standarde je

federaciji računovođa (The International Federation of Accountants -

IFAC), koja je osnovana 1977. godine kao nezavisna i samostalna organizacija.

Komitet za međunarodne računovodstvene standarde ima konsultativne grupe koje čine ugledne međunarodne profesionalne i poslovne institucije. Svi oni nastoje da dođe do maksimalnog usaglašavanja nacionalnih računovodstvenih standarda sa međunarodnim računovodstvenim standardima, a u daljoj budućnosti verovatno će doći na globalnom planu i do primene ovako ujednačenih standarda kao vid normativnog regulisanja računovodstva sa ciljem unapređenja i lakšeg pristupa računovodstvenim informacijama koje bi bile razumljive, pouzdane, istinite i objektivne za sve zainteresovane korisnike tih informacija. Danas Asocijacija nosi naziv

Odbor za međunarodne računovodstvene standarde koji broji

156 članica, a među njima je i naša zemlja od 1997. godine. Od 1981. godine počinje snažan proces izgradnje profesionalne regulative kada se donosi i Kodeks profesionalne etike

računovođa. Izmenama i dopunama 1993. godine, Kodeks profesionalne etike je usaglašen sa IFAC-ovim kodeksom.

18

RAČUNOVODSTVO

Istovremeno je otpočeo rad na ustanovljavanju računovodstvenih i finansijskih načela, usvojenih i proglašenih 1989. godine, a potom se pristupilo i izradi jugoslovenskih računovodstvenih standarda. Njihovo

donošenje, usvajanje i proglašavanje je završeno 1991/92. godine, kada su i

objavljeni, a 1993.

godine donet je jugoslovenski računovodstveni standard 31 – Stručna

osposobljenost za samostalno

vođenje računovodstva (u saradnji sa ACCA – Association of

Chartered Certified Accountants, danas vodeća međunarodno priznata profesionalna organizacija). Jugoslovenski računovodstveni standardi – ukupno 33 su uglavnom bili usklađeni sa MRS, ali su imali i jugoslovenske specifičnosti. Značajne razlike su postojale u odnosu na MRS a odnose se na tretman korekcija za efekte hiperinflacije i

vanrednih pozicija, kao i druge manje značajne razlike, posebno u vezi

sa obračunom amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja. Savez računovođa i revizora Srbije, kao profesionalna organizacija je

nastojao da se oblast računovodstva

profesionalizuje i zakonski reguliše po uzoru na razvijene zemlje sveta što u krajnjem doprinosi da finansi jski

izveštaji dobiju novi kvalitet i transparentnost tj. postanu razumljivi

za širok krug korisnika tih informacija. Izvršen je prevod postojećih MRS. U cilju edukacije računovođa i cele te struke organizovani su brojni seminari, simpozijumi, savetovanja i sl. Savezna skupština je usvojila Zakon o reviziji i računovodstvu na sednici Veća građana 26. decembra 2002.

godine i na sednici Veća republika 17. decembra 2002. godine. Ovim

zakonom uređuju se uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentacija, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, kao i uslovi i način vršenja revizije finansijskih izveštaja. Odredbe ovog zakona odnose se na preduzeća, zadruge, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, berze i berzanske posrednike i druga pravna lica, zatimfizička

lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobitka –

preduzetnici koji utvrđuju dobit u skladu sa zakonom kojim se utvrđuje porez na prihod od samostalne delatnosti, osim preduzetnika koji porez plaćaju u paušalnom iznosu. Odredbe ovog zakona odnose se i na preduzeća i druge oblike organozovanja koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako propisima države u kojoj su osnovani nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga, sastavljanja i revizije finansijskih izveštaja. Odredbe ovog zakona ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih sredstava osim ako posebnim propisima nije

19


drugačije određeno. Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa zakonom,

profesionalnom

i

internom

regulativom.

Pod

zakonskom

regulativom

podrazumevaju se ovaj zakon i podzakonski propisi koji se odnose na izvršavanje ovog zakona. Pod profesionalnom regulativom podrazumevaju se Kodeks etike za profesionalne

računovođe, Međunarodni računovodstveni standardi (MRS), Međunarodni standardi revizije (MSR), nacionalni standardi koji uređuje uslove za osposobljavanje računovođa i revizora i sticanje stručnih zvanja, nacionalni standard za računovodstveni softver i drugi nacionalni standardi doneseni u skladu sa saopštenjima autoritativnih tela Međunarodne federacije računovođa (IFAC). Pod internom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti koji sadrže posebna načela, uputstva i smernice

za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, usvajanje,

dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, koje donosi pravno lice i preduzetnik, u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom. Član 19 ovog zakona predviđa da su pravna

lica i preduzetnici dužni da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju

finansijskih izveštaja vrše u skladu sa računovodstvenim načelima definisanim u okviru MRS. Za priznavanje, procenjivanje i prezentaciju pozicija finansijskih izveštaja primenjuju se MRS.

Prevod, objavljivanje i usklađivanje MRS i MSR u skladu sa preporukama Međunarodne federacije računovođa (IFAC), Odbora za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB) i Komiteta za međunarodnu praksu revizije (IAPC), vrše pravna lica koja od odgovarajućeg organa Međunarodne federacije računovođa (IFAC) dobiju pravo za prevod i objavljivanje. Prevodi tekstova MRS su ozvaničeni od strane Ministra finansija i ekonomije 30. decembra 2003. godine. MRS 1 – Prezentacije finansijskih izveštaja MRS 2 - Zalihe MRS 3 - Konsolidovani finansijski izveštaji (zamenjen sa MRS 27 i 28) MRS 4 - Obračun amortizacije MRS 5 - Informacije koje treba da budu otkrivene MRS 1)

20

u finansijskim izveštajima (zamenjen sa

RAČUNOVODSTVO

MRS 6 – Računovodstveni odgovori na promene cena (zamenjen sa MRS 15) MRS 7 – Izveštaji o toku gotovine MRS 8 – neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene u

računovodstvenim politikama MRS 9 – Troškovi istraživanja i razvoja MRS 10 – Eventualnosti i događaji koji nastaju posle datuma Bilnsa stanja MRS 11 – Ugovori o dugoroč noj izgradnji MRS 12 – Porezi na dohodak MRS 13 – Prezentacija obrtne imovine i tekućih obaveza (zamenjen sa MRS 1) MRS 14 – Izveštavanje po segmentu MRS 15 – Iformacija koja odražava uticaje promene cena MRS 16 – Nepokretna imovina, postrojenja i oprema MRS 17 – Lizinzi MRS 18 – Prihodi MRS 19 – Beneficije zaposlenih MRS 20 – Računovodstveno obuhvatanje državnih dotacija i otkrića državne pomoći MRS 21 – Uticaji promena kurseva stranih valuta MRS 22 – Poslovna kombinovanja (pripajanja, spajanja) MRS 23 – Troškovi zajmova MRS 24 – Otkrića o povezanoj stavki MRS 25 – Računovodstveno obuhvatanje ulaganja MRS 26 – Računovodstveno obuhvatanje i izveštavanje na osnovu planova penzi onih beneficija MRS 27 – Konsolidovani finansijski izveštaji i računovodstveno obuhvatanje ulaganja u

preduzeća kćeri MRS 28 – Računovodstveno obuhvatanje investiranja u pridružena preduzeća MRS 29 – Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama MRS 30 – Otkrića u finansijsk im izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija MRS 31 – Finansijsko izveštavanje o interesima u zajedničkim ulaganjima MRS 32 – Finansijski instrumenti (otkriće i prezentiranje) MRS 33 – Zarade po akciji MRS 34 – Međubilansi

21


MRS 35 – Prihod poslovanja MRS 36 – Smajenje poslovanja MRS 37 – Pokrića, neizvesne obaveze i nepredvidena sredstva MRS 38 – Materijalna aktiva MRS 39 – Nematerijalna sredstva MRS 40 – Ulaganja u nekretine MRS 41 – Poljoprivreda

Poslovne promene su vrednosno samerljive promene na imovini

preduzeća. To su mnogobrojni događaji koji nastaju odvijanjem procesa rada i koji su obuhvaćeni knjigovodstvenom evidencijom. Većina poslovnih promena se svakodnevno ponavlja (npr. kupovina materijala, prodaja gotovih proizvoda, izdavanje materijala u

proizvodnju itd.), neke se ponavljaju mesečno (npr. isplata zarada, obračun amortizacije itd.), a

neke nastaju jedanput godišnje (npr. isplata regresa). No bez obzira na raznovrsnost i

mnogobrojnost, sve poslovne promene mogu uticati na bilans i menjati njegovu sliku na četiri

različita načina. Ekonomske promene su oni poslovni događaji koji utiču na imovinu preduzeća, bilo da menjaju njenu visinu i sastav ili samo sastav. Ukoliko se posmatra delovanje ekonomskih promena na celinu imovine preduzeća tada se mogu utvrditi četiri osnovne grupe ekonomskih promena. To su: 1.

promene koje povećavaju aktivu i pasivu za isti iznos,

2. promene koje smanjuju aktivu i pasivu za isti iznos, 3. promene koje menjaju sastav aktive, a pasivu ostavljaju nepromenjenom, 4. promene koje menjaju sastav pasive, dok aktiva njima nije tangirana.

Grafička ilustracija osnovnih bilansnih promena izgleda ovako: A

Bilansna promena br. 3.

P

A


P

Promena strukture

Promena strukture

- povećanje

- povećanje

- smanjenje

- smanjenje

22

RAČUNOVODSTVO

A


Povećanje

P

A

Povećanje


Smanjenje

P

Smanjenje

Kod bilansnih promena br. 3 i br. 4 zbir bilansa ostaje nepromenjen, dok kod bilansnih

promena br. 1 i br. 2 dolazi do povećanja (br. 1) odnosno smanjenja (br. 2) zbira bilansa. Pod prihodima se podrazumevaju sva povećanja imovine (aktive) proistekla iz poslovanja bez obaveze vraćanja. To znači da prihodi pored povećanja aktive povećavaju i sopstveni kapital preduzeća. Najveći deo prihoda preduzeće ostvaruje prodajom proizvoda, robe ili usluga. Prihodi povećavaju bruto i neto imovinu preduzeća. Rashodima se označavaju sva smanjenja aktive proistekle iz poslovanja bez mogućnosti naknade. Rashodi pored smanjenja aktive smanjuju sopstveni kapital u pasivi. Najveći deo rashoda kao i prihoda nastaje po sonovu prodaje roba, proizvoda i usluga. Pri prodaji gotovih proizvoda rashode predstavljaju ona ulaganja koja je preduzeće

moralo

izvršiti da bi proizvelo i prodalo gotove proizvode. Rashodi smanjuju bruto i neto imovinu. Ekonomske promene se klasifikuju prema njihovom delovanju na aktivu, kapital i

obaveze. Za te potrebe se bilansna jednakost A=P raščlanjava tako da glasi A=SK+O. Pasiva se dakle raščlanjava na sopstveni kapital i obaveze, odnosno pozajmljeni kapital. Polazeći od navedenog kriterijuma moguće je identifikovati dvanaest tipova ekonomskih promena.

23


R.b.

Ekonomske promene

A=

SK +

O

1.

Povećanje uloga osnivača

+

+

2.

Smanjenje uloga osnivača

-

-

3.

Zaduženje kod poverilaca

+

+

4.

Razduženje kod poverilaca

-

-

5.

Izmene u sastavu aktive



6.

Izmene u sastavu pasive

7.

Prihodi od prodaje

+

+

8.

Rashodi od prodaje

-

-

9.

Vanredni prihodi

+

+

10

Vanredni rashodi

-

-

11.

Smanjenje obaveza usled prihoda

+

-

12.

Povećanje obaveza usled rashoda

-

+

1.4 Greške





u knjigovodstvu

U zavisnosti od toga kako se održavaju na ispravnost knjigovodstvene evidencije greške možemo podeliti na: • Formalne greške - to su one greške koje se ustanovljavaju automatskom kontrolom samog sistema dvojnog knjigovodstva,

• Materijalne greške - to su one greške koje se pojavljuju onda kad je p oslovna promena izostavljena, kada je poslovna promena dvaput proknjižena ili kada je poslovna promena netačno proknjižena (pogrešna konta). Greške mogu nastati: - u fazi pripreme i kontiranja dokumentacije, - u fazi knjiženja, - u fazi pravljenja iskaza i izveštaja.

Pronalaženje knjigovodstvenih grešaka je veoma naporan i složen posao. U literaturi se najčešće pominju dve metode iznalaženja grešaka: • Metodа najkraće linije; Po ovoj metodi treba uvek poći od najmanjeg posla, pa ići ka većem. To znači da treba prvo pogledati da nije greška nastala u zbiru ili prenosu i tek onda ići ka većim poslovima - kontroli pojedinih knjiženja.

24

RAČUNOVODSTVO

• Metoda izolacije; Ovom metodom treba nastojati da se polje grešaka suzi, bilo po vremenu, bilo po knjigama. To znači da grešku treba tražiti u onom vremenskom intervalu kad je i nastala, a to se postiže pojedinim sravnjenjima pojedinih evidencija: sintetičkih sa analitičkim, dnevnika, izradom probnog bilansa i sl. Greške u knjigovodstvu se ispravljaju uglavnom na dva načina: - precrtavanjem, - storniranjem (crveni i crni storno).

1.5 Raščlavanje

bilansa na račune

Račun je dvostrani pregled u kome se obuhvataju sve ekonomske promene koje se odnose na jednu bilansnu poziciju i to tako da se povećanja obuhvataju od vojeno od smanjenja. Leva strana računa se označava kao strana duguje, a desna strana kao strana potražuje. Raščlanjavanje bilansa na račune vrši se pretvaranjem svake bilansne pozicije u jedan račun. Da bi se povezao bilans sa računima i da bi se stvorila mogućnost kontrole tačnosti izvršenog otvaranja računa na osnovu početnog bilansa pri raščlanjavanju bilansa koristi se Račun otvaranja. BILANS STANJA

AKTIVA

Aktivni računi

PASIVA

Pasivni računi

25


Računi koji nastaju raščljanjavanje aktive označavaju se kao aktivni računi. Otvaranje aktivnih računa vrši se tako što se za svaku poziciju aktive otvori poseban račun i na njegovu levu stranu prenese iznos na koji data pozicija glasi, taj iznos se označava kao početno stanje. Isti iznos unosi se na desnu stranu – Računa otvaranja.

Računi pasive, budući da se pasiva nalazi na desnoj strani bilansa, iznos na koji pozicija za koju se otvaraju knjiži na desnu tj potražnu stranu, a isti iznos na Računu otvaranja knjiži se na levu tj dugovnu stranu. Grafički opisana knjiženja se mogu predstaviti:

Pasivni računi

Račun otvaranja

Ps

(2)

(1)

otvaranje aktivnih računa

(2)

otvaranje pasivnih računa.

Aktivni računi (1)

P

Aktivni i pasivni računi nazivaju se računima stanja, stalnim računima ili re alnim računima. Izbor računa zavisi od sadržine promene, a pravila za knjiženje glasi: 

na aktivnim računima se na levoj strani – strani duguje – pored početnog stanja obuhvataju sva povećanja, dok se smanjenja datog dela imovine obuhvataju na suprotnoj potražnoj strani



na pasivnim računima se na desnoj strani – strani potražuje- obuhvataju pored početnog stanja sva povećanja, dok se smanjenja sopstvenog kapitala ili obaveza obuhvataju na strani duguje.

Aktivni računi Početno stanje

Pasivni računi

Smanjenje

Smanjenja

Povećanja

Početna stanje Povećanja

26

RAČUNOVODSTVO

1.5.1 Računi

bilansa stanja

Računi aktive - sredstava 

Neuplaćeni udeli u osnovnom kapitalu



Neuplaćeni delovi osnovnog kapitala/akcija





Izdvojena novčana sredstva za investicije Udr užena novčana sredstva za investicije



Zemljište



Građevinski objekti









































Oprema Poslovni inventar Osnovno stado Osnovna sredstva u pripremi (investicije u toku) Avansi za osnovna sredstva Razna prava: koncesije, patenti, licence

Učešća u kapitalu Odobreni dugoročni krediti

Dugoročne hartije od vrednosti Otkupljene sopstvene akcije Avansi za obrtna sredstva Rezervni delovi Materijal

Nedovršena proizvodnja Gotovi proizvodi Roba Sitan inventar na zalihama Kupci

Dobavljači - dužnici Menična potraživanja (menice primljene od kupaca)



Odobreni kratkoročnu krediti



Lični račun vlasnika (ortaka)



Akreditivi (u domaćoj i stranoj valuti)

27




















Žiro - račun/tekući račun Blagajna

Devizni račun Nepokriveni gubitak ranijih godina

Nepokriveni gubitak tekuće godine Komitenti iz komisione prodaje Komisionari iz komisione nabavke

Novčana sredstva rezervi Razni računi "obračuna" kao npr. obračun komisione nabavke, komisione prodaje, konsignacione prodaje, obračun nabavke materijala itd.





Razgraničenja troškova zakupnine Razgraničenja rashoda po osnovu menice



Razgraničenje troškova reklame



Ostala aktivna vremenska razgraničenja









Ostala potraživanja Sredstva zajedničke potrošnje (Neposlovna sredstva) Ostala aktiva

Razni dugoročni ili kratkoročni plasmani (ulaganja)

Računi pasive - izvori sredstava











Akcijski kapital po osnovu običnih akcija Akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija Udeli u osnovnom kapitalu Ulozi Inokosni kapital



Ortački kapital



Društveni kapital



Državni kapital



Emisiona premija (Ažio)





Rezerve (zakonske, statutarne, slobodne) Revalorizacione rezerve

28

RAČUNOVODSTVO





Dugoročna rezervisanja Neraspoređena dobit ranijih godina



Dobitak tekuće godine



Dugoročni krediti (primljeni)



Kratkoročni krediti (primljeni)



Menične obaveze (Menice date dobavljačima)



















Obaveze za dugoročna ili kratkoročna udružena sredstva Obaveze po osnovu obveznica

Dobavljači Kupci - poverioci Obaveze po osnovu zarada Obaveze za porez na promet Ostale obaveze Komisionari iz komisione prodaje Komitenti iz komisione nabavke



Razgraničenja troškova kamata



Razgraničenje troškova investicionog održavanja



Razgraničenje troškova popravki u garantnom roku



Razgraničenje prihoda po osnovu menice



Ostala pasivna vremenska razgraničenja



Fond zajedničke potrošnje (Izvor neposlovnih sredstava)





Ostala pasiva (Svi fondovi)

1.5.2 Korektivni

računi

1. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava

2. Ispravka vrednosti meničnih potraživanja 3. Ispravka vrednosti meničnih obaveza 4. Ispravka vrednosti sumnjivih potraživanja 5. Ispravka vrednosti spornih potraživanja 6. Ispravka vrednosti sitnog inventara u upotrebi

29


7. Ispravka vrednosti ambalaže u upotrebi 8. Ispravka vrednosti auto guma u upotrebi 9. Ispravka vrednosti robe tj. Razlika u ceni robe tj. Odstupanje od planske prodajne vrednosti robe 10. Ispravka vrednosti materijala tj. Odstupanje od planskih nabavnih cena

11. Ispravka vrednosti gotovih proizvoda tj. Odstupanje od planske cene koštanja gotovih proizvoda.

Korektivne račune (račune ispravke vrednosti) nikada ne treba posmatrati izolovano, već uvek u vezi sa bilansnim računom koji koriguju. Razli kuju se dve grupe korektivnih računa: a) Korektivni računi koji ispravljaju imovinske delove isključivo na niže i to su računi Ispravke vrednosti od rednog broja 1 do rednog broja 9.

b) Korektivni računi koji ispravljaju imovinske delove na više ili na niže a to su sledeći računi: Odstupanje od PNC materijala D+ 

(Ispravka vrednosti materijala) SNC > PNC



-P

SNC < PNC

Prekoračenje tj.

Sniženje tj. pozitivno

negativno odstupanje

odstupanje

Odstupanje od PCK gotovih proizvoda D+ 

Ispravka vrednosti gotovih proizvoda SCK > PCK



-P

SCK < PCK

Prekoračenje tj.

Sniženje tj. pozitivno

negativno odstupanje

odstupanje

Pored računa stanja u knjigovodstvu se vode i računi uspeha, tačnije računi prihoda i računi rashoda. Ovi računi ne nastaju rasčlanjavanjem bilansa, već se otvaraju onda kada se u jednom obračunskom periodu pojave prihodi i rashodi. Oni su namenjeni utvrđivanju rezultata

30

RAČUNOVODSTVO

poslovanja i stoga se uvek vezuju za određeni obračunski period po čijem se isteku gase. Ovi računi nemaju početno stanje. Računi uspeha se upravo zbog ovoga označavaju kao obračunski ili nominalni računi. Na računima rashoda nastanak rashoda se obuhvataju na levoj strani (strani duguje), dok eventualno smanjenje rashoda mogu biti obuhvatana na strani po tražuje.

Nastanak

prihoda se na računima prihoda obuhvata na strani potražuje, a smanjenje prihoda na strani duguje.

Računi rashoda Povećanje

Računi prihoda

Smanjenje

Smanjenje

Povećanje

Prihodi kao sastavni deo bilansa uspeha ra zvrstani su u četiri grupe i to:

- Poslovni prihodi nastaju od prodaje trgovinske robe, proizvoda i usluga, prihodi od subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i sl. - Finansijski prihodi čine uglavnom prihodi od kamata i dividendi.

- Neposlovni i vanredni prihodi nastaju po osnovi prodaje hartija od vrednosti,

osnovnih sredstava, materijala, viškovi, smanjenja obaveza prema komitentima i državnim organima. - Revalorizacioni prihodi osnovna sredstva,

nastaju po osnovu revalorizacije sledećih delova aktive:

neuplaćeni a upisani kapital, finansijski plasmani, povećanje potraživanja i

sl. Rashodi mogu biti:

- Poslovni rashodi: nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala, troškovi zarada,

troškovi proizvodnih usluga, troškovi amortizacije, nematerijalni troškovi. - Finansijski rashodi: rashodi po osnovu kamata, negativne kursne razlike itd. - Neposlovni i vanredni rashodi:

rashodi koji nastaju kao posledica nepredviđenih

poslovnih događaja na koje preduzeće ne može da utiče (manjkovi sredstava, kazne i sl.), - Revalorizacioni rashodi: rashodi koji nastaju po osnovu revalorizacije kapitala. Razlika prihoda i rashoda predstavlja finansijski rezultat.

31


a) Poslovni prihodi b) Finansijski prihodi c) Nepos. i vanred. prihodi d) Revalorizacioni prihodi

a) Poslovni rashodi b) Finansijski rashodi c) Nepos. i vanred. rashodi d) Revalorizacioni rashodi

Finansijski rezultat Dobitak (P>R) ili Gubitak (R>P)

Sl. 2. Šema formiranja finansijskog rezultata 1.6 Zaključak

računa i sastavljanje bilansa iz računa

Saldo računa je razlika koja se može pojaviti između prometa leve i desne strane računa. Saldo pokazuje trenutno stanje one pozicije za koju se račun vodi. Formalno zaključiti račun znači izravnati promet njegove leve i desne strane unošenjem salda za izravnanje na onu stranu računa na kojoj ima manji promet. To znači da će kod aktivnih računa i računa rashoda, budući da oni imaju dugovni saldo, saldo za izravnanje – po iznosu jednak saldu na računu – biti unet na stranu potražuje da bi se izjednačio promet obe strane računa. Kod računa pasive i računa prihoda, a radi izravnanja prometa njihov saldo za izravnanje mora biti unet na stranu duguje na kojoj je promet niži. Pri formalnom zaključku računa zaključuju se najpre računi uspeha, a potom računi stanja. Zaključak računa prihoda i rashoda vrši se preko Računa dobitka ili gubitka. Račun dobitka ili gubitka sadrži na strani duguje sve rashode nastale u jednom periodu, a na strani potražuje sve prihode, potražni saldo ovog računa predstavlja dobitak , a ukoliko je saldo dugovni tada je preduzeće ostvarilo gubitak. Grafički predstavljen zaključak računa uspeha izgleda:

Računi rashoda

Račun dobitka ili gubitka (1)

(1)

zaključak računa rashoda

(2)

zaključak računa prihoda

Računi prihoda (2)

32

RAČUNOVODSTVO

Zaključenje računa stanja vrši se preko Računa izravnjanja. Zaključak aktivnih računa vrši se tako što se njihov saldo za izravnanje unese na stranu potražuje datih računa i na strani duguje Računa izravnanja. Pri zaključku pasivnih računa saldo za izravnjanje se unosi na njihovu stranu duguje i na potražnu stranu Računa izravnjanja. Opisano knjiženje grafički izgleda:

Aktivni računi

Račun izravnjanja

(1)

Pasivni računi (2)

(1)

zaključak aktivnih računa

(2)

zaključak pasivnih računa. Račun izravnjanja na levoj strani sadrži ssalda svih aktivnih računa, a na desnoj strani

salda svih pasivnih računa tako da predstavlja bilans stanja na kraju godine. Saldo ovog računa mora biti jednak saldu Računa dobitka ili gubitka. Ukoliko je dugovni, što znači da je aktiva veća od pasive saldo predstavlja dobitak, a ako je pasiva veća od aktive, tada saldo predstavlja gubitak.

Račun dobitka ili gubitka, budući da sadrži salda svih prihoda i rashoda, svojim saldom pokazuje rezultat poslovanja preduzeća i predstavlja u suštini bilans uspeha. U slučaju dobitka, prilikom zaključenja, Račun dobitka ili gubitka duguje, a Račun izravnjanja potražuje. U slučaju gubitka dugovni saldo Računa dobitka i gubitka će biti unet na njegovu potražnu stranu i prenet na stranu duguje Računa izravnjanja. Opisana knjiženja mogu se grafički prikazati: U slučaju kada je preduzeće ostvarilo dobitak

Račun izravnjanja Aktiva



Račun dobitka ili gubitka

Pasiva

Rashodi dobitak

33

Prihodi


U slučaju kada je preduzeće ostvarilo gubitak

Račun dobitka ili gubitka Rashodi 

Račun izravnjanja

Prihodi

Aktiva



Pasiva

gubitak

1.7 Pretpostavke za izradu kontnog plana

Kontni okvir mozemo definisati

kao spisak svih računa koji mogu biti otvoreni u

knjigovodstvu preduzeć a, a koji su izabrani i klasifikov ani prema unapred utvrđenim načinima-i propisan je zakonom. Omoguć ava jednoobrazno vođenje poslovnih knjiga preduzeća. U preduzeću u kontnom okviru otvaramo one račune koji su nam potrebni, tako da spisak računa otvorenih u jednom prduzeć u predstavlja u stvari njegov kontni plan. Kontni plan može biti osnovni (propisani) ili individualni (analiticki), a može biti izrađen po bilansnom principu i po funkcionalnom principu.

Računima pored naziva dodajemo i

određene šifre da bi ubrzali i olakš ali evidentiranje promena i pronalaženje eventualnih grešaka. Tu koristimo dekadni nač in klasifikovanja brojevima od 0 do 9 da bi razvrstali na klase. Klase delimo u grupe, brojevima od 0- 99,

a svaku grupu možemo dalje podeliti na

račune koji se obeležavaju brojevima od 000-999. Kontni plan po bilansnom principu

Karakteristike

ovog principa su da se vrši raščlanjivanje grupa analogno sadržini

bilansa stanja i bilansa us peha;

bilansiranje uspeha se vrši po metodi ukupnih troškova; i

postojanje dva međusobno povezana knjigovodstva (finansijsko i pogonsko). Kontni okvir po klasama po ovom principu je: klasa 0-neuplaćeni upisani kapital i stalna sredstva klasa 1-zalihe klasa 2-kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina klasa 3-kapital

34

RAČUNOVODSTVO

klasa 4-dugoročna rezervisanja i obaveze klasa 5-rashodi klasa 6-prihodi klasa 7-otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha klasa 8-vanbilansna evidencija klasa 9-obračun troškova i učinaka Kontni okvir (plan) po funkcionalnom principu

Karakteristike ovog

principa su da su u ovom sluč aju finasijsko i pogonsko knjigovodstvo

jedinstveni; bilansiranje uspeha

se radi po metodi prodatih uč inaka; klase se razvrstavaju

prema kružnom toku kretan ja kapitala kroz preduzeće po formuli N-R-P-R1-N1. Kontni okvir po klasama po ovom principu je: klasa 0-stalna poslovna i vanposlovna sredstva i gubitak klasa 1-novčana sredstva, kratkoročna potraživanja i aktivna obračunska konta klasa 2-kratkoročne obaveze i pasivna obračunska konta klasa 3-materijal,rezervni delovi i sitan inventar klasa 4-troškovi klasa 5-slobodna (pogonski obracun) klasa 6-proizvodnja, proizvodi i roba klasa 7-rashodi i prihodi klasa 8-rezultat poslovanja klasa 9-trajni i dugoročni izvori poslovnih i vanposlovnih sredstava i vanbilansna evidencija

1.8 Knjigovodstvena dokumentacija

Za knjigovodstvo se kaže da je “strogo dokumentovana evidencija”. To znači da se ni jedna poslovna promena ili knjigovodstvena operacija ne može evidentirati ako predhodno

nije ispostavljen odgovarajući knjigovodstveni dokumenat. U današnjoj praksi pravilo je, pa i neophodnost, da se na izvorištu poslovnog događaja sačinjava dokument kojim će se uvek potvrditi da je odnosni događaj zaista i nastao. Za knjigovodstveni dokument možemo reći da je pismena isprava kojom se dokazuje da je nastala neka poslovna promena, odnosno promena na sredstvima ili njihovim izvorima.

35


Ova definicija je prihvatljiva u uslovima tradicionalnog načina vođenja knjigovodstva, u manuelnoj tehnici ili one niže mehanizacije. Međutim, u savremenom informacionom sistemu gde imamo integralnu obradu podataka sa visokim nivoom organizacije i korišćenja najsavremenijih

tehničkih

sredstava

informatike

(elektronskih

računara)

"stroga

dokumentovanost" knjigovodstvene evidencije morala bi da dobije drugačije objašnjenje. Knjigovodstvena dokumentacija se deli na internu, ulaznu i izlaznu knjigovodstvenu dokumentaciju.

Interna knjigovodstvena dokumenta čine: 

popisne liste,



knjigovodstveni nalozi za knjiženje poslovnih promena, prijemnice materijala ili robe,



radni nalozi,



reversi,



blagajnički nalozi za uplate i isplate preko blagajne, trebovanje materijala, sitnog inventara i alata,



razne vrste reklamacionih zapisnika (o prijemu robe, materijala i sl.), nisplatna lista zarada.

Ulazna knjigovodstvena dokumenta čine: 

primljene fakture od dobavljača,



primljeni čekovi,



primljene menice i drugi vrednosni papiri,



izveštaji banke o stanju na računu, obračunatoj kamati, proviziji i sl. ndostavnice dobavljača o popustima, prihvaćenim reklamacijama, izveštaji poslovnih partnera.

Izlazna knjigovodstvena dokumenta čine: 

izdate fakture kupcima za prodat materijal, robu ili izvršene usluge,



tovarni listovi i druga slična dokumenta,



izdate menice,



izdati čekovi,



otpremnice materijala ili robe,



izdati nalozi za plaćanje sa računa kod banke,



izdata odobrenja kupcima za date rabate, priznate popuste, vraćenu neispravnu robu i sl.

36

RAČUNOVODSTVO



obračunske situacije.Za knjigovodstveni dokument možemo reći da je pismena isprava

kojom se dokazuje da je nastala neka poslovna promena, odnosno promena na sredstvima ili njihovim izvorima.

Ova definicija je prihvatljiva u uslovima tradicionalnog načina vođenja knjigovodstva, u manuelnoj tehnici

ili one niže mehanizacije. Međutim, u savremenom informacionom

sistemu gde imamo integralnu obradu podataka sa visokim nivoom organizacije i korišćenja najsavremenijih

tehničkih

sredstava

informatike

(elektronskih

računara)

"stroga

dokumentovanost" dokumentovanos t" kn jigovodstvene evidencije morala bi da dobije drugačije objašnjenje.

1.8.1 Knjigovotstveni mehanizam

Knjigovodstveni mehanizam sačinjavaju razne knjige, kartoteke, tabele, pregledi i sl., što čini ovaj mehanizam složenim i prilično razuđenim ali i sposo bnim da odgovori zadacima koji mu se postavljaju.

To je moguće obezbediti samo dobro organizovanom, sveobuhvatnom i efikasnom evidencijom kakva je knjigovodstvo. Složenost knjigovodstvenog mehanizma potiče upravo iz složenosti procesa rada koji knjigovodstvo treba da prati. Na početku poslovanja, odmah nakon osnivanja preduzeća, popisuje se celokupna imovina i sačinjava inventar - prva knjiga u nizu drugih koje se vode u okviru knjigovodstvene evidencije. Inventar, predstavlja prikaz celokupne eduzeća celokupne imovine pr pr eduzeća

i njihovih izvora sastavljenih na

osnovu popisa. U ovakvom trneutku inventar čini osnov za sastavljanje početnog bilansa i dvostranog prikazivanja svih raspoloživih sredstava i izvora. Bilans

kao rekapitularni inventar, uz odgovarajuće sistematizovanje i klasifikovanje, na vrlo

pregledan način prikazuje sredstva i izvore sredstava čije je stanje dobijeno inventarisanjem. Ova statistička slika, međutim, započinjanjem funkcionisanja preduzeća mora dobiti kroz knjigovodstveni mehanizam pogodne oblike

kako bi se omogućilo praćenje kretanja sredstava

i njihovih izvora u toku odvijanja procesa rada.

Knjigovodstvo ovu neophodnost obezbeđuje

otvaranjem i vođenjem drugih poslovnih knjiga - dnevnika i glavne knjige. Na osnovu početnog bilansa, naime otvara se glavna knjiga knjigovodstveni računi ali preko dnevnika.

Time se stiču uslovi da se putem dnevnika ili dnevne knjige svakodnevnim

beleženjem poslovnih događaja obezbedi njihova hronologija preko koje se može videti kako

37


se poslovni proces u svom kontinuitetu odvija i pulsira.

Istovremeno, knjigovodstveni računi

koji sačinjavaju glavnu knjigu, predstavljaju posebne preglede za svaku vrstu sredstava i izvora sredstava, rashoda i prihoda i preko njih se može ne samo utvrditi stanje, već i pratiti kretanje po kategorijama sredstava i izvora posebno.

Na osnovu početnog bilansa, naime otvara se glavna knjiga knjigovodstveni računi ali preko dnevnika.Time

se stiču uslovi da se putem dnevnika ili dnevne knjige svakodnevnim

beleženjem poslovnih događaja obezbedi obe zbedi njihova hronologija preko koje se može videti kako se poslovni proces u svom kontinuitetu odvija i pulsira.

Istovremeno, knjigovodstveni računi

koji sačinjavaju glavnu knjigu, predstavljaju posebne preglede za svaku vrstu sredstava i izvora sredstava,

rashoda i prihoda i preko njih se može ne samo utvrditi stanje, već i pratiti

kretanje po kategorijama sredstava i izvora posebno.

Osnovne faze knjigovodstvenog ciklusa 1.Bilans stanja (probni bilans i saldo

računa glavne knjigena na kraju

izveštajnog perioda

2. Analiza promena i njihovo njihovo knjiženje knjiženje kroz dnevnik onako kako kako nastaju 3. Prenos knjiženja knjiženja iz dnevnika dnevnika na na odgovarajuće odgovarajuće račune račune u glavnoj knjizi knjizi 4. Sastavljanje nekorigovanog probnog bilansa ( ili zaključnog lista ) 5. Analiza knjiženja predzaključ predzaključnih nih stavova kroz dnevnik i prenos u glavnu knjigu 6.

Sastavljanje korigovanog probnog bilansa i sastavljanje formalnih

finansijskih izveštaja 7. Zaključak knjiga. Krajnja salda salda u bilansu stanja postaju postaju početna početna salda za naredni period

38

RAČUNOVODSTVO

Prilikom osnivanja i početka rada jednog preduzeća, od prvorazredne važnosti je da se izvrši popis imovine i sastavi jedan pregled kojim izvora i pokazuje

se utvrđuje početno stanje sredstava i njihovih

imovinska situacija određenog preduzeća. Postupak popisivanja naziva se

inventarisanje, a kao posledica inventarisanja javlja se inventar - deo knjigovodstvene

evidencije.

Inventar možemo definisati kao pojedinačan prikaz po količini i vrednosti sv ih sredstava i njihovih izvora u jednom trenutku, na dan popisa.

Na osnovu ovog početnog inventara, sastavlja se početni bilans preduzeća, zatim se otvaraju poslovne knjige i počinje vođenje knjigovodstvene evidencije. Redovno inventarisanje smatra se ono koje se obavlja krajem godine ili jednom tokom

godine, u vreme koje je određeno odgovarajućim normativnim aktom preduzeća. Redovno inventarisanje podrazumeva popisivanje celokupne imovine preduzeća i svih njihovih izvora i one je, kako smo već rekli, obavezno i zakonom propisano. Vanredno inventarisanje

obavlja se uvek kada se ukaže potreba. Razloga može biti više

sniženje ili povećanje cena, sumnja u ispravnost rukovanja imovinom, posledice elemenamih nepogoda i požara, primopredaja dužnosti lica koje r ukuje ukuje imovinom itd. Vanredno inventarisanje može obuhvatiti celokupnu imovinu preduzeća, a može i samo pojedine delove, recimo samo jednu prodavnicu. Potpuno inventarisanje podrazumeva

popisivanje svih imovinskih delova kojima preduzeće

raspolaže. Redovno inventarisanje je uvek potpuno a to može biti i vanredno. Delimično inventarisanje obuhvata popisivanje samo pojedinih kategorija sredstava i uvek je vanredno.

Organi upravljanja najpre određuju broj i sastav popisnih komisija, koje zatim pristupaju pripremama za popis. U zadatke popisne komisije spadaju: - određivanje dana početka popisa, - priprema popisnog materijala, - priprema popisnog mesta, - popisivanje i - podnošenje izvestaja o popisu.

39


1.9 Knjigovotstveni računi – kamen temeljac knjigovotsvenog mehanizma

Nije bitno da knjigovodstveni račun bude dvostrani pregled, već da obuhvati sve "jedinice vrednosti" koje

su vezane za jednu tačku gledišta, za jedan kriterij. Na primer, ako vodimo

račun blagajne, na njemu će se naći sve one vrednosti koje predstavljaju naplate i isplate u gotovom novcu i to je onaj kriterijum, odnosno tačka gledišta za koju se te vrednosti vezuju. Isto važi i za račun zaliha robe, račun kredita, itd. Prema tome, forma u kojoj će se k njigovodstveni

račun javiti nije bitna za njegovu sadržinu i suštinu, te zato ga i ne treba

posmatrati samo kao uobičajeni dvostrani pregled. Najvažniji oblici knjigovodstvenih računa su: a) stepenasti b) folio c) paginarni d) kombinovani e) slovo T a)Stepenasti

oblik računa karakterističan je po tome što se nakon knjiženja svake poslovne

promene obračunava razlika između gotovine i potražne strane, odnosno saldo. Stepenasti knjigovodstveni račun svojom formom ne pokazuje dvostranost, ali je i ne isključuje.

Poseduje kolone za datume, opis, znak i jednu kolonu za iznos. Kolona za znak

daje evidentiranim sumama u koloni za “iznos” karakteristiku “duguje” ili “potražuje”, odnosno pokazuje da li je došlo do povećanja ili smanjenja predhodnog stanja. Osnovna

karakteristika stepenastog računa ogleda se u tome što se prilikom svakog knjiženja

raniji saldo uvećava ili smanjuje za vrednost obavljene operacije, tako da se na njemu uvek nalazi novo stanje.

40

RAČUNOVODSTVO

b) Folio oblik računa Ima dve naspramne strane: levu „duguje" i desnu „potražuje". Obe strane imaju jednake

kolone: datum, opis i iznos. Naziv folio potiče od italijanske reči foglio što znači list. Ovaj oblik konta je vrlo pregledan, jer se na dve naspramne strane odvijaju promene koje imaju za posledicu povećanje, odnosno smanjenje stanja. Male su mogućnosti greške, ali je konto retko u upogrebi, jer je neekonomičan (dve strane su potrebne zajedan konto).

Šematski prikaz folio oblika računa: Račun…

Duguje Datum

Opis

Potražuje

Iznos

Datum

Opis

Iznos

c) Paginarni oblik računa Ima jednu stranu na kojoj su sledeće kolone: datum, opis i dve kolone za iznos. od kojih je jedna, „duguje", a druga „potražu je". Ovaj oblik konta se često koristn u praksi, jer je najekonomičniji. Reč pagina je italijanskog porekla i znači strana. Vrlo često ima i kolonu

„saldo", pa onda konto po pagini ima nešto drugačiji oblik. Saldo Datum

d) Kombinovani

Opis

Duguje

oblik računa Promet

Datum

Potražuje

Opis

Duguje

Saldo

Potražuje

41

Duguje

Potražuje


e) Račun u obliku slova T Z bog uštede u vremenu knjiženja

obavljaju na kontima u obliku slova „T’’ koja se u praksi ne

upotrebljavaju. Ova konta su dvostrana (kao konto po foliju) i imaju levu i desnu stranu, tj.

stranu „duguje" i stranu „potražuje" za evidenciju povećanja i smanjenja stan ja. Na ovim kontima knjiže se samo iznosi, bez opisa nastalih promena. Potražuje

Duguje

1.10 Proces

knjiženja poslovne knjige i knjigovotstvene isprave

1. Dnevnik je osnovna knjiga u koju se h ronološkim

redom knjiže sve poslovne promene.

Može se voditi kao jedna knjiga ili kao više knjiga , specijalizirane za pojedine skupine pozicija imovine, kapitala, obaveza, rashoda i prihoda. Dnevnikom se obuhvataju svi oni

poslovni događaji koji su predmet bilansnih i izvanbilansnih knjigovodstvenih propisa. Osnovne funkcije dnevnika mogu se izraziti kao:

•sredstva automatske kontrole pravilnosti proknjiženih poslovnih događ aja u glavnoj knjizi; •sredstvo uz pomoć kojeg se vrši sintetiziranje analitičkih konta; •sredstvo uz pomoć kojeg se mogu rekonstruirati knjiženja na kontima koja su izgubljena; •sredstvo za lakše pronalaženje grešaka prilikom knjiženja. 2. Glavna knjiga

Glavnu knjigu, celovito posmatrano, čine svi računi koji su otvoreni u knjigovodstvu, bilo po osnovu inicijalnog, tj. početnog bilansa, bilo u toku poslovne godine (tj. oni koji, dakle, nisu figurir ali u početnom bilansu). Termin "knjiga"

koristi se još iz vremena kada su se u dvojnom knjigovodstvu vodili

individualni računi u vidu povezanih knjiga. Kako je privrednim razvojem broj računa postajao sve brojniji, obuhvatanje poslovnih promena u povezanim

42

knjigama praktično je

RAČUNOVODSTVO

postalo nemoguće. Prema tome, računi se vode u vidu posebnih listova, tj. kartica, a termin "knjiga" koristi se i danas.

U preduzeću se vode dve glavne knjige, i to: glavna knjiga prvog stepena i glavna knjiga drugog stepena. Glavnu knjigu prvog

stepena sačinjavaju sintetički računi stanja (otvoreni

na osnovu inicijalnog bilnsa stanja, ili u toku poslovnog perioda), kao i uspešni računi (do kojih dovode neekvivalentne poslovne promene, otvoreni, takođe, u toku poslovne godine).

Analitički računi, kao delovi odgovarajućih sintetičkih računa, vode se u tzv. pomoćnim knjigama, i čine glavnu knjigu drugog stepena. Sva knjiženja poslovnih promena u ove dve glavne knjige moraju biti međusobno usaglašena. Drugim rečima, zbir svih pojedinačnih knjiženja na analitičkim računima treba da je identičan (i po prometu i po saldu), knjiženju na odgovarajućim predstavničkom, tj. sintetičkom računu. Kontrola ispravnosti ovih knjiženja vrši se međusobnim upoređivanjem leve i desne strane svih analitičkih

računa, sa levom i desnom njihovog sintetičkog računa. Ukoliko se pojave

odstupanja radi se o očiglednim greškama prilikom knjiženja, koja se moraju otkloniti.

3. Pomoćne knjige su one koje se organizuju u cilju rasčlanjivanja nekog računa (kont a) glavne knjige ili koje podacima dopunjuju pojedine račune sintetičke evidencije. Prema tome razlikujemo ove pomoćne knjige: - analitičke evidencije i - druge pomoćne knjige.

1.11 Probni bilans Probni bilans predstavlja popis svih knjigovodstvenih

računa glavne knjige I stepena ,

ostvarenih u knjigovodstvenoj evidenciji na kojima se nalazi promet. On ima izgled jedne table sa kolonama za redni broj, naziv konta i dva para kolona za iznos, i to bruto bilans, sa

kolonama duguje i potražuje, i kolonu za saldo bilans sa istim kolonama. Bruto bilans obuhvata izvršena knjiženja svih obavljenih poslova, kao i potrebnim knjiženjima pre sprovođenja zaključka knjiga.Pod bruto bilansom (probnim) podrazumeva se popis svih računa glavne knjige, sa ukupnim zbirovima levih i desnih strana. Ukupan zbir svih levih (dugovnih) strana mora biti jednak ukupnom zbiru svih desnih strana, a ovi istovremeno moraju biti jednaki sa ukupnim zbirovima leve i desne kolone dnevnika.

43


Samo u tom slučaju su svi prenosi (kao i pojedinačni ukupni zbirovi) tačni. Pre nego što se postignu slaganja pomenutih iznosa, ne može se pristupiti daljem radu. Ukoliko bi se desilo da se zbir leve (dugovne) strane ne složi sa zbirom desne (potražne) strane, potrebno je prvenstveno proveri ti da li se jedan od zbirova slaže sa zbirom u dnevniku.

Na taj način saznaje se koji zbir u bruto bilansu nije tačan. Normalno je, da se desila greška, samo u zbiru te strane.

Ako su zbirovi netačni, i na strani duguje ili na strani potražuje, grešku

tr eba tražiti u prenošenju pojedinih iznosa

iz dnevnika u glavnu knjigu.

Saldo bilans predstavlja prečišćeno stanje na kontima i

utvrđena razlika (saldo) između leve i

desne strane, i ponovo složiti ukupan zbir svih dugovnih i potražnih salda. Pojedinačni s aldo ima karakter one strane računa koja ima veći zbir, tj. ako je zbir leve strane veći, na primer 3.000, a desne 2.000, saldo će biti dugovni od 1.000 dinara itd., i obratno kod pasivnih računa. Tek kada se saldo bilans složi, dolazi do definitivnih podataka za sastavljanje zaključnog bilansa i pregleda bilansa uspeha sa podacima gubitka i dobitka. Saldo bilans

sadrži na levoj strani iznose koji pokazuju stanje po knjigama pojedinih delova

aktive, a istovremeno i iznose koji pokazuju i visinu pojedinih rashoda (gubitak). Desna strana

salda bilansa sadrži, međutim, i salda računa pasive i računa prihoda (dobitak).

Probni bilans se može sastaviti u svakom trenutku ako su postojeći računi ažurni. On ima dvostruki cilj:

1. da omogući kontrolu tačnosti knjiženja (proverom da li se ukupna dugovanja slažu sa ukupnim potraživanjima, odnosno dugovna salda sa potražnim) i 2. da obezbedi pripremu formalnih i finansijskih

izveštaja.

Probni bilans predstavlja interni izveštaj koji ukazuje računovođama na moguće greške u knjiženju, koje se odmah ispravljaju. Učestalost njegovog sastavljanja vezana je za pozitivne zakonske propise, koji zahtevaju da se on sastavlja četiri puta godišnje. Za potrebe internih korisnika računovodstvenih informacija bilo b i neophodno sastavljati ga u mnogo kraćim vremenskim intervalima (mesečno, pa čak i dnevno), zato što bi to omogućilo blagovremeno otkrivanje i, po logici stvari, ispravljanje formalno-računskih grešaka.

Ključni nedostatak probnog bilansa, s gledišta info rmisanja, odnosi se na to da se na osnovu njega ne omogućava kontrola materijalne ispravnosti knjiženja. Ako se na probni bilans dodaju još dva para kolona (bilans stanja i bilans uspeha) dobija se zaključni list, koji se sastavlja jednom godišnje, krajem poslovne godine. Postupak vezan za sastavljanje probnog bilansa sastoji se u sledećem:

44

RAČUNOVODSTVO

1. Najpre je potrebno proveriti da li su sve poslovne

promene proknjižene kroz dnevnik, a

potom i da li su prenešene na račune glavne knjige. 2. Na svakom računu glavne knjige, ponaosob, sabrati sve iznose proknjižene na levoj i desnoj strani, odnosno ustanoviti ukupan promet svakog pojedinačnog računa. 3. Ukupne promete pojedinih računa uneti u prvi par kolona probnog bilansa (tzv. promet) istim redom kojim su rač uni otvoreni u glavnoj knjizi. 4. U koloni promet probnog bilansa vrši se sabiranjem dugovne i potražne kolone, a oba zbira moraju biti identični međusobno. Pored toga, zbir kolone promet, mora da bude identičan ukupnom zbiru dnevnika.

5. Sledeći korak u izradi probnog bilansa je saldiranje, tj. izračunavanje salda svih računa unesenih u probni bilans. Saldo može biti dugovnog i potražnog karaktera. Kod onih računa kod kojih je strana duguje, kolone prometa, veća od strane potražuje, saldo će biti dugovno g karaktera, dok će saldo biti potražnog karaktera kod onih računa kod kojih je strana potražuje, kolone prometa, veća od strane duguje. 6. Sva salda dugovnog karaktera upisuju se na stranu duguje u kolonu saldo, a sva salda

potražnog karaktera unose se na stranu potražuje, kolone saldo probnog bilansa. 7. Nakon saldiranja vrši se sabiranje strana duguje i potražuje, kolone saldo. Zbir obe kolone saldo mora biti, po prirodi stvari, isti, zato što su i zbirovi dugovne i potražne strane kolone promet, takođe, usaglašeni. 8. Sledeća faza u izradi probnog bilansa odnosi se na odvajanje salda računa stanja od salda računa uspeha. Na osnovu njih sačinjavaju se bilansni agregati, odnosno bilans stanja i bilans uspeha. Primenom posebnih postupaka finansijske analize, na odnosne bilansne agregate,

dolazi se do relevantnih informacija o imovinskoj situaciji preduzeća. 9. Nakon unošenja pomenutih salda u bilans stanja i bilans uspeha, vrši se sabiranje leve i desne strane pomenutih bilansnih agregata. Razlika koja

se bude javila između aktive i pasive

bilansa stanja, mora biti identična razlici koja se bude pojavila između rashoda i prihoda bilansa uspeha.

10. Formalno uravnoteženje bilansnih agregata obaviće se unošenjem pomenute razlike na manju stranu, zbog izravnanja.

Dobitak, odnosno pozitivna razlika (koja se javlja u slučaju

ako je aktiva veća od pasive, a prihodi veći od rashoda) će se uneti na stranu pasive blansa stanja, odnosno na stranu rashoda bilansa uspeha. U obrnutom slučaju javlja se negativna

45


razlika, tj. gubitak, koja se unosi na stranu aktive bilansa stanja, odnosno na stranu prihoda bilansa uspeha.

1.12 Bilans stanja imovine, pojam, karakteristike i principi svrstavanja bilansnih pozicija

Bilans stanja predstavlja finansijski izvestaj sa iskazanom imovinom preduzeca na odredjeni dan po obliku i izvorima, razvrstane na aktivu i pasivu. U bilansu stanja je iskazana imovina preduzeca isto kao i u inventaru imovine. U inventaru imovina se prikazuje pojedinacno po vrsti, kolicini, ceni i vrednosti dok se u bilansu iskazuje po grupama i po vrednosti. Bilans stanja moze biti uradjen u dvostranoj (konta) i u jednostranoj (lista) formi. Bilansne pozicije mozemo svrstavati prema funkcionalnom principu, principu likvidnosti i principu sigurnosti. Bilansne promene koje se javlju prilikom poslovnih promena su:povecanje aktive i povecanje pasive; smanjenje aktive i smanjenje pasive; istovremeno povecanje i smanjenje aktive; i istovremeno povecanje i smanjenje pasive.

46

RAČUNOVODSTVO

Aktiva

S T A L N A I M O V I N A

O B R T N A I M O V I N A

Bilans stanja

A) Neuplaćeni upisani kapital B) Stalna imovina I Nematerijalna ulaganja II Osnovna sredstva

Pasiva

A) KAPITAL I Osnovni kapital II Rezerve

III Neraspoređeni

III Dugoročni finansijski

dobitak

plasmani

S O P S T V E N I K A P I T A L

B)DUGOROČNA REZERVISANJA

C) OBRTNA IMOVINA I Zalihe

II Kratkoročna potraživanja i Plasmani III Gotovina i gotovinski Ekvivalentni

Đ C) OBAVEZE

I Dugoročne II Kratkoročne

AVR Gubitak

PVR

47

T U I K A P I T A L


1.13 Bilans uspeha, pojam, karakteristike i značaj

Bilans uspeha predstavlja pregled rasho da

i prihoda preduzeća za određeni obrač unski

period koji su izbalansirani razlikom u obliku dobitka ili gubitka.

On ima veliki značaj jer ga

možemo koristiti kao kontrolni instrument za utvrđivanje rezultata (uspeha) preduzeća. Može biti dvostran i jednostran. Bilansne pozicije svrstavamo: u aktivi (poslovni rashodi, rashodi finansiranja, vanredni rashodi i dobitak); u pasivi (poslovni prihodi, prihodi od finansiranja, vanredni prihodi i gubitak). Bilans

uspeha vrednosno iskazuje ukupo povećanje sopstvenog kapitala (prihodi) i ukupno

smanjenje sopstvenog kapitala (rashodi) u toku obračunskog perioda kao i finansijski rezultat kao razliku ukupnog povećan ja i ukupnog smanjenja sopstvenog kapitala. Propisani sadržaj bilansa uspeha sastoji se iz tri podbilansa uspeha: 

podbilans poslovnih prihoda i poslovnih rashoda i poslovnog finansijskog rezultata finansiranja



podbilans finansijsklih

prihoda i finansijskih rashoda i finansijskog rezultata

finansiranja 

podbilans ostalih prihoda i ostalih rashoda i ostalog finansijskog rezultata.

48

RAČUNOVODSTVO

2. PRIBAVLJANJE SREDSTAVA PREDUZEĆA Prema načinu pribavljan ja sopstvenih sredstava, preduzeća imaju različitu pravnu formu: inokosna preduzeća, društva lica (preduzeća sa ortacima-ortakluk-ili komanditno društvo bez akcija), i društva kapitala (društva sa ogranicenom odgovornošću i akcionarska društva). Inokosna preduzeća (sopstveni kapital

je kapital vlasnika preduzeća) i društva lica (kapital su

ulozi članova društva) su po pravilu privatna svojina, dok društva kapitala (kapital se stič e emitovanjem i prodavanjem

akcija) mogu biti privatna, državna, zadružna ili mešovita.

Inokosno preduzeće se formira kada vlasnik uplati nova c na tekući račun preduzeća i tada imamo dva konta: tekući rač un i inokosni kapital. Vlasnik može smanjiti osnivač ki ulog prebacivanjem

novca sa tekućeg računa ili blagajne na lični račun vlasnika a zatim se lični

račun vlasnika gasi prenošenjem iznosa na dugovnu stranu inokosnog kapitala.

2.1.1 Formiranje i promene sopstvenog kapitala kod inokosnih preduzeća

Primer: 1.

Vlasnik preduzeća je osnivački ulog od 700.000 dinara uplatio na tekući račun preduzeća.

2. Na

ime pokrića ličnih rashoda vlasnika preduzeća u toku obračunskog perioda

izvršenensu sledeće isplate: sa tekućeg računa isplaćeno je nalogom za isplatu 3.000 din, sa blagajne 500 dinara 3. Zaključiti lični račun vlasnika

49


R.B.

Opis

Poziv

Tekući račun

1.

1

Inokosni kapital

Duguje

Potražuje

700.000.,00

2

700.000,00

Uplata osnivačkog uloga Lični račun vlasnika

2.

3

Tekući račun

1.000,00

1

1.000,00

Pokriće ličnih rashoda 2a.

Lični račun vlasnika

3

Blagajna

4

500,00 500,00

Pokriće ličnih rashoda 3.

Inokosni kapital

2


1.500,00

3

1.500,00

Zaključen lični račun vlasnika

2.1.2 Formiranje i promene sopstvenog kapitala kod društava lica (ortačkih

preduzeća) Primer: 1.

Na osnovu ugovora o ortakluku, na tekući račun društva sa ograničenom odgovornošću uplaćeno je 1.200.000, din od strane ortaka A, dok je ortak B uneo u društvo opremu čija je tržišna vrednost 800.000 dinara

2. Isplatom sa tekućeg računa ortaku A vraćen je deo uloga u visini od 200.000 dinara 3. Na ime pokrića ličnih rashoda ortaka B isplaćeno je sa tekućeg računa 1.500 dinara

50

RAČUNOVODSTVO

DNEVNIK OPIS

R.B. 1.

strana 1, POZIV DUGUJE

Tekući račun Osnovna sredstva

1

1.200.000,00

2

800.000,00

POTRAŽUJE

Kapital ortaka A

3

1.200.000,00

Kapital ortaka B

4

800.000,00

Na osnovu ugovora ugovora 2.

Kapital ortaka A

3

Tekući račun

200.000,00

1

200.000,00

Povlačenje uloga ortaka 3.


5

Tekući račun

1

1.500,00 1.500,00

Isplata na ime ličnih rashoda

2.1.3

Formiranje i promene sopstvenog kapitala u društvima kapitala

Društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o) Primer. 1. prema ugovoru o osnivanju d. o .o ukupan kapital društva iznosi 500.000 dinara a sastoji se od 5 udela po 1.

100.000 din. U času osnivanja uplaćeno je 25% udela u gotovu.

članovima društva isplaćeno je sa tekućeg računa 10.000 din na ime smanjenja nominalne vrednosti udela.

51


Duguje

Blagajna

D

Potražuje

Neuplaćeni upisani osnovni kapital

1) 375.000,00

1) 125.000,00

D

Tekući račun

P

2) Duguje Udeli Udeli u sonovnom kapitalu

2)

P

10.000,00

10.000,00

Potražuje

1) 500.000,00

Akcionarsko društvo Primer. 1. Akcionarsko društvo X emitovalo je i

prodalo celokupnu emisiju redovnih akcija

od 1000 komada po nominalnoj vrednosti od 2.000 dinara

Duguje

Tekući račun

Potražuje

D Akcijski kapital po osnovu redovnih akcija

P

1) 2.000.000,00

1) 2.000.000,00

Primer. 1.

Akcionarsko društvo X prodalo je za gotovu celokupnu emisiju redovnih akcija od 1000 komada čija je nominalna vrednost 2000 din po kursu od 110%

52

RAČUNOVODSTVO

D

Blagajna

P D

1) 2.200.000,00

Akcijski kapital po osnovu redovnih akcija

P

1) 2.000.000,00

D


P

D

AŽIO

1) 400.000,00

P

1) 200.000,00

Primer.

1. Akcionarsko društvo X osniva se sa osnovnim kapitalom od 500.000 dinara. Emituje se 400 redovnih i 100 prioritetnih akcija. Nominalna vrednost akcije je 1000 dinara. Emisioni kurs je 110% za redovne i 125% za prioritetne. Upisana je celokupna emisija. Akcionari su po pozivu

na tekući račun uplatili 25% od nominalne vrednosti upisanih akcija i iznos AŽIA (emisiona premija) u celini. celini.

D

Tekući račun

P

1) 125.000,00 1a) 65.000,00

D

Neuplaćeni upisani osnovni kapital

P

1) 375.000,00

D

Akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija

1) 100.000,00

53

P


A IO

D

P

1a) 65.000,00

Smanjenje osnovnog kapitala

Primer . Na osnovu odluke glavne skupštine akcionara izvršena je zamena 500 redovnih akcija nominalne vrednosti 1.000 dinara za redovne akcije nominalne vrednosti od 800 dinara radi

smanjenja osnovnog kapitala čime je osnovni kapital smanjen sa 500.000 na 400.000 dinara. Razlika je isplaćena akcionarima u gotovu. D Akcijski kapital po osnovu redovnih akcija

P

D

Blagajna

1) 100.000,00

P

1) 100.000,00

Primer. 1.

Akcionarsko društvo ''N'' otkupilo je 50 komada redovnih sopstvenih akcija po kursu 80%. Nominalna vrednost akcije je 1000 dinara.

2.

D

1)

Akcije su poništene. Otkupljene sopstvene akcije

P

D

Blagajna

1)

40.000,00

Račun povlačenja akcija

2) 40.000,00

P

40.000,00

Otkup sopstvenih akcija

2a) 50.000,00

2)

2b) 10.000,00

54

40.000,00

RAČUNOVODSTVO


Rezerve

2a) 50.000,00

2b) 10.000,00

2.2 Pozajmljeni kapital preduzeća Preduzeće nekada ne može da pokrije potrebe iz sopstvenih izvora pa zato pozajmljene izvore

koristi

za čije se korišćenje plaća kamata. Osnovni pozajmljeni izvori mogu biti

krediti od banaka i drugih finansijskih institucija a isto i emitovanje kreditnih hartija od vrednosti-obveznice.

Dugoročni krediti su sa obavezom vraćanja iznad godinu dana, a

odobreni iznos se ne uplaćuje na tekući račun tražioca kredita već banka preuzima obavezu za isplaćivanje obaveza prema dobavljačima za nabavljeno osnovno sredstvo. Samo odobravanje kredita od strane banke ne pre dstavlja obavezu prema banci već ona nastaje kada banka izvrši

isplatu dobavljačima. Kratkoročni k rediti su krediti sa rokom vraćanja ispod godinu dana, a njima finansiramo samo povremene i privremene potrebe za obrtnim sredstvima. I ovde se kao kreditori isto mogu javiti banke i preduzeca (nefinansijske institucije) koja mogu pored finansijskih odobravati i robne kredite.

Dugoročni krediti Primer. 1.

Dobavljačima za osnovna sredstva isplaćeno je 50.000 dinara iz odobrenog dugoročnog

kreditaza osnovna sredstva.

2. Na ime otplate kredita za osnovna sredstva isplaćeno je sa tekućeg računa 15.000 din 3. Na osnovu odobrenog dugoročnog kredita za obrtna sredstva banka je uplatila na tekući račun 150.000 dinara Dugoročni krediti

Dobavljači za osnovna sredstva

1) 50.000,00

2) 15.000,00

1) 50.000,00 3) 150.000,00

55


Tekući račun

3) 150.000,00

2) 15.000,00

Kratkoročni krediti Primer. Prema izvodu banke uplaćeno je

na tekući račun 200.000 dinara po osnovu odobrenog

kratkoročnog kredita od strane banke Tekući račun

Kratkoročni krediti

1) 200.000,00

1) 200.000,00

Emitovanje obveznica

Ulaganjem

u hartije od vrednosti mož emo ostvariti prihod od kamate na uložena slobodna

novčana sredstva na kraći ili duži rok. Hartije od vrednosti (kao sto su obveznice, akcije, blagajnički zapisi...) imaju svoju prometnu vrednost i mogu se u sl učaju potrebe pretvoriti u likvidna sredstva. Preduzeće da bi došlo do novčanih sredstava mož e da emituje hartije od vrednosti a nakon datuma

dospelosti da plati određenu kamatu za korišćenje tuđih novč anih

sredstava. Kupovina hartija od vrednosti ima za posled icu aktive- povećava

smanjenje gotovine i povećanje

se stanje na računu Hartije od vr ednosti. Prodajna cena je različita od

nabavne, tako da se prodajom može ostvariti kako dobitak tako i gubitak. Obveznica je hartija od vrednosti koja vlasniku daje pravo d a obveznici, k ao

po dospeću o d izdavaoca naplati iznos naznačen na

i pravo na naplatu pripadajuće kamate. Obveznice se sastoje iz plašta

obveznice i talona

(može biti kamatni i anuitetni)

56

RAČUNOVODSTVO

Primer . 1. Preduzeće X emitovalo je 5000 obveznica čija je nominalna vrednost 1.000 dinara

po obveznici. Rok vraćanja duga je 5 godina uz kamatu 5% godišnje. Prodato je 3500 obveznica po nominalnoj vrednosti. Gotovina je uplaćena na tekući račun 2. Isplaćeno je sa tekućeg računa na ime izmirenja obaveza po osnovu obveznica 500.000 dinara

Obaveze po osnovu obveznica

Tekući račun

1) 3,500.000,00

2) 500.000,00

2) 500.000,00

57

1) 3,500.000,00


3. OSNOVNA SREDSTVA Osnovna sredstva

su sva sredstva koja ulaze u proces proizvodnje, ali se pri jednom

poslovnom ciklusu ne troše u celosti već se njihova vrednost smanjuje postepeno usled fizičkog i moralnog rabaćenja sa zadrž avanjem prvobitnog oblika. Sitan inventar ne ubrajamo u osnovna sredstva zbog relativno kratkog veka trajanja. O snovna

sredstva možemo podeliti

na: 

osnovna sredstva u pripremi,



osnovna sredstva u funkciji i



osnovna sredstva van funkcije.

Osnovna sredstva

u pripremi su ona sredstva či ja izgradnja ili instalacija još nije završena i

koja zbog toga nisu spremna za

uključivanje u poslovnu aktivnost. Osnovna sredstva u

funkciji su sva osnovna sredstva koja se koriste za obavlja nje

delatnosti kojom se preduzeće

bavi. Osnovna sredstva van funkcije su obustavljene investicije i osnovna sredstva koja se ne

mogu više koristiti zbog svoje fizičke porabaćenosti ili je njihovo korišćenje neisplativo zato što su moralno zastarela ili izgubila upotrebnu vrednost. Preduzeća su obavezna da organizuju evidenciju o osnovnim sredstvima tako da su u svakom trenutku može sagledati ne samo nabavna, otpisana i sadašnja vrednost osnovnih sredstava u celini, već i svakog osnovnog sredstva pojedinač no. Evidencija o stanju i kretanju Osnovnih sredstava se vodi kroz glavnu knj igu, knjigu inventara i analitič ke kartice osnovnih sredstava. U glavnoj kn jizi oprema).

se vodi sintetička evidencija po grupama osnovnih sredstava (npr.zemljiš ta,

Preko ovih računa prati se stanje i kretanje osnovnih sredstava samo po vrednosti.

Analitička evidencija o osnovnim sredstvima vodi se na slobodnim listovima-karticama. Za svaku stvar iz osnovnih sredstava otvara se posebna kartica.

ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA

Proces ulaganja u osnovna sredstva odvija se kroz dve odvojene faze. Prva faza obuhvata kupovinu i prijem materijalnih vrednosti a druga faza isplatu obaveza po osnovu nabavljenih

sredstava. Preduzeća mogu stvari i prava, koja čine osnovna sredstva, pribavljati: kupovinom,

58

RAČUNOVODSTVO

izgradnjom i na druge načine. Isplata se može vršiti sa tekućeg računa, iz odobrenih kredita ili kombinovano iz prethodnih izvora.

3.1 Kupovina osnovnih sredstava

3.1.1 Kupovina novih osnovnih sredstava Primer. 1.

Prema fakturi 18. preduzeće ''Rad'' kupljen je kompresor za 1.500.000 dinara

2.

Isplata obaveza prema dobavljačima izvršena je iz odobrenog dugoročnog kredita. Osnovna sredstva

1) 1,500.000,00


2) 1,500.000,00

1) 1,500.000,00

Dugoročni krediti za osnovna sredstva

2) 1,500.000,00

Primer 1.

Od preduzeća '' Univerzal'' kupljena je prema fakturi 21. mašina čija j e fakturna vrednost 1,800.000 dinara

2.

Od dobavljača primljena je faktura br. 100 na ime prevoza mašine na 20.000 dinara

3.

Na ime troškova montaže od preduzeća '' Montaža'' primljena je faktura br. 203 na 80.000 dinara

4. Mašina je po odobrenju stručne komisije stavljena u upotrebu. 5.

Obaveze prema dobavljačima izmirene su sa tekućeg računa

59


Osnovna sredstva u pripremi

1) 1,800.000,00

4) 1,900.000,00


5) 1,900.000,00

1) 1,800.000,00

2)

20.000,00

2)

20.000,00

3)

80.000,00

3)

80.000,00

Tekući račun

Osnovna sredstva

4) 1,900.000,00

5) 1,900.000,00

3.1.2 Kupovina upotrebljavanih osnovnih sredstava Primer . Od preduzeća '' Omni'' kupljen je korišćen računar marke '' Dell'' čija je kupovna cena 25.000 dinara, prema knjigovodstvenim podacima nabavna vrednost je 75.000 dinara.

Osnovna sredstva

1) 75.000,00

Dobavljači

1) 25.000,00

IVOS

1) 50.000,00

Primer. 1. Od preduzeća '' Sloga'' kupljen je prema ugovoru jedan strug čija je nabavna vrednost 1.450.000 dinara, otpisana vrednost 1,200.000 dinara uz preuzimanje obaveze

otplate dugoročnog kredita u visini od 250.000 dinara

60

RAČUNOVODSTVO

Osnovna sredstva

4) 1,450.000,00

IVOS

1) 1.200.000,00

Dugoročni krediti

1) 250.000,00

3.2 Izgradnja osnovnih sredstava 3.2.1 Izgradnja

osnovnih sredstava od strane izvođača radova

Primer 1. Pr eduzeće

'' FMP'' Beograd sklopilo je sa građevinskim preduzećem '' Rad'' ugovor o

izgradnji magacinskog zgrade. Finansiranje zgrade vrši se delom iz sopstvenih sredstava, a delom iz odobrenog dugoročnog kredita za osnovna sredstva. U skladu sa odredbama ugovora,

izvođaču radova je isplaćeno sa tekućeg računa na ime avansa

3.000.000 dinara. 2.

Od izvođača radova primljena je prva privremena situacija koja glasi na 2,800.000 dinara

3.

Obaveze prema izvođaču radova po prvoj privremenoj situaciji izmiren je iz odobr enog

dugoročnog kredita za osnovna sredstva po odbitku polovine isplaćenog

avansa. 4.

prema drugoj privremenoj situaciji koja je primljena od izvođača radova vrednost do sada izvršenih radova na objektu u izgradnji 4,700.000 dinara

5.

Dobavljaču za osnovna sredstva isplaćena je obaveza iz odobrenog dugoročnog kredita za osnovna sredstva po odbitku preostalog iznosa avansa od 1,500.000 dinara

61


6.

prema definitivnoj situaciji vrednost završenog građenvinskog objekta je 5,400.000 dinara. Komisija je izvršila prijem objekta čime je objekat stavljen u upotrebu.

7.

Obaveza prema izvođaču radova po definitivnoj situaciji izmirena je iz odobrenog dugoročnog kredita za osnovna sredstva. Tekući račun

Avansi za osnovna sredstva

1) 3.000.000,00

1) 3,000.000,00 3) 1,500.000,00 5) 1,500.000,00



3) 2,800.000,00

2) 2,800.000,00

4) 1,900.000,00

5) 1,900.000,00

4) 1,900.000,00

6) 700.000,00

7)

6) 700.000,00

2) 2,800.000,00

6a) 5,400.000,00

700.000,00

Dugoročni krediti za osnovna sredstva

3) 1,300.000,00 5)

400.000,00

7)

700.000,00

3.2.2 Izgradnja Primer 1. Na

osnovnih sredstava u sopstvenoj režiji

osnovu odluke organa upravljanja preduzeće je pristupilo izgradnji magacinske

zgrade čija je predračunska vrednost 1.360.000 dinara. Finansiranje izgradnje vrši se iz sopstvenih sredstava. Prema prvoj privremenoj situaciji vrednost izvršenih radova je 590. 000 dinara

2. Konačna situacija za izgradnju objekta glasi na 1.250.000 dinara 3. Sredstvo je stavljeno u upotrebu.


Aktivirani sopstveni učinci

1)

590.000,00 3) 1,250.000,00

1) 590.000,00

2)

660.000,00

2) 660.000,00

62

RAČUNOVODSTVO

Osnovna sredstva

3) 1.250.000,00

3.3 Prijem osnovnih sredstava bez naknade Primer

1. Prema ugovoru primili smo kompjuter na poklon od preduzeća '' Rad'' Beograd.

Vrednost osnovnih sredstava je 80.000 dinara a otpisana vrednost je 50.000 dinara. Osnovna sredstva

Ispravka vrednosti osnovnih sredstava

1) 80.000,00

1) 50.000,00

Vanredni prihod

1) 30.000,00

63


4. MATERIJAL Da bi detaljni je

objasnili knjigovodstveno evidentiranje troškova materijala neophodno je

prvo objasniti šta ovaj termin predstavlja u menadžmentu računovodstva. Materijal u knjigovodstvenoj predmet rada.

terminologiji označava stvar koja se u procesu proizvodnje troši kao

U najširem smislu pod materijalom se pored sirovina , osnovnog i pomoćnog

materijala tj. predmeta

rada podrazumevaju i pomoćni neproizvodni materijal, gorivo i

mazivo, sitan inventar, ambalaža , auto gume i otpaci. SIROVINE – su proizvodi primarne proizvodnje

koji u promet dolaze u ne prerađenom

stanju ( npr. ruda, nafta, poljopriv redni proizvodi kao što su vuna, šecerna repa ... ). OSNOVNI MATERIJAL – su

proizvodi prerađivačke industrije koji zajedno sa sirovinama

čine osnovnu sadržinu nekog proizvoda.

POMOĆNI

PROIZVODNI MATERIJAL – ulazi u sastav

novog proizvoda , ali ne čini

njegovu osnovnu sadržinu. U ovu vrstu materijala možemo kao primer navesti boju, lepak , lak ...

POMOĆNI proizvoda

NEPROIZVODNI MATERIJAL – su materijali koji ne ulaze u sastav novog

ali omogućavaju normalno odvijanje procesa proizvodnje i poslovne aktivnosti u

celini. GORIVO – takođe ubrajamo

u materijal koji je shvaćen u širem smislu definicije i koji može

biti tehnološko, energetsko i gorivo za ogrev. SITAN INVENTAR – čine

sva ona sredstva za rad čiji je vek trajanja kraći od jedne godine

ili im je pojedinačna nabavna vrednost manja od propisanog limita.

AMBALAŽA – predstavlja materijal ali i stvari koje služe za pakovanje proizvoda radi očuvanja njihovog kvaliteta i kvantiteta kako pri skladištenju tako i pri transportu. Sa glediš ta funkcije može se podeliti na: ambalažu koja ima karakter osnovnog sredstva i ambalažu koja ima karakter obrtnog sredstva.

64

RAČUNOVODSTVO

U svakom preduzeću postoje komisije za kvalitativan i kvantitativan prijem materijala. Pored članova komisije koju obicno cine 2- 3 č lana prisustvuje i magacioner koji prima materijal na skladištenje. Ako je pošiljka ispravna sastavlja se pri jemnica materijala u 3 primerka: jedna ostaje magacioneru radi magacinske evidencije (kartoteke) , druga

se daje nabavnoj službi za

praćenje izvršenja ugovora a treć a se pri paja uz ulaznu fakturu dobavljača kao dokaz da je po fakturi preuzet materijal i da se može knjižiti i isplatiti. Po obavljenom kvalitativnom i kvantitativnom prijemu materijala

i usaglašavanja isporuke sa

otpremnicom pristupa se knjigovodstvenom obuhvatanju nabavke materijala.

4.1 Knjigovodstvena evidencija materijala

Evidencija o materijalu, sitnom inventaru ,

ambalaži i auto gumama vodi se u finansijskom,

materijalnom i magacinskom knjigovodstvu. U finansijskom

knjigovodstvu vodi se sintetič ka

evidencija po vrednosti. To znači da račun M aterijal pokazuje svojim prometom i saldom stanje ali i kretanje ukupnih z aliha materijala,

materijala. Pored sintetičke vodi se i analiti čka evidencija

sitnog inventara , ambalaže i auto guma po vrsti, količini i vrednosti. Takvu

analitičku evidenciju nazivamo materijalno knjigovodstvo. U njemu se pojavljuje onoliko računa koliko se vrsta materijala koristi u datom preduzeću , a račun pokazuje ne samo vrednosno već pokazuje količinsko stanje i kretanje zaliha konkretne vrste materijala. Magacinska evidencija je takođe analitička evidencija , ali se od materijalnog knjigovodstva razlikuje po tome što se u njoj iskazuju promene i stanje pojedinih vrsta zaliha samo u vidu naturalnih pokazatelja. Takav tip evidenci je

vodi se samo po vrsti i količini a ne i po

vrednosti.

Evidencija materijala, sitnog inventara, ambalaže i auto guma može se voditi po: stvarnim nabavnim vrednostima, kombinovanim nabavnim

vrednostima, planskim (obrač unskim)

nabavnim vrednostima, što ima veliki uticaj na knjigovodstveno obuhvatanje ulaganja finansijskih sredstava u pomenute oblike obrtnih sredstava.

65


4.2 Knjiženje materijala u skladu sa propisanim kontnim okvirom

Kontni okvir predstavlja spisak svih racuna koji mogu biti otvoreni u knjigovodstvu

preduzeća, izabranih i klasifikovanih prema unapred utvrdenim ciljevima knjigovodstva. Kontni okvir preduzeća primenjuju otvarajući račune koji su im potrebni. U našoj zemlji kao i mnogim drugim propisan je jedan jedinstveni

kontni okvir za sva preduzeća i zadruge, i on je

obavezan da se primenjuje. Što se tiče materijala u nastavku t eksta objasnićemo koji su to računi u okviru kontnog okvira propisani za knjiženje GRUPA RACUNA 51 – TROŠKOVI

materijala.

MATERIJALA

Način knjiženja na računima ove grupe zavisi od toga da li se evidencija o stanju, nabavci i troškovima materijala vodi na računima grupe 10 – Materijal u okviru finansijskog knjigovodstva , ili na rač unima 910 – Materijal u okviru klase 9. Ako se knjiže na racunima grupe 10 troškovi materijala se knjiže zaduživanjem racuna 511 , 512 , 513 , 573. Svako preduzeće samo odlučuje da li će voditi posebnu evidenciju o stanju, nabavci i troškovima mater ijala i u knjigovodstvu za obračun troškova i učinaka ili ć e ove podatke iskazivati samo u finansijskom knjigovodstvu. U okviru grupe 51

– troškovi materijala

predviđeni su sledeći r ačuni : 510 – nabavka materijala; 511 – troškovi materijala za izradu; 512 – troškovi ostalog materijala ( režijskog ); 513 – troškovi goriva i energije.

RAČUN 510 – Nabavka materijala Na racunu 510 iskazuje se

nabavka materijala u korist računa grupe 43 – obaveze iz

poslovanja, kada se podaci o stanju, nabavci i t roškovima

materijala vode na računu 910 –

Materijal, u okviru obračuna troškova i učinaka. U tom slučaju na kraju obračunskog perioda odobrava se račun 510 uz zaduženje svih računa iz grupe 51 za isnos troškova i zaduženja , ili

66

RAČUNOVODSTVO

se odobrava račun grupe 10 – Zalihe materijala za promenu vrednosti zaliha na kraju obračunskog perioda. Za knjiženje na ovom računu najneposrednije bi se mogli primenjivati sledeći međunarodni standardi finansijskog izveštavanja : MRS 2 – Zalihe, koji reguliše priznavanje, vrednovanje i obelodanjivanje u vezi sa robom. MRS 3 – Troškovi

pozajmljivanja koji se primenjuje u slučaju da se preduzeć e opredelilo za

dopušteni alternativni postupak za kapitalizovanje troškova pozajmljivanja. RAČUN 511 – Troškovi materijala za izradu Prema propisanom

kontnom okviru na ovom rač unu iskazuju se troškovi materijala za izradu

u korist računa 510 – Nabavka materijala, u kom slučaju se podaci o stanju, nabavci i troškovima materijala vode na računu 910 – Materijal u okviru obračuna troškova i uč inak. Ako se podaci o početnom stanju , nabavci i t roškovima materijala vode na rač unima grupe 10 – Zalihe materijala u finansijskom knjigovodstvu troškovi materijala za izradu knjiže se zaduženjem ovog računa u korist računa 101. Za knjiženje na ovom računu pored gore pomenutog MRS 2 – Zalihe može se primenjivati i MRS 23 – Troškovi pozajmljivanja. RACUN 512 –Troškovi ostalog materijala ( režijskog ) Na

ovom računu iskazuju se troškovi ostalog materijala u korist računa 510 u kom slučaju se

podaci o stanju, vrednosti, nabavci i t roškovima

materijala vode na računu 910 – Materijal u

okviru obračuna troškova i učinaka. Ako se podaci o stanju, nabavci i t roškovima materijala vode na računi 101 – Materijal u finansijskom knjigovodstvu troškovi režijskog materija la knjiže se zaduženjem ovog računa u korist rač una grupe 10 – Zalihe materijala. Na ovom računu iskazuje se trošak u visini nabavne vrednosti utošenog režijskog materijala koji može biti : - potrošni materijal koji se montira na mašine ( brusne ploce , burgije , igle ) - maziva - rezervni delovi

67


- sitni inventar koji se tretira kao zaliha - auto gume - kancelarijski materijal - sredstva za održavanje čistoće .

Troškovi ostalog materijala su troškovi koji se mogu uključiti u cenu koštanja proizvoda i usluga. Izlaz sa zaliha navedenih materijala o bračunava se prema jednom od dozvoljenih metoda : - FIFO metod - metod prosečnih ponderisanih cena - metod specifične identifikacije - maloprodajni metod. Zakonom

o porezu na dobit preduzeća u poreskom bilansu se priznaju troškovi ostalog

(režijskog) materijala u visini iskazanoj p rema FIFO metodu i metodu prosečnih ponderisanih cena. RACUN 513- Troškovi goriva i energije

Na ovoj grupi računa iskazuju se troškovi goriva i energije u visini nabavne vrednosti utrošenog goriva. Te troškove čini vrednost utroš enog goriva kao što su naftni derivati, gas, ugalj, drva, utrošena električna energija, para i drugo. Gorivo koje se ne skladišti već se direktno utroši knjiži se na osnovu fakture dobavljača na ovom računu, a na isti način knjiže se i troškovi električne energije. Troškove goriva i energije čine troškovi koji se mogu uključiti u cenu koštanja proizvoda i usluga pod uslovom da su nastali u nabavci, upravi ili prodaji i da nije u pitanju prekomerno

trošenje. Izlaz za zalihe goriva se obračunava jednom od dozvoljenih metoda : - FIFO metod - LIFO metod - metod prosečnih ponderisanih cena - metod specifične identifikacije - maloprodajni metod.

68

RAČUNOVODSTVO

Na osnovu člana 29, stav 1 tačka 1 Zakona o Porezu na dodatu vrednost u utrošak gor iva i energije utrošene za putničke automobile, motocikle, plovne objekte kao i vazduhoplove uključuje se PDV iskazan na ulaznoj fakturi dobavljača pri nabavci ovih energenata. Materijal predstavlja stvar ko ja sirovine, osnovni

se u procesu proizvodnje troši kao predmet rada. Tu spadaju

(šećer, pamučno predivo i slično) i pomoćni (boja,lak,lepak...) proizvodni

materijal, pomoćni neproizvodni materijal (materijali za održavanje osnovnih sredstava i čistoću), gorivo (tehnološko, energetsko i gorivo za ogrev) i mazivo, sitan inventor (sredstva čiji je vek trajanja kraći od 1god), ambalaža ( materijali koji služe za pakovanje radi očuvanja kvaliteta),

auto gume i otpaci. Pomoćni proizvodni materijal kao osnovni, ulazi u sastav

novog proizvoda ali ne čini njegovu osnovnu sadržinu. Pomoć ni neproizvodni materijal ne ulazi u sastav

novog proizvoda ali omogućava normalno odvijanje procesa proizvodnje i

poslovne aktivnosti u celini.

4.3 Nabavka materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti

Stvarna nabavna vrednost = fakturna vrednost + stvarni ZTN -Nabavka

materijala predstavlja povećanje zaliha materijala sa jedne strane i smanjenje

novčanih sredstava sa druge strane odnosno pretvaranje dela obrtnih sredstava iz no včanog u robni oblik. Svi izdaci oko nabavke materijala (prevoz, utovar, istovar ...) ulaze u sastav nabavne vrednosti materijala zajed no na

sa cenom nabavke materijala,što znači da se obuhvataju

dugovnoj strani računa Materijal, a odobrava se rač un Dobavljači ako je primljena faktura

za izvršenu uslugu, ili računima Blagajna ili Tekući račun ukoliko je plaćanje izvršeno u gotovu ili nalogom za naplatu.. Primer 1. Prema prijemnici materijala broj 16. i fakturi

dobavljača 28 kupljen je i primljen

materijal u vrednosti od 340.000 dinara. Troškovi prevoza železnicom prema tovarnom listu 101

69


iznose 24.000 dinara. Obaveze po tovarnom listu isplaćena je sa tekućeg računa. Troškovi utovara

i prevoza materijala od železničke stanice do magacina iznose 4.000 dinara a plaćeni su u gotovu. 2. Prema

izvodu banke, dobavljačima je isplaćeno 340.000 dinara n a ime izmirenja obaveza po

fakturi br. 28.

Materijal

Dobavljači

1) 368.000,00

2) 340.000,00

1) 340.000,00

Blagajna

Tekući račun

1)

1) 24.000,00

4.000,00

2) 340.000,00

4.4 Nabavka materijala po kombinovanoj nabavnoj vrednosti

Nabavna cena koja se sastoji iz fakturne

cene i planiranih zavisnih troškova nabavke (ZTN)

označava se kao kombinovana naba vna cena. Planirani zavisni troškovi nabavke se pri knjižen ju nabavke obuhvataju na potražnoj strani računa Razgraničenje zavisnih troškova nabavke.

Ovaj račun predstavlja segment vremenskog razgraničenja i na njemu se u toku poslovne godine na potražnoj strani knjiže Planirani zavisni troškovi nabavke i na taj način omogućava utvrđivanje tačnih periodičnih ( mesečnih, tromesečnih, šestomesečnih) rezultata. Po prijemu faktura za ZTN vrši se njihovo knjiž enje na dugovnoj strani konta Razgraničenje ZTN. Obuhvatanje razlike

između stvarne i kombinovane vrednosti za liha materijala, vrši se

preko računa Ostali prihodi, odnosno rashoda. Rač un Ostali rashodi duguje kada su stvarni troškovi viši od obračunatih, a račun Ostali prihodi potražuje ako su stvarni troškovi niži od obračunatih.

70

RAČUNOVODSTVO

Primer 1. Prema prijemnici br. 16 i fakturi 28 kupljeno je i primljeno materijala u vrednosti od

340.000 dinara. Na ime zavisnih troškova nabavke obračunava se 6 dinara po kilogramu ( 3500 kg)

2. Izdat je nalog za prenos koji glasi na 24.000 dinara na ime plaćanja troškova prevoza, a prema priznanici br. 10 isplaćeno je u gotov u 4.000 dinara na ime istovara i prevoza

3. Zaključiti račun Razgraničenje ZTN Dobavljači

Materijal

1) 361.000,00

1) 340.000,00

Razgraničenje ZTN

2) 28.000,00

Tekući račun

2) 24.000,00

1) 21.000,00 3)

7.000,00

Blagajna

2) 4.000,00

Ostali rashodi

3) 7.000,00

4.5 Nabavka materijala po planskoj nabavnoj vrednosti

-Planska nabavna cena se sastoji iz planske fakturne cene i planiranih zavisnih troskova nabavke.

Uvođenjem planskih nabavnih cena omogućava se kontrola nabavne službe i

71


ubrzavanje knjiženja nabavke i utroška materijala jer se eleminiše potreba č ekanja dokumenata sa stvarnom nabavnom cenom.

Knjiženje nabavke materijala se vrši zaduživanjem računa Materijal za plansku vrednost nabavl jenog materijala,

a odobrava račun Dobavljači za stvarnu vrednost i za stvarne zavisne

troškove nabavke ukoliko nisu plać eni, odnosno Blagajna ili Tekuci račun za izvršeno plaćanje zavisnih troškova nabavke. Razlika i zmeđu planske i stvarne nabavne vrednosti se obuhvata na računu Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala. Planski zavisni troškovi nabavke se knjiže na računu Razgraničenje ZTN, a odstupanje od stvarne vrednosti nabavke se knjiži kroz Vanredne prihode ili rashode. Primer 1. Prema prijemnici br. 16. primljeno je materijala po planskoj nabavnoj ceni od

371.000 dinara. Od dobavljača je primljena faktura br. 28 za kupljeni mater ijal na 340.000 dinara. Na ime troškova prevoza primljena je faktura broj 101 na 24.000 dinara a iz blagajne je prema priznanici broj 10 isplaćeno 4.000 dinara na ime istovara i prevoza od železničke stanice.

2. Sa tekućeg računa isplaćena je obaveza prema dobavljaču po fakturi br. 28. Materijal

Dobavljači

1) 371.000,00

2) 340.000,00

Blagajna

1)

1) 364.000,00

Tekući račun

4.000,00

2) 340.000,00

Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala

1) 3.000,00

72

RAČUNOVODSTVO

Primer 1. Prema prijemnici br. 16. i fakturi 28. primljeno je materijala za 340.000 dinara. Planirani ZTN iznose 21.000 dina. Planska nabavna vrednost kupljenog materijala je 371.000 dinara. 2. Na ime prevoza kupljenog materijala primljena je faktura br. 101 na 24.000 dinara za istovar i prevoz od železničke stanice prema priznanici br. 10 isplaćeno je 4.000 dinara 3.

Zaključiti račun Razgraničenje ZTN Dobavljači za nefakturisani materijal

Materijal

1) 371.000,00

1a) 371.000,00

Dobavljači

Razgraničenje ZTN

1a) 340.000,00 2)

1) 371.000,00

2) 28.000,00

1a) 21.000,00 3)

24.000,00

Odstupanje od planskih nabavnih cena

Blagajna

materijala

3) 7.000,00

7.000,00

2)

4.000,00

1a) 10.000,00

4.6 Nefakturisani materijal

Materijal može biti kupljen i primljen u magacin a da faktura od dobavljača još nije stigla. Tada govorimo o nefakturisanom materijalu. Prijem materijala , pa iako fakt ura

materijala dovodi do povećanja zaliha

od dobavljača nije primljena stiču se uslovi za knjiženje nabavke

materijala po osnovu prijemnice

materijala. Mnoga preduzeća ne knjiže primljeni materijal

73


sve dok od dobavljača ne prime fakturu. Takav postupak je suprotan načelima ažurnosti i potpunosti knjiga i bilansa. Bez obzir a što je obaveza prema dobavljaču nastala ona s e sve do prijema obuhvata na računu

Dobavljači za nefakturisani materijal. Pr i knjiženju fakture od dobavljača knjiže se i evidentirane

visine obaveza prema dobavljačima i iznosa na koji ta faktura glasi. Grafički

prikaz ovog knjiženja izgleda : 1) prijem materijala za koji nije primljena faktura;

2) prijem fakture od dobavljač a za ranije primljeni materijal; 3) knjiženje razlike izmedu nižeg iznosa fakture i više evidentirane obaveze; 4) knjiženje razlike izmedu višeg iznosa fakture i niže evidentirane obaveze -U slučaju da je dobavljač po našem nalogu isporučio materijal, zaliha materi jala

pri čemu dolazi do poveć anja

ali nije stigao odgovarajući dokument (faktura) koji je neophodan za

knjiženje tada taj materijal privremeno knjižimo na računu Dobavljač i za nefakturisani materijal.

Nakon prijema fakture taj račun gasimo i knjižimo u Dobavljače. U sluč aju da nam

je stigao dokument

(faktura) kojim treba da izvršimo knjiž enje ali nismo sigurni o stvarnoj

količini materijala koji tek treba da

stigne tada ga privremeno knjižimo u stavci Materijal na

putu. Na dugovnoj strani računa Materijal na putu knjiži se fakturna vrednost materijala, a za isti odobrava račun Dobavljači. Pri prispeću materijala i njegovom prijemu u magacin prenosi se fak turna vrednost materijala sa računa Materijal na putu na račun Materijal.

Primer 1.

Od dobavljača '' Duga'' Beograd primljen je materijal čija je vrednost 35.000 dinara. Mesto isporuke je magacin kupca. Faktura nije primljena.

2. Primljena

je faktura 86 koja glasi na 35.500 dinara od dobavljača '' Duga'' za ranije

primljen materijal.

Materijal

1) 35.000,00

Dobavljači za nefakturisani materijal

2) 35.000,00

74

1) 35.000,00

RAČUNOVODSTVO

Troškovi materijal

2)

Dobavljači

500,00

2) 35.500,00

4.7 Materijal na putu

isporuke koje se ugovorom utvrđuje izmedu prodavca i kupca može biti bilo koje

Mesto

mesto koje se nalazi na putu od prodavca do kupca. Kada se preu zimanje tj. isporuka vrši van

magacina kupca može se dogoditi da faktura stigne pre nego što stigne materijal. Kako j e materijal preuzet od dobavljača svojina je kupca i putuje na njegov rizik i kao takav može se evidentirati kao Materijal na putu. Na dugo vnoj fakturna vrednost materijala

strani računa Materijal na putu knjiži se

, a za isti iznos odobrava račun Dobavljači (jer je obaveza prema

dobavljačima nastala već pri preuzimanju materijala na mestu isporuke). Po prispeću materijala i njegovom prijemu u magacin prenosi se fakt urna

vrednost materijala sa računa

Materijal na putu na račun Materijal. Primer 1.

Od dobavljača '' Mina'' Kragujevac primljena je faktura 21. koja glasi na 38.000dinara, za materijal koji je utovaren u vagon

2. Materijal je prema prijemnici

broj 45 primljen u magacin. Na ime troškova prevoza

primljen je tovarni list na 5.000 dinara

Materijal na putu

1) 38.000,00

Dobavljači

2) 38.000,00

1) 38.000,00 2) 5.000,00

Materijal

2) 43.000,00

75


4.8 Materijal na obradi i doradi Materi jal koji je kupljen od dobavljača i primljen u magacin upućuje se ponekad pre nego što se izda u proizvodnju drugim preduzećima na obradu i doradu. Troškovi obrade i dorade smatraju se elementom nabavne vrednosti materijala. Ovakav materijal izaziva smanjenje zaliha materijala i

pojavu novog oblika aktive. Po završenoj obradi i doradi materijal se vraća na zalihe. Račun Materijal se zadužuje kako se vrednost materijala vraćenog sa obrade ili dorade tako i za troškove koje je ona izazvala. U ove troškove pored naknada za izvršene usluge ubrajaju se i ostali troškovi izazvani slanjem materijala na obradu i doradu ( npr. troškovi prevoza

). Pri tome odobrava se rač un Materijal na obradi i doradi koji je bio predmet obrade

a račun Dobavljači za isnos fakture za te usluge tj. sve ostale troškove izazvane obradom ili doradom. -Materijal se nekada mora dodatno obraditi da bi se mogao koristiti u proizvodnm

procesu. Troškovi obrade i dorade smatraju se sastavnim, bitnim elementom nabavne vrednosti materijala. Pri slanju materijala na obradu privremeno se smanjuje zaliha materijala

a on se knjiži u novoj stavci (zaduživanjem) Materijal na obradi i doradi i odobrenjem računa Dobavljači. Pri povratku sa obrade taj račun se gasi (zadužuje Materijal za svoju vrednost u koju se uključuju i troš kovi obrade i transporta a odobrava račun Materijal na obaradi i doradi za istu vrednost),

povećavaju se zalihe i plus obaveze prema dobavljačima koji su izvršili

obradu. Za tr oškove

obrade i dorade zadužuje se račun Dobavljač i ako je od njih primljena

faktura, a odobrava račun Blagajna-za plaćanja u gotovom ili Tekući račun. Popusti i snizenja (rabat, kasa skonto i

sl) koja su data naknadno knjiže se na potražnoj strani računa Troškovi

materijala i Razlika u ceni (RUC)

za trgovinsko preduzeće, uz istovremeno zaduženje računa

Dobavljači čime se smanjuju troškovi i obaveze prema dobavljačima. Primer kada se zalihe materijala vode po stvarnoj nabanoj ceni 1.

Preduzeće ''Metalac'' Milanovac, poslalp je materijal na doradu za 250.000 dinara

2. Materijal

je vraćen sa dorade. Od dobavljača primljene su fakture 118 koja glasi na

20.000 dinara za troškove prevoza i faktura 39 koja glasi na 110.000 dinara za troškove dorade.

76

RAČUNOVODSTVO

Materijal na obradi I doradi

1) 250.000,00

2) 250.000,00

Materijal

2) 380.000,00

1) 250.000,00

Dobavljači

2) 130.000,00

Primer kada se evidencija materijala vodi po planskim nabavnim cenama

Saldo na računu Materijala je 540.000 dinara, a na računu Odstupanje od planske nabavne cene materijala 40.000 dinara (sniženje) 1. Na doradu je poslat materijal za 270.000 dinara 2.

Primljen je materijal sa dorad. Na ime troškova prevoza primljena je faktura br. 45 koja glasi na 30.000 dinara, a troškovi dorade prema fakturi 29 iznose 60.000 dinara. Planska nabavna vrednost primljenog materijala iznosi 380.000 dinara.

Materijal na obradi I doradi

1) 270.000,00

2) 270.000,00

Materijal o

S 540.000,00

1) 270.000,00

2) 380.000,00

Dobavljači

Odstupanje od planske nabavne cene materijala

2) 60.000,00

o

S 40.000,00 2)

77

20.000,00


5. TROŠKOVI I RASHODI Troškovi predstavljaju vrednost utrošenog rada u novcu kao i svih sredstava i dobara koja su u preduzeću utrošena u cilju proizvodnje noih proizvoda ili ostvarenja novih učinaka. Tu spadaju i troškovi proizvodne pripremljenosti koji zavise od kapaciteta preduzeća. Troškove možemo podeliti prema poreklu (troškovi materijala, troškovi otpisa osnovnih sredstava, troškovi proizvodnih usluga, troškovi ličnih dohodaka i troš kovi neproizvodnih usluga), prema funkcionalnim područjima (troškovi nabavke, proizvodnje, prodaje, upravljanja i finansiran ja),

prema načinu ukalkulisavanja u cenu koštanja gotovih proizvoda i usluga

(direktni- pojedinačni

i indirektni-opšti troškovi), i prema načinu reagovanja na promene

obima proizvodnje ( fiksni i varijabilni). Prema redovnosti javljanja rashodi se dele na: redovne (

vezani za poslovnu aktivnos preduzeća i tu ubrajamo : poslovne, finansijske i ostale

rashode) i vanredne (su posledica slučajnih okolnosti). Broj vrsta troškova i rashoda koji se sreću u praksi je veliki, ali oni će za potrebe ovog predmeta biti grupisani i knjiženi preko sledećih računa vrsta troškova i rashoda: 1.

Troškovi otpisa osnovnih sredstava ( Troškovi amortizacije)

2.

Troškovi materijala

3.

Troškovi proizvodnih usluga

4.

Troškovi ličnih dohodaka (Troškovi zarada)

5.

Troškovi neproizvodnih usluga

6. Nabavna vrednost realizovane robe 7. Finansijski rashodi 8. Ostali rashodi 9. Vanredni rashodi

5.1 Otpis osnovnih sredstava -Osnovni alokaciju

zadatak obračunavanja visine otpisa osnovnih sredstava je da se kroz pravilnu troškova

osnovnih sredstava na obrač unske periode obezbedi ispravno

obračunjavanje periodičnog rezultata. Osnovnim sredstvima se može smanjiti vrednost zbog:

78

RAČUNOVODSTVO

trošenja, prirodnog habanja, oštećenja, zastarevanja zbog pronalazaka, promene mode, opadanja, prestanka ili promene upotrebe, isteka roka kor išćenja

itd. Visinu otpisa možemo

računati po metodi vremenskog otpisivanja (nabavna vrednost OS se raspodeli na ceo vek njegovog korišćenja) i metod funkcionalnog otpisivanja. Kod metode vremenskog otpisivanja visina depresijacije (otpisa) vrednosti osnovnih sredstava

može da se obračuna korišćenjem sledećih postupaka: 1. linearnog konstantnog otpisisvanja 2. degresivnog otpisisvanja 3. Metoda linearnog otpisa

Visina godišnjeg otpisa 

a



nabavnavrednostosnovnogsredstva procenjeni vektrajanjaiskazanug odinama

Os n

Primer. Nabavna vrednost osnovnog sredstva je 160.000 dinara. Procenjeni ekonomski vek trajanja je 5 godina.

a



160.000 5



32.000

Amortizaciona kvota može da se iskaže i procentualno u odnosu na nabavnu vrednost. Visina procentne stope izračunava se stavljanjem u odnos broja 100 sa procenjenim vekom trajanja osnovnog sredstva. U ovom primeru: p



100 5

= 20%

Visina otpisa računa se po formuli a



Os  p 100

a – visina godišnjeg otpisa Os – nabavna vrednost osnovnog sredstva

79


P – stopa otpisa

U navedenom primeru: a



160.000  20



100

32.000dinara

Metod degresivnog otpisa

D 

2Os

n(n  1)

D iznos degresije Os nabavna vrednost osnovnih sredstava

N broj godina prosečnog veka trajanja osnovnih sredstava Primer. Nabavna vrednost osnovnog sredstva je 160.000 dinara. Procenjeni ekonomski vek trajanja je 5 godina.

D 

2  160.000 5(5  1)

=10.667

Otpis osnovnih sredstava knjiže se na sledeći način Ispravka vrednosti osnovnih sredstava

Troškovi amortizacije

80

RAČUNOVODSTVO

5.2 Troškovi materijala, sitnog inventara i ambalaže

Obračun i knjiženje troškova materijala obračunatih po stvarnim nabavnim cenama

Obracun i knjizenje troskova materijala po metodu prosecnih stvarnih cena

-Prilikom izdavanja materijala u proizvodnju smanjuju se zalihe a samim tim se podrazumeva

da je materijal utrošen pa se javlja stavka troškovi materijala. Po ovoj metodi troškovi materijala se utvrđuju množenjem utrošenih količina sa proseč nim nabavnim cenama koji se izračunavaju deljenjem ukupne vrednosti zaliha sa ukupnom koli činom materijala na zalihi. Svaka nabavka

ili svako izdavanje menja prosečnu nabavnu cenu tako da se ona mora opet

utvrđivati posle svakog ciklusa.

Prosečna nabavna vrenost =

 vrednost  količoli

Primer

Početne zalihe šećera u kristalu iznosile su 2000 kg po ceni od 42 dinara za kg. U toku obračunskog perioda nabavljeno je 1000 kg šećera po nabavnoj ceni od 44 din za kilogram, i 3000 kg šećera po ceni od 46 dinara po kilogramu. Šećer u kristalu S 2.000x42 = 84.000 1. 1.000x44 = 44.000 2. 3.000x46 = 138.000 6.000

266.000

1. Po trebovanju 7 izdato je u proizvodnju 1300 kg šećera. Prema prosečnoj nabavnoj ceni, troškovi materijala iznose

81


PNC=

266.000 6.000



44.33

1.300kg x 44.33 = 57.630 dinara


1) 57.630,00

Materijal

S 266.000,00

1) 57.630,00

FIFO metod u obračunu i knjizenje troškova materijala -First in first out metoda podrazumeva da prioritet pri izdavanju materijala ima najstarija uneta

količina koja se troši sa najstarijom cenom. Tek po utrošku cele količ ine po jednoj ceni

pristupa se izdavanju sledeće količine određenog materijala po njenoj sopstvenoj ceni. Na osnovu prethodnog primera 1300 x 42 = 54.600 dinara

LIFO metod u obracunu i knjizenje troskova materijala

-Last in firt out metoda podrazumeva da prioritet pri izdavanju materijala ima najranjije uneta kolicina koja se trosi sa najranijom cenom. Tek po utrosku cele kolicine po jednoj ceni pristupa se izdavanju sledece kolicine odredjenog materijala po njenoj sopstvenoj ceni.

Na osnovu prethodnog primera 1300 x 46 = 59.800 dinara Grafički prikaz ovih knjiženja izgleda kako sledi:

82

RAČUNOVODSTVO

Materijal


S

Obračun i knjiženje troškova materijala obračunatih po planskim nabavnim cenama -Pošto su planske nabavne cene ustvari stalne cene jer se u toku poslovne godine ne menjaju

visina troškova materijala se utvrđuje množenjem utrošene količine sa planskom nabavnom cenom po jedinici i time se dobija p lanska planskih i stvarnh

vrednost utrošenog materijala, a razlika između

vrednosti se obuhvata na rač unu Odstupanje planskih nabavnih cena

materijala. Srazmerni

deo odstupanja se izračunava proporcijom: Zaliha materijala prema

Odstupanje od planskih nabavnih

cena da je jednako utrošeni materijal prema Srazmerni deo

odstupanja. Svođenje planske na stvarnu nabavnu vrednost utrošenog materijal vrši se tako š to se planska nabavna vrednost koriguje

(poveća ili smanji) za srazmeran deo odstupanja od

planskih nabavnih cena materijala.

KNJIŽIMO: Trošak materijala (zadužujemo za stvarnu vrednost utrošenog materijala), odobravamo (potražuje)

račun Materijal za plansku vrednost utrošenog materijala; dok rač un

Odstupanje od planske nabavne vred nosti

duguje ili potraž uje za srazmeran deo odstupanja u

zavisnosti da li je u pitanju sniženje ili prekoračenje planske vrednosti.

Srazmerni deo odstupanja =

UM SM

 SO

UM = vrednost utošenog materijala po planskim nabavnim cenama SM = saldo računa materijal po planskoj nabavnoj vrednosti

SO = saldo računa Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala Planska nabavna vrednost utrošenog materijala + srazmerni deo negativnog odstupanja od planskih nabavnih cena materijala = stvarna nabavna v rednost utrošenog materijala

83


Planska nabavna vrednost utrošenog materijala - srazmerni deo pozitivnog odstupanja od planskih nabavnih cena materijala

= stvarna nabavna vrednost utrošenog materijala Primer.

1. Zalihe materijala obračunate po stvarnim na bavnim cenama imaju vrednost od 266.000 dinara a na zalihi se nalazi 6.000 kg šećera. Planska nabavna cena je 49 din po kilogramu tada je vrednost zaliha po planskim nabavnim cenama 6.000 x 49 = 294.000 dinara. Kako je stvarna nabavna vrednost 266.000 din

razlika od 28.000 dinara predstavlja sniženje.

Prevođenje evidencije sa stvarne na plansku nabavnu vrednost pretpostavlja knjiženje razlike na sledeći način: Materijal


1) 28.000,00

S 266.000,00 1) 28.000,00

2. Prema trebovanju broj 8. izdato je u proizvodnju 1.300 kg šećera. Obračunati i proknjižiti srazmerni deo odstupanja od planskih nabavnih cena materijala

planska nabavna vrednost utrošenog materijala 1.300 x 49 = 63.700 dinara Srazmerni deo odstupanja =

63.700 294.000

 28.000 

6.067

planska nabavna vrednost utrošenog materijala

63.700

- Srazmerni deo odstupanja od planskih nabavnih cena materijala 6.067

= stvarna nabavna vrednost utrošenog materijala Materijal

S 266.000,00

2) 63.700,00

57.633


2)

6.067,00

1) 28.000,00

84

1) 28.000,00

RAČUNOVODSTVO


2) 57.633,00

Troškovi materijala koji se ne skladišti Materijal čije skladištenje nije moguće ili se ne praktikuje, kao što su voda, gas, struja... Primer . Primljena je faktura za utrošenu vodu na 4.500 dinara


Dobavljači

1) 4.500,00

1) 4.500,00

Obračun i knjiženje troškova sitnog inventara i ambalaže

Obračun i knjiženje troškova sitnog materijala se razlikuje od obračuna i knjiženja potrošnje mater ijala

zbog različitog trajanja ovih oblika obr tnih sredstava. Za razliku od materijala koji

uglavnom uvek

nakon izdavanja bude i utrošen, sitni inventar se troši u jednom obrač unskom

periodu tako da se njegov obračun i knjiženje troškova može vršiti otpisivanjem sitnog inventara i ambalaže u potpunosti ili kalkulativnim otpisom sitnog inventara i ambalaže. Trošenje sitnog inventara i ambalaže sa dužim vekom trajanja obračunava se i knjiži metodom kalkulativnog otpisa gde se celokupna inventar

vrednost izdatog mterijala knjiži na računu sitan

(ambalaža) u upotrebi. Mesečni troskovi (mt) se utvrđuju stavljanjem u odnos

vrednosti izdatog sitnog inventara

(ambalaže) u upotrebi i procenjenim vekom trajanja (po

broju meseci). Mesečni iznos se knjiži na teret računa Troškovi materijala a u korist korektivnog racuna Ispravke vrednos ti…

a rashodovanje zaduzivanjem Ispravke vrednosti i

odobravanjem računa Sitan inventar u upotrebi.

85


Mt =

vrednostsitnoginvent ara(ambalaže)uupotrebi procenjeni vektrajanja

Primer otpisivanje sitnog inventara u potpunosti

Na računu Sitan inventar na zalihi stanje je 25.500 din 1. Na osnovu trebovanja sitnog inventara br. 11 izdato je u upotrebu sitnog inventara koji se

troši u toku obračunskog perioda u vrednosti 13.500 dinara Troškovi materijala

Sitan inventar, ambalaža na zalihi

S

25.500,00

1) 13.500,00

1) 13.500,00

Primer za kalkulativni otpis

Stanje na relevantnim računima glavne knjige Sitan inventar na zalihi Sitan inventar u upotrebi

315.000,00 90.000,00

IV sitnog inventara u upotrebi 40.000,00


130.000,00

1. Na osnovu trebovanja br. 10 izdato je u upotrebu sitnog inventara u vrednosti od 12.000 dinara. Procenjeni vek trajanja izdatog inventara je 10 meseci. 2.

Knjižiti mesečni iznos troškova sitnog inventara u upotrebu od 1.200 din (12.000:10), ili mesečni otpis je 10%

3. Rashodovan je sitan inventar u upotrebi 10.000 dinara

Sitan inventar u upotrebi

Sitan inventar na zalihi

S 315.000,00

1) 12.000,00

S

90.000,00

86

3) 10.000,00

RAČUNOVODSTVO

IV sitnog inventara u upotrebi

3)

10.000,00


S

40.000,00

S

120.000,00

2)

1.200,00

2)

1.200,00

5.3 Troškovi proizvodnih usluga-pojam, vrste i knjiženje

Troškovi proizvodnih usluga predstavljaju troš ak usluga sa karakterom materijalni h troškova i tu uglavnom spadaju, transport, ptt usluge, zanatske usluge, komunalne usluge, usluge na

održavanju osnovnih sredstava, usluge sajmova i td. Preduzeće koristi usluge dobavljača u ovom slučaju samo kada ne mož e da ih obavi samo jer ne raspolaže potrebnim sredstvima ili kadr ovima

ili u slučajevima kada dobavljač može to da obavi brž e, kvalitetnije i jeftinije.

Knjigovodstveno

se obuhvataju preko sintetičkog računa Troškovi proizvodnih usluga,

plaćanje usluga može biti u gotovu, nalogom za uplatu i nalogom za prenos- gde potra žuje blagajna; za knjiženje obavljenih i fakturisanih usluga potražuju blagajna ili tekući rač un a za ispostavljenu fakturu potražuje račun Dobavljači. Primer. 1.

Iz blagajne je isplaćeno 1.300 dinara na ime troškova osiguranja.

2.

Primljena je faktura br. 62 na ime troškova održavanja lifta, koja glasi na 1.500 dinara

3.

Preko tekućeg računa su plaćene restoranske usluge u visini od 960 dinara


Blagajna

1) 1.300,00

1) 1.300,00

2) 1.500,00 3)

960,00

87


Dobavljači

Tekući račun

2) 1.500,00

3) 960,00

5.4 Troskovi neproizvodnih usluga-pojam vrste i knjizenje

Troškovi neproizvodnih usluga predstavljaju nematerijalne troškove a tu spadaju dnevnice, autorski honorari, kirija

i zakupnina, porezi doprinosi čija visina ne zavisi od utvrđ enog

poslovnog rezultata, advokatske

usluge, bankarske usluge itd. Ovi troškovi ne zavise od

ostvraenog poslovnog rezultata što znači da nije reč o elementima raspodele rezultata, već o plaćanju usluga i davanjima uslovljenim zakonskim propisima. Knjigovodstveno se obuhvataju zaduženjem računa Troškovi nepr oizvodnih usluga, a odobravanjem (potražuje) računa Dobavljači u slučaju da je primljena faktura, Blagajna ako je pla ćeno u gotovom i Računom Obaveze po osnovu neproizvodnih usluga za obračunate poreze i doprinose. Pri isplati obaveza po osnovu

neproizvodnih usluga taj rač un se gasi (duguje) a odobrava

(potražuje) se Tekuci račun sa kog se vrši plaćanje. Primer 1.

Prema obračunu porez na korišćenje gradskog zemljišta za ovaj mesec iznosi 7.300 din

2.

Prema blagajničkom nalogu za isplatu na ime autorskih honorara isplaćeno je iz blagajne 1.000 dinara

3.

Sa tekućeg računa prema izvodu banke isplaćen je obračunati porez za ovaj mesec

Troškovi neproizvodnih usluga

1) 7.300,00

Obaveze po osnovu neproizvodnih usluga

3) 7.300,00

2) 1.000,00

88

1) 7.300,00

RAČUNOVODSTVO

Blagajna

Tekući račun

2) 1.000,00

3) 7.300,00

5.5 Troškovi ličnih dohodaka (zarada- pojam,vrste i knjiženje) Troškovi zarada obuhvataju bruto zarade po osnovu tekućeg rada, dodatke zarada (za noćni rad, za prekovremeni rad, za rad za vreme praznik a

i td.) i naknade zarada (godišnji odmor,

bolovanje, nagradno odsustvo i td). Bruto zarade, dodaci zarada i naknade se sastoje iz: neto

zarada za tekući rad, dodatak na neto zarade, naknada na neto zarade, akontacioni porez iz zar ada

i doprinosa iz zarada. Knjiženje se vrši zaduživanjem računa Troškovi zarada za iznos

bruto zarada i odobravanjem (potražuje) pri

računa Obaveze po osnovu zarada. Obaveze gasimo

isplati zarada i tada potražuje račun Tekući račun, a takođe se može javiti račun Ostale

obaveze preko koga se obuhvataju sve obaveze po osnovu zarada sa (potr ažuje)

Tekućeg

računa. Primer 1.

Prema platnom spisku obračunate zarade za ovaj mesec iznose u bruto iznosu 154.128 dinara

2.

Sa tekućeg računa isplaćeni porezi i doprinosi iz zarade u iznosu od 62.361 dinar. Podignuto je u gotovu dinara 91.767.

3.

Iz blagajne su isplaćene neto zarade u iznosu od 91.767 dinara ( 154.128– 62.361) po odbitku 5.000 din u gotovu korisnicima administrativnih zabrana

Troškovi zarada

1) 154.128,00

Obaveze po osnovu zarada

2) 62.361,00 3) 91.767,00

89

1) 154.128,00


Tekući račun

2)

Blagajna

62.361,00

2a) 91.767,00

2a) 91.767,00

3) 86.767,00 4) 5.000,00

Ostale obaveze

4) 5.000,00

3) 5.000,00

5.6 Vremensko razgraničavanje

unapred plaćenih troškova (AVR)

Vremensko razgraničenje troš kova se vrši kada trošak i novčani izdatak ne nastaju u istom obračunskom periodu i ima zadatak da omogući kompletiranje troškova obračunskog perioda. To je zbog toga što se samo tako može kompletirati cena koštanja ostvarene proizvodnje. Ono može biti vremensko razgraničenje unapred plaćenih troškova (kada plaćamo za ceo obračunski period i kada isplata (za obračunjavanje

prethodi nastanku troška) i vremensko razgraničenje obračunatih troškova

trošk ova u nekom obračunskom periodu, a za koje ć e izdaci nastati kasnije) i

vremensko razgraničenje stvarnih troškova (za razgraničenje troškova uglavnom izmeđ u poslovnih godina). To su na primer troškovi osiguranja, pretplate, reklame i sl. Unapred plaćeni troškovi knjiže se preko: 

Razgraničenje troškova premije osiguranja



Razgraničenje troškova pretplate na časopise



Razgraničenje troškova reklame i



Ostala AVR

Primer.

Stanje gotovine na tekućem računu je 1.395.000,00 1.Sa tekućeg računa isplaćeno je 120.000 dinara na ime godišnjih troškova reklame.

90

RAČUNOVODSTVO

2.Pregledom izvršenih knjiženja na računu Troškovi proizvodnih usluga konstatovano je da se od knjiženih troškova reklame na ov aj mesec odnosi 10.000 dinara (120.000:12 = 10.000) dok se preostali

deo troškova odnosi na buduće obračunske periode. Knjižiti vremensko

razgraničavanje troškova 3.Ugasiti račun vremenskih razgraničenja na početku novog obračunskog perioda, jer se on u toku obračunskog perioda ne vodi. Troškovi proizvodnih usluga

Tekući račun

S

1.395.000,00 1)

120.000,00

1) 120.000,00

2) 110.000,00

3) 110.000,00


2) 110.000,00 3) 110.000,00

Primer. 1.

Sa tekućeg računa isplaćeno je 120.000 dinara na ime godišnjih troškova reklame.

2.

Obračunati i proknjižiti alokativni deo troškova reklame za ovaj mesec.


1) 120.000,00

Tekući račun

2) 10.000,00

1) 120.000,00


2) 10.000,00

91


5.7 Vremensko

razgraničenje obračunatih troškova

Pod obračunatim troškovima podrazumevaju se troškovi koji su nastali u datom obračunskom periodu, ali će izdatak koji oni izazivaju nastati u nekom od budućih obračunskih perioda. U ove troškove se ubrajaju troškovi električne energije, troškovi vode, troškovi zakupnine, troškovi kamata, troškovi popravki osnovnih sredstava i sl. Za vremensko razgraničenje ovih troškova koriste se sledeći račune: 

Razgraničenje troškova kamata



Ostala pasivna vremenska razgraničenja

Primer: 1. Obračunati troškovi električne energije za ovaj mesec iznose 150 dinara. 2. Primljena je faktura za električnu energiju utrošenu u prethodnom mesecu na 150 din.


1)

150,00

Ostala PVR

2) 150,00

1)

150,00

Dobavljači

2) 150,00

5.8 Finansijski rashodi Finansijski

rashodi nastaju po osnovu korišćenja pozajmljenih izvora, plaćanja kupaca pre roka

dospeća potraživanja, kursnih razlika po osnovu obaveza i potrazivanje u stranoj valuti i po osnovu zateznih

kamata. Finansijski rashod može nastati i pri korišćenju sredstava dobavljača,

naplati potraživanja od kupaca (kasa-skonto).Većina preduzeća pri svom poslovanju pored sopstvenih sredstava angažuju i sredstva iz pozajmljenih izvora a to su krediti. Pri korišćenju ovih

92

RAČUNOVODSTVO

sredstava plaća se naknada u vidu kamate koja se za dugoro čne kredite plaća u vidu pripadajuće kamate na teret računa Finansijski rashodi. Primer: 1. Dug prema ino

dobavljaču iznosi 1000 EUR tj. 110.000 dinara obračunate po kursu na

dan nastanka obaveza. Na dan isplate obaveza kurs EUR iznosi 11 5 dinara. Obračunati negativnu kursnu razliku. 2. Prema izvodu

sa deviznog računa isplaćeno je 95.000 dinar a tj. 1000 EUR obračunato

po kursu 115 dinara

Obračun negativne kursne razlike 01.12.

1000 x 110 = 110.000,00

15.12.

1000 x 115 = 115.000,00

Negativna kursna razlika

5.000,00

Finansijski rashodi

Dobavljači u inostranstvu

1) 5.000,00

2) 115.000,00

Devizni račun

2) 115.000,00

5.9 Ostali rashodi Primer:

Stanje na analitičkom materijalu X je Materijal X

300x500=150.000,00 400x600=240.000,00

93

1) 5.000,00


1.Prodato je na kredit 600 kg materijala X za 300.000 dinara. Obračunati i proknjižiti nabavnu

vrednost prodatog materijala koristeći FIFO metodu Obračun nabavne vrednosti prodatog materijala 300 x 500 = 150.000 300 x 600 = 180.000 300.000 Prodajna vrednost materijala je 330.000 dinara dok je gubitak na prodaji materijala 30.000 dinara

Gubitak na prodaji materijala

Kupci

1) 300.000,00

1) 30.000,00

Materijal

1) 330.000,00

94

RAČUNOVODSTVO

6. PRIHODI Prihodi se mogu definisati kao pove ćanja

sredstava preduzeća proistekla iz realizovanih

učinaka, finansijskih plasmana i slučajnih okolnosti za koje ne postoji obaveza vraćanja. Pri obračunu totalnog (ukupnog) rezultata preduzeća, između prihoda i naplata, i rashoda i isplata postoji vremenska i kvantitativna podudarnost,

jer totalni rezultat može biti obračunat kao

razlika između naplata i isplata. Klasifikacija prihoda: po redovnosti javljanja prihode delimo na: redovne i vanredne. Unutar redovnih

vrši se podvajanje na prihode koji nastaju

po osnovu obavljanja osnovne delatnosti preduzeca ( poslovni prihodi ); prihode koji su

posledica upravljanja novčanim sredstvima preduzeća ( finansijski prihodi ); i ostali prihodi (ostvaruju se pri prodaji imovine preduzeć a itd.). Vanredni prihodi se javljaju naknadno i nisu povezani sa obavljanjem osnovne aktivnosti preduzeća (ubrajaju se primljeni pokloni). Vrednovanje prihoda: najčešći ekonomski događaji za koje se vezuje pojava prihoda su:   

prihvatanje isporuke i fakture od strane kupaca; naplata is poručenih proizvoda;

proizvodnja učinaka.

Samo prihodi

ostvareni unutar preduzeća utvrđuju se u visinu cene koštanja. Popusti utič u na

smanjenje prihoda od prodaje ( rabat) dok kasa finansijskih rashoda. Prihodi i rashodi

skonto kao popust izaziva poveć anje

se za potrebe obračunavanja periodičnog rezultata

mogu definisati kao prilivi i odlivi gotovine nastali u jednom obračunskom periodu……

6.1 Finansijski prihodi Primer: 1.Od kupca koji duguje 10.000 dinara primljena je menica sa rokom dospe ća od 90 dana i

godišnjom kamatnom stopom od 40%. 2.Na tekući račun uplaćeno je 11.000 dinara na ime naplate meničnog potraživanja Kupci

Menična potraživanja

1) 11.000,00

2) 11.000,00

1) 10.000,00

95


IV meničnih potraživanja

2a) 1.000,00

1)

Tekući račun

1.000,00

2) 11.000,00

Finansijski prihod

2a)

1.000,00

Primer:

Kupac iz Nemačke duguje po osnovu isporučene robe 15.000 EUR što prema kursu u trenutku nastanka

dužničko poverilačkog odnosa iznosi 975.000 dinara. Prema izvodu sa deviznog

računa kupac je uplatio 15.000 EUR što obračunavamo po kursu na dan uplate iznosi 1.050.000 dinara, jer je u međuvremenu promenjen kurs dinara u odnosu na evro. Razlika od 75.000 dinara predstavlja pozitivnu kursnu razliku.

Devizni račun

Kupci u inostranstvu

1) 1,050.000,00

1) 975.000,00

Finansijski prihodi

1)

75.000,00

6.2 Ostali prihodi Primer: 1. Prema fakturi i otpremnici kupacima je prodato 100 kg materijala ''X'' za 1.400 dinara. Na

analitičkom računu materijl X bio je sledeći promet Materijal X

100 x 10 = 1.000

50 x 10 = 500

200 x 12 = 2.400

96

RAČUNOVODSTVO

Obračunati nabavnu vrednost prodatog materijala ako se primenjuje LIFO metoda i proknjižiti prodaju. Nabavna vrednost prodatog materijala 100 x 12 = 1.200

Materijal

Kupci

1) 1.400,00

1) 1.200,00

Dobitak na prodaji materijala

1)

200,00

6.3 Vanredni prihodi Primer: 1.

Primljeno je na poklon materijala čija je vrednost 1.000 dinara. Vanredni prihodi

Materijal

1)

1)

1.000,00

97

1.000,00


7. ROBA Svi proizvodi ljudskog rada koji su namenjeni prodaji nazivaju se roba. Roba se prodaje i

kupuje na tržištu posredstvom novca. Proces te razmene vrši se prema formuli R-N-R. Roba se pretvara u novac, što predstavlja, a novac u robu, što predstavlja kupovinu. Da bi knjigovodstveno mogao da se obuhvati proces nabavke, kao i proces njene prodaje, potrebno je znati koje cene robe se javljaju u robnom prometu. To su: -

Fakturna ili kupovna cena (predstavlja cenu koja je naznačena u fakturi dobavljača od

kojeg je kupljena roba), -

Nabavna cena

(predstavlja fakturnu cenu koja je uvećana za zavisne troškove nabavke

robe), -

Prodajna cena (cena po kojoj se roba prodaje).

Dokumenta u vezi sa evidencijom nabavke materijala

1.

Prilikom nabavke robe javljaju se sledeća dokumenta:

-

Zaključnica (document kojim se dokazuje da je posao kupoprodaje zaključen),

-

Otpremnica (document koji se dobija zajedno sa robom),

-

Račun ili faktura (document koji prodavac šalje kupcu zajedno sa robom).

2.

Dokumenta koja se javljaju pri prodaji robe na veliko:

-

Ugovor ili zaključnica sa kupcem,

-

Nalog za isporuku ili izdavanje robe,

-

Otpremnica itd.

3.

Dokumenta koja se javljaju pri prodaji robe na malo:

-

Trebovanje robe,

-

Interna dostavnica,

-

Potvrda robe,

-

Priznanica o uplati dnevnog pazara itd.

98

RAČUNOVODSTVO

Evidencija robe vodi se u knigovodstvu analitički i sintetički.

Nabavka pokriva i kontroliše kompletan ciklus – počev od plana nabavke, zahteva za nabavku, dodele zahteva referentima nabavke, preko formiranja upita (zahteva) za ponudu

dobavljaču, evidentiranja ponuda i izbora dobavljača, zaključno sa ugovaranjem, odnosno formiranjem porudžbenice nabavke. Zahtevi za nabavku mogu biti formirani u bilo kom delu kompanije preko

odgovarajuće aplikacije ili automatski generisani od strane podsistema planiranja potrebnog materijala. Na osnovu plana nabavke ili formiranih zahteva za nabavku korisnik lako generiše upite za ponudu prema odabranim dobavljacima.

Evidentirani ugovori ili prihvaćene ponude dobavljača lako se konvertuju u jednu ili više stvarnih porudžbenica dobavljacu. Potpuno integrisan sa ostalim podsistemima ovaj sistem obezbeduje kontrolu i pracenje svih poslova nabavke zaključno sa prijemom materijala i evidentiranjem dokumentacije (fakture dobavljača, fakture špeditera, troškovi carine, i sl.) Podsistem nabavka objedinjuje sve procese u ovoj komercijalnoj funkciji, počev od planiranja nabavke, preko poručivanja, evidencije prispeća, fakturisanja, pa do reklamacija ispručene robe i usluga. Svi dokumenti u modulu nabavka mogu se povezivati na dva načina: po generičkoj vezi koja se definiše u okviru poslovnih pravila, i po komercijalno -finansijskoj vezi koja se definiše preko pravila zatvaranja. Poslovna pravila definišu odnose i veze između dokumenata tipa nadređen/podređen, gde je nadređeni dokument istovremeno i kontrolnik za sve podređene dokumente. Pravila zatvaranja određuju veze između dokumenata koje nisu tipa nadređen/podređen, jer se po njima mogu povezivati i dokumenti koji nisu u direktnoj generičkoj vezi, ali se koriste za regulisanje određenih poslovnih procesa. Planiranje nabavke – omogućuje

unos različitih vrsta planova za nabavku materijala ,

robe i usluga. Planovi se mogu unositi direktno ili automatski iz drugih modula: Prodaje,

Proizvodnje, ili Zaliha po kriterijumu nedostajuće zalihe itd. Omogućen je unos i pojedinačnih zahteva za nabavku, zahteva za kooperaciju kao i zahteva za doradu/obradu proizvoda.

99


Materijalni bilans čini osnovu za planiranje nabavke. Izradjuje ga operativna priprema proizvodnje(OPP) na osnovu godišnjeg plana proizvodnje(komercijani sektor). Planiranje nabavke obuhvata:

• prikupljanje ponuda od potencijalnih dobavljača i • plan godišnjih ugovora. Elemente za izradu godišnjih ugovora daje rukovodilac nabavke. Za zaključivanje godišnjih ugovora odgovoran je direktor komercijalnog sektora. U preispitivanju ugovora učestvuje tehnička priprema za definisanje kvaliteta i tehničkih uslova prijema i opšti sektor (pravna služba) za elemente pravne i zakonske regulative. Poručivanje – omogućuje automatsko formiranje porudžbenice po planovima ili zahtevima za nabavku. Moguće je i pojedinačno formiranje porudžbenice dobavljaču kako za nabavku proizvoda tako i za nabavku usluga. Posebno je rešeno formiranje porudžbenice za kooperaciju uz mogucnost evidencije potrebnog materijala za formiranje otpremnica i slanje

kooperantu. Takode je omogućeno i formiranje posebnih isporuka po organizacionim jedinicama na osnovu porudžbenice. Ugovorom o nabavci mora biti tačno definisan kvalitet. Za materijale za koje postoje propisani standardi, isti moraju biti i precizno uneti u ugovor. Ugovorom takođe moraju biti obuhvaćeni i posebni zahtevi koje materijali moraju da imaju da bi se koristili u proizvodnji. U zavisnosti od vrste materijala, ugovorom mora biti predviđeno obavezno dostavljanje sertifikata (atesta) o kvalitetu materijala. U slučajevima kada je već izvršen izbor i pos toji godišnji ugovor sa izabranim dobavljačem, nije potrebno pribavljati za svaku pojedinačnu porudžbinu nove ponude, već materijale poručivati sa pozivom na potpisani ugovor. Pomoćni materijali i rezervni delovi, koji se sa stanovišta učestalosti godišnjih nabavki, nabavljaju retko i u malim količinama mogu se nabavljati i od firmi sa kojima ne postoji zaključen godišnji ugovor. U tim slučajevima referent nabavke će za svaku pojedinačnu nabavku ugovarati uslove nabavke i iste potvrditi, odnosno upisati u p orudžbenicu

sa izjavom koju

prezentira dobavljaču u momentu poručivanja materijala. Ugovoreni rok isporuke materijala i

100

RAČUNOVODSTVO

rezervnih delova mora odgovarati vremenu nabavke materijala navedenim u specifikaciji nabavke materijala. U toku nabavke materijala re ferent

nabavke vrši praćenje otvorenih narudžbi. Ukoliko neki

materijal nije stigao u roku predviđenom porudžbinom ili postoji osnovana sumlja da će materijal kasniti, referent nabavke je dužan da o tome pismenim putem obavesti rukovodioca operativne pripreme proizvodnje.

Prijem

– počinje evidencijom dostavnice dobavljača za robu ili usluge, po

porudžbenici ili bez nje.Na osnovu dostavnice formiraju se nalozi za prijem u skladište, povratnice robe dobavljaču, reklamacije ili zahtev za kontrolu kvaliteta. Posebno se obraduje zapisnik o prijemu izvršene usluge. Dostavnicom se mogu zatvarati i pojedinač ni zahtevi za nabavkom kao i poručene isporuke za organizacione jedinice. Evidencija faktura - obezbeduje unos i evidenciju prispelih

faktura , računa, knjižnih pisama

od dobavljača ili kooperanta. Zatvaranjem sa fakturama obezbeduje se formiranje kolekcije dokumenata za obracun nabavke kao i kalkulaciju jedinične cene nabavke. Reklamacije –

omogućuju povrat i reklamaciju prispele robe dobavljaču ili kooperantu,

reklamaciju izvršenih usluga kao i formiranje knjižnog pisma po prispeloj fakturi. Baza podataka -

kao uređeni skup podataka omogućuje nam lakše pretraživanje i praćenje

procesa nabavke. Analize koje obezbeđuje

ovaj modul u potpunosti zadovoljavaju aktivnost

nabavne i komercijalne službe. Nad ovako rešenoj funkciji nabavke moguće je praviti razne analize i izveštaje kao što su: predviđanje potrebnih sredstava za plaćanje koje se zasniva na očekivanim isporukama, kašnjenja u isporuci za analize boniteta dobavljača, analize fakturisane i nefakturisane robe i razni drugi izveštaji koji se mogu definisati prilikom implementacije kod korisnika.

101


7.1 Knjiženje robe prema kontnom okviru Osnovni instrument knjigovodstva je svakako kontni okvir

koji predstavlja spisak svih računa

koji mogu biti otvoreni u knjigovodstvu svakog preduze ća, i moraju biti klasifikovani prema ciljevima unapred planiranih od strane

od strane menadžmenta računovodstva. Kontni okvir propisan je

države u kojoj se dato preduzeć e nalazi i zakonski svako preduzeće je obavezno da

ga primenjuje. Jedan kontni

okvir važi za svako preduzeć e i zadrugu koji se nalaze u nekoj

državi. Pošto se naša tema tiče knjigovodstvenog obuhvatanja robe onda ćemo u nastavku teksta obratiti pažnju na obuhvatanje robe na računima kontnog okvira. GRUPA 13 – ROBA ROBA

Za praćenje vrednosnog stanja i promena na trgovinskoj robi predvidena je grupa 13 – roba. roba. Prema članu 11, stav 1-3 na računima grupe 13 – roba, roba, iskazuju se zalihe robe u magacinu, prodajnim objektima na veliko ( skladišta i stovarišta ) i prodajnim objektima na malo ( stovarišta , prodavnice i drugi podajni objekti ), roba u obradi , doradi i manipulaciji, roba u tranzitu, roba na putu, kalkulisani porez na promet i razlika u ceni robe. Priznavanje i vrednovanje zaliha

robe vrši se u skladu sa određenim međunarodnim

računovodstvenim standardima standardima a najrelevantniji za robu je MRS 2 – zalihe. zalihe. Obračun nabavke zaliha robe obuhvata nabavnu cenu, uvozne dažbine i druge takse (osim onih koje ce preduzeće nabaviti od poreskog organa ) kao i transport, manipulativne i druge troškove koji se direktno mogu pripisati pribavljanju robe. Trgovacki popusti , rabati , marže i druge slične stavke oduzimaju se pri određivanju troškova nabavke. U okviru ove grupe racuna 13 predvideni su sledeći računi :

– obrač obračun nabavke robe; 130 – 131 – roba roba u magacinu; 132 – roba roba u prometu na veliko;

– roba roba u stovarištu, skladištu i 133 –

prodavnicama kod drugih pravnih lica ;

134 – roba roba u prometu na malo; 135 – roba roba u doradi, obradi i manipulaciji;

102

RAČUNOVODSTVO

136 – roba roba u tranzitu; 137 – roba roba na putu ; 139 – ispravka ispravka vrednosti robe. Zbog postojanja različitih

oblika trgovine, različitih vrednosti , razlike u ceni, ukalkulisanog

poreza i dr. neophodno je pomenute račune

dalje raščlanjavati. O daljem raščlanjavanju

govoricemo u nastavku rada pr i obradi svakog od navedenih rač una iz grupe 13.

RAČUN 130 – obrač – obračun nabavke robe ema Pr ema

pravilniku , član 11 stav 42, na ovom rač unu iskazuje se vrednost na obračunu

dobavljača i zavisni troškovi nabavke u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom (MRS)

u korist ovog računa knjiži se nabavna vr ednost ednost robe na teret

odgovarajućih računa grupe 13. Iz navedenih odredbi Pravilnika proizi lazi nabavk e

da je obavezna upotreba računa 130 – obračun

robe. Za knjiženje na ovom računu najneposr ednije ednije bi se primenjivali sledeći

Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja : – ZALIHE ZALIHE reguliše priznavanje , vrednovanje kao i obelodanjivanje u vezi sa robom. MRS 2 – – TROŠKOVI TROŠKOVI MRS 23 –

POZAJMLJIVA ZAJMLJIVANJA NJA primenjuje se u slucaju da se preduzece opredeli

za dopušteni alternativni postupak za kapitalizovanje troškova pozajmljivanja. Ovaj račun je organizaciono – tehnič – tehničke prirode i njegov zadatak formiranje nabavne vrednosti nabavljene robe. Razlog

korišćenja ovog računa u okviru kontnog plana je namera da se na

jednom knjigovodstvenom rač unu obezbede podaci o ukupnim nabavkama robe u odradenom vremenskom roku.

RAČUN 131 – roba roba u magacinu Prema pravilniku o primeni kontnog okvira , č lan 11 stav 6 , n a računu 131 – roba roba u magacinu iskazuje se vrednost zaliha robe u magacinu pre stavljanja robe

103

u promet. Za knjiženje ovog


računa takođe cemo se pridržavati MRS 2 i MRS 23 o kojima ce detaljnije u nastavku teksta biti reči. Kada govorimo o robi u magacinu mislimo pre svega na robu koja se nalazi pre svega u

objektu preduzeća iz koga se ne vrši prodaja robe već snabdevanje prodajnih objekata preduzeća. Evidencija ovakve robe vrši se i u analitičkom knjigovodstvu po vrsti, ceni i količini robe u magacinu. Roba u magacinu se evidentira u toku godine po nabavnoj vrednosti, a na datum bilansa po nabavnoj vrednosti ili neto prodajnoj vrednosti ako je ona

niža. Moguće je u toku godine robu u magacinu evidentirati i po prodajnoj vrednosti, ali takva evidencija se ne preporučuje jer je dosta komplikovanija. Kada govorimo o robi u magacinu mo ramo

pomenuti još neke pojmove č ije je poznavanje

neophodno za precizno knjiženje robe : – je je KALO –

gubitak na težini robe uslovljen isparavanjem vode ili neke druge tečnosti koja

čini sastavni deo njene supstance. RASTUR – je je rasipanje robe koja se uglavnom nalazi u rasutom stanju ,

kao što su šljunak,

pesak, ugalj ...

je KVAR – je

oštećenje robe koje dovodi do njene neispravnosti (fizičke, hemijske, biološke i

sl.) LOM – je fizičko

oštećenje robe pri kojem se ona razdvojila na delove ili je od nje otkinut

neki deo ili je pak došlo do

naprsnuća.

Uredbom o količini rashoda ( kalo , rastur , kvar i lom ) na koji se ne plać a porez na dodatu vrednost ( Službeni Glasnik RS ) bliže je uredeno pitanje poreskog obračunavanja kala, rastura, kvara i loma.

RAČUN 132 – roba roba u prometu na veliko Na računu 132 prema pravilniku ( član 11 , stav 7 – 8 8 ) iskazuje se vrednost zaliha robe u prodajnim

objektima na veliko. Na ovom rač unu iskazuje se i kod davaoca lizinga oprema

jski koja se daje u finansi jski

lizing. Trgovinsko preduzeće na veliko robu nabavlja direktno od

104

RAČUNOVODSTVO

proizvođača, drugih veletrgovaca ili uvozi. Promet robe na veliko regulisan je Zakonom o trgovini i Zakonom o uslovima za obavljanje prometa , v ršenja

usluga u prometu robe i

inspekcijskom nadzoru ( Službeni Glasnik RS ). U prometu robe na veliko prodavac je dužan da kupcu izda f akturu u koju se obavezno unose: naziv prodavca, naziv kupca, vrsta robe, količina , cena i vrednost bez poreza na promet kao i iznos poreza

na promet ukoliko se on računa. Računovodstvene evidencije robe u prometu na

veliko su: glavna knjiga i dnevnik glavne knjige finan sijskog evidencija robe u trgovini na veliko. Pored ovih preduze će

knjigovodstva i analitič ka

je dužno da vodi još neke

evidencije putem zakonom propisanih obrazaca : KEPU , KR , KR – 1 i DPI.

Na ovom računu treba napomenuti da se na njemu evidentira prodajna vrednost robe. U slučaju da preduzeće ima više prodajnih objekata ovaj račun bi dalje mogao biti raščlanjen na četvorocifrene, petocifrene ... račune. RAČUN 133 – roba u skladištu, stovarištu i prodavnicama drugih pravnih lica Na ovom racunu iskazuje se vrednost zaliha ro be konsignacionu prodaju. Ovde govorimo o

koja je data na skladištenje, komisionu i

robi preduzeća koja se nalazi kod drugih pravnih ili

fizičkih lica na čuvanju u njihovim skladištima, stovarištima, silosima , hladnjač ama i maloprodajnim objektima. Razlog z bog koga se nalazi ove robe i dalje je pr eduzeće.

kod njih je č uvanje ili prodaja. Vlasnik

U slučaju kada se roba nalazi kod drugih lica radi prodaje koju

obavljaju za račun preduzeća govorimo o komisionoj ili konsignacionoj prodaji.

SKLADIŠTENJE ROBE – razlozi da neko preduzece skladišti svoju robu kod drugih lica je nedostatak sopstvenog

skladišnog prostora i težnja da se teritorijalno približi kupcu. Uslovi

skladištenja moraju se regulisati ugovorom a na usluge skladištenja obračunava se i plaća PDV. KOMISIONI POSLOVI- su poslovi ( usluge ) prodaje pokretnih stvari u svoje ime a za

račun komintenta ( preduzeća , preduzetnika ili fizičkog lica). Ovakav nač in poslovanja strogo je pravno regulisan zakonom o trgovini i zakonom o obligacionim pravima. KONSIGNACIONA PRODAJA – je

(konsignator) preuzima od lica

vid prometa u kojem preduzeće iz jedne zemlje

iz druge zemlje ( konsignant) njegovu robu na čuvanje i

105


prodaju. Tu robu ono prodaje na tuđe ime i za tuđ račun. Domaće trgovinsko preduzeće preko stranog pravnog lica (konsignatora) prodaje u inostranstvu svoju robu. Izvoz robe ima tretman (kod ovakve prodaje) carinjenje.

privremenog izvoza s tim što se prodaje te robe vrši konač no izvozno

Ugovori o ovakvom nač inu prodaje evidentiraju se u Ministarstvu za ekonomske

odnose sa inostranstvom.

RAČUN 134 – roba u prometu na malo Na ovom računu iskazuje se vrednost zaliha robe u prodajnim objektima na malo. Ovde govorimo o trgovač koj robi koja se nalazi u maloprodajnim objektima i koja se u toku godine evidentira po prodajnoj vrednosti sa ukalkulisanim PDV-om. Evidentiranje robe vrši se u : 1) glavnoj knjizi i dnevniku glavne knjige finansijskog knjigovodstva ;

2) trgovačkoj knjizi ; 3) evidencijama uvedenih propisa koji uređ uju evidentiranje na malo preko kasa sa fiskalnom memorijom. Popis robe u maloprodajnom objektu podrazumeva se

utvrđivanje prodajne vrednosti robe koja

nalazi na dan popisa u njemu (količina robe pomnožena prodajnom cenom ) i iznosom

gotovine tj. nepredatog pazara. Zbir ove dve vrednosti predstavlja stvarno stanje zaduženosti maloprodajnog objekta. I ovde

je bitno pomenuti mogućn ost javljanja manjka, kala, rastura,

kvara i loma.

RAČUN 135 – roba u obradi, doradi i manipulaciji Na ovom računu iskazuje se vrednost robe koja je data na pakovanje i druge oblike obrade i dorade. Roba se na doradu i obradu šalje iz više razloga : 1) poj edine vrste robe zahtevaju periodično manipulisanje sa njima, prepakivanje, odstranjivanje vlage ... ; 2) zbog zahteva kupaca

kao i zbog lakše prodaje. Najčešce se roba prepakuje u sitnija pakovanja a vrlo su

česte i potrebe za farbanjem , cinkovanjem i sl . Troškovi robe za obradu i doradu uključuju se u nabavnu vrednost vraćene robe. Ukoliko se roba mnogo razlikuje posle dorade potrebno je evidentirati je kao potpuno novu vrstu robe.

106

RAČUNOVODSTVO

RAČUN 136 – roba u tranzitu. Na ovom računu iskazuje se vrednost robe koja se po nalogu kupca neposredno isporučuje bez prethodnog skladištenja. Ovakva vrsta trgovine robom naziva se tranzitni robni promet i u potpunosti je regulisan zakonom.

RAČUN 137-roba na putu. Ovaj račun iskazuje vrednost rob e isporučene kupcu , a kada kupac

potvrdi prijem robe zadužuje se kupac po fakturi u korist prihoda od prodaje uz

istovremeno knjiženje na teret racuna 501, u korist ovog rač una. Ovde govorimo o robi koja je

otpremljena kupcu s tim što ona putuje na teret i rizik prodavca. U slucaju potrebe za otpisivanjem zbog obezvređivanja koristi se korektivni racun 139 – ispravka vrednosti robe. 7.2 Nabavka robe

Zadatak trgovinskih preduzeća sastoji se u posredovnju izmedu proizvodača i potrošač a. Ovaj zadatak ispunjava kupovinom robe koju po pravilu prodaje u nepromenjenom obliku. Evidencija

o zalihama robe pored sintetič ke evidencije u finansijskom knjigovodstvu vodi i

dva oblika analitičke evidencije u robnom knjigovodstvu i magacinu. Zalihe robe se mogu voditi po nabavnoj vrednosti i po prodajnoj vrednosti ,

što svakako ima uticaj na

knjigovodstveno obuhvatanje nabavke robe. a) Nabavka robe po nabavnoj vrednosti

Kod knjiženja robe po nabavnoj vrednosti Rač un – Roba na zalihama zadužuje se za nabavnu vrednost kupl jene

robe, a odobrava račun Dobavljači ili Dobavljači za nefakturisanu robu, za

fakturnu vrednost u zavisnosti od toga da li je faktura primljena ili ne. Za ostale nastale

zavisne troškove odobrava se račun Dobavljači , Blagajna ili Tekući rač un ( u zavisnosti kako su isplaćeni). Ovakva evidencija najčešće se koristi u trgovinskim preduzećima koja se bave prodajom na veliko i magacinima robe trgovine na malo. b) Nabavka robe po prodajnim cenama

Ovakvu evidenciju nabavke r obe

vode sva trgovinska preduzeć a koja se bave prometom robe

na malo. Za obračun prodajne vrednosti robe koristimo cenu sledeće strukture :

107


Fakturna cena +

zavisni troškovi nabavke _____________________ nabavna cena + razlika u ceni ____________________ PRODAJNA CENA

Razlika u ceni predstavlja potencijalni bruto dobitak trg ovinskog

preduzeća koja prelazi iz

potencijalne u ostvarenu dobit kroz realizaciju robe. Ostvarenom razlikom u ceni pokrivaju se

troškovi poslovanja tog preduzeća , a eventualna razlika predstavlja finansijski rezultat koji može biti pozitivan ili negativan. Razlika u ceni može se pojaviti kao marža, rabat ili slobodno obračunata razlika u ceni, koja se javlja kod onih roba č ije se cene slobodno formiraju pod uticajem zakona ponude i tražnje.

MARŽA – se pojavljuje kod roba čija je proizvođačka i veleprodajna cena limitirana tj. određena od strane ovlašćenog državnog organa i iskazuje se procentualno u odnosu na nabavnu vrednost robe. RABAT – se utvrduje procentualno u odnosu na prodajnu vrednost robe i javlja se kod roba

čiju cenu utvrđuje proizvođ ač.

7.2.1 Obuhvatanje nabavke robe po prodajnim cenama Fakturna cena +ZTN nabavna cena + RUC Prodajna cena

108

RAČUNOVODSTVO

Primer: Od dobavljača X kupljeno je 3.000 metara svile po fakturnoj ceni od 500 dinara za metar. Na ime prevoza plaćeno je nalogom za naplatu 6.000 dinara. Prodajna cena kupljene robe je 700 dinara po metru.

Dobavljači

Roba na zalihama

1) 2.100.000,00

1) 1.500.000,00

Tekući račun

RUC

1)

1) 594.000,00

6.000,00

7.2.2 Obuhvatanje nabavke robe po nabavnoj vrednosti

Knjiženje nabavke robe, kada se evidencija o zalihama robe vodi po nabavnoj vrednosti u svemu je jednako knjiženju nabavke materijala. Račun Roba na zalihama zadužuje se za nabavnu vrednost kupljene robe, a o dobrava

se račun Dobaljači ili račun Dobavljači za

nefakturisanu robu, za fakturnu – ugovorenu vrednost u zavisnosti od toga da li je faktura

primljena ili ne, dok se za ostale ZTN odobrava račun Dobavljači, Blagajna ili Tekući račun već prema tome da li i kako su plaćeni. Primer : Knjiženje popusta od dobavljača kada se zalihe evidentiraju po stvarnim nabavnim cenama

1. Dobavljač Ozren kome dugujemo 150.000 dinara po fakturi 23. obaveštava nas knjižnim pismom da je naknadno odobrilo sezonski rabat u iznosu od 10.000 dinara. Dobavljači


1) 10.000,00

1) 10.000,00

109


Primer : Knjiženje popusta od dobavljača kada se zalihe evidentiraju po planskim nabavnim cenama

1. Dobavljač Ozren kome dugujemo 150.000 dinara po fakturi 23. obaveštava nas knjižnim pismom da je naknadno odobrilo sezonski rabat u iznosu od 10.000 dinara. Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala

Dobavljači

1) 10.000,00

1) 10.000,00

Primer: Kasa skonto

1. Sa tekućeg računa isplaćena je obaveza prema dobavljaču Ozren po fakturi br. 23 koja glasi na 140.000 dinara po odbitku 3% kase skonto.

Dobavljači

Tekući račun

1) 135.800,00

1) 140.000,00

Finansijski prihod

1)

4.200,00

7.2.3 Obračun i knjiženje nabavne vrednosti prodate robe evidentirane po nabavnoj ceni

Pored troškova poslovanja u trgovinskim preduzećima kao redovni rashod javlja i nabavna vrednost prodate robe, jer je prodaja robe njihova osnovna delatnost. Ona kupuje robu radi njene dalje prodaje.

110

RAČUNOVODSTVO

Primer.

Otpremnicom br. 14 isporučeno je 1.100 komada robe X. Stanje zaliha robe X dato je na analitičkom računu.

Roba X

1.000x1.000=1,000.000 500x1.100= 550.000

Vrednost ukupnih zaliha robe iznosi 1,550.000 dinara. Obračunati i proknjižiti nabavnu vrednost prodate robe uz pomoć LIFO metoda. 500 x 1100 = 550.000 600 x 1000 = 600.000 1.150.000

Nabavna vednost prodate robe Roba

1) 1.150.000,00

1) 1.150.000,00

7.2.4 Obračun i knjiženje nabavne vrednosti prodate robe evidentirane po prodajnoj ceni

Vrednost robe - srazmerni deo RUC = Nabavna vrednost prodate robe

111


Primer. Promet na računima glavne k njige Duguje

Potražuje

Roba

600.000,00

300.000,00

RUC

150.000,00

300.000,00

1. Prodata je polovina zaliha robe po osnovu čega je izvršeno fakturisanje. Obračunati i proknjižiti nabavnu vrednost prodate robe.

Srazmerni RUC =

150.000 150.000 300.000

Saldo računa Roba po prodajnoj ceni



75.000

= 300.000 (600.000-300.000)

Vrednost prodate robe po prodajnoj ceni= 150.000

Saldo računa RUC = 150.000(300.000-150.000) Vrednost prodate robe po prodajnoj ceni

150.000

- srazmerni deo RUC

75.000

= Nabavna vrednost prodate robe

75.000

Roba

600.000,00

Razlika u ceni

300.000,00

150.000,00

1) 150.000,00

1) 75.000,00

Nabavna vrednost prodate robe

1)

75.000,00

112

300.000,00

RAČUNOVODSTVO

8. UTVRĐIVANJE I RASPODELA PERIODIČNOG REZULTATA Postoje dve metode za utvrdjivanje periodicnog rezultata: 

metoda ukupnih troškova i



metoda troškova prodatih uč inaka.

Ove metode se razlikuju po strukturi i visini rashoda i prihoda perioda. Metoda

troškova prodatih učinaka u prvi plan stavlja p rihode ostvarene prodajom i traži njima odgovarajuće rashode, dok metoda ukupnih troškova u prvi plan stavlja troškove nastale u datom obračunskom periodu i traži njima pripadajuće prihode. Metoda ukupnih troš kova se zasniva na tome da se poslovni izmedju ukupnih

rezultat jednog obračunskog perioda obracuna kao razlika

ulaganja izvršenih u datom obrač unskom periodu i efekata koji su iz tih

ulaganja proistekli. Metoda troškova ukupnih učinaka u zavisnosti od uključenih zaliha mogu se podeliti

na metodu obračuna potpunih troškova ukupnih uč inaka (uzima u obzir sve zalihe

materijala, robe, nedovr šene proizvodnje i gotovih troškova

proizvoda) i metodu obrač una nepotpunih

ukupnih učinaka (obuhvata samo zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih

proizvoda).

8.1 Osnovne karakteristike metode ukupnih troškova u bilansiranju uspeha

Postoje dve metode za utvrđivanje periodič nog rezultata: metoda ukupnih troškova i metoda troškova prodatih učinaka. Ove metode se razlikuju po strukturi i visini rashoda i prihoda

perioda. Metoda ukupnih troškova u prvi plan stavlja troškove nastale u datom

obračunskom periodu i traži njima pripadajuće prihode. Metoda ukupnih troš kova se zasniva na tome da se po slovni

rezultat jednog obračunskog perioda obračuna kao razlika između

ukupnih ulaganja izvršenih u datom obrač unskom periodu i efekata koji su iz tih ulaganja proistekli. Metoda troškova ukupnih učinaka u zavisnosti od uključenih zaliha mogu se podeliti

na metodu obračuna potpunih troškova ukupnih uč inaka (uzima u obzir sve zalihe

materijala, robe, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda) i metodu obračuna nepotpunih

113


troškova ukupnih učinaka (obuhvata samo zalihe nedovrš ene proizvodnje i gotovih proizvoda). Prema tome koji se podaci o zalihama unose u bilans uspeha razlikuju se:

metoda troškova ukupnih uč inaka po bruto principu (unose se podaci o početnim i krajnjim zalihama), metoda troškova ukupnih uč inaka po neto principu (vidi se samo razlika između krajnjih i početnih zaliha).

8.2 Osnovne karakteristike m etode prodatih učinaka u bilansiranju uspeha

Metoda troškova prodatih učinaka u prvi plan stavlja prihode ostvarene prodajom i traži njima odgovarajuće rashode, dok metoda ukupnih troškova u prvi plan stavlja tro škove nastale u datom obračunskom periodu i traži njima pripadajuće prihode. Suštinu metode troškova prodatih učinaka čini zahtev da se prihodima od prodaje ostvarenim u jednom obračunskom periodu suprotstave njima korespodentni rashodi, i zraženi u formi troškova prodatih proizvoda, usluga odnosno nabavne vrednosti prodate robe. U proizvodnim

preduzećima ovi rashodi se ispoljavaju u formi cene ko štanja prodatih proizvoda i usluga, koju čine: troškovi prodaje gotovih proizvoda i usluga; troškovi uprave; troškovi prodaje; cena koštanja prodaje. Ovo upravo upućuje na to da se ovi troškovi obuhvataju po mestima i nosiocima troškova. Metoda ukupnih troškova se zasniva na tome da se poslovni rezultat jednog obračunskog perioda obrač una kao razlik a između ukupnih ulaganja izvršenih u datom obračunskom periodu i efekata koji su iz tih ulaganja proistekli. Metoda troškova ukupnih učinaka u zavisnosti od uključ enih zaliha mogu se podeliti na metodu obračuna potpunih troškova ukupnih učinaka (uzima u obzir sve zalihe materijala, robe, nedovršene proizvodnje i gotovih

proizvoda) i metodu obračuna nepotpunih troškova ukupnih uč inaka (obuhvata samo

zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda).

8.3 Predzaključna

Predzakl jučna

knjiženja u knjigovodstvu

knjiženja predstavljaju postupke konvertovanja knjigovodstvenog na

stvarno stanje radi dobijanja tačnih i istinitih podataka koje koristimo pri izradi bilansa stanja,

bilansa uspeha i završnog računa. U knjigovodstvu se vrši evidentiranje samo onih poslovnih

114

RAČUNOVODSTVO

promena koje su dokumentovane, tako da promene koje su se desile a nisu dokumentovane men jaju

stvarno stanje. Predzaključnim knjiženjima korigujemo knjigovodstvene podatke na

stvarno

stanje

knjigovodstvenog

utvrdjeno

popisom.

Razlozi

koji

uglavno

dovode

do

neslaganja

i stvarnog stanja su: pogrešna knjiženja, neproknjižene promene, nerealne

vrednosti na nekim računima i nedozvoljeno kompenziranje salda na sintetickim aktivno pasivnim računima. Postupci konvertovanja knjigovodstvenog (dokumentovanog) u stvarno (invertarno) stanje su:

1) Korekcija salda računa stanja 2) Dekomponovanje salda aktivno- pasivnih računa

3) Vremensko razgraničenje rashoda i prihoda, i 4) Rashodovanje osnovnih sredstava

8.4 Zaključni list i formalni zaključak knjiga

Zaključni

list predstavlja spisak svih računa glavne knjige sa podacima o njihovom

prometu i saldu koji su zatim uneti u bi lans

stanja i bilans uspeha, a često ga definisemo kao

prošireni probni list jer se od probnog lista razlikuje samo po tome što sadrži bilans stanja i bilans uspeha. Formalan zaključak knjiga se vrši na kraju svake poslovne godine s ciljem da se izvrši odvajanje poslovanja izmedju dve poslovne godine i da se računi oslobode prometa koji se knjiženjem prometa na njima akumulira, a i da bi se pružili podaci potrebni za računovodstvenu analizu jer je period od godinu dana d ovoljno dug da bi se mogli izvuć i zaključci

o razvoju preduzeća na osnovu kretanja rač unovodstvenih kategorija. Formalno

zaključiti račun znači da uneti saldo ze izravnanje u manju stranu računa i time izjednač iti promet leve i desne

strane računa. Zaključak računa uspeha vrši se preko računa dobitka ili

gubitka, dok se računi stanja zaključuju preko računa za izravnanje.

115


8.5 Završni

Na kraju vlasnicima,

račun-suština i komponente

poslovne godine uprava preduzeća putem obračuna polaže račun pred

zaposlenima, državom, poveriocima o tome s kakvim uspehom je vodila

preduzeće. Da bi informacije o preduzeću bile potpune godišnji obračun obuhvata: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, izveš taj o promenama na sopstvenom kapitalu i napomene. Iz bilansa stanja korisnici mogu sagleda ti

imovinski i finansijski položaj preduzeća.

Prinosni položaj može se sagledati iz bilansa uspeha. Izveštaj o novčanim tokovima sadrži podatke o tome koji su prilivi gotovine ostvareni i kako je gotovina promenama na sopstvenom kapitalu je

korišćena. Izveštaj o

namenjen vlasnicima preduzeća i u njemu su date

informacije o tome koje su ek onomske

promene uticale na povećanje i na smanjenje

sopstvenog kapitala u toku poslovne godine. U napomenama uz finansi jske navedene metode

izveštaje biće

procenjivanja koje su korišćene pri utvrdjivanju vrednosti pojedinih delova

imovine i obaveza. Pored

tog u napomenama se mogu nać i informacije kojih u bilansu nema,

kao sto su informacije o osiguranim obavezama i potraživanjima.

116

RAČUNOVODSTVO

9. ZADACI ZA VEŽBANJE Zadatak I

Trgovinsko preduzeće "Morava" iz Kraljeva imalo je na dan 01.01. t.g. sledeće bilansne pozicije: Osnovna sredstva 900.000 din., Ispravka vrednosti osnovnih sre dstava 125.000 din., Žiro račun

186.000 din., Blagajna 94.000 din., Dugoročni plasmani 175.000 din., Obaveze za nefakturisanu robu 75.000 din., Roba 75.000 din., Roba data u komisionu prodaju 40.000 din..

Razgraničenje troškova kamate 30.000 din., Obračun konsignacione prodaje robe 80.00 0 din., Obaveze prema konsignantu 80.000 din., Razgraničenje troškova popravki u garantnom roku 35.000 din., Obaveze po osnovu zarada 84.000 din., Kupci poverioci 19.000 din., Kupci 55.000 din., Ostale

obaveze 40.000 din., Kratkoročni krediti 150.000 din.. Sitan inventar u upotrebi

(100%) 50.000 din., Ispravka vrednosti sitnog inventara u upotrebi 500 din., 10.000 din., ostatak je

Dobavljači

Ortački kapital.

Na osnovu datih podataka sačiniti početni bilans, otvoriti Dnevnik i Glavnu knjigu prvog stepena. Obračun rezultata vrši se po metodi ukupnih troškova. 1. Nabavljena je roba fakturne vrednosti 90.00 0

din. Zavisni troškovi nabavke plaćeni

čekom iznose 500 din. 2.

Isplatom 100.000 din. sa žiro računa vraćen je ulog jednog ortaka koji je prestao da bude član ortačkog društva. Primljena je faktura za robu kupljenu u prošloj godini na iznos od 75.000 din.

3. Prema odluci organa upravljanja rashodovana je stara zgrada nabavne vrednosti 69.000 din., otpisane vrednosti 80%, troškovi demontaže plaćeni čekom 13.500 din., a vrednost procenjenog likvidacionog ostatka iznosi 10.000 din. 4.

Komisionar nas obaveštava daje prodao 85% robe u komisionu za 48.000 din.

117


Komisionaru pripada 5.160 din. na ime provizije. 5.

Prodata je polovina robe iz konsignacije uplatom na devizni račun. Po o snovu odnosne prodaje

uplaćeno je na žiro račun 2.000 din. na ime carina, 1.000 din. na

ime poreza na promet i 900 din. na ime provizije od konsignacione prodaje. Sa deviznog

računa isplaćena je obaveza prema konsignantu po odbitku 10% na ime provizije. 6. Pr odato

je 70% robe za 100.000 din. na kredit i 50.000 din. na čekove. Proknjižiti interni

stav. 7.

Radniku je data akontacija po službenom poslu od 3.700 din. Kupcu zaračunavamo 5% na ime zatezne kamate (veza stav 6).

8.

Banka je u skladu sa nalogom preduzeća otv orila neopozivi dokumentarni akreditiv u iznosu od 45.000 din. isplatom sa žiro računa.

9.

Radnik se vratio sa službenog puta i podneo obračun na iznos od 3.000 din., od čega su 2.000

din. troškovi reprezentacije, dok su 1.000 din. troškovi dnevnica. Razlika je

vraćena u blagajnu. 10.

Na osnovu izveštaja banke dobavljač je iskoristio dokumentarni akreditiv (naplatio svoja potraživanja).

11. Prebrojavanjem gotovine u kasi ustanovljeno je stvarno stanje od 88.000 din. 12.

Jedan kupac nije u mogućnosti da plati potraživanje od 55.000 din., pa šalje menicu koja glasi na 60.000 din. Otpisano je zastarelo potraživanje u iznosu od 10.000 din.

13.

U toku meseca nastali su i sledeći troškovi: a)

amortizacija po trostrukoj linearnoj stopi (vek trajanja 10 godina; metod otpisivanja knjigovodstvene vrednosti),

14.

b)

otpis sitnog inventara po kalkulativnoj stopi od 12% godišnje,

c)

troškovi vode i električne energije po fakturi od 20.000 din. i

d)

obračunate bankarske usluge u iznosu od 3.440 din.

Prema izvodu sa žiro računa izvršene su sledeće isplate: a)

20.000 din. na ime godišnje premije osiguranika,

118

RAČUNOVODSTVO

b) 3.440 din za bankarske usluge (veza stav 13) i

84.000 din. za zarade (videti početni bilans).

c)

15. Naknadnom proverom utvrdjeno je da je manjak u blagajni od 2.500 din. nastao bog

neproknjižene isplate dobavljačima. Ostatak manjka knjižiti na teret ukupnog

prihoda. 16.

Obračunati i proknjižiti periodični rezultat po navedenoj metodi. POČETNI BILANS TRGOVINSKOG PREDUZECA "MORAVA", KRALJEVO NA DAN 01. 01. T.G.

Aktiva

Pasiva

Pomoćna

Glavna

Red.

Opis

kolona

kolona

br.

Opis

Osnovna sredstva Ispravka vrednosti osnovnih sredstava

900.000

775.000

1.

Ortački kapital

Red. br. 1.

2. 3.

4. 5. 6.

Dugoročni plasmani Sitan inventar u upotrebi 100% Ispravka vrednosti sitnog inventara u upotrebi Roba Roba data u komisionu prodaju

8. 9.

50.000

2 175.000 3.

49.500 4. 5.

Kupci

Žiro račun Blagajna

Kratkoročni krediti

1.006.500 150.000

Obaveze prema konsignantu

80.000

Dobavljači

10.000

Kupci poverioci

19.000

Obaveze za nefakturisanu robu

75.000

Obaveze po osnovu zarada

84.000

500 75.000 6. 40.000 7.

Obračun konsigna cione prodaje robe

7.

125.000

Kolona

80.000 8. 9. 55.000 10. 186.000 94.000 1.529.500

119

Ostale obaveze Razgraničenje troškova kamate

40.000 30.000

Raz raničen e troškova popravki u garantnom

35.000 1.529.500


Red. br. PS

Opis

Osnovna sredstva

Dugoročni plasmani Sitan inventar u upotrebi (100%) Roba Roba data u komisionu prodaju Obračun konsignacione proda je robe Kupci

Žiro račun Blagajna Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Ispravka vrednosti sitnog inventara u upotrebi

PSa

Račun otvaranja Za početnu aktivu Račun otvaranja Ortački kapital Kratkoročni krediti

Po zi v D P 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 12

Dobavljači Kupci poverioci Obaveze za nefakturisanu robu Obaveze po osnovu zarada Ostale obaveze

Razgraničenje troškova kamate Razgraničenje troškova popravki u garantnom Za početnu pasivu Kupci-poverioci Kupci

1.529.500 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22


0.

I zn os Duguje Potražuje 900.000 175.000 50.000 75.000 40.000 80.000 55.000 186.000 94.000 125.000 500 1.529.500

17

1.006.500 150.000 80.000 10.000 19.000 75.000 84.000 40.000 30.000 35.000 19.000

7

19.000

Za zaključak računa kupci -poverioci 1.

Roba

4

Dobavljači Žiro račun

95.000 16 8

90.000 5.000

Za nabavku robe po fakturi 2.

2a.

Ortački kapital Žiro račun

13

100.000 8

Za smanjenje uloga ortaka Obaveze za nefakturisanu robu

18

Dobavljači

100.000 75.000

16

Za fakturu Prenos na str. 2

75.000 3.473.500

120

3.473.500

RAČUNOVODSTVO

Red.

Poziv D P

Opis

Iznos Potražuje Duguje 3.473.500 3.473.500

Donos sa strane 1 3.


10

55.200

Otpaci

23

10.000

Vanredni rashodi

24

17.300

Osnovna sredstva

1

69.000

Žiro račun

8

13.500

Za rashodovano osnovno sredstvo po odluci organa upravljanja Komisionari iz komisione prodaje robe 4.

42.840

25

Realizacija robe

Roba data u komisionu prodaju 4a.

Devizni račun Žiro račun

32.000

5 40.000

28

Obaveze za carine

6

Obaveze za poreze 5a.

32.000

27

Obračun konsignacione prodaje robe 5.

42.840

26

Nabavna vrednost realizovane robe


8

Provizija od konsignacione prodaje Obaveze prema konsignantu

Devizni račun

40.000

3.900 29

2.000

30

1.000

31

900

Kupci 5b.

Žiro račun

4.000

31

Realizacija robe Nabavna vrednost realizovane robe 5c.

4.000

15

Roba

36.000

15

Ostala potraživanja

36.000

28

Blagajna Kupci 6.

Finansijski prihodi

7

100.000

8

50.000 3.992.440

Prenos na stranu 3 26

121

3.992.440


str. 3 Red.

Poziv D P

Opis

br.

Iznos Duguje Potražuje 3.992.440 3.992.440


Otvoreni akreditivi

34

Žiro račun Troškovi proizvodnih usluga 9.

45.000 8

Troškovi neproizvodnih usluga Blagajna

Ostala otraživan a Dobavljači

45.000

35

2.000

36

1.000

9

700 32

Otvoreni akreditivi

3.700

Ostala potraživanja 10.

45.000

16

Blagajna


45.000

34

Kupci 11.

Ispravka vrednosti meničnih potraživanja

32

Vanredni rashodi

3.000

9

Kupci 12.

3.000

Troškovi amortizacije

37



60.000 7

55.000

38

5.000

Ispravka vrednosti sitnog inventara u upotrebi 12a.


10.000

24

Dobavljači

10.000

7

Troškovi neproizvodnih u sluga 13a.


Razgraničenje premije osiguranja

19.375

39

19.375

10

Žiro račun 13b.


500

40

Žiro račun

500

11

Po izvodu 13c.

Prenos na str. 4

40

122

4.225.895

4.225.895

RAČUNOVODSTVO

str. 4 Red. br. 14c.

Poziv D P

Opis Donos sa strane 3 Obaveze po osnovu zarada

19

Žiro račun

8

I zn os Duguje Potražuje 4.225.895 4.225.895 84.000 84.000

Po izvodu 15.

Dobavljači

16 24

Vanredni rashodi

Ostala potraživanja

16.

16a.

32

Za utvrdjeni uzrok manjka Realizacija robe Provizija od konsignacione prodaje Finansijski prihodi Račun gubitka - dobitka

26 31 33

3.000 192.840 4.900 5.000

43

Za zaključenje prihoda Račun gubitka-dobitka Troškovi materijala Troškovi proizvodnih usluga Troškovi neproizvodnih usluga Troškovi amortizacije

43

202.740 225.115

40 35 36 39 27 24

Nabavna vrednost realizovane robe Vanredni rashodi 16b.

2.500 500

Za zaključenje rashoda Gubitak tekuće godine Račun gubitka-dobitka

44

20.500 2.000 4.440 19.375 151.000 27.800 22.375

43

Za utvrdjeni gubitak Ukupno

22.375 4.763.125

123

4.763.125


GLAVNA KNJIGA PREDUZEĆA "MORAVA" - KRALJEVO

3. Sitan inventar u 1. Osnovna sredstva PS) 900.000

3)

2. 69.000

Dugoročni plasmani

upotrebi 100%

PS) 175.000

PS) 50.000

6. Obračun konsignacione

5. Roba data u komisionu 4. Roba PS) 75.000 1)

prodaju 6a) 119.000

PS) 40.000

prodaje robe 4a)

32.000

40.000

95.000

8. Žiro račun

7. Kupci

9. Blagajna

PS) 55.000

0)

19.000

PS) 186.000

1)

5.000

6) 100.000

12)

55.000

5a)

3.900

2)

100.000

5.000 12a)

10.000

6) 50.000

3)

13.500

8)

45.000

14a)

20.000

14b)

3.440

14c)

84.000

7a)

PS) 80.000 5)

124

PS) 94.000 9)

700 11)

7) 3.700 3.000

RAČUNOVODSTVO

10. IVOS

11. IV sitnog inventara u

12. Račun otvaranja

upotrebi 3)

55.200

PS) 125.000 13a)

19.375

PS)

500

13b)

500

PSa)1.529.500

PS)1.529.500

15. Obaveze prema

13. Ortački kapital

14. Kratkoročni krediti PSa) 150.000

2) 100.000 PSa)1.006.500

konsignantu 5b)

4.000

PSa) 80.000

5c) 36.000

18. Obaveze za

16. Dobavljači

17. Kupci poverioci

10) 45.000 PSa)

10.000

15)

1)

90.000

2a)

75.000

13c)

20.000

2.500

0)

19.000

PSa) 19.000

14c)

84.000

2a) 75.000

PSa) 75.000

21. Razgraničenje

19. Obaveze po osnovu zarada

nefakturisanu robu

20. Ostale obaveze PSa)

PSa) 84.000

125

4.000

troškova kamate PSa)

30.000


22. Razgr aničenje

toškova popravki u garantnom roku

23. Otpaci

PSa)

35.000

3)

24. Vnredni rashodi

10.000

3)

17.300

16a)

27.800

12a) 10.000 15)

500 27.800

27.800

25. Komisionari iz komisione prodaje robe 4)

42.840

27 Nabavna vrednost 26. Realizacija robe 16) 192.840 4)

42.840

6)

150.000

6a) 119.000

192.840

151.000

192.840

28. Devizni račun 5)

40.000

5c)

realizovane robe 4a)

32.000

16a) 151.000

151.000

29. Obaveze za carine 30. Obaveze za prevoz 5a)

36.000

126

2.000

5a)

1.000

RAČUNOVODSTVO

31. Provizija od

32. Ostala potraživanja

konsignacije prodaje 16)

4.900

5a)

900

5b)

4.000

4.900

7)

3.700

9)

3.700

11)

3.000 15)

3.000

34. Otvoreni akreditivi 45.000

16)

5.000

7a)

5.000

5.000

5.000

4.900

35. Troškovi proizvodnih

8)

33. Finansijski prihodi

10)

45.000

36. Troškovi

usluga 9)

2.000

16a)

2.000

neproiz usluga 2.000

9)

2.000

13d) 3.440

1.000

16a)

4.400

4.440

4.440

38. Ispravka vrednosti 37.


meničnih potraživanja 12)

12) 60.000

39. Troškovi amortizacije 5.000

41. Obaveze po osnovu

40. Troškovi materijala

neproizvodnih usluga

13b)

14b) 3.440

500

16a)

20.500

13c) 20.000 20.500

20.500

127

13d) 3.440

13a) 19.375

16a) 19.375

19.375

19.375

42. Razgraničenje premije osiguranja 14a) 20.000


43. Račun gubitka - dobitka 16a) 225.115

225.115

16)

202.740

16b)

22.375

44. Gubitak tekuće godine 16b) 22.375

225.115

128

RAČUNOVODSTVO

Zadatak II

Proizvodno preduzeće "Merima" iz Kruševca imalo je na dan 01. 01. t.g. sledeće stanje sredstava i

izvora sredstava: Potraživanja za neuplaćene akcije 100.000 din,, Osnovna

sredstva 330.000 din., Ispravka vrednosti osnovnih sredstava 50.000 din., Akcijski kapital po

osnovu običnih akcija 250.000 din., Akcijski kapital po osnovu preferencijalnih akcija 150.000 din., Blagajna 3.200

din., Žiro račun 74.700 din., Dobavljači 30.000 din., Menične

obaveze 20.000din., Ispravka

vrednosti meničnih obaveza 3.100 din., Kupci 12.000 din.,

Gotovi proizvodi100.000 din., Odstupanje od P.C.K gotovih proizvoda (negativno

odstupanje) 20.000 din.,Nedovršena proizvodnja 40.000 din., Sitan inventar na zalihama 10.000 din., Nerasporedjeni dobitak 17.500 din.,

Rezerve 60.000 din, Ažio 90.000 din.,

Materijal 56.500 din.,Odstupanje od P.N.C. materijala 7.000 din. (S.N.V > P.N.V),

Obaveze za dugoročno udružena sredstva 89.000 din. Na osnovu datih podataka knjigu prvog

sastaviti početni bilans, o tvoriti Dnevnik i Glavnu

stepena, a zatim hronološki i sistematski proknjižiti date poslovne promene

imajući u vidu sledeće pretpostavke: a)

obračun rezultata vrši se po metodu troškova prodatih učinaka i

b) evidencija o

kupcima vodi se i analitički; stanje na analitičkim računima kupaca je

sledeće: 1. PS)

Kupac"X"

2.

2.000

Kupac"Y"

PS) 10.000

l . Preduzeće je donelo odluku da se materijal ubuduće vodi po stvarnoj nabavnoj ceni. Izvršiti potrebno knjiženje. 2. Primljene su sledeće fakture: a)

za troškove investicionog održavanja osnovnih sredstava koji se razgraničavaju na 14.000 din.,

b)

za tekuće troškove zakupnine na 12.000 din. i

129


za materijal poslat na naš teret i rizik na 70.000 din.

c)

3. Nerasporedjeni dobitak raspodeliti na sledeći način: 70% izdvojiti za dividende, a ostatak dodeliti rezervama.

4. Isplaćena je menična obaveza po bilansu sa žiro računa. 5. Komisionar nam je poslao sitan inventar fakturne vrednosti 3.000 din., komisionareva provizija din. Otkupljeno je

iznosi 500 din., a obračunati zavisni troškovi nabavke iznose 150

sopstvenih običnih akcija za 2.500 din. isplatom iz blagajne. Otkupljene

akcije su poništene. Nominalna vrednost otkupljenih akcija iznosi 2.000 din. 6. Kupljeno je korišćeno osnovno sredstvo za 30.000 din. (tržišna cena). Nabavna vrednost odnosnog sredstva iznosi 60.000 din., a otpisano je sa 39,5%. Beobanka nas

obaveštava da nam je odobrila dugoročni kredit za osnovna sredstva u iznosu od 100.000 din.Isplaćen je dobavljač za osnovna sredstva iz odobrenog dugoročnog kredita. 7. U toku meseca nastali su sledeći troškovi: amortizacija 40.000 din., obračunata kamata 2.900

din., obračunat doprinos za korišćenje gradskog zemljišta 1.800 din., osnovni i

pomoćni materijal 10.000 din., ukalkulisane bruto zarade 85.000 din., električna energija po fakturi Elektrodistribucije 15.000 din.

8. Na osnovu odobrenog dugoročnog kredita za obrtna sredstva Invest banka uplatila je na žiro račun 99.000 din. Od dobavljača su primljene fakture za kupljenu licencu na iznos od 84.000 din. i za zakup eksploatacije šuma na iznos od 105.000 din. 9. Podignuto je, prema izvodu banke u gotovu 70.000 din. sa žiro računa za isplate neto zarada;

kupci su uplatili na žiro račun 6.000 din od čega je kupac "X" uplatio celokupnu

obavezu, dok je kupac "Y" izmirio svega 40% obaveze.

10. Izvršiti alokaciju nealociranih troškova na sledeći način: troškovi proizvodnje 70%, troškovi uprave 15%, troškovi prodaje 15%. Završeno je 40% proizvodnje i gotovi proizvodi su

uskladišteni u magacin po planskoj ceni koštanja od 50.000 din.

11. Prema odluci organa upravljanja rashodovano je neotpisano osnovno sredstvo nabavne vrednosti 90.000 din., otpisane vrednosti 80.000 din. Vrednost likvidacionog ostatka prema proceni

iznosi 5.000 din. Isplaćeni su porezi i doprinosi na zarade sa žiro

130

RAČUNOVODSTVO

računa u iznosu od 10.000 din. Blagajna je neto zarade (veza stav 9) isplatila u gotovu po odbitku 5.000 din. naime obustava po osnovu sudskih i administrativnih zabrana.

12. Prodato je na kredit 35% gotovih proizvoda za 80.000 din. Proknjižiti interni stav prodaje

(rashode) kao i srazmerni deo odstupanja od planske cene koštanja gotovih proizvoda.

13. Kupljen je korišćen poslovni inventar za 60.000 din. Prema k njigovodstvenim podacima nabavna vrednost ovog poslovnog inventara iznosi 80.000 din, a otpisan je sa 20%.

14. Primljena je faktura za obračunate zavisne troškove nabavke sitnog inventara na iznos od 200

din. Zaključiti račun razgraničenja zavisnih troškova nabavke, kao i račune vrsta

troškova. 15. Obračunati i proknjižiti periodični rezultat. 16. Nastali gubitak pokriti iz rezervi

BILANS PROIZVODNOG PREDUZECA "MERIMA", KRUŠEVAC NA DAN 01.01. T.G. Aktiva

1 2.

3.

4. 5. 6.

7.

Pasiva

Potraživanje za neuplaćene akcije

1

Osnovna sredstva Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Materijal Odstupanje od P.N.C materijala Sitan inventar zalihama

330.000 50.000 56.500

63.500

3.

kapital

po osnovu običnih akcija Akcijski kapital po osnovu preferancijalnih akcija Ažio

na

10.000 4.

Žiro račun Blagajna

150.000 90.000

100.000

Rezerve

60.000

40.000 5. Nerasporedjeni dobitak

17.500

6. Obaveze za dugoročno udružena sredstva

89.000

120.000

20.000 12.000

7.

Menične obaveze Ispravka vrednosti

8. 9.

250.000

7.000

Nedovršena

proizvodnja Gotovi proizvodi Odstupanje od P.C.K gotovih proizvoda Kupci

100.000 280.000 2.

Akcijski

74.700 3.200 703.400

8.

131

meničn ih obaveza Dobavljači

20.000

16.900

3.100 30.000 703.400


DNEVNIK PREDUZECA "MERIMA" -

KRUŠEVAC

str. 1. Red. br. PS

Op is

Potraživanja za neuplaćene akcije Osnovna sredstva Materijal Odstupanje od P.N.C materijala Sitan inventar na zalihama

Nedovršena proizvodnja

Gotovi proizvodi Odstupanje od P.C.K gotovih proizvoda Kupci

Žiro račun

Blagajna Ispravka vrednosti osnovnih sredstava

PSa

Račun otvaranja Za početnu aktivu Račun otvaranja Ispravka vrednosti meničnih obaveza Akcijski kapital po osnovu običnih

Poziv D P 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 13 14

akcija Akcijski kapital po osnovu preferencijalnih akcija

Ažio Rezerve Nerasporedjeni dobitak

0.

1.

2.

Obaveze za dugoročno udružena sredstva Menične obaveze Dobavljači Za početnu pasivu Troškovi proizvodnje Nedovršena proizvodnja Za zaključak računa nedovršena proizvodnja Materijal Odstupanje od P.N.C. materijala Za prelazak na stvarne nabavne cene

Iznos Duguje Potražuje 100.000 330.000 56.500 7.000 10.000 40.000 100.000 20.000 12.000 74.700 3.200 50.000 703.400 703.400 3.100

15

250.000

16 17 18 19 20 21 22

150.000 90.000 60.000 17.500 89.000 20.000 30.000

23

40.000 6

3

40.000 7.000

4

Razgraničenje troškova investicionog održavanja Troškovi neproizvodni h usluga Materijal na putu

Dobavljači

24 25 26

7.000 14.000 12.000 70.000

22

96.000

Za primljene fakture 1.602900

132

1.602900

RAČUNOVODSTVO

str. 2 Poziv

Red. br. 3.

4.

Opis

D

Donos sa str. 1 Nerasporedjeni dobitak Obaveze za dividende Rezerve Za raspodelu dobitka

P 19 27 18

Menične obaveze

21 28

Finansijski rashodi

Žiro račun Ispravka vrednosti meničnih obaveza Za isplatu meničnih obaveza 5.

10 14

Za nabavku sitnog inventara

5c.

5d.

Po blagajničkom izveštaju Račun povlačenja otkupljenih običnih akcij a Otkupljene sopstvene obične akcije Za povučene akcije Akcijski kapital po osnovu običnih akcija Račun povlačenja otkupljenih običnih akcija Za poništenje akcija Rezerve

Račun povlačenja otkupljenih običnih akcij a 6.

Za smanjenje rezervi Osnovna sredstva

2.500

15

7.

7a.

Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Za otpis osnovnih sredstava Finansijski rashodi

Razgraničenje troškova kamata Za obračunate kamate Troškovi neproizvodnih usluga Troškovi materijala

2.500 2.000

32 18

2.000 500

32 2

Za kupljeno korišćeno osnovno sredstvo Dobavljači Dugoročni krediti za osnovna sredstva Za isplatu dobavljača Troškovi amortizacije

2.500

31

500 60.000

22 12


7b.

2.500

32

Dobavljači 6a.

3.500 150

11

Blagajna 5b.

3.650

31

Otkupljene sopstvene obične akcije

20.000 3.100

29 30

Razgraničenje zavisnih troškova nabavke 5a.

20.000 3.100

5

Sitan inventar na zalihama Komisionari iz komisione nabavke

Iznos Duguje Potražuje 1 .602900 1.602900 17.500 12.250 5.250

22

30.000 30.000 30.000

33

30.000 40.000

34

40.000

12 2.900

28 35

1.800 10.000

25 37 36 3

Obaveze po osnovu neproizvodnih usluga Materijal

Za troškove

37

Prenos na stranu 3

2.900

1.800 10.000 10.000 1.799.350

133

1.799.350


str. 3 Red. br. 7c.

Poziv D P

Opis

Duguje 1.799.350 85.000

Donos sa str. 2

Troškovi zarada

38

Obaveze po osnovu zarada 7d.

Iznos

39

Za obračunate zarade Troškovi materijala Dobavljači

37

Potražuje 1.799.350 85.000

15.000 22

15.000

Po fakturi 8.

Žiro račun Dugoročni krediti za obrtna sredstva

10

99.000 40

99.000

Po izvodu banke 8a.

Licence Koncesije

41 42

Dobavljači 9.

84.000 105.000 22

Za primljene fakture Blagajna

11

Žiro račun

189.000 70.000

10

70.000

Po izvodu 9a.

Žiro račun

10

Kupci Po izvodu 10.

l0.a.

9

Troškovi proizvodnje Troškovi uprave Troškovi prodaje Raspored troškova Za raspored troškova

23 43 44

l la.

Gotovi proizvodi Odstupanje od P.C.K gotovih proizvoda

114.660 24.570 24.570

7 8

163.800 50.000 11.864

23

Po predajnicama gotovih proizvoda Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Otpaci Vanredni rashodi Osnovna sredstva Prema odluci organa upravljanja

12 46 47

61.864 80.000 5.000 5.000

2

Obaveze po osnovi zarada

39

Žiro račun l lb.

6.000

45

Troškovi proizvodnje 11.

6.000

90.000 10.000

10

Za isplatu poreza i doprinosa na zarade Obaveze po osnovi zarada Ostale obaveze Blagajna Za isplatu neto zarada

39

10.000 75.000

48 11

Prenos na str. 4

5.000 70.000 2.664.014

134

2.664.014

RAČUNOVODSTVO

str. 4 Red. br.

12.

12a.

Poziv D P

O p i s

Donos sa str. 3 Kupci Realizacija gotovih proizvoda Za prihode od prodaje

9 49

Cena koštanja prodatih proizvoda

50

12b.

Cena koštanja prodatih proizvoda

13.

Odstupanje od P.C.K. gotovih proizvoda Za alikvotni deo odstupanja od P.C.K gotovih roizvoda Osnovna sredstva

15.

15a.

11.152

2

30

Vanredni rashodi

47

80.000 60.000 20.000 200 22

200 50

30 45

50 163.800

37 25 38 34 49

Realizacija gotovih proizvoda Račun gubitka-dobitka

11.152

22 12

Razgraničenje zavisnih troškova nabavke Dobavljači Za stvarne troškove

Razgraničenje zavisnih troškova nabavke Za zaključak računa razgraničenja Raspored troškova Tr oškovi materijala Troškovi neproizvodnih usluga Troškovi zarada Troškovi amortizacije Za zakl učak računa vrsta troškova

52.500

8

Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Za ku l en korišćen oslovni inventar

14b.

52.500

50

Dobavljači

14a.

Potražuje Duguje 2.664.014 2.664.014 80.000 80.000

7

Gotovi proizvodi Za rashode od prodaje - interni stav

14.

Iznos

25.000 13.800 85.000 40.000 80.000

51

Za zakl učak računa rihoda Račun gubitka-dobitka Cena koštanja prodatih proizvoda Troškovi uprave Troškovi prodaje

51

80.000 123.842

50 43 44 28 47

Finansijski rashodi Vanredni rashodi

63.652 24.570 24.570 6.000 5.050

Za zaključak računa rashoda 16.

18

Rezerve

Račun gubitka-dobitka Za pok riće gubitka

43.842 51

43.842 3.299.400

Svega:

135

3.299.400


GLAVNA KNJIGA PREDUZEĆA "MERIMA" - KRUŠEVAC

1. Potraživanja za neuplaćene akcije

2. Osnovna sredstva PS) 330.000

S) 100.000

4. Odstupanja od P.N.C. materijala PS)

7.000

1)

6)

60.000

13)

80.000

11)

90.000

PS) 56.5000 7b) 1)

10.000

7.000

5. Sitan inventar na

6. Nedovršena proizvodnja

zalihama 7.000

3. Materijal

PS) 10.000 5)

PS) 40.000

0)

40.000

9a)

6.000

3.650

8. Odstupanja od P.C.K. 7. Gotovi proizvodi

gotovih proizvoda

PS) 100.000 12a) 52.500

PS)

20.000

10a) 50.000

10a) 11.864

12b)

9. Kupci

11.152

PS)

12.000

12)

80.000

12. Ispravka vrednosti

10. Žiro račun

11. Blagajna

PS)

74.700

4)

20.000

PS)

8)

99.000

9)

70.000

9)

9a)

6.000 11a)

3.200

osnovnih sredstava 5a)

2.500

70.000 11b)

70.000

10.000

136

11)

80.000

PS)

50.000

6)

30.000

7)

40.000

13)

20.000

RAČUNOVODSTVO

14. Ispravka vrednosti

13. Račun otvaranja PSa) 703.400

15. Akcijski kapital po

meničnih obaveza

PS) 703.400

PSa)

3.100

4)

osnovu običnih akcija 3.100

5c)

2.000

PSa) 250.000

16. Akcija kapitala po osnovu prefercijalnih

17. Ažio

akcija

18. Rezerve

PSa) 90.000

PSa) 150.000

5d)

500

16) 43.842

PSa) 60.000 3)

5.250

20. Obaveze za dugoročno udružena sredstva

19. Nersporedjeni dobitak 3)

17.500

PSa) 89.000

PSa) 17.500

21. Menične obaveze 4)

20.000

PSa) 20.000

24. Razgraničenje

troškova investicionog 22. Dobavljači 6a) 30.000

23. Troškovi proizvodnje

PS)

30.000

0)

40.000

2)

96.000

10) 114.660

6)

30.000

7d)

15.000

8a)

189.000

13)

60.000

14)

200

137

10a)

61.864

održavanja 2)

14.000


25. Troškovi neproizvodnih usluga 2)

12.000

7b)

1.800

27. Obaveze za 26. Materijal na putu

14b) 13.800

13.800

2)

dividende

70.000

3)

13.800

30. Razgraničenje

29. Komisionariiz 28. Finansijski rashodi 4)

3.100

7a)

2.900

15a)

6.000

5)

zavisnih troškova nabavke

3.500

6.000

obične akcije 2.500

komisione nabavke

6.000

31. Otkupljene sopstvene

5a)

5b)

32. Račun povlačenja

34. Troškovi amortizacije 40.000 14b)

40.000

40.000

40.000

200

5)

150

14a)

50

5b)

2.500

5c)

2.000

5d)

500

kamata 7a)

138

200

33. Dugoročni krediti za

otkupljenih običnih akcija 2.500

14)

200

35. Razgraničenje troškova

7)

12.250

osnovna sredstva 6a)

30.000

36. Obaveze po osnovu neproizvodnih usluga

2.900

7b)

1.800

RAČUNOVODSTVO

39. Obaveze po osnovu

37. Troškovi materijala 7b) 10.000 14b)

25.000

38. Troškovi zarade 7c) 85.000 14b)

7d) 15.000

85.000

25.000

zarada

85.000

11a) 10.000

85.000

11b) 75.000

7c)

85.000

25.000

40. Dugoročni krediti za obrtna sredtva 8)

41. Licence 99.000

8a) 84.000

43. Troškovi uprave

8a) 105.000

44. Troškovi prodaje 45. Raspored troškova

10) 24.570 15a) 24.570 24.570

10) 24.570 15a) 24.570 24.570

24.570

24.750

46. Otpaci

47. Vanredni rashodi

11)

11)

5.000

42. Koncesija

14a)

5.000

15a)

139

163.800

163.800

48. Ostale obaveze 5.050

50 5.050

14b)163.800 10) 163.800

5.050

11b)

5.000


50. Cena koštanja prodatih 51. Račun

49. Realizacija gotovih proizvoda 15) 80.000

12)

80.000

proizvoda 80.000

12a) 52.500

80.000

12b) 11.152 63.652

gubitak-dobitak 63.652

15a)123.842

15) 16)

63.652

123.842

ANALITIČKA EVIDENCIJA KUPCA

1. PS)

Roba ''X'' 2.000 9a)

2. 2.000

PS)

140

Roba ''Y'' 10.000 9a)

4.000

80.000 43.842 123.842

RAČUNOVODSTVO

Zadatak III

Trgovinsko preduzeće "Grading" iz Beograda imalo je na računima Glavne knjige 30.11. t.g. sledeći promet:

1. Osnovna sredstva 2. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Žiro račun 3. 4. Blagajna 5. Avansi za osnovna sredstva 6. Roba 7. Roba na putu 8. Sitan inventar na zalihama 9. Kupci 10. Realizacija robe 11. Finansijski prihodi 12. Nabavna vrednost realizovane robe 13. Finansijski rashodi 14. Dobavljači 15. Dugoročni krediti 16. Razgraničenje troškova reklame 17. Razgraničenje troškova rizika zaliha robe 18. Društveni kapital 19. Rezerve Svega:

Duguje 650.000 12.000 469.500 80.000 45.000 150.000 115.000 40.000 90.000

89.000 4.500 150.000 15.000

1.910.000

Potrazuje 60.000 73.000 120.000 70.000

80.000

55.000 130.000 14.000

360.000 170.000 9.000 2.000 705.000 62.000 1.910.000

Dati promet preuzeti u dnevnik i na račune glavne knjige, a zatim hronološki i sistematski proknjižiti date poslovne promene imajući u vidu sledeće pretpostavke: a)

obračun rezultata vrši se po metodu troškova prodatih učinaka i

b)

evidencija robe vodi se i analitički, za obračun nabavne vrednosti realizovane robe koristi se lifo metod, a stanje na analitičkim računima robe bilo je sledeće:

"

"

"

1. Roba A 100 x 300 =30.000 50 x 300 = 15.000 = 12.000

"

2. Roba B 200 x 100 = 20.000 120 x 100

141


1. Prema prijemnici prispela je roba sa puta. Primljeno je 200 komada robe A po ceni od 400 dinara za komad i 100 komada robe B po ceni o d 350 dinara za komad. Na

ime troškovanabavke primljene su fakture na din 22.000. Troškove podeliti prema broju komada. .

2.

Od dobavljača su primljene sledeće fakture:

a) b)

na din 25.000 za petomesečnu pretplatu na časopis i na din 1.500 za tekuće troškove popr avki osnovnih sredstava.

3. Primljena je prva privremena situacija za objekat u izgradnji na iznos od 150.000 din. Obaveza po ovoj privremenoj situaciji izmirena je iz dugoročnog kredita po odbitku avansa. 4. Na osnovu odluke organa upravljanja prodato je osnovno sredstvo za din. 12.000. Nabavna vrednost odnosnog sredstva je din. 37.000, a otpisano je 50%. 5. Blagajna je isplatila din. 2.800 na ime akontacije za sluzbeni put i din. 4.900 na ime

tekućih troškova poštarine.

6. Kupcima je prema fakturama i otpremnicam a isporučeno 220 komada robe "A" i 150 komada robe "B" za din 210.000. Obračunati i proknjižiti rashode u vezi sa ovom prodajom. 7.

Obračunati godišnju amortizaciju primenom metoda otpisivanja knjigovodstvene vrednosti uz korišćenje dvostruke linearne stope otpisa ako je procenjeni vek trajanja osnovnih sredstava 10 godina. Proknjižiti mesečne troškove amortizacije.

8.

U toku meseca nastali su sledeći troškovi: zarade 24.000 din., električna energija po fakturi 7.000 din., obračunati PTT troškovi 4.000 din., obračunata kamata 6.500 din., obračunati troškovi vode 2.200 din., troškovi sajma po fakturi 1.000 din.

9.

Kupci iz stava 6 uplatili su iznos duga na žiro račun po odbitku 10% kasa skonta.

10.

Izdato je u upotrebu sitnog inventara čiji je procenjeni vek trajanja 5 meseci, a vrednost 15.000 din. Sa žiro računa isplaćeno je 2.500 din. na ime kazne izrečene od strane sanitarnog inspektora.

11.

Po povratku sa službenog puta radnik je podneo obračun na din. 3.400. Blagajna mu je isplatila razliku u gotovu. Primljena je faktura za PTT troškove na iznos od 4.500 dinara.

12. Popisom je utvrdjen stvarni rizik zaliha robe od 7 komada robe "A" i 9 komada robe "B". Izravnati, a potom i formalno zaključiti odgovarajuće račune vremenskih razgraničenja troškova. Izvrsiti raspored trošk ova. 13.

Detaljnim pregledom elemenata uspeha utvrdjeno je da nisu proknjiženi troškovi zatezne kamate u iznosu od 2.300 dinara; formalno zaključiti račune troškova.

14.

Proknjižiti finansijski rezultat preduzeća i formalno zaključiti račune uspeha.

15. Formalno dobitak.

zaključiti račune glavne knjige prvog stepena, a potom i račun Gubitak -

142

RAČUNOVODSTVO

A) DNEVNIK TRGOVINSKOG PREDUZEĆA "GRADING", BEOGRAD, ZA T.G.

str.1 Red. br. 1. 2a. 2b. 3. 3a. 4.

5. 5a. 6. 6a. 7.

Poziv

O p is D Promet Roba Roba na putu

I z n o s

P

Duguje 1.910.000 137.000

6

Potrazuje 1.910.000 115.000 22.000

Dobavljači Za prispelu robu sa puta

7 14

Razgraničenje troškova pretplate Dobavljači Po fakturi dobavljača Troškovi proizvodnih usluga Dobavljači

20 14

25.000

25.000

1.500

1.500

150.000

150.000

21 150.000 45.000 105.000

Za primljenu fakturu

14

Investicije u toku

22

Dobavljači

12.000 18.500 14 6.500

Za privremenu situaciju

Dobavljači

37.000

14

Avansi za osnovna sredstva

Dugoročni krediti Za izmirenje obaveze po privremenoj situaciji Kupci Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Vanredni rashodi Osnovna sredstva Za prodaju osnovnih sredstava

5 15

2.800

2.800

4.900

4.900

1

210.000

210.000

4

148.000

148.000

4

8.817

8.817

2.785.017

2.785.017

9 2 23

24

Ostala potraživanja Blagajna Za isplatu akontacije

21

Troškovi proizvodnih usluga Blagajna

Za isplatu troškova poštarine

9

Kupci Realizacija robe Za prihode od predate robe Nabavna vrednost realizovane robe Roba Za rashode od predate robe

10 12 6 25

Troškovi amortizacije Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Za

mesečni trošak amortizacije Prenos na str. 2

143

2


str. 2 Red. br.

Poziv

Opis D

I z n o s

P

Duguje 2.785.017 24.000


Troškovi zarada

26

Obaveze po osnovu zarada 8a.

8b.

8c.

27

Za obračunate zarade Troškovi materijala Dobavljači

28

7.000

21

Troškovi proizvodnih usluga Razgraničenje PTT troškova Za PTT troškove

7.000 4.000

29 13

Finansijski rashodi 8d.

24.000

14

Za energiju po fakturi

4.000 6.500

30

Razgraničenje troškova kamata Za troškove kamata Troškovi materijala

Potrazuje 2.785.017

28

6.500 2.200

31

2.200

Ostala PVR 8e.

9.

Za troškove vode Troškovi proizvodnih usluga Dobavljači

21 14 3 13

Za troskove sajma po fakturi

Žiro račun 10.

10a.

11.

lla.

12.

1.000 1.000 189.000 21.000 9

Finansijski rashodi Kupci

Za naplatu preko žiro računa

32

Sitan inventar u upotrebi (100%) Sitan inventar na zalihama Za sitan inventar izdat u upotrebu Vanredni rashodi

23

210.000 15.000

8

15.000 2.500

3

Žiro račun Za isplaćene kazne Troškovi proizvodnih usluga Ostala potraživanja

21

Blagajna

2.500 3.400

24 4

4.500

2.800 600

14

3.000

4.500

29

Za troškove službenog puta Razgraničenje PTT troškova Dobavljači Za PTT troškove Razgraničenje troškova rizika zaliha robe

17 6

3.000

Roba Za utvrdjen stvarni rizik Prenos na str. 3

3.068.117

144

3.068.117

RAČUNOVODSTVO

str. 3 Red. br.

12a.

12b.

13.

13a.

Opis

Poziv D P

Donos sa strane 2 Vanredni rashodi

23

Razgraničenje troškova rizika zaliha robe Razgraničenje PTT troškova Za zak ljučak računa razgraničenja Troškovi trgovine Raspored troškova Za raspored troškova Finansijski rashodi Ostala PVR

17 29 34

13

Za vremensko razgraničenje rashoda Raspored troškova Troškovi materijala Troškovi proizvodnih usluga Troškovi amortizacije

2.300

33

2.300 56.817

28 21 25 26

Realizacija robe Finansijski prihodi Gubitak-dobitak Za krajnje prihode Gubitak-dobitak

10 11

9.200 14.800 8.817 24.000 340.000 14.000

35 35

Troškovi trgovine

354.000 338.617

34 12 13 23

Nabavna vrednost realizovane robe Finansijski rashodi Vanredni rashodi Za krajnje rashode 15.

56.817

31

Za zaključak računa troškova

14a.

56.817 33

Troskovi zarada

14.

I z n o s Duguje Potrazuje 3.068.117 3.068.117 1.500 1.000 500

Racčun izravnanja

36 2

Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Osnovna sredstva

56.817 237.000 34.300 10.500 1.357.383 51.317

1 3 4 6 8 9 20 22 32

Žiro račun

Blagajna Roba Sitan inventar na zalihama Kupci

Razgraničenje troškova pretplate Investicije u toku Sitan inventar u upotrebi (100%)

553.000 536.000 1.700 56.000 25.000 47.000 25.000 150.000 15.000

Za krajnju aktivu i korektivne račune Prenos na str. 4

5.286.868

145

5.286.868


str. 4 Red. br.

Poziv

Opis D

P

14 15 16 18 19 27

Duguje 5.286.868 271.000 260.000 9.000 705.000 62.000 24.000

30 31

6.500 4.500

Donos sa strane 3 15a.

Dobavljači Dugoročni krediti Razgraničenje troškova reklame Društveni kapital Rezerve Obaveze po osnovu zarada

Razgraničenje troškova kamata Ostala PVR

Račun izravnanja

I z n o s

36

Za krajnju pasivu 15b. Gubitak-dobitak

35

Račun izravnanja

1.342.000 15.383

36

Za ostvareni rezultat S v e g a:

15.383 6.644.251

146

Potrazuje 5.286.868

6.644.251

RAČUNOVODSTVO

B) GLAVNA KNJIGA FINANSIJSKOG KNJIGOVODSTVA (GLAVNA KNJIGA PRVOG SPETENA)

2. Ispravka vrednosti 1. Osnovna sredstva 650.000

osnovnih sredstva

60.000

12.000

4)

37.000

4) 18.500 7)

15)

553.000

15) 51.317

650.000

81.817

650.000

4. Blagajna

3.

73.000

Žiro račun

469.500

8.817

9) 189.000 10a) 15)

81.7817

658.500

5. Avans za osnovna sredstva

2.500 536.000 658.500

6. Roba

70.000

45.000

45.000

150.000

5)

2.800

45.000

45.000

1) 137.000

5a)

80.000

120.000

80.000 6a)

148.000

4.900

12)

3.000

11)

600

15)

56.000

15)

1.700

80.000

287.000

287.000

80.000

7. Roba na putu 115.000

8. Sitan inventar na zalihama 115.000

40.000 10)

15.000

15)

25.000

4)

9)

210.000

40.000

6) 210.000 15)

47.000

40.000 115.000

9. Kupci 90.000 12.000

55.000

312.000

115.000

312.000

12. Nabavna vrednost 10. Ralizacija robe 14) 340.000 6) 340.000

11. Finansisjki prihodi

realizovane robe

130.000

14) 14.000

14.000

89.000

210.000

14.000

14.000

6a) 148.000

340.000

237.000

147

14a) 237.000

237.000


13. Finansisjki rashodi 4.500 14a) 34.300 8c) 6.500 9) 21.000

14. Dobavljači 150.000

360.000

3a) 150.000

1)

22.000

15a) 271.000

2a)

25.000

2b)

1.500

3)

150.000

8a)

7.000

8e)

1.000

11a)

4.500

13) 2.300 34.300

34.300

571.000

16. Razgraničenje troškova reklame

15. Dugoročni krediti 15.000 15a) 260.000

9.000

9.000

9.000

105.000 275.000

571.000

17. Razgraničenje troškova

12) 3.000 12a) 3.000

18. Društveni kapital

2.000

15a) 705.000

705.000

1.000

705.000

705.000

3.000

20. Razgraničenje troškova 19. Rezerve

3a)

275.000

razlika zaliha robe

15a) 9.000

170.000

pretplate

15a) 62.000

62.000

2a) 25.000 15)

62.000

62.000

25.000

21.

Troškovi

proizvodnih usluga

25.000

2b)

1.500 13a)

5a)

4.900

8b)

4.900

8e)

4.000

11)

3.400 14.800

148

14.800

14.800

RAČUNOVODSTVO

22. Investicije u toku

23. Vanredni rashodi

24. Ostala

potraživanja 3) 150.000

15) 150.000

4) 6.500

150.000

150.000

10a) 2.500

14a) 10.5000

5)

2.800

11)

2.800

2.800 2.800

12a) 1.500 10.500

10.500

27. Obaveze

25. Troškovi amortizacije

26. Troškovi zarada

7)

8) 24.000 13a)

8.817

13a)

8.817

8.817

8.817

po osnovu zarada

24.000

24.000

15a) 24.000

24.000

24.000

29. Razgraničenje PTT 28. Troškovi materijala 8a)

7.000

8d)

2.200

13a)

9.200

9.200

9.200

24.000

troškova kamata

8b)

4.000

15a) 6.500

12a)

500

6.500

4.500

24.000

30. Razgraničenje

troškova 11a) 4.500

8)

8c)

6.500 6.500

4.500

32. Sitan inventar u 31. Ostala PVR 15a) 4.500

8d) 13)

4.500

2.200

10) 15.000

2.300

15.000

15)

15.000 15.000

3a)

56.817

12b) 56.817

56.817

56.817

4.500

34. Troškovi trgovine 12b)

33. Raspored troškova

upotrebi

56.817

14a) 56.817

56.817

56.817

35. Gubitak – dobitak 14a) 338.617 14)

354.000

36. Račun izravnjanja 5) 1.357.383 15a) 1.342.000

15b) 15.383 354.000

149

15b) 354.000

1.357.383

15.383 1.357.383


ANALITIČKA EVIDENCIJA ROBE 1.

Roba ''A'' 100x300=30.000

1)

50x300=15.000

200x473,335=94.667

6a) 200x473,335

100.667

20x300 12)

2.

1)

7x300=2.100

Roba ''B'' 200x100=20.000

120x100=12.000

200x423,335=42.333 6a)

100x423,335 50x100

12)

150

9x100=900

47.333

" G N I D A R G " A Ć G . E T Z . U 2 1 . D 1 E 3 R N P A G D O K A S N N I N V E J O L G V R A T T T S A S I S L I N Č U J L K A Z

c a v a n r T a n a g a r D r d . c o d

i a d o h h e i r p P s u s i d o I n a l S i h N B s a R A L I 7 B 1 I a 3 . v N 1 J a i s 5 a A j P R n a K t s 0 0 0 s 0 0 0 n 7 0 . . . a a 0 l 6 1 3 i i v 5 3 5 5 B t k A

0 0 0 . 3 5 5

e j u g u D

s n a l i b o t u r B

0 0 0 0 0 0 0 . 0 . 0 . 1 0 9 7 6 2 2 0 0 0 . 6 5

0 0 0 . 5 2 0 0 0 0 0 . . 0 0 4 4 1 3

0 0 0 . 6 3 5

0 0 7 . 1

0 0 0 . 6 5

0 0 0 0 0 . 0 . 5 7 2 4

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 e 0 . 0 . 0 . 5 . 5 . 0 . 0 . 0 . . 0 j 2 0 u 0 0 8 0 5 7 5 g 5 3 5 8 4 8 1 1 4 u 6 6 2 1 3

A T N O K V I Z A N

. č a r

0 0 0 0 0 . 0 . 5 2 0 6 7

0 0 0 0 0 . 0 . 5 7 2 4

0 0 7 0 0 0 0 0 0 e 0 j 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 u 0 0 0 0 0 0 . . 3 . . 0 . 8 . . 0 . 5 . . . ž 7 5 4 2 5 8 0 1 1 5 5 a r 9 8 2 7 4 3 1 1 6 4 1 t 1 2 1 2 3 o P

D

. r B

0 0 0 0 0 . . 3 7 4 3 3 2

7 1 3 . 1 5

e j u ž a r t o P

s n a l i b o d l a S

0 0 0 0 0 . 0 . 0 4 4 1 3

0 0 0 0 0 0 0 . . 0 . 0 1 0 9 7 6 2 2

0 0 0 0 0 . 0 . 5 2 0 6 7 0 0 0 . 5 2

0 0 0 0 0 . . 3 7 4 3 3 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 . 0 . 0 . . 0 . 0 . 0 1 5 9 3 5 2 7 7 0 6 5 2 7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 . . 0 . 0 . 3 0 5 7 4 3 3 0 1 3 2

0 0 0 . 3

1 5 1 0 0 8 . 4 1

0 0 0 0 0 . . 8 5 4 2 1

e b e o e a t r a a k l e m i a a p g n z a l i t v u a h t e k r i s v r l s m e n o a r a d p u v z e h i a v a h o i r l o l v k v i s n a a s o š o n i i e a z o r k k d i d d a i n o l š š t t o a t i r o o a v s o o v e t t v s t n r r h d h o i o t t b z s o i s e e r i n r p n o j r d n a e n a e o a u t s r p d j j r e d k t r e o n r e k i i n a i u n r i r n s e e č e p j i č e k k v a p n i č č v i i s a j s j a u a z i n n a a č c j a v v e e i n n i l č n n k a j n i a i o n a n o i s s v a a r v s v z v v r a i r v r r t r n a n a o g g š e g k a a n c i o a o g n l š a a g z z u z z b b a p a n b n b n a a r l s r v o o t p r i i u e i a i o u a a r e a o s O I Ž B A R R S K R F N F D D R R D R R T . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 2 2

0 0 0 . 4 5 3

7 7 3 0 1 1 8 0 8 . 0 . 6 . 3 . 6 8 5 4 5 3 1 5 3 3

0 0 5 . 0 1 0 0 0 . 4 2

7 3 0 1 8 0 3 . 7 . . 3 3 5 8 9 1 0 3 4 . . 1 1

0 0 0 0 5 . 5 . 6 4 0 0 0 . 5 1

0 0 0 . 0 5 1

0 0 7 . 8 0 4 . 1

. 0 0 0 0 5 . . 6 5 4

0 0 0 . 4 2 0 0 0 0 0 . . 5 0 0 5 1 1

0 0 0 7 0 0 0 0 1 0 0 . 5 . 8 . 0 . 8 . 0 0 2 8 4 5 1 2 1

0 0 0 0 2 . 5 . 9 4

0 0 7 . 8 0 4 . 1

7 1 3 . 7 4 7 . 1 0 0 0 . 5 1

0 7 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 8 . 0 . 5 . 8 . 5 . 5 . 2 . 0 . 2 8 4 4 9 4 6 4 2 2

c a v a n r T a n a g a r D r d . c o d

0 0 0 . 4 5 3

7 7 1 1 8 . . 3 6 7 5 4 7 . 1 7 1 8 . 6 5

1 5 5 . 5 8 1 . 3

0 7 7 1 0 1 1 5 0 . 8 . 8 . 5 . 5 6 6 1 5 5 5 8 1 . 3

) a % t 0 a a 0 m v 1 a a ( o d k i k a š a b r a e o a e r r v k z j t t o t i i o a T k u l a c b š p a e v a a u i j o n T o v u j z o n r i k d a i d o a P i t t n r u o o v r d s e e e k v a t h i r t š o a j o j o ž k a s r o t u a a m a o a n n t g i r r r a z p m e e R n t r t e i b č č j e d t i i i V i i i u o i e v n n n v I g I c d p v v z v I P n e r i a a o o o o i o k t e k r r l a n a e l s k k R g u R g š 1 č a š š v e r a n I a š z s t z t a p o o o o v n t s a b s a a a B a r r r r B i n I V O T T O T R R O S R T Z R Z . . . . . . . . . . . . . . 5 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 3 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3

2 5 1

PRILOG

Popuwava pravno lice – preduzetnik

Mati~ni broj

[ifra delatnosti

PIB

Popuwava Narodna banka Srbije

1

2 3 Vrsta posla

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

Naziv: _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ Sedi{te:

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

na dan ____.____. 20 ___. godine – u h i q ada ma dina r a –

Grupa ra~una, ra~un

POZICIJ A

1

2

A. STALNA IMOVINA (002 + 003 + 004 + 005 + 009)

AOP

3

001

00

I.

NEUPLA]ENI UPISANI KAPITAL

002

012

II.

GOODWILL

003

01 bez 012

III. NEM ATERIJ ALNA ULAG AWA

004

IV. NEKRETNINE, POSTROJEWA, OPREM A I BIOLO[KA SREDSTVA (006 + 007 + 008)

005

020, 022, 023, 026, 027 (deo), 028 (deo), 029

1. Nek retnine, postrojewa i oprema

006

2. Investicione nek retnine

007

3. Biolo{ka sredstva

008

DUGORO^NI FINANSIJSKI PLASM ANI (010+011)

009

030 do 032, 039 (deo)

1. U~e{}a u kapitalu

010

033 do 038, 039 (deo) minus 037

2. Ostali dugoro~ni finansijski plasmani

011

024, 027 (deo), 028(deo) 021, 025, 027 (deo) i 028(deo)

V.

(013 + 014 + 015 + 021) 10 do 13, 15 14

20, 21 i 22, osim 223

I.

012 013

Z ALIHE

II. STALNA SREDSTVA NAMEWENA PROD AJI I SREDSTVA POSLOVAWA KOJE SE OBUSTAVQ A

014

III. KR ATKORO^NA POTR A@IVAWA, PLASM ANI I GOTOVINA (016 + 017 + 018 + 019 + 020)

015

1 . Potra‘ivawa

016

2. Potra‘ivawa za vi{e pla}en porez na dobitak

017

23 minus 237

3. Kratkoro~ni finansijski plasmani

018

24

5. Gotovinski ekvivalenti i gotovina

019

4. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgrani~ewa

020

223

27 i 28 osim 288

288

IV. ODLO@ENA PORESKA SREDSTVA (001 + 012)

29

022 023

(022 +023) 88

021

024 025

Iznos

Napomena broj

Tek u}a godina

Prethodna godina

4

5

6

Grupa ra~una, ra~un

P O Z I C I J A

1

2

AOP

3

Napomena broj

Iznos Tek u}a godina

Prethodna godina

4

5

6

P ASIVA A. KAPITAL (102+103+104+105+106 –107–108)

101

30

I.

OSNOVNI KAPITAL

102

31

II.

NEUPLA]ENI UPISANI KAPITAL

103

32

III. REZERVE

104

33

IV. REVALORIZ ACIONE REZERVE

105

34

V.

106

35

VI. GUBITAK

107

VII. OTKUPQENE SOPSTVENE AKCIJE

108

037 i 237

NER ASPORE\ENI DOBITAK

B. DUGORO^NA REZERVISAWA I OBAVEZE (110 + 111 +114 + 121)

109

40

I.

DUGORO^NA REZERVISAWA

110

41

II.

DUGORO^NE OBAVEZE (112 + 113)

111

1. Dugoro~ni k rediti

112

2. Ostale dugoro~ne obaveze

113

414, 415 41 bez 414 i 415

III. KR ATKORO^NE OBAVEZE (115 + 116 + 117 + 118 + 119 + 120) 42, osim 427 427

43 i 44 45, 46 i 49 osim 498 47 i 48, osim 481

481 498

114

1. Kratkoro~ne finansijske obaveze

115

2. Obaveze po osnovu sredstava namewenih prodaji i sredstava poslovawa koje se obustavqa

116

3. Obaveze iz poslovawa

117

4. Ostale k ratkoro~ne obaveze i pasivna vremenska razgrani~ewa

118

5. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda

119

6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak

120

IV. ODLO@ENE PORESKE OBAVEZE (101 + 109)

89

121 122 123

U _________________________ Dana _____._____.200___.godine

Overa prijema NBS

Lice odgovorno za sastavqawe finansijskog izve{taja ________________________________

M.P.

Zakonski zastupnik _________________________________

Popuwava pravno lice – preduzetnik Mati~ni broj

[ifra delatnosti

PIB

Popuwava NBS – Odeqewe za registar 1 2 3 Vrsta posla

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

Naziv: _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ Sedi{te:

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

u periodu od ____.____. do ____.____. _______. godine Grupa ra~una, ra~un

POZICIJ A

1

2

I.

(202 + 203 + 204 – 205 + 206)

60 i 61

AOP

3

201

1. Prihodi od prodaje

202

62

2. Prihodi od aktivirawa u~inaka i robe

203

630

3. Pove}awe vrednosti zaliha u~inaka

204

631

4. Smawewe vrednosti zaliha u~inaka

205

5. Ostali poslovni prihodi

206

64 i 65 II.

207

(208 do 212)

50

1. Nabavna vrednost prodate robe

208

51

2. Tro{kovi materijala

209

52

3. Tro{kovi zarada, naknada zarada i ostali li~ni rashodi

210

54

4. Tro{kovi amortizacije i rezervisawa

211

5. Ostali poslovni rashodi

212

53 i 55 III.

213

(201 – 207) IV.

214

(207 – 201)

66

V.

215

56

VI.

216

67, 68

VII.

217

57, 58

VIII.

218

IX.

(213 – 214 + 215 – 216 + 217 – 218) X.

(214 – 213 – 215 + 216 – 217 + 218)

69 – 59 59 – 69

219

220

XI.

221

XII.

222

– u h i q ada ma dina r a –

Napomena broj


Prethodna godina

4

5

6

Grupa ra~una, ra~un

POZICIJ A

1

2

AOP

3

Napomena broj


Prethodna godina

4

5

6

223

(219 – 220 + 221 – 222)

224

(220 – 219 + 222 – 221)

721

225

722

226

722

227

723

228

(223 – 224 – 225 – 226 + 227– 228)

(224 – 223 + 225 + 226 – 227 + 228)

229

230

231

232

233 234

M.P.

U _________________________ Dana _____._____.200___.godine

Overa prijema NBS

Lice odgovorno za sastavqawe finansijskog izve{taja ______________________________

Zakonski zastupnik _________________________________

Popunjava pravno lice Maticni broj

Sifra delatnost

PIB

Popunjava Narodna banka Srbije 1 2

3

19

20 21 22

23 24 25

26

Vrsta posla Naziv : Sediste ( mesto; ulica i broj ) :

IZVESTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU u periodu od __________ do __________ 20______ godine - u hiljadama dinara Red. br.

OPIS

AOP

Osnovni kapital (grupa 30 bez 309)

AOP

2

1

Ostali kapital (racun 309)

AOP

3

Neuplaceni upisani kapital (grupa 31)

AOP

4

5

1

Stanje na dan 01.01. prethodne godine _______

401

414

427

440

2

Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u prethodnoj godini povecanje

402

415

428

441

3

Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u prethodnoj godini smanjenje

403

416

429

442

404

417

430

443

5

Ukupna povecanja u prethodnoj godini 405

418

431

444

6

Ukupna smanjenja u prethodnoj godini 406

419

432

445

7

Stanje na dan 31.12. prethodne godine ______ (red.br. 4+5-6)

407

420

433

446

8

Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u tekucoj godini - povecanje

408

421

434

447

9

Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u tekucoj godini - smanjenje

409

422

435

448

Korigovano pocetno stanje na dan 10 01.01. tekuce godine _________ (red.br. 7+8-9)

410

423

436

449

11 Ukupna povecanja u tekucoj godini

411

424

437

450

12

Ukupna smanjenja u tekucoj godini

412

425

438

451

13

Stanje na dan 31.12. tekuce godine 413 ______ (red.br. 10+11-12)

426

439

452

Korigovano pocetno stanje na dan 4 01.01. prethodne godine _______ (red.br. 1+2-3)

Emisiona premija (racun 320)

- u hiljadama dinara Red. br.

OPIS

AOP

1

Rezerve (racun Revalorizacione Nerasporedjeni Gubitak do visine AOP AOP AOP 321, 322) rezerve (grupa 33) dobitak (grupa 34) kapitala (grupa 35)

6

7

8

9

1

Stanje na dan 01.01. prethodne godine _______

453

466

479

492

2

Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u prethodnoj godini povecanje

454

467

480

493

3

Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u prethodnoj godini smanjenje

455

468

481

494

456

469

482

495

5

Ukupna povecanja u prethodnoj godini 457

470

483

496

6

Ukupna smanjenja u prethodnoj godini 458

471

484

497

7

Stanje na dan 31.12. prethodne godine ______ (red.br. 4+5-6)

459

472

485

498

8


460

473

486

499

9


461

474

487

500

Korigovano pocetno stanje na dan 10 01.01. tekuce godine _________ (red.br. 7+8-9)

462

475

488

501

11 Ukupna povecanja u tekucoj godini

463

476

489

502

12

Ukupna smanjenja u tekuceoj godini

464

477

490

503

13

Stanje na dan 31.12. tekuce godine 465 ______ (red.br. 10+11-12)

478

491

504

Korigovano pocetno stanje na dan 4 01.01. prethodne godine _______ (red.br. 1+2-3)

- u hiljadama dinara Red. br.

AOP

OPIS

1

Otkupljene sopstvene Ukupno Gubitak iznad visine akcije i udeli (racun AOP (kol.2+3+4+5+ 6+7+8- AOP kapitala (grupa 29) 037,237) 9-10)

10

11

12

1

Stanje na dan 01.01. prethodne godine _______ 505

518

531

2

Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u prethodnoj godini - povecanje

506

519

532

3

Ispravka materijalno znacajnih gresaka i promena racunovodstvenih politika u prethodnoj godini - smanjenje

507

520

533

4

Korigovano pocetno stanje na dan 01.01. prethodne godine _______ (red.br. 1+2-3)

508

521

534

5

Ukupna povecanja u prethodnoj godini

509

522

535

6

Ukupna smanjenja u prethodnoj godini

510

523

536

Stanje na dan 31.12. prethodne godine 7 ______ (red.br. 4+5-6)

511

524

537

8


512

525

538

9


513

526

539

10

Korigovano pocetno stanje na dan 01.01. tekuce godine _________ (red.br. 7+8-9)

514

527

540

11 Ukupna povecanja u tekuceoj godini

515

528

541

12

516

529

542

517

530

543

13

Ukupna smanjenja u tekucoj godini

Stanje na dan 31.12. tekuce godine ______ (red.br. 10+11-12)

dana _____________.200_____. godine

U Overa prijema NBS

Lice odgovorno za sastavljanje finansijskog izvestaja

M.P.

Zakonski zastupnik

Obrazac propisan Pravilnikom o sadrzini i formi obrazaca finansijskih izvestaja za privredna drustva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ( "Sluzbeni glasnik RS", br.114/06 i _____)

Popunjava pravno lice Maticni broj

Sifra delatnost

PIB

Popunjava Narodna banka Srbije 1 2

3

19

20 21 22

23 24 25

26

Vrsta posla Naziv : Sediste ( mesto; ulica i broj ) :

IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE u periodu od ______________ do ______________ 20____ . godine POZICIJA

AOP

1

2

A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 3)

301

1. Prodaja i primljeni avansi

302

2. Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti

303

3. Ostali prilivi iz redovnog poslovanja

304

II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti ( 1 do 5)

305

1. Isplate dobavljacima i dati avansi

306

2. Zarade, naknade zarada i ostali licni rashodi

307

3. Placene kamate

308

4. Porez na dobitak

309

5. Placanja po osnovu ostalih javnih prihoda

310

III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti ( I-II )

311

IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti ( II -I)

312

B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA I. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja ( 1 do 5 )

313

1. Prodaja akcija i udela ( neto prilivi )

314

2. Prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava

315

3. Ostali finansijski plasmani ( neto prilivi )

316

4. Primljene kamate iz aktivnosti investiranja

317

5. Primljene dividende

318

II. Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja ( 1 do 3 )

319

1. Kupovina akcija i udela ( neto odlivi )

320

2. Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava

321

3. Ostali finansijski plasmani ( neto odlivi )

322

III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja ( I - II )

323

IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja ( II - I )

324

V. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA I. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 3)

325

1. Uvecanje osnovnog kapitala

326

2. Dugorocni i kratkorocni krediti ( neto prilivi )

327

3. Ostale dugorocne i kratkorocne obaveze

328

II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja ( 1 do 4 ) 1. Otkup sopstvenih akcija i udela

329 330

- u hiljadama dinara

Iznos Tekuca godina Prethodna godina 3

4

- u hiljadama dinara

POZICIJA

AOP

1

2

2. Dugorocni i kratkorocni krediti i ostale obaveze (neto odlivi)

331

3. Finansijski lizing

332

4. Isplacene dividende

333

III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja ( I - II )

334

IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja ( II - I )

335

G. SVEGA PRILIVI GOTOVINE (301+313+325)

336

D. SVEGA ODLIVI GOTOVINE (305+319+329)

337

Dj. NETO PRILIVI GOTOVINE (336-337)

338

E. NETO ODLIV GOTOVINE ( 337-336 )

339

Ž. GOTOVINA NA POCETKU OBRACUNSKOG PERIODA Z. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERACUNA GOTOVINE I. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERACUNA GOTOVINE J. GOTOVINA NA KRAJU OBRACUNSKOG PERIODA (338-339+340+341-342)

340

Iznos Tekuca godina Prethodna godina 3 4

341 342 343

dana _____________.200_____. godine

U Overa prijema NBS

Lice odgovorno za sastavljanje finansijskog izvestaja

M.P.

Zakonski zastupnik

Obrazac propisan Pravilnikom o sadrzini i formi obrazaca finansijskih izvestaja za privredna drustva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ( "Sluzbeni glasnik RS", br.114/06 i _____)

t s o n e d n e i r d ) v o 7 a g u – 8 n j a a 5 s r ( i k p a t n o e N

a j i c ) a 6 z i  t r 5 o (

7

m

A

A V A T S D E R S H I N L A T S E J I C A Z I T R O M A N U ^ A R B O

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ d o i r e p a z

R O T K E R I D

a p o % 6 t S t s o n d e ) r 4 v – a 3 n a + s 2 i ( p t o e N

5

a v t e s n d i e d r o s g a m n o e | k u o t t O

4

a j o u k b a e r v t t s o d p e u r u s u 3 a j n a e q q v v a a t b s i e r s P e p u r g o d l a s i n t e ~ o P

a v t s d o v o n u ~ a r

f e [

2

j e o p I I I V 1 r u I V I I B r g R R S : ~ u B , . o V T S V N A I r r " 6 0 / 1 0 A O " u n i b x o p a z a k a n z O , d a g o e . o . d " O D O O U ^ R " , S a v a d z

Obrazac PBPJ (Firma poreskog obveznika)

(Sedi{te)

1)

(Oblik stalne poslovne jedinice)

PORESKI BILANS ZA VREME OD ___________________________ DO ______________________ 200___. GODINE iznos u dinarima bez para

Red. br.

Pozicija

Dinara

1

2

3

1.

Prihodi stalne poslovne jedinice

2.

Dozna~ena sredstva

3.

Prihodi po osnovu transfernih cena

4.

Obra~unati prihodi po cenama "van dohvata ruke"

5.

Razlika obra~unatih prihoda (red. br. 4 – 3 > 0)

6.

Ukupni prihodi (red. br. 1 + 2 + 5)

7.

Zarade zaposlenih u stalnoj poslovnoj jedinici

8.

Ukupni tro{kovi zakupqenog poslovnog prostora

9.

Ostali tro{kovi stalne poslovne jedinice

10.

Rashodi po osnovu transfernih cena

11.

Obra~unati rashodi po cenama "van dohvata ruke"

12.

Razlika obra~unatih rashoda (red. br. 10 – 11 > 0)

13.

Rashodi kamata i pripadaju}ih tro{kova

14.

Rashodi naknada po osnovu autorskih prava i prava industrijske svojine

15.

Ukupni rashodi (red. br. 7 + 8 + 9 – 12 – 13 – 14)

16.

Vi{ak prihoda nad rashodima – poreska osnovica (red. br. 6 – 15 > 0)

17.

Obra~unati porez (20% od rednog broja 16)

1) ~lan 4. Zakona. U ________________________________________ , Dana ____________________________________ god.

LICE ODGOVORNO MP

ZA SASTAVQAWE BILANSA _______________________________

Obrazac propisan: Pravilnikom o na~inu iskazivawa prihoda i rashoda radi utvr|ivawa dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001)

IZDAVA^: SRRS, RA^UNOVODSTVO" d.o.o., Beograd, Wego{eva 19, Oznaka za poruxbinu "PBPJ 099/106"

Racunovodstvo Za Menadzere Knjiga

Recommend Documents