Nervni sistem Svaki put, kad bilo šta uradimo, naš nervni sistem se diskretno uključuje na svaki stupanj radnje. Ovaj sistem je najkompleksnija i najvažnija mreža komunikacije i kontrole. Nervni sistem je od suštinske važnosti za vid, sluh, našu percepciju bola, kontrolu pokreta, regulaciju telesnih funkcija, poput varenja i disanja, kao i za razvijanja mišljenja, jezičko izražavanje, pamenje i donošenje odluka.
Nervni sistem obezbeduje usaglašavanje organizma životinje sa spoljašnjom spoljašnjom sredinom kroz stalne i brze reakcije na promene u toj sredini i koordinaciju delovanja organizma kao celine. Nervni sistem je u osnovi izgrađen od neurona (nervnih ćelija) koji predstavljaju njegove "radne delove" i glavne unkcije nervnog sistema upravo obavljaju neuroni. Njihova unkcija je sli!na unkciji žica u složenoj elektri!noj mreži. ni mogu pratiti promene u spoljašnjoj sredini (draži# stimulusi) i kao odgovor na njih generisati i prenositi inormaciju u vidu brzog talasa depolarizacije ćelijske membrane (nervni impuls) do eektornih ćelija. $akle# neuroni primaju signale u jednom delu nervnog sistema i prenose ih u drugi deo# gde mogu da se prenesu i dalje na druge neurone ili da proizvedu neku radnju# kao što je kontrakcija mišićnih vlakana.
Neuroni su osetljive ćelije# mogu lako da se oštete ili unište zbog povrede# inekcije# inekcije# pritiska#
hemikalija ili nedostatka kiseonika. %taviše kako neuroni ne mogu da se obnavljaju kada su jednom uništeni# uništeni# takvi poremećaji poremećaji imaju ozbiljne ozbiljne posledice. posledice. Nastanak i evolucija neurona su vezani za upotrebu potencijala svih ćelija da kontrolišu koncentracije jona sa dve strane plazma membrane. &erovatno je jedinstvena karakteristika neurona njihov kon!ast oblik# koji omogućava prenošenje signala na relativno velike udaljenosti. Neuroni postoje u raznim oblicima i veli!inama# ali svi imaju istu osnovnu strukturu. strukturu. 'ao i sve ćelije# imaju nukleus ili jedro koje se nalazi u sernoj oblasti neurona# neurona# nazvanoj ćelijsko telo. z ćelijskog tela izlazi više inih# korenastih vlakana. va vlakna se nazivaju dendriti. z ćelije# takođe# izlazi jedno dugo vlakno koje se naziva akson. Na drugom kraju ra!va se u više gran!ica# a svaka od njih se završava sićušnim kracima.
!emijski prenosioci
vaki krak je veoma blizu# ali# zapravo ne dodiruje dendrite drugih neurona. *aj prazan prostor naziva se sinapsa i kroz te šupljine poruke se prenose pomoću hemikalija koje se zovu nervne prenosne supstance ili neurotransmiteri. 'ada signal stigne do kraka na kraju aksona# može# u nekim okolnostima# da presko!i preko sinapse do dendrita susednog neurona i tako nastavi svoju putanju. +elokupan centralni nervi sistem mora da se održava velikom koli!inom dotoka krvi koja obezbeđuje obezbeđuje kiseonik i hranljive materije. materije. ma takođe dve vrste zaštite. ,rva je koštana zaštita- lobanja# koja okružuje mozak i ki!ma# koja okružuje ki!menu moždinu. $ruga vrsta zašite sastoji se od tri membrane membrane vlaknastog tkiva koje nazivaju moždane opne. ne prekrivaju ceo mozak i ki!menu moždinu. oždano / ki!mena te!nost te!e kroz razli!ite prostore mozga i ki!mene moždine i amortizuje šok. 0 ilogenetski primitivnom primitivnom stanju# stanju# nervni sistemi su blisko asocirani sa epidermom epidermom životinja# životinja# i naj!ešće locirani upravo u njegovoj osnovi. va pozicija oslikava njihovo zajedni!ko embriološko poreklo. ,ostoji nekoliko osnovnih tipova nervnog sistema kod životinja- difuzan# vrpcast# lestvicast# ganglioneran# cevast. 'i!menjaci poseduju cevast nervni sistem koji se sastoji od dva dela/ centralnog nervnog sistema (+N) / periernog nervnog sistema (,N). "eriferni nervi sistem se deli na dva glavna dela- spoljašnji sistem koji se naziva somatski
nervni sistem i unutrašnji# unutrašnji# autonomni nervi sistem.
Somatski sistem ima dvostruku ulogu. ,rva je da sakuplja inormacije iz organa !ula i prenosi ih
do centralnog nervnog sistema. $ruga je da prenosi signale iz centralnog nervnog sistema do popre!no / prugastih# skeletnih# mišića# kao odgovor na primljenu inormaciju i na taj na!in se inicira pokret.
Svesno i nesvesno
$elatnost autonomnog nervnog sistema je regulacija rada unutrašnjih organa i žlezda / poput srca# stomaka# bubrega i pankreasa / za razliku od somatskog nervnog sistema koji ima dve glavne komponente / sistem !ula i motorike. normacije o spoljnom svetu dobijaju se preko organa !ula kao što su o!i# koje sadrže posebne receptorske receptorske ćelije. ,ostoje sli!ne ćelije za bol# dodir i temperaturu kože. ignali ovih receptora se prenose ka centralnom nervom sistemu kroz senzorska nervna vlakna. %ema signala u ovim vlaknima# koja može da se sastoji od miliona impulsa u jednoj sekundi# pruža nam suštinske podatke o spoljnom svetu. 1aš kao što senzorska vlakna prenose inormacije ka centralnom nervnom sistemu# tako i motorilka vlakna prenose signale od centralnog nervnog sistema ka mišićima.
senzorska senzorska i motori!ka vlakna su i sama sastavni sastavni deo deo senzorskih senzorskih i motori!kih neurona. vi neuroni imaju ćelijsko telo# kao i više vlakana koja iz njega izlaze. otori!ka i senzorska vlakna perierog nervnog sistema su samo najduža vlakna odgovarajućih neurona. 2elijska tela senzorskih vlakana nalaze se izvan mozga u njegovoj neposrednoj blizini ili u ki!menoj moždini# dok se ćelijska tela motori!kih neurona nalaze unutar mozga ili ki!mene moždine. otori!ka i senzorska vlakna# koja prenose poruke do i od određenog organa ili oblasti# nalaze se grupisana u nervu. 3azli!iti nervi "opskrbljuju" određene oblasti ili organe. 0kupno 45 para nerava izlazi iz centralnog nervnog sistema- 67 parova lobanjskih nerava iz mozga i preostali 56 par sa obe strane ki!mene moždine.
8obanjski nervi uglavnom snabdevaju organe !ula i mišića na glavi# mada jedan veoma važan lobanjski nerv / vagus / opskrbljuje organe za varenje# srce i vazdušne puteve u plućima. Neki kranijalni nervi# poput opti!kog nerva# sadrže senzorska vlakna. toga# perierni nervi sistem služi za prenošenje senzorskih i motori!kih poruka izmedu +N# s jedne strane# i mišića# žlezda i organa !ula# s druge strane. Nema nikavu ulogu u analizi senzorskih signala# kao ni u iniciranju motori!kih signala. 3azlog tome je što se obe ove aktivnosti dešavaju u +N/u.
#entralni nervni sistem
+entralni nervni sistem je deo nervnog sistema koga grade neuroni skoncentrisani skoncentris ani u nervnim centrima i smešten je u ki!menom kanalu i lobanjskoj duplji. ,ruža se duž uzdužne ose tela i kod ki!menjaka se sastoji od/ mozga# smešten u lobanjskoj duplji i / ki!mene moždine# smeštena u ki!menom kanalu.
$elovi #NS%a čoveka su-
/ ki!mena moždina (medulla spinalis) / produžena moždina / most / mali mozak / srednji mozak / međumozak / veliki mozak
&ozak
ozak predstavlja proširenje prednjeg dela nervne cevi i sastoji se iz- prednjeg (velikog) mozga# međumozga# srednjeg mozga# malog mozga i produžene moždine. 8judski mozak se !esto naziva biološkim kompjuterom ili biokompjuterom. "1iološkim"# jer predstavlja deo živog organizma# a "kompjuterom" zato što može da sakuplja# koristi i !uva inormacije# kao i da deluje u skladu sa njima# poput svakog kompjutera. ,oređenje ljudskog mozga sa kompjuterom daje neku predstavu koliko je složeno unkcionisanje mozga# no to je samo donele ta!no. ,re svega# naš mozak može da barata sa više inormacija nego kompjuter i može da koristi podatke na mnogo više na!ina od kompjutera. Nijedan kompjuter ne može da misli# niti da donosi zaklju!ke# kao ni da poseduje emocije. ako komjuter može da izvodi nezamislive nezamislive matemati!ke operacije# ipak ne može da dizajnira automobile# spejs / šatlove ili nebodere# ne može da piše poeziju ili da režira ilmove. 8judski mozak je meko# roze roze / sivo sivo tkivo# koje koje po ormi i obliku podseća podseća na na ogromni ogromni orah sa velikim brojem brazda i izboranom površinom. ozak muškarca u proseku teži 659: g # a žene 67:: g. *ežina mozga predstavlja oko 7; ukupne telesne težine. ozak je izgrađen od više od 6: ::: miliona neurona# od kojih je svaki manji od ta!ke na kraju ove re!enice. 0 centralnom delu svakog neurona se nalazi nukleusni centar ili jedro# kontrolni centar ćelije# debela vlakna# akson i mnogo delikatnih vlakana koji se nazivaju dendriti.
"rednji ili veliki mozak 'telencephalon 't elencephalon((
0 toku evolucije je prednji mozak +N/a najviše progresivno evoluirao. Njegova primarna unkcija je centar !ula mirisa i to on obavlja kod nižih ki!menjaka. 'od viših ki!menjaka je# osim mirisne# dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra više nervne delatnosti. Nervne ćelije se kod viših ki!menjaka nalaze u površinskom sloju sive mase = moždanoj kori# dok nastavci nervnih ćelija grade unutrašnjost mozga = belu masu. oždana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti. 'od većine ki!menjaka ki!menjaka površina velikog mozga je glatka> glatka> međutim# međutim# kod viših sisara# sisara# posebno posebno !oveka# ona je uvećana pojavom brazda i nabora. 3aspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti. Nervni centri su lokalizovani# odnosno u kori mozga se razlikuju zone sa razli!itim# razli!iti m# ta!no određenim unkcijama. *ako se u potilja!noj oblasti nalazi centar za vid# u slepoo!noj je centar za sluh itd. ,ošto se nervna vlakna ukrštaju na svom putu# bilo u mozgu bilo u ki!menoj moždini# to desna polovina mozga kontroliše levu stranu tela i obrnuto. Najveću površinu kore zauzimaju tzv. asocijativne zone. 0 njima su smešteni neuroni koji ostvaruju vezu između drugih oblasti# objedinjuju sve impulse> to su zone psihi!kih unkcija# u!enja# logi!kog mišljenja. ,okriven je ostalim delovima mozga tako da se vidi samo sa donje strane. 0 njemu leži treća moždana komora. Na njegovom krovu je razvijena epiiza# žlezda sa unutrašnjim lu!enjem. Na donjoj strani# podu komore# ozna!enoj kao hipotalamus# javlja se levkasto ispup!enje (inundibulum) koje je u vezi sa hipoizom. ?ipotalamus je vrlo zna!ajan releksni centar koji
kontroliše temperaturu temperaturu tela# rad unutrašnjih organa# krvni pritisak# san# osećaj gladi# žeđi# straha# besa. Naro!ito jako je razvijen kod nižih ki!menjaka. @ednom uzdužnom brazdom podeljen je na dva dela# samo kod sisara postoji i popre!na brazda koja ga deli na !etiri režnja. 0 srednjem mozgu nema komora već se nalazi ilvijusov kanal koji povezuje treću i !etvrtu komoru. $už njegove osnove teku snopovi vlakana koji povezuju prednji mozak sa produženom moždinom i malim mozgom.
&ali mozak 'cerebellum(
'od sisara je podeljen na dve hemisere i srednji deo. ali mozak je centar ravnoteže i mišićne koordinacije pa je njegova veli!ina proporcionalna pokretljivosti pokretljivosti životinje. Naro!ito jako je razvijen kod životinja koje se brzo i okretno kreću (kod riba su to npr. ajkule# kod ptica su to dobri leta!i# a kod sisara trka!i). 'od vodozemaca vodozemaca i gmizavaca je slabo razvijen. iva masa je smeštena u periernom delu (kori)# dok se bela nalazi u unutrašnjosti. unutrašnjosti . 'od sisara dolazi do jakog nabiranja malog mozga pa bela masa zalazi između nabora sive mase# što na popre!nom popre!nom preseku izgleda kao razgranato drvo. 0sled toga se vrlo ! esto naziva drvo života.
"rodužena moždina 'medulla oblongata(
*o je zadnji deo mozga koji se nastavlja na ki!menu moždinu. 0 njoj se nalazi !etvrta komora !iji je krov jako tanak# ali su pod i bokovi zadebljali i u njima se nalazenervna vlakna koja povezuju produženu moždinu sa prednjim delovima mozga> nervni centri zadisanje# rad srca# širenje i skupljanje krvnih sudova# gutanje# povraćanje. 'od !oveka produžena moždina svojim gornjim krajem obrazuje moždani most (pons) i sa nje polaze moždani nervi- A# A# A i A par. *akođe kod !oveka produžena moždina gradi pod !etvrte moždane komore. &oždane komore
'anal nervne cevi u nivou mozga obrazuje proširenja = moždane komore# koje su međusobno povezane i nastavljaju se u kanal ki!mene moždine. 0 velikom mozgu se nalaze i moždana komora (u svakoj hemiseri po jedna)# osim kod riba kod kojih veliki mozak nije izdeljen na hemisere pa je i komora neparna. moždana komora nalazi se u međumozgu# a & je smeštena u zadnjem mozgu (zadnji mozak sa!injavaju mali mozak# produžena moždina i kod !oveka i moždani most). i & komora povezane su ilvijusovim kanalom kanalom (u srednjem mozgu)# mozgu)# a je preko otvora u vezi sa i komorom. & komora se nastavlja na kanal ki!mene moždine.
Možete pogledati animaciju o delovima mozga tako što ćete kursor staviti na deo mozga koji Vas interesuje.
"renos poruka
ozak prima poruke od !ulnih organa / o!iju# ušiju# nosa# jezika i kože# kao i od niza receptora receptora u mišićima mišićima i senzorima temperature krvi. ni se ponašaju poput uređaja za unos inormacija u komjuter. ve inormacije putuju do specijalnih prijemnika# odnosno senzora# smeštenih u hemiserama mozga. ,oruke# koje šalju nervi# su poznate kao impulsi. ni u mnogome podsećaju na elektri!ne signale u strujnim kolima u okviru kompjutera. vaki neuron je slabo naelektrisan# naelektrisan# !ak i onda kada se ne koristi i to zahvaljujući zahvaljujući naelektrisanim naelektrisanim hemijskim supstancama u ćeliji i oko nje. vi impulsi su identi!ni. vaki deo mozga tuma!i poruke na osnovu toga koliko ih primi u određenom trenutku. ozak određuje koje su poruke od veće važnosti za telo. Nervni impulsi putuju mozgom brzinom do 4:: kmBh# a 7:: ovakvih impulsa može proći neuronom svake sekunde. Ca razliku od kompjutera kojeg možemo isklju!iti# mozak je uvek aktivan. Dak i kada spavamo svake sekunde do mozga i iz njega putuje 9: miliona nervnih poruka.
!emijska veza
'ao i u slu!aju hemijskih supstanci u vezi sa nervnim nervnim impulsima# impulsima# mozak upravlja upravlja i specii!nim specii!nim hemijskim "kuririma" koji prenose poruke# poznatim kao hormoni. 0 telu postoji više od 5: razli!itih hormona koje proizvode endokrine žlezde# kao što su pankreas# štitna žlezda# jajnici i testisi. 0 svrhu dostave poruka ove žlezde oslobađaju hormone u krvotok# ali i vrše kontrolu aktivnosti onih organa kojima su te poruke upućene. $ok se nervni impulsi kreću i deluju brzo# hormoni dovode do sporih i dugoro!nih promena kao što su rast# razvoj organa za razmnožavanje# !uvanje i iskorištavanje energije koja se dobija iz hrane. ve endokrine žlezde su pod uticajem hipoize. va žlezda veli!ine graška# koja se nalazi na korenu mozga# unkcioniše poput sistemskog sotvera ili glavnog programa kompjutera. na usmerava druge žlezde tako što oslobađa hormone koji pokreću ili zaustavljaju njihovo delovanje ili pak poja!avaju ili smanjuju njihovu aktivnost. ?ipoizu kontroliše hipotalamus koji se nalazi na mozgu. n deluje 74 h dnevno# nadzirući i regulišući sve što ulazi u organizam. *o je i izvor osećaja gladi# žeđi# sna# emocija. ?ipotalamus i hipoiza su samo dva organa za prikazivanje podataka !ija unkcija se može uporediti sa unkcijom monitora ili štampa!a na kompjuteru. kompjuteru. stali glavni aparati# aparati# koje mozak koristi za prikazivanje poruka# su mišići. ,od uticajem "motornih" zona u mozgu mišići !ine da se telo pokreće. )ičmena moždina 'medulla spinalis(
Cadnji deo nervne cevi# ki!mena moždina# predstavlja cilindri!ni stub nervnog tkiva# duga!ak oko 4: cm# prostire se celom dužinom tela od mozga do sedalnog dela. dući ka zadnjem kraju tela ona se sužava# ima centralni kanal u sredini. a obe stane ki!mene moždine polaze nervi koji su segmentalno raspoređeni = ima ih onoliko koliko i ki!menih pršljenova. 3aspored sive i bele mase je obrnut u odnosu odnosu na veliki mozak = bela masa je spolja# a siva se nalazi unutra. iva masa na popre!nom preseku daje oblik slova ?# naime# ona obrazuje jedan par par leđnih i jedan jedan par trbušnih trbušnih rogova. a leđnih leđnih rogova rogova polaze senzitivna# senzitivna# a sa trbušnih trbušnih motorna nervna vlakna pa se po izlasku iz ki!mene moždine sjedinjuju u zajedni!ki nerv. 1elu masu !ine uzlazna i silazna nervna vlakna kojima se provode nadražaji ka mozgu kao i impulsi od mozga ka raznim organima. 'i!mena moždina je prema tome sprovodnik nadražaja u pravcu mozga (uzlazna nervna vlakna) kao i impulsa koji se šalju od mozga (silazna vlakna). sim toga# ona je centar za mnoge proste relekse# odnosno# ki!mena moždina vrši kontrolu prostih releksnh radnji. *o se postiže neuronima !ija vlakna se prostiru na kratkim razdaljinama uz i niz ki!menu moždinu# kao i pomoću interneurona koji prenose poruke direktno izmedu senzorskih i motori!kih neurona.
izvora bola. Naredne poruke se šalju do mozga i izazivaju svesni osećaj vreline i bola. &oždanice i likvor
+N je obavijen vezivnim opnama (moždanicama) kojih kod sisara ima tri6. tvrda = spoljašnja# ka lobanji> 7. paučinasta = srednja# nežna# rastresita i bogata limom> 5. meka = unutrašnja# naleže na mozak i sadrži krvne sudove koji prodiru u unutrašnjost mozga. ,rostor između moždanica je ispunjen likvorom (cerebrospinalna te!nost) tako da ceo +N pliva u te!nosti i na taj na!in se štiti od udara o tvrdu površinu lobanje i ki!menih pršljenova. pršljenova. )rvni sudovi mozga kod čoveka
$elovi mozga dobijaju arterijsku krv preko arterijskog šestougaonika (circulus arteriosus cerebri). Na bazi mozga njega grade/ prednja moždana arterija (a. cerebri anterior) / srednja moždana arterija (a. cerebri media) / grane a. basilaris koja nastaje spajanjem leve i desne ki!mene arterije (a. vertebralis). vertebralis). ,rednja i srednja moždana arterija su završne grane unutrašnje karotidne arterije. poljašnja karotidna arterija daje završnu granu koja ishranjuje moždanice i naziva se srednja moždani!na arterija (a. meningea media). va krv mozga se iz lobanjske duplje prikuplja venskim sinusima. Cidove ovih sinusa gradi tvrda moždanica pa su !vrsti i nerastegljivi# neelasti!ni. &an lobanje se sinusi produžavaju u unutrašnju jugularnu venu (v. jugularis interna) koja se uliva u venski ugao. *volucija nervnog sistema
Najprostiji tip nervnog nervnog sistema# mrežast (diuzan) javlja se prvi put kod žarnjaka i rebronoša. rebronoša. unđeri# unđeri# najprimitivnije najprimitivnije višećelijske životinje# nemaju dierenciran nervni sistem već kod njih sposobnost sposobnost nadraživanja i kontraktilnosti kontraktilnosti imaju samo epitelijalne epitelijalne ćelije koje se nalaze oko pora.
