Diplomski rad
UNIVERZITET „UNION - NIKOLA TESLA" - BEOGRAD FAKULT FAKULTET ET ZA POSLOVNE PO SLOVNE STUDIJE I PRAV PR AVO O BEOGRAD
DIPLOMSKI RAD Klasifikacija !lika #k$i%a&j' i (ka)i%a&j' #'sk* +!is#%a
Mentor: Prof. Dr Milan Milošević
Student: Dževad Prelević Bro! inde"#a: I$%&'()* Beo+rad ,$)&. +odine
$
Sadržaj ).-vod............................... ).-vod...................................................... .............................................. .............................................. .......................................................) ................................) ,.Krivina dela /rotiv života i tela................................................. tela........................................................................ ........................................ ................. * *.Po!a0 i o1li2i "rivino+ dela u1i#tva........................................................... u1i#tva..................................................................................& .......................& *.).-1i#tvo................................. *.).-1i#tvo........................................................ .............................................. .................................................................% ..........................................% *.).).3eori!e *.).).3eori!e u1i#tva........................................ u1i#tva............................................................... .............................................. ......................................... ..................4 4 *.).).). 3eori!a na#le5ivan!a "ri0inalni6 di#/o7i2i!a i u1i#tva..................................4 *.).).,. P#i6ološ"e teori!e teori! e o u1i#tvi0a........................................... u1i#tvi0a.......................................................................4 ............................4 *.).).*. P#i6oanaliti"a teori!a................................................................................ teori!a.................................................................................)) .)) 3.).).'. 3eori!a 3eori!a fru#tra2i!e............................... fru#tra2i!e...................................................... .......................................... .................................. ............... )) *.).,.8r#te *.).,.8r#te u1i#tava....................................... u1i#tava.............................................................. .............................................. ......................................... .................. ), *.).,.).O1ino u1i#tvo...................................................... u1i#tvo..................................................................................... ............................... ........)* ........ )* *.).,.,.Kvalifi"ovana(teš"a *.).,.,.Kvalifi"ovana(teš"a u1i#tva......................................... u1i#tva.........................................................................)& ................................)& *.).,.*.Privile+ovana *.).,.*.Privile+ovana ( la"a(u1i#tva................... la"a(u1i#tva.......................................... ......................................................)% ...............................)% '.3eš"o '.3eš"o u1i#tvo......................................... u1i#tvo................................................................ .............................................. .............................................. ..............................)9 .......)9 '.).Po!a0 i "la#ifi"a2i!a teš"o+ u1i#tva..................................................... u1i#tva...........................................................................)9 ......................)9 '.,.Dile0a o utvr5ivan!u /o#to!an!a teš"o+ u1i#tva........................................................,* &.Kla#ifi"a2i!a o1li"a teš"o+ u1i#tva...................................................................................,9 &.).-1i#tvo na #vire/ i /od0u"ao nain..........................................................................,9 nain..........................................................................,9 &.,.-1i#tvo /ri 1e7o17irno0 na#ilni"o0 /onašan!u...................................................... /onašan!u...................................................... ,4 &.*.-1i#tvo /ri i!e0 #e i7vršen!u #a u0išl!a!e0 dovodi u o/a#no#t život !oš ne"o+ li2a ........................................... .................................................................. .............................................. .............................................. .................................................,4 ..........................,4 &.'.Lišavan!e života /ri i7vršen!u "rivino+ dela ra71o!ništva ili ra71o!ni"e "ra5e......*$ &.&.Odred1a ta"e & "ori#tol!u1l!e i7vršen!e ili /ri"rivan!e dru+o+ "rivino+ dela "rvna o#veta 1e7o17irna o#veta dru+e ni#"e /o1ude;....................................................*$ &.<.Lišavan!e života #luž1eno+ ili vo!no+ li2a...................... li2a ............................................. .......................................... ....................*, .*, &.%.-1i#tvo deteta i 1re0enite žene.............................................. žene................................................................................. ................................... *, &.9.-1i#tvo lana /orodi2e "o!e !e uinila2 /ret6odno 7lo#tavl!ao..................................** &.4.-0išl!a!no lišavan!e života ži vota više li2a...................... li2a ............................................. ....................................................** .............................** <.A"tivno#ti ot"rivan!a i do"a7ivan!a u1i#tva i teš"o+ u1i#tva............................................*' u1i#tva............................................*' <.).=aini #a7nan!a....................... #a7nan!a.............................................. .............................................. ...................................................... ............................... ......*' <.,.O1e71e5en!e li2a 0e#ta.............................................. 0e#ta..................................................................... ................................................*& .........................*& <.*.3ra+ovi <.*.3ra+ovi i /red0eti na 0e#tu i7vršen!a u1i#tva...........................................................*% u1i#tva...........................................................*% <.'.8ršen!e <.'.8ršen!e uvi5a!a........................................ uvi5a!a............................................................... .............................................. ............................................*4 .....................*4 <.&.O/i# i /re+led leša............................................. leša.................................................................... .........................................................') ..................................') <.<.Ot"rivan!e uinio2a.......................................... uinio2a................................................................. .......................................................... ................................... '* %.>a"l!ua"....................................... %.>a"l!ua".............................................................. .............................................. .............................................. ......................................'% ...............'% Literatura................................................. Literatura.......................... .............................................. .............................................. ......................................................'4 ...............................'4
Sadržaj ).-vod............................... ).-vod...................................................... .............................................. .............................................. .......................................................) ................................) ,.Krivina dela /rotiv života i tela................................................. tela........................................................................ ........................................ ................. * *.Po!a0 i o1li2i "rivino+ dela u1i#tva........................................................... u1i#tva..................................................................................& .......................& *.).-1i#tvo................................. *.).-1i#tvo........................................................ .............................................. .................................................................% ..........................................% *.).).3eori!e *.).).3eori!e u1i#tva........................................ u1i#tva............................................................... .............................................. ......................................... ..................4 4 *.).).). 3eori!a na#le5ivan!a "ri0inalni6 di#/o7i2i!a i u1i#tva..................................4 *.).).,. P#i6ološ"e teori!e teori! e o u1i#tvi0a........................................... u1i#tvi0a.......................................................................4 ............................4 *.).).*. P#i6oanaliti"a teori!a................................................................................ teori!a.................................................................................)) .)) 3.).).'. 3eori!a 3eori!a fru#tra2i!e............................... fru#tra2i!e...................................................... .......................................... .................................. ............... )) *.).,.8r#te *.).,.8r#te u1i#tava....................................... u1i#tava.............................................................. .............................................. ......................................... .................. ), *.).,.).O1ino u1i#tvo...................................................... u1i#tvo..................................................................................... ............................... ........)* ........ )* *.).,.,.Kvalifi"ovana(teš"a *.).,.,.Kvalifi"ovana(teš"a u1i#tva......................................... u1i#tva.........................................................................)& ................................)& *.).,.*.Privile+ovana *.).,.*.Privile+ovana ( la"a(u1i#tva................... la"a(u1i#tva.......................................... ......................................................)% ...............................)% '.3eš"o '.3eš"o u1i#tvo......................................... u1i#tvo................................................................ .............................................. .............................................. ..............................)9 .......)9 '.).Po!a0 i "la#ifi"a2i!a teš"o+ u1i#tva..................................................... u1i#tva...........................................................................)9 ......................)9 '.,.Dile0a o utvr5ivan!u /o#to!an!a teš"o+ u1i#tva........................................................,* &.Kla#ifi"a2i!a o1li"a teš"o+ u1i#tva...................................................................................,9 &.).-1i#tvo na #vire/ i /od0u"ao nain..........................................................................,9 nain..........................................................................,9 &.,.-1i#tvo /ri 1e7o17irno0 na#ilni"o0 /onašan!u...................................................... /onašan!u...................................................... ,4 &.*.-1i#tvo /ri i!e0 #e i7vršen!u #a u0išl!a!e0 dovodi u o/a#no#t život !oš ne"o+ li2a ........................................... .................................................................. .............................................. .............................................. .................................................,4 ..........................,4 &.'.Lišavan!e života /ri i7vršen!u "rivino+ dela ra71o!ništva ili ra71o!ni"e "ra5e......*$ &.&.Odred1a ta"e & "ori#tol!u1l!e i7vršen!e ili /ri"rivan!e dru+o+ "rivino+ dela "rvna o#veta 1e7o17irna o#veta dru+e ni#"e /o1ude;....................................................*$ &.<.Lišavan!e života #luž1eno+ ili vo!no+ li2a...................... li2a ............................................. .......................................... ....................*, .*, &.%.-1i#tvo deteta i 1re0enite žene.............................................. žene................................................................................. ................................... *, &.9.-1i#tvo lana /orodi2e "o!e !e uinila2 /ret6odno 7lo#tavl!ao..................................** &.4.-0išl!a!no lišavan!e života ži vota više li2a...................... li2a ............................................. ....................................................** .............................** <.A"tivno#ti ot"rivan!a i do"a7ivan!a u1i#tva i teš"o+ u1i#tva............................................*' u1i#tva............................................*' <.).=aini #a7nan!a....................... #a7nan!a.............................................. .............................................. ...................................................... ............................... ......*' <.,.O1e71e5en!e li2a 0e#ta.............................................. 0e#ta..................................................................... ................................................*& .........................*& <.*.3ra+ovi <.*.3ra+ovi i /red0eti na 0e#tu i7vršen!a u1i#tva...........................................................*% u1i#tva...........................................................*% <.'.8ršen!e <.'.8ršen!e uvi5a!a........................................ uvi5a!a............................................................... .............................................. ............................................*4 .....................*4 <.&.O/i# i /re+led leša............................................. leša.................................................................... .........................................................') ..................................') <.<.Ot"rivan!e uinio2a.......................................... uinio2a................................................................. .......................................................... ................................... '* %.>a"l!ua"....................................... %.>a"l!ua".............................................................. .............................................. .............................................. ......................................'% ...............'% Literatura................................................. Literatura.......................... .............................................. .............................................. ......................................................'4 ...............................'4
Diplomski rad
1.Uvod
Krivično delo ubistvo spada u krivična dela protiv života i tiela. Ubistvo je protivpravno lišavanje života drugog lica. Uništenje ili lišenje drugog lica može biti izvršeno na različite načine, različitim sredstvima, pod različitim okolnostima i uslovima, pa se stoga i razlikuju više vrsta ovog krivičnog dela: obično ubistvo, teška ubistva i privilegovana ubistva. Teška ubistv ubistva a spada spadaju ju u red najtež najteži i krivič krivični ni dela dela koja koja su zapre! zapre!en ena a najtežom kaznom. Kao dopunski element kod teškog ubistva mora biti ostvarena neka od kvali"ikatorni okolnosti. Teška ubistva predstavljaju takodže lišavanje života nekog lica i u tom pogledu imaju sve elemente kao i obično ubistvo. #edjutim ona se razlikuju od obični ubistva po tome što u sebi sadrže još neke elemente $tzv. kvali"ikatorne okolnosti% koji i čine težim. Ubistvo je jedan od najstariji ljudski greova, poznat još iz biblijski mitova i predanja. &no predstavlja najteži oblik krivični dela poznat kroz celokupnu ljudsku istoriju kao delikt suprotan običajima, moralu i pravnoj normi, i kao takav sankcionisan je najtežim krivičnim sankcijama. 'a razumevanje suštine ubistva, neopodno je znati da krivično delo ubistva ima svoj objekat, radnju i posledicu. &bjekat krivičnog dela ubistva jeste čovek, odnosno živo ljudsko bi!e. (adnja krivičnog dela ubistva je svaka ona delatnost koja je objektivno podobna da prouzrokuje smrt čoveka. )osledica krivičnog dela ubistva jeste smrt jednog lica. 'a postojanje ubistva nije od velikog značaja da li je nanesena povreda sama po sebi apsolutno smrtonosna, niti da li je smrt mogla biti otklonjena blagovremenom irurškom intervencijom. *itno za utvr+ivanje krivičnog dela ubistva jeste postojanje uzročne veze izme+u povrede i smrti. to se tiče učinioca učinioca ovog krivičnog krivičnog dela, to može da bude svako lice, dakle lice bez neki posebni lični svojstava ili okolnosti. U pogledu vinosti, na strani učinioca dela traži se umišljaj, koji može da bude direktni i eventualni. -adržina umišlj umišljaja aja kao kao subjek subjektiv tivnog nog sadrža sadržaja ja ovog ovog krivič krivičnog nog dela dela iscrlj iscrljuje uje se u svesti svesti učinioca o njegovom delu, kao i njegovom tenju ili pristajanju, saglašavanju sa nastalom posledicom. Krivično delo ubistva spada u krivična dela protiv života i tela. 'astavni objekat $objekat krivičnopravne zaštite% krivični dela propisani u ovoj oblasti jeste život i telo čoveka. To ne znači da se samo ovim inkriminacijama nastoji pružiti krivičnopravna zaštita životu i telu čoveka, ve! to da one imaju samo jedan zaštitni oblik, odnosno da se njim njime e isk isključ ljučiv ivo o pruž pruža a zašt zaštitita a živo životu tu i telu telu.. /aim /aime e post postoj oje e i drug druge e inkriminacije kojima se tako+e pruža žaštita životu i telu, ali one za cilj imaju pre svega zaštitu neki drugi dobara $na primer u slučaju kvali"ikovanog oblika )
Diplomski rad
razbojništva krivičnopravna zaštita se pruža pretežno imovini, dok se na primer u slučaju ubistva predstavnika najviši državni organa zaštita se pruža pre svega ustavnom ure+enju i bezbednosti%. 0e!ina krivični dela iz ove glave spadaju me+u tzv. klasična krivična dela koja su odavno predmet krivičnopravnog regulisanja, odnosno neka od nji su nastala sa nastankom same krivičnopravne reakcije. 1ivot i telo čoveka kao zaštitni objekat spadaju u dobra pojedinca i na skali vrednosti dobara koje krivično pravno štiti zauzimaju najviše mesto. To naročito važi u pogledu života čoveka koji je neprikosnoven. /ačelo neprikosnovenosti života čoveka predvi+eno je kod nas i kao ustavno načelo.
,
Diplomski rad
2.Krivična dela protiv života i tela
'aštitni objekt $objekt krivičnopravne zaštite% krivični dela propisani u ovoj glavi jeste život i telo čoveka. To ne znači da ce samo ovim inkriminacijama pruža krivičnopravna zaštita životu i telu čoveka, ve! to da one imaju samo jedan zaštitni objekt, odnosno da ce njima isključivo pruža zaštita životu i telu. )ostoje i druge inkriminacije kojima ce tako+e pruža zaštita životu i telu, ali one za cilj imaju pre svega zaštitu neki drugi dobara $na primer, u slučaju krivičnog dela iz člana 32. stav 2. krivičnopravna zaštita ce pruža pretežno ustavnom ure+enju i bezbednosti zemlje%. 0e!ina krivični dela iz ove glave spada me+u tzv. klasična krivična dela $ili mala in se% koja su odavno predmet krivičnopravnog regulisanja, odnosno neka od nji su nastala sa nastankom same krivičnopravne reakcije $npr. krivično delo ubistva%. /aravno, tokom istorije njiovo krivičnopravno regulisanje je doživelo značajne trans"ormacije, a i u savremenom krivičnom pravu u pogledu neki od kriv krivič ični ni dela dela iz ove ove glav glave e post postoj oje e znač značaj ajne ne raz razlike like u poje pojedi dini nim m stra strani nim m zakonodavstvima. 1ivot i telo čoveka kao zaštitni objekt spadaju u dobra pojedinca i na skali vrednosti dobara koje krivično pravo štiti zauzimaju najviše mesto. To naročito važi u pogledu života čoveka koji je neprikrsnoven. /ačelo neprikosnovenosti života čoveka predvi+eno je kod nas i kao. ustavno načelo $član 4. sta z 2. Ustava -rbije%. 0isoko rangiranje zaštitnog objekta ove glave krivični i dela ogleda ce i u strogo strogosti sti propis propisani ani kazni kazni $prema $prema našem našem krivič krivičnom nom zakono zakonoda davst vstvu vu za teško teško ubis ubistv tvo o ce može može izre izre!i !i i kazn kazna a zatv zatvor ora a od trid trides eset et do četr četrde dese sett godi godina na kao kao najstroža kazna koju predvi+a naš sistem krivični sankcija%. Kada je u pitanju krivič krivičnop noprav ravna na zaštit zaštita a života života ne dolaze dolaze do izraža izražaja ja tri osnovn osnovne e karakt karakteri eristi stike ke krivič/og prava $akcesorni, "ragmentarni i supsidijarni karakter krivičnog prava%. Krivičnopravna zaštita života je samostalna, celovita i primarna. To ipak ne znači da su nesporne granice krivičnopravne zaštite života i tela. Kako Kako postav postaviti iti granic granice e krimin kriminaln alne e zone zone kod kod pojed pojedini ini inkrim inkrimina inacij cija, a, šta predvideti kao kvali"ikovane, a šta kao privilegovane oblike, da li je opravdano prop propis isiv ivat atii neke neke inkr inkrim imin inac acije ije koji kojima ma se samo samo posr posred edno no štiti štiti živo život, t, kaka kakavv krivičnopravni status dati eutanaziji, samo su neka od sporni pitanja koja bi se u ovoj oblasti mogla postaviti. /eka krivična dela iz ove glave nemaju univerzalni karakter u smislu da i poznaju sva savremena krivična zakonodavstva. Tako, navo+enje i pomaganje u samoubistvu nije predvi+eno kao.krivično delo u nekim važnim važnim evrop evropski skim m krivič krivičnim nim zakono zakonoda davst vstvim vima a $nemač $nemačko kom, m, na primer primer%. %. 5alje, 5alje, pozn poznat ato o je kakv kakve e ras rasprav prave e $i to ne samo samo kriv krivič ično nopr prav avne ne prir prirod ode% e% izaz izaziv iva a eutanazija. /aš zakonodavac je do sada smatrao da ovaj oblik ubistva ne treba posebn posebno o izdva izdvajat jatii u smislu smislu njegov njegovog og privil privilego egovan vanja. ja. #e+uti #e+utim, m, K' usvaja usvaja ono rešenje koje je danas najčeš!e u stranom zakonodavstvu, a to je da se ubistvo iz milo milosr sr+a +a prop propis isuj uje e kao kao priv privile ilego gova vani ni obli oblikk ubis ubistv tva. a. 6 u pogl pogled edu u osno osnova va koji koji isključuju protivpravnost, kod neki manje a kod drugi više, sporan može biti njiov domašaj i granice $nužna odbrana, krajnja nužda, pristanak povre+enog, dozvoljeni rizik%. Stojanović. Z., Krivično Kri vično pravo (opšti deo), Službeni glasnik, Beograd, !!", str., 11#.
1
*
Diplomski rad
&va glava sadrži kako krivična dela čija se posledica sastoji u povredi, odnosno uništenju života ili tela, tako i krivična dela koja za posledicu imaju ugrožavanje života ili tela. &sim krivični dela koja su ovde obra+ena, ova glava obuvata i slede!a krivična dela: ugrožavanje opasnim oru+em pri tuči ili sva+i $član 24%, izlaganje opasnosti $član 27%, napuštanje nemo!nog lica $član 28% i nepružanje pomo!i $član 29%.
'
Diplomski rad
3.Pojam i oblici krivičnog dela ubistva
/epovredivost života čoveka, a time i njegova krivičnopravna zaštita je opsalutna. &d krivičnopravne zaštite se odustaje samo u odre+enim slučajevima gde je lišavanje života drugog lica jedini način da se zaštiti život, odnosno u slučajevima isključenja protivpravnost $nužna odbrana i krajnja nužda%. /o te posebne situacije ne dovode u pitanje osnovno pravilo da se život čoveka štiti od samog početka pa do kraja, bez obzira na njegov kvalitet i "orme. 'aštičeno dobro, odnosno zašti!eni objekat jeste život čoveka, a napadni objekat koji je istovremeno i objekat radnje jeste čovek. 'akonodavac pravi razliku izme+u običnog i teškog ubistva propisuju!i i u dva posebna člana privataju!i uobičajnu podelu koja postoji u ve!ini strani zakodavstava. 'akonodavac tako+e propisuje i privilegovane oblike ubistva koji su propisani kao posebna krivična dela $ubistvo na ma, ubistvo deteta pri poro+aju, lišenje života iz samilosti i neatno lišenje života%. Stav 1. &snovni oblik krivičnog dela ubistva $član 3%
Ko drugog liši života, kazni!e se zatvorom od pet do petnaest godina. U stavu l. predvi+en je osnovni oblik ubistva odnosno obično ubistvo. (adnja izvršenja običnog ubistva saatoji se u lišovanje života drugog lica. To znači da radnja izvršenja može biti svaka ona radnja koja je podobna da prouzrokuje smrt drugog lica. &sim radnje činjena to može biti i radnja nečinjena. To su vrlo različite i mnogobrojne radnje od koji se ni najtipičnije radnje lišavanja života ni primera radi ne mogu obuvatiti opisom bi!a krivičnog dela. )osledica krivičnog dela jeste smrt drugog lica, izme+u radnje izvršenja i posledice za postojanje krivičnog dela mora postojati uzročna veza. To opšte pravilo koje inače važi za sva krivična dela kod krivičnog dela ubistva zadaje u nekime slučajevima posebne teško!e jer do nastupanja posledice dolazi delovanjem više "aktora. Tako je pitanje uzrečnosti u krivičnom pravu sporno, kod krivičnog dela ubistva predvladava teorija ekvivalencije odnosno condicio sine gua non. )rema toj teoriji uslov koji je neposredno ili posredno pretodio posledici, a vez koga ona nebi nastupila, predstavlja uzrok posledice. &pšte je priva!eno da i posredni uslovi mogu biti uzrok smrti, kao i kada je radnja učinioca pogoršala ve! postoje!e stanje odnosno oboljenje pasivnog subjekta, ili ako je smrt nastupila usled zajedničkog delovanja radnje učinioca i neki posebni svojstava i stanja žrtve.2 U praksi se javljaju situacije kada je sporno da li je neki naknadni uslov skrenuo uzročni tok i zsnovao novi uzročni lanac ko je doveo do smrti. ko se radnja učinioca može dovesti u vezi sa time naknadnim okolnostima koje su neposredno prouzrokovale smrt, uzima se da postoji uzročnost. Tako, sudska praksa uzima da ubistvo postoji i u slučajevima kada žrtva posle nanošenja povrede, pre nastupanja smrti boluje, duže vreme ako su naknadne komplikacije prouzrokovane prvobitnom nanetom povredom. /a primer u slučaju u sudskoj praksi kada je smrt neposredno nastupila kod posledica teškog zapaljenja plu!a, a do zapaljenja je došlo kao posledica komplikacija i povrede nanete projektilom Si$onović, B., Kri$inalistika, %ravni &akultet, Kragujeva', !!", str., 11.
&
Diplomski rad
ispaljenim u grudi, uzeto je da postoji krivično delo ubistva, iako je smrt nastupila deset meseci nakon izvršenja dela. Krivično delo ubistva može se izvršiti samo prema živom čoveku. U vezi sa tim postavlja se pitanje početka i završetka života, odnosno nastupanje smrti, od čega zavisi postojanje objekta radnje kao bitnog elementa bi!a krivičnog dela. 1iv čovek kao objekat radnje postoji od momenta ro+enja, pa do smrti. Kao relevantan se uzima početak poro+aja bez obzira da li se on vrši prirodnim putem ili iruškom intervencijom $;;carski rez;;%. 'a postojanje objekta radnje potrebno je da je dete živo ro+eno, ali je irelevantna njegova sposobnost za život. U slučaju kada su radnje prekinute trudno!e izazvale prevremeni poro+aj, a dete je lišeno života, mogu se javiti odre+eni problem u pogledu razgraničenja izme+u krivičnog dela ubistva i krivičnog dela nedozvoljenog prekida trudno!e. ko je posledica preduzeti radnji prekida trudno!e dete živo ro+eno, koje je nakon toga lišeno života, treba uzeti da se radi samo o krivičnom delu ubistva. Kad prestanak života radnje se uzima prestanak disanja i sr!ane radnje, odnosno konačan prestanak krvotoka. U skladu sa savremenim svatanjima u medicini, danas se u krivičnom pravu kao momenat smrti uzima takozvana moždana smrt, odnosno ireverzbilno ošte!enje mozga i prestanak kod svi moždani "unkcija. /a subjektivnom planu za postojanje krivičnog dela iz stava l neopravdan je umišljaj. 5ovoljno je i postojasnje eventulanog umišljaja tj. da je učinilac pristao na nastupanje smrti pasivnog subjekta. )oseban problem u praksi u vezi sa utvr+ivanjem umišljaja postoji kod pokušaja krivičnog dela ubistva, a tako+e i u vezi sa razgraničenjem sa krivičnim delom teške telesne povrede kvali"ikovane smr!u. Kod pokušaja ubistva potrebno je da umišljaj učinioca obuvata smrt kao posledicu krivičnog dela ubistva. U vezi sa tim u praksi nije, jednostavno postaviti granicu izme+u pokušaja ubistva i pokušaja telesne povrede. 6zostajanje posledice komplikuje utvr+ivanje oblika krivice tj. vinosti u odnosu na nju. )ostojanje mišljenja u odnosu na posledicu utvr+uje se preko objektivni elemenata, odnosno radnje izvršenja. Tako, ako učinilac iz neposredne blizine puca iz pištolja na drugo lice u pravac odre+eni vitalni organa pa promaši postoje!e pokušaj krivičnog dela ubistva, a ne pokušaj telesne povrede. Umišljaj se utvr+uje na osnovu svi okolnosti samog doga+aja. &sim umišljaja na subjektivnom planu za ubistvo se ne zateva i neki drugi elemenat. )itanje postojanja odre+enog motiva koji se u sudskoj praksi postavlja, nije od značaja za postojanje krivičnog dela ubistva. /a utvr+ivanje motiva se ipak mora obratiti pažnja ali ne zbog toga što je on relevantan za postojanje običnog ubistva, ve! zato što se u slučaju postojanja odre+eni motiva obično ubistvo prerasta u teško ubistvo. U nekim slučajevima pak motiv može ubistvu dati lakši vid. Tako. Ubistvo iz milosr+a $eutanazija% ne predstavlja osnovni oblik ubistva. )ropisana kazna za osnovni oblik ubistva jeste zatvor najmanje pet godina.
<
Diplomski rad
3.1.Ubistvo
/epovredivost života čoveka, a time i njegova krivičnopravna zaštita je apsolutna. &d krivičnopravne zaštite se odustaje samo u odre+enim slučajevima gde je lišavanje života drugog lica jedini način da se zaštiti život, odnosno u slučajevima isključenja protivpravnosti $nužna odbrana i krajnja nužda%. /o, te posebne situacije ne dovode u pitanje osnovno pravilo da se život čoveka štiti od samog početka na do kraja, bez obzira na njegov kvalitet i "orme. 'ašti!eno dobro, odnosno zaštitni objekt jeste život čoveka, a napadni objekt koji je istovremeno i objekt radnje jeste čovek. K' privata uobičajenu podelu, koja postoji u ve!ini strani zakonodavstava, na obično i teško ubistvo $pored toga, postoje i privilegovani oblici ubistva propisani kao posebna krivična dela%. U članu 3. predvi+en je osnovni oblik ubistva, odnosno obično ubistvo. (adnja izvršenja običnog ubistva sastoji se u lišavanju života drugog lica. To znači da radnja izvršenja može biti svaka ona radnja koja je podobna da prouzrokuje smrt drugog lica. &sim radnje činjenja, to može biti i radnja nečinjenja $nepravo krivično delo nečinjenja%. To su vrlo različite i mnogobrojne radnje od koji se ni najtipičnije radnje lišavanja života ni primera radi ne mogu obuvatiti opisom bi!a krivičnog dela. Krivično delo ubistva može se izvršiti samo prema živom čoveku. U vezi sa tim postavlja se pitanje momenta početka i završetka života, odnosno nastupanja smrti, od čega zavisi postojanje objekta radnje kao bitnog elementa bi!a krivičnog dela. 1iv čovek kao objekt radnje postoji od momenta ro+enja, na do smrti. Kao relevantan se uzima početak poro+aja, bez obzira da li se on vrši prirodnim putem ili irurškom intervencijom $ minuta%, nego do izumiranja !elija srca $oko 3> minuta%. )ošto je ljudsko bi!e nezamislivo bez mozga, nepopravljivo ošte!enje mozga znači i prestanak njegovog postojanja. Babić +, Krivično pravna aštita ljudskog života, %ravni &akultet, Banja -uka,1##", str., 11#. *
%
Diplomski rad
)osledica krivičnog dela jeste smrt drugog lica. 6zme+u radnje izvršenja i posledice, za postojanje krivičnog dela, mora postojati uzročna veza. To opšte pravilo koje inače važi za sva krivična dela, kod krivičnog dela ubistva zadaje u nekim slučajevima posebne teško!e, jer do nastupanja posledice dolazi delovanjem više "aktora. 6ako je .pitanje uzročnosti u krivičnom pravu sporno, kod krivičnog dela ubistva preovladava teorija ekvkvalencije, odnosno condicio sine ?ua non $često ce pogrešno piše A82%. Umišljaj ce utvr+uje na osnovu okolnosti samog doga+aja $0--, Kž. 378AB%. Te okolnosti u nekim slučajevima nedvosmisleno ukazuju na postojanje umišljaja, kao što je ispaljenje četiri ica u telo ošte!enog sa rastojanja od @> cm $0-- Kž. 8B7A>2%. )oseban problem u praksi u vezi sa utvr+ivanjem umišljaja postoji kod pokušaja krivičnog dela ubistva, a tako+e i u vezi sa razgraničenjem sa krivičnim delom teške telesne povrede, a naročito one kvali"ikovane smr!u $član 2. stav 3%. -vakako, pokušaj ubistva može postojati i onda ako je ošte!enom naneta samo lako telesna povreda $0-- Kž. 4>BA>2%, kao i u slučaju da mu nije naneta nikakva telesna povreda:
/ovanović, -/., /ovašević 0., Krivično pravo !!*", str., 1.
opšti deo, %oli'ijska akade$ija, Beograd, 9
Diplomski rad
Kada je u pitanju utvr+ivanje pokušaja ubistva prisutna su izvesna nastojanja da ce umišljaj veže za postojanje namere lišavanja života. To je u sudskoj praksi, s pravom, odbačeno $videti npr. 0--, Kž. 283AB>%. 6ma ce i utisak da ce u nekim odlukama namera koristi kao sinonim za umišljaj što, naravno, nkje privatljivo. Kod pokušaja ubistva potrebno je da umišljaj učinioca obuvata smrt kao poeledicu krivičnog dela ubistva. U vezi sa timE u praksi je posebno složeno pitanje postavljanja granice izme+u pokušaja ubistva i pokušaja teške telesne povrede. 6zostajanje posledice komplikuje utvr+ivanje oblika krivice u odnosu na nju. 6ako je jasno da motiv nije elemenat osnovnog oblika krivičnog dela ubistva, u sudskoj praksi ce to pitanje postavlja, na je od strane 0-- u više odluka u tom pogledu zauziman stav $videti npr. Kž. 3A B3%. /a utvr+ivanje motiva se ipak mora obratiti pažnja, ali ne zbog toga što je on relevantan za postojanje običnog ubistva, ve! zato što u slučaju postojanja odre+eni motiva obično ubistvo prerasta u teško ubistvo, ili u lišavanje života iz samilosti $član 9%. 6nače, u drugim slučajevima, motiv, iako ne utiče na pravnu kvali"ikaciju dela, predstavlja važnu okolnost koju treba uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne. )ropisana kazna za krivično delo ubistva jeste zatvor od pet do petnaest godina. 3.1.1.Teorije ubistva
3.1.1.1. Teorija nasleđivanja kriminalnih dispozicija i ubistva
eldon i Flenor Gluk su uključili istoriju porodice u njiovom upore+ivanju delikvenata i nedelikvenata. Tvrdili su da ve!i broj delikvenata potiče iz porodica u kojima je ranije postojao kriminalitet, pri čemu su kao najbolji pokazatelj pojave kriminaliteta me+u decom uzimali kriminalno ponašanje oca. 5anas kriminolozi zastupaju stav da javljanje nasilja u porodici tokom dugog vremenskog perioda je rezultat delovanja više "aktora biološki, društveni i kulturni. U okviru teorije o nasle+ivanju kriminalni dispozicija postoje proučavanje blizanaca. -topa zajedničkog ponašanja izme+u blizanaca u pogledu kriminaliteta se naziva stopa saglasnosti . Hedan od prvi kriminologa koji se bavio istraživanjem kriminalnog ponašanja blizanaca bio je nemački psiijatar Iange. &n je u svojim istraživanjima došao do rezultata da u 99J jednojajčani blizanaca postoji podudarno kriminalno ponašanje, dok ta ista podudarnost postoji kod dvojajčani blizanaca u samo 2J. Usvajanje dece u njiovim ranim godinama omogu!uje da vidimo da li se oni kasnije u svojim životima ponašaju kao njiovi biološki roditelji, što znači da ve!i uticaj ima nasle+e, ili se oni ponašaju kao njiovi usvojitelji, što znači da "aktor društvene sredine ima ve!i uticaj. 7 )ostoji procena od strane *6 da me+u 7>> serijski ubica u istoriji merike, nji 8 posto su bili usvojeni dok su bili vema mali. 3.1.1.2. Psihološke teorije o ubistvima /ovanović, -/., /ovašević 0., Krivično pravo, opšti deo, %oli'ijska akade$ija, Beograd, !!*", str., 1!.
4
Diplomski rad
)siopatološke teorije objašnjavaju nastanak kriminaliteta postojanjem duševno bolesne ličnosti. *rojni psiijatri su pokušavali da odrede ovaj pojam. Tako je 5žejms )ričard govorio o postojanju novog duševnog poreme!aja, poznatog pod imenom moralno ludilo, koje ima kriminalne simptome i da zbog nedostatka tzv. moralnog čula dolazi do kriminaliteta. 6ako je opštepriva!eno mišljenje da serijske ubice pate od razni duševni bolesti, od B>>. godine u -5u samo nji 3,8 posto je proglašeno nesposobnim za su+enje, zbog duševne bolesti. (ezultati istraživanja pokazuju da psiopatološke teorije treba uzimati s dosta rezerve, jer veliki broj ubistava bude izvršen od strane oni osoba koje u vreme izvršenja dela ne pate ni od jednog oblika duševne bolesti. U psiološki teorije spadaju: teorije inteligencije, jzenkove teorije ličnosti, teorije kontrole, psioanalitičke teorije i teorije "rustracije. Teorija inteligencije se bazira na pretpostavci da niska inteligencija dovodi do vršenja svi kazneni dela, pa i oni najteži $ubistva%. Usled smanjene inteligencije odre+ena lica nisu u stanju svatiti društvene vrednosti, pa samim tim i ne poštuju pravne norme kojima se štite vrednosti, poput života i imovine. &cem teorije inteligencije smatra se pro"esor Godard. -matraju!i da se slaboumnost nasle+uje, predlagao je sterilizaciju takvi pojedinaca kao vid preventivne politike. Cartman i *raun su, proučavaju!i osu+enike zatvora u 6linoisu, u razdoblju od B3>. do B38. godine, došli do rezultata da njiova inteligencija odgovara dobu deteta od 3 godina i meseci. Kao kritika se može ista!i da je ova teorija bazirana na malom broju ispitani slučajeva, uz retko primenjivanje kontrolni grupa. )ostoje kontradiktorni rezultati kod odre+eni istraživanja. Tako+e, poznati su slučajevi obični ubistava, ali i serijski ubica koji su imali visok stepen inteligencije, pa i ona nije =sprečila= da čine takva dela. *ritanski psiolog Cans jzenk smatra da kriminalitet nastaje delovanjem kako biološki, tako i socijalni činioca, povezuju!i i pri tom s razvojem ličnosti pojedinca. )rema njemu, svi ljudi se ponašaju u skladu s unutrašnjim i spoljašnjim stimulusima, pri čemu !e ponašanja varirati od: intenziteta stimulusa, stanja uma, situacije i mnogi drugi okolnosti. Ukoliko postoji nepovoljan uticaj sredine, uz postojanje genetski predispozicija, javlja se sklonost kriminalnom ponašanju, što vremenom može postati stil života. 8 jzenk je podelio sve ljudske osobine u tri kategorije: ekstrovertnost introvertnost, neuroticizam i psioticizam. Kriminalitet je povezivan s neuroticizmom, psioticizmom i ekstrovertnoš!u, dok se oni ljudi, koji su introvertni s malim udelom neuroticizma i psioticizma, ponašaju u skladu sa društvenim normama i imaju malu šansu da postanu kriminalci. /ajviše je s nasiljem prema drugima povezivana kategorija ljudi koji imaju psioticizam. 6z ovoga proizlazi da oni imaju najviše šansi i da izvrše kazneno delo ubistva.
+arković, 3, 4snovi kri$inologije, %ravni &akultet, Banja -uka, !1!", str., 12.
2
)$
Diplomski rad
Teorija kontrole je stvorena koriš!enjem testa ##)6. &va teorija se bazira na tome da se nasilje javlja kada je težnja za njegovom ispoljavanjem ve!a od sposobnosti individue da je kontroliše. )ravi se razlika izme+u kontrolisani i nekontrolisani individua. Kako su kod nekontrolisani individua slabi inibitori, koji treba da kontrolišu pojavu agresivnosti, oni na najmanju provakaciju reagiraju ispoljavanjem nasilja u raznim oblicima. Kod kontrolisani su inibitori vrlo razvijeni, što sprečava nasilno ponašanje. Ukoliko je provokacija vrlo jaka ili ukoliko ona traje duži vremenski period, mogu!e je da se i kontrolisane individue ponašaju agresivno, pri čemu se veliki broj agresivnog ponašanja završava smrtnim isodom $ubistvom%. 3.1.1.3. Psihoanalitička teorija
Teorija -igmunda rojda je poslužila u objašnjenju ponašanja ubica $3%. U svom delu =Fgo i 6dL, rojd je tvrdio da pored instikta života $Fros%, postoji i instikt smrti $Tanatos%, koji predstavlja destruktivnu silu. -matrao je da se ve!ina ljudi nalazi izme+u ova dva nagona, koji se nalaze u nekoj vrsti borbe. Ukoliko nagon smrti pobedi, rezultat se može mani"estovati u samoubistvu ili u ubistvu. - obzirom na to da je agresija direktan izdanak nagona smrti, čovek ne može mnogo učiniti kako bi sprečio uništavanje sebe ili nekog drugog lica. 9 &se!anje krivice ne nastaje zbog izvršenog kaznenog dela, ve! kazneno delo nastaje zbog postojanja ose!anja krivice. rojd je primenom psioanalize težio otkriti izvor jednog ovakvog ose!anja. Uzrok jednom ovakvom ponašanju je postojanje Fdipovog kompleksa kod pojedni osoba. 6zvršenjem kaznenog dela, izriče se odgovaraju!a kazna, koja dovodi do toga da kriminalci budu zadovoljni, jer su se oslobodili pritiskaju!eg ose!anja krivice. To ne znači da su sva kaznena dela počinjena iz jednog ovakvog ose!anja. 6ako nije uzeo kao uzorak ljude koji su izvršili ubistvo, njegovi rezultati i svatanja u vezi zločinca iz ose!anja krivice se mogu primeniti i na ubice. Hoš jedan rojdov doprinos razvoju kriminologije, koji se ujedno može koristiti i za objašnjenje ubistva, je teorija simbolizma . )rema ovoj teoriji svaka osoba, stvar ili radnja mogu imati nesvesnu simboličku vrednost i da predstavljaju nešto drugo, što neminovno može uticati na značenje pojedini krivični dela. 3.1.1.4. Teorija rustracije
)ojam frustracije se de"iniše kao nemogu!nost zadovoljenja odre+eni motiva, nagona, pri čemu se psiološko stanje u kojem se nalazi pojedinac kada ne može zadovoljiti odre+ene motive naziva frustracionom situacijom M3N. 5o "rustracija može do!i zbog razni prepreka, koje mogu biti: objektivne, "izičke, socijalne, personalne. 5o neostvarivanja nagona može do!i i zbog postojanja kon"likta. )ostoje osobe koji ulože dodatne napore kako bi na neki alternativni način ostvarili Stojanović. Z., Krivično pravo (opšti deo), Službeni glasnik, Beograd, !!", str., 1*#.
))
Diplomski rad
odre+ene motive, kao i one koje pokušavaju agresivnim putem da do+u do cilja i u nekim slučajevima pribegavaju ubistvu. 3.1.2.Vrste ubistava
)ostoje brojne podele ubistva. (azlikuju se slede!e vrste ubistva: @ . /amerna ubistva O izvršioci čine sa jasnom motivacijom da počine ubistvaE 2. /aručena ubistva O izvršavaju pro"esionalci uz odre+enu nadoknadu. /auka koja se bavi proučavanjem metoda obuke ljudi za ubijanje drugi naziva se kilologijaE 3. -erijska i masovna ubistva O kada ubica počini više ubistava i 4. /enamerna ubistva. Vrste ubistava s obirom na ubijenu osobu su! ).in"anticid ili ubistvo deceE ,.patricid ili ubistvo ocaE *.matricid ili ubistvo majkeE '."ratricid ili ubistvo brata ili &.genocid.
sestre i
Krivično delo čiji je počinitelj pokušao ubistvo, ali nije uspeo prouzrokovati smrt neke osobe se u mnogim zakonodavstvima tretira kao ubistvo u pokušaju ili pokušaj ubistva. Krivično delo prilikom koga je počinitelj nameravao izazvati teške telesne ozlede, ali kao posledicu uzrokovao smrt druge osobe se, obično, ne tretira kao ubistvo ili pokušaj ubistva nego kao kvali"ikovane oblike teške telesne povrede. Ubistvo psiotični čini manji deo ubistava $oko A7%. )ri tome treba razlikovati dve mogu!nosti ili se radi o duševnoj bolesti trajnijeg karaktera ili o čoveku koji nije duševni bolesnik, ali je u vreme ubistva bio u prolaznom patološkom stanju koje bi moglo da se klasi"ikuje kao psiotično stanje. Uvek se, za svako pojedinačno krivično delo, mora utvrditi u kakvom je stanju počinilac bio u vreme učinjenja dela. #ora se odbaciti predrasuda da je sve što učini duševni bolesnik nenormalno, a sve što učnini zdrav čovek normalno. )okušaj samoubistva izvršioca ubistva ili pokušaja ubistva nisu česta pojava. -amoubilačko ponašanje se obično sre!e u slučajevima kad je izvršeno ili pokušano ubistvo bliske osobe. 0eštak psiijatar može na sudu biti pitan da li je pokušaj samoubistva kod ubice bio
),
Diplomski rad
- obzirom na to postoji vise vrsta razliciti ubistava koja bi se mogla kvali"ikovati u tri grupe,6 to: %obicno ubistvo, 2%kvali"ikovana$teska%ubistva, 3%privilegovana$laka%ubistva. 3.1.2.1.!bično ubistvo
&bicno ubistvo postoji kad je prouzrokovano umisljajno lisenje zivota drugog lica pri cemu ne postoje posebne okolnosti koje ga cine teskim ili lakim. &bjekt napada je covek kao zivo ljudsko bice,tj.njegov zivot.'ivot pocinje od momenta radjanja 6 traje do momenta nastupanja smrti.)rema tome,6 napad na zivot,odnosno njegovo unistenje moze biti izvrseno u tom periodu.#edjutim,pitanje se postavlja koji je to momenat radjanja,a koji je momenat smrti.6 jedan 6 drugi momenat su diskutabilni. (adnja izvrsenja kod krivicnog dela ubistva moze biti veoma raznovrsna po delatnostima,nacinima njiovog izvodjenja 6 sredstvima.'bog teskoce da odredi radnju precizno,a da pri tome ne ispusti neku delatnost,zakonodavac 6 nije utvrdio krivicno delo prema radnji,vec prema posledici.6z zakonskog izrazaPKo drugoga lisi zivotaP zakljucujemo da je radnja izvrsena svaka delatnost kojom se prouzrokuje smrt drugog lica. 6z ovako odredjenog pojma radnje jasno proizilazi da se ubistvo moze izvrsiti kako cinjenjem tako 6 necinjenjem./ecinjenjem se moze prouzrokovati smrt drugog lica samo onda kada je postojala duznost na cinjenje kojom bi se sprecilo nastupanje smrti.Tako,npr.ubistvo se moze izvrsiti nedavanjem rane ili lekova od strane lica koja su duzna da se staraju o nemocnom ili bolesnom licu,neuklanjanjem prepreka ili opasni stvari i materija od strane lica koja su duzna da to cine po sluzbenoj duznosti ili po osnovu radne obaveze odnosno od strane lica koja su stvorila opasne situacije ili prepreke ili su vlasnici,drzaoci,ili rukovaoci opasni stvari i materija.B 5elatnosti cinjenja su veoma brojne i raznovrsne 6 mogu se vrsiti na razne nacine. - obzirom na nacin izvodjenja delatnosti ubistvo se moze izvrsiti direktnim, indirektnim, "izickim i psiickim dejstvom. 5irektan ili neposredan nacin ubistva postoji kad ucinilac svojom delatnoscu prouzrokuje smrt drugog lica upotrebom vatrenog oruzija ili orudja, trovanjem, vesanjem, zadavljenjem, razbijanjem glave, guranjem u provaliju, ponor ili duboku i brzu vodu, itd. 6ndirektno ubistvo vrsi se tako sto se pored radnje izvrsioca posredstvom meanizma 6 razni sredstava koriste 6 radnje drugi lica,pa 6 same zrtve u prouzrokovanju posledice odvijanjem sra"ova na tockovima vozila kojim zrtva treba da upravlja ili da se vozi,podsecanjem grana na drvetu na koje treba da se popne,slanjem paketa sa eksplozivnim meanizmom koji se aktivira njegovim +arković, 3, 4snovi kri$inologije, %ravni &akultet, Banja -uka, !1!", str., #.
#
)*
Diplomski rad
otvaranjem,zamenjivanjem leka otrovnim materijalom ili loz ulja obojenim lakim benzinom ili drugom lako zapaljivom tecnoscu,itd. -tvaraju se uslovi da se delatnoscu zrtve ili drugog lica prouzrokuje smrt. > izicko prouzrokovanje smrti, koje je inace najcesce u praksi, ostvaruje se veoma razlicitim sredstvima: vatrenim i ladnim oruzjem, orudjima, raznim predmetima, otrovima, strujom, zapaljivim ili zagusljivim emijskim sredstvima, bakterioloskim i radioloskim sredstvima,itd.-vim ovim sredstvima se deluje na telo 6 zivotne "unkcije coveka. )siicko prouzrokovanje smrti se vrsi izazivanjem uzbudjenjastraa,prepasti ili zalosti u takvom stepenu koji ima karakter soka,podobnog da blokira rad srca ili prekine drugu zivotnu "unkciju.&vakva ubistva se retko otkrivaju 6 jos teze dokazuju sto i cini per"idnijim. )osledica se sastoji u nastupanju smrti lica prema kome je preduzeta delatnost lisenja zivota,odnosno propustena duzna delatnost da se spreci nastupanje smrti prema licu kome je ona pretila.)osledica smrti moze nastupiti odma posto je radnja izvrsena,a moze 6 kasnije,posle kraceg ili duzeg vremena.U ovom drugom slucaju potrebno je da izmedju radnje 6 ovako nastale smrti postoji uzrocna veza,kao 6 to da je ta posledica bila obuvacena umisljajem izvrsioca. Utvrdjivanjem uzrocne veze izmedju radnje 6 posledice smrti,posebno u slucaju njenog kasnijeg nastanka,nije uvek jednostavna stvar.)ostojanje neke teske ili opasne bolesti,naknadne povrede ili zaraze,mogu doprineti nastanku ove posledice ili je cak uzrokovati.5ejstvo ti "aktora,kao 6 naknadno dejstvo samog izvrsioca radnje u cilju prikrivanja dela$u slucaju dolusa generalisa%treba da bude objektivno procenjeno.ko bi naknadna povreda ili teska bolest bila smrtonosna 6 van dejstva radnje tada se kida uzrocna veza.li,ako ovi "aktori samo dopunjuju dejstvo radnje,tok uzrocnosti se ne prekida,vec pojacava kao voda posle sliva reka.'a postojanje ubistva potrebno je da je lisenje zivota izvrseno protivpravno./ema krivicnog dela ubistva ako je do lisenja zivota doslo u nuznoj odbrani ili krajnjoj nuzdi,vrsenju duznosti na poslovima javne 6 drzavne bezbednosti,kada propisi sluzbe to dozvoljavaju ili zatevaju.To isto vazi 6 u pogledu vrsenja vojne sluzbe ili zadataka u posebnim uslovima povecane opasnosti. ko ne dodje do nastupanja posledice smrti tada umesto svrsenog postoji pokusaj ubistva.6zvrsilac krivicnog dela moze biti svako lice. 06/&-T'a izvrsenje ovog krivicnog dela potreban je umisljaj,direktni ili eventualni.Kazna je zatvor najmanje pet godina.-aucesnik u izvrsenju ovog dela koji otkrije delo izvrsioca ili organizatora,moze se blaze kazniti. 3.1.2.2."vali#kovana$teška ubistva
Kvali"ikovano ili tesko ubistvo postoji kada je umisljajno ubistvo izvrseno na takav nacin,pod takvim okolnostima 6 prema takvom licu koji mu daju veci stepen tezine 6 opasnosti za koje zakon propisuje teze kaznjavanje. Babić +, Krivično pravna aštita ljudskog života, %ravni &akultet, Banja -uka,1##", str., 1. 1!
)'
Diplomski rad
)ostoji vise oblika teskog ubistva prema: %/acinu izvrsenja,2%)obudama ucinioca,3%&kolnostima izvrsenja 6 posledici,4%&sobenosti pasivnog subjekta.Kada se u radnjama ucinioca stekne vise kvali"ikatorni okolnosti ubistva od koje neki od nji ostanu u pokusaju,sud je duzan da u pravnu kvali"ikaciju pored toga sto ce uneti kvali"ikovane oblike krivicnog dela unese 6 da su neki od nji ostali u pokusaju. Teska ubistva prema nacinu izvrsenja su :%Ubistva na svirep nacin 2%Ubistva na podmukao nacin. % Ubistvo na svirep nacin je lisenje zivota drugog lica na takav nacin kojim se zrtvi nanose prekomerne nepotrebne psiicke 6 "izicke patnje 6 bolovi velikog intenziteta.*uduci da je svako lisenje zivota praceno nanosenjem bola 6 izazivanjem straa,kod ovakvog dela bolovi 6 patnje se nanose s ciljem da se sto vise namuci zrtva pa oni po intenzitetu 6 trajanju prevazilaze bolove 6 patnje koje prate obicno ubistvo.'a postojanje ovog dela potrebno je da su ove delatnosti objektivno okrutne 6 stravicne kao 6 da je zrtva u svesnom stanju tako da dozivljava 6 trpi njiovu surovost uz veliki bol,stra 6 patnju.)ored toga,potrebno je da je ucinilac dela svestan surovi 6 necovecni akata koje voljno preduzima. 2% Ubistvo na podmukao nacin je lisavanje zivota drugog lica na prikriven,potajan ili lukav nacin./apad na zivot zrtve se preduzima u trenutku kada ona to ne ocekuje pa nije spremna na odbranu.'a izvrsenje dela koristi se poverenje zrtve prema uciniocu dela koje se zasniva na srodstvu,prijateljstvu,ljubavi,postovanju,ugledu.)odmuklost se mani"estuje kroz objektivne$delo se preduzima potajno 6 prikriveno%6 subjektivne$zla namera ucinioca%elemente. Teska ubistva s obzirom na pobude izvrsioca su: % Ubistvo iz koristoljublja, 2%Ubistvo radi izvrsenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela i 3%Ubistvo iz bezobzirne osvete 6 drugi niski pobuda. % Ubistvo iz koristoljublja je lisavanje zivota drugog lica u nameri da se dodje do prekomerne 6 nepotrebne imovinske koristi za sebe ili za drugo "izicko ili pravno lice.)obuda koja ucinioca motivise na preduzimanje radnje izvrsenja se javlja u vidu polepe,pozude za prekomernim 6 nepotrebnim sticanjem 6 uvecanjem materijalne koristi odnosno sprecavanjem njenog umanjena.&vde se ne radi o ubistvu radi zadovoljenja osnovni egzistencijalni potreba.'a postojanje dela je bitno da se radnja izvrsenja preduzima u navedenoj pobudi,bez obzira da li je ona ostvarena u konkretnom slucaju. 2% Ubistvo radi izvrsenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela je lisenje zivota drugog lica kako bi se omogucilo ili olaksalo izvrsenje nekog dela ili da bi se prikrilo ranije izvrseno krivicno delo uklanjanjem nekog lica kao svedoka,saucesnika ili ostecenog.&vo delo ima dva vida.)rvi vid postoji kada se lisava zivota lice kako bi se uklonilo kao prepreka,smetnja za izvrsenje planiranog krivicnog dela.&vo delo ne mora da bude izvrseno,ali njegovo izvrsenje mora da predstavlja pobudu na izvrsenje ubistva.ko je planirano krivicno delo izvrseno ili pokusano,a za pokusaj se kaznjava,tada postoji sticaj izmedju ubistva 6 tog drugog 11
+arković, 3, 4snovi kri$inologije, %ravni &akultet, Banja -uka, !1!", str., 11. )&
Diplomski rad
dela.5rugi vid postoji kada se drugo lice$svedok,zrtva ili saucesnik%lisava zivota da bi se uklonilo kao svedok ranije izvrsenog krivicnog dela.'a postojanje dela je bez znacaja je da li je ranije izvrseno krivicno delo otkriveno ili nije,kao 6 u kom je svojstvu ucinilac ovog dela ucestvovao u ranijem delu:kao izvrsilac ili saucesnik. 3% Ubistvo iz bezobzirne osvete ili drugi niski pobuda je lisavanje zivota kome ucinilac pristupa iz bezobzirne osvete ili drugi niski pobuda bez obzira da li su ove pobude u konkretnom slucaju 6 ostvarene. Ubistvo iz bezobzirne osvete je lisavanje zivota drugog lica iz egoisticki 6 samozivi pobuda koje karakterisu ucinioca kao bezosecajnu 6 asocijalnu licnost.&vde ucinilac lisava zivota drugo lice zato sto je njemu ili njemu bliskom licu pre toga nanelo izvesno zlo koje je po svom karakteru,prirodi,tezini 6 znacaju u znacajnoj meri manje od ubistva kojim ovaj uzvraca.5akle ovog dela nema ako je zlo koje je naneto od ubijenog bilo veliko,srazmerno posledici smrti kojom uzvraca ucinilac dela jer bezobzirna osveta znaci znatnu nesrazmeru izmedju zla koje je ucinjeno i lisenje zivota tako da se na osnovu takvog povoda nikako ne moze opravdati.2 Ubistvo iz drugi niski pobuda postoji kada se lisenju zivota drugog lica pristupa radi zadovoljavanja amoralni teznji,niski strasti 6 nastranosti kao sto je ubistvo iz ljubomore,mrznje,pakosti,nacionalne,polne,etnicke ili rasne netrpeljivosti,radi zadovoljavanja nastrani seksualni proteva. Tesko ubistvo s obzirom na osobenosti pasivnog subjekta jesu:%Ubistvo sluzbenog ili vojnog lica pri izvrsenju sluzbene duznosti,2%Ubistvo deteta , 3%Ubistvo bremenite zene 4%Ubistvo clana svoje porodice koje je pretodno zlostavljano. Ubistvo sluzbenog ili vojnog lica se sastoji u umisljajnom lisenju zivota lica koje ima ovo svojstvo upravo u vezi sa vrsenjem sluzbene duznosti koje obavlja.Kvali"ikatorna okolnost dela je svojstvo pasivnog subjekta koji se lisava zivota u vezi,povodom 6 dok se nalazi na sluzbenoj duznosti.Umisljaj ucinioca mora da obuvati svest o svojstvu pasivnog subjekta 6 nameru da ga upravo 6 lisi zivota u vezi sa sluzbenom duznoscu koju namerava da vrsi ili je neposredno vrsi. Ubistvo deteta je protivpravno lisenje zivota lica koje u vreme preduzimanja radnje izvrsenja nije navrsilo 4 godina zivota.Uzrast zrtve predstavlja kvali"ikatornu okolnost pa je za postojanje dela potrebno da je ucinilac svestan da radnju lisenje zivota preduzima upravo prema licu koje ima ovakav uzrast. Ubistvo bremenite zene je protivpravno lisenje zivota zenkog lica koja je trudna,bremenita sto uciniocu dela mora biti poznato u vreme preduzimanja radnje izvrsenja. )oslednji oblik teskog ubistva postoji kada se umisljajem ucinilac lisi zivota clana svoje porodice 6 to posto ga je krace ili duze vreme pretodno "izicki ili psiicki zlostavljao.&vde se dakle radi o svojstvu pasivnog subjekta kao kvali"ikatornoj okolnosti koga je ucinilac visekratno zlostavljao$nanosenjem "izickog 1
Si$ović, +., Krivično pro'esno pravo uvod i opšti dio, Bi5ać, !!", str., 11. )<
Diplomski rad
ili psiickog bola,patnje,nelagodnosti%,odnosno prema kome je ucinilac ubistva preduzimao razlicite akte nasilja u porodici. 6zvrsilac dela moze da bude svako lice a u pogledu krivice potreban je umisljaj.'a ubistvo jednog lica saucesnici mogu biti proglaseni krivim za razlicite oblike teskog ubistva.'a ovo delo propisana je kazna zatvora od najmanje > godina ili kazna zatvora od trideset do cetrdeset godina. 'a ovo krivicno delo je propisan redovni postupak,a krivino gonjenje se preduzima po sluzbenoj duznosti.'a ovo delo je nadlezan okruzni sud. &vo je krivicno delo pod istim nazivom predvidjeno u Krivicnom zakonikom (epublike Drne Gore u clanu 44. 3.1.2.3.Privile%ovana $ laka$ubistva
U privilegovana $laka% ubistva spadaju:%Ubistvo na ma 2%Ubistvo deteta pri porodjaju 3%Iisenje zivota iz samilosti 4%/eatno lisenje zivota 7%/edozvoljen prekid trudnoce
".#e$ko ubistvo 4.1.Pojam i klasifikacija teškog ubistva
U članu 4. propisano je krivično delo teškog ubistva koje ima više oblika $tač. B%. )ored elemenata krivičnog dela koji ulaze u osnovni oblik krivičnog dela, )%
Diplomski rad
kao dopunski elemenat mora biti ostvarena neka od propisani kvali"ikatorni okolnosti koje ce vezuju za način izvršenja, motiv, ili za pasivni subjekt. Hedan od oblika teškog ubistva jeste ono koje je izvršeno na svirep ili podmukao način $tačka %. Kod ubistva na svirep način pojam svireposti ce odre+uje objektivnosubjektivno. To znači da je za postojanje ovog oblika ubistva potrebno da ce žrtvi nanose nepotrebne patnje $one koje prevazilaze patnje koje prate svako lišavanje života%, a što zavisi od konkretnog slučaja. )atnje mogu biti i psiičke, a ne samo "izičke. )ored toga, kod učinioca mora postojati svest o tome, odnosno da on o!e da muči žrtvu, ili čak i da uživa u tome. -porno je pitanje da li ovaj oblik ubistva, upravo s obzirom na subjektivnu komponentu svireposti, može biti izvršen i sa eventualnim umišljajem. Qinjenica da učinilac no pravilu postupa ladnokrvno i sa uživanjem muči žrtvu, da pri tome često postupa sistematično i sl. isključuju eventualni umišljaj. #e+utim, možda ce može privatiti i mišljenje da u nekim situacijama učinilac žrtvi svesno nanosi teške telesne povrede koje su pra!ene teškim bolovima i patnjama, a da je svestan da nastavljanjem mučenja može prouzrokovati smrt žrtve na na to pristaje $tako 0--, Kž. B4A92%. 3 /o, to su ipak izuzetne situacije i no pravilu za ovaj oblik teškog ubistva potreban je direktni umišljaj. Unakaženje tela nakon nastupanja smrti, tj. mrcvarenje leša, iako ukazuje na svirepost učinioca, samo no sebi nije dovoljno za postojanje ovog oblika teškog ubistva. 'a ubistvo na podmukao način tako+e mora biti ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta. Ca objektivnom planu potrebno je= da ce radi o posebno prikrivenom, odnosno potajnom načinu preduzimanja radnje, a na subjektivnom planu potrebno je da kod učinioca bude posebno izražena lukavost, prevarno postupanje, kao i zloupotreba poverenja žrtve ili njene bezazlenosti. Ca primer, to bi moglo biti ubistvo supružnika za vreme spavanja, trovanje žrtve pozvane kao gosta, ubistvo iz zasede s tim da je žrtva na prevaren način namamljena na odre+eno mesto i sl. U svakom slučaju, iako neki načini izvršenja ukazuju na ubistvo na podmukao način $npr. ubistvo trovanjem%, to samo no sebi nije dovoljno ve! je neopodno da postoji i neki dodatni elemenat koji ukazuje da je ubistvo izvršeno na podmukao način. )ostoje i speci"ične situacije gde ce na osnovu okolnosti konkretnog slučaja može zaključiti da postoji podmuklost kao kvali"ikatorna okolnost. Tako, na primer, učinilac koji je nakon "izičkog obračuna sa žrtvom, pretodno uzevši nož sa stola pokrivši ga kuinjskom keceljom, ponudio ruku žrtvi u znak navodnog pomirenja i dok ce sa njim rukovao sa tri udarca nožem lišio je života, izvršio je ubistvo na podmukao način $**D, K. br. 378A88%. -udska praksa uzima da je subjektivni elemenat ubistva na podmukao način ostvaren i onda kada učinilac smišljeno vrši krivično delo u situaciji kada ce žrtva tome ne nada i kada ne može da pruži nikakav otpor $0--, Kž. 72A@8%. &dredba tačke 2. predvi+a ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju. To znači da je lišavanju života potrebno da pretodi nasilničko ponašanje. )rilikom utvr+ivanja pojma nasilničkog ponašanja treba imati u vidu kako je taj pojam odre+en k&d istoimenog krivičnog dela iz člana 344. K'. /o, taj pojam nije identičan u ova dva slučaja. 6zme+u ostalog, ovde ce ne traži sklonost ka takvom ponašanju, a s druge strane, nasilničko ponašanje mora biti bezobzirno. 6 sudska Babić +, Krivično pravna aštita ljudskog života, %ravni &akultet, Banja -uka,1##", str., 1*#. 1*
)9
Diplomski rad
praksa traži da oblici nasilja objektivno prevazilaze uobičajenu meru nasilja koja je inače česta prilikom izvršenja krivičnog dela ubistva, tako da cravi razliku izme+u nasilničkog i bezobzirnog nasilničkog ponašanja $0--, Kž. 382A@@%. 'a ocenu da li postoji bezobzirno nasilničko ponašanje važne su i okolnosti koje su uticale na odluku učinioca da izvrši ubistvo, s tim što ce radi o pravnoj, a ne činjeničnoj oceni. *ezobzirnost ce inače ispoljava i u tome što učinilac pokazuje krajnju ravnodušnost prema tu+im dobrima, što delo vrši iz obesti, iz rušilački nagona i što za vršenje ubistva žrtva ne daje nikakav povod. Kao oblik teškog ubistva predvi+eno je i ubistvo pri čijem ce izvršenju sa umišljajem dovede u opasnost život još nekog lica $tačka 3%. 'a postojanje ovog oblika teškog ubistva presudan je način izvršenja, kao i upotrebljeno sredstvo. )otrebno je da je pored ubistva jednog lica, doveden u $konkretnu% opasnost život najmanje još jednog lica. &sim objektivne strane, kod učinioca mora postojati: umišljaj kako u odnosu na krivično delo ubistva, tako i u odnosu na dovo+enje u konkretnu opasnost života još nekog lica. Umišljaj učinioca je upravljen na to da dovede u opasnost život još nekog lica, a ne da ga liši života. 6ako ce čini da načelno gledaju!i ovde ne bi trebalo da bude problema, oni postoje u sudskoj praksi. Tu treba razlikovati dve situacije. )rva je kada je sasvim izvesno da je u odnosu na drugo lice postojao pokušaj. -vakako, dovršeno ubistvo jednog lica ne konsumira pokušaj ubistva drugog lica, ali je u praksi sporno da li !e ce raditi o ovom obliku teškog ubistva $kao što smatra 0--, Kž. @44AB%, o pokušaju ubistva više lica $član 4. tačka 8%, ili o sticaju dovršenog i pokušanog ubistva. )oslednje rešenje treba odbaciti, jer ako je za kvali"ikovani oblik dovoljno manje $umišljajno dovo+enje u opasnost nekog lica%, onda tim pre on postoji kada je ostvareno više, tj. kada je ostvaren pokušaj ubistva u odnosu na to lice $što konsumira dovo+enje života u opasnost%. 4 rgumentum a "ortiori je ovde utoliko više ubedljiv ako ce ima u vidu da bi sticaj značio privilegovanje učinioca s obzirom na kaznu koju bi bilo mogu!e izre!i u jednom i u drugom slučaju. #ada opredeljivanje za jedan ili drugi kvali"ikovani oblik nema ve!i praktični značaj, prednost u ovom slučaju treba dati teškom ubistvu iz tačke 8. #ogu!nost ublažavanja kazne koja bi u tom slučaju postojala zato što bi ce delo kvali"ikovalo kao pokušaj ubistva više lica $ako je samo jedno lice lišeno života%, ne bi bilo opravdano koristiti. To važi samo u slučaju ako je, s obzirom na umišljaj učinioca, izvesno da je postojao pokušaj ubistva drugog lica. U drugoj situaciji ce radi o tomeda nije utvr+ena usmerenost umišljaja na pokušaj ubistva drugog lica. &nda kada postoji sumnja u tom pogledu, treba ce opredeliti za teško ubistvo iz tačke 3. Ca primer, ako izvršilac bacanjem bombe liši života lice u čijoj ce neposrednoj blizini nalazilo lice * koje bude samo ranjeno, ako ce iz okolnosti slučaja ne može utvrditi da je postojao pokušaj ubistva lica *, treba uzeti da ce radi o umišljajnom dovo+enju u opasnost života lica *. #ogu! je i pokušaj ovog kvali"ikovanog oblika ubistva u kom slučaju izostaje posledica u odnosu na lice koje ce telo lišiti života, a u odnosu na drugo lice posledica ce ogleda u dovo+enju u konkretnu opasnost njegovog života. K' kao kvali"ikovani oblik ubistva predvi+a lišavanje života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke kra+e $tačka 4%. (anije rešenje koje je /ovanović, -/., /ovašević 0., Krivično pravo, opšti deo, %oli'ijska akade$ija, Beograd, !!*", str., 12. 1
)4
Diplomski rad
ovaj oblik teškog ubistva predvi+ala kao imovinsko krivično delo nije privatljivo. 6ako ce radi o višeobjektnom krivičnom delu, ovde je dominantno lišavanje života, tj, ubistvo, a činjenica da ce to čini pri vršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke kra+e predstavlja kvali"ikatornu okolnost. &dredba tačke 7. predvi+a više kvali"ikatorni okolnosti vezani za pobude učinioca $koristoljublje, izvršenje ili prikrivanje drugog krivičnog dela, krvna osveta, bezobzirna osveta, druge niske pobude%. Koristoljublje postoji onda kada učinilac delo vrši radi pribavljanja $sebi ili drugome% odre+ene ne samo imovinske, ve! bilo kakve materijalne koristi. &na može da ce ojleda i u sprečavanju materijalnog gubitka. -porno je da li postoji ovaj oblik ubistva snda kada ce ono vrši radi obezbe+ivanja sredstava za osnovne egzistencijalne potrebe učinioca, odnosno njegove porodice. U teoriji ce ističe i argument da je za postojanje koristoljublja potrebno da je učinilac postupao iz polepe za koriš!u, a ne radi zadovoljavanja neki svoji osnovni materijalni potreba. Takav stav ce ne može privatiti. /ema opravdanja za takvo sužavanje pojma koristoljublja. /aprotiv, višeeargumenata ide u prilog svatanju zastupanom u sudskoj praksi da i u tim slučajevima postoji ovo krivično delo. 7 Ta okolnost može biti od značaja samb tgrilikom odmeravanja kazne. 6nače, ostvarivanje materijalne koristi može ce izvršenjem ubistva posti!i manje ili više direktno $primanjem naknade za izvršeno ubistvo, ubistvom poverioca%, tako i indirektno $ubistvom lica koje predstavlja prepreku da učinilac stekne na legalan način neku imovinu%. U vezi sa tim, treba praviti razliku izme+u ovog oblika teškog ubistva i pretodnog kvali"ikovanog oblika iz tačke 4. &snovna razlika je u tome što pretodni oblik postoji onda kada do lišavanja života do+e pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke kra+e, tj. kada ce primenjuje sila ili pretnja radi neposrednog oduzimanja, ili zadržavanja, tu+e pokretne stvari. U slučaju da su ispunjeni i elementi pretodnog kvali"ikovanog oblika, radi!e ce o prividnom idealnom sticaju i no odnosu specijaliteta treba prednost dati ubistvu iz tačke 4. Tu ce radi i o svojevrsnom alternativitetu, ali gde s obzirom na odnos specijaliteta ipak nije svejedno kako e ce izvršiti pravna kvali"ikacija. - obzirom na to da je zapre!ena identična kazna, praktični značaj ovog pitanja je mali. 'a razliku od slučaja kada je ostvareno više kvali"ikovani oblika krivičnog dela, ovde ce to ne bi moglo uzeti u obzir ni kao otežavaju!a okolnost prilikom odmeravanja kazne, jer je koristoljublje prisutno kod oba kvali"ikovana oblika. Ubistvo radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela postoji u slučaju kada ce ubistvo vrši ili zato da ce prikrije ve! učinjeno krivično delo $na primer, ubistvo svedoka očevica%, ili pak da ce omogu!i vršenje nekog krivičnog dela $pri čemu to delo ne mora biti izvršeno%. /ije od značaja o kojem ce krivičnom delu radi, odnosno da li je u pitanju srodno, odnosno neko teško krivično delo. )o prirodi stvari, radi!e ce o težim krivičnim delima, ali ovaj kvali"ikovani oblik postoji i onda kada je u pitanju i neko krivično delo koje može biti znatno lakše od ubistva.
/ovanović, -/., /ovašević 0., Krivično pravo Beograd, !!*", str., 11!. 1
opšti deo, %oli'ijska akade$ija, ,$
Diplomski rad
U pogledu odre+ivanja pojma bezobzirne osvete problem predstavlja razgraničenje izme+u obične i bezobzirne osvete. &snovni kriterijum za razlikovanje jeste nesrazmera izme+u nanetog zla i onoga koje ce vrši kroz osvetu. Ta nesrazmera mora biti izražena, odnosno mora biti očigledna da bi ce radilo o bezobzirnoj osveti. 6 neke druge okolnosti mogu biti relevantne prilikom ocene da li je osveta bezobzirna $npr. protek veoma dugog vremena od pričinjenog zla, osveta ubistvom lica koje nije imalo nikakve veze sa pričinjenim zlom i sl.%. K' više ne predvi+a kao kvali"ikatornu okolnost i krvnu osvetu. Krvna osveta kao oblik privatne reakcije je karakteristična za prošlost, ali ce još zadržala kao redak relikt običajnog prava u nekim delovima naše zemlje. 6ako pojam krvne osvete nije nesporan, on bi ce u smislu ovog krivičnog dela mogao odrediti kao lišavanje života samog ubice ili nekog njegovog bližeg ili daljeg srodnika od strane srodnika ubijenog zbog osvete. U nekim slučajevima krvna osveta bi ce mogla kvali"ikovati kao bezobzirna osveta, a u nekim bi ce mogla podvesti pod pojam niski pobuda. U svakom slučaju, intencija zakonodavca nije bila da ubistvo iz krvne osvete ne predvidi kao teško ubistvo, ve! ce jednostavno radi o činjenici da je taj oblik ubistva i kod nas postao vrlo redak, na ga ne treba posebno propisivati s obzirom da ce može podvesti pod druge, navedene kvali"ikatorne okolnosti. )okušaj krivičnog dela ubistva iz bezobzirne osvete može biti izvršen samo sa direktnim umišljajem $0-- Kž. 6 @99AB8%. 6 drugi oblici teškog ubistva koji kao kvali"ikatorni elemenat sadrže odre+enu pobudu podrazumevaju, no prirodi stvari, direktan umišljaj. )obuda i namera kao subjektivna obeležja u bi!u krivičnog dela da bi u konkretnom slučaju postojala zatevaju svest i volju jakog intenziteta, te su nespojive sa eventualnim umišljajem. &sim navedeni, zakon kao kvali"ikatornu okolnost navodi i druge niske pobude. (adi ce o generalnoj klauzuli za čije preciziranje ce u obzir moraju uzeti i postoje!a moralna vrednovanja odre+eni pobuda. /o, pitanje je da li sve pobude koje ce moralno negativno vrednuju dolaze u obzir da budu smatrane niskim pobudama u smislu ove kvali"ikatorne okolnosti. Tako, na primer, mržnja predstavlja moralno negativnu pobudu, ali s obzirom da ce ubistvo često vrši iz moralno negativni pobuda, na i iz mržnje, radilo bi ce samo o običnom, a ne o teškom ubistvu. )otrebno je da ce na skali negativnog moralnog vrednovanja neka pobuda nalazi visoko da bi ce mogla oceniti niskom u smislu ove kvali"ikatorne okolnosti. Gde je ta granica teško je re!i, tako da primena ove norme u velikoj meri zavisi od stava sudske prakse. U pogledu neki pobuda ustalio ce stav u sudskoj praksi da predstavljaju, ili pak da ne predstavljaju niske pobude. Tako, na primer, u pogledu ljubomore, preovladao je stav da ona sama no sebi nije niska pobuda u smislu kvali"ikatorne okolnosti. #e+utim, ako bi ce radilo o ubistvu muža da bi ce otklonila prepreka za nesmetano održavanje seksualni odnosa sa njegovom suprugom, odnosno zasnovala vanbračna ili bračna zajednica, to bi ce moglo okarakterisati kao niska pobuda $tako 0--, Kž. B2AB2%. Iišavanje života službenog ili vojnog lica tako+e predstavlja oblik teškog ubistva $tačka 7%. U pogledu odre+ivanja pojma službenog i vojnog lica primenjuju ce odgovaraju!e odredbe člana 2 $st. 3. i 8%. 'a postojanje ovog oblika nužno je da je službeno ili vojno lice lišeno života pri vršenju službene dužnosti. 'a razliku od ranijeg rešenja, ne nabrajaju ce odre+eni poslovi, odnosno dužnosti koje su u vezi sa svojstvom službenog, odnosno vojnog lica. 6ako su to i dalje pre svega ,)
Diplomski rad
poslovi državne ili javne bezbednrsti, dužnost čuvanja javnog reda, vatanja učinioca krivičnog dela ili čuvanja lica lišenog slobode, to mogu biti i drugi poslovi koji ce obavljaju u okviru službene dužnosti od strane vojnog ili službenog lica. Ti drugi poslovi značajno proširuju kriminacnu zonu kod ovog kvali"ikovanog oblika. 'bog toga, pasiRni subjekt kod ovog oblika teškog ubistva može biti bilo koje službeno lice pri vršenju svoje službene dužnosti, a ne samo odre+ena službena licaS što je iz ranijeg rešenja posredno proizilazilo s obzirom da je zakon navodio vršenje samo odre+eni poslova. Ca primer, ovaj oblik teškog ubirtva i prema ranijem i prema sadašnjem rešenju postoji kada učinilac zatečen od strane ovlaš!enog službenog lica u vršenju krivičnog dela ispali na to lice, koje je pokušalo da ga uvati, više projektila iz vatrenog oružja i pri tome ga pogodi $0--, Kžm. 74AB3%. #e+utim, ranije rešenje nije obuvatalo vršenje sudijske, tužilačke i slični važni službeni dužnosti i poslova. /o, osim ti službeni dužnosti koje ce no svom značaju mogu izjednačiti sa onima koja su ranije bila eksplicitno navedena, ima i oni koje to no svom značaju ne zaslužuju. - druge strane, novo rešenje i dalje zateva da je ubistvo izvršeno pri vršenju ti poslova, a ne i u vezi sa njima, što bi kod neki dužnosti, s obzirom na njiovu prirodu i značaj, imalo odre+eno kriminalnopolitičko opravdanje. 8 U svakom slučaju, značaj službene dužnosti pri čijem vršenju je službeno ili vojno lice lišeno života može biti okolnost koja je relevantna za odmeravanje kazne. Ubistvo deteta i bremenite žene je izjednačeno s obzirom na težnju zakonodavca da pruži pojačanu krivičnopravnu zaštitu deci $kod bremenite žene ta ce zaštita pruža i nero+enom detetu%. Umišljaj učinioca mora da obuvata ove kvali"ikatorne okolnosti. Ukoliko postoji pogrešna predstava o uzrastu deteta $tj. učinilac ne zna da pasivni subjekt nije navršio četrnaest godina%, ili ne zna za trudno!u žene koju lišava života, postojae obično ubistvo. &vde je isto dejstvo kako neotklonjive, tako i otklonjive stvarne zablude, tj. obe isključuju postojanje ovog oblika teškog ubistva. To, me+utim, nije smetnja da ce ove okolnosti uzmu u obzir kao otežavaju!e okolnosti prilikom odmeravanja kazne za obično ubistvo, s obzirom da one, no pravilu, objektivno čine delo težim u konkretnom slučaju. Ubistvo člana porodice koje je učinilac pretodno zlostavljao treba posmatrati pre svega u kontekstu krivičnog dela nasilja u porodici $član B4%. 6pak, ovde nije neopodno da je pretodno izvršeno to krivično delo. 5ovoljno je da je izvršenju dela pretodilo zlostavljanje. /o, imaju!i u vidu pojam zlostavljanja kao nečega što ne sadrži obeležja ni lake telesne povrede i što ce može široko svatiti $nanošenje "izičkog ili psiičkog bola manjeg intenziteta%, kao i smisao ovog oblika teškog ubistva, ne bi bilo dovoljno jednokratno zlostavljanje, ve!j kontinuirano, sistematsko zlostavljanje člana porodice koji jelišen života. To e, no pravilu, značiti i ostvarenje bitni obeležja krivičnog dela nasilja u porodici, iako ce zlostavljanje eksplicitno ne navodi u opisu radnje izvršenja tog krivičnog dela. /ajteži oblik nasilja u porodici $člavj B4. stav 4% predstavlja krivično delo kvali"ikovano težom posledicom, što znači da u odnosu na smrt člana porodice mora postojati neat. 6 najzad, K' kao teško ubistvo predvi+a i umišljajno lišavanje života više lica, pod uslovom da ce ne radi o ubistvu na ma, o ubistvu deteta pri poro+aju ili ubistvu iz samilosti $tačka B%. To znači da zakon isključuje ova tri privilegovana 12
Bačić 6, Krivično pravo opći dio, Zagreb , 1#2", str., 11. ,,
Diplomski rad
oblika ubistva, dok u pogledu drugi umišljajni ubistava postojanje ovog oblika teškog ubistva dolazi u obzir, tj. nije potrebno da ce radi samo.o nekom ubistvu iz člana 3. $na primer, može ce raditi i o krivičnom delu iz člana 3>%. 6pak, primena ovog oblika teškog ubistva nije potrebna ukoliko je ostvaren neki drugi oblik teškog ubistva, jer je i inače omogu!eno izricanje teže kazne nego za obično ubistvo. 5alje, ako ce radi o ubistvu učinjenom u prekoračenju granica nužne odbrane $ili krajnje nužde%, primena ove kvali"ikatorne okolnosti, iako bi bila mogu!a, ne bi bila opravdana. )raktično, potreba za primenom ovog oblika ubistva postoji onda kada je učinjeno dva ili više obični ubistava. 4.2.Dilema o utvrđivanju ostojanja teškog ubistva
5ilema da li je reč o obliku teškog ubistva, ili samo o kaznenoj odredbi, ranije je uglavnom rešavana tako što ce smatralo da je reč o kaznenoj odredbi koja predstavlja izuzetak u odnosu na odredbe za odmeravanje kazne za sticaj krivični dela i povrat. - obzirom na način kako je ova norma sada "ormulisana $to rešenje postoji od BB4. godine% i na njen odnos sa ostalim tačkama člana 4, "ormalno gledaju!i radi ce o obliku teškog ubistva, a ne o kaznenoj odredbi. /o, ta odredba, ostavljaju!i no strani pitanje odnosa sa opštim delom, za razliku od one ranije, nije sasvim jasna u pogledu ključni pitanja. )rvo, moglo bi ce tvrditi da ce u suštini tu ipak i dalje radi o sticaju ubistva koje je podignuto na rang kvali"ikovanog oblika, na bi i dalje ostala nerešena neka pitanja kao što je pitanje kako rešiti slučaj kada jedno ubistvo bude dovršeno, a drugo pokušano. 5alje, nije jasno da li sadašnja odredba obuvata i specijalni povrat. taviše, način na koji je "ormulisana daje osnova za takvo tumačenje koje sužava njenu primenu i onda kada ce radi o sticaju. /aime, govori ce o tome da ovaj oblik teškog ubistva postoji onda kada učinilac sa umišljajem liši života više lica, što ce ne mora svatiti kao da je učinjeno više umišljajni ubistava. To bi moglo značiti da je neopodan jedinstveni umišljaj koji bi obuvatio lišavanje života više lica, da je umišljaj učinioca bio upravljen na to da liši života više lica. To onda zaista i suštinski daje ovom delu karakter posebnog oblika teškog ubistva. #e+utim, tako sva!ena, ova odredba ne bi obuvatala situaciju povrata, kao ni situaciju kada učinilac izvrši više krivični dela ubistva koja nisu obuva!ena istim umišljajem. &va odredba ce nesumnjivo odnosi na idealni sticaj, kao i na neke slučajeve realnog sticaja $na primer, muž koji je ženu uvatio u preljubi odluči da prvo ubije ženu, a posle izvesnog vremena i ljubavnika%. Ca pitanje li je domet ove odredbe takav da može da obuvati sve slučajeve izvršenja $me+usobno umišljajem nepovezani% ubistava, na i onda kada ce radi o povratu, što je prema odredbama K' iz B7. kao i prema odredbama Krivičnog zakona -rbije do BB. godine $kada su odlukom Ustavnog suda Hugoslavije prestale da važe% bilo potpuno nesporno, teško je potvrdno odgovoriti. 6ako postoje odre+eni kriminalnopolitički argumenti da ce specijalni povrat kod ubistva proglasi teškim ubistvom, kao i da ce tvrdi da u slučaju izvršenja dva, tri ili više ubistava $ukoliko nedostaje umišljaj da seizvrši ubistvo više lica% primena principa apsorpcije ne dozvoljava odmeravanje adekvatne kazne, ekstenzivno tumačenje postoje!e odredbe bi išlo ako ne contra legem, onda sigurno praeter legem, i to na štetu učinioca. 9 U prilog tom tumačenju ce navodi ranija sudska praksa i doktrina, ali ce previ+a činjenica da ce ona zasnivala na zakonskom rešenju koje je do BB4. godine bilo znatno 1
Stojanović Z., %erić 4., Krivično pravo posebni deo, Beograd, !!#", str., . ,*
Diplomski rad
drugačije. &dustajanje od takvog tumačenja doprinelo bi i lakšem rešavanju pitanja pokušaja kod ovog oblika kvali"ikovanog ubistva. )okušaj ovog teškog ubistva bi postojao u slučaju da je jedno lice lišeno života, ako je ubistvo drugog lica $ili više nji% ostalo u pokušaju ukoliko je umišljaj učinioca bio upravljen na to da liši života više lica. )okušaj bi postojao i onda kada ni jedno lice ne bi bilo lišeno života, ako je započeta radnja izvršenja koja je bila upravljena na lišavanje života više lica $na primer, učinilac postavi eksplozivnu napravu u putnički avion koja treba da eksplodira u toku leta, ali do toga ne do+e%. 'a sve oblike teškog ubistva kazna je zatvor u trajanju od najmanje deset godina, ili zatvor od trideset do četrdeset godina. Hedan od oblika teškog ubistva jeste ono koje je izvršeno na naročito svirep ili podmukao način $tač.l.% kod ubistva na svirep način pojam svireposti se odre+uje objektivno O subjektivno. To znači da je za postojanje ovog oblika ubistva potrebno da se žrtvi nanese nepotrebne patnje $one koje prevazilaze patnje koje prate svako lišovanje života%, a što zavisi od konkretnog slučaja. )atnje mogu biti psiičke a ne samo "izičke. )ored toga kod učenica mora postojati svest o tome, odnosno da on o!e da mu!i žrtvu, ili čak i da uživa u tome. 'a postojanje ovog oblika teškog ubistva nije dovoljan bitno koji stepen svireposti. Ubistvo mora biti izvršeno na naročito svirep način, tj. svirepost mora biti posebno izražen. -porno je pitanje da li ovaj oblik ubistva, upravo s obzirom na subjektivnu komponetne svireposti može biti izvršen i sa eventulanim umišljajem. Qinjenica da učinilac po pravilu postupa ladnokrvno i sa uživanjem muči žrtvu, da pri tome često postupa sistematično i sl. isključuju eventualni umišljaj. #ožda se može privatiti i mišljenje da u nekim situacijama učinilac žrtvi svesno nanosi teške telesne povrede koje su pra+ene teškim bolovima i patnjama, a da je svestan da nastavljanjem mušenja može prouzrokovati smrt žrtve pa na to pristaje. /o, to su ipak izuzetne situacije i po ravilu za ovaj oblik teškog ubistva potreban je umišljaj. Unakaženje tela nakon nastupanja smrti, tj. krvarenje leša, iako ukazuje na svirepost učinioca, samo po sebi nije dovoljno za postojanje ovog oblika teškog ubistva. 'a ubistvo na krajnje podmukao način tako+e mora biti ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta. /a objektivnom planu potrebno je da se radi o posebno prikrivenom odnosno potajnom načinu preduzimanja radnje, a na subjektivnom planu potrebno je da kod učinioca bude posebno izražena lukavnost, prevareno postupanje, kao i zloupotreba poverenja žrtve ili njene bezazlenosti. /a primer, to bi moglo biti ubistvo supružnica za vreme spavanja, traganje žrtve pozvane kao gosta, ubistva iz zasede, s tim da je žrtva na prevaran način namamljena na odre+eno mesto i sl. u svakom slučaju, i ako neki načini izvršenja ukazuju na ubistvo na podmukao način, to samo po sebi i nije dovoljno ve! je neopodno da postoji i neki dodatni elemenat koji i ukazuje da je ubistvo izvršeno na podmukao način. )ostoje i speci"ične situacije gde se na osnovu okolnosti konkretnog slučaja može zaključiti da posltoji podumklost kao kvali"ikatarna okolnost. @ Tako, na primer, u jednom slučaju iz sudske prakse uzeto je da učinilac koji je nakon "izičkog obračuna sa žrtvom, pretodno uzevši nož sa stola, prekrivši ga /ovanović, -/., /ovašević 0., Krivično pravo, opšti deo, %oli'ijska akade$ija, Beograd, !!*", str., 1. 1
,'
Diplomski rad
kuinjskom keceljom, ponudio ruku žrtvi u znak navodnog pomirenja i dok se sa njima rukovao sa tri udarca nožem lišio je života. )odmuklost mora biti posebno izražena, tj. zakon govori o krajnje podmuklom načinu, jer izvesna podmuklost, tj. prikrivenost može postojati i kod običnog ubistva. &dredba tačke 2. predvi+a ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju. To znači da je lišavanje života potrebno da pretodi nasilničko ponašanje. )otrebno je da oblici nasilja objektivno prevazilaze uobičajenu meru nasilja koja je inače česta prilikom izvršenja krivičnog dela ubistva, tako da treba praviti razliku izme+u nasilničkog i bezobzirnog nasilničkog ponašanja. 'a ocenu da li postoji bezobzirno nasilničko ponašanje važne su i okolnosti koje su uticale na odluku učinioca da izvrši ubistvo, s tim što se radi o pravnoj, a ne cinjeničnoj oceni. *ezobzirnost se inače ispoljava u tome što učinilac pokazuju krajnje ravnodušnost prema tu+im dobrima, što delo vrši iz obesti iz rušilački nagona i što za izvršenje ubistva žrtva ne daje nikakav povod. Kao oblik teškog ubistva predvi+eno je i ubistvo pri čijem se izvršenju sa umišljajem dovede u opasnost život lišelica. 'a postojanje ovog krivičnog dela teškog ubistva presudan je način izvršenja, kao i upotrebljeno sredstvo. )otrebno je da je pored ubistva jednog lica, doveden u konkretnu opasnost život više lica. poseban problem predstavlja slučaj kada pored ubistva nekog lica u odnosu na druga lika ubistvo bude pokušano. -vakako dovršeno ubistvo jednog lica nikako ne konsumira pokušaj ubistva drugog lica, ali je sporno da li !e se raditi o ovom obliku teškog ubistva, o pokušaju ubistva više lica, ili o slučaju dovršenog i pokušani ubistava. )oslednje rešenje treba odbaciti jer ako je za kvali"ikovani oblik, dovoljno manje, onda tim pre on postoji kada je ostvareno više, tj. kada je ostvaren pokušaj ubistva u odnosu na ta lica. rgumentum a "ortiori je ovde utoliko više ubedljiv ako se ima u vidu da bi sticaj značio privilegivanje učinioca s obzirom na kaznu koju bi bilo mogu!e izre!i u jednom i u drugom slučaju. 6nače veoma je teško postaviti granicu izme+u umišljajnog dovo+enja u opasnost života drugog lica i postojanja eventualnog umišljaja u pogledu lišavanja života tog drugog lica u slučaju kada ubistvo ostane u pokušaju. &dredba tačke 4 predvi+a ubistvo pri izvršenju krivičnogdela razbojništva i razbojničke kra+e. Tačka 7. predvi+a više kvali"ikatorni okolnosti vezani za pobude učinioca $koristoljublje, izvršenje ili prikrivanje drugog krivičnog dela, osveta, druge niske pobude%. Koristoljublje postoji onda kada učinilac delo vrši radi pribavljanja odre+ene imovinske koristi. -porno je da ti postoji ovaj oblik ubistva onda kada se ono vrši radi obezbe+ivanja sredstava za osnovne egzistencijalne potrebe učinioca, odnosno njegove porodice. U teoriji se ističe i argument da je za postojanje koristoljublja potrebno da je učinilac postupao iz polepe za koriš!a, a ne radi zadovoljavanja neki svoji osnovni mnaterijalni potreba. Takav stav se teško može privatiti. /aprotiv, više argumenata ide u prilog svatanju zastupanom u sudskoj praksi da u tim slučajevima postoji ovo krivično delo. Ta okolnost može biti ,&
Diplomski rad
od značaja samo pri odmeravanju kazne. 6nače, ostvarivanje materijalne koristi može se izvršenjem ubistva posti!i manje ili više direktno $primanjem naknade za izvršeno ubistvo, ubistvom poverioca tako indirektno $ubistvom lica koja predstavljaju prepreku da učinilac stekne na legalan način neku imovinu%. Ubistvo radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela postoji u slučaju kada se ubistvo vrši ili zato da se prikazuje ve! učinjeno krivično delo $na primer ubistvo svedoka očevidaca% ili pak da se omogu!i vršenje nekog krivičnog dela $pri čemu to delo mora biti izvršeno%. /ije od značaja o kome krivičnom delu se radi odnosno da li je u pitanju srodno odnosno neko teško krivično delo. )o prirodi stvari radi!e se o težim krivičnim delima, ali onaj kvali"ikacioni oblik postoji i onda kada je u pitanju i neko krivično delo koje može biti znatno lakše od ubistva. U pogledu odre+ivanja pojma bezobzirne osvete problem predstavlja razgraničenje izme+u obične i bezobzirne osvete. &snovni kriterijum za razlikovanje jeste nesrazmera izme+u nanetog zla i onda koje se vrši kroz osvetu. Ta nesrazmera mora biti izrašena, odnosno mora biti očigledna da bi se radilo o bezobzirnoj osveti. 6 neke druge okolnosti mogu biti relevantne prilikom ove ocene da li je osveta bezobzirna prilikom ove ocene da li je osveta bezobzirna $npr. protek veoma dugog vremena od počinjenog zla, osveta ubistva lica koje nije imalo nikakve veze sa počinjenim zlom i sl.%. krvna osveta je predvi+ena kao kvali"ikatorna okolnost. &sim navedeni, zakon kao kvali"ikatornu okolnost navodi i druge niske pobude radi se o generalnoj klauzuli za čije preciziranje se u obzir moraju uzeti i postoje!a moralna vrednovanja odre+eni pobuda. /o, pitanje je da li bi sve pobude koje se moralno negativno vrednuju dolaze u obzir da budu smatrane niskim pobudama u smislu kvali"ikacione okolnosti. Tako na primer mržnja predstavlja moralno negativnu pobudu ali s obzirom da se ubistvo često vrši iz moralne negativnosti pobuda, pa i iz mržnje, radilo bi se samo o običnom a ne teškom ubistvu. )otrebno je da se na skali negativnog moralnog vrednovanja neka pobuda nalazi visoko da bi se mogla oceniti niskom u smislu ove kvali"ikatorne okolnosti.B Gde je ta granica teško je reči, tako da primena ove norme u velikoj meri zavisi od stava sudske prakse. U pogledu neki pbuda ustaliio se stav u sudskoj praksi i da predstavljaju i li pak ne predstavljanje niske pobude. Tako u pogledu ljubomorne, prevladao je stav da ona samo po sebi nije niska pobuda u smislu kvali"ikatorne okolnosti. #e+utim ako bi se radilo o ubistvu muža da bi se otklonila prepreka za nesmetano održavanje seksualni odnosa sa njegovom suprugom, odnosno zasnovala vanbračna ili bračna zajednica, to bi se prema svatanju sudske prakse moglo okarakterisati kao niska pobuda. Iišavanje života službenog ili vojnog lica predstavlja oblik teškog ubistva $čl.4 st.8%. 'a postavljanje ovog oblika nužno je da je službeno ili vojno lice lišeno života pri vršenju odre+eni poslova odnosno dužnosti koje su u vezi sa svojstvom službenog odnosno vojnog lica. to su poslovaži javne ili državne bezbednosti, dužnost čuvanja javnog reda, vatanje učinioca krivičnog dela ili čuvanje lica lišenog slobode. )asivni subjekat kod ovog oblika teškog ubistva 1#
+arković, 3, 4snovi kri$inologije, %ravni &akultet, Banja -uka, !1!", str., !. ,<
Diplomski rad
može biti i drugo lice koje na osnovu zakona i li drugi propisa obavlja navedene poslove i dužnosti. Teško ubistvo !e postojati i onda kada je života lišeno dete, maloletno lice ili žensko lice za koje učinilac zna da je bremenito $čl. 4. st. 9.% teško ubistvo !e tako+e postojati kada je lišeno života član porodice koji je pre izvršenja krivičnog dela bio zlostavljen $čl.4 st. @%. &dredba tačke B. predvi+a ubistvo gde se lišava života više lica, a da se ne radi o ubistvu na ma, ubistvo deteta pri pore+aju ili ubistvu iz samilosti.
%.Klasi&ikacija oblika te$kog ubistva
/epovredivost života čoveka, a time i njegova krivičnopravna zaštita je apsolutna. &d krivičnopravne zaptite se odustaje samo u odre+enim slučajevima gde je lišavanje života drugog lica jedini način da se zaštiti život, odnosno u slučajevima iskljčenja protivrpanosti $nužna odbrana i krajnja nužda%. /o, te posebne situacije ne dovode u pitanje osnovno pravilo da se život čoveka štiti od samog početka pa do kraja, bez obzira na njegov kvalitet i "orme. 'ašti!eno dobro, ,%
Diplomski rad
odnosno zaštitni objekt jeste život čoveka, a napadni objekt koji je istovremeno i objekt radnje jeste čovek U članu 4. propisano je krivično delo teškog ubistva koje ima više oblika. )ored elemenata koji ulaze u osnovni oblik krivičnog dela, kao dopunski element mora biti ostvarena neka od propisani kvali"ikatorni okolnosti koje se vezuju za način izvršenja, motiv ili za pasivni subjekt. !.1.Ubistvo na svire i o"mukao na#in
Hedan od oblika teškog ubistva jeste ono koje je izvršeno na svirep ili podmukao način. Kod ubistva na svirep način pojam svireposti se odre+uje objektivno O subjektivno. To znači da je za postojanje ovog oblika ubistva potrebno da se žrtvi nanose nepotrebne patnje tj. one koje prevazilaze patnje koje prate svako lišavanje života, a što zavisi od konkretnog slučaja. )atnje mogu biti i psiičke a ne samo "izičke. )ored toga, kod učinioca mora postojati svest o tome, odnosno da on o!e da muči žrtvu, ili čak i da uživa u tome. -porno je pitanje da li ovaj oblik ubistva, upravo s obzirom na subjektivnu komponentu svireposti, može biti izvršen i sa eventualnim umišljajem. Qinjenica da učinilac po pravilu postupa ladnokrvno i sa uživanjem muči žrtvu, da pri tome često postupa sistematično isključuju eventualni umišljaj. #e+utim, možda se može privatiti i mišljenje da u nekim situacijama učinilac žrtvi svesno nanosi teške telesne povrede koje su pra!ene teškim bolovima i patnjama, a da je svestan da nastavljanjem mučenja može prouzrokovati smrt žrtve pa na to pristaje. To su ipak izuzetne situacije i po pravilu za ovaj oblik teškog ubistva potreban je direktni umišljaj. Unakaženje tela posle nastupanja smrti, tj. mrcvarenje leš, iako ukazuje na svirepost učinioca, samo po sebi nije dovoljno za postojanje ovog oblika teškog ubistva. 'a ubistvo na podmukao način tako+e mora biti ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta. /a objektivnom planu potrebno je da se radi o posebno prikrivenom, odnosno potajnom načinu preduzimanja radnje, a na subjektivnom planu potrebno je da kod učinioca bude posebno izražena lukavost, prevarno postupanje , kao i zloupotreba poverenja žrtve ili njene bezazlenosti. /a primer, to bi moglo biti ubistvo supružnika za vreme spavanja, trvovanje žrtve pozvane kao gosta, ubistvo iz zasede s tim da je žrtva na prevaran način namamljena na odre+eno mesto... U svakom slučaju, iako neki načini izvršenja ukazuju na ubistvo na podmukao način $npr. ubistvo trovanjem%, to samo po sebi nije dovoljno ve! je neopodno da postoji i neki dodatni elemenat koji ukazuje da je ubistvo izvršeno na podmukao način. 2> )ostoje i speci"ične situacije gde se na osnovu okolnosti konkretnog slučaja može zaključiti da postoji podmuklost kao kvali"ikatorna okolnost. Tako je, na primer, učinilac koje je posle "izičkog obračuna sa žrtvom, pretodno uzevši nož sa stola pokrivši ka kuinjskom keceljom, ponudio ruku žrtvi u znak navodnog pomirenja i dok se rukovao sa tri udarca nožem lišio je života, izvršio ubistvo na podmukao način. -udska praksa uzima da je subjektivni elemenat ubistva na podmukao način ostvare i onda kada učinilac smišljeno vrši krivično delo u situaciji kada se žrtva tome ne nada i kada ne može da pruži nikakav otpor.
!
Bačić 6, Krivično pravo opći dio, Zagreb , 1#2", str., !#. ,9
Diplomski rad
!.2.Ubistvo ri be$ob$irnom nasilni#kom onašanju
&dredba tačke 2. predvi+a ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju . To znači da je lišavanju života potrebno da pretodi nasilničko ponašanje. /asilničko ponašanje mora biti bezobzirno. 6 sudska praksa traži da oblici nasilja objektivno prevazilaze uobičajenu meru nasilja koja je inače česta prilikom izvršenja krivičnog dela ubistva, tako da pravi razliku izme+u nasilničkog i bezobzirnog nasilničkog ponašanja. 'a ocenu da li postoji bezobzirno nasilničko ponašanje važne su i okolnosti koje su uticale na odluku učinioca da izvrši ubistvo, s tim što se radi o pravnoj, a ne činjeničnoj oceni. *ezobzirnost se inače ispoljava i u tome što se radi o pravnoj, a ne činjeničnoj ravnodušnosti prema tu+im dobrima, što delo vrši iz obesti, iz rušilački nagona i što za vršenje ubistva žrtva ne daje nikakav povod. !.3.Ubistvo ri #ijem se i$vršenju sa umišljajem "ovo"i u oasnost %ivot još nekog lica
Kao oblik teškog ubistva predvi+eno je i ubistvo pri čijem se izvršenju sa umišljajem dovede u opasnost život još nekog lica ' tačka 3. 'a postojanje ovog oblika teškog ubistva presudan je način izvršenja, kao i upotrebljeno sredstvo. )otrebno je da je pored ubistva jednog lica, doveden u opasnost život najmanje još jednog lica. &sim objektivne strane, kod učinioca mora postojati umišljaj kako u odnosu na krivično delo ubistva, tako i u odnosu na dovo+enje u konkretnu opasnost života još nekog lica. Umišljaj učinioca je upravljen na to da dovode u opasnost život još nekog lica, a ne da ga liši života. 6ako se čini da je načelno gledaju!i ova situacija jasna, u sudskoj praksi se javljaju mnoge sporne situacije. )rva je kada je u odnosu na drugo lice postojao pokušaj ubistva. -vakako, dovršeno ubistvo jednog lica ne konsumira pokušaj ubistva drugog lica, ali je u praksi sporno da li !e se raditi o ovom obliku teškog ubistva ili o sticaju dovršenog i pokušanog ubistva. )oslednje rešenje treba odbaciti, jer ako je za kvali"ikovani oblik dovoljno manje, onda tim pre on postoji kada je ostvareno više, tj. kada je ostvaren pokušaj ubistva u odnosu na to lice. rgumentum a "ortiori je ovde utoliko više ubedljiv ako se ima u vidu da bi sticaj značio privilegovanje učinioca s obzirom na kaznu koju bi bilo mogu!e izre!i u jednom i u drugom slučaju. #ada opredeljivanje za jedan ili drugi kvali"ikovani oblik nema ve!i praktični značaj, prednost u ovom slučaju treba dati teškom ubistvu iz tačke B $ubistvo više lica%. #ogu!nost ublažavanja kazne koja bi u tom slučaju postojala zato što bi se delo kvali"ikovalo kao pokušaj ubistva više lica, ne bi bilo opravdano koristiti. To važi samo u slučaju ako je, s obzirom na umišljaj učinioca, izvesno da je postojao pokušaj ubistva drugog lica. U drugoj spornoj situaciji se radi o tome da nije utvr+ena usmerenost umišljaja na pokušaj ubistva drugog lica. 2 &nda kada postoji sumnja u tom pogledu, treba se opredeliti za teško ubistvo iz tačke 3. /a primer, ako izvršilac ubistva bacanjem bombe liši života lice u čijoj se neposrednoj blizini nalazilo lice * koje bude samo ranjeno, ako se iz okolnosti slučaja ne može utvrditi da je postojao pokušaj ubistva lica *, treba uzeti da se radi o umušljajnom dovo+enju u opasnost života lica *.
/ekić, Z., 7kulić, +., Krivično pro'esno pravo, %ravni 6akultet, 3stočno Sarajevo, !!", str., 1!. 1
,4
Diplomski rad
#ogu! je i pokušaj ovog kvali"ikovanog oblika ubistva u kom slučaju izostaje posledica u odnosu na lice koje se telo lišiti života, a u odnosu na drugo lice posledica se ogleda u dovo+enju u konkretnu opasnost njegovog života. !.4.&išavanje %ivota ri i$vršenju krivi#nog "ela ra$bojništva ili ra$bojni#ke krađe
K' kao kvali"ikovani oblik ubistva predvi+a lišavanje života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke kra+e, tačka 4. 6ako se radi o višeobjektivnom krivičnom delu, ovde je dominantno lišavanje života, tj., ubistvo, a činjenica da se to čini pri vršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke kra+e predstavlja kvali"ikatornu okolnost. !.!.'"re"ba ta#ke ! (koristoljublje) i$vršenje ili rikrivanje "rugog krivi#nog "ela) krvna osveta) be$ob$irna osveta) "ruge niske obu"e*
&dredba tačke 7, predvi+a više kvali"ikatorni okolnosti vezani za pobude učinioca $koristoljublje, izvršenje ili prikrivanje drugog krivičnog dela, krvna osveta, bezobzirna osveta, druge niske pobude%. Koristoljublje postoji onda kada učinilac delo vrši radi pribavljanja odre+ene ne samo imovinske, ve! bilo kakve materijalne koristi. &na može da se ogleda i u sprečavanju materijalnog gubitka. -porno je da li postoji ovaj oblik ubistva onda kada se ono vrši radi obezbe+ivanja sredstava za osnovne egzistencijalne potrebe učinioca, odnosno njegove porodice. U teoriji se ističe i argument da je za postojanje koristoljublja potrebno da je učinilac postupao iz polepe za koriš!u, a ne radi zadovoljavanja neki svoji osnovni materijalni potreba. Takav stav se ne može privatiti. /ema opravdanja za takvo sužavaje pojma koristoljublja. /aprotiv, više argumenata ide u prilog svatanju zastupanom u sudskoj praksi da u tim slučajevima postoji ovo krivično delo. Ta okolnost može biti od zančaja samo prilikom odmeravanja kazne. 6nače, ostvarivanje materijalne koristi može se izvršenjem ubistva posti!i manje ili više direktno $primanjem naknade za izvršeno ubistvo, ubistvom poverioca%, tako i indirektno $ ubistvom lica koje predstavlja prepreku da učinilac stekne na legalan način neku imovinu%. U vezi sa tim, treba praviti razliku izme+u ovog oblika teškog ubistva i pretodnog kvali"ikovanog oblika iz tačke 4. &snovna razlika je u tome što pretodni obik postoji onda kada do lišavanja života do+e pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke kra+e, tj. kada se primenjuju sila ili pretnja radi neposrednog oduzimanja, ili zadržavanja, tu+e pokretne stvari. U slučaju da su ispunjeni i elementi pretodnog kvli"ikovanog oblika, radi!e se o prividnom idealnom sticaju i po odnosu specijaliteta treba prednost dati ubistvu iz tačke 4. Tu se radi o svojevrsnom alternativitetu, ali gde se obzirom na odnos specijaleteta ipak nije svejedno kako !e si izvršiti pravna kvali"ikacija. - obzirom na to da je zapre!ena identična kazna praktični značaj ovog pitanja je mali. 'a razliku od slučaja kada je ostvareno više kvli"ikovani oblika krivičnog dela, ovde se to ne bi moglo uzeti u obzir ni kao otežavaju!a okolnost prilikom odmeravanja kazne, jer je koristoljublje prisutno kod oba kvali"ikovana oblika.
*$
Diplomski rad
Ubistvo radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela postoji u slučaju kada se ubistvo vrši ili zato da se prikrije ve! učinjeno krivično delo $na primer, ubistvo svedoka očevica%, ili pak da se omogu!i vršenje nekog krivčnog dela $ pri čemo to delo ne mora biti izvršeno%. /ije od značaja o kojem se krivičnom delu radi, odnosno da le je u pitanju srodno, odnosno neko teško krivično delo. )o prirodi stvari, radi!e se o težim krivičnim delima, ali ovaj kvali"ikovani oblik postoji i onda kada je u pitanju i neko krivično delo koje može biti zantno lakše od ubistva. U pogledu odre+ivanja pojma bezobzirne osvete problem predstavlja razgraničenje izme+u obične i bezobzirne osvete. &snovni kriterijum za tazlikovanje jeste nesrazmera izme+u nanetog zla i onoga koje se vrši kroz osvetu. Ta nesrazmera mora biti očigledna da bi se radilo o bezobzirnoj osveti. 6 neke druge okolnosti mogu biti relevantne prilikom ocene da li je osveta bezobtirana $npr. protek veoma dugog vremena od pričinjenog zla, osveta ubistvom lica koje nije imalo nikakve veze sa pričinjenim zlom i sl.%. K' više ne predvi+a kao kvali"ikatornu okolnost i krvnu osvetu. Krvna osveta kao oblik privatne reakcije je karakteristična za prošlost, ali se još danas zadržala kao redak relikt običajnog prava u nekim delovima naše zamčje. 6ako pojam krvne osvete nije sporan, on bi se u smislu ovog krivičnog dela mogao odrediti kao lišavanje života samog ubice ili nekog njegovog bižeg ili daljeg srodnika od strane srodnika ubijenog zbog osvete. U nekim slučajevima krvna osvta bi se mogla kvali"ikovati kao bezobzirna osveta, a u nekim bi se mogla podvesti pod pojam niski pobuda. U svakom slučaju, intencija zakonodavca nije bila da ubistvo iz krvne osvete ne predvidi kao teško ubistvo , ve! se jednostavno radi o činjenici da je taj oblik ubistva i kod na postao vrlo redak, pa ga ne treba posebno propisivati s obzirom da se može podvesti pod druge, navedene kvali"ikatorne okolnosti. )ojam krivičnog dela ubistva iz bezobzirne osvete može biti izvršen samo sa direktnim umišljajem. 6 drugi oblici teškog ubistva koji kao kvali"ikatorni elemenat sadrže odre+enu pobudu podrazumevaju, po prirodi stvar, direktan umišljaj. 5a bi u konkretnom slučaju pobuda i namera postojala kao subjektivna obeležja u bi!u krivičnog dela neopodna je svest i volja jakog intenziteta, pa su zato nespojive sa eventualnim umišljajem. &sim navedeni, zakon kao kvali"ikatrnu okolnost navodi i druge niske pobde. (adi se o generalnoj klauzuli za čije preciziranje se u obzir moraju uzeti i postoje!a moralna vrednovanja odre+eni pobuda. 6pak, sve pobude koje se moralno negativno vrednuju nisu sike pobude u smislu ove kvali"ikatorne okolnosti. Tako, na primer, mržnja predstavlja moralno negativnu pobudu, ali s obzirom da se ubistvo često vrši iz moralno negativni pobuda, pa i iz mržnje, radilo bi se samo o običnom, a ne o teškom ubistvu. )otrebno je da se na skali negativnog moralnog vrednosvanja neka pobuda nalazi visoko da bi se mogla oceniti niskom u smislu ove kvali"ikatorne okolnosti. Gde je ta granica teško je re!i, tako da primena ove norme u velikoj meri zavisi od stava sudske prakse. U pogledu neki pobuda ustalio se stav u sudskoj praksi da predstavljaju, ili pak da ne predstavljaju niske pobude.22 Tako, na primer, u pogledu ljubomore , preovladao je stav da ona sama po sebei nije niska pobuda u smislu kvali"ikatorni okolnostil. #e+utim, ako bi se radilo o ubistvu muža da bi se otklonila prepreka za nesmetano održavanje
Stojanović Z., %erić 4., Krivično pravo posebni deo, Beograd, !!#"str.,#. *)
Diplomski rad
seksualni odnosa sa njegovom suprugom, odnosno zasnovala vanbračna ili bračna zajednica, to bi se moglo okarakterisati kao niska pobuda. !.+.&išavanje %ivota slu%benog ili vojnog lica
Iišavanje života službenog ili vojnog lica tako+e predstavlja oblik teškog ubistva, tačka 8. u pogledu odre+ivanja pojma službenog i vojnog lica primenjuju se odgovarju!e odredbe člana 2 $st. 3 i 8%. 'a postojanje ovog oblika nužno je da je službeno ili vojno lice lišeno života pri vršenju službene dužnosti. 'a razliku od ranijeg rešenja, ne nabrajaju se odre+eni poslovi, odnosno dužnosti koje su u vezi sa svojstvom službenog, odnosno vojnog lica. 6ako su to i dalje pre svega pslovi državne ili javne bezbednosti, dužnost čuvanja javnog reda, to mogu biti i drugi poslovi koji se obavljaju u okviru službene dužnosti od strane vojnog ili službenog lica. Ti drugi poslovi značajno proširuju kriminalnu zonu kod ovog kvali"ikovanog oblika. 'bog toga, pasivni subjekt kod ovog oblika teškog ubistva može biti bilo koje službeno lice pri vršenju svoje službene dužnosti, a ne samo odre+ena službena lica što je iz ranijeg rešenja posredno proizilazilo s obzirom da je zakon navodio vršenje samo odre+eni poslova. /a primer, ovaj oblik teškog ubistva i prema ranijem i prema sadašnjem rešenju postoji kada učinilac zatečen od strane ovlaš!enog službenog lica u vršenju krivičnog dela ispali na to lice, koje je pokušalo da ga uvati, više projektila iz vatrenog oružja i pri tome ga pogodi. #e+utim, ranije rešenje nije obuvatalo vršenje sudijske, tužilačke i slični važni službeni dužnosti i poslova. /o, osim ti službeni dužnosti koje se po svoj značaju mogu izjednačiti sa onima koja su ranije bila eksplicitno navdena, ima i oni koje to po svom značaju ne zaslužuju. - druge strane, novo rešenje i dalje zateva da je ubistvo izvršeno pri vršenju ti, a ne u vezi sa njima, što bi kod neki dužnosti, s obzirom na njovu prirodu i značaj, imalo odre+eno kriminalno O političko opravdanje. U svakom slučaju, značaj službene dužnosti pri čijem vršenju je službeno ili vojno lice lišeno života možbe biti okolnost koja je relevantna za odmeravanje kazne. !.,.Ubistvo "eteta i bremenite %ene
Ubistvo deteta i vremenite žene je izjednačeno s obzirom na težnju zakonodavca da pruži pojačanu krivičnopravnu zaštitu deci $kod bremenite žene ta se pruža i nero+enom detetu%. Umišljaj učinioca mora da obuvata ove kvali"ikatorne okolnosti. Ukoliko postoji pogrešna predstava o uzrastu deteta $tj. učinilac ne zna da pasivni subjekt nije navršio četrnaest godina%, ili ne zna za trudno!u žene koju lišava života, postoja!e obično ubistvo. &vde je isto dejstvo kako neotklonjive, tako i otklonjive stvarne zablude, tj. obe isključuju postojanje ovog oblika teškog ubistva. To, me+utim, nije smetnja da se ove okolnosti uzmu u obzir kao otežavaju!e okolnosti prilikom odmeravanja kazne za obično ubistvo, s obzirom da one, po pravilu, objektivno čine delo težim u konkretnom slučaju. !.-.Ubistvo #lana oro"ice koje je u#inilac reto"no $lostavljao
Ubistvo člana porodice koje je učinilac pretodno zlostavljao treba posmatrati pre svega u kontekstu krivičnog dela nasilja u porodici $član B4%. 6pak, ovde nije neopodno da je pretodno izvršeno to krivično delo. 5ovojno je da je izvršenju dela pretodilo zlostavljanje. /o, imaju!i u vidu pojam zlostavljanja kao nečega što *,
Diplomski rad
ne sadrži obeležja ni lake telesne povrede i što se može široko svatiti $nanošenje "izičkog ili psiičkog bola manjeg intenziteta%, kao i smisao ovog oblika teškog ubistva, ne bi bilo dovoljno jednokratno zlostavljanje, ve! kontinuirano, sistematsko zlostavljanje člana porodice koji je lišen života. To !e, po pravilu, značiti i ostvarenje bitni obeležja krivičnog dela nasilja u porodici, iako se zlostavljanje eksplicitno ne navodi u opisu radnje izvrššenja tog krivičnog dela. /ajteži oblik nasilja u porodici $član B4. stav 4% predstavlja krvično delo kvali"ikovano težom posledicom, što znači da u odnosu na smrt člana porodice mora postojati neat. !./.Umišljajno lišavanje %ivota više lica
K' kao teško ubistvo prediv+a i umišljajno lišavanje života više lica, pod uslovom da se ne radi o obustvu na ma, ubistvu deteta pri poro+aju ili o lišenju života iz samilosti $tačka B%. To znači da zakon isključuje ova tri privilegovana oblika ubistva, dok u pogledu drugi umišljajni ubistava postojanje ovog oblika teškog ubistva dolazi u obzir, tj. nije potrebno da se radi samo o ubistvu iz člana 3. $na primer, može se raditi i o krivičnom delu iz člana 3>%. 6pak, primena ovog oblika teškog ubistva nije potrebna ukoliko je ostvaren neki drugi oblik teškog ubistva jer je i inače omogu!eno izricanje teže kazne nego za obično ubistvo. 5alje, ako se radi o ubistvu učinjenom u prekoračenju granica nužne odbrane $ili kranje nužde%, primena ove kvali"ikatorne okolnosti, iako bi bila mogu!a, ne bi bila opravdana. )raktično, potreba za primenom ovog oblika ubistva postoji onda kada je učinjeno dva ili više obični ubistava. Za sve oblike teškog ubistva je propisana kazna zatvora u trajanju od najmanje deset godina, ili zatvor od trideset do četrdeset godina.
(.)ktivnosti otkrivanja i dokaivanja ubistva i te$kog ubistva +.1.0a#ini sa$nanja
Krivično delo ubistva se, bez obzira na to što se sastoji u lišavanju života nekog lica, ne mora u svakom slučaju odma i vidno mani"estovati. /aime, za čin ubistva ne mora se odma saznati, ve! može pro!i, nekad kra!i, a nekad duži period od izvršenja krivičnog dela do njegovog otkrivanja. **
Diplomski rad
/ajčeš!i načini saznanja za izvršenje ovog krivičnog dela su: prijava članova porodice, rodbine, prijatelja, drugova i gra+anja, tj. oni koji su bili očevici ili u blizini doga+aja, prvi stigli na lice mesta, ili su na drugi način došli do in"ormacije da je izvršeno ubistvo. U takvim slučajevima, kad se odma sazna o izvršenom ubistvu, bilo još u toku njegovog izvršenja ili neposredno pošto js izvršeno, nema ve!i problema u daljem preduzimanju mera na obezbe+enju lica mesta, u cilju obezbe+enja relevantni materijalni tragova i izjava lica kojima su poznate odre+ene činjenice u vezi sa izvršenjem konkretnog krivičnog dela ubistva. #e+utim, mogu!i su slučajevi gde je lice ubijeno, a leš sakriven ili spaljen, odnosno saranjen radi prikazivanja da je rsč o prprodnoj smrti. -ve to ukazuje da se posebna pažnja mora usmeriti na razjašnjavanje svi prijavljeni sumnjivi nestanaka lpca i sumnjivi smrti, jer je mogu!e da se upravo radi o pretodno izvršenim ubistvima, koja se žele prikriti i prikazati da je lice iznenada nestalo, odnosno da se radi o prirodnoj smrti, samoubistvu ili zadesu. Kriminalistička i sudska praksa kod nas i u svstu poznaje slučajevs razjašnjavanja i dokazivanja krnvični dela ubistva i izršanja osu+uju!e pravosnažne sudske presude učiniocu, a da leš nikada nije ni prona+en. /a ovu činjenicu ukazujs slede!i najsvežiji primer iz naše prakse. #ladi! i devojka su se zabavljali i trebalo je da to krunišu venčanjem, odnosno stupanjem u brak, jer su se ve! bili dogovorili o svim detaljima, a pripreme za venčanje bile su u završnoj "azi. #e+utim, nekoliko dana pre dana odre+enog za venčanje, devojka je nestala. To je izazvalo sumnju u njenog mladi!a, koji je u prvom razgovoru izjavio da mu nisu poznate bilo kakve činjenice u vezi sa njenim nestankom. &perativnim putem radnici organa unutrašnji poslova prikupili su niz činjenica koje su rasvstlile njiov me+usobni odnos i omogu!ile postavljanje verzije da je mladi! osumnjičen da je devojci oduzeo život da bi izbegao brak, mada je tokom naredni razgovora, da bi otklonio sumnju, izjavljivao da je devojka otišla kod svoje rodbine, odnosno u drugi grad radi kupovine i da mu se nije javljala. )ošto je utvr+eno da je pretodne no!i vi+en sa devojkom i da je posle toga devojka nestala, njegova verzija doga+aja postala je neodrživa.23 &sumnjičeni nije imao drugo objašnjenje ve! je morao da prizna da je devojku ubio i ostavio na dnu jezera, koje se nalazi u blizini tog mesta, gde je, uostalom, pretodne no!i i vi+en sa njom. Usledilo je opsežno pretraživanje dna jezera uz pomo! ronilaca, ali leš ni do današnji dana nije prona+en, a mladi! je pravosnažno osu+en i izdržava kaznu zatvora zbog krivičnog dela ubistva. Kao način saznanja o izvršenom krivičnom delu ubistva, za razliku od drugi teži krivični dela, postoje i slučajevi samoprijavljivanja, koje treba sasvim ozbiljno svatiti, bez obzira na vreme i način samoprijavljivanja i stanje alkoolisanosti prijavioca, što se u re+im situacijama i dešava. Kod samoprijavljivanja potrebno je kritički sagledati sadržaj iskaza prijavioca i motive koji su naveli lice na to, vode!i računa o tome da se deda ili otac mogu prijaviti da su izvršili ubistvo, iako je to uradio njiov sin. Tako+e je mogu!a i obrnuta situacija, da se maloletni sin prijavljuje da je izvršio ubistvo, iako je to uradio njegov otac ili stariji brat, a u oba slučaja cilj je da se izdejstvuje blaža kazna.
*
+arković, 3, 4snovi kri$inologije, %ravni &akultet, Banja -uka, !1!", str., 1!. *'
Diplomski rad
/a mestu izvršenja krivičnog dela ubistva mogu se na!i razni materijalni tragovi koji potiču od učinioca, sredstva izvršenja ili žrtve, pa je stoga od izuzetnog kriminalističkog što pre sazna o ubistvu i prsduzmu mere za obezbe+enje lica mesta. &sim toga, brz izlazak na lice mesta omogu!ava i pronalaženje očevidaca, lica koja su prva stigla na mesto izvršenja krivičnog dela, kao i drugn lica koja mogu dati korisne in"ormacije u vezi sa izvršenim ubistvom. Tako+e, brzo saznanje o izvršenom ubistvu omogu!ava i preduzimanje niza operativnotaktički i tenički radnji i mera i pojedini istražni radnji, radi sprečavanja bekstva učinioca, njegovog otkrivanja i vatanja. +.2.'be$beđenje lica mesta
#esto na kojem je izvršeno ubistvo predstavlja dragocenu osnovu za pronalaženje materijalni tragova od koji umnogome,zavisi isod daljeg toka krivičnog postupka. )rona+eni tragovi i predmeti imaju izuzetan značaj za postavljanje verzija i utvr+ivanje činjenica i okolnosti izvršenja samog ubistva i otkrivanja učinioca, pa je veoma bitno da se lice mesta, uz poštovanje načela brzine i operativnosti, blagovremeno i stručno obezbedi do dolaska ekipe za vršenje uvi+aja. *rz izlazak na lice mesta omogu!ava zaticanje, a prema potrebi, i zaštitu odgovaraju!i tragova od razni promena i uništenja, kao i pronalaženje očevidaca koji se u kasnijoj "azi postupka mogu koristiti kao svedoci $presumptivni svedoci%. )rilikom obezbe+enja lica mesta mora se po!i od činjenice da uspešna realizacija konkretne kriminalističke obrade u znatnoj meri zavisi od stručne obrade mesta izvršenja ubistva, što ukazuje na nužnost blagovremenog, e"ikasnog i savesnog postupanja po saznanju da je izvršeno krivično delo ubistva. (adnje i mere u sklopu obezbe+enja lica mesta moraju biti prilago+ene svakom konkretnom slučaju ubistva i moraju se preduzimati stručno i znalački, što ne može sa uspeom da radi svako ovlaš!eno službeno lice, pa ni svaki operativni radnik.24 )ogrešno je još uvek prisutno mišljenje da se ovaj posao tretira kao neko "izičko postupanje, jer ga praksa negira i potvr+uje da se radi o operativnoj delatnosti radi prikupljanja i obezbe+enja materijalni dokaza i izvora lični dokaza, koji u najve!oj meri i doprinosi rasvetljavanju i dokazivanju konkretnog krivičnog dela ubistva. Kao što !emo videti iz narednog izlaganja, kod ubistva su mogu!i raznovrsni tragovi i predmeti na mestu izvršenja ovog krivičnog dela. 'bog toga je nužno adekvatno obezbe+enje lica mesta, kako bi se sprečila njiova promena ili uništenje dejstva spoljni "aktora $kiša, sneg, vetar i sl.%, ili aktivnoš!u ljudskog "aktora, i time sačuvala relevantnost. )osebnu teško!u prilikom obezbe+enja lica mesta ubistva zadaje prisustvo i ponašanje rodbine ubijenog, znatiželja prisutni lica i zatevi pojedini društveni "aktora da se upoznaju sa detaljima doga+aja i preduzetim merama, pa čak i da posete lice mesta sa odre+enim saradnicima, što dovodi u opasnost relevantnost tragova i predmeta koji postoje na mestu izvršenja ubistva. 'bog toga je nužno da /ekić, Z., 7kulić, +., Krivično pro'esno pravo, %ravni 6akultet, 3stočno Sarajevo, !!", str., 1!.
*&
Diplomski rad
operativni radnik, koji rukovodi obezbe+enjem lica mesta, bude energičan, da postupa po procesnim i kriminalističkim pravilima, da ovim licima učini dostupnim odre+ene in"ormacije i da ne dozvoli šetnju i obilazak mesta doga+aja, diranje i pomeranje pojedini tragova i predmeta. /aša kriminalistička praksa pokazuje da na lice mesta najčeš!e prvi stižu radnici policije soji i preduzimju prve mere na obezbe+enju mesta doga+aja. obzirom na navedene konstatacije i nužnost prisustva u obezbe+enju lica mesta i operativnog radnika sa odre+enim iskustvom, svakako da dosadašnju praksu treba menjati, radi preduzimanja adekvatni mera na potpunom i stručnom obezbe+enju lica mesta. )o dolasku na mesto izvršenja ubistva prvo treba utvrditi da li je žrtva još u životu, pa u slučaju potvrdnog odgovora preduzeti mere na pružanju odgovaraju!e medicinske pomo!i. U zavisnosti od zdravstvenog stanja povre+enog, odluči!e se o njegovom prebacivanju u najbližu zdravstvenu ustanovu, ili !e se obavestiti itna pomo! i postupiti po savetu lekara. )otom je potrebno odrediti prostor koji se u svakom konkretnom slučaju smatra mestom gde se desilo ubistvo, udaljiti sva nepotrebna lica, vode!i pri tom računa da se ne udalje očevici doga+aja, obezbediti tragove i predmete, zabraniti kretanje na odre+enom prostoru bez stvarne potrebe, ograničiti sopstveno kretanje na mestu gde se nalaze tragovi i predmeti u vezi sa ubistvom. Kod ubistava treba dosledno poštovati osnovno kriminalističko pravilo da se ništa ne dira i ne pomera do dolaska ekipe za vršenje uvi+aja. Tokom obezbe+enja lica mesta treba preduzeti i mere da se na+u lica kojima su poznate odre+ene činjenice i okolnosti pod kojima je izvršeno ubistvo, ili lica koja mogu pružiti pojedine podatke o osumnjičenom, vode!i računa da se ta lica, kao očevici ubistva, ne udalje do dolaska istražnog sudije, a u svakom slučaju sprečiti njiovo me+usobno kontaktiranje i dogovaranje. -a ovim licima treba obaviti kra!i in"ormativni razgovor u vezi sa njima poznatim okolnostima i činjenicama, kako bi se prikupili osnovni podaci o doga+aju, o čemu !e se in"ormisati istražni sudija, ali i operativni radnik koji rukovodi kriminalističkom obradom. )o dolasku na lice mesta, odma treba proveriti da li ima uslova za koriš!enje psa tragača i u tom cilju neopodno je itno preduzsti mere na dovo+enju vodiča sa službenim psom. )osebna pažnja mora se posvetiti povre+snim licpma, ukoliko i ima, tj. posle njiovog smeštaja u odgovaraju!u medicinsku ustanovu, u svakom konkrstnom slučaju, trsba procennti da li postoji potreba za organizovanjsm njiovog obezbe+enja ili odgovaraju!eg nadgledanja i osmatranja.27 Ukoliko je takvo lice pri svssti, a postoji opasnost po život, potrebno je odma obavestiti javnog tužioca i istražnog sudiju radi preduzimanja mera njegovog saslušanja u svojstvu svedoka, kao itne istražne radnje radi obezbe+enja dokaza. 'adatak ekipe, koja obezbe+uje lice mesta, jeste i uzimanje podataka od medicinskog osoblja koje je povre+enog prebacilo u medicinsku ustanovu, odnosno od lica koje je povre+enog primilo i pružilo mu medicinsku pomo!. Ukoliko je neko pretodno pružao pomo! povre+enom, treba obavezno prikupiti podatke o tim licima, o načinu pomo!i, vremenu kada je pružena i koji su tragovi i
Si$onovi8, B., Kri$inalistika, %ravni &akultet, Kragujeva', !!", str., #. *<
Diplomski rad
predmeti dirani i pomerani, a koji ostavljeni prilikom pružanja pomo!i pa zbog toga nemaju relevantan značaj. &bezbe+enje zatvorenog ili otvorenog prostora, u zavisnosti od mesta pronalaska leša ili mesta izvršenja ubistva, vrši se po opštim pravilima kriminalističke taktike, s tim što se mora voditi računa o svim mogu!im tragovima kod ubistva i njiovim speci"ičnostima, o čemu !e biti reči u daljem tekstu. ko se bistvo desilo u zatvorenom prostoru, potrebno je obratiti pažnju na mogu!e tragove na vratima i prozorima. li, ukoliko se odluči da se svi otvori zatvore, kako bi se sigurnije obezbedilo lice mesta, važno je da stručno lice pretodno pregleda ova mesta i prona+ene tragove blagovremeno "iksira. 6n"ormacije, podatke i činjenice ni u kom slučaju ne treba davati licima izvan ekipe obezbe+enja lica mesta i vršenja uvi+aja, jer se to može negativno odraziti na preduzimanje planirani operativnotaktički i istražni radnji, kao i na koriš!enje poligra"ske tenike u postupku razjašnjavanja i dokazivanja krivičnog dela i otkrivanja njegovog učinioca. +.3.Tragovi i re"meti na mestu i$vršenja ubistva
U zavisnosti od načina, sredstva, mesta i vremena izvršenja i od kretanja i ponašanja učinioca pre izvršenog ubistva, za vreme ubistva i posle njega, kao i činjenice da li je bilo otpora žrtve, odnosno me+usobne borbe na licu mesta, mogu!eje prona!n raznovrsne tragove i predmete koji mogu poticati od učinioca, sredstva izvršenja i od žrtve. Koji !e se tragovi zate!i na licu mesta, u kakvom stanju i u kom stepenu relevantnosti, zavisi i od protoka vremena za saznanje da je izvršeno ubistvo nekog lica, od blagovremenog izlaska na lice mesta i preduzimanja mera na njiovom očuvanju, odnosno sprečavanju mogu!i promena i njiovog eventualnog uništenja. /avedeni razlozi, uglavnom, utiču na to koji !e se tragovi i predmeti prona!i na licu mesta, ali se u praksi najčeš!e mogu na!i slede!i tragovi učinioca: tragovi krvi, sperme, dlake, pljuvačke, izmeta i drugi izlučevina papilarni linša, stopala, noktiju, zuba, zemlje, prašine, boja, laka, ode!e, vlakana, mirisa i dr. Kod krivični dela ubistva $kao i kod drugi krivični dela iz grupe krvni delikata% najčeš!e su prisutni tragovi krvi od žrtve, ali mogu poticati i od učinioca. Tragovi krvi uglavnom su služili kao eliminacioni tragovi sve do novi izuma i uvo+enja genetike u kriminalistiku, tj. otkrivanja mogu!nosti koriš!enja 5/K testa $dezoksiribonukleinska kiselina%, koji predstavlja genetski trag jednog lica i omogu!uje njegovu identi"ikaciju isto kao i trag papilarni linija, pa se zbog toga naziva
Stojanović Z., %erić 4., Krivično pravo posebni deo, Beograd, !!#", str., 11#. *%
Diplomski rad
&sim tragova, na mestu izvršenja krivičnog dela mogu se prona!i i raznovrsni predmeti kojipotiču od učinioca kojima nije izvršeno krivično delo, ali su kao materijalne idicijalne činjenice od bitnog kriminalističkog značaja, naročito u odnosu na postavljanje verzija ko može biti osumnjičeno lice. &vi predmeti ne dovode se u vezu sa krivičnim delom i učiniocem po osnovu tragova $bilo na njima ili da su oni ostavili tragove%, ve! po osnovu posebni svojstava i odnosa prema učiniocu. /aime, učinilac na mestu izvršenja ubistva u mnogim slučajevima ostavlja razns predmete, ponekad svesno jer mu smetaju, dok i u odre+enpm situacnjama izgubi ili zaboravi na licu mesta, tako da u to.m trenutku nije ni svestan da su ostali pojedini predmeti koji su njemu pripadali. /ajčeš!e su to priručni predmeti učinioca $štap, kišobran, tašna% predmeti lične upotrebe $lula, muštikla, tabakera, min+uša, sat, lanči!%, predmeti ode!e $kapa, šešir, sako, kaput, rukavice%, predmeti obu!e $cipele, patike, čizme%, delovi ode!e i obu!e $dugmad, otrgnuto parče platna od garderobe, delovi +ona cipele, kože, skaja%, kao i drugi predmeti $pisma, kasete, isprave i razna dokumentacija%. U zavisnosti od vrste sredstva izvršenja, nalicu mesta mogu se prona!i pojedini tragevi ili delovi, kao i sredstvo kojim je izvršeno ubistvo. Ukoliko je ubistvo izvršeno vatrenim oružjem, to mogu biti tragovi baruta, gareži, plamena, zrno, čaura, a u nekim slučajevimai vatreno oružje iz kojeg je pucano. )osebno su bitni ispaljeno zrno i izbačena čaura, jer su tragovi unutrašnjosti cevi koji ostaju na zrnu prilikom ispaljenja $oružje sa olučenim cevima% i tragovi udarne igle na čauri, identi"ikacioni tragovi, pošto se odgovaraju!im balističkim veštačenjem može utvrditi konkretno oružje iz kojeg je pucano i kojim je izvršeno krivično delo ubistva. /ajčeš!e trag žrtve na licu mesta jeste trag krvi koji može da se na+e na samoj žrtvi, na okolnim predmetima, zidovima, patosu i pla"onu, kao i na učiniocu. &sim toga, na mestu izvršenja ubistva mogu se na!i i tragovi noktiju, zuba, vlakna, dlake i papilarni linija, koji potiču od žrtve, a koji imaju posebno relevantan značaj ukoliko se prona+u na osumnjičenom licu. )ojedini tragovi, koji potiču od učinioca, mogu se na!i i na žrtvi. )ored tragova krvi, to mogu biti i tragovi dlake, zuba, noktiju, vlakna i sl., a postoje i tragovi od sredstva izvršenja na žrtvi, koji mogu biti različiti u zavisnosti od toga o kojem se konkretnom sredstvu radi. /a žrtvi i učiniocu mogu se prona!i i speci"ični mikrotragovi koji mogu da se zadrže ispod noktiju $prljavština ispod noktiju%, a koji potiču od tkiva ili ode!e učinioca, odnosno žrtve, što je opet u uzročnoj vezi sa načinom izvršenja ubistva i razvojem toka kriminalnog doga+aja. Tragovi prona+eni na mestu izvršenja krivičnog dela ubistva, uz njiovo stručno i logičko dalje koriš!enje uzimaju!i u obzir i negativne činjenice koje postoje na licu mesta, imaju izuzetan kriminalističkooperativan značaj jer predstavljaju individualnu osnovu za postavljanje adekvattni verzija i planiranje daljeg toka kriminalističke obrade. 6luistrova!u to slede!im primerom.
*9
Diplomski rad
&rganima unutrašnji poslova prijavljeno je da se u susednom selu, u jednom potoku, nalazi nepoznati leš muškog pola s prednjim delom tela, tj. glavom u vodi. (adnici policije, koji su odma došli na lice mssta, radi preduzimanja mera na njegovom obezbe+enju, zapazili su da čizme na lešu, koje su bile van vode, nisu blatnjave, iako je put do tog mesta na potoku izrazito blatnjav, tako da se do tog mesta nije moglo do!i, a da blato ne ostane na cipelama. )ravilno su postavili verziju da lice nije tu ubijeno $ukoliko se radi o ubistvu%, ve! da je leš donesen i bačen u potok. Tragovi stopala i kolica nalazili su se od mesta gde je leš prona+en pa do susedne, ne mnogo udaljene, ku!e u kojoj je živela jedna udovica srednji godina. &bdukcijom leša utvr+eno je da smrt nije bila nasilna, ve! da je uzrok smrti bio in"arkt srca, na osnovu čega se odma zaključilo da se ne radi o krivičnom delu ubistva, ali je slučaj trebalo u potpunosti razjasniti da bi se otklonile sve eventualne sumnje. )rona+eni tragovi omogu!ili su postavljanje verzije da udovica ima odre+enu vezu s ovim slučajem, ili da su joj bar poznate neke bitne činjenice. 0erzija je bila osnovana i udovica je ispričala da je pokojnik bio njen ljubavnik, da je i kritične no!i došao kod nje i da je u toku intimnosti iznenada umro. &na je u strau, da ne bude okrivljena za njegovu smrt i da bi izbegla sramotu, leš stavila u kolica, odvezla ga do potoka i u isti izbacila na mestu gde je prona+en. /jena verzija je potvr+ena i prona+enim tragovima na kolicima i njenim cipelama, kao i izjavama lica, njeni neposredni komšija. (.".Vr$enje uvi*aja
0ršenje uvi+aja je veoma značajna istražna radnja kriminalistike. (adi što stručnijeg i potpunijeg obavljanja ove istražne radnje, neopodno je da sastav uvi+ajne ekipe bude uskla+en sa procesnim odredbama i kriminalističkim pravilima i nju bi trebalo da sačinjavaju: istražni sudija, javni tužilac ili njegov zamenik, operativni radnik koji radi po liniji suzbijanja krvni delikata, kriminalistički teničar, lekar specijalista sudske medicine, kao i drugi veštaci u zavisnosti od sredstva izvršenja $bolničar, stručnjak za protivdiverzionu zaštitu, bioemičar. &dgovorno lice koje je učestvovalo u obezbe+enju lica mesta in"ormiše istražnog sudiju o svim prikupljenim činjenicama i okolnostima u vezi sa izvršenim ubistvom, o zatečenom stanju i eventualnim promenama na licu mesta. U obeleženi krug lica mesta kriminalistički je ispravno da prvi nastupaju kriminalistički teničar i veštaci odgovaraju!e struke, kako bi pretodno obeležili vidljive tragove i preduzeli mere da se ne gazi po odre+enoj površini gde je logično pretprstaviti da !e se u dinamičkoj "azi uvi+aHa pronaGš mikrotragovi. -asvim je pogrešna praksa da lice mesta prstodno obi+u svi članovi uvi+ajne ekips, pa da ss potom otpočns sa vršsnjem uvi+aja. jer to može dovesti do promene ili uništenja postoje!i i nastajanja novi nerelevantni tragova. Tokom uvi+aja treba nastojati da se dobiju odgovori na što više zlatni pitanja kriminalistike i da se razjasne sve bitne činjenice i okolnosti. U svakom slučaju, stručno izvršen uvi+aj trebalo bi da razjasni slede!a bitna kriminalističkotaktička pitanja: *4
Diplomski rad
5a li kriminalni doga+aj predstavlja krivično delo ubistva, ili je samo reč o samoubistvu, zadesnoj ili prirodnoj smrti /a kom mestu i u koje je vreme izvršeno ubistvo /a koji način i kojim sredstvom je izvršeno Utvrditi identitet žrtve 5a li je bio jedan ili više učinilaca )ut dolaska, kretanje i način ponašanja na licu mesta i put odlaska učinioca Koja su mesta, odnosno lokacije odakle su se mogle videti ili čuti pojedine spoljne vidne ili čujne mani"estacije koje su pratile izvršenje ubistva #otiv učinioca &sumnjičena lica )osebnu pažnju valja usmeriti na utvr+ivanje činjenice da li je mesto pronalaska leša stvarno mesto izvršenja ubistva i uz pomo! veštaka sudskomedicinske struke pokušati približno odrediti vreme nastajanja smrti, jer davanje što preciznijeg odgovora na ova dva zlatna pitanja kriminalistike $mesto i vreme% omogu!ava i lakšu proveru alibija osumnjičenog lica. &dgovori na postavljena kriminalističkotaktička pitanja dobijaju se kroz dinamičku i statičku "azu uvi+aja u kojima učestvuju svi članovi uvi+ajne ekipe svaki u domenu svoji ovlaš!enja i stručni znanja. U statičkoj "azi uvi+aja kriminalistički teničar prvo označava i obeležava tragove predmeta, pa se potom opisuje izgled lica mesta, tako da se ne pomeraju stvari i leš, ali uz tačno navo+enje mesta pronalaženja pojedini tragova i predmeta. Tako+e se opisuje položaj leša, kao i vidljivi tragovi na njemu. U postupku opisivanja činjeničnog stanja uvek se polazi od opšteg ka posebnom, sodno kriminalističkotaktičkim pravilima vršenja uvi+aja. Uporedo ili neposredno "iksiranja zatečenog stanja, putem zapisnika o uvi+aju $što posle je u zavisnosti od složenosti situacije na licu mesta%, kriminalistički teničar sastavlja skicu lica mesta, odnosno kroki, a potom isgo "iksira "otogra"isanjem. )ošto "otogra"ija ne može da obuvati celokupnu situaciju na licu mesta, potrebno je da se lice mesta "otogra"iše sa više strana, pod različitim uglovima i sa različite daljine. 29 otogra"isanje vršiti tako+e od opšteg ka posebnom, tj. od šireg nzgleda lica mesta pa do pojedini tragova ili drugi bitni detalja. 5inamička "aza uvi+aja podrazumeva detaljan pregled mesta izvršenja krivičnog dela ubistva, uključuju!i pomeranje stvari i leša, radi pronalaženja mikrotragova, ali i vidljivi tragova, predmeta ili delova predmeta koji su u statičkoj "azi bili skriveni ili nepristupačni. )rona+eni tragovi i predmeti opisuju se u zapisniku o uvi+aju, s tom što se pretodno označe, odnosno obeleže. Tako+e, "otogra"išu se i to tako da predstavljaju celinu sa "otogra"ijama iz statičke "aze uvi+aja. &vi tragovi i predmeti se tako+e unose u skicu lica mesta. Kriminalistički teničar i veštaci odgovaraju!e struke uzimaju tragove i predmete, kao i potrebne uzorke, stručno i pakuju i transportuju radi daljeg veštačenja. *itno je da se tokom uvi+aja prona+u svi relevantni tragovi i predmeti i da ss pravilno, sodno procesnim odredbama i kriminalističkim pravilima, "iksiraju zapisnikom o uvi+aju, "otoelaboratom ili video kasetom i skicom lica mesta, vode!i računa o lgome da svi
Si$onović, B., Kri$inalistika, %ravni &akultet, Kragujeva', !!", str., #!. '$
Diplomski rad
detalji činjeničnog stanja budu identično "iksirani u svim navedenim procesnim dokumentima. Tokom uvi+aja važno je nastojati da se razjasne i neka druga pitanja od kriminalističkog značaja: položaj žrtve i učinioca u momentu ubistva, "izička konstrukcija učinioca s obzirom na način izvršenja i "izički izgled žrtve, koje je sve tragove ubijeni mogao ostaviti na učiniocu, da li je učinilac povre+en i po kojim delovima tela, da li mu je pocepan neki deo garderobe i koji da li je učinilac tražio odre+ene predmete, novac ili dokumentaciju, da li je poznavao prilike, da li je koristio vozilo i slično. Koje !e se od navedeni činjenica razjasniti i utvrditi individualno je za svaki konkretan slučaj ubistva, što, svakako, upu!uje na zaključak da se uvi+aj kod ubistva ne sme vršiti isključivo na užem delu lica mesta gde je prona+en leš, ve! je potrebno izvršiti detaljan i sistematski pregled šire okoline radi pronalaženja tragova i predmeta u vezi sa ubistvom i njegovim učiniocem i utvr+ivanja drugi bitni činjenica i okolnosti. +.!.'is i regle" leša
-a kriminalističkog stanovišta, veoma je bitno izvršiti detaljan opis i pregled leša tokom uvi+aja, jer mogu pružiti mnoge korisne operativne in"ormacije. &pis lešv vrši lekar O specijalista sudske medicine, a spoljašnji pregled leša, radi pronalbženja tragova i utvr+ivanja načina i sredstava izvršenja ubistva, pored lekara sudske medicine, vrši i kriminalistički teničar, kao i drugi veštaci, u zavisnosti od sredstva kojim je izvršeno ubistvo $balističar, trasolog, bioemičar i sl.%. -ve na+ene činjenpce opisa i pregleda leša "iksiraju se zapisnikom o uvi+aju i "otogra"išu. )osebno je od značaja da se spoljašnji pregled leša detaljno obavi, kako se ne bi dogodilo da se tokom transporta leša na obdukciju unište ili izmene relevantni tragovi koji i nisu prona+eni na uvi+aju, ili da čak nastanu novi tragovi koji nisu u vezi sa krivičnim delom ubistva i njegovim učiniocem, što se negativno može odraziti na e"ikasnost daljeg toka operativne delatnosti, a naročito prilikom postavljanja verzija. /a licu mesta preduzimaju se adekvatne mere na utvr+ivanju identiteta leša, u skladu sa kriminalističkotaktičkim i teničkim pravilima, budu!i da je ta činjenica, tako+e, bitna za postavljanje verzija i planiranje daljeg toka kriminalističke obrade. #esto pronalaska leša treba tačno "iksirati u zapisniku o uvi+aju, "otogra"isanjem i skicom lica mesta, kako ne bi bilo nikakvi problema u eventualnoj kasnijoj rekonstrukciji kriminalnog doga+aja. /užan je i detaljan opis položaja u kome je leš na+en tim što se mora voditi računa o položaju ruku i nogu i da li u rukama drži neki predmet ili neki drugi sadržaj i koji, kao i stanje ode!e i obu!e na lešu. )ošto se zapisnički "iksira položaj leša, kriminalistički teničar !e ga "otogra"isati u sklopu celovitog lica mesta. )otom !e se "otogra"isati izgled leša sa vidljivim tragovima, vode!i računa da se tragovi "otogra"išu razmernom "otogra"ijom. &pis leša vrši se prema kriminalističkoteničkim pravilima za lični opis, a obavezno obuvata pol, visinu. starost, boju i oblik kose, obrve, nos, oči i uši. Dilj pregleda leša jeste pronalaženje mikro i drugi tragova i preduzima se u dinamičkoj "azi uvi+aja. )ažnju bi posebno trebalo usmeriti na pronalaženje ')
Diplomski rad
tragova učinioca, kao i na tragove zemlje na obu!i, u šakama i na ode!i žrtve, radi utvr+ivanja da li je mesti pronalaska leša i mesta izvršenja ubistva. Iekar specijalista za sudsku medicinu detaljno opisuje sve vidljive povrede na lešu i stanje leša u pogledu ukočenosti i mrtvački mrlja. U zavisnosti od načina izvršenja ubistva, ruke žrtve mogu da budu važan izvor operativni in"ormacija, bez obzira na to da li se radi o tragovima ispod noktiju ili o nekim drugim mikrotragovima koji potiču od učinioca, što potvr+uje i slede!i primer: /epoznati učinilac zadavio je jednu stariju ženu. 6spod noktiju ubijene prona+eni su mikrotragovi vlakana, a što je još bitnije na njenoj levoj ruci prona+ena su vlakna, koji su kao tragovi bili od izuzetnog kriminalističkog značaja, upravo zbog mesta na kome su prona+eni. /a osnovu prona+eni vlakana došlo se do verzije o izgledu ode!e učinioca. Upornim operativnnm radom prikupljene su indicijalne činjenice na osnovu koji se mogla postaviti verzija o osumnjičenom licu, koje je na sebi nosilo sako od što"a, kojem su u potpunosti odgovarala prona+ena vlakna na rucp žrtve, odnosno veštačenjem je utvr+ena nesumnjiva podudarnost vlakana sa ruke ubijene sa materijalom sakoa. 6ako tragovi vlakana nisu identi"ikacioni tragovi, ostale činjenice su ukazivale na stepen osnova sumnje u odnosu na to lice i doprinele eliminaciji drugi lica sa sakoom istog materijala, a rezultati veštačenja vlakana potvrdili su osnovanost takve sumnje, pa je osumnjičeno lice lišeno slobode. U razgovoru, osumnjičeni je priznao ubistvo i izneo činjenicu da ga je u toku zadavljenja ošte!ena levom rukom snažno uvatila za rukav njegovog sakoa, što je i uzrokovalo ostavljanje tragova vlakana, koji su doprineli otkrivanju učinioca. 2@ U prljavštini ispod noktiju mikrotragovi su uglavnom dobro zašti!eni, dok na drugim delovima leša, pa i ruci, mogu lako da se izgube, unište ili promene tokom transporta leša, pa se stoga insistira na detaljnom pregledu leša na mestu izvršenja krivičnog dela. Iekar specijalista sudske medicine, s obzirom na odre+ene spoljne promene na lešu, može da se izjasni o približnom vremenu nastanka smrti, što je od bitnog značaja za planiranje dalje operativne delatnosti. )oznato je da se leš ladi posle smrti oko jedan Delzijusov stepen za jedan sat, što se može koristiti, ali samo do izjednačavanja temperature leša sa okolnom temperaturom. #rtvačke mrlje zavataju celu površinu tela 34 časa posle smrti, dok se trag pritiska pojavljuje >2 časova posle smrti. #rtvačka ukočenost obično se pojavljuje 24 časa posle smrti, a potpuno je izražena @> časova, postepeno popušta od 244@ časova, a nestaje posle tri do četiri dana. &bdukcijom leša dobijaju se odgovori na slede!a pitanja: ta je uzrok smrti i da li je ona bila nasilna Koje povrede, osim smrtne, još postoje Kojim sredstvima su povrede nanete Koje eu povrede zaživotne, a koje su nanesene posle smrti Kad je nastupila smrt 5a li ima povreda za koje se može zaključiti da su odbrambene /ekić, Z., 7kulić, +., Krivično pro'esno pravo, %ravni 6akultet, 3stočno Sarajevo, !!", str., !.
',
Diplomski rad
5a li je ubijeni bio u alkoolisanom stanju 5a li je ubijeni bolovao od neke druge bolesti i njen uticaj na nastanak smrti 5a li se na rukama, odnosno u prljavštini ispod noktiju nalaze mikrotragovi i koji 5a li na žrtvi ima neki speci"ični povreda ili promena koje mogu biti indikativne u odnosu na učinioca $ogrebotine noktima, ujed zubima, iščupana kosa, brada i sl.% U odre+enim situacijama moraju ss vršiti i naknadne ekspertize, a ako se sumnja da je ubistvo izvršeno trovanjem, onda se na ekspertizu šalju pojedini organi ili delovi organa leša $isečci%, radi utvr+ivanja vrste otrova i drugi bitni činjenica. &d početka uvi+aja pa do okončanja kriminalističke obrade, rukovodilac kriminalističke obrade mora ostvariti potpunu saradnju sa veštakom sudskomedicinske struke, kao i sa ostalim veštacima i kriminalističkim teničarem koji treba da bude član ekipe koja radi na rasvetljavanju konkretnog ubistva. (ezultati kriminalističke obrade, nalazi i mišljenja sudskomedicinski i drugi veštaka stalno se dopunjuju. To ovim veštačenjima posebno daje kriminalističku dimenziju, pa je zbog toga pogrešna praksa kada se ova saradnja prekida odma posle završetka obdukcije, što navodi na zaključak da se ona mora nastaviti tokom realizacije kriminalističke obrade. #e+usobna saradnja posebno dolazi do izražaja u situacijama u kojima su, tokom preduzeti operativnotaktički radnji i mera i istražni radnji na proveri postavljeni verzija, prikupljeni takvi podaci i in"ormacije koji se ne poklapaju u potpunosti sa sudskomedicinskim nalazom ili nalazom nekog drugog veštaka, ili kada se obducent tokom izvršene obdukcije nije mogao izjasniti o načinu nanošenja smrtonosni povreda. +.+.'tkrivanje u#inioca
U otkrivanju učinioca krivičnog dela ubistva, kriminalistička načela brzine i operativnosti moraju do!i do punog izražaja odma po saznanju da je izvršeno ovo krivično delo. /ajidealnija primena ovi kriminalistički načela sastoji se u itnom i jednovremenom preduzimanju odre+eni operativnotaktički radnji i mera i istražni radnji u cilju otkrivanja učinioca, s jedne strane, i u brzom izlasku na lice mesta radi obezbe+enja relevantni materijalni tragova, s druge strane. #e+utim, potpuna primena ovi načela nije uvek mogu!a i zavisi od proteka vremena od izvršenog ubistva do saznanja za doga+aj. U slučaju brzog saznanja za ubistvo, tj. u toku izvršenja ubistva ili neposredno posle toga, itno se preduzimaju blokade, pojačava rad na sektoru i operativno pokrivanje odre+eni lica, objekata i punktova, prikupljaju obaveštenja i vrše odgovaraju!e provere, pojačava se aktivnost saobra!ajne policije i usmerava delatnost da se putem pregleda vozila, prtljaga i putnika pažnja usmeri na pronalaženje tragova koji mogu ukazati na učinioca, preduzima se pretresanje lica, stanova, prostorija i terena, postavljaju se zasede na odre+enim mestima i obaveštavaju svi organi unutrašnji poslova i granični prelazi radi pronalaženja učinioca konkretnog ubistva. Uporedo sa preduzimanjem ovi mera vrši se uvi+aj, preduzimaju se mere u pronalaženju materijalni i lični dokaza. U ovu brzu akciju uključuje se '*
Diplomski rad
ceo operativni sastav javne bezbednosti, uspostavlja se veza sa susednim i drugim organima, vrše se razne operativne provere i preduzimaju druge radnje u zavisnosti od težine i složenosti izvršenog ubistva. 5rukčija je situacija kada se za ubistvo sazna po proteku izvesnog vremena. Tada, po pravilu, nema brzog postupanja i organizovanja, u cilju otkrivanja i pronalaženja učinioca u prvom operativnom zavatu. 6z taktički i procesni razloga logično je da prvo počne uvi+aj, potom obdukcija i odre+ena veštačenja, u zavisnosti od potrebe koju nalažu okolnosti samog ubistva snovu svi prikupljeni činjenica prave se verzije i planira operativna delatnost u daljoj realizaciji kriminalističke obrade. Iogično je da po pronalaženju leša treba odma preduzeti mere na utvrjdivanju njegovog identiteta i potpune kriminalističke provere njegove delatnosti i načina življenja za vreme života. U jednom broju slučajeva, na samom početku rada ne!e biti dovoljno podataka na osnovu koji bi se moglo odgovoriti da li je u pitanju ubistvo, samoubistvo, zadesna ili prirodna smrt. Tek posle izvršene obdukcije i odre+eni veštačenja mo!i !e se zaključiti o kojoj se verziji radi, a dotle, kroz planiranje operativne delatnosti u sklopu kriminalističke obrade, treba razmatrati sve četiri verzije. (adi uspešnog i sigurnog utvr+ivanja o kojoj je verziji ubistva reč, nužna je saradnja i timski rad kompletne ekipe koja radi na realizaciji kriminalističke obrade. &perativni rad objedinjava i usmerava operativni radnik, specijalista krvni delikata, koji je odre+en za rukovodioca ekipe koja radi na rasvetljavanju ubistva i u kojoj se, pored odre+enog broja operativni radnika, nalaze i kriminalistički teničar, lekar specijalista za sudsku medicinu i drugi veštaci, u zavisnosti od svakog konkretnog ubistva $balističar, stručnjak za daktiloskopiju, bioemičar i dr.%. 0eoma je bitno da svi potrebni veštaci budu uključeni u rad još tokom uvi+aja, kako bi bili upoznati sa svim speci"ičnostima konkretnog ubistva. ko je mesto izvršenja ubistva neki poznatiji ili prometniji objekat, na primer park, tvr+ava, motel, parking, javna garaža, železnička ili autobuska stanica, skver, trg i slično, potrebno je prikupiti sve karakteristične podatke i snimiti pojave vezane za taj objekat, koji mogu biti od koristi, u mozaiku sa ostalim podacima i in"ormacijama, u rasvetljavanju ubistva i otkrivanju učinioca. Tako+e je potrebno preduzeti mere da se pribave podaci o svim doga+ajima koji su se dešavali u tom objektu u prstodnom periodu, a koji se mogu dovesti u vezu sa konkretnim ubistvom koje je predmet rasvetljavanja. *ilo po načinu izvršenja, bilo po vremenu i sredstvima. U zavisnosti od svakog konkretnog slučaja. neopodno je odlučiti i da li !e se posle završenog uvi+aja, na tom mestu, i bližoj ili daljoj okoliii, postaviti zaseda ili vršiti adekvatno osmatranje, a u odre+enim slučajevima, u pogodno vreme, i racija. )otrebno je pažljivo pratiti sve doga+aje koji !e se zbivati u jednom takvom objektu i o svim slučajevima koji su se u me+uvremenu desili, a koji imaju odre+enu sličnost sa pretodno izvršenim ubistvom $laka ili teška telesna povreda, ugrožavanje sigurnosti, pokušaj ubistva, silovanje, učestvovanje u tuči i sl.% i odma obaveštavati operativnog radnika koji rukovodi kriminalističkom obradom, radi procene mogu!nosti njiovog koriš!enja u toku daljeg operativnog rada.
''
Diplomski rad
)ostoji mogu!nost da je učinioca videlo neko lice, pa se, ukoliko mu je poznat njegov identitet, preduzimaju radnje i mere na njegovom pronalaženju i lišenju slobode, a, u suprotnom, bitno je da očevidac da što detaljniji opis učinioca. U takvim slučajevima treba proveriti sve činjenice u vezi sa osumnjičenim, kao što su: porodične prilike, imovinsko stanje, poslovna delatnost, moralna svatanja, da li je pretodno osu+ivan, da li je prekršajno kažnjavan i za koja dela i prekršaje, pretodni način života i ponašanje i slično. Ukoliko nema očevidaca, čiji !e iskazi u krivičnom postupku predstavljati neposredne lične dokaze, a učinilac nije otkriven u preduzetoj brzoj akciji po saznanju o izvršenom ubistvu, ostaje kao jedino koriš!enje indicijalnog metoda otkrivanja učinioca i obezbe+enja dokaza. U praksi se dešavaju i slučajevi da učinilac ubistva nije vi+en, ali je neko od gra+ana čuo zapomaganje, lupnjavu, viku i sl. i odma prijavio slučaj organima unutrašnji poslova, smatraju!i da je nekom licu život u opasnosti, pa da radnici organa unutrašnji poslova brzom intervencijom otkriju krivično delo ubistva i učinioca, koji nije uspeo da napusti lice mesta i pored svi isplanirani mera. /a osnovu svi prikupljeni činjenica, podataka i in"ormacija pretodno sprovedenim operativnotaktičkim i istražnim radnjama, postavljaju se verzije o mogu!em krugu osumnjičeni lica, ukoliko prikupljeni materijal ne omogu+uje postavljanje verzije u odnosu na jedno ili dva osumnjičena lica. *itno je da postavljene verzije budu adekvatne do tada utvr+enim indicijalnim činjenicama, u čemu se i ogleda njiova realnost. U postavljanju ovi verzija od izuzetnog uticaja je činjenica da li su se ubica i ubijeni pretodno poznavali, jer ukoliko su se poznavali, onda je lakše do!i do motiva, a i logičan je zaključak da je ubistvo izvršeno u jednom od njiovi kontakata i da motiv potiče iz njiovi raniji me+usobni odnosa. 2B U tom slučaju potrebno je metodama operativne delatnosti, uz vršenje eliminacije, do!i do najužeg kruga lica koja su poznavala ubijenog, a koja, s obzirom na sve prikupljene indicije i prisutan motiv, dolaze u obzir da budu osumnjičena za izvršeno ubistvo mnogo je teže odrediti krug osumnjičeni lica ukoliko se ubica i ubijeni nisu poznavali, jer je do ubistva došlo u njiovom prvom susretu, bilo iz motiva koji je nastao u tom njiovom kontaktu ili zbog duševne poreme!enosti ubice. U eliminisanju lica i sužavanju kruga osumnjičeni treba koristiti odre+ene kriminalističke indicije koje su utvr+ene tokom uvi+aja $na primer poznavanje lica mesta od učinioca, vrste i porekla sredstava izvršenja, jedan ili više učinilaca, "izička konstitucija učinioca, put dolaska i odlaska učinioca, koriš!enje motornog vozila, kao i mogu!nosti "izičkog dejstva krivičnog dela na učinioca u sklopu objektivne procene s obzirom na izgled mesta izvršenja krivičnog dela%. U postupku eliminacije osumnjičeni lica poseban doprinos imaju prona+eni tragovi i predmeti na mestu izvršenja krivičnog dela koji potiču od učinioca ili sredstva izvršenja, kao i prikupljene operativne in"ormacije putem obavljeni in"ormativni razgovora. &ve indicijalne činjenice osvetljavaju ličnost učinioca i omogu!avaju da se krug osumnjičeni lica svede na najmanju meru, jer lice od koga potiču vezuju sa mestom gde su i prona+ene, a u slučajevima kada se radi o identi"ikacionim tragovima, odre+enim veštačenjima mogu postati i dokaz izvršenja krivičnog dela. -užavanju kruga osumnjičeni lica tako+e doprinose i podaci do koji se došlo izučavanjem ličnosti ubijenog, jer se na osnovu nji mogu utvrditi lica sa koHima je #
Si$onović, B., Kri$inalistika, %ravni &akultet, Kragujeva', !!", str., 1*. '&
Diplomski rad
kontaktirao ubijeni i motiv samog ubistva. )odaci se prikupljaju od momenta izvršenog ubistva pa unazad, ali ako se odma saznalo za ubistvo, potrebno je itno preduzeti mere na utvr+ivanju kretanja i kontakata ubijenog u toku dana kada se ubistvo i desilo. U otkrivanju učinioca treba imati u vidu i činjenicu da učinilac može da napravi grešku kada uvidi da nije u krugu osumnjičeni lica, pa da pokuša ponovo da izvrši ubistvo, naročito ako je ono u vezi sa odre+enim nastranostima ili se dešava u pojedinim zatvorenim sredinama. To je bitno radi postavljanja odgovaraju!i verzija i preduzimanja adekvatni operativnotaktički radnji i mera i istražni radnji, s ciljem otkrivanja učinioca. (adi obrade kompletne ličnosti ubijenog potrebno je detaljno pregledati njegove lične stvari, na primer imenik, beleške, lična dokumenta, kao i odre+ena pismena na radnom mestu gde je radio ili koja su prona+ena u stanu. )osebno treba proveriti i utvrditi činjenice iz njegovog ranijeg života, ponašanja i kretanja u odre+enim društvima, sklonosgi, pobude, izopačenost, poznanstva, poslovne veze, kažnjavanje, porodične odnose, avanture, ljubavne veze, kao i druge činjenice koHe mogu biti od koristi za rasvetljavanje ubistva, pri čemu treba voditi računa o speci"ičnostima svakog ubistva.
+.,aključak
Ubistvo u širem smislu predstavlja svako ljudsko delo koje za neposrednu posledicu ima smrt drugog čoveka. 'a njega se, tako+e, koristi i izraz omicid koji dolazi od latinski reči omo $čovek% i cedere $se!i%. U užem smislu ubistvom se smatra samo ono oduzimanje tu+eg života koje je protivno pravu, pa se kao de"inicija često navodi protivpravno lišavanje, odnosno protivpravno oduzimanje života. Gotovo sve države u svojim pravnim sistemima, odnosno krivičnom zakonodavstvu ubistvo smatraju jednim od najteži zločina.
'<
Diplomski rad
Ubistvo se dešava svaki 2B minuta. )rema procenama, 72> >>> ljudi je ubijeno u 2>>>. godini. 5ve petine nji bili su ljudi izme+u > i 2B godina koji su ubijeni od strane drugi mladi ljudi. Trenutna stopa ubistava se kre!e izme+u i 4 slučaja na >> >>> ljudi godišnje. -topa ubistava u Hapanu, 6rskoj i 6slandu su me+u najnižima u svetu, oko >,7 slučajeva na >> >>> ljudi godišnje, a stopa u -5u je me+u najvišima u razvijenim zemljama, oko 7,7 u 2>>4. &ko B>J ubistava su počinili muškarci. Ijudi u najve!em broju slučajeva počine krivično delo ubistva izme+u @ i 3> godina, a kako čovek stari, manje je verovatno da !e počiniti ubistvo. )rema podacima iz 2>>., zemlje sa najve!om stopom ubistava su *razil, 6ndija, (usija, Kolumbija, Hužna "rika, -5. #uškarci su češ!e žrtve ubica nego žene i crnci su češ!e žrtve nego belci. 0e!ina ubistava $oko V% su ubistva u a"ektu. Ubistva od strane duševno oboleli čine oko A7 ubistava, a najmanji procenat otpada na planirana ubistva. /ajteže krivično delo iz grupe krivični dela protiv života i tela jeste teško ubistvo. 'a ovakva ubistva predvi+ena je najmanja kazna od > godina zatvora ili od 3> do 4> godina zatvora. /aime, naši zakoni predvi+aju mogu!nost zatvorske kazne do 2> godina, a za najteža dela od 3> do 4>E nije mogu!e izre!i kaznu od ve!u od 2> a manju od 3> godina zatvora. Teško ubistvo predstavlja kvali"ikovani oblik krivičnog dela ubistva. 5a bi se pravila terminološka razlika izme+u običnog i teškog ubistva, ranije je za pojam teškog ubistva upotrebljavana reč umorstvo. U stranim pravima kao što je "rancusko pravi se razlika izme+u meuertre i assassinat, zatim u nemačkom Totsclag i #ord i engleskom manslaugter i murder. -lučajevi koje srpsko krivično zakonodavstvo inkriminiše kao teško ubistvo su: Kvali"ikovano ili teško ubistvo postoji kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav način, pod takvim okolnostima ili prema takvom licu koji mu daju ve!i stepen težine i opasnosti. 6zvršilac dela može da bude svako lice, a u pogledu krivice potreban je umišljaj. 'a ovo delo propisana kazna zatvora najmanje deset godina ili kazna zatvora od trideset do četrdeset godina. 'atvorom najmanje deset godina ili zatvorom od od trideset do četrdeset godina kazni!e se: % ko drugog liši života na svirep ili podmukao načinE 2% ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanjuE 3% ko drugog liši života i pri tom sa umišljajem dovede u opasnost život još nekog licaE 4% ko drugog liši života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke kra+eE 7% ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugi niski pobudaE 8% ko liši života službeno ili vojno lice pri vršenju službene dužnostiE 9% ko liši života sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog službenika u vezi sa vršenjem službene dužnostiE @% ko liši života lice koje obavlja poslove od javnog značaja u vezi sa poslovima koje to lice obavljaE B% ko liši života dete ili bremenitu ženuE '%
Diplomski rad
>% ko liši života člana svoje porodice kojeg je pretodno zlostavljaoE % ko sa umišljajem liši života više lica, a ne radi se o ubistvu na ma, ubistvu deteta pri poro+aju ili lišenju života iz samilosti. &pšta pravila o odmeravanju kazne za teško ubistvo: $% -ud !e učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imaju!i u vidu svru kažnjavanja i uzimaju!i u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili ve!a $olakšavaju!e i otežavaju!e okolnosti%, a naročito: stepen krivice, pobude iz koji je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zašti!enog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca. $2% )ri odmeravanju novčane kazne u odre+enom iznosu $član 7>% sud !e posebno uzeti u obzir i imovno stanje učinioca. $3% &kolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može se uzeti u obzir i kao otežavaju!a, odnosno olakšavaju!a okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili odre+enog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvi okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela. -vaki čovek nosi individualne crte ličnosti, koje se razlikuju u pogledu karaktera, temperamenta, emocionalne, intelektualne i voljne s"ere i drugi svojstava. gresija je elementarna osobina ponašanja ljudi u svim vremenima i u svim društvenim zajednicama. Ubistvo je socijalna, biološka i psiološka pojava. /Hegovu suštinu čini agresija kao generator nasilja. Ubistvo je negacija života. Ubistvo prekida život na surov i brutalan način. )ostoji samo jedna suštinska karakteristika tog pojma: neko je nekoga lišio života. -avremene "orenzičko psiijatrijske studije nastoje da identi"ikuju omicidalne "aktore. 'a ve!inu osoba koje su izvršili ubistvo nije u pitanju model ponašanja i adaptacije na životne okolnosti, ve! igra trenutka. &dnosi izme+u počinitelja i žrtve su mnogo komplikovaniji od grubi kvali"ikacija krivičnog zakonika. To su dva ljudska bi!a. Qim se približe jedno drugom O u pokret se stavljaju mnoge me+uradnje, mnoge odbojnosti, kao i mnoge privlačnosti.
-iteratura
'9
