Antički uticaj u Petrarkinom delu i neo-latinistika.doc

Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет факултет Одсек за историју

АНТИЧКИ УТИЦАЈ У ПЕТРАРКИНОМ ДЕЛУ И НЕО-ЛАТИНИСТИКА Семинарски рад

Ментор: проф. др Ифигенија Радуловић

Студент: Тијана Јуриић

Нови Сад! мај "#$%. године године

Тијана Јуриић

&нти'ки ути(ај у )етраркином делу и нео*латинистика

САДРЖАЈ: У+О, ........................................................................................... ОСНО+Н& Т/& Р&,& $.Са0ета )етраркина 1иографија.............................................. 2 ". Употре1а 3атинског језика у )етраркином делу 4444.5 -. 6аснија употре1а латинског језика 444444444...$# 7&68У9&6 ............................................................................... $" )РИ3О: ..................................................................................... $3ИТР&ТУР& ........................................................................... $2

2



Увод

6ада говоримо о нео*латинисти(и! односимо се на латински језик и к;и0евност из времена раног <умазима =са по'етком делова;а )етрарке $-#2*$-%2> па све до употре1е латинског језика у до1а дана;и(е.

?и@ овог рада је да истра0и све најзна'ајније елементе ути(аја анти'ки< писа(а на Фран'еска )етрарку и ;егово дело! како са идејног тако и са к;и0евног становита. /еAутим! у фокусу овог рада ипак 1иће теме везане за настанак нео* латинског као таквог у рано модерно до1а и директан ути(ај тога на о1ликова;е свести 'овека <уманизма.

71ог тога ка0емо да )етрарка остав@а у наслеAе 1удућим генера(ијама отворена врата према класи'ном свету! то ће 1ити основа <уманисти'ке! ренесансне и! посредно! модерне културе. &ли он остав@а у наслеAе и кли(у академизма! кли(у оног негова;а форме из које ће се тако 'есто италијанска литература претварати у дескриптивна декоративна писа;а пре него негова;е саме форме! тј. у Bлитературу ре'иB! пре него Bлитературу ствари и догаAајаB.

У овом раду! ће се такоAе реити пита;е зато )етрарка већину своји< дела пие на латинском ! када се већ пола века пре ;ега 'инило да је народни италијански језик дефинитивно по1едио.

3



1. С!ет Петрр"#н $#о%р&#'

Фран'еско се родио у &ре(у у Тоскани! "#. јула $-#2. годинеC ота( му је 1ио 1еле0ник )јетро који је прогнан из Фирен(е $-#". године! исте године када је изгнан и ,анте &лигијери од стране аристократске странке neri 1. ,ети;ство је провео у Ин'изи! &ви;ону и )изи. Студирао је право на универзитету у /онпе@еу и у Dоло;и. Сасвим је вероватно да му је Dоло;а одговарала. Dио је то универзитетски град пун весели< студената! ароме у'ености! уз1уAе;а која доноси зама< сло1одне мисли. Dоло;ска комуна је 1ила меAу првима која је з1а(ила јарам Светог римског (арства и прогласила аутономију. )етрарки се допао ду< Dоло;е али му се није допало слово закона. Уместо да студира право! он је 'итао све то је могао да наAе од +ергилија! ?и(ерона и Сенеке. Они су му отворили нови свет! и филозофије и к;и0евности. )о'ео је да разми@а о ;има! 0елео да пие као они. 6ада су му родите@и умрли =$-"5> "! напустио је право! вратио се у &ви;он и уронио у класи'ну поезију и романти'ну @у1ав. /ного година је проводио на путова;има где је сретао и упознавао нај1о@е у'ене @уде! адвокате и др0авнике Италије! Фран(уске! нглеске и преносио им део свог одуев@е;а класи'ним пис(има. Један од ва0нији< догаAаја у ;еговом 0ивоту јесте круниса;е ловоровим вен(ем E. апила $-2$. године на 6апитолу у Риму док га је пратила поворка млади< @уди и сенатора -. Он је са ловоровим вен(ем 1ио нај'еће приказиван на каснијим 1

+ил ,јурант , Ренесанса, Историја италијанске цивилизације 1304-1576 ! $FFF. Dеоград! стр. $$ 2 +ил ,јурант , Ренесанса, Историја италијанске цивилизације 1304-1576 ! $FFF. Dеоград! стр. $" 3 +ил ,јурант , Ренесанса, Историја италијанске цивилизације 1304-1576 ! $FFF. Dеоград! стр. $F 4



сликаним портретима као то мо0емо видети у )рилогу $. Овај догаAај се десио за<ва@ујући ;еговом делу на латинском језику !рика. Тада је постао GHIJK LKMNIKJMO. +еома теке године за )етрарку 1иле су 'етрдесете године када су преминули неки за ;ега веома ва0ни @уди! меAу ;има и 3аура =$-2E> * коју поми;е у многим делима меAу којима је најпознатији "анцонијер. Имао је двоје ван1ра'не де(еP Фран'еску и Qованија. Qовани је умро од куга $-5$. године * $година пре о(а који умире у &ркви $-%2. године. )етрарка је са<ра;ен на угенским 1ре0у@(има! неколико километара од )адове! на тргу испред древне (ркве. У 1лизини је кућа где је песник провео своје послед;е дане. )етрарка је изда<нуо док је уносио послед;е за1елеке у један +ергилијев рукопис 2.

4

Секви! . =прир.> =$F5E>. "анцонијер, Dеоград! )росвета! стр. R 5



(. У)отре$ *т#н+"о% 'е,#" у Петрр"#но де*у

)етрарка је показивао велику @у1ав према анти'ким пис(има! као и према латинском језику и писа;е је оно то га повезује са пис(има славне антике. )етрарка се зала0е и за подра0ава;е анти'ки< узора! и то за подра0ава;е у о1лику! језику и стилу. /еAутим! сматра да не тре1а подра0авати стил само једног пис(а! већ тре1а уо'ити квалитете вие ;и< и те квалитете подра0авати. Dио је велики противник с<оластике и аристотелизма! страна су му сва ду1око нау'но утеме@ена истра0ива;а и с<вата;а света! прора'уни и гломазни филозофски системи. +елику па0;у покла;а филозофији морала и испитива;у 'овекови< унутра;и< садр0аја. Sегови највећи узори и аутори који су на ;ега највие ути(али јесу! као неки већ раније напоменутиP ?и(ерон! Сенека! &вгустин и посредно )латон =али нема ути(аја )латона који се ти'е @у1ави>. )етрарка покуава да пока0е да постоји континуитет измеAу анти'ке и <рићанске мисли. Sегова филозофија мо0е се назвати <рићанским <уманизмом. Највећи део )етраркиног рада написан је на латинском. Он своја дела на латинском описује као узвиенија! док о делима на народном језику говори као о не1итним ситни(ама. Језик )етраркине прозе иск@у'иво је латински. Он је! меAутим! до краја 0ивота радио на исправ@а;у и среAива;у своје з1ирке Ри#а показујући велику 1ригу и за дела на народном језику. :лавни поступак )етраркиног писа;а налази се у такозваном поновном писа;у! тј. сталном и'итава;у и преправ@а;у већ написани< текстова. У својим делма на латинском језику! он тај језик 0ели да доведе до савренства. +еровао је да ће му ве'иту славу донети дела написана на латинском! али догодило се савим супротно! славу су му са'увале песме написане

6



на народном језику. Резултат )етраркине двојаке к;и0евне активности јесте ;егов огромни ути(ај * такоAе двојак! на да@и ток 'итаве европске културе. Свакако није могуће поделити )етраркину ли'ност на два делаC а ли тре1а разумети два вида који су неоп<одне компоненте те ли'ности да 1и се превазила нес<вата;а из проли< векова у којима се од негира;а )етраркини< остваре;а на народном језику прелазило на негира;е ;егови< остваре;а на латинском. Фран'еско )етрарка је на крају стекао све 'ему се и надао тј. славу која је далеко над0ивела своје време. Са )етрарком! латински језик по'и;е да 1ива језик за свакодневно опте;е свакојаки< о1аразовани< @уди. Он постаје језик којим се споразумевају све до ренесансе. 7а )етрарку латински језик не представ@а из1ор изра0ајног средства нема;еног једино знал(има већ је у складу са ситуа(ијом у којој се 1ио створио ирок круг префи;ени< @уди окуп@ени< око разни< дворова где су се на латинском изра0авале и најинтимније а не само најузвиеније мисли. На народном италијанском језику писало се углавном из доколи(е или за ире народне слојеве којима стари Римски није 1ио доступан. Није )етрарка слу'ајно назвао своје сти<ове =које ми знамо као "анцонијер на народном језику> B TINMU VMLWKNXMU YNKWUIZJKB на латинском. )етрарка је веровао да мора да пие на латинском да 1и о1ез1едио управо ту ванвременску славу али времена и географски простор нису 1или пово@ни за 'овека који је имао за ам1и(ију да створи од се1е великог пис(а латинске прозе и поезије. Тамо;и говорни(и латинског језика у позном сред;ем веку тј. адвокати! лекари! папство! 1ирократе су говорили ефикасан али недостојанствен латински језик какав је он мрзео. Dио је препун многојаке те<ни'ке терминологије која је по зву'ности 1ила ру0на. Недостајала му је префи;ена (ивилизована лекси'ка пуноћа неоп<адна да се интимно изразе говори из не'ијег ср(а. 6ао и многи Италијани! )етрарка верује да је рафиниран и (ивилизовани говор Рим@ана отећен у контакту са варварима са севера! као то су :али и Нем(и. 9ак и италијански! после векова инвазије варвара! се окренуо у неспретном прав(у као искрив@ен. )етрарка је 0удео за савлаAива;у језика стари< Рим@ана који је 1иоP пун! о1илан! пре(изанC 3атински је некада 1ио (арски језик! језик непролазне лепоте! изговорен од стране 1ића вр<унске мудрости и врлине. То је језик препун снаге и моћи да ср(а уздигне изнад физи'ког дојма. Тај језик је сада

7



изгу1@ен. &ко 1и! како су се надали )етрарка и ;егови след1ени(и! снага и (ивилиза(ија стари< Рим@ана имале друго роAе;е! ренесанса 1и морала по'ети са поновним раAа;ем латинског језика. О1нав@а;е предака језика је 1ила к@у'на за повратак ;егове древне вели'ине R. ,ело писано на латинском! до ког је )етрарки највие стало и које му је донело највећу славу код савременика је !рика * поема у <ексаметрима која о1у<вата девет к;ига и коју је )етрарка сми@ао већ у +оклизу по'ев од $--E. године и писао је измеAу $-2$. и $-2". године 5. Она представ@а прво право велико епско дело написао на нео*латинском језику. Тре1амо 1ити свесни да је ово дело остало врло јединствено јо дуго времена након ;еговог настанка све док /афео +еAо није о1јавио 1ројну епику $2"#. и $2-#. године које измеAу осталог о1у<ватају и наставак $неи%е и песму о египатском испоснику &нтонију %. У делу !рика мо0емо видети директан ути(ај антике јер у се1и садр0и догаAаје који су се управо догодили у периоду анти'ке историје и они представ@ау главну тему. &даптирати епику антике <рићанском менталитету је представ@ало! свакако! велики изазов који је )етрарка превазиао у својој &фри(и тако то је правио паралелу и ком1иновао спо@а;е осо1ине ;еговог јунака Јупитера =анти'ког најзна'ајнијег 1ога> са правом природом [риста 1ога као таквог у тада;ем савременом свету. )етрарка описује крај ,ругог пунског рата по'етком С(ипионовог путова;а у &фрику "#5. године п. н. е. до 1итке код 7аме "#". године п. н. е. У прва два тома доминирају описи С(ипионово< снова! како у ;и< долазе ;егов ота( и ујак. У овом делу видимо како )етрарка користи изворе као модел! попут ?и(еронвог BС(ипионовог снаB =\HUZXMU \]XGXHZXO> која је 1ила еста к;ига &e re '()*i+*е E. ,акле! у !рици! поми;ајући други пунски рат намера је 1ила да се уздигне слава Рима и Италије која управо дости0е вр<уна( у лику С(ипиона! осло1одио(а родне зем@е од туAи< прет;и. &ли 1огатство споредни< епизода и негова;е узвиеног 5

^KUIO _KZ`XZO =ab.> e /2 n2inen2 e-/2in /i2er2(re n 2e ie 8 9ern :(r'en /i2er2(re 2*;(e 8 n :<i)i2in 2 2e =(;2n /i)rr>, 5 9r+-5 9>, ?001, =r@r /i)rrA B(**e2in, ZIc OINXIO! $".$*" =dXZJIN*\GNXZW "##$>! GG. "$*"% 6 Секви! . =прир.> =$F5E>. "анцонијер, Dеоград! )росвета! стр. $$ 7

\KNKe fZXWeJ! \JIYKZ gXLW =ab.> ="#$R>. e C<8r =n)D 8 e-/2in ! hIc iHN`! jkYHNb lZXVINOXJm nNIOO! GG. 58

Исто 8



стила не успевају да претворе у осећа;е основни ораторски тон који је производ )етраркиног интелекта! лиен емо(ија мате. & ретки и краки лирски трену(и не могу надокнадити оног @удског у главним ли'ностима! описани< 1ез трунке у1ед@ивости! поприли'но апстрактно! услед 'ега су С(ипиону! узору сви< врлина! супротстав@ени 6артаги;ани и [ани1ал као з1ир свега онога то не ва@а. )рву страну прво1итног тампаног изда;а !рике мо0емо видети у )рилогу ". +ие лири(изма је унето у <есаметре :'i2*e Ee2ri+e! који< има едесет ест F

C писане су веома дуго и из ;и< се! ту и тамо! испод достојанствене литерарне

патине! прома@а искрено уз1уAе;е. )етрарка је такоAе 1ио први који ће се опро1ати у комедији по узору на )лаута и Терен(ија

$#

. &ли на0алост! овај текс је изгу1@ен! а за ;ега сазнајемо на основу

референ(и на које се освртао из ;егови< каснији< радова као нпр. :'i2*e 8Ei*ire. У ;еговом делу Fi**;i Fi*2r2i! које је писао током свог 1оравка у &ви;ону =$-"5*-5>! има главног карактера је Филологија је навела нау'нике да верују да је )етраркина комедија алегоријска и да своје постоја;е дугује /ар(ијану 6апели и ;еговом ен(иклопедијском делу касне антике под именом &e n('2ii Fi**;ie e2 9er+(rii. )етрарка је један од први< писа(а који је запо'ео кориће;е имена Филологија! од много< иром вропе $$. )етарка у својим писмима на латинском језику најискреније исповеда своја осећа;а и трептаје дуе и 1а ту неминовно гради свој 1иографски профил. То намеће потре1у да се ови документи 'итају тако да се не подлегне ни намерама пис(а ни идеалима ;егово< савременика. &ли овакво приказива;е је само по се1и вредно сведо'анство о епо<и и о ;ему као 'овеку и к;и0евнику. )оједине з1ирке о1у<ватају неколико стотина писама! која се проте0у све до године ;егове смрти $"%2. године. Ту спадају већ напоменуте GEi*ire у "2 к;иге! Heni*e у %# к;ига! затим педесетак писама је унето у Irie! а девентнаест носе опти назив Hine

9 10

Секви! . =прир.> =$F5E>. "анцонијер, Dеоград! )росвета! стр. $$ Dудимир! /. !Флаар! /. JреKле% ри#ске кLиMевности! $F5-. Dеоград! стр. $5E

11

\KNKe fZXWeJ! \JIYKZ gXLW =ab.> ="#$R>. e C<8r =n)D 8 e-/2in ! hIc iHN`! jkYHNb lZXVINOXJm nNIOO! GG. EE*F 9



nEine

1?

. У овим послед;им! ненавоAе;е имена они< којима су упућена мо0е се

тума'ити 0естином полемике усмерене против римске курије.

. К+н#' у)отре$ нео-*т#н+"о% 'е,#"

9им су пис(и иром света најпре вропе по'ели да пиу дела масовно на народним јези(има! нео*латински је по'ео да слу0и некој другој сврси и придо1ио другу функ(ију. )ото многи народни аутори јо увек нису 1или упознати са латинским језиком или 1ило којим језиком који се употре1@ава ван ;и<овог матер;ег подру'ја! многи симпатизери нео*латинског језика! узвиени @уди! 'есту су при1егавали превоAе;ем оригинални< дела народни< писа(а на нео*латински језик и тиме исказивали 'аст народним ауторима и ;и<овој на(ији. Јо увек се у надолазећем $F. веку! у појединим круговима! осећала потре1а за превоAе;ем народног дела на нео*латински како 1и се овекове'ило! постало трајније и универзалније тј. светско! такоAе могла 1и постати предмет разматра;а сви< светски< у'ени< @уди. 9ак и 'итави (еловити 0анрови који су настајали на народном језику аутоматски 1и постајали 1о@и и племенитији када су преведена на нео*латински. Ипак! главна активност нео*латиниста и ;и<ов сути фокус је у негова;у тради(ионални< 0анрова анти'ке к;и0евности. BНегова;еB у овом контексту наравно није зна'ило ме<ани'ко понав@а;е или пак! стагна(ију. +ећина к;и0евни< 0анрова које су идентификоване од стране класи'ни< крити'ара показала су знаке природног раста током раног модерног до1а де@е;ем на под0анрове унутар већ постојећи< 0анрова који су управо на тај на'ин постали јо плоднији. ТакоAе не тре1а ни занемарити рад на реконструк(ији стари< текстова. Нау'ни(и <уманисти су до1ро упознати са катастрофалним гу1и(има стари< к;ига које су се догодине током позног анти'ког и сред;овековног периода. Они су 12

Секви! . =прир.> =$F5E>. "анцонијер, Dеоград! )росвета! стр. $" 10



0алили за познатим к;игама! 'ији су се наслови знали! али које су наизглед нестале из 1и1лиотека под окри@ем <рићанства. =Најекстремнији пример тога релевантан за овај период јесте време владавине Саванароле у Фирен(и крајем $R. и по'етком $5. века који је за1ра;ивао у'е;е из 1ило какве паганске литературе тако то је призивао народ на масовна јавна па@е;а анти'ки< к;ига и списа

$-

>.

Они су у се1и видели улогу спасио(а стари< списа на којима ле0и одговорност да и< реконструиу.

)ис(и овог периода! препознају да ако су те0;е латинског језика да остане 0ив! да тре1а да се прилагоди изванредним променама које се деавају свуда у савременом тада;ем друтву. Опет тре1а поновити! да је највећи изазов са којим су пис(и 1или суо'ени 1ио у домену религије. Од по'етка! ренесанса као к;и0евни покрет! узнемиривала је профану свест @уди из разлога то гр'ко*римски пис(и нису 1или <рићани и то је 1ила највећа мана тада;ег до1а иако је до1ар део нео* латиниста! са сигурноћу! 1ио индиферентан и равнодуан у погледу религије. /ејнстрим ми@е;е о1разовани< @уди у онда;е до1а 1ило је ду1око поде@ено по пита;у како се носити са паганизмом велики< аутора. Неки су мислили да пагански аутори тре1а па0@иво да ода1еру материјал пре него то га ставе у руке у'еника. ,руги су веровали да <рићани тре1а да створе своје ! нове <рићанске класике који 1и воздигла сву литерарну моћ пагански< аутора изнад срамотног сујеверја надолазећи< све 1ројнији< <рићана. Ова мода је по'ела да ствара класике по'еви од 2. века нове ере! од стране 0енске песники;е <рићанке по имену )ро1а која је 1ила ироко имитирана у периоду раног модерног до1а $2.

13

+ил ,јурант , Ренесанса, Историја италијанске цивилизације 1304-1576 ! $FFF. Dеоград! стр. $-%*R14 ^KUIO _KZ`XZO =ab.> e /2 n2inen2 e-/2in /i2er2(re n 2e ie 8 9ern :(r'en /i2er2(re 2*;(e 8 n :<i)i2in 2 2e =(;2n /i)rr>, 5 9r+-5 9>, ?001, =r@r /i)rrA B(**e2in, ZIc OINXIO! $".$*" =dXZJIN*\GNXZW "##$>! GG. "$*"% 11



/"0у"

На крају! аутори који су писали на нео*латинском језику! створили су о1имну литературу <рићанског света! где 1и< највећу заслугу приписала Фран'еску )етрарки као самом ини(ијатору! 'ија су многа дела неприкосновене вредности и вели'ине. Ипак! успено покртава;е латинског језика! парадоксално! могло 1и 1ити узрок ;еговог евентулног пада. Један од главни< извора виталности нео* латинистике је ;ена јака пози(ија у јавним колама и на факултетима западни< зема@а! који су сматрани за модернизаторе културног конзерватизма. 6рајем $F. и по'етком "#. века! за<теви за у'е;ем латинског језика су опали и нестали из већине кола и са универзитета. Од ,ругог ватиканског 6он(ила =$F5"* $F5R> 'ак је и Римска католи'ка (рква напустила ;егову свакодневну употре1у.

12



Пр#*о%: )рилог $.

)реузето саP GHIJO.HNW )рилог ".

)реузето саP ccc.IMNHGIKZK.IM

13



Л#тертур: $. +ил ,јурант , Ренесанса, Историја италијанске цивилизације 1304-1576 ! $FFF. Dеоград ". ^KUIO _KZ`XZO =ab.> e /2 n2inen2 e-/2in /i2er2(re n 2e ie 8 9ern :(r'en /i2er2(re 2*;(e 8 n :<i)i2in 2 2e =(;2n /i)rr>, 5 9r+-5 9>, ?001, =r@r /i)rrA B(**e2in, ZIc OINXIO! $".$*" =dXZJIN*\GNXZW "##$> -. Секви! . =прир.> =$F5E>. "анцонијер, Dеоград! )росвета 2. Dудимир! /. !Флаар! /. JреKле% ри#ске кLиMевности! $F5-. Dеоград R. \KNKe fZXWeJ! \JIYKZ gXLW =ab.> ="#$R>. e C<8r =n)D 8 e-/2in! hIc iHN`! jkYHNb lZXVINOXJm nNIOO

14

Antički uticaj u Petrarkinom delu i neo-latinistika.doc

Recommend Documents