FILOZOFIJA I GNOZA
Hijerarhija i antihijerarhija u delu Rene Genona Oliver Tomi}
a sve~anosti progla{enja nezavisnosti mentarima na savremeni „jezik“ u~enja veNIndije, 15. avgusta 1947, Ananda Ku- likih duhovnika svih verodostojnih tradicimarasvami, ~uveni istori~ar umetnosti i fi- ja, u kakvo god ruho da su se odevale. odevale. Jer, Jer, lozof – „perenijalista“, izjavio je sa monu- njegova velika ljubav bila je Primordijalna mentalne govornice da se Indusi moder- Tradicija, a `udnja – da je rekonstrui{e kolinog doba u svoju tradiciju najbolje mogu ko je god to mogu}e, te da je takvu predstauputiti ~itaju}i dela Rene Genona. To u pr- vi svojim dezorijentisanim savremenicima vi mah zvu~i ~udno, s obzirom da je Genon svih rasa, nacija i vera. Odmah valja re}i da u to vreme bio – musliman. S druge strane, se ovde ne radi o sinkretizmu ili eklekticimada kr{ten po rimokatolikom obredu, u zmu, pojavama upravo svojstvenim deviEgiptu je dobio ime ‘Abd al-Vahid Jahja i jantnom jantnom «modernom» «modernom» mentalite mentalitetu, tu, koje je stekao titulu {eika, {to, u sufizmu kome je Genon izlo`io nepristrasnoj, ali istovremepripadao, ozna~ava „starca-duhovnog ru- no `estokoj kritici. Njegov cilj je bio uzvikovoditelja“, koji je stekao pravo da u~i, {en, a danas je mogu}e konstativati da ga je posve}uje i vodi dervi{ke kandidate na nji- on u velikoj meri dostigao. hovom putu duhovnog usavr{avanja. A Rene @an Mari @ozef Genon ro|en je opet, kao Francuz po ro|enju, objavljivao 15.XI 1886. u gradi}u Bloa u dolini Loare, je do do smrti smrti svoja svoja dela dela na na maternjem maternjem jeziku, jeziku, a ve} u ranoj mladosti istakao se kao vrsni pod svojim kr{tenim imenom. Neka me|u matemati~ar i logi~ar. U Pariz je prispeo tim delima posve}ena su, recimo, jevrej- 1907, smesta uroniv{i u splet tada{nje skom ezoterijskom u~enju, simbolici ustroj- „andergraund“-kulture francuske prestostva dru{tva srednjovekovne hri{}anske nice: masonskih lo`a, tajnih dru{tava, spiEvrope, Danteu, tajnim dru{tvima, krizi sa- ritualizma i neo-okultizma. Uo~iv{i bavremenog obezbo`enog sveta, ili ~istoj ma- nalnost i neutemeljenost njihovih „doktematici. [ta je on u stvari bio: orijentalista, trina“, a naro~ito parodi~nost inicijati~kih istori~ar religija, sociolog, pesnik, okultista, postupaka, krenuo je u potragu za prafilozof? Sve to zajedno, ili ni{ta od svega to- vim korenima Mudrosti. Postao je musliga? Moglo bi se re}i da je bio „metafizi~ar“ man 1912. godine, s pravom smatraju}i u najispravnijem etimolo{kom tuma~enju da se pre u islamu mogu na}i pravci u kote re~i, ali sâm Genon bi i takvu „etiketu“ jima su o~uvane vrednosti Prvobitnog rado izbegao. Pi{u}i u prvom licu mno`ine, predanja i istinski postupci posve}enja u u „pluralu smernosti“ (a ne „veli~anstva“), najdublje znanje. Ubrzo potom, oku{ao svesno se povla~io u senku sopstvenog de- se u akademskoj karijeri, ali je njegova la, pa je uputnije, ako se ve} mora, njego- doktorska teza o hinduizmu (sa kriti~kim vom opusu, a ne njemu samom, dati neko osvrtom u odnosu na zapadnoevropsku ime. U tom slu~aju, Genonovi spisi spisi (knjige, misao) 1921. glatko odbijena. Razo~aran i ~lanci i pisma) zapravo su prevod sa ko- obudoveo, otputovao je u Kairo, gde je `iVol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007.
31
veo veoma povu~eno, sa drugom `enom i troje dece (~etvrto je ro|eno kao posmr~e). Umro je 7.I 1951, i sahranjen sa po~astima u turbetu koje je za njega posebno podignuto. Mada je Genonovo delo uzaludno svoditi pod bilo koji pravac «mi{ljenja» novijeg doba, a skoro nemogu}e klasifikovati unutar njega samog, ipak se mogu izdvojiti dve magistralne ideje-vodilje: potraga za Primordijalnom tradicijom i Kritika modernog sveta. One su istovremeno neodvojive i nepome{ane, jer je svoje sudove o „civilizaciji“ u kojoj je `iveo Genon izricao upravo sa ta~ke gledi{ta verodostojnog predanja. Na`alost (ili na sre}u), Genon nije do`iveo da bude svedok ostvarenja mnogih sopstvenih prognoza, ali se njegov metod analize mo`e u potpunosti primeniti na postoje}e stanje, ono u kome se ~ove~anstvo nalazi na po~etku „Tre}eg milenijuma“. Brojni fenomeni koji se savremnom ~oveku ~ine kao sasvim novi i svojstveni, ne njegovoj generaciji, ve} ~ak samo jednom periodu ljudskog `ivota, zapravo imaju korene u pro{losti i nalaze tuma~enje u Genonovom delu. Profesionalno Profesionalno opredeljenje Savremeno dru{tvo nam kao svoje veliko dostignu}e predstavlja mogu}nost da svako bira poziv prema li~nom naho|enju ili raspolo`enju i da je neophodno samo se dovoljno potruditi da bi se te `elje ispunile. Kao suprotnost, sa negativnim predznakom, navodi se stale{ko ure|enje evropskog srednjeg veka i kruti obi~aj da sinovi po profesiji nasle|uju o~eve, bili oni kraljevi, sve{tenici, seljaci ili zanatlije. Situacija se tokom XIX, a naro~ito XX veka iz korena izmenila i to bi trebalo da bude znatan napredak. A da li je to slu~aj, bez ostatka? U svom delu „Kriza modernog sveta“,1 Genon tim povodom prime}uje: 32
„...niko se u svetu, u stanju u kome je on danas, ne nalazi na mestu koje bi mu normalno pripadalo, u skladu sa svojom pojedina~nom naravi; upravo na to se misli kada se ka`e da kaste vi{e ne postoje, s obzirom da je kasta, u tradicionalnom smislu re~i, sâma individualna priroda,2 sa ~itavom celinom osobenih sklonosti koje sadr`i i koje svakog ~oveka predore|uju da ispuni odre|enu funkciju. Od trenutka kad pristup nekoj funkciji vi{e nije podre|en nikakvom zakonitom pravilu, svako se mo`e osetiti pozvanim da radi bilo {ta, a naj~e{}e ono za {ta je najmanje kvalifikovan; uloga koju takav tak av ~ovek igra u dru{tvu nije odre|ena slu~ajem, ko ji u stvarnosti ne postoji, postoji,3 nego ne~im {to pru `a iluziju iluziju da je slu~ajno, slu~ajno, odre|ena odre|ena je, je, dakle, dakle, zamr{eno{}u svih vrsta akcidentalnih okolnosti; tu najmanje deluje upravo ono {to bi ovde trebalo da bude najva`nije – prirodne razlike koje postoje me|u ljudima.“ Logi~na posledica tog nasumi~nog biranja `ivotnog poziva je njegova nepostojanost. nepostojanost. Ne nalaze}i u tom ~inu ni podr{ku ni prepreku u bilo kom superiornom, nadljudskom principu, ~ovek ne mo`e a da ne do`ivljava svoj iz bor kao „slu~ajan“. „slu~ajan“. Iz toga toga proizlazi proizlazi da veliki broj ljudi, naro~ito na Zapadu, menja i po nekoliko me|usobno razli~ith profesija tokom `ivota, u nadi da }e, kao slepac u mraku, nasumice pogoditi onu za koju intuitivno sluti da je predodre|en. Samim tim, „hijerarhiju“ na radnom mestu svako do`ivljava kao ne{to slu~ajno i promenljivo, iz ~ega proizlazi (~esto opravdan) nipoda{tavaju}i odnos, ma i neispoljen, prema „{efu“ ili „rukovodstvu“, li{enom pravog autoriteta. „Uzrok celog tog nereda jeste poricanje me|uljudskih razlika, a time i ~itave dru{tvene hijerarhije. Ta je negacija mo`da u po~etku jedva prime}ena i bila je vi{e prakti~na nego teoretski zasnovana (jer je izme{anost me|u kastama prethodila njihovom potpunom ukidanju), odnosno: prvo je zanemarivana razlika me|u pojedincima, da se na kraju sa njom uop{te ne bi ra~unalo. Potom su je „moderni“
FILOZOFIJA I GNOZA
uzdigli na nekakv pseudo-princip pod imenom jednako sposobni da razumeju iste stvari i to „jednakosti“.“ 4 Poznato je da je taj pojam u primenom identi~nih metoda za sve. ^ovek se dana{njem smislu re~i promovisan krajem mo`e zapitati ne radi li se tu o nastojanju da apprendre ), a ne „shvati“ ( comcomXVIII stole}a, u vreme Francucke revoluci- se „nau~i“ ( apprendre je (zajedno sa „bratstvom“ i „slobodom“) „slobodom“) i prendre )... gde je kvalitet u celini `rtvovan Ameri~kog rata za nezavisnost. Ali, ovde kvantitetu...Tim povodom, ima mnogo da se se radi o neadekvatnoj upotrebi termina. ka`e o zlodelima takozvanog «obaveznog obraMonoteisti~ke Monoteisti~ke religije, poput hri{}anstva i zovanja»...ali je dovoljno ista}i ista}i da su te «egaliislama, kao polataristi~ke» teorije jeznu osnovu imaju dan od elemenata saistinsku jednakost vremenog nereda...“ 5 svih ljudi pred BoPo Genonu, obavegom (judaizam, znost uniformnog pak, isti~e superiorobrazovanja je jednost jevrejske nacino od najstra{nijih je kao „izabrane od oru|a ru{enja svaBoga“), ali iz toga se kog poretka i ukine izvla~e radikalni danja li~nih razlika zaklju~ci na planu jo{ u ranom ~ovesvakodnevnog `ikovom uzrastu. vota i dru{tvenog Jedna od posledica ustrojstva, a kamoli je da malo ili nimasvetskog poretka. U lo nadarena deca tom svetlu, savredo`ivljavaju prave mena „jednakost“ traume kada nisu je upravo ono {to je Genon ozna~io kao kadra da uspe{no prate {kolsko gradivo. „uniformnost“, gde bi svi ljudi trebalo da Ali, po dru{tvo je jo{ gore zatomljavanje budu identi~ni koliko je god to mogu}e i mogu}nosti onih nadarenih tokom tog da se razlikuju me|usobno solo numero. numero. procesa. Genon op{te i obavezno obrazovanje vidi kao da je namerno napravljeno Op{te (obavezno) obrazovanje da ugu{i svaku te`nju prema vi{em saKako dovesti ljude to stepena takve znanju (onom koje prevazilazi nametnute dezorijentacije? Jer, valja ih navesti da se ud`benike), s obzirom da „savremena unipitaju „[ta `elim da radim?“ umesto „[ta formizacija neizbe`no podrazumeva mr`nju treba da radim?“, ili „[ta `elim od Sveta?“ prema svakoj superiornosti.“ 6 umesto „[ta Svet od mene o~ekuje?“. GeAli, ni sa odraslima stvari ne stoje bonon na ta pitanja daje nedvosmislene od- lje, jer se javlja te`nja ka „vulgarizaciji“, sa govore: „Odve} je lako dokazati da jednakost pretenzijom da sva znanja treba da budu nigde ne postoji, iz prostog razloga {to ne mo- dostupna svima. Genon prime}uje da to gu postojati dva odvojena bi}a koja bi istovre- nije drugo do nastojanje „da se znanje snimeno bila sli~na u svemu; a odatle se jo{ lak{e zi na razinu najinferiornije inteligencije... {to mogu izvesti sve besmislene posledice koje dovodi samo do ujedna~avanja prema dnu“ dnu “7 proizlaze iz te himeri~ne ideje, u ~ije ime se (prema kapacitetima najglupljih i najnesvuda nastoji uvesti kompletna uniformnost – sposobnijih). [tavi{e, najvi{i dometi nauna primer op{tim obrazovanjem, kao da su svi ke, filozofije, teologije, pa ~ak i tradicioVol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007.
33
nalne ezoterijske misli sada se prire|uju „za po~etnike“, jer su, tobo`e, svi sada spremni da sve razumeju i prihvate, 8 s obzirom da je toliko uzdignut prose~ni kulturni nivo – a ve} sama upotreba epiteta „prose~ni“ obesmi{ljava ovu tvrdnju. „Svremeni mentalitet tako je uobli~en da ne podnosi nikakvu tajnu, pa ~ak ni uzdr`anost; takve stvari, usled nepoznavanja razloga, deluju mu kao „privilegije“ ustanovljene radi profita nekolicine, te je svaka superiornost nepodno{ljiva.“ 9 Naravno, kada je Genon ovo pisao, nije jo{ bilo ispoljeno stvaranje nove „elite“ menad`era i bankara, ~ijim se vrhunskim me{etarenjima svi imaju diviti bez potpunog razumevanja, kao da se radi o misterijskim obredima neke pseudo-religije. Siroma{ne mase su ute{ene samo time {to je, tobo`e, svakom otvoren put do mesta prvosve{tenika kulta ekonomije, odnosno, tradicionalno re~eno, `reca Mamonovog. I s obzirom da bi mesto trgovcima i zelena{ima u svim prethodnim civilizacijama bilo na dnu lestvice,10 nivelacija nani`e kao da je u savremenom dru{tvu ve} izvr{ena. Vreme je da po~ne trka sa dna ka vrhu, u kojoj mogu u~estvovati svi, a svima je data iluzija da u toj trci imaju podjednake {anse. U stvarnosti, najve}e izglede imaju samo najbeskrupulozniji.
kog pogleda na svet, iz koga je, tako|e, svaki nadljudski princip (tj. Bog) izop{ten. Tokom napretka eksperimentalnih i „egzaktnih“12 nauka XIX veka, ~ovek je po~eo da se divi samom sebi {to je otkrio mnoge prirodne zakone, zaboravljaju}i na Onog Ko je te zakone postavio kao temelj Svetu. Zanemarena je i ona otkrivena ~injenica da ti zakoni va`e samo pod uslovom njihovog trenutnog, istovremenog nastanka: dakle, sve nau~ne „konstante“ postoje od Po~etka u savr{enoj istovremenosti, ina~e, nijedna ne bi bila mogu}a. Stoga je potpuno nelogi~no podrazumevati nekakav su{tinski razvoj, odnosno evoluciju u smislu napredovanja ili uslo`njavanja, i Genon je na mnogim mestima demonstrirao da se svet, istina, „razvija“, ali samo u pogledu udaljavanja od (prvobitnog) Principa. Dakle, jedino je materijalisti~ki pogled na svet mogao iznedriti ideju da nekakav narod mo`e poveriti izvesnoj li~nosti mo}/vlast koju sâm ne poseduje. „Ako se ‘demokratija’ defini{e kao vladavina naroda nad samim sobom, imamo posla sa istinskom nemogu}no{}u, ne~im {to prosto ne mo`e postojati, ni u na{e doba, kao ni u bilo koje drugo; re~i ne treba da nas prevare, jer je protivre~no prihvatiti da isti ljudi mogu istovremeno biti upravlja~i i oni kojima se upravlja; koriste}i aristotelovsku terminologiju, jedno bi}e ne mo`e istovremeno Demokratija i „politi~ari“ biti ‘u ~inu’ i ‘u potenciji’ pod istim okolnostiU cilju stvaranja iluzije da „svi imaju ma... Ne mo`e biti onih kojima se vlada, ako podjednake {anse“, usavr{en je oblik bira- nema vladara, pa ~ak oni bili nelegitimni... nja vlasti (ali, vide}emo, ne i biranje sâme Ali, velika ve{tina manipulatora savremenog vlasti), op{tepoznat kao – demokratija. doba je u tome da narod poveruje kako sâm Na taj se pojam Genon posebno osvr}e: upravlja sobom; a narod se tome prepu{ta tim „Najodlu~niji argument protiv ‘demokratije’ lak{e, jer nije u stanju da se doseti {ta je j e u svemo`e se sa`eti u nekoliko re~i: superiorno ne mu tome nemogu}e.“ 13 U tu svrhu, tvrdi Gemo`e proiste}i iz inferiornog, kao {to iz ‘vi{e’ non, izmi{ljeni su „izbori sa op{tim prane mo`e proiza}i ‘manje’; to je strogo i apso- vom glasa“, pri ~emu se zbog ne~ega unlutno matemati~ko pravilo, kome se nikako ne pred podrazumeva da je ve}ina uvek u mo`e prigovoriti.“ 11 Genon isti~e vezu iz- pravu. Kako }e to mnogi ljudi relativno me|u ideje demokratije i materijalisti~- ograni~enih sposobnosti prepoznati bo34
FILOZOFIJA I GNOZA
ljeg od sebe, pitanje je na koje ne samo da sebe sâmu po principu tautologije: „Deniko ne mo`e odgovoriti, ve} se ono ne mokratski smo odlu~ili da je demokratija sme ni postaviti. Radi se, po Genonu, o ~isvetinja.“ Nevolja je u tome {to vlast koja stoj logici: ako neko u drugom vidi vi{e se na toj osnovi ustanovljava jednostavno vrednosti i prepoznaje ih kao takve, zna- mora zaklju~iti: „Mi smo najbolji zato {to ~i da ih i sam (makar virtuelno) poseduje, smo najbolji“ i ona sa tom premisom depa u tom slu~aju on i ne glasa za boljeg od luje u areni svetske istorije. Ako se radi o sebe, nego za sebi ravnog. Za{to onda velikoj sili, a ne nekoj bezna~ajnoj dr`avi, uop{te i da glasa? Po{ten zaklju~ak bi bio posledice ovakvog zaklju~ivanja su plada svako treba da na vlast bira sebe sa- netarno razorne.16 mog. Kriza demokratije pre Drugog svetRazvijaju}i svoju misao, Genon nastaskog rata (na koju veoma li~i nezaintere- vlja: „...valja insistirati na neposrednoj poslesovanost bira~kog tela ve} krajem XX ve- dici „demokratske“ ideje, koja je negacija pojka u tzv. „demokratskim“ dr`avama) uka- ma „elite“ i to u jedinom legitimnom smislu te zala je stvarnim rukovodiocima Sveta na re~i; nije bez razloga {to se „demokratija“ suneophodnost „proizvodnje javnog mnje- protstavlja ‘aristokratiji’ 17 , pri ~emu ovaj drudr unja“, u cilju mobilizacije bira~kih masa i gi termin ta~no ozna~ava ozna~ava vlast vlast elite... ona je po odr`anja opisane iluzije. Genon isti~e da definiciji malobrojna, a njena mo}, bolje re}i je nesposobnost (glupost, (glupost, nepo{tenje itd.) autoritet, poti~e iz njene intelektualne superipoliti~ara koji se biraju nu`an ishod ovog ornosti, {to nema ni{ta zajedni~ko sa numeri~procesa, jer „uistinu samo pod tim uslovima kom silom na kojoj po~iva ‘demokratija’, ~ija je doti~ni politi~ari mogu zaista izgledati kao osnovna odlika da `rtvuje manjinu ve}ini...a emanacija ve}ine, budu}i po njenoj slici, jer se kvalitet kvantitetu.“ 18 „Demokratija“ i tome ve}ina, ma kojim povodom da se tra`i njeno doska~e, jer stvara svoju „elitu“, odnosno mi{ljenje, uvek sastoji od nekompetentnih, ~iji „izabrane“, samo {to je ovde re~ o onima je broj neuporedivo ve}i od onih ljudi koji su koje je, makar prividno, „izabrao“ sam nasposobni da se oglase sa poznavanjem date rod. Tako nastaje hijerarhija vlasti bez ~vrstvari.“ 14 Dakle, na ovom mestu Genon je stog temelja. svojim zapa`anjima efikasno razobli~io princip „zakona ve}ine“, koja se obi~no Pseudohijerarhije odlikuje ili nedostatkom inteligencije, ili Po{to je ukazao na nu`nost mediokri15 neznanjem. Pri tome, u igru ulaze i neke teta, pa i mizerije „demokratski“ izabrazakonitosti do kojih je do{la „kolektivna nih dr`avnika, Genon se posvetio poslepsihologija“, naro~ito ona po kojoj celina dicama tog fenomena. Zaklju~iv{i da su mentalnih reakcija narodnih masâ nije ljudi takvog kova su{tinski nesposobni da ~ak ni na razini proseka pojedina~no ispi- vladaju, logi~no je pretpostavio da postotanih individua, ve} znatno ni`a. Ovo je, ji druga~iji centar stvarne stvar ne mo}i (koji o~ito po Genonu, naro~ito opasno, ako se u ob- funkcioni{e), a potom to istorijski potkrezir uzme pojam „op{te“ ili „univerzalne pio. Taj centar je tokom nekoliko posledsaglasnosti“: ~ak i kada bi postojala neka njih vekova ustanovio jednu „elitu“ {to stvar oko koje bi se apsolutno svi ljudi slo- nastoji da zavlada Svetom, koju nije iza`ili, to samo po sebi ne bi ni{ta dokaziva- brao narod, te stoga ona mora imati drulo. Primera radi, sâma re~ „demokratija“ ga~ije poreklo. Genon je posvetio tradici je danas, makar u medijima, toliko sveta onalnim oblicima vlasti ~itave knjige, kao da se ne sme kritikovati, ~ime ona brani {to su „Duhovni autoritet i svetovna Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007.
35
mo}“19 ili „Kralj Sveta“.20 U njima se izla`e nost i sakralnost njegove emisije), a popozitivna i legitimna strana tih oblika vla- tom i kvalitativnu – do razmera ukidanja davine, kakvim se odlikuju sve civilizacije zlatne podloge i pretvaranja „novca“ u sem savremene. 21 Ta vlast se zasnivala, u gomilu bezvredne hartije (koja, sa sistesvakom slu~aju, na nekom vi{em princi- mom savremenih kreditnih kartica, danas pu, ~ije poreklo ne poti~e od ~oveka, bo- ~ak i fizi~ki i{~ezava). 25 Nauka je postala u gova ili Boga,22 i bila je strogo hijerarhij- potpunosti profana i raspar~ala se na neskog tipa. Tajni „vladari sveta“ i dan-da- brojeno mnogo fragmenata, pa se o njoj nas prosto moraju slediti taj model, te tisada mo`e govoriti samo u mno`ini, mame i strukturu dru{tvenog i dr`avnog da se termin „nau~nik“ primenjuje na sve ure|enja od starine, ma kako ona sada bi- oblasti podjednako. 26 Filozofija27 se od sula maskirana iluzijom „demokratije“. Hi- premne „svenauke“ i sama svela na speci jerarhija jednostavno mora postojati, a jalisti~ku disciplinu, koja je odustala od po{to je efikasnu upravu nemogu}e za- toga da objasni totalitet Sveta i ~ije raznosnovati na rasu|ivanju i izboru vrsne ogranke mnogi visoko masa, nju treba izgraditi obrazovani ljudi niti prate, onako kao {to je to uvek niti razumeju, jer ve}ina ~injeno. Ili, ne ba{ na tih „pravaca“ nema ~ak isti na~in... ni prakti~nu primeBitna razlika koju nu.28 Ipak, to ne zna je Genon uo~io iz~i da je ~ove~anstvo me|u „moderne“ do{lo do stadijuma civilizacije23 (koju je da svako sâm sebi sad mogu}e nazvati mo`e podmiriti sve savremenom) i onih potrebe – ~injenice tradicionalnih je u govore sasvim supogledu prirode „iniprotno: ~ovek nikada cijacije“, to jest posve}enije bio toliko zavisan nja u neku oblast `ivota ili od ukupnog dru{tvenog ve{tinu. Bez obzira da li je u ustrojstva i „civilizacijskih“ pitanju uvo|enje u rang vladara, dostignu}a. Dakle, ta slo`ena struksve{tenika ili zanatlije, postojao je izvesan tura ima svoju logiku, zakonitosti i, {to je poredak, kao i stepeni upu}ivanja „kandi- najva`nije, hijerarhiju. Nju je Genon tedata“ u datu oblast. U „modernoj“ civili- meljno obradio u zavr{nim poglavljima zaciji, taj je postupak prvo razoren – legi- svoje knjige „Vladavina kvantiteta i znaci timni (ma ~ak i nesposobni) monarsi su Vremena“ i definisao kao „kontra-inicijasvrgavani, duhovna hijerarhija u najma- ciju“. Prethodno, ukazao je na to da se ranju ruku skrajnuta (osobito odvajanjem cionalisti~ki i materijalisti~ko-mehanicidr`ave od „crkve“), a zanati pretvoreni u sti~ki pogled na svet raspao (ve} u njegoindustriju (pri ~emu se unikatna dela, ko- vo vreme), usled novih dostignu}a na po ja je pojedinac izvodio od po~etka do kra- lju fizike (teorija relativiteta) i filozofije ja, pretvaraju u serijsku proizvodnju, gde (intuicionizam), a posebno pojavom neo~ovek u~estvuje samo u jednoj etapi izra- spiritualizma i psihoanalize.29 U ova dva de).24 Novac je izgubio svoju simboli~nu poslednja fenomena, Genon prvo prepokomponentu (koja je garantovala legitim- znaje fazu „pseudo-inicijacije“,30 za koju 36
FILOZOFIJA I GNOZA
je karakteristi~no samovoljno tuma~enje obi~an san to uop{te nije, ma kakve da su stvafenomena, ina~e dobro poznatih svim tra- ri u njemu vi|ene. Podrazumeva se da su psidicionalnim civilizacijama. [to se ti~e spi- holozi oduvek poku{avali da simbolizam objaritualizma u {irem smislu re~i (a danas se sne na svoj na~in i svedu ga u okvire sopstvetu mogu podvesti mnogi pseudo-orijen- nih koncepcija... ali kod psihoanaliti~ara nije talni kultovi i organizacije definisani kao vi{e re~ o ljudskom, ve} o ‘pod-ljudskom’ ( inindakle, ovde ovde se vi{e ne ne radi o obi~obi~sekte), istakao je da su slika i tuma~enje fra-humain fra-humain ); dakle, sveta „duhova“ i „`ivota posle smrti“ u nom srozavanju, ve} o totalnoj subverzi ji...gnusan i odbojan karakter k arakter psihoanaliti~kih psihoanaliti~kih moderno doba ne samo banalni, ve} i di- ji...gnusan jametralno suprotni svemu onom o ~emu tuma~enja daje njihovom postupku jednu svedo~e drevne kulture: „Pre svega, valja ‘oznaku’ koja ne mo`e da nas prevari.“ 32 Gere}i da se tu ne radi o homogenoj celini, ve} o non se potom osvr}e i na postupak kako ne~em {to poprima mno{tvo razli~itih oblika... se uop{te postaje psihoanaliti~ar, sa uznezaklju~kom: „...ko god `eli da ali ono {to je jo{ neobi~nije je {to se sve te gru- miravaju}im zaklju~kom: pe, {kole i ‘pokreti’ neprestano nadme}u i ~ak se aktivno bavi psihoanalizom profesionalno, sukobljavaju do te mere da se sli~na mr`nja ne mora prethodno sam biti ‘psihoanaliziran’. Pre mo`e sresti nigde, osim mo`da kada je re~ o po- svega treba primetiti da onaj koji je pro{ao kroz liti~kim partijama; a sve te (neo-spirituali- taj postupak vi{e nije isti kao k ao {to je pre toga bio, sti~ke organizacije, pr. autora) istovremeno odnosno... to na njemu ostavlja neizbrisiv trag, propovedaju ‘bratstvo’ bilo kojim povodom i poput inicijacije, ali u nekom smislu naopakog ~ak bez povoda!“ .31 Genon zapa`a da neo- zna~enja, jer umesto da se radi o duhovnom duhovnom spiritualizam, mada na~elno neprijateljski razvoju, re~ je o razvijanju inferiornog psihinastrojen prema materijalizmu, li~i na isti zma.33 S druge strane, ovde postoji o~igledno po mnogo ~emu: od grubih fenomena po- imitiranje inicijacijskog prenosa... Svakako je jave „duhova“ koje su identi~ne telesnom nemogu}e da ~ovek prenese drugima ono {to svetu, preko „eksperimentalne“ metode sam ne poseduje, a po{to je izum psihoanalize koja je preslikana iz oblasti nauke, do me- sasvim nedavnog datuma, odakle su to prvi diokritetskih „poruka“ i „proro~anstava“ psihoanaliti~ari dobili „mo}i“ koje predaju svou~enicima, i ko je to njih njih prethodno prethodno „psihokoje tobo`nji duhovi saop{tavaju preko jim u~enicima, svojih medijuma (obi~no ljudi krajnje analizirao“? Ovo pitanje, koje je, me|utim, saograni~enih sposobnosti i obrazovanja). svim logi~no postaviti, verovatno je vrlo indiPri tome, sve sli~ne organizacije predsta- skretno i vi{e je nego sumnjivo da }e na njega vljaju sebe kao inicijacijske i stoga vi{este- ikada biti dat zadovoljavaju}i odgovor.“ 34 Sli~-
pene (piramidalne), sa izrazito strogom nost sa misterijskim kultovima (od Eleusihijerarhijom. ne do mitraizma) veoma je o~igledna, ali Iste fenomene – konfuziju, subverziju ona se uo~ava i pri pore|enju sa monoteii, kona~no inverziju – Genon vidi u psiho- sti~kim religijama: hri{}ani veruju da je logiji, a naro~ito psihoanalizi, dodu{e ma- njihovu crkvu zasnovao li~no Sin Bo`iji i hom na osnovu Frojda i njegovog tuma~e- da apostolsko prejemstvo traje do danas; nja simbolike snova, {to je u tradicional- muslimani veruju da je Muhamed prorok nim civilizacijama bila disciplina kojoj su koji je ~uo i zapisao glas Gospoda; ali, ko samo posebno obdareni i obu~eni poje- je „inicirao“ „inicirao“ Frojda – ne zna se. Sâm sebe? dinci pristupali sa velikom oprezno{}u: Tradicionalne monoteisti~ke religije u to„...san u kome je izra`eno neko ‘nadljudsko’ me bi videle imitiranje satane i ponavljanadahnu}e je uistinu simboli~an, dok bilo koji nje njegovog greha u mikrokosmosu, a Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007.
37
Genon se ne uste`e da upotrebi isti termin, mada se ogra|uje od svake religiozne implikacije: „Kada antitradicijsku delatnost, ~ije razli~ite aspekte prou~avamo, kvalifikujemo kao ‘satansku’, mora se razjasniti da je to sasvim nezavisno od posebne ideje koju bi svako mogao imati o ‘satani’, u skladu sa ovim ili onim teolo{kim stanovi{tem, jer se podrazumeva da ‘personifikacije’ nisu svojstvene na{oj ta~ki gledi{ta i ne mogu se uplitati u ovo razmatranje. Ono {to treba zamisliti, to je, s jedne strane, duh negacije i subverzije u kome se ‘satana’ otkriva u materijalnom, kakvi god da su posebni oblici kojima se on mo`e odenuti u ovoj ili onoj oblasti; sa druge strane, to {to ga ustinu predstavlja i, da tako ka`emo, ‘otelovljuje’ u telesnom svetu...nije drugo do ono {to smo na zvali ‘kontra-inicijac ‘kontra-inicijacijom’.“ ijom’.“ 35 Antihijerarhija U takvom svetlu, analiziraju}i jedan po jedan fenomen, Genon posmatra posmatra savremeno dru{tvo kao anti-civiliziaciju, koju vodi samoproklamovana elita, izbru{ena unutar sebe po principima „kontra-inicijacije“. To je, dakle, nekakva kontra-elita, formirana po potpuno naopakom postupku u odnosu na normalan poredak stvari u svim prethodnim civilizacijama. Kona~ni rezultat takve delatnosti je Svet kao „Velika Parodija“ ili „ono {to smo nazvali ‘duhovnost okrenuta naglava~ke’, koja je, razume se, samo parodija duhovnosti jer je podra`ava u naopakom smislu, do te mere da izgleda kao njena suprotnost; ka`emo da tako samo iz gleda, a da u stvarnosti stvarnosti nije nije suprotnost, suprotnost, jer jer kakve god da su njene pretenzije, ovde ne mo`e biti re~i ni o simetri~nosti ni o jednakosti.“ 36 Takva struktura, parodi~na ma koliko da je mo}na, nu`no mora imitirati tradiciotradicionalni hijerarhijski poredak, gde postoje „vladari“, „sve{tenici“ i „ratnici“, ali je on u potpunosti zasnovan na principima falsifikata i uzurpacije. Narodne „mase“, razume se, to ne zapa`aju, jer samo tako pre38
varanti „mogu da se predstave kao ono {to nisu i ne mogu uistinu biti, dakle kao predstavnici ne~eg {to bi moglo da se uporedi sa duhovno{}u, koju u stvari ho}e da zamene.“ 37. Savremeno „sve{tenstvo“ nove, antiduhovne hijerarhije (sveprisutno u masovnim medijima u cilju njegove popularizacije) ve} ima prepoznatljivu ikonografiju: insignije, ode`de i rituale, makar poreklo tih elemenata (poput obavezne kravate) bilo nisko na dru{tvenoj lestvici. Termin „ta{na-ma{na“, rezervisan za „japije“, brokere, brokere, menad`ere, menad`ere, bankare, biznismene biznismene i politi~are mo`e zvu~ati posprdno, ali to je u skladu sa pojmom „Velike „Velike Parodije“ koju Genon analizira. Ne treba smetnuti s uma da ~itava samozvana elita svoje atri bute nosi sa gvozdenom gvozdenom disciplinom, disciplinom, ~ak i u ekstremnim okolnostima, 38 i da nastupa sa savr{enom va`no{}u na svojim (pseudo- ili kontra-) religijskim ritualima, kakvi su sastanci MMF-a ili Svetske Banke, na primer. Pravila pona{anja su istan~ana i zadata, ali njihov parodi~ni karakter (li{en svake simboli~ne vrednosti) naravno da se otkriva u izve{ta~enosti, lo{oj glumi i besmislenom cerenju, bilo kojom prilikom kada su kamere medija uperene na njihova lica. Kod savremenih dr`avnika to je naro~ito izra`eno i razra|eno, poput pravog sve{tenog rituala (UN), katkad u prisustvu stale`a „ratnika“, kakve su sednice NATO-a. Ali na mestu nekada{njih k{atri ja, vitezova ili samuraja, sada se {epure neubedljivi manekeni koji, istina, pritiskom ka`iprsta u tren oka mogu da uni{te svet, ali nikada ne bi bili u stanju ni da iste{u najjednostavniji no` od obsidijana, a kamoli da se sa njim u ruci bore. Sastanak „na najvi{em vrhu“ predstavnika Evropske Unije dovoljan je da ilustruje parodi~no imitiranje religioznog rituala, ustrojenog po detaljno elaboriranoj hijerarhiji: na stepenastom postamentu svako stoji upravo tamo gde mu je mesto, obu~en po
FILOZOFIJA I GNOZA
najstro`im pravilima, sa obaveznim sme{kom na licu, bez obzira na konkretne rezultate „samita“. Svako od njih se, svojevremeno, jo{ vi{e smejao od sre}e kada je do{ao na svoj polo`aj „demokratskim“ putem, umesto da mu je te`ina odgovornosti oduzela i poslednji trag osmeha sa lica. Dodu{e, mnogi od uva`enih sve{tenika anti-hijerarhije raduju se s pravom dolasku na vlast, jer ih, dok su na funkciji, od krivi~nog gonjenja {titi imunitet. To je pravna odbrana od zakona koje su sami doneli i to u ime naroda koji ih je izabrao, a koja ih od tog istog naroda sada {titi i njihova nedela ostavlja bar privremeno neka`njenim. Na izvesan na~in, oni jesu „izvan zakona“, kao {to su u doba imperatora Konstantina Velikog postali sve{tenici, koji vi{e nisu polagali ra~une rimskom pravu, ve} crkvenom sudu. Parodi~na analogija je jasna: anti-hijerarhija sudi svojim ~lanovima samo unutar sebe same, ali narod to ne sme primetiti, pa se krivac obi~no ka`njava nekom novom (ili novoizmi{ljenom) funkcijom u okviru sistema pri vrhu. Ali, ko je na samom „vrhu“? Svi znaju da postoji generalni sekretar Ujedinjenih nacija: u savremenom dobu to je obi~ni ~inovnik, ~inovnik, skromnih skromnih intelektualintelektualnih kapaciteta, moralni beski~menjak ili kameleon, koga suptilno ili brutalno kao da name}u SAD (a zapravo kontra-elita kojoj su SAD samo trenutna baza). Malo ko se, me|utim, zapitao za{to ta institucija
nema predsednika. Da li }e ga imati? Kada i ko }e to biti? Ne osvr}u}i se konkretno na tu politi~ku funkciju, Genon daje odgovor i na ovo pitanje, ponovo se ogra|uju}i od termina koji je prinu|en da koristi kako bi ga ~itaoci uop{te razumeli – „antihrist“: „{ta god da ~ovek o njemu misli, on je u svakom slu~aju ne{to u ~emu }e se koncentrisati i sintetisati sve snage kontra-inicijacije, u cilju finalizacije finalizac ije ~itavog dela, shvatili ga mi kao pojedinca ili kolektiv; u izvesnom smislu on mo`e biti i oboje u isti mah… kao neki vo|a ‘sataninih svetaca’ (na arapskom awliyâ esh-Shaytân ) ili khânjihov „pe~at“ ( khâtem )... a o~ito ‘vara‘varadajjâl ); lica’ ( dajjâl ); njegonjegova vladavina zaista }e biti ‘velika parodi ja’ par excellence, excell ence, karikaturalna i ‘satanska’ imitacija svega {to je verodostojno tradicionalno i duhovno; a on }e biti na~injen, ako se mo`e re}i, na takav na~in da ne}e mo}i da ne odigra ba{ tu ulogu... Posle Genon ovo pi{e ‘egalitarizma’ na{e epohe ( Genon ponovo }e postoja postojati ti jedna jedna hijerarhija hijerarhija,, vi1945 ), ponovo dljiva i potvr|ena, ali jedna naopaka hijerarhi ja... ~iji }e vrh vrh zauzi zauzimati mati bi}e koje }e, u stvarnostvarnosti, dosegnuti vi{e od svih drugih dr ugih samo dno ‘paklenog ponora’.“ 39 Genon smatra da }e ta ‘li~nost’ biti izuzetna u tom smislu {to ne}e imati ni prethodnika ni nastavlja~a, i da }e biti u toj meri ‘falsifikovan’ da }e, na izvesan na~in, predstavljati inkarnaciju sâme Neistine.40 Kraj ili Po~etak
I {ta }e biti kada „Velika parodija“ kona~no bude uspostavljena? [ta }e se dogoditi kada „Novi svetski poredak“ – NO-
Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007.
39
VUS ODRO SAECULORUM koji se isti~e na nov~anici od jednog dolara – bude utemeljen (ako se to uskoro uop{te desi, no to je oblast Bo`ije Volje)? Volje)? Sve – i ni{ta!, ka`e Genon. Upravo }e svi oni koji se toliko upinju da ~ove~anstvo uvedu u novo doba („New Age“) oti}i na kosmi~ko smetli{te i ni{ta od svega {to su po svojoj volji (tj. samovoljno) uradili ne}e imati udela u pozitivnom svo|enju ra~una, na Kraju Sveta. A svi oni koji su ostali verni svom predanju kona~no }e odahnuti, rastere}eni od neupotrebljivog kr{a obmana kojima su ih zasipali njihovi „usre}itelji“ i manipulatori. U tom svetlu, Genon i zaklju~uje svoje delo tvrdnjom da, kada se prevazi|e oblast la`nog dualizma, savremenih pojmova „dobra“ i „zla“, „postoji prosto samo ono {to jeste, i {to ne mo`e da ne bude niti da bude drugo do to {to jeste; i tako, ako `elimo da se vinemo do stvarnosti najvi{eg reda, u svoj strogosti mo`emo re}i kako ‘kraj jednog sveta’ nikada nije, niti mo`e biti drugo do kraj jedne iluzije.“ iluzije.“ 41
NAPOMENE 1
2
3
4 5 6
7 8
40
La crise du monde moderne , (u daljem tekstu: La crise) Paris 1946, 112. Svi prevodi sa francuskog ura|eni su od strane autora teksta. Pod „individualnim” Genon ne podrazumeva ne{to svojstveno „individui”, ve} odre|eni oblik postojanja koji se dalje deli na „kolektivno” i „pojedina~no”. „Ono {to ljudi nazivaju slu~ajno{}u je prosto nepoznavanje uzroka; pretpostaviti da se ne{to dogodilo slu~ajno, u smislu da za taj doga|aj ne postoji uzrok, ~ista je protivre~nost.“ La crise, 113. La crise, n.m. Le Règne de la Quantité et les Signes des Temps Temps , (u daljem tekstu: Le Règne) Paris 1945. (1972), 85. Le Règne, 85. U tom smislu, Genon je vi{e puta ukazao na opasnost od praktikovanja joge, koja je duhovna disciplina, namenjena ve} uravnote`enim pojedincima, a ne sredstvo za uravnote`avanje rastrojenih ljudi: bave}i se jogom u te svrhe, neurotizova-
ni ~ovek mo`e samo da pogor{a svoje stanje do stadijuma neizle~ivog. 9 Le Règne, 89. 10 Na primer, u indijskoj kasti „{udra”; osim toga, zajam uz kamatu je ne{to {to ve}ina tradicionalnih religija strogo zabranjuje, a upravo na tome je zasnovana svetska ekonomija. 11 La crise, 117-118. 12 Da uop{te nisu egzaktne, ve} samo aproksimativne, budu}i zasnovane na statistikama, Genon je ubedljivo demonstrirao u poglavlju L’Illusion des statistiques, u okviru Le Règne, 72-77. 13 La crise, 118-119. 14 La crise, 120. 15 Strogo uzev{i, ve}ina nekad mo`e biti u pravu, ali se tu pojavljuje jo{ jedna nijansa savremene manipulacije. Naime, izbore u dr`avama u kojima jedan predsedni~ki kandidat dobija ubedljivu ve}inu, recimo preko 80% glasova, tzv.”demokratski” svet ili ne priznaje p riznaje ili ih progla{ava „nedemokratskim”. Dakle, obu~eni „kreatori mnjenja” uvode time pojam „prihvatljive ve}ine”, koja se grubo mo`e proceniti na 50-60% glasova za doti~nu li~nost i to samo od onih koji su iza{li na birali{ta. S obzirom da je minimalna mera izlaznosti (da bi iz bori uspeli) obi~no 50%+1glas, 50%+1glas, na kraju ispada ispada da onog koji }e upravljati svima odreda zapravo bira samo (pre~esto izmanipusilana) manjina ukupnog bira~kog tela, a nikakva stvarna ve}ina. Da bi ta mahinacija uspela, neophodno je jednu ciljnu grupu (obi~no manju) nahu{kati, ili ~ak platiti da iza|e na izbore, a drugu obeshrabriti. U slu~aju da taj proces „uspe”, zaista se ne mogu dobiti velike brojke, pa su izbori „demokratski” samo kada je trka tesna, a „savr{eno-demokratski” kada o pobedniku odlu~uje svega nekoliko hiljada glasova u vi{emilionskom bira~kom telu. Simpatizeri (no ne nu`no i aktivni glasa~i) pora`enog kandidata trebalo bi da potom imaju veliku du{evnu satisfakciju {to su u~estvovali u izvrsnom demokratskom ~inu i da strpljivo ~ekaju nove izbore, bez obzira {to su ~esto bili znatno brojniji od pristalica „pobedni~ke” strane. 16 Uzgred valja re}i da se „demokrate” istorijski poku{avaju nadovezati na anti~ku Gr~ku. U stvari, termin se, samo uslovno, mo`e odnositi jedino na Periklovu Atinu, a da se pri tome obavezno zaboravlja masa robova, ~ijem je kulu~enju taj grad u V veku stare ere dugovao svoj prosperitet. Sem toga, ve}ina drugih gr~kih polisa tog vremena imala je sasvim druga~ija i „nedemokratska” ure|enja. Kao negativan primer, pak, navodi se „Persija”, to jest Iran Ahemenida, najve}a, najmo}nija i najbezbednija dr`ava sveta u to vreme i prva u kojoj je zvani~no proklamovana potpuna sloboda veroispovesti.
FILOZOFIJA I GNOZA
„Vladavina najboljih”, prvi po rangu oblik vladavine po Platonu (dok je demokratija tek na tre}em mestu od {est, iza monarhije). 18 La crise, 125. 19 L’Autorité spirituelle et le Pouvoir temporel , Pariz 1929. 20 Le Roi du Monde, Pariz 1927. 21 Genon je „modernu” (savremenu) civilizaciju nazvao „~udovi{no{}u”, koja `ivi samo od onog {to su sve prethodne civilizacije odbacile, a ~ija je jedina „prednost” naspram tradicionalnih u sve kra}em vremenskom razmaku izme|u novog tehni~kog dostignu}a i njegove masovne primene. 22 [to, dodu{e, nije svejedno: monoteisti~ke religije (judaizam, hri{}anstvo i islam) odbacile su ljudske `rtve kojima se „odlikovao” veliki broj visoko razvijenih mnogobo`a~kih kultura. 23 Njen nastanak Genon vezuje za po~etak XIV veka, razvoj – u renesansu, razmah – u epohu racionalizma i prosvetiteljstva, a trijumfalni nastup – u doba materijalizma i pozitivizma XIX veka. 24 Le Règne, 59-65. 25 Le Règne, 108-112. 26 La crise, 69-89; Neverovatno je u kojoj meri ve}ina savremenih nau~nika ima potrebu da isti~e svoj ateizam, ili, u najmanju ruku agnosticizam/skepticizam, a da pri tome bez skrupula nastavljaju da razra|uju dostignu}a Njutna, Paskala ili Tesle, ~i ja se religioznost nikako ne mo`e dovesti u pitanje. Ovaj stav ima potpunu analogiju sa kategori jom „politi~ke podobnosti” u totalitarnim re`imima XX veka, a mo`da {alje i prigodnu poruku. Na primer, primer, da li se s e time sugeri{e kako bi pomenuti religiozni geniji iz istorije nauke postigli i vi{e samo da su se oslobodili iluzije o Bo`ijem postojanju? 27 Ve} je pojava filozofije po Genonu degenerativna, jer se Mudrost zamenjuje „Ljubavlju ka mudrosti” koja ne garantuje ni{ta: La crise, 25-26. 28 Potpuna analogija mo`e se uspostaviti sa pravcima i „stilovima” moderne i savremene umetnosti, pri ~emu svaki pretenduje na dosezanje neke kona~ne „istine” o slici (~ak do njene potpune negacije kao svog vrhunskog dostignu}a). Pri tome, umetnost se sasvim udaljava od potreba obi~nog ~oveka, koji je u tradicionalnim civilizacijama imao ne samo slobodan pristup najznamenitijim delima, ve} i duhovnu, du{evnu, te time i prakti~nu korist od njih. 29 Treba primetiti da Genon precizno upotrebljava re~ „spiritualnost”-spiritualité u smislu „duhovnosti”, nasuprot (neo)spiritualizmu- spiritualisme, ~iji sufiks re~ito ukazuje da se radi samo o jednom pravcu u kome se mentalna aktivnost odvija. 30 Le Règne, 236-246. 17
31 32
Le Règne, 211. Le Règne, 225.
Tim povodom, Genon isti~e nagla{avanje zna~aja „podsvesti“ u psihologiji uop{te, dok se „nadsvest“ (koja bi trebalo da joj je prirodan ekvivalent) veoma uporno izbegava. Istra`ivanje najtamnijih strana psihe pojedinca, koje ve} zalazi u oblast infra-personalnog, on je uporedio sa inici jati~kim silaskom u podzemlje, odnosno „Silaskom u Had“. Ali, po njemu, savremeni „silasci u Had“ razultiraju samo uzvitlavanjem paklenog taloga i otvaranjem vrata najrazornijim silama (kojih „pacijent“ do tada makar nije bio svesan), ~ak i u slu~aju najboljih namera, usled nekompetentnosti istra`iva~a. 34 Le Règne, 228-229. 35 Le Règne, 236. 36 Le Règne, 261. 37 Le Règne, 262. 38 Besprekorno ispeglana odela, do grla zakop~ane ko{ulje i utegnute kravate VIP-ijeva koji se znoje na temperaturi od +40 zaista parodiraju religiozne prizore. Tako su se svojevremeno acte~ki vladari i sve{tenici povijali i bukvalno „kuvali” pod nezamislivim konstrukcijama perja, tkanina, zlata i tirkiza, dok su ~upali ljudska srca na vrhovima hramova pod vrelim meksi~kim suncem. Pri tome savremeni, parodi~ni `reci nisu ni izbliza tako dekorativno i simboli~no odeveni. Na svu sre}u, oni provode na otvorenom malo vremena, tek koliko je potrebno da se iz limuzina sa zatamnjenim staklima prebace u klimatizovane hramove novih, sada profanih (ali preko medija svima dostupnih) misterija. 39 Le Règne, 264-265. 40 Mada }e mu se dati privid Spasitelja-Ute{itelja i Bo`ijeg „pomazanika”: Genon isti~e da, po svetom Hipolitu, i Hristos i Antihrist kao simbol s imbol ima ju lava, a da u arapskom postoji velika sli~nost u pojmovima „Mesije” (El-Mesîha) i njegovog paklenog imitatora (El-Mesîkh). On ~ak ide dotle da tradicionalni opis tog bi}a (su{te suprotnosti „li~nosti”) kao fizi~ki asimetri~nog tako|e mora u izvesnoj meri biti ispunjen, jer su u verodostojnoj tradiciji fizi~ki deformiteti predstavljali prepreku za inicijaciju bilo koje vrste, po{to su svedo~ili o unutra{njoj, du{evnoj neuravnote`enosti kandidata. 41 Le Règne, 272. 33
Vol. 16 • No 52 • JESEN / ZIMA 2007.
41
