A&F 3. Centralni Nervni Sistem 2014

SISTEMSKA ANATOMIJA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ČOVEKA ČOVEKA Handout 3

NERVNI SISTEM Nervni sistem čoveka – čoveka – organizacija organizacija

Nervni sistem je visoko specijalizovani specijalizovani sistem sistem koji je kod čoveka čoveka dostigao najviši stepen stepen razvoja. Nervni sistem prenosi našem našem telu šta da radi. Funkcije nervnog sistema obuhvataju: – – – – –

uspostavljanje veze organizma sa spoljašnjim svetom,

sprovođenje informacija o stanju organizma, slanje impulsa celokupnoj muskulaturi, poprečnoprugastoj poprečnoprugastoj i glatkoj, upravljanje radom svih žlezda svojim centralnim delom omogućava da se izrazi volja, osećanja i najviše intelektualne funkcije

Morfološki, nervni sistem se deli na centralni nervni sistem koji čine mozak i kičmena moždina i periferni nervni sistem koji čine moždani i kičmeni živci (nervi) i ganglije. Centralni nervni sistem predstavlja upravljački centar cel og nervnog sistema. Sve telesne senzacije i promene u spoljašnjoj sredini moraju biti prenete od receptora i senzornih organa do CNS -a koji vrši njihovu interpretaciju (njihovo značenje) i onda, ukoliko je potrebno, pruža odgovarajuću reakciju (npr. uklanjanje izvora bola). Periferni nervni sistem se deli na somatski nervni sistem i autonomni (vegetativni) nervni

sistem. Somatski nervni sistem je pod uticajem volje i svesti čoveka i ima ulogu u uspostavljanju veza sa spoljašnjim svetom. Somatski deo perifernog sistema sadži senzorna vlakna koja prenose signale do CNS-a i motorna vlakna koja inervišu voljnu skeletnu muskulaturu. Autonomni nervni sistem je deo perifernog nervnog sistema koji inerviše unutrašnje organe. Autonomni nervni sistem je van volje i svesti čoveka, filogenetski predstavlja najstariji deo nervnog sistema . Zajedno sa endokrinim žlezdama učestvuje u održavanju konstantnosti konstantnosti unutrašnje sredine (homeostaze). Podela perifernog nervnog sistema na somatski i autonomni nervni sistem je samo podela u funkcionalnom smislu, ne i u anatomskom (ne mogu se razlikovati vlakna autonomnih i somatskih nerava).

1


Nervni sistem

Centralni nervni sistem CNS Mozak Kičmena moždina

Periferni nervni sistem PNS 12 kranijalnih nervnih parova 31 spinalni nervni par

Somatski nervni sistem

Senzorni neuroni Senzorne informacije od

Autonomni nervni sistem

kože, skeletnih mišića i

Motorni neuroni Motorni impulsi od CNS – a a do skeletnih

zglobova ka CNS-u

mišića

Senzorni neuroni Senzorne informacije od visceralnih organa ka CNS-u

Motorni neuroni Motorni impulsi od CNS-a do

glatkih mišića, srčanog mišića i žlezda

Nervno tkivo, nervne ćelije i nervi

Nervno tkivo je izgrađeno od nervnih ćelija – neurona i potpornih ćelija – neuroglije. Između neurona i neuroglije nalazi se mreža krvnih sudova i malo međućelijske supstance. Nervi predstavljaju predstavljaju svežnjeve (snopove) nervnih ćelija ili nervnih vlakana. Funkcija nervnog tkiva je: prijem, prenos i obrada informacija i njihovo pretvaranje u

odgovarajuće senzorne ili motorne reakcije. Neuroni. Neuroni

su

osnovne funkcionalne jedinice nervnog tkiva i predstavljaju najdiferenciranije ćelije u čovekovom organizmu. Neuroni se sastoje iz tela (perikariona) i nastavaka (dendriti – kratki, mnogobrojni nastavci, akson – jedan, dugi nastavak). Neuroni, putem nastavaka, komuniciraju međusobno, odnosno, prenose informacije koji se nazivaju nazivaju nervnim impulsima, u obliku elektrohemijskih promena. Veze koje pri tom stvaraju nazivaju se sinapse. Smatra se da nervni sistem

čoveka sadrži oko 100 milijardi neurona, a svaki neuron može da obrazuje 1000 do 10000 sinapsi sa susednim neuronima.

Telo neurona može biti različite veličine (25 – 100 μm) i imati različit oblik : zvezdast, – više kratkih nastavaka – dendrita piramidalan, piramidalan, vretenast, vretenast, itd. Od tela neurona polaze nastavci – više dendrita i jedan dugi nastavak – neurit neurit ili akson.

2


Dendriti

Akson

Perikarion

Fig.1. Struktura Struktura nerva nerva

Fig.2. Neuron Neuron

Klasifikacija neurona Neuroni se prema funkciji funkciji mogu mogu klasifikovati klasifikovati na: senzorne senzorne i motorne. motorne.  

Senzorni neuroni primaju primaju različite draži i prenose nadražaj do odgovarajućih odgovarajućih centara u mozgu. mozgu. Motorni neuroni prenose signale iz centralnog nervnog sistema do mišićnih i žlezdanih ćelija (efektora).

Prema dužini aksona neuroni se klasifikuju na: Goldžijev tip I - veliko telo, dug akson koji ulazi u sastav kičmenih i moždanih živaca – prenosi informacije u nervnom sistemu iz jedne oblasti u drugu ili prenosi komande CNS – a a do efektora sitno telo i kratak akson. Goldžijev tip II – sitno 



oju produžetaka neuroni mogu biti: Prema br oju – imaju samo jedan produžetak koji ima svojstva i dendrita i aksona; kod odraslih su Unipolarni – imaju 





prisutni samo u mrežnjači oka. oka. – imaju dva produžetka koja se nalaze na suprotnim krajevima nervne ćelije. Jedan ima Bipolarni – imaju ulogu aksona, a drugi dendrita. Nalaze se u mrežnjači, mirisnom epitelu, spinalnom i vestibularnom ganglionu. – nastaju od bipolarnih neurona čiji se produžeci postepeno i delimično spajaju Pseudounipolarni – nastaju gradeći zajedničko stablo. Obe grane pseudounipolarnog neu rona po morfologiji odgovaraju

aksonu, ali sa elektrofiziološkog aspekta jedna je akson, a jedna dendrit. Ovaj tip neurona prisutan je u svim kranijalnim nervima osim mirisnog, mirisnog, i u svim spinalnim ganglijam ganglijama. a.

3




Multipolarni – imaju imaju nekoliko dendrita i jedan akson.

Fig3. Fig3. Klasifikacija neurona : (A) prema funkciji, (B) prema broju produžetaka – osnovni osnovni tipovi Građa neurona Osnovne osobine neurona su: 1. Nadražljivost – svojstvo nervne ćelije da reaguje na mehaničke, termičke, svetlosne i hemijske stimuluse. 2. Sprovodljivost – sposobnost – sposobnost da primljeni nadražaj prenesu u vidu električnog signala drugim

ćelijama. Telo nervne ćelije se naziva perikarion (Fig.2 ). Od njega polazi mnoštvo razgranatih produžetaka – dendrita i jedan, duži, slabije razgranat – akson. akson. Krajevi aksona s e zajednički nazivaju – nervni završeci. Perikarion je metabolički centar neurona . Od jednog dela perikariona polazi levkasto proširenje – aksonski brežuljak ili Dajterova kupa iz koje izrasta akson. Dendriti su nemijelizovani produžeci. Preko dendrita neuron prima informacije od drugih neurona. Razgranatost dendrita povećava receptorsku površinu. Način i stepen granja dendrita uglavnom zavise od uloge neurona u CNS-u. Akson je mijelizovani nervni završetak. Ima ujednačenu debljinu celom dužinom. Akson p renosi nervne impulse od perikariona do drugih neurona ili efektornih ćelija. Na njemu se razlikuju tri segmenta : inicijalni (nema mijelinski omotač) u kojem se sumiraju impulsi iz dendrita i perikariona, konduktivni i efektorni.

Fig.4 Mijelinizovan Mijelinizovan akso akson n (u sredini se vidi Ranvijeov čvor)

4


Brzina sprovođenja impulsa je srazmerna debljini aksona, a debljina aksona zavisi od tipa neurona. Kroz akson se odvija intenzivan transport, i to u oba smera: anterogradni – od perikariona ka aksonskim produžecima i retrogradni transport – od krajeva aksona prema perikarionu. U odnosu na brzinu, transport može biti brz ili spor. Spori transport je isključivo anterogradni (0,2 -10 mm/dan) – njime se prenose proteinske subjedinice mikrotubula, enzimi i druge supstance rastvorene u citoplazmi. Brzi transport je dvosmeran (20 -70mm/dan). Brzim anterogradnim transportom prenose se organele, sinaptičke vezikule i supstance niske molekulske težine. Retrogradnim transportom prenose se istrošene subcelularne komponente koje se u perikarionu razlažu i koriste za sintezu novih komponenti. Na ovaj način se transportuju i supstance preuzete iz okoline aksona (faktori rasta, toksin, virus besnila i herpex simplexa). Centralnu ulogu u aksonalnom transportu imaju mikrotubule i motorni proteini – dinein i kinezin. Kinezin učestvuje u anterogradnom, a ne u retrogradnom transportu. transportu. Aksoni centralnog i perifernog nervnog sistema mogu bit mijelinizovani i nemijelinizovani. U perifernom nervnom sistemu mijelinski omotač čine lamelarne nas lage ( preko 50 lamela) ćelijske membrane Švanovih ćelija koje koncentrično obavijaju akson, a u CNS tu ulogu imaju oligodendrociti. Proces stvaranja mijelinskog omotača naziva se mijelinizacija i odvija se tokom razvoja nervnog sistema.

Počinje u 4. mesecu embrionalnog razvoja, odvija se veoma sporo i u različito vreme zahvata pojedine periferne nerve nerve i puteve puteve u CNS-u. CNS-u.

Mijelinizacija zahvata čitav akson, osim njegovog inicijalnog segmenta i završnih grančica koje obrazuju sinapse. Ovaj omotač ima diskontinuit ete – nedostaje – nedostaje na mestima gde se sustiču dve Švanove ćelije. Ta mesta se nazivaju Ranvijeovi čvorovi (suženja), bogati su Na+ kanalima i to su mesta nastanka akcionog potencijala. Deo neurona između dva Ranvijeova suženja odgovara jednoj Švanovoj ćeliji. Akcioni potencijal se prenosi od čvora do čvora – skokovito. Na taj način se štedi energija i nervni impuls impuls se prenosi 5 – 50 – 50 puta brže u odnosu na nemijelinizovani akson. Oligodendrociti imaju veliki broj produžetaka i svaki od njih može da mijelinizuje p o jedan akson.

Nemijelinizovana Nemijelinizovana vlakna nisu okružena mijelinskim lamelama, ali su od okoline zaštićena citoplazmom Švanovih ćelija. U perifernom nervnom sistemu ima dvostruko više nemijelinizovanih nego mijelinizovanih nervnih vlakana. Nemijelinizovana nervna vlakna provode nervne impulse brzinom od 0,5 – 10m u sekundi, a mijelinizovana i do 100m u sekundi.

Nervni završeci (dendriti) mogu biti: predaju nadražaj efektornim ćelijama. To su završeci motornih neurona - somatskih i 1. Eferentni – predaju visceralnih. visceralnih. Somatski neuroni inervišu skeletne mišiće . Glatke mišiće i srčani mišić inervišu neuroni autonomnog nervnog sistema. primaju nadražaj iz svoje okoline. Aferentni služe kao mehano -, hemo-, termo-, noci2. Aferentni – primaju (receptori za bol) i fotoreceptori. Preko njih se primaju opšte i specijalne senzacije. Nervni završeci se mogu podeliti na dve grupe: -

Slobodne nervne završetke – nemaju omotač. Slobodni nervni završeci se nalaze u dermu i epidermu kože, oko folikula dlaka, u epitelu rožnjače, usne duplje i disa jnih puteva, gde su zapravo receptori za dodir, bol, svrab i temperaturu.

-

Inkapsulirane nervne završetke – imaju poseban omotač. Inkapsulirani nervni završeci poseduju vezivno vezivno – tkivnu tkivnu kapsulu.

5


Neuroglija. Neuroglija (nervni (nervni lepak ) obuhvata sve druge ne rvne ćelije centralnog i perifernog nervnog sistema, osim neurona, koje imaju potpornu i zaštitnu ulogu. Preko 60% mozga čine upravo neuroglijalne ćelije, ili jednom rečju glija. Glijalne ćelije se razlikuju po lokalizaciji, strukturi i donekle po funkcij i. Po lokalizaciji su podeljene na centralnu c entralnu i perifernu gliju. Centralne glija ćelije se nalaze u centralnom nervnom sistemu, a

periferna glija glija u perifernom perifernom nervnom nervnom sistemu. sistemu.

Glija ćelije uključuju: astrocite, oligodendrocite, Švanove ćelije, mikroglije i ependimne ćelije (ependimociti).

Fig. 5. 5. Centralne neuroglijalne ćelije. ćelije .

Astrociti su najveće ćelije neuroglije. Imaju više produžetaka. Astrociti čiste ekstracelularni prostor od produkata metabolizma metabolizma neurona i snabdevaju snabdevaju ih energijom za metabolizam. metabolizam. Proliferacijom Proliferacijom (umnožavanje) astrocita stvara se ožiljno tkivo posle povrede CNS -a.

Oligodendrociti su glija ćelije koje žive u simbiozi sa neuronima i neophodne su za preživljavanje neurona. Njihova funkcija je proizvodnja mijelina, odnosno, mijelinsko g omotača za aksone (svaki za nekoliko aksona).

Švanove ćelije su periferne glija ćelije. Njihova uloga u PNS -u je slična ulozi oligodendroc ita u CNS-u: zaštita neurona. Mikroglije su moždane makrofage. Njihova funkcija je uklanjanje ostataka oštećenih će lija i mijelina unutar nervnog tkiva. Imaju i odbrambenu ulogu.

Ependimne ćelije su epitelne ćelije koje oblažu šupljine CNS -a. U nekim regionima mozga imaju cilije (treplje) koje pomažu kretanje cerebrospinalne tečnosti.

6


Sinapse. Predstavljaju specija lizovane međućelijske spojeve kojima se nervni impulsi prenose sa jedne ćelije na drugu. Ćelija koja predaje informaciju (predsinaptička ćelija) je uvek neuron, dok ćelija koja prima informaciju (postsinaptička ćelija) može biti neuron, mišićna ili žlezdan a ćelija, i te sinapse – mišićne, i nervno – žlezdane. – žlezdane. mogu biti: nervno – nervne, nervne, nervno – mišićne,

U zavisnosti od mehanizma kojim se prenosi signal, sinapse mogu biti: 

Električne (neki regioni moždanog stabla, kora velikog mozga, mrežnjača)

Hemijske. Prenos signala u električnim sinapsama je brži jer ne zahteva prisustvo signalnih supstanci – neurotransmitera. Prema hemijskom sastavu, mestu sinteze, brzini i mehanizmu delovanja neurotransmiteri neurotransmiteri se mogu podeliti na dve grupe i to neurotransmiteri neurotransmiteri koji se: Sinteti šu u sina ptičkom čvoru, deluju brzo putem vezivanja za jonske kanale (menjaju propustljivost jonskih kanala): acetilholin, acetilholin, biogeni amini (adrenalin, noradrenalin, noradrenalin, dopamin i serotonin), neke aminokiseline (gama- aminobuterna kiselina - GABA, glicin, glutamat, aspartat) i Sintetišu u perikarionu, sporo deluju, nazivaju se i neuromodulatori: opiodni peptidi (endorfin i enkefalin), gastointestinalni polipeptidi (luče se u crevima: holecistokinin, neuropeptid Y, supstanca P, vazoaktivni intestinalni peptid, neurotenzin itd.), neurohormoni (oslobađajući fak tori tori hipotalamusa, oksitocin, vazopresin), neki gasovi (NO, CO). 





Ekscitatorni i inhibitorni neurotransmiteri. Ekscitatorni neurotransmiteri su neurotransmiteri koji na postsinaptičk oj oj membrani dovode do jala i širenja nervnog impulsa (adrenalin, noradrenalin...). nastan ka ekscitatornog postsinaptičkog potenci jala Inhibitorni neurotransmiteri su oni koji izazivaju pojavu inhibitornog postsinapti čkog potencijala i usporenje ili prekid prenosa signala (gama – aminobuterna aminobuterna kiselina).

Posle rođenja, nervne ćelije se ne umnožavaju, tako da ne postoji mogućnost njihove obnove ili zamene. Ukoliko dođe do oštećenja perikariona, neuron propada. Gubitkom određenog broja neurona dolazi do gubitka fu nkcije koji oni obavljaju. Moguće je da se funkcija ponovo uspostavi tako što će okolne zdrave ćelije napraviti nove sinapse i preuzeti funkcije oštećenih ćelija. Prostor u kojem su se nalazili oštećeni neuroni u CNS - u popunjavaju ćelije glije koje se umnož avaju i nastaje ožiljno Regeneracija nervnog tkiva.

tkivo.

Fig. 6. Hemijska Hemijska sinapsa sinapsa

U perifernom nervnom sistemu je moguća regeneracija perifernog nerva ukoliko je presečen njegov akson, a telo ćelije ostalo očuvano. U ovoj regeneraciji važnu ulogu igraju Švanove ćelije. Oporavak nekada može trajat i i do 3 meseca. Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem čine mozak (encephalon (encephalon)) i kičmena moždina ( moždina (medulla medulla spinalis). spinalis).

7


Obe strukture sadrže dva morfološka od eljka koji se razlikuju po boji: Siva masa ( supstantia grisea) grisea) - sastoji se od tela neurona, dendrita, početnih segmenata dugih aksona i čitavih kratkih aksona. Neuroni se u sivoj masi organi zuju u vidu paralelnih slojeva - lamina ili u obliku gomilica - moždanih jedara. Bela masa ( supstantia alba) alba) – sastoji se uglavnom od mijelinizovanih nervnih vlakana koja mu daju karakterističnu belu boju. Bela masa ne sadrži tela neurona. Mozak je smešten unutar lobanjske duplje, a kičmena moždina unutar kičmenog kanala. 



Fig. 7 . Kičmena moždina unutar kičmenog kanala i mozak unutar lobanjsk e duplje M ozak ozak – osnovni osnovni delovi delovi

Mozak je najznačajniji deo nervnog sistema. Težina mozga odraslog čoveka iznosi oko 1.4 kg, ali intelektualne sposobnosti sposobnosti čoveka ne zavise od težine i veličine mozga. 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Mozak (encephalon (encephalon)) sastoji se od: Velikog mozga (telencephalon, ( telencephalon, cerebrum) cerebrum ) Međumozga (diencephalon) diencephalon ) Srednjeg mozga (mesencephalon ( mesencephalon)) Moždanog mosta ( pons) pons) Malog mozga (cerebellum (cerebellum)) Produžene moždine ( medulla oblongata). oblongata).

Delovi centralnog nervnog sistema Veliki mozak

Međumozak

Moždano stablo

Glavne funkcije Intelektualne funkcije Obrada i reintegracija motornih, senzitivnih i senzornih podataka sa periferije periferije i unutar unutar organizma organizma Obrada emocija Endokrine funkcije

Ponašanje Središte vitalnih centara : -

Disanje Rad srca

8


-

Mali mozak

Budnost i spavanje eta i održavanje ravnoteže Koordinacija pokr eta

Mozak je smešten unutar lobanjske duplje, a između koštanog i moždanog tkiva nalaze se omotači (meninge, moždanice) od vezivnog tkiva: tvrda moždana opna ( dura mater ), ), paučinasta moždana opna (arahnoidea (arahnoidea ), meka moždana opna ( pia mater ). ). Prostor između moždanica ispunjen je likvorom. Uloga koštanog i vezivnog omotača je zaštita mekog tkiva CNS -a od oštećenja. Centralni nervni sistem višestruko je zaštićen: mehanički (kostima - lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) i hemijski (meninge i krvno - moždana barijera). Veliki mozak (telencephalon ) je najveći deo centralnog nervnog sistema, podeljen na dva simetrična dela - levu i desnu hemisferu. Veliki mozak vrši najsloženije funkcije nervnog sistema i predstavlja viši koordinacioni organ. ( gyrus) i žlebovi - sulkusi ( sulcus), Na površini velikog mozga nalaze se brojni nabori - girusi ( gyrus sulcus), koji značajno povećavaju površinu moždane kore. Duboki žlebovi - sulkusi, dele površinu hemisfera na pet režnjeva: čeoni (frontalni), temeni (parijetalni), potiljačni potiljačni (okcipitalni), slepoočni ( temporalni ) režanj i ostrvo (insula).

Intelektualni kapacitet osobe ne zavisi od mase mozga, već od površine moždane kore. Kora velikog mozga (cotrex cerebralis) cerebralis ) se sastoji od tela neurona rasp oređenih u slojeve lamine. Broj i širina lamina je različit u pojedinim regijama. Troslojna kora, naziva se alokorteks i filogenetski je starija od šestosloj ne kore - neokorteksa. Troslojna kora, čini oko 10% moždane kore i nalazi se u mirisnom korteksu i limbičkom sistemu . Siva masa velikog mozga, osim kore, nalazi se u vidu grupacija koje se nazivaju subkortikalne sive mase ili bazalne ganglije. Bazalne ganglije učestvuju u koordinaciji pokreta. Nervna vlakna u kori su delom mijelinizovana i grupisana u vertikalne i horizontalne puteve. Srednji mozak, moždani most i produžena moždina grade celinu koja se naziva moždano stablo (truncus ( truncus cerebri). Moždano stablo povezuje kičmenu moždinu sa centrima u mozgu i u njemu su

smeštenu centri za mnoge vitalne funkcije (disanje, rad srca). Centralni kanal kičmene moždine se nastavlja u mozgu, ali se proširuje i obrazuje četiri šupljine - moždane komore koje su ispunjene likvorom.

9


Fig. 8. 8. Osnovni delovi mozga i podela hemisfera na režnjeve

Fig. 9. Anatomija leve i desne cerebralne hemisfere (frontalni presek)

Diencefalon (međumozak) ima ulogu u obradi emocija, endokrinoj funkciji , Diencefalon se sastoji od: 1. Talamusa, 2. Metatalamusa, 3. Epitalamusa, 4. Subtalamusa i 5. Hipotalamusa.

10

ponašanju.


Cerebelum (mali mozak) ima ulogu u koordinaciji pokreta i održavanju ravnoteže. Cerebelum ima koru kao i veliki mozak, ali za razliku od nje, ova kora je svuda podjednake debljine, prosečno oko 1mm. Bela masa cerebeluma sadrži mijelinizovana vlakna i glija ćelije. Putevi CNS - a. Putevi CNS-a se nazivaju traktusi ( tractusi) tractusi ) i fascikulusi ( fasciculus) fasciculus) i grade belu

masu svih delova mozga i kičmene moždine. Puteve grade opisani produžeci neurona i njihove sinapse. Ovi putevi povezuju delove sivih masa u nervnom sistemu u funkcionalne celine. Mogu se podeliti na: Asocijativne - povezuju homolateralane sive mase CNS-a Komisuralne - povezuju kontralateralne centre u pojedinim delovima CNS-a Projekcione - kratke (povezuju koru velikog mozga sa talamusom i obrnuto) i duge (ushodne i nishodne, koji se funkcionalno dele na motorne, senzitivne i čulne) .   

Kičmena moždina moždina

Kičmena moždina ima dve osnovne funkcije, a to su da prenosi signale između mozga i ostalih

delova tela, i da služi kao centar za reflekse. Kičmena moždina (medulla spinalis) je deo centralnog nervnog sistema smešten unutar

kičmenog kanala. Siva masa se nalazi u unutrašnjem delu (medijalno), i na poprečnom preseku ima izgled leptira (prednji rogovi - deblji i kraći zadnji rogovi - tanji i duži i bočni rogovi), a bela masa spolja (lateralno).

Po sredini kičmene moždine prolazi centralni kanal - canalis centralis. Prednje rogove čine tela motornih neurona kičmene moždine čiji aksoni ulaze u sastav prednjih i korenova kič menih (spinalnih)

11


nerava i završavaju se na skeletnim mišićima. U sastav zadnjih rogova u laze neuroni kojima se prenose senzitivni impulsi sa periferije. U sastav bočnih rogova ulaze neuroni koji pripadaju autonomnom nervnom sistemu. Bela masa kičmene moždine sastoji se od ushodnih i nish odnih puteva i snopova (traktusa i fascikulusa). Idući odozgo nadole povećava se poprečni dijametar kičmene moždine i menja se odnos sive i bele mase u korist sive.

Kičmena moždina podeljena je na segmente : 1. 2. 3. 4. 5.

Vratni (cervikalni) segmenti (8), Grudni (torakalni) segmenti (12), Slabinski (lumbalni) segmenti (5), Krsni (sakralni) segmenti (5), Trtični (kokcigealni) segmenti (3) .

Svaki segment kičmene moždi ne, predstavlja jedan njen deo, iz kog izlazi jedan par kičmenih živaca. Visina segmenta ne odgovara visi ni pršljenova jer se kičmena moždina pruža samo do 2. l umbalnog pršljena, odnosno kraća je od od kičmenog kanala .

Fig.10 Segmenti kičmene

Periferni (autonomni) nervni sistem

Periferni (autonomni) nervni sistem čine moždani i kičmeni živci i odgovarajući ganglioni.

Periferni nervi su izgrađeni od nervnih vlakana organizovanih u snopove (fascikuluse) koji su obavijeni vezivnim tkivom. Nerve čini više snopova, a snopove čine različiti broj nervnih vlakana različite debljine. Nervno vlakno čini akson obmotan Švanovim ćelijama koje mogu, ali ne moraju formirati mijelinski omotač. Nervna vlakna okružuju tri vezivno - tkivna omotača : epinerijum, perinerijum i endoneurijum. Ganglioni su ovalne strukture sive mase van CNS - a, a koje grade tela neurona i nalaze se na putu perifernih perifernih nerava. Mogu biti senzorne i autonomne ganglije (vegetativ (vegetativne ne ganglije). ganglije). Senzorne Senzorne ganglije ganglije

su ganglije kičmenih živaca (spinalne ganglije) i moždanih živaca (cerebralne ganglije). Autonomne ganglije su deo autonomnog nervnog sistema i mogu biti simpatikusne i parasimpatikusne. Moždanih živaca ima 12 (Tabela 1) i mogu se podeliti prema vrsti vlakana koje sadrže na:

12


Senzitivne - čulne (sadrže samo senzitivna vlakna): I, II, VIII. Senzitivna vlakna mogu biti somatosenzitivna somatosenzitivna i viscerosenzitivna viscerosenzitivna (senzitivna inervacija inervacija unutrašnjih organa) Motorne - (sadrže samo motorna vlakna) : III, IV, VI, XI, XII. Motorna vlakna mogu biti – somatomotorna i visceromo torna (inervišu glatke mišiće u organima) Mešovite - (sadr že že i senzorna i motorna vlakna): V, VII, IX, X – Sa parasimpatetičkim vlaknima : III, VII, IX, X – Kičmeni živci nastaju spajanjem prednjih i zadnjih korenova kičmene moždine i ima ih koliko i segmenata kičmene moždine. Nervi napuštaju kičmeni kanal i idu do mišića ili senzornih receptora koje inervišu, dajuću usput bočne grane. –

Periferni nervni sistem čine : Simpatikus i – Parasimpatikus. – Uloga periferni nervnog sistema je kontrola glatke muskulature unu trašnjih organa, srčanog mišića i žlezdi, uključen je u kontrolu krvnog pritiska, telesne temper ature, procesa varenja i drugih i nije pod uticajem uticajem volje.

Osim par izuzetaka, organi unutar čovečijeg organizma inervisani su od strane oba dela autonomnog nervnog sistema. Vrlo često simpatikus i parasimpatikus imaju suprotne efekte na organe koje zajednički inervišu. U ANS - u postoje dve vrste sinapsi: – –

Između predganglijskog i postganglijskog postganglijskog neurona Između postganglijskog neurona i visceralnog efektora.

Acetilholi n se luči na krajevima svih preganglijskih neurona i postganglijskih parasimpatičkih postganglijskih simpatičkih vlakana oslobađa se norepinefrin neurona. Na krajevima većine postganglijskih (noradrenalin).

Simpatikus ima katabolički efekat na organizam (potrošnja uskladištene energije), dok parasimpatikus ima obrnuti efekat. Zbog međusobne povezanosti simpatičkih gangliona reakcije simpatikusa imaju efekte na čitav organizam, dok parasimpatikus ispoljava lokalni efekat. Paraganglije su nakupine neuroendokrinih ćelija smeštene unutar ili blizu ANS -a. Jedna grupa prati simpatikus i raspoređena je duž prevertebralnog i paravertebralnog simpatičkog lanca ganglija ili duž nerava koji inervišu organe karlice i zadnjeg dela trbuha. Druga grupa prati parasimpatikus, pre svega vratne i grudne grane glosofaringeusa i vagusa. Najveći parasimpatički ganglioni su karotidno i aortno telo.

13

A&F 3. Centralni Nervni Sistem 2014

Recommend Documents