Биографија Иве Андрића У к3ие#ним и школским кру(о#има, на&с%оми3ани&е име &е 4а%ра#о име наше( %ис5а нобело#5а, )#е !ндри"а. 6е(о#а дела су читана и %ре#о7ена, но о 3е(о#о& био(рафи&и мало 4на&у чак и 3е(о#и одани читао5и. )#о !ндри" ро7ен &е у ра#нику /. октобра 18/2. 6е(о# ота5, !нтун !ндри" био &е 4а%ра#о и4 Сара&е#а, а ма&ка 9атарин !ндри", ро7ена ;е&и" у а#нику се %ородила сти5а&ем околности док <= бора#ила у (остима код родбине. >че#а %ороди5а де5ени&ама &е била #е4ана Сара&е#о у ко&ем се тради5ионално ба#ила ку&ун?и&ским 4анатом. !ндри"е# ота5, умро &е од туберкуло4е, ко&а &е иначе била %ородична %ошаст !ндри"е#и@, када &е )#о бо% д#о(одиш3и дечак. Мати, 9атарина !ндри", суочена са бес%ари5ом, с#о(а &един5а да&е на чу#а3е муе#ље#о& сестри !ни и 3еноме муу )#ану Матко#шику у Aише(рад. а& (рад "е, #ише не(о и&едно дру(о место, обелеити ст#аралашт#о буду"е( к3ие#ника. Bледа&у"и с#акодне#но #итке стубо#е на $рини, !ндри" 4а#рша#а у Aише(раду осно#ну школу, а %отом се #ра"а ма&5и у Сара&е#о, (де 1/0*. (одине у%ису&е Aелику (имна4и&у, на&стари&у босанскоC@ер5е(о#ачку сред3у школу. Aе" током (имна4и&ски@ дана, он %очи3е да %ише %ое4и&у. $оби#ши сти%енди&у @р#атско( културноC%рос#етно( друшт#а -На%редак, !ндри" октобра месе5а 1/12. (одине 4а%очи3е студи&е на Мудросло#ном факултету 9раље#ско( с#еучилишта у а(ребу. У (раду на Са#и, он %омало учи, %омало %осе"у&е салоне, друе"и се са 4а(ребачком интели(ен5и&ом од ко&е "е на 3е(а %осебно #елики ути5а& имати д#адесет (одина стари&и Bуста# Матош. Наредне (одине %рела4и у 'еч (де слуша %реда#а3а и4 истореи&е, фило4офи&е и к3ие#ности. 'ечка клима не %ри&а 3е(о#им осетљи#им %лу"има, и често болу&е од у%ала. >бра"а се 4а %омо" с#ом (имна4и&ском %рофесору, доброт#ору, у(омиру !лау%о#и"у, и #е" следе"е (одине %рела4и на Dило4офски факултет Eа(елонско( уни#ер4итета у 9рако#у. На #ест о сара&е#ском атентату као страст#ени %оборник Eу(осло#енст#а и %ри%адник %окрета -Млада 'осна, !ндри" се #ра"а у с#о&у 4емљу. >дма@ %о доласку у С%лит, средином &ула, аустри&ска %оли5и&а @а%си (а и од#оди %р#о у шибенску, а %отом у мариборску тамни5у у ко&о& "е, као %олитички 4ат#ореник, остати до марта 1/1F. (одине.
*
Након и4ласка са роби&е 4бо( %оно#љене болести %лу"а, одма@ одла4и на лече3е у а(реб, у чу#ену 'олни5у Милосрдни@ сестара, сте5иште @р#атске интели(ен5и&е ко&а се клонила учеш"а у рату, на страни !устри&е. у !ндри", дочеку&е о%шту амнести&у и акти#но се укључу&е у %ри%реме %р#о( бро&а часо%иса 93ие#ни &у(. )сто#ремено, %аљи#о до#рша#а к3и(у сти@о#а у %ро4и ко&а "е %од на4и#ом Еx Понто бити об&а#љена у а(ребу 1/18. (одине са %ред(о#ором Ника 'артуло#и"а. У а(ребу (а и 4атиче слом !устроу(арске монар@и&е, а %отом и у&еди3е3е и ст#ара3е 9раље#ине Срба, Gр#ата и Сло#ена5а. У данима ко&и не%осредно %рет@оде формалном у&еди3е3у, !ндри" у тексту -Не4#ани нека шуте об&а#љеном у 4а(ребачким Но#остима, оштро од(о#ара на %р#е сим%томе несло(е у дра#и ко&а &ош ни&е ни ст#орена и %о4и#а на &единст#о и ра4ум. Не4адо#ољан атмосфером у а(ребу, !ндри" %оно#о моли %омо" с#о( %рофесора и #е" %очетком октобра 1/1/. (одине %очи3е да ради као чино#ник у Министарст#у #ера у 'ео(раду. Суде"и %рема %исмима ко&а %ише %ри&атељима, 'ео(рад (а &е срдачно %ри@#атио и он интен4и#но учест#у&е у к3ие#ном и#оту %рестони5е, друе"и се са Hр3анским, Aина#ером, ;андуро#и"ем, Сибетом Миличи"ем и дру(им %ис5има ко&и се оку%ља&у око кафане Моск#а. Aе" %очетком 1/20. (одине !ндри" 4а%очи3е с#о&у #рло ус%ешну ди%ломатску кари&еру. е (одине 4а(ребачки и4да#ач 9у(ли об&а#љу&е но#у 4бирку %есама у %ро4и Немири, а и4да#ач С. ' H#и&ано#и" и4 'ео(рада штам%а %ри%о#етку -;ут !ли&е Iер4еле4а. Ме7утим, 1/2*. Министарст#о с%ољни@ %осло#а %рети му отка4ом %ошто ни&е 4а#ршио факултет. )4ме7у мо(у"ности да факултет 4а#рши дра#ним ис%итом или одбраном доктората, !ндри" бира дру(у мо(у"ност и у &есен 1/2*. (одине у%ису&е се на Dило4офски факултет у Bра5у. У &уну месе5у 1/2J. (одине у Bра5у &е одбранио докторску те4у Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине. ;етнаесто( се%тембра, %ошто &е одбранио докторат, стиче %ра#о да се #рати у ди%ломатску слубу. 9ра&ем (одине %рела4и у 'ео(рад у ;олитичко одеље3е Министарст#а инострани@ дела. а с#е #реме студи&а и ди%ломатско( слубо#а3а, !ндри" %ише и оба&а#љу&е, у(ла#ном %ри%о#етке. Неке од 3и@ се с#рста#а&у ме7у 3е(о#а на&4нача&ни&а %ро4на ост#аре3а: -Мустафа Ма?ар, -Kуба# у касаби, -У мусафир@ани и -$ан у иму. На %редло( 'о(дана ;о%о#и"а и Слободана Eо#ано#и"а, (одине 1/2+, )#о !ндри" би#а %римљен 4а члана Ср%ске академи&е наука и уметности, а исте (одине у J
Ср%ском к3ие#ном (ласнику об&а#љу&е %ри%о#етке -Мара милосни5а и -Lудо у >ло#у. С %роле"а 1/28. !ндри" об&а#љу&е дела: %риче ->лу&а5и, -)с%о#и&ед и -Мост на е%и. Средином следе"е (одине %рела4и у 'рисел, на место секретара %осланст#а, а у Ср%ском к3ие#ном (ласнику %о&а#љу&е се 3е(о# есе& -Bо&а. Aе" 1. &ануара 1/*0. (одине у ене#и %очи3е да ради као секретар сталне деле(а5и&е 9раље#ине Eу(осла#и&е %ри $рушт#у народа. е (одине об&а#љу&е есе& о Симону 'оли#ару, %ричу -9од ка4ана и текст -Учитељ Kубомир. У 'ео(раду следе"е (одине и4ла4и и дру(а к3и(а %ри%о#едака код Ср%ске к3ие#не 4адру(е у ко&о& се, %оред %рича рани&е об&а#љени@ у часо%исима, %р#и %ут у 5елини штам%а&у -!никина #ремена, а у календаруCалмана@у сара&е#ске 9ра& д#адесети@ и %очетак тридесети@ (одина &е %ериод када &е !ндри"е#а ди%ломатска кари&ера ишла у4ла4ним током, али и %ериод бо(ато( ст#аралачко( 4аноса. ;очетком 1/*8. (одине %о&а#љу&е се %р#а моно(рафи&а о !ндри"у и4 %ера др Николе Мирко#и"а. $и%ломатска кари&ера )#е !ндри"а током 1/*/. (одине дои#ља#а #р@уна5: %р#о( а%рила и4дато &е сао%ште3е да &е )#о !ндри" %оста#љен 4а о%уномо"ено( министра и и4#анредно( %осланика 9раље#ине Eу(осла#и&е у 'ерлину. Mестоа%рилски рат 1/J1. (одине 4атиче (а у оку%ираном 'ео(раду. Но#ембра месе5а би#а %ен4ионисан, али одби&а да %рима %ен4и&у. и#и %о#учено у ;ри4ренско& ули5и, као %одстанар код ад#оката 'ране Миленко#и"а. У тишини с#о&е и4на&мљене собе, %ише %р#о Травничку хронику , а кра&ем 1/JJ. (одине оконча#а и На рини !уприју. >ба романа об&а#и"е у 'ео(раду неколико месе5и %о 4а#ршетку рата, а кон5ем 1/JF. (одине у Сара&е#у и4ла4и и роман "оспо#ица. $а ли &е !ндри"е#а судбина ути5ала на то да су лико#и ена у 3е(о#им делима %о %ра#илу тра(ични, или су тра(ични лико#и 3е(о# искрени дои#ља& ене. о &е %омало та&но#ито. >но што се 4на, то &е да &е !ндри" био (одинама 4аљубљен у ену с#о(а %ри&атеља, (ос%о7у Мили5у 'аби". Bодине 1/F8. у ше4десет шесто& (одини, )#о !ндри" се #енча#а са с#о&ом ду(о(одиш3ом љуба#љу C Мили5ом 'аби", костимо(рафом Народно( %о4оришта и4 'ео(рада, удо#и5ом Ненада Eо#ано#и"а. Са еном се сели у с#о& %р#и стан C у ули5и ;ролетерски@ бри(ада 2а. е (одине об&а#љу&е %ри%о#етке -;анорама, -У 4а#ади са с#етом и &едини %ред(о#ор ко&и &е икада 4а неку к3и(у на%исао: у#одни текст 4а к3и(у уке Nум@ура -Некроло( &едно& чарши&и.
F
9ада &е Мили5а %реминула, након десет (одина брака, !ндри" #ише никада ни&е био исти. -а е%ску сна(у ко&ом &е -облико#ао моти#е и судбине и4 истори&е с#о&е 4емље, )#о !ндри" &е 1/+1. (одине добио Нобело#у на(раду. Ликови жена у Андрићевим делима
!ко &е %отребно на%ра#ити било как#у анали4у !ндри"е#и@ лико#а, немо(у"е &е то урадити на само &едном делу. и#от %о&едини@ 3е(о#и@ лико#а, само %ри#идно се 4а#рша#ао у неко& %ри%о#е5и. !ли, често &е та& лик 4нао #аскрснути у неко& дру(о& %ричи, дру(ом роману... ако да су 3е(о#и лико#и 4а%ра#о и#ели чита#о #реме 3е(о#о( ст#ара3а. Никада се ни&е мо(ло 4нати у ком делу и када "е они наста#ити с#о& и#от. Некада %оно#љене лико#е %ре%о4на&емо само %о особинама или %ореклу, а често они има&у чак и иста имена, %рофеси&е, судбине. С#е су то исти лико#и, они ко&и су и#ели у бескра&ном к3ие#ном таленту о#о( аутора. 9ау историчари к3ие#ности да &е у !ндри"е#ом и#оту о(ромну енску уло(у оди(рала 3е(о#а ма&ка. ;отом, он &е чита#о( и#ота #олео -4абра3ену ену, ену ко&а &е била удата 4а 3е(о#о( %ри&атеља. )ако 4а%ра#о несре"ан у љуба#и, %иса5 !ндри" не мр4и ене. ене су 4а 3е(а мучени5е, ма&ке несре"ни5е ко&е, често као 4лу судбину носе терет со%ст#ене ле%оте. -ена &е у !ндри"е#им д&елима недоса3ани сан и #елика мушка мора бро&ни@ %ишче#и@ &унака. Kе%ота и ена у 3е(о#им д&елима су ти&есно %о#е4ани на(ласила &е они Ли#ерсе&?, ен(лески3а ко&а &е докторирала на енским лико#има у !ндри"е#им делима. !ли, енама ле%ота не доноси добро. У !ндри"е#им к3ие#ним делима %очи#а чита#а %ле&ада енски@ лико#а, сеоски@ и чарши&ски@ де#о&чурака и 5ура ко&е 4алу7у&у #арошке 4анатли&е, #ласт и %оли5и&у. ена (луми5а, %е#ачи5а, конобари5а, самоуби5а, @анума и дама, (ос%о7а, контеса и баронеса, у4#ишени@ и умни@, с%исатељи5а, сликара, му4ичара и о%ерски@ %римадона, ра4очарани@ (луми5а, шкрти5а и O ена сум3и#о( морала. Са страни5а 3е(о#и@ к3и(а и4а4и#ачки нас %осматра&у те ене, у ко&е &е P%ре%редени 'осана5P унео 5ели систем с#о&и@ лука#ста#а да би и@ %редста#ио и о%ра#дао 3и@о#о у#о7е3е у с#ет бесмртни@. У %ле&ади енски@ лико#а у%ечатљи#и су лико#и муслимански@ ена, ко&е &е !ндри" о%иси#ао. ак#и су лико#и !#да(ине Dате и4 +
романа -На $рини "у%ри&а, лик ле%е Мостарке и4 %ри%о#етке ->лу&а5и, а %оред то(а лик Саида Gануме и4 романа ->мер %аша Латас, Ме&ерт 5и(анке и4 %ри%о#етке -С#адба, као и карактеристичан лик Сири&анке и4 %ри%о#етке -руд. ;ри%о#етка ->лу&а5и %рика4у&е судбину ене, онак#ом как#а она мора да буде у усло#има шери&атски ор(ани4о#ано( друшт#а. о &е судбина &едне младе ле%е де#о&ке ко&а се и4 Мостара %о %ре%ору5и дру(о( %осредника уда&е 4а чо#ека ко(а никад ни&е #идела, у село >лу&а5и. $ола4и у то 4абито, @ладно, %ланинско село. Lо#ек 4а ко(а се уда&е &есте руан, ро#ашен. Bени&ални !ндри" о%ису&е 3и@о# сексуални однос на следе"и начин : Pадр@тала би кад би осетила %ои4далека како &о& се %риблиа#а 3е(о# мирис. Мирисао &е на 4емљу, на тор и на уста&ало млеко. ;рила4ио би &о& немо, душмански и исто тако одла4ио од 3е. ! шта се 4би#ало и4ме7у 3и@ то 4на само (лу#а но" и несре"на енска судбина ко&о& су уста 4али#енаP. Неке %ри%о#етке, моемо на4#ати %оетским, %ри@#ата3е лико#а &е %о#е4ано с екстатичним рас%олое3има, &уна5и дои#ља#а&у или им се деша#а&у нат%риродне ст#ари, у ко&има су на&#ани&е с#етлосне #и4и&е, %роима3е чо#ека космичком @армони&ом Q $елена, жена које нема, %ена на камену, &етова'е на југу и мно(е дру(еR. 9ао и дру(и наши #елики %ис5и, од $оменти&ана и еодоси&а, %реко 6е(оша и Ла4е 9ости"а, до Hр3анско( и $един5а, !ндри" &е %есник с#етлости, и у 3е(о#ом делу дои#ља& с#етлости на&#иши &е и4ра4 ду@о#но( искуст#а, #р@уна5 у ко&ем чо#ек као да се ослоба7а 4акона 4емаљски@ и сам %оста&е с#етлосно би"е. ()ара милосница* Q1/*1R &една &е у ни4у !ндри"е#и@ %ри%о#едака о кобности ле%оте и 4лу ко&ем &е 3ен носила5 и4лоен. )с%ричана &е и4 об&екти#не %ри%о#едачке %ерс%екти#е у, 4а !ндри"а уобича&еном тре"ем ли5у. Мара &е несре"на де#о&ка ко&у &е турски %аша у(ледао у %екари 3ено( о5а и у 3еном телу %ре%о4нао демонску фаталност енско( %рин5и%а. ;осле %ашино( не%рикосно#ено( наре7е3а да се то %реле%о чељаде до#еде у 3е(о#е ода&е, Мара, к"ерка турске налони5е, и сама то %оста&е. !ли када AелиC%аша на%усти (рад и са собом %о#еде с#у слуинчад и и#оти3е, он не"е %о#ести &едино Мару. Мара тек тада са4на&е кака# &е, у ст#ари, с#ет. Мара оста&е, као %оклон у(ледно& %ороди5и, али након што&е силу&е 4ет и роди мрт#о дете и сама умире. >%ису&у"и 4а#ршну с5ену у ко&о& слу(а ;амуко#и"а, са@ра3у&у"и Мару, кро4 су4е кае: -Са@ранили смо бо&е( ан7ела %ри%о#едач
су(ерише да су би"а %о%ут Маре милосни5е судбински, уна%ред осу7ена на %ро%аст у не(остољуби#ом и 4лом с#ету. - +никина времена Q1/*1R !ника &е к"ерка %екара Маринка 9рно&ел5а ое3ено( еном и4 места у ко&ем &е одлеао роби&у, а ко&а &е 4а стано#нике $обруна у#ек била ту7инка. ако су касабли&е дои#ља#але и 3ену к"ерку, неу(ледну, %рерано и4раслу де#о&чи5у. !ника и4раста у #итку бело%уту де#о&ку кру%ни@ очи&у. 6ена љуба# %рема Ми@аилу би#а %рекинута, те !ника %очи3е да мучи мушкар5е #ра"а&у"и им 4а бол ко&и &е и сама %ретр%ела. >д мучитеља, нара#но %оста&е O рт#а. $#е ст#ари у !никиним #ременима немо(у"е &е мимои"и. о су мо" ле%оте ко&у неко ле%о би"е има или мое да стекне над људима, и %ореме"а& ко&и ис%оља#а3е Qа %о(ото#у 4лоу%отребаR так#е мо"и и4а4и#а у с#ету. Наруша#а3е устано#љено( реда, о(реше3е о 4атечене норме, %рекорачи#а3е (рани5а оно( што #аи 4а уобича&ено, %ри@#атљи#о или морално, и4а4и#а&у O самим тим што (рани5е, норме и ред %осто&е O реак5и&у са#ести, недокучи#у 3ену -и(ру са околностима и до(а7а&има. Уобича&ено &е нормално, а нормално и добро се неретко и4&едначу&у, с ра4ло(ом, а и у%ркос ра4ло4има. Ус#о&ени ред, %ри4нате норме и наметнуте (рани5е, с#е то %оду%ире и#от и да&е му неки смисао, али, исто#ремено, нуно (а чини и ма3е или #ише скученим. -Eелена, ена ко&е нема уст#ари &е %ро4ноC%оетски три%ти@ Q->д само( %очетка, -На %уто#а3у, -$о дана данаш3е(R у ко&ем лирски %ри%о#едач и4лае истори&у &едно( емоти#но( и 5еребрално( %ри#и7е3а, ко&е (а %рати у%орно, (одинама, &а#ља&у"и се у очеки#аним али и сас#им неочеки#аним %риликама. Eелена &е астрално, сас#им и4маштано би"е, чист енски %рин5и% ко&и да&е смисао %ри%о#едаче#ом и#оту. Q-!ли &а сам #е" на#икао да &е и не очеку&ем и да са# утонем у сласт ко&у да&е бескра&ни тренутак 3ено( &а#ља3а.R ;о&а#а Eелене, ене ко&е нема, у#ек &е ч#рсто %о#е4ана са %уто#а3ем и са с#етлош"у. Eелена &е метафоричка матери&али4а5и&а %ри%о#едаче#е маште, она &е %ро&ек5и&а %от%уне, а недосе(нуте ис%у3ености суб&екта ко&и мисли, дише и осе"а, она &е смислот#орни, космички %рин5и%. Q-ако ме у 4амасима ко&и обе4на3у&у носи та #асионска љуљашка од &едне са#ршене сре"е до дру(е, од Eеленино( и мо( %рисуст#а до нестанка и нас и с#е(а са нама у сре"и о%ште( %осто&а3а. ) ни на &едно& тачки то(а бескра&но( лука нема 4аста&а3а ни 4а тренутак, &ер се у#ек или %е3емо или с%уштамо.R 9ако %ри%о#едач дуе и#и, и како му се с#е чеш"е дола4и %омисао на кра& и#ота, Eелена се &а#ља с#е ре7е. 8
Роман „На рини ћу!рија"
!ндри" &е несумљи#о %ри%о#едач. >н &е до романа дошао с%а&а3ем но#ела. )стори&а &е конститути#ни чинила5 3е(о#и@ романа. На рини !уприја и Травничка хроника Qоба су и4дата након $ру(о( с#етско( рата 1/JFR и у недо#ршеном мер-па.и &атасу Q1/+R. У 3има нема 4а%лета, нема фабуле, каткад нема ни (ла#но( &унака, %ола4на тачка нису %о&единачне људске судбине, не(о колекти#на судбина, локална истори&а, али ис%ричана кро4 судбину %о&един5а. На&%о4нати&и роман )#е !ндри"а, -На $рини "ур%и&а, @ронолошки %рати четири #ека 4би#а3а око #елико( моста %реко реке $рине у Aише(раду, ко&и &е и4(радио #елики #е4ир Ме@мед %аша Соколо#и", %ореклом и4 ти@ кра&е#а. Bодине 1F1+. Ме@мед %аша &е, %рема #лада&у"ем обича&у у4има3а -данка у кр#и, као ср%ски дечак на силу од#еден у турску #о&ску и %отурчен да би се касни&е у4ди(ао лест#и5ама #ласти и %остао %р#и до султана. 9ао мо"ник, одлучио &е да у родном кра&у %оди(не 4адубину, #елики камени мост на &еданаест луко#а. Мост &е ч#ор с#и@ 4би#а3а у о#ом роману и 3е(о# симбол. С#е %рола4и, само он оста&е да укае на трошност људске судбине. Мост &е место додира истори&ски %о4нати@ личности и бе4имени@ лико#а ко&и су %лод %ишче#е има(ина5и&е. оман -На $рини "у%ри&а у ко&ем се у(ла#ном доследно @ронолошки о%ису&е с#акодне#ни и#от #ише(радске касабе &е, 4а%ра#о, -#ише(радска @роника. оман %очи3е ду(им (ео(рафским о%исом #ише(радско( кра&а и на#о7е3ем #ише ле(енди о настанку моста, од ко&и@ &е %осебна маркантна она о у4и7и#а3у @риш"анске де5е у &едан од стубо#а. ;орекло ле(енде &е у на5ионалном миту и е%ско& #и4и&и с#ета ко&а &е к3ие#ни ек#и#алент то(а мита. Ле(енде су %о %ра#илу %аралелне, има&у @риш"анску и муслиманску #ер4и&у. 9ра& романа %ада у 1/1J. (одину када су тру%е аустроу(арске монар@и&е, у %о#лаче3у, о4биљно оштетиле мост. Са руше3ем моста и4дише и !ли@о?а, &едан од на&чеш"е %оми3ани@ лико#а, ко&и симболи4у&е кра& стари@ #ремена. )4ме7у %очетка и кра&а романа, и4ме7у (ра7е3а и руше3а моста, шири се %ри%о#едачки лук ду( четири стотине (одине у ко&ем, у форми ра4#и&ени@, %рича, !ндри" ние судбине #ише(радски@ људи, с#и@ #ера. -На $рини "у%ри&а &е -но#елистички роман &ер наста&е ни4а3ем бро&ни@ %рича ко&е мо(у ста&ати и самостално. У том роману %иса5 &е с%ро#ео %уну 5икли4а5и&у с#о&и@ -#ише(радски@ %рича, %а &е тако од &едно( тематско( 5иклуса, %осту%ком уланча#а3а настала слоена @роника. Неке лико#е и4
/
романа -На $рни "у%ри&а сусре"емо и у !ндри"е#им %ри%о#етакама Qн%р. Sоркан, ома BалусR.
#енски ликови у роману „На рини ћу!рија"
9ритичари т#рде да &е роман -на $рини "у%ри&а ч#рсто (ра7ен, те да тиме %одсе"а на сам мост. оман &е но#елистички (ра7ен, т& саста#љен од %ри%о#едака ко&е би мо(ле и не4а#исно ста&ати, тако да нема фабулу, а нема ни (ла#не лико#е. У с#о&о& суштини роман &е %рича о мосту као симболу ч#рстине, тра&а3а, %осто&а3а и не%рола4ности, што, %ри4на"емо нису особине ена. Ни&е лако %исати о енама у роману ко&и 4а ср има мушки %рин5и%, о роману ко&и се темељи на стубо#има мушко( с#ета, у коме &е ена лик ко&и се до(оди тек с #ремена на #реме у %око&о& %ричи. У о%ису турске касабе, #е" на %р#им странама романа &е ена, нара#но, ма&ка. У !ндри"е#ом %ри%о#еда3у &е ма&ка ретко сре"на. >на ко&а &ури 4а се%етима турски@ ко3аника %лачу"и и наричу"и 4а отетом де5ом. р%е"и %со#ке и батине и не оба4иру"и се на 3и@ трчи 4а се%етима с#е до Aише(рада. Лик 4лосре"не ма&ке има и Луда )линка, мута#а и несре"на де#о&ка ко&а &е 4анела ко 4на с ким. 6ена та&на 4аче"а у #е4и &е са 3еном сре"ом и радош"у ко&е &о& доноси буду"е материнст#о. о &е нешто што "е &е и4&едначити са дру(има унети радост и дати смисао 3еном %осто&а3у. Ни )линка ни&е сре"на мати. а7а мрт#оро7енче, а %отом лута бес5иљно трае"и с#о&е дете и искрса#а на с#аком месту (де #реба некак#а несре"а. ене има&у уло(у и да %рича&у и %ре%рича#а&у с#ако&аке %риче, оне су носио5и ра4личити@ #еро#а3а ко&е мушкар5и слуша&у, али ко&а 3има не долику&у. -Наше ене #еру&у да има %о &една но" у (одини кад се мое #идети како на ту @умку %ада &ака бела с#етлаост %ра#о са неба....1 Aеру&у и ур5и, #еру&у и де5а, али оно у шта ене #еру&у, ма колико се чинило чудним и нест#арним &есте оно што се %амти и што се %ре%рича#а. Мода, каем, мода се на о#а& начин %ри4на&е мудрост ена. Мудрост ко&о& се не мое одолети и када &е налик на ба&ку. ене трчкара&у ма@алом, с#уда 4а(леда&у, #иде и чу&у и оно што &е тешко #идети и чути, %окадшто нешто и4мисле или дода&у и одма@ отрче да им ручак не би 4а(орео. Ма@али оне да&у и#ост а %ричама 1
)#о !ндри": На рини !уприја, стр 28
10
4нача&. $е5у уче: -Mути душоT, Mути, слуша& маму и чу#а& се док си (од и#, урчина %роклетникаT 2 ене се у роману -На $рини "у%ри&а, &а#е често и да ураде оно што мушкар5и никада не би мо(ли. $а от%лачу, откука&у или да оале и стра@у&у 4бо( неко( до(а7а&а. о мушкар5има не %риличи у %атри&ар@алном друшт#у O то &е 4аиста %осао ена. а 9ара7ор7е# устанак чули су и ур5и и Срби, са 4еб3ом (а %ратили и &едни и дру(и, али само су се ене крстиле и %лакале... Eеленка са Bор3е Леске, била &е од аси"а и у о#ом роману има мушку уло(у. >на &е %омо(ла @а&дуку Eако#у да %ре7е 4а# и %обе(не у шуму. Ни&е &асно да ли &е то она урадила 4ато што &е @рабра или 4ато што &е Eако#а #олела, али урадила &е и @раброст &о& се мора %ри%исати. Са ур5има она %рича, час брбљи#о, час %ре4ри#о, уморно и на%а"ено, %омало истину, %омало лаи, али оно што &е (ла#но, Eеленка 3има ништа не #еру&е. име %ока4уе да &е Ср%ки3а и да &е одана с#оме народу. Aерност &е особина #е"ине !ндри"е#и@ ена. >не кука&у и лелечу 4а с#о&им ре(рутима, не да&у им у рат. Aеселин Lа&кано#и" т#рди да &е (ла#ни 4адатак ср%ске ене и био ка кука, лелече и али с#о&е мушкар5е. -Само су #иле, кае он мо(ле да буду досто&анст#ене и да немо %рела4е %реко не#оље. Aила у !ндри"е#им делима нема Само ене. -ене су трчале и, отима&у"и се да с#ако буде %оред неко( с#о(а, (урале &една дру(у и обарале. 6и@о#и &ау5и су се мешали са до4и#а3има, %рекли3а3еима и %ослед3им %орукама. Неке су истрча#але чак %ред %о#орку ре(рута ко&у су %ред#одили чет#ори5а андарма у реду, %адале им %ред но(е туку"и се у ра4дрљене (руди. * 9ако би лик ене био %от%ун, да нема ена лако( моралаU У роману -На $рини "у%ри&а ту уло(у има Mа@а -4рика#а Hи(анка, дрска мушкоба3а ко&а %и&е са с#аким ко мое да %ла"а, али се никада не о%и&а. 'е4 3е и 3ени@ смели@ шала не мое се 4амислити ни &една тере#енка. У касаби и#е и -Eуликине де#о&ке, у -стидно& ку"и, недалеко од моста. ;ро4ори 3и@о#о( обита#алишта су 4амрачени и само се %ред#ече ту чу&е амор и %есма, а де#о&ке %ромичу %реко моста набељене и нашминкане &едном месечно када и@ #оде на редо#ни лекарски %ре(лед. Насу%рот о#им де#о&кама ко&е наоко лако 4ара7у&у но#а5, сто&и Лотика. Eе#ре&ка неуморна, с%ретна, сналаљи#а. ена ко&а бук#ално у%ра#ља и#отима с#о&и@ уку"ана. >на &е #ласни5а @отела ко&и откако 2
)#о !ндри": На рини !уприја, стр. 2 )#о !ндри": На рини !уприја, стр.21*
*
11
&е Eулика от#орила с#о&е с#о&е с#ратиште, %олако %очи3е да %ро%ада. )%ак, Лотика &е #редна и радна, она 4бира %а%ире, до касно рачуна брине о с#ему. >кретна, мрша#а бледе %ути и косе бе4 с&а&а Лотика се (аси 4а&едно са с#о&им %ослом. >на лее у кре#ет као %осло#на ена а у&утру &е 4атичу као уморну стари5у, скр@ану и слабу. Нена душа де#о&ачка о%исана &е у лику орке, де#о&ке ко&а &е сироче бе4 о5а и ма&ке. орка се 4аљубљу&е у чо#ека ко&и ни&е с%особан да #оли. Lо#ека ко&и &е од рт#е и сам %остао мучитељ, чо#ека ко&и се %ои(рао 3оме, а она (а искрено #олела. бо( несре"не љуба#и орка #ене , али се %оно#о ра7а у љуба#и. ;очи3е да се -(леда са Николом ко&и &е искрено #оли и о%рашта &о& 3ену %рет@одну љуба#. Николина љуба# ко&а&е #елика и дубока, лако %рашта и 4абора#ља. >н орки нуди да оду у !мерику, али док се она д#оуми, он одла4и у Срби&у у ;р#и с#етски рат. !ли, како кае сам !ндри": ->ду#ек &е код нас тако да %о &една де#о&ка у с#аком нарашта&у у7е у %ричу и у %есму с#о&ом ле%отом, #редно"ом и (ос%одст#ом. >на &е онда ти@ неколико (одина 5иљ с#и@ еља и недостини у4орV на 3еном имену се %але маште, око 3е(а се раси%а одуше#ље3е мушкара5а и %лете 4а#ист ена. о су та и4у4етна би"а ко&а %рирода и4д#о&и и у4ди(не до о%асни@ #исина. J ак#а &е судбина Dате !#да(ине ко&а не мое да се отме с#о&о& и4у4етности, она &е со#&ом ле%отом и мудрош"у у4ди(нута до о%сани@ #исина и 4ато на само& (рани5и ст#арно( с#ета. Dата &е растр4ана и4ме7у оче#о( да и 3ено( не, и4ме7у колекти#не %атри&ар@алне норме, лично( инди#идуално( и4бора. У с#ом идентитету, и с#и они ко&и оскрна#или или %рела4е, руше, %омера&у %одра4уме#ану (рани5у и4ме7у -до%уштено( и -недо%уштено( -ст#арно( и -нест#арно( ,-колекти#но( и -инди#идуално(, -болесно( и -4дра#о(. На сличан наин и лудило, болест, -екс5ентричност ма как#е #рсте, осе"а&у се као (ранични феномени, а 3и@о#и носио5и се %ре%о4на&у као (раничне фи(уре. Bраничне фи(уре одраа#а&у (рани5у не само с#о&им %олоа&ем, %осту%5има и т&елима, #е" и с#о&ом судбином ко&а од 3и@ 4а@те#а да на7у и4ла4 и4 на&бе4и4ла4ни&е ситуа5и&е, да %однесу терет не%одношљи#о(. 9ад она одби&е с#о( уд#арача, а ота5 &е обе"а том истом, она не мое да #рати учи3ено. Q-) доиста, %осто&е и #ременске ме7е. Не мое се и4брисати оно што &е учи3ено. Aреме ни&е ре#ер4ибилно Dата &е 4ато &е %рину7ена да %осто&и -на мрт#о& тачки, и4ме7у с#о(а не и оче#о( J
)#о !ндри", На дрини !уприја, стр.1**
12
да Bрани5е ко&е у#рш"у&у кодо#и %атри&ар@алне културе мо(у се %ре"и &едино %о 5ену тра(еди&е. Dатина судбина &е -бе4и4ла4на, %река, страшна, сутраш3а од#и&а се у 3ено& личности. о &е нечу&на, енска небитна судбина, али и кобна, &ер: -бо( то( оче#о( да, ко&е &е #ее исто као и оно 3ено не, мора"е и4а"и %ред кади&у са Муста&бе(о#им сином, &ер &е немо(у"е и %омислити да !#да(а >смана(и", 3ен ота5, не одри реч. !ли исто тако 4на, и исто тако добро и %оси(урно, да %осле то(а не мое 3ена но(а сту%ити у Не4уке, &ер онда о%ет не би она одрала с#о&у реч. ! то &е, нара#но, немо(у"е, &ер и то &е >смана(и"а реч. ;атри&ар@ални морал %рет%оста#ља 4адату реч као &едан од мо(у"и@ облика -инди#идуалне од(о#орности. !ли у том смислу 4адата реч су(ерише, %ре с#е(а, од(о#орност %рема колекти#у. >на& ко &е и4риче бе4%о(о#орно #еру&е у %оредак #редности ко&е облику&у колекти#ну с#ест. ак#а #рста %ристанка не 4асту%а само одре7ену особу, #е" и ширу 4а&едни5у ко&о& %ри%ада O %ороди5у, родбину, -%леме. Dатина реч, у том смислу, ни&е функ5ионална. >на, наиме, има о5а и чита# ни4 %ра#ила ко&а ре(улшу ме@ани4ам колекти#но( %атри&ар@ално( начина и#ље3а и чине да 3ена реч нема оба#е4у&у"у функ5и&у као реч мушкар5а о5а. ;атри&ар@ални модел 4а&едни5е функ5ионише на %рин5и%у искључи#а3а, -%ротери#а3а на мар(ину оно( што &е не%ри@#атљи#о, срамно, %одри#а&у"е, %а су у%ра#о мар(ине Qтак#о( и ма ко( дру(о( модела ко&и функ5ионише на сличан наинR и4ра4ито драмска места. Сто(а &е &е4ик ене у односу на &е4ик мушкар5а небитан, неле(итиманV он &е -у ди#љини а %атри&ар@алну с#&ест C ена нема с#о( &е4ика. Dата се 4ато не буни, она не мое да буде !нти(она, она и не (о#ори. У немо(у"ности да се и4&асни %роти# о5а ко&и %редста#ља 4акон. ;риморана &е да бес%о(о#орно %ри@#ати судбину. 6ена %обуна, %ротест, би"е &асан тек у кра&3ем ис@оду %риче, с 3еном смр"у. $о тада се (ла#ни сукоб од#и&а на %си@олошком %лануV Dата од тренутка оче#о( да, док ши&е с#о&у де#о&ачку с%рему, -мисли с#о&у мисао ко&а &е %ос#е интимно одмера#а3е бе4и4ла4ности со%ст#ено( %олоа&а. >на и#и у немо& %ри#атности, оме7ена нормом %атри&ар@алне културе ко&у и%ак ра4ара O %реша#ши (рани5у искораче3ем у &а#но. Сто(а 3ен тра(ични кра& моемо с@#атити као ре4ултат сукоба ене инди#идуе с %атри&ар@алним и о%ште#ае"им колекти#ним нормати#има %о ко&им &е мушки оче# (о#ор -%р#осте%ени &е4ик у односу на -одсутни &е4ик ене. Смрт &е 4а 3у ослобо7е3е, &едини и4ла4 и4 на&бе4и4ла4ни&е ситуа5и&еV Dата &едино смр"у мое одрати и оче#у и с#о&у реч.
1*
>туда у %есми о 3о& оно -мудра ли сиW. Ме7утим, ако имамо на уму да она с#о&у реч, одри5а3е, с@#ата као реч &едне од >смана(и"а Qне &едне од >смана(и"киTR, ни&е ли онда 3ена смрт у исто& мери ослобо7е3е од колекти#ни@ на4ора, и4ла4 и4 бе4и4ла4а, колико и #еликодушно рт#о#а3е 4а -род Qширу %ородичну 4а&едни5уR као &едну од темељни@ фи(ура %атри&ар@алне културеU ака# 4акљуак се наме"е и4 следе"е(: 3ено не Q-енско неR &е немо"но у односу на оче#о да, али 4а 3у има &еднаку #редност, &ер и то не Qбаш као и оче#о даR 4асту%а и 3у и о5а и с#е >смана(и"е. а Dату #аност так#о( ста#а ни&е у томе што он 4асту%а &едну личност, #е" с#е >смана(и"е. 6ена реч &е реч >смана(и"а, %а у так#о& ситуа5и&и и у%ра#о 4ато, #редна колико и оче#а, а не 4бо( то(а што она тиме не 4асту%а себе. ;араметар ко&им Dата одре7у&е битност с#о&е( не &е оче#о културолошки ут#р7ено, -фундаментално да, оче#а реч не %одлее никак#о& сум3и O &ер &е оче#а O 3о& не треба %араметар, а %оу4даност у ис%ра#ност 3ене речи Q3ено( неR осни#а се на идентифика5и&и с -родом >смана(и"а. Лично не би мода мо(ла и да %о(а4и, али не >смана(и"а бес%о(о#орно 4асту%а O &ер &е 3име одре7ена. Dата &е, дакле, %рину7ена да %о4а&мљу&е с#о&у реч, да %рис#а&а &е4ик ко&и &е ту7, а така# %о4а&мљени &е4ик &е &е4ик ко&и не рачуна на инди#идуалност O &е4ик %атри&ар@ално( колекти#а. Eедино та& QмушкиR однос, %рин5и% мо"и, омо(у"у&е ле(итимитет 3еном ста#у. Dата &е, самим тим, у@#а"ена у ме7уоднос коме &е ис@одиште %атри&ар@ална норма: одрати да, ко&е и4риче суб&ект тради5ионално(, %атри&ар@ално( морала, а, исто#ремено, одрати не, ко&е( &е она меди&, али ко&е тако7е функ5ионише као %от#рда не%рикосно#ености исто( %атри&ар@ално( суб&екта ко(а ели да 4асту%а и 4бо( ко&е(, на кра&у, страда. >на не %окуша#а да %оби&е или на неки дру(и начин с%речи &едну од о%5и&а ко&е се сукобе, #е" &е %риморана да %о с#аку 5ену омо(у"и 3и@о#о исто#ремено ост#аре3е, ост#аре3е д#а су%ротна и ме7усобно искљуу&у"а %рин5и%а. !ли у томе ни&е а%сурд 3ене драме. Eер осу7ена да %осто&и унутар &е4ика 4а%о#еди, а бе4 мо(у"ности да артикулише со%ст#ени, &е4ик она бира смрт као &единст#ени симбол со%ст#ене доследности. -Eе4ик &е 4аконода#ан, он &е симболички %оредак унутар ко&е(а се кре"емо и ко&и с#е нас одре7у&е. симболички &е %оредак ре%реси#ан, а ре%реси#ан &е особито 4а оно дру(о, ко&е ни&е норма, 4а енско. судбински %ро(о#ара (естом, с#о&им тиелом, на&ефикасни&е: &е4иком смрти, да би и4 не%одношљи#о( %ростора %осто&а3а, оме7ено( с д#е исто#ремено неост#арљи#е мо(у"ности, об4нанила с#о&у %обуну, с#о&е 1J
лично не O от%ор уку%но& култури у ко&о& се 3ена тра(еди&а ис%оста#ља као на&д&елатни&и &е4ик. Dата !#да(ина %оста&е &единст#ени лик наше литератруре. >на се у4дие до (рани5а с#етости.
1F
$акључак
Лико#и у о#ом роману )#е !ндри"а %рела4е %ут од на(ли@ и снани@ суоча#а3а чо#ека с оним што &е не(ати#но у ст#арности, са -4лом у с#ету, до %реоблико#а3а тренутно( об&екти#но( ста3а, ко&е &е у осно#и дои#ља&а не(ати#но(, у тра&ну %си@олошку садрину. >б&екти#ни и суб&екти#ни ток 4би#а3а %од&еднако истичу мрачну страну чо#еко#е судбине, немо" чо#ека или немо" ене да са#лада мучне дои#ља&е и не(ати#на искуст#а да и@ се ослободи и да и#и с%онтано и сре"но. Само у ретким трену5има чо#ек се ус%е#а у4ди"и над собом и с#о&ом ситуа5и&ом и дои#ети унутар3и мир и &единст#о са с#етом. Bото#о у с#им лико#има романа %осто&и ос#етљено место, ко&е &е у оштром контрасту са осно#ном, тамном %ерс%екти#ом. а тачка &а#ља се у#ек на унутраш3ем, %си@олошком %лану %ри%о#еда3а, она &е и4ра4 чо#еко#е те3е к #исинама, 3е(о#е с%особности 4а необична искуст#а, ду@о#не у4лете и унутар3а о4аре3а. )ако се на %р#и %о(лед чини да ена ни&е конститути#ни део романа -На $рини "у%ри&а, очито &е да она у 3ему има 4нача&но место. С#е и#отне уло(е ко&е ена има у ст#арном и#оту, !ндри" &о& &е доделио и у с#ом роману. Лико#и ена су реални: ене ма&ке, су%ру(е, &уна5и, ене дома"и5е, ене сум3и#о( морала, оне фаталне и оне (рандио4но не4абора#не. У лико#има ена ретка &е симболика, ако &е и има онда &е то симболика 4ле@уде судбине, несре"е ко&а %рати ену, али и чита# ср%ски и#аљ то( #ремена. ена у роману -На $рини "у%ри&а, често би#а %роти#теа мосту. >н &е симбол ч#рстине, а ена симбол ле%оте и нености те се с%а&а&у мушки и енски %рин5и%.
1+
Литература
1. !ндри", )#о: На рини !уприја, ;рос#ета, 'ео(рад, 1/+2. 2. 9онстантино#и", адомир, /илозо0ија паланке, Нолит, 'ео(рад, 1/81. *. Xко, Умберто: "ранице тумаче'а, 'ео(рад, ;аидеиа, 2001. J. анини, ;&еро, 1наче'а границе, Београд, 234, 56657
1
