DIPLOMSKI RAD
UNIVERZITET U NOVOM SADU
TEHNIČKI FAKUL AKULTET TET ''MIHAJLO PUPIN'' ZRENJANIN
DIPLOMSKI RAD
Mentor: Prof.Dr.Kosta Voskresenski Kandidat: Tomić K. Veronika
ZRENJANIN 2001 1
DIPLOMSKI RAD
SADRŽAJ
1. UVOD........ UVOD..................... .......................... .......................... ......................... ......................... ....................…….… .......…….….…........2 .…........2 2. TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU............. PROBLEMU.......................... .................…...…… ....…...…….….......3 .….......3 3. DIDAKTIČKI PRINCIPI ...………………………….……….…….……4 3.1. PRINCIP NAUČNOSTI I VASPITNO USMERENE NASTAVE..... NASTAVE.................. ......................... ......................... ...................7 ......7 PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA........ ČASA..................... ......................... ......................... ...................8 ......8 3.2. PRINCIP SISTEMATIČNOSTI I POSTUPNOS POSTUPNOSTI........... TI....................... ......................... .......................... .......................... ......................... ..................13 ......13 PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA....... ČASA.................... ......................... ......................... ...................14 ......14 3.3. PRINCIP POLITEHNIZACIJE……………………….……………..20 PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA…………..……….…………….21 3.4. PRINCIP INDIVIDUALIZACIJE I SOCIJALIZACI SOCIJALIZACIJE........... JE........................ .......................... ......................... ......................... .......................... ..............22 .22 GODIŠNJI PLAN RADA........ RADA..................... ......................... ......................... .......................... .....................25 ........25 3.4.1. ORGANIZACIONI OBLICI RADA U NASTAVI PUTEM RAČUNARA.... RAČUNARA................. ......................... ......................... .....................31 ........31 3.4.2. PRAKTIČNA REALIZACIJA PRIMENE RAČUNARA U NASTAVI T. O........... O........................ .......................... ......................... ...............32 ...32 3.4.3. PEDAGOŠKO-PSIHOLOŠKO I DIDAKTIČKO OBLIKOVANJ OBLIKOVANJE............. E.......................... .......................... ......................... ............32 32 PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA....... ČASA.................... .......................... ......................... ..............33 ..33 3.5. PRINCIP RACIONALIZACIJ RACIONALIZACIJE EI EKONOMIČNOSTI.............. EKONOMIČNOSTI. ......................... ......................... .......................... .......................... .....................36 ........36 PRIMER: ORGANIZACIJ ORGANIZACIJA A ČASA........ ČASA..................... .......................... ......................... ..............38 ..38 3.6. PRINCIP POVEZIVANJA TEORIJE I PRAKSE...... PRAKSE.................. ......................... .......................... .......................... ......................... ......................... ...................41 ......41 PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA.....… ČASA.....…............. .......................... ......................... ..............42 ..42 3.7. PRINCIP TRAJNOSTI ZNANJA, VEŠTINA I NAVIKA...... NAVIKA......…........... …....................... ......................... .......................... .........................44 ............44 3.8. PRINCIP OČIGLEDNOSTI. OČIGLEDNOSTI..…......... .…...................... .......................... .......................... ...................45 ......45 3.8.1. MODEL.…..... MODEL.….................. ......................... ......................... .......................... .......................... ......................... ..............47 ..47 PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA....... ČASA.................... .......................... ......................... .............49 .49 4. OBRAZOVNI RAČUNARSKI SOFTVER..... SOFTVER.................. ......................... ......................... ..............53 .53 5. DISKUSIJA-PREDLOG.........................................................................56 6. ZAKLJUČAK………………………………………………………….57 7. LITERATURA.......................................................................................58
2
DIPLOMSKI RAD
SADRŽAJ
1. UVOD........ UVOD..................... .......................... .......................... ......................... ......................... ....................…….… .......…….….…........2 .…........2 2. TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU............. PROBLEMU.......................... .................…...…… ....…...…….….......3 .….......3 3. DIDAKTIČKI PRINCIPI ...………………………….……….…….……4 3.1. PRINCIP NAUČNOSTI I VASPITNO USMERENE NASTAVE..... NASTAVE.................. ......................... ......................... ...................7 ......7 PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA........ ČASA..................... ......................... ......................... ...................8 ......8 3.2. PRINCIP SISTEMATIČNOSTI I POSTUPNOS POSTUPNOSTI........... TI....................... ......................... .......................... .......................... ......................... ..................13 ......13 PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA....... ČASA.................... ......................... ......................... ...................14 ......14 3.3. PRINCIP POLITEHNIZACIJE……………………….……………..20 PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA…………..……….…………….21 3.4. PRINCIP INDIVIDUALIZACIJE I SOCIJALIZACI SOCIJALIZACIJE........... JE........................ .......................... ......................... ......................... .......................... ..............22 .22 GODIŠNJI PLAN RADA........ RADA..................... ......................... ......................... .......................... .....................25 ........25 3.4.1. ORGANIZACIONI OBLICI RADA U NASTAVI PUTEM RAČUNARA.... RAČUNARA................. ......................... ......................... .....................31 ........31 3.4.2. PRAKTIČNA REALIZACIJA PRIMENE RAČUNARA U NASTAVI T. O........... O........................ .......................... ......................... ...............32 ...32 3.4.3. PEDAGOŠKO-PSIHOLOŠKO I DIDAKTIČKO OBLIKOVANJ OBLIKOVANJE............. E.......................... .......................... ......................... ............32 32 PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA....... ČASA.................... .......................... ......................... ..............33 ..33 3.5. PRINCIP RACIONALIZACIJ RACIONALIZACIJE EI EKONOMIČNOSTI.............. EKONOMIČNOSTI. ......................... ......................... .......................... .......................... .....................36 ........36 PRIMER: ORGANIZACIJ ORGANIZACIJA A ČASA........ ČASA..................... .......................... ......................... ..............38 ..38 3.6. PRINCIP POVEZIVANJA TEORIJE I PRAKSE...... PRAKSE.................. ......................... .......................... .......................... ......................... ......................... ...................41 ......41 PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA.....… ČASA.....…............. .......................... ......................... ..............42 ..42 3.7. PRINCIP TRAJNOSTI ZNANJA, VEŠTINA I NAVIKA...... NAVIKA......…........... …....................... ......................... .......................... .........................44 ............44 3.8. PRINCIP OČIGLEDNOSTI. OČIGLEDNOSTI..…......... .…...................... .......................... .......................... ...................45 ......45 3.8.1. MODEL.…..... MODEL.….................. ......................... ......................... .......................... .......................... ......................... ..............47 ..47 PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA....... ČASA.................... .......................... ......................... .............49 .49 4. OBRAZOVNI RAČUNARSKI SOFTVER..... SOFTVER.................. ......................... ......................... ..............53 .53 5. DISKUSIJA-PREDLOG.........................................................................56 6. ZAKLJUČAK………………………………………………………….57 7. LITERATURA.......................................................................................58
2
DIPLOMSKI RAD
1. UVOD Radno i tehničko obrazovanje učenika osnovnih škola sastavni je deo opšt op šteg eg ob obra razo zova vanj njaa i va vasp spit itan anja ja i sl služ užii sv sves estr tran anom om ra razv zvoj ojuu li ličn čnos osti ti.. On Onoo obuhvata znanja, veštine i navike iz oblasti tehnike i proizvodnje, koja su zajednička za veći broj proizvodnih grana. U okviru nastave tehničkog obrazovanja učenici upoznaju principe rada mašina i mehanizama , osnovne tehničke procese i društvene komponente proizvodnje. Na osnovu stečenog znanja učenici treba da formiraju opšte radne, intelektualne, saznajne, fizičke i proizvodne veštine i navike. Teorijska nastava pruža učeniku osnovna znanja iz tehnike, a prakt praktična ična nastava ga ospos osposobljav obljavaa za primenu stečenih znanja i razvijanje veština i navika.Teorijska nastava treba da se odvija u svetlosti osnovnih didaktičkih zakonitosti odnosno u duhu didaktičkih principa. Ubrzan razvoj društva , nauke i tehnologije traži modernizaciju vaspitno obrazovnog rada.Didaktički principi i njihova primena u savremenoj nastavi je nephodna da bi rukovodila radom u nastavi. Novi pristup u obrazovanju treba da je utemeljen utemeljen na primeni primeni avremenih avremenih sredstava zasnovanih na elektronici koji puno menja pristup u procesu sticanja znanja. Očigledno je da tradicionalna obrazovna tehnologija sa svojom dosta rigidnom organizacijom i relativnom zatvorenošću od društvenih društvenih procesa i sa sa pun punoo ma manj njka kavo vost stii u ko kori rišć šćen enju ju mo mode dern rnee te tehn hnik ikee i te tehn hnol olog ogij ijee u pr prim imen enii savr sa vrem emen enih ih sr sred edst stav ava, a, ob obli lika ka i me meto tode de ra rada da sa kr krut utim im ra rasp spor ored edom om časovaa i još uvek vidno verbali časov verbalistič stičkom kom orije orijentaci ntacijom jom ne može da udovolji udovolji društvenim potrebama, interesovanjima mladih ljudi, pa čak ni interesovanju interesovanju i mogućnostima određenog dela kvalifikovanog nastavnog kadra. U današnjem pedagoškom radu traži se učenje fiksnih sadržaja, potencira se uč učen enje je iz od odre ređe đeno nogg ud udžb žben enik ika, a, za zane nema maru ruje je se uč učen enje je re reša šava vanj njem em probl problema ema,, otk otkriv rivanj anjem, em, ne pods podstič tičee se stvarala stvaralačko čko mišljen mišljenje je i reš rešava avanje nje problema istraživanjem i otkrivanjem. Inovacije Inova cije u tehnici i tehnologij tehnologijii nastave doprinose doprinose da se na razumnu meru svede verbalno učenje , učenje oponašanjem a da se više više podstiče učenje uviđanjem, uviđan jem, rešavanje rešavanjem m problema otkrivanj otkrivanjem em i istraživanjem istraživanjem koji podstiču podstiču razvoj krit kritičnog ičnog mišljenj mišljenjaa i stva stvaralaš ralaštva. tva. Poznavanje Poznavanje i primena savremene savremene obrazovne tehnologije doprinosi modernizaciji vaspitno-obrazovnog procesa podizanju podizanju kvaliteta kvaliteta vaspitno-ob vaspitno-obrazovn razovnog og procesa ostv ostvarivan arivanju ju većih efekata rada u nastavi . Da bi bili uspešni u organizaciji i realizaciji nastave tehničkog obrazovanja moramo poznavati i osnovne zakonitosti zakon itosti rada u nastavi.Savremena dida di dakt ktik ikaa na nast stav avee om omog oguć ućava ava na nam m da af afir irmi miše šemo mo no nove ve put putev evee st stic ican anja ja znan zn anja ja.M .Met etod odič ički ki pr prob oble lemi mi na nast stav avee te tehni hničk čkog og ob obra razo zova vanj njaa u da dana našn šnje jem m 3
DIPLOMSKI RAD
vremenu nisu dovoljno dovoljno naglašeni niti rešavani, a pozitivna iskustva iskustva stečena u praktičnom radu nisu prezentirana i prosleđena prosleđena . Ubrzani Ubrza ni tehnički tehnički razvoj druš društva tva mora da prati prati i obrazo obrazovanje vanje.. Efika Efikasno sno pra praće ćenj njee na nauke uke i te tehn hnol olog ogij ijee ne sm smee da se ba bazi zira ra na ne nepe pers rspe pekt ktiv ivno nom m i nekvalitet nekval itetnom nom obrazovanj obrazovanju. u. Ona treba treba da da se bazira bazira na na savre savremenim menim naučni naučnim m dostignućima .
2.
TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU
Na nastavu utiču neke opšte zakonitosti koje se javljaju u toku nastavnog pro proce cessa. a.To To su iska kazi zi ko kojjim imaa se izr zraž ažav avaa od odno noss iz izm međ eđuu dv dvee il ilii vi višše pojava.Postoje osnovne zakonitosti za organizaciju nastave. Na osnovu njih formulišu se principi i pravila pravila koja se neposredno neposredno ili kao uputstvo uputstvo primenjuju u nastavnom procesu, a dobijeni su kao rezultat pri izučavanju nastave, i povezanosti nastave sa prirodom razvoja dečije ličnosti i suštinom procesa saznavanja. U organizaciji nastavnog rada postoji više raznovrsnih postupaka čije unutršnje zakonitosti nastavnik mora poznavati da bi u nastavnom procesu mogao da ih primenjuje, primenjuje, i u određenim uslovima da odabere onaj koji najviše odgovara datoj situaciji. Razna istraživanja koja su vršena da bi objasnili zakon razvojnosti nastave, potvrđuje, da se razvoj učenika može ostvariti ako se promeni sadržaj i organizacija nastave, i ako se pronalazi jedinstvo između ova dva činioca. Vaspitni karakter nastave ima opšti značaj i ne može da se svede na didaktički didakt ički princip. Način organi organizovanj zovanjaa nasta nastave ve treba da obezbed obezbedii neophod neophodne ne uslo us love ve za st stic ican anje je na nauč učni nihh zn znan anja ja,, fo form rmir iran anje je vi više šest stra rani nihh sp spos osob obno nost stii i pripremu učenika za život u društvu. Kao i ostale pedagoške discipline, didaktika je i teorijska i normativna nauka, što znači da u njene zadatke spadaju objašnjavanje i usmeravanje odgovarajuće vaspitne delatnosti. Teorijski deo didaktike čini saznavanje i tumačenje zakona u delokrugu nastave nast ave . Funkc Funkcija ija didaktike je da norm normira ira nastavni rad princ principima ipima,, pravi pravilima lima koji su zasnovani na naučnim zakonima. U prvom redu se oslanja na vlastite didaktičke zakone ali koristi i zakone drugih nauka.
4
DIPLOMSKI RAD
3. DIDAKTIČKI PRINCIPI
Čovek pri svom radu , potrebno je da poštuje određene principe ako želi že li da ta tajj ra radd bu bude de us uspe peša šan.N n.Naa sv svim im po polj ljim imaa lj ljud udsk skog og ra rada da po potr treb ebno no je ispoštovati određene principe i to što je rad složeniji samim tim ima i više formulis form ulisanih anih principa. principa. Sama reč princip princip latinskog latinskog je porek porekla la i znači osnovno pravilo,polazište, smеrnice u radu ili primarni zahtev. U obrazovanju kao procesu koja je veoma složena i delikatna delatnost, u didaktici su formirani formirani brojni principi koje nastavnici u nastavnom radu ra du mo mora raju ju ko kori rist stit itii da bi bi bili li us uspe pešn šni.i.Pr Prem emaa to tome me mo može žemo mo re reći ći da su didaktički principi određena pravila kojima rukovodi nastavnik u nastavnom radu da bi uspešno ostvario ostvario svoje zadatke. Kako smo ustanovili da nastava kao proces obrazovanja i vaspitanja imaa sv im svoj ojee od odre ređe đene ne za zakon konit itos osti ti,, ob obzi ziro rom m na st stal alne ne uz uzro ročn čnoo-po posl sledi edičn čnee povezanosti i na temelju poznatih zakonitosti formirani su brojni principi sa kojima nastavnik treba da se rukovodi u nastavi da bi uskladio svoj rad.Ako nastavnik nast avnik ne poštuje poštuje određene određene principe principe njegov rad može da izgleda izgleda kao loša improvizacija ili samovolja. Didaktički principi prema tome ne mogu da se nametnu spolja, nego se oni izvode iz određenih zakonitosti. Oni se izvode iz cilja i zadataka nastave, zako za koni nito tost stii na nast stav avno nogg pr proc oces esaa i za zako koni nito tost stii ps pshi hiho ho-f -fiz izič ičko kogg ra razv zvoj ojaa učenika.Kako se ciljevi i zadaci u nastavi menjaju, menjaju se i didaktički principi, neki prestaju da važe, neki dobijaju drugačiji smisao, a naposletku javljaju se i novi principi. Ni savremeni didaktičari nisu se usaglasili o tačnom broju principa, to se objašnjava time što nastava nije svugde ista jer je razlika i u društvenim sredi sr edinam namaa dos dosta ta vel velika, ika, nek nekii did didakt aktčar čarii nek nekee pri princi ncipe pe saž sažima imaju ju dok nek nekee rasčla ras članju njuju. ju.Ne Ne pos postoj tojii sag saglas lasnos nostt ni u pog pogled leduu tum tumače ačenja nja odno odnosa sa izm između eđu principa i pravila. Najprihvatnije gledište je po kome su didaktčki principi norme koje uvek važe i od koji kojihh nema odstu odstupanja panja,, a didak didaktička tička pravila pravila su ona koja proizlaze iz didaktičkih principa. Didaktički principi se ne mogu rangovati po vrednosti jer su svi podjeknako značajni i uvek obavezni a u izvođenju tih principa pomaže uspešna nastavna praksa. Nastava je određeni proces, znači da ima dinamično kretanje, nastava ima svoj tok i svoj početak i završetak.Proces kao kretanje mora imati svoj rezult rez ultat, at, uči učinak nak odn odnosn osnoo jed jedan an nov novii kva kvalit litet. et.Kak Kakoo je nas nastav tavaa obr obrazo azovno vno-vaspitni proces , rezultat tog procesa treba da je ostvarenje zadataka nastave odnosno viši stepen obrazovanosti i vaspitnosti učenika. Kada se postiže viši stepen obrazovanosti, onda možemo reći da nastavni proces ima uzlazni tok koji je dobar put za postizanje novih kvaliteta, odnosno možemo reći da vodimo učenike od neznanja prema znanju, od manjih sposobnosti prema većim sposobnostima,form sposobnostima,formiramo iramo veštine i navike. Posebno trebamo istaći da se se didaktički principi principi odnose na sve delove nastavnog procesa, nastavni sadržaj, nastavna sredstva, nastavna pomagala, na 5
DIPLOMSKI RAD
sva organizacijska pitanja u nastavi, na psihološku stranu nastave jer je sve to obuhvaćeno zakonitostima, svi principi se odnose na nastavu kao celinu a ne samo na pojedine delove. Didaktčki principi uvek moraju biti polazne rukovodeće smernice u nastavnom radu posebno pri izvođenju nastavnog rada u učionici .Znači nastavnici stalno moraju da se rukovode principima u toku svoga rada, u toku pripremanja rada i sve do završnog dela izvođenja nastave.Didaktički principi su opšti regulatori nastavnog procesa kojima rukovodi nastavnik u izvođenju nastave sve do ostvarenja rezultata. U nastavi tehničkog obrazovanja pod didaktičkim principima podrazumevamo osnovne puteve kojima moramo da rukovodimo pri izvođenju nastave.Pošto je nastava tehničkog obrazovanja sastavni i veoma značajni deo vaspitno-obrazovnog rada škole, koji se rukovodi prema određenom cilju,tako i osnovni didaktički principi po kojima organizujemo vaspitni rad moraju da polaze od -cilja, odnosno zadataka vaspitanja -ekonomičnosti i racionalizacije nastave -uzrasta, odnosno zakonitosti psihičkog i fizičkog razvoja učenika. Ako polazimo od ovoga, nastava tehničkog obrazovanja u organizaciji i pri izvođenju nastave pridržava se osnovnih didaktičkih principa a to su: 1.Princip naučnosti i vaspitne usmerene nastave. 2.Princip sistematičnosti i potpunosti. 3.Princip politehnizacije . 4.Princip individualizacije i socijalizacije. 5.Princip racionalizacije i ekonomičnosti. 6.Princip povezivanja teorije i prakse. 7.Princip trajnosti znanja, veština i navika. 8.Princip očiglednosti Svi ovi principi imaju svoje veoma značajno mesto u nastavi,a posebno u nastavi tehničkog obrazovanja pojedinačna prednost ovih principa dolazi do izražaja samo onda ako koristimo sve principe uporedo, jer onda dobijamo rezultate u radu i u nastavnoj praksi. Tehničko obrazovanje obuhvata osnovna znanja, veštine i navike, iz oblasti tehnike i proizvodnje koja su zajednička za veći broj proizvodnih grana. Iz mogućnosti da je nastava povezivanje umnog i fizičkog rada, tehničko obrazovanje je jedan od najefikasnijih puteva za svestran razvoj umnih, moralnih, estetskih i fizičkih osobina učenika. Izbor sadržaja u nastavi tehničkog obrazovanja uslovljen je ciljem i zadacima obrazovanja i vaspitanja, koji su dati u Nastavnom planu i programu za osnovnu školu. Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi tehničkog obrazovanja je da doprinosi: -tehničko-tehnološkom vaspitanju i obrazovanju učenika 6
DIPLOMSKI RAD
-formiranju stvaralačke ličnosti -sticanju osnovnih tehničko-tehnoloških znanja i veština i osposobljavanju za njihovu primenu u učenju, radu i svakodnevnom životu -sticanje radnih navika, razvijanje interesovanja i sposobnosti za tehničko stvaralaštvo i pronalazaštvo - upoznavanja ekonomskih, socijalnih, tehničko-tehnoloških i etičkih aspekata rada i proizvodnje i njihovog uticaja na razvoj društva. Zadaci nastave tehničkog-obrazovanja su da: - pomaže shvatanju zakonitosti prirodnih i tehničkih nauka - daje predpostavku za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima društveno-korisnog rada - pomaže razvoju opšte-tehničke sklonosti i sposobnosti - pomaže savladavanju osnovnih principa rukovanja različitim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanju tehnološkim procesima - razvija preciznost rada, upornost i trajnost pri rešavanju zadataka - steknu radne navike i osposobe saradnju i timski rad - naviknu na pravilnu primenu odgovarajućih mera zaštite na radu. Ciljevi i zadaci nastave tehničkog obrazovanja mogu se uspešno ostvariti samo uz dobru stručnu didaktičko-metodičku pripremljenost nastavnika, znači da poznavanje didaktičkih principa je neophodno u nastavi tehničkog obrazovanja i naravno uz materijalno tehničke uslove koje mora da poseduje kabinet za tehničko obrazovanje. Sadržaji programa su teorijsko-praktičnog karaktera, pa se realizacija ostvaruje delom teorijski, praktično, kao laboratorijske vežbe i praktičan rad učenika uz mogućnost upotrebe gotovih originalnih delova.
7
DIPLOMSKI RAD
3.1. PRINCIP NAUČNOSTI I VASPITNE USMERENE NASTAVE
Princip naučnosti i vaspitne usmerene nastave nalaže nam da u nastavi obrađujemo samo ono što je naučno verodostojno,neosporno, i da se kod učenika formira naučni pogled na svet. To se odnosi na sve nastavne sadržaje, na gradivo koje se obrađuje i načini tog obrađivanja moraju biti naučno zasnovani. U nastavi možemo obrađivati samo ono što je dosadašnji razvojni nivo nauke i potvrdio i dokazao. U razmišljanju kod učenika treba formirati naučni pogled na svet.Znači, učenici moraju postepeno shvatiti osnovne zakonitosti u prirodi, u društvu i kao najbitnije u tehničkim naukama. Treba da formiraju svoje naučne poglede na svet da shvate i protumače određene odnose između prirodnih i društvenih zbivanja. U nastavi tehničkog obrazovanja ovaj princip je veoma bitno da se primeni jer dobra teorijska osnova daje kvalitetan praktičan rad, ipak u nastavi tehničkog obrazovanja mora da se oseti i vaspitni duh. Nastava svoj vaspitni karakter treba da sadrži u organizaciji nastave, u metodici nastave i u samom sadržaju rada. Znači da i u nastavi tehničkog obrazovanja moramo nalaziti vaspitne elemente, koje sam nastavnik treba da realizuje u svakodnevnoj praksi. Nastavnik tehničkog obrazovanja svojim radom potrebno je da povezuje teorijski deo nastave sa konkretnom proizvodnjom u privredi i sa samim zbivanjima u društvu. Organizovanje nastave tehničkog obrazovanja treba pozitivno da deluje na učenike, od razmišljanja do formiranja pristupa radu i do formiranja radnih navika što je u životu kasnje veoma bitna ljudska osobina. Razvijanje radnih navika kod učenika dolazi do izražaja već kod prvih izrađenih tehničkih crteža jer ovde dolazi do izražaja istrajnost, strpljenje i upornost, naravno uz potrebnu veštinu. Razvijanje radnih navika dolazi do izražaja i pri izradi raznih predmeta na časovima vežbanja.Tu učenici dolaze pri put u kontakt sa raznim materijalima, tehnologijama pri izradi određenih modela. Na tim časovima potrebna je dobra organizacija nastave da bi svi učenici aktivno učestvovali kako u teorijskoj nastavi, tako i na vežbama. Učenici moraju imati svoje radno mesto i definisani radni zadatak.Oni predmeti koje izrađuju moraju imati svoju upotrebnu vrednost da bi učenici shvatili svoj rad kao koristan jer to vaspitno deluje na njih i motiviše ih na dalji rad. Ovaj princip, princip vaspitno usmerene nastave ostvarićemo samo onda u nastavi tehničkog obrazovanja ako poznajemo i shvatimo suštinu svoga predmeta i poznajemo organizaciju nastavnog i vaspitnog rada kao i mogućnost povezivanja nastave sa proizvodnim radom. Praktičan rad je povezan sa ostalim funkcijama sa posmatranjem i mišljenjem. Tako možemo istaknuti povezanost prakse i mišljenja ''Čovek radeći misli i misleći radi'' (Rubinstein). Praksa uslovljava misao, ali i misao 8
DIPLOMSKI RAD
uslovljava praksu. Mišljenje i praksa su povezane kao karike u jedinstveni proces gde se uzroci i posledice neprestalno izmenjuju.Nekad je misao uzrok a praksa posledica, a nekad je praksa uzrok a misao posledica, odnosno čovekovo delo se stvara na temelju misli, ali se i ljudska misao izgrađuje na temelju prakse. Zbog tog jedinstva u nastavi tehničkog obrazovanja ne možemo u nastavnom procesu praksu i teoriju razdvojiti na posebne etape. U nastavnom procesu potrebno je sjedinjenje teorije i prakse pa i samo posmatranje.Praksa obuhvata sve misaone karakteristike i zbog toga praktičan rad treba da bude prisutan u svim etapama nastavnog procesa, u svim etapama potrebno je iskoristiti misaone karakteristike. Praksa je aktivan odnos čoveka prema prirodi i društvu. Taj aktivan odnos čoveka u različitim područjima ima stvaralački karakter, i na taj način vrši promene na viši nivo. Ciljevi i zadaci principa naučnosti i vaspitne usmerene nastave je da kod učenika razvijamo intelektualne, psihomotorne i senzorne sposobnosti, kao i osposobljavanje za budući život i kreativan rad. Ove ciljeve i zadatke mora imati u vidu svaki nastavnik tehničkog obrazovanja, svojim pedagoškim radom treba da omogući učenicima da se razvijaju u tom pravcu, da razvijaju snalažljivost i kreativnost, da se razvijaju prema samostalnosti,da znaju svoje znanje primeniti u realnim situacijama. Uz sticanje naučno proverenih znanja, bitan cilj nastave je opšti, pre svega misaoni razvoj učenika. Znanja naučno zasnovana, najviše pomažu razvoju logičkog mišljenja koje je u osnovi svakog naučnog rada. Zbog toga gradivo, način obrade i zahtevi koje nastavnik postavlja treba da imaju dovoljnu težinu, treba da budu dovoljno izazovni da podstiču misaoni razvoj. PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA U DUHU NAUČNOSTI I VASPITNO USMERENE NASTAVE PREDMET: Tehničko obrazovanje. NASTAVNA TEMA: Arhitektura i građevinarstvo. NASTAVNA JEDINICA: Tehnologija građevinskog materijala RAZRED: VI. ŠKOLA: Osnovna škola , ‘‘Matko Vuković‘‘-Subotica TIP ČASA: Obrada novog, Vežbanje, Ponavljanje. OBLIK RADA: Frontalni. METODE: Verbalna, Ilustraciona. SREDSTVA RADA : Nastavni film PLAN IZVOĐENJA NASTAVE 1.TIP ČASA: Obrada novog, Vežbanje, Ponavljanje. 2.OBRAZOVNO-VASPITNI ZADACI Učenik će da nauči vrstu i primenu građevinskog materijala, standardizaciju u građevinarstvu, nove tehničke termine, profile nekih zanimanja, bogaćenje tehničkog rečnika. 9
DIPLOMSKI RAD
ORGANIZACIJA ČASA 1. UVODNI DEO: Građevinski materijali, frontalni, 5 min. 2. GLAVNI DEO: Tehnologija materijala, Vrsta materijala: drvo,kamen, beton, keramički materijali, vezivni materijali, materijal za oblaganje i izolaciju. 65.min. 3. ZAVRŠNI DEO: Obnavljanje izloženog materijala, ispunjavanje tabele. 15.min. 4. NASTAVNA SREDSTVA: Video-projektor. LITERATURA SlobodanPopov,DaniloGacić TEHNIČKO OBRAZOVANJE za 6. razred osnovne škole. UVODNI DEO ČASA: Građevinski materijali obuhvataju veoma mnogo vrsta materijala i starijih vekovnih a i novih. Tu spadaju: drvo koje imamo raznih vrsta, kamen od kojih imamo: vulkanski, sedimentni, metamorfni, beton –vrsta betona: nearmirani i armirani, keramički materijali od kojih imamo jako puno vrsta kao: cigla, crep, blokovi od kojih imamo više vrsta, vezivni materijali gde spadaju razne vrste maltera, materijali za oblaganje i izolaciju koji su u današnjem dobu veoma razvijeni i ima ih puno vrsta. GLAVNI DEO ČASA Uporedo sa objašnjavanjem ide i video film. TEHNOLOGIJA GRAĐEVINSKOG MATERIJALA Objekti se grade od različitog građevinskog materijala. Pri projektovanju građevinskih objekata veoma je značajno poznavanje građevinskog materijala. Građevinski materijal mora odgovarati svojoj nameni, i prema konstrukciji a i po estetskim zahtevima potrošača. Zato moramo poznavati osnovna svojstva materijala i tehnološki proces dobijanja pojedinih materijala. Svaki materijal ima fizička, mehanička, tehnološka i hemijska svojstva. Fizička svojstva materijala su stalna nepromenjiva sve dok ne dođe do nekih hemijskih promena u njemu. U fizička svojstva ubrajamo: boju, sjaj, spoljašnji izgled, čvrstoću, provodljivost itd. Mehanička svojstva se ogledaju u sposobnosti materijala da se odupre delovanju spoljašnjih sila koje ga nastoje polomiti ili deformisati. Najznačajnija mehanička svojstva su: tvrdoća, čvrtoća i elastičnost. Tehnološka svojstva dolaze do izražaja kod prerade materijala. Hemijska svojstva podrazumevaju osobine koje su podložne promenama pod uticajem različitih hemikalija. Građevinski materijali se mogu ugrađivati u objekte bez prerade kao što su: pesak, šljunak, kamen. Neki materijali ne mogu se naći u prirodi nego ga čovek posebnim tehnološkim postupcima pravi. To su: opeka, cement, beton, gips. 10
DIPLOMSKI RAD
Tako se prema poreklu građevinski materijali mogu podeliti na : prirodne i veštačke. Prema nameni građevinski materijali se dele na: konstruktivni, vezivni, izolacioni materijal, materijal za oblaganje, instalacioni materijal. Konstruktivni materijal koristi se za izradu nosećih delova građevine u niskogradnji i u visokogradnji. Tu spadaju: beton, armirani beton, čelik, kamen opeka, i neki plastični materijali koji su armirani. Ako vezivne materijale, mešamo sa vodom dobija se kašasta masa, koja zbog henijskih promena očvsne posle ugradnje. Očvršćavanje može da bude na vazduhu ili u vodi. Najvažnije vrste vezivnih materijala su : cement, kreč, gips. Materijali za oblaganje i izolaciju imaju zadatak da štite i izoluju objekat od spoljnih uticaja. Tu spadaju : staklo, minaralna vuna, stiropor, razne farbe, keramičke pločice, tapete itd. Instalacioni materijali su materijali za : vodovod, kanalizacija, centralno grejanje, električne instalacije. DRVO Prirodni materijal, koristi se već od davnih vremena u građevinarstvu. Osnovna svojstva su: velika mehanička čvrstoća a mala težina, dobra termička izolacija, lako se obrađuje, estetski se može oblikovati i farbati po želji. Nedostatak drveta je da vremenom truli i da je veoma zapaljivo. Prema načinu obrade građa može biti: obla, tesana i rezana. Po dimenzijama rezanu građu delimo na: grede, letve, fosne, daske. U građevinarstvu još koristimo i
prerađevine od drveta na primer : panel, iverica itd. KAMEN Kamen je u prirodi građevinski materijal, koji se odlikuje velikom tvrdoćom i čvrstoćom. U prirodi ga ima u velikim količinama. Građevinski kamen se vadi iz različitih stena. U građevinarstvu se upotrebljava kao neobrađen i obrađen. Obrađen kamen koristimo za fasade, stepenište, ograde, spomenike itd. Imamo više vrsta kamena: granit, krečnjak, peščar, mermer i drugo. Neobrađen je: lomjen, drobljen, mleven, šljunak, pesak. 11
DIPLOMSKI RAD
BETON U današnjem savremenom građevinarstvu beton je jedan od najvažnijih elemenata. Građenje betonom je relativno lako, brzo, čvrsto, a jedan je od najjeftiniji. Sastavljen je od: cementa, šljunka i vode. Svojstva su mu slična kamenu. Ima veliku čvrstoću na pritisak. Za različite delove objekta koristi se različita marka betona. Marka betona je čvrstoća na pritisak posle 28 dana ugradnje.Jače marke betona dobijemo većom količinom cementa. Vrsta betona: armirani, nearmirani, prednapregnuti. Nearmirani beton se koristi za temelje i na delovima objekta gde ima velikog pritiska. Armirani beton je kombinacija betona i betonskog gvožđa.Armirana konstrukcija se postavlja prvobitno u oplate, vezuje se i onda se uliva beton. Beton hemijski deluje na armaturu i stvara čvrstu vezu.Posle sušenja se dobija jedinstvena konstrukcija.
KERAMIČKI MATERIJALI Koristi se vekovima u građevinarstvu a i danas je jedan od osnovnih materijala. U ovu grupu spadaju razne opeke i crep. Opeka se dobija mlevenjem, mešanjem, uobličavanjem, sušenjem i pečenjem gline. Puna opeka se koristi za gradnju nosećih zidova a i svih ostalih. Po JUS-u format opeke je : dužina 25 cm, širina 12 cm, a debljina 6,5 cm. Šuplje opeke se razlikuju od normalnih i po dimenzijama i po osobinama. Imaju šupljine u samoj unutrašnjosti pa su lakše, a i izolaziona moć im je velika. 12
DIPLOMSKI RAD
Opeke koje imaju veće dimenzije nazivaju se blokovi. Dobri su toplotni i zvučni izolatori. Ljudi vole da ih koriste jer se sa njima lakše i brže gradi. Za izgradnju međuspratne konstrukcije koriste se gredice, fert gredice. Ove gredice se postave uglavnom u plafonskom delu, uvlači se armatura, pa se ulije beton na gornju stranu i tako se dodija međuspratna konstrukcija.
VEZIVNI MATERIJALI Kreč je najstariji i najrasprostranjeniji vezivni materijal. Dobija se pečenjem kamena krečnjaka na temperaturi od 1000-1200 C . Kreč dobijen na ovaj način zove se živi kreč. Da bi postao pogodan za korišćenje gasimo ga dodavanjem vode i dobijemo kašastu masu koji je pogodan vezivni materijal. U građevinarstvu se koristi najviše dehidriran kreč, tu je odstranjena voda. Krečni malter se dobija mešanjem kreča, peska i vode u raznim odnosima. Koristi se za zidanje, malterisanje. Gips se dobija od gipsanog kamena- sadre sušenjem i pečenjem na temperaturi od 170-180 C . Posle pečenja melje se u fini prah . pomešan sa vodom brzo vezuje i očvršćava. Koristi se za dodatak malteru, gletovanju, izravnjavanje zidova, za izradu gips karton ploča itd. Cement je najvažnije vezivno sredstvo u današnjem građevinarstvu. Ima laku obradu, postojan je a primena je jednostavna.Za proizvodnju cementa koriste se dve komponente: glina i krečnjak, koji se peku u rotacionim pečima na temperaturi od 1400 C. Posle pečenja mlevenjem se dobija fini prah koji se koristi u građevinarstvu. MATERIJAL ZA OBLAGANJE I IZOLACIJU Podne, zidne i razne obloge mogu biti izrađene od : drveta, kamena, plastične mase, gipsa.Koriste se za oblaganje, ukrašavanje pa neretko i zbog izolacije.Svakim danom ih sve više vrsta ima na tržištu, razvojem tehnologije materijala izrađuju se uvek savršeniji, bolji i lepši. Izolacioni materijal u građevinarstvu se upotrebljava za izolaciju od vode, zvučnu izolaciju, toplotnu izolaciju. Izolacijom štitimo objekat od štetnih uticajakako podzamnih voda, padavina ili zbog buke a možda ponajviše da zadržimo toplotu zimi ili leti da se zaštitimo od vrućina. 13
DIPLOMSKI RAD
Za hidroizolaciju danas je najpogodniji materijal kondor, razne folije. Dobri toplotni izolaztori su: veštačka mineralna vlakna, tvrde plastične pene. Zvučna izolacija se ugrađuje zbog zaštite spoljnih ili unutrašnjih buka, jer to negativno utiče na čoveka. ZAVRŠNI DEO ČASA: Ponavljanje predhodno izloženog gradiva i ispunjavanje tabele u udžbeniku na 20-toj strani.
3.2. PRINCIP SISTEMATIČNOSTI I POSTUPNOSTI Nastava je složena ljudska delatnost koja predstavlja sistematizovanu i jedinstvenu celinu koju treba organizovati i ostvariti. Pravo znanje je sistem naučnih činjenica i generalizacija. Zbog toga i učenici znanja treba da usvajaju u određenim sistemima. Svako novo znanje mora da se nadovezuje na prethodna saznanja, pri tome treba imati u vidu ne samo unutarpredmetnu već i međupredmetnu povezanost, povezanost saznanja iz različitih nastavnih disciplina. Da bi realizovali ovaj princip veliki značaj ima ponavljanje obrađenog gradiva, što je namenjen sistematizaciji onoga što se učilo kao šira gradivna celina. Učenike je potrebno i neophodno voditi korak po korak, postupno do određenog cilja. Zbog toga sistematičnost i postupnost međusobno se dopunjavaju i uslovljavaju. Postupnost zahteva da se teškoće savladavaju postepeno, što znači da se ne bi smelo prelaziti na novo gradivo sve dok se potpuno ne usvoji staro. Sistematičnost pretpostavlja realizaciju nastavnih sadržaja u strukturi u rasporedu koji je određen nastavnim programom pa se ti nastavni sadržaji rasčlanjuju na nastavne jedinice i na određene elemente. Ako na taj način vodimo učenike u nova znanja omogućićemo da postepeno ulaze u određene jedinstvene sisteme znanja.Obradom nastavne građe na taj način izdvajamo ono što je bitno i što nastavnu građu čini jedinstvenom celinom. Postupnost u nastavi je zahtev sa kojim se osigurava optimalno napredovanje u učenju, uspon u znanju, stvaranju navika, veština, i stvaralačke sposobnosti.Postoje mnogi okviri postupnosti kao: individualni, sadržinski,uzrasni,organizacioni, prostorni, komunikativni i drugi. Rezultati razvoja psihologije, pedagogije, didaktike i metodike omogućava nam da nastavu planiramo i da izvodimo postupno.Razredi, godine, polugodišta, tromesečja i druge organizacione jedinice daju mogućnosti u realizaciji postupnosti. Ovi vidovi postupnosti u nastavi su prisutni od početka i sve do današnjih dana pa samim tim su se bavili i mnogi naučnici. U didaktici najčešće spomenuti zaštitnici postupnosti su J.A.Komenski i A.Disterveg. Oni su obrazložili mnogo šire određena pravila postupnosti.Pravila postupnosti su: - od lakšeg ka težem, 14
DIPLOMSKI RAD
- od poznatog ka nepoznatom, - od bližeg ka daljem, - od jednostavnijeg ka složenijem. Pravilo od lakšeg ka težem, u nastavnom procesu, uvažava se ovo didaktičko pravilo jer pomoću njega možemo racionalizovati nastavni proces, jačamo motivaciju za rad . Ovo pravilo je značajan orijentir za izvođače nastave. Tu treba imati u vidu da ovo pravilo ne pređe u drugu krajnost, da previše lagani sadržaji, zadaci, problemi kao i preteški, nerešivi i slično nemaju svoje pravdanje. Takvih slučajeva u praksi ima. Samo rešivi zadaci i odmereni zadaci za učenike primereni postaju laki i od njih treba polaziti ka težim,i postepeno prelaziti do težih zadataka. U nastavi tehničkog obrazovanja ovo pravilo je veoma bitno pri izvođenju nastave , jer ovo pravilo upozorava da nastavno gradivo određujemo od lakših elemenata znanja pa tek onda slede teži elementi znanja. Primer: u tehničkom crtanju sa nacrtnom geometrijom pri obradi teme vrste projektovanja, prvo se obrađuje projektovanje tačke , u prostoru i ortogonalnoj projekciji, zatim projektovanje duži , u prostoru i ortogonalnoj projekciji, posle se vrši projektovanje ravanske geometrijske slike pa tek onda projektovanje geometrijskog tela. Pravilo od poznatog ka nepoznatom ima opšte važenje. U nastavi apsolutno uvek treba polaziti od onoga što je učenicima više-manje već poznato, znači ono što učenici već poznaju, obrađuje se pre, a posle ono što im je manje poznato. Ovaj zahtev nije ni pravilo nego princip-pravilo se za razliku od principa , koji uvek važi i od kojeg nema odstupanja, primenjuje samo u određenim nastavnim situacijama. Ono se ponekad i može zanemariti.Znači od poznatijeg ka nepoznatom isto je u stvari što i načelo u postupnosti. Reći daje u nastavi nužno ići od poznatijeg ka nepoznatijem znači samo precizirati smisao postupnosti. U nauci je dokazano, a u praktičnom radu potvrđeno da se pomoću poznatog može da ovlada nepoznato, odnosno pomoću nepoznatog ne bismo mogli doći do poznatog. Svi učesnici u celom sistemu od nastavnog plana i programa, od pisaca udžbenika svi direktni učesnici u nastavi imaju svoje učešče u oživljavanju ovog pravila. Nastavnikova uloga je najbitnija, jer on omogućuje da se naučeno kvalifikuje kao poznato, i služi za usvajanje nepoznatog. Postupnost kao zahtev,oslanja se i na druge principe, ali najbliža je sistematičnost, jer se kroz sistematičnosti ostvaruje zahtevani cilj. Ovaj princip zahteva da učenici ne samo usvajaju gotove sisteme već i da se osposobljavaju za samostalno sistematizavanje onoga što znaju i uče.
15
DIPLOMSKI RAD
PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA U SVETLOSTI POSTUPNOSTI PREDMET: Tehničko obrazovanje. NASTAVNA TEMA: Tehničko komuniciranje u mašinstvu. NASTAVNA JEDINICA: Ortogonalna prijekcija tačke, duži i predmeta. RAZRED:VII. ŠKOLA: ‘‘Matko Vuković‘‘-Subotica TIP ČASA: Obrada, Vežbanje. OBLIK RADA: Individualni. METODE: Demonstraciona. SREDSTVA RADA: Lenjiri, šestar. PLAN IZVOĐENJA NASTAVE 1.TIP ČASA: Obrada, Vežbanje. 2.OBRAZOVNO-VASPITNI ZADACI: Učenik će da nauči ortogonalne projekcije. Navikavanje na koncentraciju pažnje.Razvijanje postupnosti i preciznosti u radu. ORGANIZACIJA ČASA 1. UVODNI DEO: Obnavljanje naučenog iz tehničkog crtanja u VI. Razredu. 10. min. 2. GLAVNI DEO: Izrada ortogonalne projekcije tačke, duži i tela. 70.min. 3. ZAVRŠNI DEO: Pregledanje urađenih crteža. 4. NASTAVNA SREDSTVA: Lenjiri, šestar. LITERATURA. D. Golubović, Đ. Perišić, J. Baloković: TEHNIČKO OBRAZOVANJE za 7. razred osnovne škole. UVODNI DEO ČASA: Tehničko crtanje smo već sreli u 6. razedu samo u okviru građevinarstva i arhitekture i naučili smo vrste projekata kao skica, idejni projekt, glavni projekat,izvođački projekat. Znamo da se crteži u građevinarstvu crtaju u prirodnoj projekciji, najčešće u perspektivi odnosno normalnoj projekciji. U građevinarstvu smo koristili razmere kojima smanjujemo prirodnu veličinu na veličinu našeg papira. Ove godine nučićemo kako se crta u mašinstvu. GLAVNI DEO ČASA: Tehnički crteži u mašinstvu odnosno tehnička dokumentacija u mašinstvu sadrži neposredne i konkretne zadatke. Posebna tehnička dokumentacija je neophodna grafičko-tehnička dokumentacija koju obično nazivamo tehnički 16
DIPLOMSKI RAD
crteži. Tehnički crteži određuju oblik, dimenzije, sastav i način izrade pojedinih predmeta i sklopova. U zavisnosti od sadržine i namene tehničli crteži mogu biti: 1. detaljni, radionički, 2. sklopni. Detaljni i sklopni crteži mogu imati različite namene kao na primer, idejni, patentni, radionički, montažni, šematski itd. Pri tome za način prikazivanja mogu se koristiti ortogonalne i aksonometrijske projekcije. Za izradu predmeta u metaloprerađivačkoj industriji Osnovni grafičko-tehnički dokumenat jeste radionički crtež sa ortogonalnim projekcijama. Osnovno pravilo za izradu ortogonalnih projekcija jeste da se sve tačke predmeta projektuju normalno na jednu ili više projekcijskih ravni. Ako predmet treba prikazati sa više strana, projekcija, projekcijske ravni međusobno treba da budu pod pravim uglom ali se nekad pribegava i zakošenim ravnima, zato je međusobni položaj više projekcija uslovjen. Osnovu ortogonalne projekcije tela čine projekcija tačke, duži i tela što ćemo i prikazati u našim grafičkim radovima: PROJEKCIJA TAČKE PROJEKCIJA DUŽI:
17
DIPLOMSKI RAD
ORTOGONALNA PROJEKCIJA RAVNIH FIGURA I TELA:
ZAVRŠNI DEO ČASA: Pregled i ocenjivanje urađenih crteža. Za realizaciju ovog principa veliki značaj ima ponavljanje obrađenog gradiva. To znači se da ne prelazi na novo sve dok se predhodno ne usvoji temeljno,odnosno učenike tek onda treba staviti pred nove teškoće kada su predhodna u potpunosti usvojili. Pravilo od poznatog ka nepoznatom važi za sve nastavne situacije. Ako polazimo od poznatih, znači da možemo koristiti prethodna znanja učenika. Treba koristiti primere iz svakodnevnog života pomoću kojih učenik na lakši način razmišlja. To se u nastavi tehničkog obrazovanja bitno za shvatanje i objašnjavanje prirodnih pojava. Od bližeg ka daljem može da se tumači na dva načina. Ako pod bližim podrazumevamo ono što je bliže i prostorno i vremenski onda je taj zahtev pravilo, jer ne važi uvek, samo onda ako je i učenicima psihološki isto bliže.Ako se pod bližim podrazumeva ono što je i učenicima bliže, zahtev od bližeg ka daljem važi uvek i u tom slučaju ne bi bilo pravilo nego princip. Taj princip se poklapa sa prethodnim od poznatog ka nepoznatom, znači ono što je objektivno blisko učenicima i blisko i pshihološki lakše i za shvatanje. U nastavi tehničkog obrazovanja ovo pravilo ne treba primenjivati na prostornu i vremensku blizinu. Neki pogrešnim tumačenjem ovog pravila dolaze do toga da znanja na svim nivoima uzrasta treba usvajati na pojavama iz neposredne okoline i najbliže tehnike. Ipak taj zahtev uvek trebamo da imamo u vidu ali ne možemo primenjivati kao isključiv. Prirodni i tehnički uslovi ne daju nam uvek mogućnost za organizaciju takve nastave.Trebamo koristiti i razne objekte koji su nam dostupni da bi na tom mestu organizovali nastavu a nalazi se u našoj neposrednoj okolini. Pravilo od jedstavnog ka složenijem ne možemo bukvalno shvatiti. Tu se ne misli o fizičkom smislu, jednostavnijem, nego u smislu učenikovih shvatanja, mogućnostima shvatanja u zavisnosti od uzrasta.Mnoge mašine su jednostavne konstrukcije, ali učenicima možda teško shvatljiv princip rada. Ali mehaničko kretanje može biti veoma komplikovano , ali nekima je i to prostije shvatiti nego neki drugi vid kretanja materije, što opet može biti i obrnuto. Kako se prostije za razumevanje poklapa sa jednostavnijim i lakšim, mogli bi reći da ovo pravilo važi ako ne bi bilo u suprotnosti sa pravilom od poznatijeg ka nepoznatom i od lakšeg ka težem. Ako se jednostavnijim i složenijim podrazumeva ono što je učenicima jednostavnije, jednostavnije razumeti onda ovo pravilo važi uvek,budući da je ono što je poznatije i lakše uvek i jednostavnije za razumevanje od nepoznatijeg . 18
DIPLOMSKI RAD
Postupnost uvek treba primenjivati u nekom logičkom redosledu i tako i nastavnu jedinicu postaviti. U okviru nastavne jedinice potrebno je korak po korak obraditi gradivo, svaki sledeći korak treba da je složeniji, idući od težeg prema daljem i otkriti manje poznato ili potpuno nepoznato. Prema tome možemo zaključiti da sva didaktička pravila ne možemo doslovno primenjivati nego u zavisnosti od konkretne nastavne situacije,koju određuju: priroda materije,cilj časa,određeni materijalni uslovi ili uzrast učenika.Za primenu svih pravila treba da se obezbedi i psihološka pristupačnost, ali moramo sačuvati i logičku povezanost nastavnog gradiva koje trenutno obrađujemo i koju ćemo obrađivati. Na tom putu moramo primeniti princip sistematičnosti i postupnosti, a da nastojimo da izbegnemo metodičke greške u radu. 3.3.
PRINCIP POLITEHNIZACIJE
Pod principom politehnizacije podrazumeva se sticanje znanja koja će doprineti shvatanju i razumevanju tehnike i tehnologije, i njihovo korišćenje u samoj proizvodnji pa i u slobodnom vremenu. Politehničko obrazovanje znači i formiranje navika, navika rukovanja osnovnim oruđima pri proizvodnji materijalnih dobara. Ovaj princip zahteva da rad na časovima tehničkog obrazovanja bude raznovrstan za učenike, da bi se upoznali sa raznovrsnim delatnostima ljudske delatnosti, tehnike i proizvodnje. Proizvodnja sa savremenom tehnologijom, koja se zasniva na najnovijim naučnim dostignućima u tehnici zahteva takve proizvođače koji poseduju široku tehničku kulturu, a osnove moraju dobiti u školi. Današnji savremeni proces proizvodnje koji se u svetu iz časa u čas razvija na više nivoe, zahteva takve stručnjake koji su svestraniji i lakše prate promene u tehnici i prihvataju mogućnost stalnog usavršavanja, da bi bili u toku najnovijih zbivanja. Da bi naši učenici bili svestrani na polju tehnike, treba ih tako i usmeravati od prvog dana, putem nastave tehničkog obrazovanja.Ovaj zadatak može se realizovati dosledno primenom principa politehnizacije u nastavi tehničkog obrazovanja. Sadržaj nastave tehničkog obrazovanja, treba da u što većoj meri obuhvati osnovne pojmove tehnike,i tehničkog znanja, odnosno da upoznaju što više grana proizvodnje, tehnike i tehnologije. Iz tih razloga trebamo učenike odvoditi u posetu u proizvodna preduzeća da bi se upoznali sa raznim tehnologijama. Na časovima tehničkog obrazovanja učenik treba da ovlada, umenjima i navikama u rukovanju alatima, i mašinama i da po svojim mogućnostima, razvija svoje tehničke sposobnosti.Zbog toga je potrebno da kabineti za tehničko obrazovanje budu što bolje opremljeni, kako i osnovnim alatom i priborima, tako i očiglednim primerima. 19
DIPLOMSKI RAD
Nastavnici tehničkog obrazovanja treba da se trude, da učenici zavole ovaj predmet a samim tim i tehniku, jer privreda može da se razvija samo pomoću tehničih dostignuća i sa njihovim korišćenjem u svakodnevnom životu i radu. Učenik u nastavi tehničkog obrazovanja,treba da upozna što šira područja tehnike, tehnologije i proizvodnje, i da na taj način dobije jednu solidnu osnovu za kasnije profesionalno opredelanje za životni poziv. U budućem periodu biće potrebna veća profesionalna fleksibilnost radnika, koji treba tehničko obrazovanje da im omogući. Cilj takvog politehničkog obrazovanja je da obezbedi učenicima teorijski i praktičan uvid u naučne i tehnološke osnove proizvodnje, kao i osnovno znanje o najsavremenijoj tehnologiji.Globalna strateška tehnologija naše zemlje treba da obuhvata tehnologije kao : - informaciona tehnologija(mikroelektronika, računari, telekomunikacije) - fleksibilne proizvodne tehnologije, - robotika, - tehnologija novih materijala, - laserska tehnologija, - plazmena tehnologija, - energetska tehnologija, - biotehnologija, - nuklearna tehnologija, - kosmička tehnologija. Planirani ciljevi globalnog razvoja u budućnosti treba da omogućuju od lučujuću ulogu znanja, i to tehničko-tehnološkog,menadžerskog i društveno ekonomskog. PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA PUTEM EKSKURZIJE PREDMET: Tehničko obrazovanje. NASTAVNA TEMA: Tehnička sredstva u poljoprivredi. NASTAVNA JEDINICA: Poljoprivredne mašine - poseta poljoprivrednom gazdistvu. RAZRED: VI. ŠKOLA: ‘‘Matko Vuković‘‘ – Subotica TIP ČASA: Utvrđivanje, Vežbanje. OBLIK RADA: Grupni. METODE: Verbalna, Demonstraciona. SREDSTVA RADA: Poljoprivredne mašine i objekti. PLAN IZVOĐENJA NASTAVE: 1.TIP ČASA: Utvrđivanje, Vežbanje. 2. OBRAZOVNO-VASPITNI ZADACI: Učenik će da upozna i da prepozna poljoprivredne mašine, koje kako i gde se koriste. Prednosti mehanizacije u poljoprivredi. 20
DIPLOMSKI RAD
ORGANIZACIJA ČASA: 1. UVODNI DEO: Izlazak na gazdinstvo.Obilazak. 20. min. 2. GLAVNI DEO ČASA: Upoznavanje sa mašinama. 65. min. 3. ZAVRŠNI DEO: Utisci, povratak. 20. min. UVODNI DEO ČASA: Okupljanje na gazdinstvu. Pri ulazku u dvorište vidimo lepu domaćinsku kuću upoznavanje sa porodicom. Izlazak u deo koje je namenjeno stočarstvu, tu se nalazi objekat gde se nalazi živina, posle ulazimo u objekat gde su goveda, a u odvojenom delu nalaze se prasad i krmače. Izlazak u donji deo dvorišta gde vidimo poljoprivredne mašine: traktor i razne priključke za traktor, univerzalni kombajn, mašine za zaštitu voćaka. GLAVNI DEO ČASA: Univerzalni traktor, veći, točkaš. Traktor se koristi u svim poslovima od setve do oranja.Plug je namenjen za osnovnu obradu, oranje koje može biti plitko i duboko. Drljača priprema zemljište za setvu, otklanja korov, razbija grudve, pokriva seme posle sadnje, zatrpava mineralno đubrivo.Rasturač veštačkog đubriva, namenjen je za rasipanje granuliranog mineralnog đubriva.Sejačica, raspoređuje seme u zemlju sa potrebnim razmakom duž redova. Traktorska prskalica, koja raspršuje sredstva za zaštitu. Mašina za spremanje sena, rastresivač, korisri se za razastiranje otkosa, i okretanje razastrtog otkosa. Presa za seno koja podiže seno i sabija ga u balu. Univerzalni kombajn koristi se za žetvu pšenice, kukuruza, suncokreta. Za transport se koristi traktorska prikolica koja je dvoosovinska. Mehanizacija u poljoprivredi je vema važan faktor uspešnosti i kvalitetnog i velikog prinosa. ZAVRŠNI DEO ČASA: Probali smo voziti traktor neki učenici su u tome bili veoma uspešni. Sređivanje utisaka i odgovor na postavljena pitanja u vezi poljoprivrade i rada na gazdinstvu. Povratak.
3.4.PRINCIP INDIVIDUALIZACIJE I SOCIJALIZACIJE Učenici istog uzrasta međusobno se razlikuju po fizičkim i intelektualnim mogučnostima i po emocionalnim i voljnim osobinama, a posebno po stepenu obrazovanosti, razvijenosti radnih navika i motivisanosti za učenje.Iz tih razloga, nastava mora da odgovara i individualnim sposobnostima učenika. Savremeni nastavnik mora imati u vidu mogućnosti svakog pojedinog učenika po uzrastu i po sposobnostima, a ne postaviti svojstvo prosečnog učenika, jer ni jedan učenik ne odgovara u potpunosti pretpostavljenom 21
DIPLOMSKI RAD
prosečnom učeniku.Svako od njih se razlikuje po svojim mogućnostima, ili se nalazi iznad tog proseka ili ispod proseka, većina najčešće spada u prosečnog učenika. Treba imati u vidu da i ovi učenici koji se smatraju osrednjima, ne predstavljaju jedinstvenu celinu u pogledu intelektualnih, i drugih sposobnosti. Prosečni učenici međusobno se razlikuju po mnogo čemu,mada je ta razlika manja od razlike između tih učenika koji spadaju u takozvane nadprosečne ili podprosečne.Uglavnom razlika između njih nije zanemarljiva Uvažavati individualne sposobnosti učenika znači,u stvari, nastojati da svaki učenik nastavno gradivo obrađuje u obimu kojem je dorastao, na nivo složenosti koji mu je dostupan, pomoću postupaka prilagođenih njegovoj ličnosti i tempom koji mu odgovara. To nastojanje naziva se individualizacija nastavnog procesa, a njegova potpuna realizacija individualizovanom nastavom. Individualni rad u kolektivnoj nastavi je onda kada učenik nešto sam radi , može to biti isti rad ili nešto različito od ostalih učenika. Redovna kolektivna nastava ne može se ni uz veliko zalaganje individualizovati, prvenstveno zbog nemogućnosti prilagođavanja tempa rada stvarnim mogućnostima učenika.U kolektivnoj nastavi nemoguća je obrada nastavnog gradiva u različitom tempu, za neke učenike sporije dok za neke brže. Tu se uzima u obzir mogućnosti osrednjih učenika, ali ipak može se i mora zameniti orijentacijom na nekoliko različitih kategorija kao natprosečne,prosečne i podprosečne učenike, pa ni onda ne možemo tvrditi da je reč o individualizovanoj nastavi.Zamenjivanje orijentacije sa prosečnog učenika na nekoliko različitih kategorija, možemo smatrati već ipak stepenom prema ostvarenju individualizovanja. Princip individualizacije treba da omogući puno uvažavanja i poštovanja i razvijanje individualnosti. Zanemarujući ovaj princip nastavnik će učenicima postavljati ili suviše lake ili suviše teške zadatke. U oba slučaja rezultati nastavnog rada bili bi veoma slabi. U nastavi tehničkog obrazovanja gde je prisutno rukovanje alatima i ma šinama, koje učenici najčešće još ne poznaju i koje prelazi njihove fizičke mogućnosti često uzrokuje velike materijalne štete pa čak i telesne povrede, zbog toga nastavnici tehničkog obrazovanja, trebaju posebnu pažnju obratiti na to koje će nastavno gradivo i u kojoj meri, imajući u vidu i opseg i dubinu, pružiti učenicima određenog uzrasta, i kako će nastavni proces organizovati, kako će uvežbavati određeno gradivo. Sa posebnom pažnjom treba odabrati oblik rada, opterećenost učenika, dužinu trajanja rada, težinu radnog zadatka. Učenicima treba dati takav zadatak koji će ih stalno angažovati da rešavaju pitanja, koja mogu rešiti pri maksimalnoj psihičkoj i fizičkoj aktivnosti. Ako se ovaj princip dosledno primenjuje, pozitivno utiče na motivaciju učenika na rad. Mogućnost savladavanja onog što se može savladati razvija radni optimizam, podiže radni elan i uliva poverenje u vlastite sposobnosti. Učenik živi i radi u određenom kolektivu, i sprema se za rad i život u kolektivu. Koliko god je potrebno razviti individualnost učenika,te individualnosti ne smeju voditi prema razbijanju kolektiva. Zbog toga princip 22
DIPLOMSKI RAD
individualnosti treba spojiti sa socijalizacijom kao njegovim suprotnim polom,pa zbog toga i govorimo o jedinstvu principa individualizacije i socijalizacije. Razvoj individualnosti u stalnoj je relaciji prema kolektivu, kolektiv će iti snažniji ako su u njemu snažne individualne ličnosti, ali ne individualisti. Kolektiv kao sociološka formacija treba da pomaže u razvoju pojedinaca kao članova kolektiva.Ne može da postoji pojedinac bez kolektiva, niti kolektiv bez pojedinca.U tome je i didaktički smisao principa individualizacije i socijalizacije.Radovi koji se izrađuju treba da imaju sem individualnog i kolektivni karakter. Dž.Djui tvrdi da sklad individualnog i socijalnog nalazi kao opšti društveni interes i ističe da ‘‘jedno napredno društvo smatra da su individualne razlike dragocene pošto u njima nalazi sredstvo za svoj vlastiti razvoj. Otuda, jedno demokratsko društvo mora, u skladu sa svakim idealom, da svojim vaspitnim merama predvidi mesto za intelektualnu slobodu i slobodan razvoj ličnih talenata i interesa.‘‘ Nastava može da predstavlja jedan od najznačajnijih faktora individualnog i socijalnog razvoja ličnosti. Možemo reći da u didaktici uopšte, pa i u okviru didaktičkih principa kao najtemeljnije proučenih didaktičkih pitanja, socijalizacija je potisnut i zanemaren u odnosu na proces individualizacije.Faktori socijalizacije u individualizovanoj nastavi predstavljaju sklop didaktičkih elemenata koji putem sadržaja metoda i sredstava u oblicima učeničkog rada u nastavi posredno ili neposredno aktiviraju ili regulišu ostvarenje ciljeva socijalizacije u individualizovanoj nastavi. Za socijalizaciju nastave važno je socijalne motive iskazati u mnogobrojnim aktivnostima učeničkog rada i što učenici u kolektivnom obliku nastavnog rada mogu da zadovolje svoje motive.Od razvijenosti pojedinih motiva direktno će zavisiti i ponašanje pojedinih učenika u aktivnostima zajedničkog rada kao što je postavljanje ciljeva i zadataka rada, želja i spremnost za saradnju, emocionalno vezivanje, pružanje i primanje pomoći od drugih.. U školi se može ostvariti individualizacija kroz različite oblike rada.U redovnoj nastavi ona se može postići grupnim radom, radom u parovima i individualnim radom.Ovi oblici rada su pogodni da se potpunije izrazi individualnost učenika, da se bolje uoče njegove osobenosti, utvrdi nivo znanja,sagledaju praznine. U frontalnom obliku rada, kad nastavnik radi istovremeno sa celim odeljenjem, najteže je sprovoditi individualizaciju mada je i tu ne treba isključivati. Rad u parovima pruža izvanredne mogućnosti u nastavi tehničkog obrazovanja. Imajući u vidu opremljenost škola nastavnim sredstvima, kao di daktičkim materijalom, rad u parovima pruža posebne mogućnosti i pogodnosti kod individualizacije nastave. Sve veći zahtevi kao i nemogućnost nabavke potrebnog metodičkog materijala za realizaciju pojedinih nastavnih sadržaja, uslovili su primenu ovog oblika nastave, koji ukoliko je škola opremljenija treba da pruži optimalne uslove za rad, maksimalno angažuje učenika u 23
DIPLOMSKI RAD
samostalnom radu koji je, kako je već analizom utvrđeno, zastupljen u nastavi od V do VIII razreda sa 30,63%. Novim i sada važećim Nastavnim planom za Tehničko obrazovanje predviđeni su delovi programa , moduli i to sa 82 časa od ukupno 284 ili 28,87% što u velikoj meri pruža izvanrednu mogućnost samoizbora, da uz sopstvenu kreativnost i angažovanost razvija svoje individualne sposobnosti. Analizom nastavnih tema i sadržaja u nastavi tehničkog obrazovanja od VdoVIII razreda prikazala bi analizu primene mogućnosti oblika rada,frontalnog, grupnog, rada u parovima i individualnog rada. Od 284 časa organizovala bi :
24
DIPLOMSKI RAD
Osnovna škola‘‘ Matko Vuković‘‘-Subotica GODIŠNJI PLAN RADA Nastavni predmet: Tehničko obrazovanje Razred: Peti Nastavne Red- teme i celini ne broj
Obrada i drugi oblici rada
Samostalni Sve- Napomena i ga Mogući oblik praktični rada rad Obrada Ostalo F G P I
1.
Uvod u pred- 2 met
2.
Od ideje do realizacije
6
2
3.
Moduli I
1
1
4. 5. 6. 7.
Tehnologija tehničkih materijala Tehnologija obrade mat. Korišćenje energije Sun ca,vetra,vode Saobraćajni sistemi
2
2
4
12
2
4
6
6
8
1
1
6
4
2
8
2
4
4
2
2
6
2
2
2
4 2
6
4
2 2
4
2
8.
Konstruktorsko modelovanje
2
2
8
12
2
2 6
2
9.
Moduli II
2
2
12
16
2
4 6
4
27
9
36
72
17 8
Svega časova
25
23 24
DIPLOMSKI RAD
Školska godina 2001/2002 Osnovna škola ‘‘Matko Vuković‘‘ Subotica GODIŠNJI PLAN RADA Nastavni predmet:Tehničko obrazovanje Razred: Šesti Red Obrada i drugi ni Nastavne teme oblici broj i celine Rada Obrada Ostalo 1. 2. 3.
Uvod u arhitekturu i građevinarstvo Tehničko crtanje i planovi u građevinarstvu Tehnologija građevinskog materijala
4.
Energetika Kultura stano5. vanja Laboratorijska 6. vežba Saobraćajni 7. sistemi Tehnička 8. sredstva u građevinarstvu Konstruktorsko 9. modelovanje Tehnička sred10. stva u poljo privredi Konstruktorsko 11. modelovanje 12.
Samostal Napomena Svega Mogući oblik ni i rada praktični F G P I rad 4
2
2
2
2
1
1
4
6
2
4
2
2
8
4
2
4
2
1
4
2
2
2
2
4
1
2
8
2
2
6
8
2
1
5
6
2
2
2
14
16
2
42
72
21 12 24 15
2
2
1
2 2
Moduli
2
Svega časova:
20
4
10 26
2 2
2
2 2 2 2 2
4
1 2
6 2
2 2
4
6
4
DIPLOMSKI RAD
školska godina 2001/2002 Osnovna škola ‘‘Matko Vuković‘‘ Subotica GODIŠNJI PLAN RADA Nastavni predmet: Tehničko obrazovanje Razred: Sedmi Redni Nastavne broj teme i celine
1. 2. 3. 4.
Tehničko komuniciranje U mašinstvu Tehnologija materijala Laboratorijska vežba Tehnologija obrade materijala
Napomena Obrada i drugi Samostalni Svega Mogući oblik oblici rada i praktičan rada rad Obrada Ostalo F G P I 3
1
4
8
2
2
2
2
4
1
1
4
2
2 1
1
3
5.
Moduli
6
2
20
28
2
6.
Energetika Saobraćajni sistemi Informatička tehnologija
5
1
2
8
3
7. 8.
Svega časova:
1
6
2
1
1 2
8
4
2
2
4
1
3
2
8
14
4
1 0
25
7
40
72
1 8
1 6
27
5
2
4
Školska godina: 2001/2002
1
2 0
18
DIPLOMSKI RAD
Osnovna škola ‘‘Matko Vuković‘‘ Subotica GODIŠNJI PLAN RADA Nastavni predmet: Tehničko obrazovanje Razred: Osmi Red Napomena ni Nastavne Obrada i drugi Samostalni Svega mogući oblik broj teme i celine oblici rada i praktični rada rad Obrada Ostalo F G P I Informatička 1. 2 8 10 2 2 2 4 tehnologija 2.
Moduli I
3.
Energetika Tehnologija materijala Konstruktorsko modelovanje Laboratorijska vežba Elektrotehnika i radio tehnika Električni uređaji u motornim vozilima
4. 5. 6. 7. 8.
9.
6 2
2
2
2
2
6
4
2
2
6
10
2
2
4
2
2
6
1
1
4
2
4
8
14
2
6
4
4
2
6
2
2
4
4
2
2
8
8
45
68
Moduli
Svega časova:
6
11
12
Školska godina: 2001/2002
28
2
2 2
8
1 2
2 2
2 2
12
DIPLOMSKI RAD
Pregled nastavnih tema u nastavi tehničkog obrazovanja od V do VIII razreda Red ni br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.
Sadržaj programa nastavne teme Uvod u predmet Od ideje do realizacije Moduli Tehnologija tehničkih materij. Tehnologija obrade materijala Korišćenje energije Sunca,vetra i voda Saobraćajni sistemi Konstruktorsko modelovanje Uvod u arhitekturu i građevinarstvo Tehničko crtanje i planovi u građevin. Tehnologija građev materijala Energetika Kultura stanovanja Laboratorijske vež. Tehnička sredstva u građevinarstvu Tehnička sredstva u poljoprivredi Tehničko komunici ranje u mašinstvu Tehnologija materijala Informatička tehnol Električni uređaji u motornim vozilima
Broj časova Mogući oblik rada Razred Oblik rada V VI VII VIII Svega F G P I 2
2
2
12 24
12 82
2 7
4
2
4
12
4
4
4
4
4 14
2 4
2
2 5
3
28
5
3
18
2
4
2
16
28
14
4 8 4 6
4
12
10
6
4 6
6 8 4 4 2
4 33
20
6 22 2
2
2
2
2
8 16 4 16
4 8 2
2 2 2 1
8
8
2
4
2
6
6
2
2
2
8
2
6 10
8 24
4 6
2 12
4
4
2
2
8
4
4
10
8 2 14
29
2 2 8
4 2 5
1
5
2
2 4
DIPLOMSKI RAD
21. Elektronika i radio tehnika
14
14
2
6
4
2
Svega časova: 72 72 72 68 284 66 62 87 69 Predlog mogućeg korišćenja oblika nastavnog rada uslovljeni su: opremljenošću nastavnim sredrstvima, nastavnom tehnologijom kao i stanjem obrazovnog nivoa svih aktera u nastavi,(nastavnik, učenik, roditelji). Važnu ulogu ima i opremljenost učenika i škole didaktičkim materijalom.
Redn i broj 1. 2. 3. 4.
Oblik rada
Broj časova
Frontalni rad Grupni rad Rad u parovima Individualni rad Ukupno:
Procenat %
66 62 87 69 284
23,23 21,83 30,63 24,43 100,00
Po razredima: Mogući oblik rada Frontalni Grupni U parovima Individualni
V 23,61 11,11 31,95 33,33
Razred VI 29,18 16,66 33,33 20,83
VII 25,00 22,22 27,78 25,00
VIII 17,65 32,35 32,35 17,65
Iz predloga se vidi da je najviše zastupljen rad u parovima: u VI razredu,individualni u V razredu, grupni rad u VIII razredu, uz napomenu da je zas-tupljen kao i rad u parovima sa po 22 časa, što predstavlja posebnu pogodnost u radu, da se ova dva oblika kombinuju. Iako se predloženi broj časova za rad u paru pogodan oblik rada, nastava tehničkog obrazovanja zahvaljujući blok času omogućuje kombinaciju svih oblika rada što obezbeđuje da se nastava dozira i omogući da se iskoriste psihofizičke snage učenika. Promena jednog oblika rada i primena drugog je osnova za pozitivnu korelaciju, što predstavlja kvalitet savremeno organizovane nastave.
30
DIPLOMSKI RAD
3.4.1. ORGANIZACIONI OBLICI RADA U NASTAVI PUTEM RAČUNARA
Postoje četiri osnovna oblika u nastavi i to: 1.Individualni 2.Frontalni 3.Grupni 4.Rad u parovima Poznati su još i drugi oblici rada kao: 1.Kombinovani 2.Rad na daljinu 3.Naučno-nastavna enciklopedija INDIVIDUALNI OBLIK RADA predstavlja najstariji oblik rada , koji se odlikuje individualnim radom učenika na savlađivanju programskih sadržaja prema nastavnom programu, uz pomoć i kontrolu računara. Program u tom slučaju određuje zadatak, učenik radi na njegovom rešavanju, a rezultate saopštava računaru koji ocenjuje i kontroliše uspešnost rešavanja zadataka. U individualnom obliku rada ostvaruje se samostalnost korisnika u korišćenju izvora saznanja , upotrebe sredstava i tehnike rada, kritičnoj analizi,kao i sopstvenog rada. Pojava elektronskih računara u nastavi nasledila je ranije razvijene mašine i automate za učenje koji su počivali na specifičnom obliku individualizacije nastave-programiranoj nastavi, tako da danas dominiraju rešenja u primeni računara u nastavi koja se baziraju na individualnom programiranom obliku rada. U kompjuterizovanoj programiranoj nastavi ostvaruje se maksimalna individualizacija nastavnog rada. FRONTALNI OBLIK RADA predstavlja zajednički rad svih učenika koji se odvija pod nepsrednom rukovodstvu nastavnika. Frontalni oblik rada sa elektronskim računarom predstavlja rad sa celim razredom, gde se kao nastavnik javlja računarski sisitem. Takav oblik rada predstavlja ‘‘računarsku učionicu‘‘. Uz pomoć tehnoloških sredstava kao što su: računari, projekcioni aparat i druga audio-vizuelna sredstva, mogu se realizovati pripremljeni programi. GRUPNI OBLIK RADA ima mogućnost da razvija one snage učenika, koje će biti dovoljne za samostalno savlađivanje i najtežih nastavnih sadržaja. Primenom ovog oblika rada učenici mogu samostalno da planiraju iztradu 31
DIPLOMSKI RAD
zadataka, vrše izbor zadataka i redosled njihove izrade, biraju sredstva i tehnike rada, vrše kontrolu urađenog, odrede soptveni ritam i tempo rada. Modeliranje grupnog oblika rada sastoji se u tome što se razred deli na grupe učenika radi rešavanja određenih zadataka. Veličina grupe je od 4-6 učenika. RAD U PAROVIMA predstavlja prelaz od individualnog ka grupnom obliku rada. To je rad u dvoje sa ciljem da učenici uspešnije ostvare zajednički zadatak. Uspešna primena rada u parovima odezbeđuje pravilnu srazmeru u učenju, saradnji , dopunjavanje u znanju. Učenici su neprekidno u kontaktu i tako jedni drugima pomažu u radu.Ovaj oblik rada omogućuje da učenici uporede rezultate, a rezultati jednog para uporede sa rezoltatima drugog para. Rad u parovima učenike stavlja u situaciju da stiču naviku da aktivno učestvuju u svim etapama rada.
3.4.2.PRAKTIČNA REALIZACIJA PRIMENE RAČUNARA U NASTAVI TAHNIČKOG OBRAZOVANJA PRIMER JEDNE NASTAVNE JEDINICE IZ PREDMETA TEHNIČKO OBRAZOVANJE POMOĆU DIDAKTIČKOG SOFTVERA
Obrazovni sadržaj koji sam izabrala je tema iz predmeta Tehničko obrazovanje koji se izučava u petom razredu. Naziv oblasti: saobraćajni sistemi. Cilj ovog didaktičkog softvera je da učenici steknu osnovno znanje o saobraćajnim sisitemima i da shvate važnosti saobraćaja. Očekivani efekti su da pruži najbolje rešenje za ostvarivanje predviđenog cilja i zadataka. Ovim softverom će se gradivo brže obraditi, a znanje i pažnja će biti veća. Korišćenjem didaktičkog softvera omogućava individualno učenje. Obrazovni softver sadrži dosta materijala koji će biti dostupan svim učenicima pa će samim tim uticati na efikasnost nastave.
3.4.3. PEDAGOŠKO-PSIHOLOŠKO I DIDAKTIČKO OBLIKOVANJE Pedagoško- psihološli zahtevi: Pri projektovanju i izradi ovog softvera potrebno je: -da nivo materijala bude prilagođen učenicima -da načinom izlaganja motiviše i podstakne učenike na aktivnost -da imaju mogućnost upravljanja tokom programa -da grafički prikaz bude realan i verodostojan 32
DIPLOMSKI RAD
Didaktičko-metodički zahtevi: - da jezik izražavanja bude primeren učenicima - da ekran bude pregledan - da važni pojmovi budu pravilno tumačeni PRIMER : ORGANIZACIJA BLOK ČASA U TEHNIČKOM OBRAZOVANJU POMOĆU RAČUNARA NASTAVNA TEMA: Saobraćajni sistemi. RAZRED: V. NASTAVNA JEDINICA: Kopneni, vazdušni i vodeni saobraćaj. TIP ČASA: Obrada novog, Vežbanje,Proveravanje. OBLIK RADA: Frontalni, Individualni. METODA RADA: Verbalna, Ilustraciona. SREDSTVO RADA: Računar. SADRŽAJ PLANA RADA: I. Podela nastavne teme na nastavne jedinice: Saobraćajni sistemi: Kopneni saobraćaj- suvozemni Vazdušni saobraćaj Vodeni saobraćaj Kosmički saobraćaj II. Značaj nastavne jedinice u okviru nastavne teme: - ova nastavna jedinica za učenike petog razreda ima značaj u proširenju nastavne kulture. PLAN IZVOĐENJA NASTAVE: TIP ČASA: obrada novog gradiva, vežbanje naučenog i proveravanje. 2. OBRAZOVNO VASPITNI ZADACI: Učenici će naučiti saobraćajne sisteme, pomoću slike, tona i pomoću računara. Vaspitni zadaci: razvijanje osećaja za bezbednost u saobraćaju,i razvijanje saobraćajne kulture. 3. ORGANIZACIJA ČASA: UVODNI DEO: Saobraćajni sistemi, čas se odvija u računarskom kabinetu,oblik rada je frontalni, metoda je verbalna ( 5 min.) GLAVNI DEO: - upoznavanje saobraćajnih sredstava, čas se odvija u računarskom kabinetu, oblik rada je frontalni, individualni, metoda je verbalna i ilustraciona (55min.). 33
DIPLOMSKI RAD
- završni deo: ponavljanje izloženog gradiva, oblik rada frontalni i individualni, metoda verbalna i ilustraciona (10 min.) NASTAVNA SREDSTVA: računar i obrazovno vaspitni program o saobraćaju. LITERATURA:Tehničko obrazovanje za peti razred osnovne škole. RAZVOJ SUVOZEMNOG SAOBRAĆAJA Točak,frigijski točak, rimski big-dvojni, zaprežna kola, kraljevska kočija,omnibus, putnički automobil, teretni kamion, i razvoj točka do današnjeg dana. Od logičkih formi treba složiti lokomotivu na ekranu, kada se tačno složi za nagradu sledi zvučni signal. VODENI SAOBRAĆAJ Iz pristaništa kreću brodovi. Kapetan broda i osoblje brinu o bezbednosti i udobnosti. Vodeni transport je najjeftiniji transport, često se koristi za prevoz tereta. Iz luke polazi brod. Brodove koji rone zovemo podmornicama. Nosači aviona služe i za pistu avionima. Na ekranu treba sastaviti puzle.
VAZDUŠNI SAOBRAČAJ Avion za kratko vreme može da prevali prevali veliki put, služi za prevoz putnika i tereta. Avionom upravljaju piloti koji sede u pilotskoj kabini, a stjuardese daju potrebna uputstva i pomoć putnicima. Avion sa aerodroma kreće kada dobije dozvolu za poletanje. Vazdušne interesantnosti. Pilot posle poletanja obraća se putnicima i upoznaje ih sa pravcem kretanja, vremenskim uslovima i visinom leta. Helikopter. Helikopter se diže odmah u vazduh. Pojavljuju se slike koje prikazuju interesantnosti iz vazdušnog saobraćaja. KOSMIČKI-SVEMIRSKI SAOBRAĆAJ Poslednjih nekoliko decenija čovek je uspeo da savlada prostor između planeta, i kosmosa.Nekoliko ekspedicija je uspeo da stigne i do meseca. I dan danas puno satelita i savremenih letelica obavlja zadatke u svemirskim prostranstvima. Prvi veštački satelit ‘‘sputnjik‘‘ lansiran je 4.10 1957. u orbitu oko zemlje. TOK IZVOĐENJA NASTAVE: 1. UVODNI DEO ČASA: Na ovom času ćemo pričati o saobraćajnim sistemima, pomoću računara ćemo pogledati i zajedno uraditi jedan vaspitno-obrazovni program gde ćemo detaljno da upoznamo saobraćajna sredstva u suvozemnom, vazdušnom i vodenom saobraćaju i kosmičkim letovima. Svako pojedino saobraćajno sredstvo će da prati slika i ton. 34
DIPLOMSKI RAD
2. GLAVNI DEO ČASA: Saobraćajni sistemi se dele na: suvozemni, vazdušni, vodeni i kosmički saobraćaj. DRUMSKI SAOBRAĆAJ Sa autobusom i automobilom saobraćamo na putevima, praktično svuda možemo da stignemo pomoću njih. Za korišćenje auto-puta plaćamo drumarinu.U većim mestima ima izgrađenih autobuskih stanica gde na blagajni kupujemo kartu za autobus. Kondukter kontroliše važeće karte , a prtljag smešta u prtljažnik. Prilikom vožnje vozača ne smemo ometati u vožnji. ŽELJEZNIČKI SAOBRAĆAJ Željeznički saobraćaj je jedan oblik suvozemnog saobraćaja. Voz trči na šinama i odvozi i dovozi putnike.Putnicima veliku pomoć pruža red vožnje gde je istaknuto tačno vreme polaska i dolaska vozova. Kartu za voz kupujemo unapred na blagajni koju posle u vozu kondukter kontroliše. Mašinovođa ne pokreće voz dok otpravnik ne daje signal, sa svojim znakom u obliku tablice. Suvozemne interesantnosti. Pitanje glasi: gde se može kupiti karta za autobus? Treba dati tačan odgovor između odgovora koji se nudi na ekranu. SVEMIR Kosmonaut Jurij Gagarin je prvi čovek koji je lansiran u orbitu oko zemlje, u kosmičkom brodu Apollo XI 20.07 1969.godine. odveo je prve kosmonaute do Meseca. Kada je Amstrong stupio na tlo meseca izjavio je: ‘‘Ovo je mali korak za čoveka ali veliki korak za čovečanstvo‘‘. 3. ZAVRŠNI DEO ČASA: Rešavanje zadataka iz svakodnevnice čoveka: 1. Pitalica. 2. Situaciona vežba. 3. Situaciona vežba 4. Vežbanje veština – spajanje tačaka, razultat voz. 5. Situaciona vežba 6. Ukrštene reči. 7. Pitalica. 8. Spajanje tačaka – rezultat automobil. 9. Lavirint – vežbanje veština 10.Grupisanje saobraćajnih sistema Kada se program završi , dobijemo korisne savete slike iz saobraćaja, i određene tekstove sa zvučnom pratnjom. Zapažanja: Kada se završio nastavni program, učenici su bili veoma zadovoljni sa onim što su videli, čuli i u čemu su učestvovali. Izrazili su želju da bi rado učili pomoću računara jer im je to vrlo interesantno, vreme brzo prolazi i bez teškoća dolaze do do novih saznanja. 35
DIPLOMSKI RAD
3.5. PRINCIP RACIONALIZACIJE I EKONOMIČNOSTI
Danas možda više nego ikada na ovom stepenu razvoja nauke i tehnike i velikog porasta informacija , princip racionalizacije rada na svim poljima a posebno u nastavi dobija veoma veliki značaj. Praktično, to znači da u školi u za obradu nastavnog sadržaja, treba utrošiti što manje vremena a da istovremeno uspeh bude što veći. Kada kažemo da treba da se štedi vreme i energija, to ne znači da po svaku cenu treba štedeti nastavno vreme već da treba u zavisnosti od datih uslova, i prethodnog znanja učenika, planirati i utrošiti najoptimalnije potrebno vreme. To nikako ne znači da štedimo vreme na štetu kvaliteta znanja. Nažalost princip racionalizacije i ekonomičnosti je jedan od najzapostavljenijih principa u u nastavnoj praksi pa i u didaktičkoj teoriji, ali još uvek teorijski nije dovoljno razrađeno, a nema ni istraživanja u praktičnom radu.Danas se veoma malo pažnje poklanja ovom problemu i u školi i u nastavnom radu. Puno ima praznih hodova, izgubljenih časova, veoma velika količina neiskorišćenog ili slabo iskorišćenog nastavnog vremena. Najviše mesta ima za povećanje ekonomičnosti u primeni nastavnih metoda, tehnika i postupaka. Veoma često se koriste metode koje nemaju nikakvu didaktičku vrednost a zahtevaju puno vremena. Loš izbor metode povećava utrošak vremena. Ne možemo imati racionalnost i ekonomičnost u nastavi bez dobre organizacije časa.Etape nastavnog časa moraju biti dobro zamišljene i ostvarene prema učeničkim sposobnostima, znanju, i prirodi gradiva koja se obrađuje. Kako već znamo da su osnovni elementi racionalizacije u nastavi : vreme, materijalna sredstva i energija. Da bi ove elemente bolje i ekonomičnije koristili potrebna je naučna organizacija nastave čto znači da trebamo koristiti elemente i iz drugih nauka kao što su: psihologija, kibernetika i drugo. Znači rad uvek treba organizovati tako da uz minimalni utrošak vremena i materijalnih sredstava dobijemo maksimalni efekat.To je može se reći isto za svaki vid rada u životu čoveka. Princip što manjeg utroška sredstava u nastavi mnogo je uslovljen. Sredstva se ne smeju štedeti po svaku cenu. U nastavi može da se desi da kada se smanji utrošak vremena i energije, poveća se i utrošak sredstava. Primer: kompjuteri, video-rekorderi i slično, ako se koriste na odgovarajući način možemo obezbediti poboljšan nastavni rezultat i obezbediti brže učenje sa mnogo manjim utroškom vremena. Ali, nabavka tih sredstava je izuzetno 36
DIPLOMSKI RAD
skupo i samim tim i nastavu čini skupom, i ako se nabavkom skupljeg uređaja ili kakvim drugim vidom povećanja utroška sredstava ne obezbeđuje da se radi bolje,brže i sa manje utroška energije onda je to neracionalno. Možemo postaviti pitanje, koja je svrha racionalizacije nastave i koja je njena vrednost? Racionalizacijom dobijamo odnosno oslobađamo vreme i energiju koju možemo iskoristiti za sticanje drugih znanja, jer fond znanja raste munjevitom brzinom, razvoj tehnike i tehnologije je svaki dan veći. Racionalizacija u nastavi znači da sprovodimo racionalne promene u nastavnim postupcima da bi dobili kvalitetan rezultat u određenom nastavnom vremenu i samim tim i postižemo ekonomičnost nastavnog vremena. Racionalizacija se postiže pojednostavljenjem radnih operacija, specijalizacijom nastavnika, upotrebom materijalne opreme ,potpunijim iskoriščavanjem nastavnog vremena, uklanjanjem praznog hoda.Znači cilj racionalizacije je povećavanje radnog učinka u predviđenom nastavnom vremenu. Na postizanju racionalizacije u nastavi trebalo bi da učestvuju: -nastavnici i stručni aktivi nastavnika -stručne službe za organizaciju i unapređenju nastave u školama -organi pedagoško-instruktivne službe u pedagoškim zavodima -pedagoški instituti i svi oni koji su direktni ili indirektni učesnici u nastavi. Najznačajniji faktor racionalizacije jesu nastavnici koji su za to ospobljeni.Nastavnici bi trebali svojim originalnim rešenjem da u nastavi u načinu izvođenja nastave intenziviraju nastavni proces.Racionalniji rad je dovitljiviji,inteligentniji, smišjeniji. Samim tim sa racionalizacijom se postiže i ekonomičnost, jer je u određenom vremenu dobijemo veći učinak.Zbog toga se racionalizacija i ekonomičnost povezuje u jedinstveni didaktički princip. U nastavi tehničkog obrazovanja racionalizacija i ekonomičnost je izuzetno važan faktor, jer racionalno korišćenje materijala naročito dolazi do izražaja na primer: kod obrade predmeta od lima, što znamo da pocinkovani lim nije jeftin, pri izradi delova od lima iznose 40 do 60% pa iviše od ukupnih tročkova proizvodnje. Ako ekonomično trošimo traku lima,što možemo postići optimalnim rasporedom delova pri krojenju na traci možemo da uštedimo u materijalu 5do 20%.Stepen iskorišćenja materijala možemo da izrazimo koeficijentom, koji predstavlja odnos između efektivne površine izratka i površine dela trake upotrebljene za izradu jednog dela. Stepen iskorišćenja materijala zavisi od raspo-reda delova na traci.Optimalni raspored delova na traci određuje se u svakom pojedinačnom slučaju posebno u zavisnosti od oblika i dimenzije određenih delova. Na slici dati su primeri dobrog i lošeg iškorištenja materijala. Princip racionalizacije i ekonomičnosti ima veliku vaspitnu vrednost jer pomaže učeniku da sa većom uštedom u vremenu i manjim trošenjem energije i materijala postigne mnogo bolji rezultat. Sa ekonomičnošću vodimo računa o trošenju sredstava, o potrošnji materijala, o opremi, vremenu i o utrošku ljudskog rada i pre dolazimo do cilja. 37
DIPLOMSKI RAD
U našoj zemlji u današnjoj situaciji ovaj princip ima izuzetan značaj za razvoj i zbog same materijalne strane jer smo u stanju osiromašenosti i samim tim ekonomičnost dolazi do izražaja. Naravno poštovanjem zahteva ekonomičnosti ne sme da bude na štetu kvaliteta obrazovnog i vaspitnog procesa. Efikasnost kao zahtev u nastavi nije jednostavno postići ali uvek treba težiti optimalnoj uspešnosti kako vremenski tako i organizaciono. Ekonomičnost i racionalizacija kao princip ima oslonce i na druge principe, ali ne može se svesti ni na jedan princip. Da bi dobili veću racionalizaciju i ekonomičnost možda bi trebali u nastavi biti odmereniji nastavni planovi jer preobimni i neefikasni nastavni planovi i programi ne doprinose ekonomičnosti i racionalizaciji. PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA U SVETLOSTI EKONOMIČNOSTI PREDMET: Tehničko obrazovanje. NASTAVNA TEMA: Tehnologija obrade materijala. NASTAVNA JEDINICA: Razmeravanje, sečenje,turpijanje. RAZRED: VII. ŠKOLA: O.Š. ‘‘Matko Vuković‘‘-Subotica. TIP ČASA: Vežbanje. OBLIK RADA: Grupni. METODE: Demonstraciona. SREDSTVA RADA: Lenjir, ugaonik, igle, makaze, ručna burgija, turpija.
PLAN IZVOĐENJA NASTAVE: 1. TIP ČASA: Vežbanje. 2. ORAZOVNO-VASPITNI ZADACI: Učenik će da nauči kako ekonomično iskoristiti materijal, da seče lim, da koristi ručnu burgiju i turpiju.Navikavanje na praktično razmišljanje. Razvijanje preciznosti u radu. ORGANIZACIJA ČASA: 1. UVODNI DEO: Pripremanje materijala i alata, podela u grupe, organizacija radnog mesta. 10.min 2. GLAVNI DEO: Izrada crteža u razmeri 1:1. Obeležavanje mera na materijalu. Sečenje lima. Bušenje. Ravnanje ivica i uglova. 65. min. 3. ZAVRŠNI DEO: Upoređivanje urađenog između grupa. Ocenjivanje. Spremanje radnog mesta. 15. min. UVODNI DEO ČASA: 38
DIPLOMSKI RAD
Danas ćemo izraditi ugaonu spoljnicu, koji je od pocinkovanog lima d=0.55 a služi za učvršćivanje delova nameštaja, za ramove prozore i vrata.Podelićete se u radne grupe, i svaka grupa će da dobije svoj alat koji će koristiti. GLAVNI DEO ČASA: Prvo ćemo izraditi crtež na papiru u razmeri 1:1. pažljivo nacrtajte da bude potpuno tačno. Kada smo to završili uzmemeo lim da obeležimo gde ćemo iskrojiti. Pri iscrtavanju moramo voditi računa na koji način ćemo izvršiti raspored na materijalu, jer pri pravilnom slaganju možemo uštedeti i do 30 % materijala. Primena ekonomičnosti pri krojenju materijala TEHNIČKI CRTEŽ UGAONE SPOJNICE:
Kada smo obavili krojenje, pristupamo sečenju lima. Prilikom sečenja, makaze treba držati na krajevima drške i lim uvlačiti što dublje u čeljusti makaza, jer je tada sila pritiska jača, pa makaze bolje i lakše seku.Posle isecanja materijala turpijom treba malo zaobliti ivice i skinuti male zareze i opiljke kojih skoro uvek ima posle sečenja lima, a oni mogu dovesti do ozlede.Pre bušenja rupa burgijom tačkašem treba obeležiti mesto za bušenje, da burgija ne bi šetala. Lim mora biti učvršćen pomoću stega da se ne bi pokretao prilikom bušenja. Prilikom bušenja lim treba postaviti na podlogu od drveta. Na obeleženom mestu za bušenje rupa stavi se vrh probojca, pa se izbuši rupa. Probušene otvore sa druge strane treba turpijom poravnati. ZAVRŠNI DEO ČASA: Svaka grupa sagleda svoj rad, koji su nedostaci a koji su najlepše urađeni. Ocenjivanje urađenog. Spremanje radnog mesta, sklanjanje alata, skupljanje ostataka materijala.
39
DIPLOMSKI RAD
3.6. PRINCIP POVEZIVANJA TEORIJE I PRAKSE Princip povezivanja teorije sa praksom predstavlja nam jedinstvo teorije i prakse u nastavnom radu što naročito dolazi do izražaja u nastavi tehničkog obrazovanja gde se ovaj princip i najkonkretnije odražava. Jedinstvo teorije i prakse u nastavi osposobljava učenike da pored stečenog teorijskog znanja ta znanja uspešno primene u radu, pa i u konkretnom životu. Uglavnom u našim školama nastava ima teorijski karakter, a praktičan rad učenika neretko ima samo formalan karakter.U kom odnosu bude teorija i praksa uglavnom zavisi od škole i od sadržaja nastavnog gradiva. Nastavnici uglavnom gube iz vida da u nastavi saznanje postaje istina tek kad ga potvrdi praksa.Teorija bez prakse bila bi mrtva, a praksa bez teorije bila bi slepa naročito u predmetu tehničko obrazovanje. Ne trebamo zaboraviti ni razvijanje kritičnosti kod učenika, nastavnici treba da imaju takav pristup prema učenicima da učenici smeju da zapitkuju nastavnika a ne samo da prihvataju teoriju kao golu činjenicu. Posle izlaganja treba da provere zaključke do kojih se došlo.Dobar pedagog treba da dopušta učenicima učenicima da ga ponekad i isprave, i ako nekad na određeno pitanje ne odgovara trenutno, nego se obaveže da će proveriti određene činjenice. Truditi se da uverimo učenike u svoju nepogrešivost je velika greška, čak što više nekad i namerno treba dovesti u situaciju da nastavnika u nekim greškama koriguju, treba biti kategoričan samo u tome što možemo dokazati neoborivim dokazima. Školska nastava je u dobrom delu dogmatska, i ostaće takva sve dok učenici izbegavaju da zapitkuju, da traže potpunija objašnjenja i ubedljivije dokaze.Treba učenike podsticati da raspravljaju o nastavnom gradivu, da ono što im se izlaže ubedljivije se argumentiše, da slobodno zapitkuju ono što im nije jasno ili nisu shvatili u potpunosti. ‘‘Posebno je važno omogućiti učenicima da slobodno iskazuju svoja mišljenja i polemišu na maksimalan uljudan način, međusobno i s nastavnikom‘‘(Bakovljev). Princip povezanosti teorije sa praksom znači da se teorija primeni na racionalan način i da nastavu treba približiti proizvodnji, pa i društvenom životu. Do povezivanja teorije i prakse najčešće dolazi u kabinetu za tehničko obrazovanje, gde se primenjuju različiti oblici rada, ali isto tako i prilikom posete preduzećima, na ekskurzijama i naravno pri slobodnim aktivnostima. Pri tome povezivanje prakse i teorije ne vrši se uvek istim redosledom. Nekada se teorijska osnova produbljuje u praksi, a neretko u praksi iskrsnu problemi koje treba misaono povezati a praktično rešiti. Redosled rada i 40
DIPLOMSKI RAD
oganizacija rada zavisi od trenutno obrađene nastavne građe i naravno od uslova u datoj školi. Treba obratiti pažnju da prilikom povezivanja teorije i prakse ne idemo od jedne do druge krajnosti. Mogućnost povezivanja teorije sa praksom je da se stečeno znanje primeni ,za učenje, za ospasobljavanje učenika za korišćenje stečenog znanja. Najbitnije je da stečeno znanje znaju primeniti u praksi . Nastavnici treba da vode računa da takve praktične zadatke pripremaju preko kojih učenici mogu proveriti svoja znanja. Ima situacija kada učenici stečena znanja ne mogu proveriti u praktičnom radu, onda informišemo učenike o tome kako bi se to u praksi izvelo. To ne možemo smatrati konkretnim proveravanjem ali je i to jedan vid povezivanja teorije sa praksom. Ipak najvažniji oblik povezivanja teorije sa praksom u nastavi je da omogućimo učenicima da svoja teorijska znanja primene u praksi. Praksa je u nastavi ne samo proveravanje naučenog nego i sredstvo kojim motivišemo učenike,sredstvo pomoću kojeg znanja prerastaju u određene navike . Praksa u nauci i u nastavi treba da služi kao izvor saznanja, izvor problema koje kada rešimo dolazimo do naučnih saznanja u određenim situacijama i kao takva je veoma značajan instrument u politehničkom obrazovanju. Kako se razvijaju sredstva za prizvodnju neprestalno se smanjuje udeo fizičkog rada a naglo se povećva učešće intelektualnog rada. Razvoj tehnike, tehnologije, kibernetike, elektronike i automatizacije donosi nam da se čovekov manuelni rad smanjuje odnosno svede na minimalnu meru pa ne retko i potpuno eliminiše. Primena principa povezivanja teorije sa praksom ima veoma značajnu pedagošku vrednost jer kada se znanje pretoči u praksu postaje učenicima jasnije za upotrebu, trajnije, i kompletnije. PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA, TEORIJA PRIMENJENA U PRAKSI PREDMET: Tehničko obrazovanje. NASTAVNA TEMA : Tehnologija građevinskog materijala. NASTAVNA JEDINICA: Zidanje opekom. RAZRED : VI. ŠKOLA : O. Š. ‘‘Matko Vuković‘‘-Subotica. TIP ČASA: Obrada, Vežbanje. OBLIK RADA: Frontalni, Grupni. METODE: Verbalna, Demonstraciona. SREDSTVA RADA: opeka, malter, libela, ilusrtacija.
PLAN IZVOĐENJA NASTAVE: 1. TIP ČASA: Obrada novog, vežbanje. 2. OBRAZOVNO-VASPITNI ZADACI: 41
DIPLOMSKI RAD
Učenik će da nauči tehnologiju zidanja. Upoznaće se sa standardima u građevinarstvu.
ORGANIZACIJA ČASA: 1. UVODNI DEO: Vrta zidanja i zidova. 15.min. 2. GLAVNI DEO: Zidanje. 70.min. 3. ZAVRŠNI DEO: Utisci o zanimanju zidar. 5 min. 1. UVODNI DEO ČASA: Na ranijim časovima smo se upoznali sa vrstama građevinskih materijala Danas ćemo videti upotrebu jednog od najviše korišćenog materijala za zidanje a to je opeka. Dimenzije opeke su. 25x12x6,5. Obična opeka je čvrsta i može da izdrži veliki teret i pritisak. Koristi se za zidanje glavnih zidova, pa i pregradnih. Ima i šupljih opeka koje se koriste za zidanje zidiva gde opterećenje nije veliko. Zidanje se vrši krečnim ili produžnim malterom koji se meša u određenoj razmeri od cementa, kreča, peska i vode. Srazmera, količina sastavnih delova maltera zavisi od njegove namene. Od opeke se najčešće zidaju zidovi od 25 cm i od 12 cm. Način slaganja opeke prikazan je na slici. Zid od 25cm:
42
DIPLOMSKI RAD
Zid od 12 cm.
2. GLAVNI DEO ČASA: Izlazak na školsko dvorište, kako se upravo zida ograda oko škole, zamolili smo majstore da dozvole i da nam pomognu da i mi zidamo. Prilikom zidanja koristili smo alate za zidanje: zidarsku kašiku, libelu, zidarsku mistriju, kolica za dopremanje maltera i opeke, mešalicu sa kojom se mešao malter za zidanje. 3. ZAVRŠNI DEO ČASA: Sređivanje utisaka o samom radu i zanimanju zidar.
3.7.PRINCIP TRAJNOSTI ZNANJA, VEŠTINA I NAVIKA Princip trajnosti znanja, veština i navika je veoma značajan u nastavnom radu jer trajnost znanja u velikom delu zavisi od toga kako su znanja stečena, kako su učenici shvatili nastavno gradivo, koliko to znanje znaju primeniti i od organizacije ponavljanja. Određeni način rada u nastavi je od izuzetnog značaja za trajno usvajanje znanja.Trajnost znanja bitno utiče na aktivan odnos učenika prema određenim nastavnim zadacima, stepen aktivnosti kako intelektualne tako i praktične aktivnosti, i pozitivan stav prema učenju što je i naučno dokazano. 43
DIPLOMSKI RAD
Stepen razumevanja i dubina shvatanja sadržaja koji se uči je veoma značajan činilac trajnosti znanja. Gradivo koji se razume, shvati, duže se pamti i postaje trajna svojina. Da znanje koje je stečeno ne bi palo u zaborav neophodno je ponavjati, a navike koje su stečena ustaljuju se vežbanjem. Znači neophodno je ponavljati i vežbati ono što se naučilo radi trajnosti.Vežbanje i ponavljanje služi da sprečimo zaboravljanje. U tehničkom obrazovanju za sprečavanje zaborava ponavljanje i vežbanje ostvaruje se u određenim vremenskim razmacima. Najefikasnija su ona ponavljanja koja se povezuju sa praktičnim radovima, tako se određene činjenice interesantnija vezuju ili po funkciji ili po obliku ili po bojama. Sadržaji koji se lako zaboravljaju kao na primer stručni izrazi, neki nazivi delova mašina i aparata, uređaja,definicije, pravila, formule nastavnik treba da se bori protiv zaboravljanja na sledeći način: 1.Pri obradi nastavnog gradiva treba posvetiti posebnu pažnju u sadržinskom, metodičkom i materijalnom pogledu. Ako je nastavno gradivo bolje obrađeno, manje će se zaboraviti. Zbog toga svaki nastavni čas mora imati osnovnu organizacijsku strukturu koja je određena prema sadržaju nastavne jedinice. 2.Najvažniji faktor u borbi protiv zaborava je ponavljanje, utvrđivanje i proveravanje nastavnog gradiva, posle obrade novog gradiva treba to gradivo ponavljati i proveravati. 3.Kada vršimo ponavljanje i proveravanje moramo podjednako ukazati pažnju prema svim učenicima. Ne sme se dozvoliti da se manje pažnje pokloni slabim učenicima a više boljim učenicima. Takav rad se negativno odražava na učenike koji sporo pamte i brzo zaboravljaju,i destimuliše ih u daljem radu.Iz tih razloga kada ponavljamo ili vršimo proveravanje treba angažovati sve učenike podjednako.
3.8.PRINCIP OČIGLEDNOSTI Princip očiglednosti podrazumeva sticanje znanja pomoću čulnog doživljaja. Čulna iskustva su važan izvor saznanja i jasnih predstava, jer pomoću čula vida, sluha, dodira svaki pojedinac doživljava svet na svoj način. Očiglednost u nastavi tehničkog obrazovanja obuhvata sva čulna područja. Da bi nastava bila očigledna potrebno je polaziti od neposrednog posmatranja u širem smislu kao: slikovitim izražavanjem i opisivanjem, upoznavanjem izvorne stvarnosti, demonstriranjem očiglednih sredstava i predmeta. Princip očiglednosti znači omogućiti učenicima da određene predmete, pojave i odnose posmatraju u izvornoj stvarnosti na raznim očiglednim materijalima, pomoću koga se angažuju sva čula učenika radi sticanja jasnih čulnih iskustava. Čulno doživljavanje utiče na pokretanje pojedinih funkcija kao: pažnja, pamćenje, mišljenje, mašta, emocija. Učenici objektivnu stvarnost 44
DIPLOMSKI RAD
moraju saznati tako, da će je prvo posmatrati, razmišljati o čulnom iskustvu i na kraju proveriti to u praksi. Primena principa očiglednosti mora biti u tesnoj vezi sa nastavnom građom koja se obrađuje i sa uzrastom učenika. Samim tim kakvo je očigledno doživljavanje, očiglednost u nastavi može biti: posredna i neposredna. Neposredna očiglednost ostvaruje se navođenjem pojava iz prirode, u radionici ili kabinetu i drugim objektima i sredstvima. Veoma često se događa da posmatranje prirodnih objekata nije uvek najbolji način za određene pojave koje se retko otkrivaju ili kratko traju. Posredna očiglednost u nastavi tehničkog obrazovanja najčešće se ostvaruje pomoću skica, crteža, šema, grafikona, projekcija, modela. Pomoću crtanja očiglednost se ostvaruje izradom grafičkih radova. Crtež se sastoji od brojnih raznovrsnih linija a sa crtežom možemo prikazati objekte u dve ili tri dimenzije sa naglašenom ili bez naglašene perspektive. Postoji više vrsta crteža: shematski crtež, skica, detaljan crtež, umanjeni crtež, uvećani crtež u odnosu prema stvarnom objektu. U odnosu na temelju izražavanja razlikujemo: kopiranje, precrtavanje gotovog crteža ili konstruisanje novih predmeta, objekata, mašina.Tehničko crtanje se primenjuje da bi razvili smisao opažanja, veštine crtanja, da bi naučili crtati i čitati tehničke crteže što je osnova izražavanja u tehničkim naukama. Očiglednost u nastavi je ostvarena kad se omogući učenicima da opažajno primaju predmete i pojave koje se u nastavnom radu tumače. Celovito čulno doživljavanje pokreće maštu, emocije, pažnju, pamćenje i mišljenje. Učenici moraju saznavati objektivnu stvarnost tako što će prvo posmatrati predmete i pojave pa razmišljati o čulnom iskustvu i, na kraju, to proveriti u praksi. Čulna iskustva su osnova posle koje dolaze rasuđivanje , uočavanje međusobnih veza i odnosa između čulnih podataka. Tako se otkriva suština stvari, procesa i odnosa. Čulna iskustva, misaona obrada tih iskustava i proveravanje saznajnih rezultata su tri etape izmešu kojih nema oštrih granica pošto se često odvijaju istovremeno. Očiglednost treba da je najzastupljenija u onoj etapi nastave u kojoj se upoznaju činjenice preko kojih oni treba da dođu do uopštavanja, do apstraktnog mišljenja. Nastavnik treba konkretnim činjenicama da potkrepi generalizaciju kojom otpočinje predavanje. Kad nastavnik oseti da učenici već raspolažu dovoljnim fondom čulnih podataka, ne treba da ponavlja te podatke upotrebom novih očiglednih sredstava, jer se tako razvlači čas i razliva pažnju učenika. Najbolje je ako učenici posmatraju objekte iz izvorne stvarnosti, ali ako to nije moguće ostvariti zbog udaljenosti, zbog veličine objekta, zbog raznih opasnosti, odlično mogu da posluže napravljena nastavna sredstva kao: modeli, makete, filmovi. Nekad se šemom ili presekom mašine može bolje ostvariti nastavni zadatak nego pravim objektom. I slikovito izlaganje nastavnika može da ostvari funkciju očiglednosti. Očiglednost treba da prethodi izlaganju činjenica ili da se ostvaruje uporedo. Greška je ako nastavnik učenicima saopšti činjenice pre nego što su 45
DIPLOMSKI RAD
posmatrali predmet. Nastava gde učenici mnogo posmatraju, a malo rasuđuju nije očigledna, jer očiglednost nije sama sebi cilj. Pomoću očiglednosti treba na tipičnim primerima doći do određenih pojmova, pravila, zakona. Očigledna je samo ona nastava u kojoj učenici, oslanjajući se neposredno ili posredno na odgovarajuće čulno iskustvo, sopstvenim mišljenjem dolaze do suštinskih znanja koja se tiču nužnih uzročno-posledičnih veza među stvarima i pojavama. Veoma je važno da učenik zna šta, zašto i kako treba da posmatra, da raspolaže planom posmatranja koji nasve to ukazuje. Nije manje važno da i pomoći učeniku da ovlada i najpouzdanijim tehnikama posmatranja, osposobljavajući ga, postupno , za opažanje iz raznih uglova, korišćenje odgovarajućih tehničkih sredstava, usredsređivanje na bitno, beleženje utisaka, proveravanje ideja, skiciranje, merenje, sastavljanje i slično. Pomoću maketa se učenicima mogu trodimenzionalno prikazati i objekti koji su nedostupni neposrednom posmatranju. Slikama i crtežima postiže se uglavnom isto što i maketama i modelima samo u dve dimenzije. Film omogućuje dinamičko prikativanje prostorno i vremensko udaljenih objekata i zbivanja, a posebno ubrzano prikazivanje prebrzih procesa.
3.8.1. MODEL Model ima posebno značajnu ulogu u nastavi tehničkog obrazovanja jer pomaže učenicima da shvate principe i načine rada mašina i uređaja u realnom svetu. Ako između dva objekta postoji sličnost da li po spoljašnjem izgledu ili u načinu funkcionisanja onda možemo reći da postoje relacije između dva objekta. Formalni modeli ponašanja sistema u nekom formalnom jeziku i oni opisuju samo bitne činioce nekog realnog sistema.Formalni modeli treba da su prisutni u nastavi tehničkog obrazovanja jer je kod njih su izostavljeni nebitni detalji nekog objekta. Modeli imaju posebnu veliku saznajnu vrednost u nastavi tehničkog obrazovanja jer omogućavaju da se uoče i shvate bitne osobine nekog objekta ili da se shvati princip funkcionisanja nekog određenog objekta. Pomoću modela moguće je izvesti eksperimente i pomoću njih izučavati objekte i sisteme čije bi proučavanje u realnim uslovima bilo opasno, teško, nemoguće ili skupo, na primer prenos električne energije. Određene pojave u realnim uslovima se događaju ili prebrzo ili presporo a sa modelom dinamiku možemo podešavati tako da bi mogli jasno pratiti rad sistema, na primer: princip rada motora.Modeli omogućavaju da bezbedno proučavamo pojave i izvođenje eksperimenta. Mnogo zahteva je potrebno obezbediti prilikom konstrukcije modela kako bi on imao odgovarajuću didaktičku vrednost. Nekad postupak formalnog modela ne ispunjava zahteve koje bi trebao ispuniti didaktički model pa koristimo postupke koji su razvijeniji u psihologiji, pedagogiji ili drugim naukama.
46
DIPLOMSKI RAD
Jedan od najpoznatijih modela je model crne kutije gde su poznate ulazne i izlazne veličine a unutrašnjost je nepoznata pa samim tim i unutrašnje promene. Sa aspekta funkcionalnosti modela mogu se deliti na: 1.Deskriptivne modele - kada se neka pojava opisuje nekim simboličkim jezikom ili verbalno. 2.Predikativne modele - kada se programski sadržaj prenosi preko matematičkih relacija koje opisuju neku realnu situaciju zadavanjem i promenom ulaznih veličina, prati se stanje na izlazu i zaključuje o ponašanju nekog sistema. 3.Normativne modele – koji se ređe koriste u nastavi tehničkog obrazovanja. Opisiju strukturu realnog sistema i predstavljaju njegovu identifikaciju. Sadržaji u nastavi tehničkog obrazovanja mogu se modelovati na više načina ali su neki najznačajniji a to su: 1.Ikoničko modelovanje - objekat se prikazuje u vidu makete. Dominantna je sličnost modela i originala. 2.Analogno modelovanje - nepoznata pojava ili objekat se objašnjava pomoću nekog drugog čiji je način funkcionisanja već poznat. 3.Simboličko modelovanje - realne pojave i procesi se predstavljaju simbolima koji mogu da pripadaju raznim simboličkim jezicima. Sa stanovišta vremenske dimenzije postoje: 1.Statički modeli - nema promena tokom vremena ( makete, grafikoni, dijagrami, šeme). 2.Dinamički modeli - činioci neke pojave ili procesa menjaju se tokom nekog vremenskog intervala. Po stepenu kvalifikacije određuje se dve vrste modela koji su primenjivi u nastavi tehničkog obrazovanja: 1.Kvantitativni modeli – grade se na konceptu mentalnog i verbalnog postupka. Kvantitativni postupci koriste formalne jezike, rezultati se iskazuju numerički. Kvantitativni modeli se mogu deliti na: a) Statističke – koji opisuju realne sisteme metodama teorije verovatnoće. b) Optimalne – predstavljaju se matematičkim modelima i determinističkim upravljanjem, a rešavaju se analitičkim metodama i uz pomoć računara. c) Simulacioni modeli – predstavljaju eksperimentisanje sa modelom da bi se zaključilo o ponašanju realnog sistema. Potrebno je matematički opisati model a zatim ga prevesti u jezik razumljiv računaru. 2. Kvalitativni model – bazirani su na mentalnim i verbalnim postupcima koji predstavljaju prvi nivo apstrakcije realnog sistema. Didaktički modeli u nastavi tehničkog obrazovanja se koriste dosta davno u nastavnoj praksi, i ranije su se proizvodili i uvozili kompleti za nastavu tehničkog obrazovanja. Kompleti za nastavu ove vrste omogućavaju da se postigne modularnost. Modularnost je novouvedeni pojam u nastavi tehničkog obrazovanja, u šuštini predstavlja jednu celinu programskih sadržaja sa ciljem i zadacima na 47
DIPLOMSKI RAD
više nivoa. U okviru modula jedne programske celine učenik može da sam ili uz sugestije nastavnika sastavi svoj zadatak po nivou složenosti, željenoj kreaciji ili po uputstvu koji je zadat da sastavi rad prema svojim mogućnostima. Učenik može da iz kompleta izabere model na kome će odraditi svoj programski sadržaj. Ovakav rad je posvećen razvoju i primeni didaktičkih modela u nastavi tehničkog obrazovanja. Nastava tehničkog obrazovanja je neposredno vezana za praktičan rad i veliku ulogu ima radionica za tehničko obrazovanje. Važno je učenike upoznati sa korišćenjem aparata različite složenosti . Korišćenjem aparata i uređaja koji se koriste u domaćinstvu ohrabruje se učenik za rad i kod kuće. To je značajno i za nastavak školovanja u srednjim školama.U laboratorijama za tehničke nauke koriste se razni digitalni elektronski uređaji ali u laboratorijama za naučne predmete je veoma malo kompjutera. Nove tehnologije omogućavaju stvaranju situacije koje pobuđuju pažnju i motivaciju. U isto vreme ovi uslovi koji su veštački ali jako liče na prave mogu da omoguće informisanje učenika. Informatička tehnologija danas ima sve značajniju ulogu u procesu nastave. Da bi uspešno postigli ciljeve određene nastavne jedinice potrebno je pronaći optimum između oblika rada, nastavnih metoda i nastavnih sredstava. Nove tehnologije svoje mesto nalaze i u školama što je i poželjno. Otkrića na polju elektronike omogućila su prenos signala na daljinu i na taj način obezbedila povezivnje prostorno udaljenih komunikatora. To se desilo sa pojavom telegrafa a mogućnosti su se širile sa pojavom teleprintera, nove mogućnosti su pružili sa novim pronalascima telefona, radija, televizije, satelitskih komunikacija a takođe i epohalnom otkriću- kompjutera. PRIMER: ORGANIZACIJA ČASA PUTEM IZRADE MODELA PREDMET: Tehničko obrazovanje. NASTAVNA TEMA: Konstruktorsko modelovanje. NASATVNA JEDINICA: Spajanje šperploče zupcima i unakrsnim zarezima. RAZRED: V. ŠKOLA: O. Š. ‘‘MATKO VUKOVIĆ‘‘-Subotica. TIP ČASA: Obrada, Vežbanje. OBLIK RADA: Frontalni, Individualni. METODE: Verbalna, Demonstraciona. SREDSTVO RADA: -Uzorak gotove kutije-klasera koja se izrađuju u okviru radne vežbe učenika. -Pribor i alat: pribor za merenje i obeležavanje, rezbarski alat i pribor, turpija. -Materijal: gotov tehnički crtež detalja klaser-kutije u razmeri 1:1,komad šperploče, komad brusnog papira,lepilo za drvo, gumeni prstenovi za pritezanje zalepljenih spojeva dok se suše.
PLAN IZVOĐENJA NASTAVE: 1. TIP ČASA: Obrada, Vežbanje. 48
DIPLOMSKI RAD
2. OBRAZOVNO-VASPITNI ZADACI: Korišćenje gotovog tehničkog crteža i tačan rad po njemu. Razvijanje navika i veština potrebnih za prenošenje crteža i mera na materujal. Uvežbavanje učenika u rezanju šperploče testericom, i korišćenju turpija prilikom obrade zuba i zareza na detaljima. ORGANIZACIJA ČASA: 1.UVODNI DEO: Pripremanje crteža, alata, materijala. 2. GLAVNI DEO: Obrada spajanja. Praktičan rad. 3. ZAVRŠNI DEO: Izvođenje zaključaka.
10. min.
LITERATURA: Dr. Slobodan Popov, danilo Gacić: Tehničko obrazovanje za V. Razred osnovne škole. UVODNI DEO ČASA: Na ovom času ćemo videti kako možemo spajati drvo, to ćemo uraditi zupčastim spajanjem i lepljenjem. Spremite crteže koje smo uradili na prošlom času, pilicu za drvo,turpiju, hartiju. GLAVNI DEO ČASA: Prvo ćemo svi dobro pogledati gotov model kutije-klasera da bi znali kako to treba da izgleda u konačnom obliku, pa ćemo uporediti sa našim crtežom i delove preneti na šper ploču. Pažljivo treba iscrtati na materijalu i onda pristupiti sečenju. Elementi kutije – klaser su: Na dva komada koji treba međusobno da se spoje pod pravim uglom, posle merenja i obeležavanja na materijalu, izrađuju se na krajevima zubi i žlebovi prema zadatim dimenzijama. Za izradu žleba i zuba upotrebljavamo rezbarsku testericu. Posle izrezivanja, doterivanje turpijama. Posle se dodirne površine na komadima koji se spajaju, namažu lepilom,komadi se pritegnu i ostave da se lepilo suši. Unakrsno spajanje zarezima često se primenjuje prilikom izrade raznih pregrada od tankih dasaka, iverice ili šperploče. Treba obratiti pažnju na broj komada od određenih delova. Od donje ploče treba 1 komad, od stranice treba po 2 komada, od pregrada od duže 2 komada, a od kraće po 3 komada. U toku praktičnog rada učenika , nastavnik treba da prati kako se radi i da po potrebi pruža pomoć ili objašnjenje. ZAVRŠNI DEO ČASA: 49
DIPLOMSKI RAD
Po završenom praktičnom radu učenika izvršićemo analizu radova kroz razgovor o nedostacima i uspešno obavljenim zadacima.
4. OBRAZOVNI RAČUNARSKI SOFTVER Obrazovni računarski softver predstavlja sintezu svih didaktičkih principa, to je softver gde su prisutni svi didaktički principi.Obrazovni računarski softver mora da uvažava sledeće principe: primerenost, očiglednost, jasnost, cilju orijentisanost, samoinicijativnost. Metodički oblikovan obrazovni računarski softver može se u nastavi i učenju koristiti za ostvarivanje sledećih ciljeva primene kompjutera u nastavi i učenju: - sredstvo za demonstraciju, - sredstvo za simulaciju, - sredstvo za rad, - sredstvo za vežbanje, - sredstvo za organizaciju. Obrazovanje je vrlo specifična delatnost i od izuzetnog je značaja i zato se proces informatizacije mora detaljno planirati pa posle i sistematično sprovesti. Obrazovno računarski softver je veoma pogodan za samoučenje, učenje samostalnim istraživanjem, individualno organizovanje sadržaja u toku rada, uviđanje, otkrivanje sa čime se razvija samostalnost, kreativost i snalaženje, obuhvata skoro sve didaktičke principe i zato je pogodan za raznoliko osposobljavanje. Uvođenjem novih tehnologija u obrazovanju zahteva i reformu obrazovanja.Obrazovanje za informatičko društvo ima poseban značaj jer je osnov novog trougla : nauka – tehnologija – dohodak. Ali uvođenjem nove tehnologije koči se sa svih strana, nije samo do materijalnih poteškoća nego veoma veliki kočioni sistem predstavljaju i problemi prihvatanja od strane pojedinih nastavnika. Informacione tehnologije u funkciji nastavnog sredstva imaju nekoliko prednosti: a)performanse današnjih PC računara dozvoljavaju da računar može zameniti mnoga nastavna sredstva kao grafoskop, magnetofon, video. 50
DIPLOMSKI RAD
b)relativno niska cena u odnosu na funkcionalnost. c)standardizacija hardvera i operativnog sistema stvara uslove da proizvodnja softvera postane isplativa. d)visoka gustina zapisa omogućava da se velika količina podataka može zapisati na određenom medijumu ( CD,sa optičkim i laserskim zapisom). e)internet kao sprega telekomunikacione i informatičke tehnologije je već danas resurs koji se mora imati u vidu. U budućnosti će već biti toliko značajno da će uticati na kompletnu organizaciju obrazovnog sistema. Nova PC tehnologija donosi velike pozitivne promene računara. Hardversko okruženje prati i odgovarajući softver novih mogućnosti, kao nove verzije Windows-operativnog sistema, baza podataka sa savremenim alatima za kreiranje i upravljanje (Access),savremenog procesora teksta u kome ja i u ovom trenutku pišem (Word),tabela sa unakrsnim izračunavanjima Excel),mogućnostima kreiranja i reprodukcije elektronskih slajdova (Pover point), 2D i 3D prikaza i animacije, multimedije, grafičkih paketa, komunikacionog softvera i interneta. Računar danas pretenduje da bude dominanatno nastavno sredstvo u nastavi tehničkog obrazovanja. Već danas je sasvim sigurno da će informatika i informaciona tehnologija izazvati revolucionalne promene u sistemu obrazovanja. Performanse savremenih računara zadovoljavaju već danas najkompleksnije zahteve a posebno napredna tehnološka rešenja kao multimedija, virtualna realnost. Računar je superioran i kao sredstvo motivacije, a duže zadržava pažnju učenika. Velike promene će zahtevati i na planu organizacije učeničkog prostora, metodičkim pristupima a oblicima rada, sa frontalnog i grupnog sve će se više pomerati prema individualnom obliku rada. Računar zahvaljujući univerzalnosti u stanju je da pruži potpunu podršku programiranoj nastavi. U primeni je više tutorskih prototipova obrazovnog softvera: 1.Tutorski softver i simulacije – tutorski sistemi su sposobni da podržavaju višestruke nastavne strategije i prilagođavaju se pravilima i šablonima zaključivanja učenika i eksperimenata u nastavi tehničkog obrazovanja imaju poseban značaj. 2. Instrumenti zasnovani na kompjuteru – U aplikativni softver moguće je ugraditi i simulacioni model instrumenata koji će pomoći u analizi, kontroli i modelovanju a podstaći učenike da istražuju i projektuju. Ne možemo da ne spomenemo danas možda najveći izvor informacija na svetu a to je Internet. Internet je izvanredan spoj telekomunikacione i informacione tehnologije.To je kako kažu ‘‘mreža svih mreža‘‘ ili informaciona infrastruktura čiji delovi nisu samo pojedinačni računari već kompletne računarske mreže koje imaju jedno zajedničko a to je protokol za međusobnu komunikaciju. Pojedinac može da bira koje će servise Interneta koristiti, koje će poruke kome da šalje i još veoma široke mogućnosti poseduje.Svi servisi Interneta rade tako da negde na mreži postoje serveri u kojima su smešteni podaci a na korisničkom računaru se izvršava klijent program. Osnovno i 51
DIPLOMSKI RAD
zajedničko pravilo kojeg se pridržavaju svi učesnici komunikacije je TCP/IP protokol. Nastavna celina elektronika, radio-tehnika i telekomunikacije u nastavnom planu i programu nastave tehničkog obrazovanja , poslednjih godina doživela je burne promene a nastavni plan ih nije dinamično pratio. Prisutno je više problema u realizaciji od kojih je najizrazitiji fond časova za realizaciju postavljenih ciljeva i prvi susret sa potpuno novom materijom koja obiluje novim terminima, simbolima i specifičnim vežbama praktičnog tipa. Internet pomeže u skraćivanju vremena usvajanja teorijskih sadržaja a posebno praktičnih kroz simulaciju računara. Priprema nastavnika je ovde mnogo kompleksnija nego u drugim nastavnim temama. Nastavnik mora biti stalno u toku novih dinamičnih promena koje se dešavaju u elektronici i komunikacijama. Ako nastavnik nema naglašene sklonosti prema ovoj tehnici i tehnologiji, i ako izostane organizovano stručno i lično usavršavanje, realizacija ovih sadržaja je veliki problem. Nastavnik mora biti dobar poznavalac materije, dobar i spretan u organizovanju, treba da zna učenike uputiti na učenje pomoću računara. Danas samo neke škole poseduju određeni broj računara i to ne baš novijih tipova i u nedovoljnom broju zato ova mogućnost nije svuda izvodljiva.
52
DIPLOMSKI RAD
5. DISKUSIJA-PREDLOG Možemo konstatovati, odnosno moramo reći da današnje obrazovanje ima puno manjkavosti u svom radu. Obrazovno-vaspitni rad ima puno nedostataka. U osnovnim školama danas radi jako puno nestručnih kadrova, koji ne primenjuju osnovne didaktičke principe u obrazovanju, jer veliki deo nastavnika i ne poznaje ih. Manjak stručnih kadrova u obrazovanju daje učenicima jednolične časove, koji nisu organizovani tako da bi se učenici zainteresovali za određeni predmet, a posebno treba možda istaći tehničko obrazovanje, koji se smatra sporednim predmetom čiju nastavu može da drži bilo ko, ako se malo razume u tehniku ili možda u neku granu tehnike. To nam daje manjak učenika u srednjim tehničkim školama, što se kasnije u društvu može negativno odraziti na planu razvoja tehnike i tehnologije. Pored toga škole su veoma siromašne i ne poseduju sredstva za poboljšanje uslova u nastavi. Ne organizuju se stručni seminari, nema ko da daje prave savete nastavnicima kako da rade, kako da usavršavaju svoj obrazovno-vaspitni rad. Glavno sredstvo rada je kreda i školska tabla, što u današnjem vremenu predstavlja nivo ispod svakog minimuma. Škola u kojoj ja radim ima samo dva ispravna grafoskopa, koje već imaju određeni broj godina. Računari u školama u nastavi su veoma slabo ili nikako nisu zastupljeni, pa učenici ni ne mogu da dobiju pravu sliku o obrazovnim softverima. To se pruža na nekim posebnim kursevima koji se odvijaju u privatnoj režiji za one učenike, koji imaju materijalne mogućnosti za to. Nastavni planovi su preobimni i ne prate razvoj tehnike i tehnologije, udžbenici su monotoni i ne mogu zainteresovati učenike za korišćenje pri učenju. Tehnologija i razvoj tehnike ide velikim koracima napred, a to ne prate udžbenici, ni sadržajem ni izgledom. 53
DIPLOMSKI RAD
Sistem obrazovanja je isti već dugi niz godina, promene teško prodiru u škole, što deci daje kao rezultat dosadne, monotone školske časove. Izmena nastavnih planova i udžbenika bi bilo neophodno za neki početak razvoja u obrazovanju.
6. ZAKLJUČAK
Tehničko obrazovanje nije ‘‘zanatski predmet‘‘. Nezaobilazan je u savremenom vaspitno-obrazovnom procesu. Bogat, raznovrstan i motivišući sadržaj ovog predmeta čine ga različitim od tradicionalnih predmeta. U ovom predmetu se omogućava da se kod učenika prepoznaju sklonosti, da se razvijaju sposobnosti, i povezuju želje, potrbe i mogućnosti u optimalnoj razmeri. Tehničko obrazovanje doprinosi boljoj obaveštenosti i profesionalnoj orijentisanosti onih kojih nastavljaju školovanje, a značajan je njegov doprinos i u emocinalnom i socijalnom sazrevanju učenika. Nastava u okviru tehničkog obrazovanja mora da se odvija pod okriljem određenih zakonitosti. Oni nas vode pravilnim vaspitno-obrazovnom radu i zbog toga je nastava u tehničkom obrazovanju uvek u svetlosti osnovnih didaktičkih principa. Ppimena principa je neophodna da bi došli do svog cilja. Cilj vaspitanja i obrazovanje je da razvijamo kreativne ličnosti koja će biti sposobna da koristi savremena tehnološka sredstva u obrazovanju pa i u svim drugim područjima života i rada, radi sticanja novih znanja, da bi razlikovali bitno od nebitnog, da ovlada optimalno sistematsko učenje, i da razvija sposobnosti samostalnog zaključivanja. Didaktičkim principima se mora rukovoditi svaki nastavnik pri planiranju, organizaciji, izvođenju i vrednovanju nastavnog procesa. To su temeljne postavke kojima je određen karakter nastave, kojima se izražava unutrašnja zakonomernost nastavnog procesa. Vremenom neki u određenim uslovima gube značaj i nestaju a novi se pojavljuju. Didaktički zakoni predstavljaju opšte, stalne i nužne uzročno posledične odnose i norme organizovanja nastave i moraju biti predmet temeljnih istraživanja. 54
DIPLOMSKI RAD
Principi kao opšti zahtevi i obavezujuće norme u nastavi važe ze sve učesnike u nastavnom procesu. Pored nastavnih principa, postoje i pravila kojima se utvrđuju aktivnosti da bi se realizovali zadaci nastave. U primeni principa nema izuzetaka, a u primeni pravila ima. Principi se izvode iz dubljih filozofskih i teorijskih postavki. Pravila pomažu nastavniku da bolje ostvare nastavne principe koji su ‘‘stariji i širi od pravila ‘‘. Savremena nastava tehničkog obrazovanja najčešće se u organizaciji i izvođenju nastave pridržava osnovnih didaktičkih principa, svaki princip sam po sebi ima svoje značenje i vrednost, ali njihova pojedinačna vrednost dolazi do izražaja tek onda kada se primenjuju uporedo sa ostalim principima.
7. LITERATURA: 1. DR MILAN BAKOVLJEV: ‘‘DIDAKTIKA‘‘ NAUČNA KNJIGA BEOGRAD 1992. 2. DR NIKOLA S. FILIPOVIĆ: ‘‘DIDAKTIKA‘‘ 1,2 SVJETLOST, SARAJEVO 1981. 3. DR KOSTA A. VOSKRESENSKI : ‘‘DIDAKTIKA-INDIVIDUALIZACIJA I SOCIJALIZACIJA U NASTAVI‘‘ UNIVERZITET U NOVOM SADU, TEHNIČKI FAKULTET ‘‘MIHAJLO PUPIN‘‘, ZRENJANIN. 4. PROF. DR ĐORĆE NADRLJANSKI : ‘‘OBRAZOVNO RAČUNARSKI SOFTVER , ZRENJANIN 1997. 5. DR VLADIMIR POLJAK: ‘‘DIDAKTIKA‘‘ ŠKOLSKA KNJIGA , ZAGREB 1970. 6. MLADEN VILOTIJEVIĆ: ‘‘DIDAKTIKA‘‘ 1 NAUČNA KNJIGA , UČITELJSKI FAKULTET, BEOGRAD 1999. 7. DR BOŠKO STOJANOVIĆ: ‘‘METODIKA NASTAVE TEHNIČKOG OBRAZOVANJA‘‘ , ZAVOD ZA UDŽBENIKE, BEOGRAD 1995. 8. DR STIPAN JUKIĆ, DR ŽIVOLJUB LAZAREVIĆ, VESNA VUČKOVIČ: ‘‘DIDAKTIKA‘‘ JAGODINA 1998. 9. SLUŽBENI GLASNIK REPUBLIKE SRBIJE-PROSVETNI GLASNIK 1995. 10. MIHAJLO MARKOVIĆ, DRAGOLJUB JOVANOVIĆ, JOVAN BALOKOVIĆ, NIKOLA MATOVIĆ : METODIČKA UPUTSTVA ZA OPŠTETEHNIČKO OBRAZOVANJE. NAUČNA KNJIGA , BEOGRAD 1973. 11. PROF. DR MIRČETA DANILOVIĆ: ‘‘TEHNOLOGIJA UČENJA NASTAVE‘‘ T. F. - ‘‘MIHAJLO PUPIN‘‘ ZRENJANIN 1998. 55
DIPLOMSKI RAD
12. SLOBODAN POPOV, DANILO GAČIĆ: TEHNIČKO OBRAZOVANJE ZA 5. RAZRED OSNOVNE ŠKOLE. ZAVOD ZA UDŽBENIKE, BEOGRAD 2001. 13. S. POPOV, D. GAČIĆ : TEHNIČKO OBRAZOVANJE ZA 6. RAZRED OSNOVNE ŠKOLE. ZAVOD ZA UDŽBENIKE, BEOGRAD 1998. 14. DRAGAN GOLUBOVIĆ, Đ. PERIŠIĆ, J. BALOKOVIĆ: TEHNIČKO OBRAZOVANJE ZA 7. RAZRED OSNOVNE ŠKOLE ZAVOD ZA UDŽBENIKE, BEOGRAD 1998. 15. D. GOLUBOVIĆ, Đ. PERIŠIĆ: TEHNIČKO OBRAZOVANJE ZA 8. RAZRED OSNOVNE ŠKOLE ZAVOD ZA UDŽBENIKE, BEOGRAD 1999.
5. ISTRAŽIVANJE 5.1. CILJEVI I ZADACI ISTRAŽIVANJA
- Ustanoviti koje principe najčešće koristi profesor u nastavi tehničkog obrazovanja. - Ustanoviti koje principe najviše vole učenici u nastavi tehničkog obrazovanja - Ustanoviti da li postoji razlika u mišljenju dečaka i devojčica - Ustanoviti zašto su najinteresantniji ‘‘nesvakidašnji‘‘časovi u nastavi tehničkog obrazovanja. OPŠTA HIPOTEZA
U nastavi Tehničkog obrazovanja najadekvatniji je korišćenje principa očiglednosti.
5.2.1.POSEBNE HIPOTEZE
H1-Profesori Tehničkog obrazovanja koriste razne didaktičke principe u nastavi Tehničkog obrazovanja. H2-Učenici vole najviše kad nastavnik koristi princip očiglednosti. H3-Postoji razlika u mišljenju dečaka i devojčica H4-Nesvakidašnji časovi Tehničkog obrazovanja privlače pažnju učenika i uživaju u tim časovima. 56
DIPLOMSKI RAD
5.3. METODIKA I TEHNIKA ISTRAŽIVANJA
Metodika istraživanja: -Desakriptivna (opisna) Tehnika istraživanja: - Teorijska analiza - Anketa (upitnik) - Intervju Kontrola (revizija) dobijenih rezultata: - Upitati nekoliko kolega šta misli o odabranoj temi, kako realizuju nastavni plan u nastavi Tehničkog obrazovanja i da li čine nešto iznad toga? - Upitati nekoliko učenika šta ih zanima sa ovog poručja? Kod odabiranja istraživačke metode smatrala sam najprikladnijom anonimni upitnik jer je: - ekonomično - za kratko vreme daje mnogo informacija - izbor je jednostavan i nema uticaja spoljni faktor - osigurava iskrene odgovore jer ispitenik ostaje anoniman. Prikupljanje podataka vršim 2001.godine u Osnovnoj Školi ‘‘Matko Vuković‘‘ u sedmim razredima na času Tehničkog obrazovanja ukupno......... učenika.
5.3.1. ANKETNI LIST ZA UČENIKE VII RAZREDA
- Sa anketnim listom istražujem mišljenje trinaestogodišnjih učenika o radu u nasatvi Tehničkog obrazovanja. - Anketni list sadrži...9. pitanja gde su mogućnosti odgovora sa podvlačenjem, rangiranjem, dopunom, i opisnim odgovorom.
SADRŽAJNE TAČKE ANKETE
Kratko uputstvo za ispunjenje ankete. 1.,2.,3., Osnovni lični podaci. 4.,5.,Teme časova Tehničkog obrazovanja. 6.,7.,8.,9, Pitanja koje se odnose na metode koje se koriste na časovima. 57
DIPLOMSKI RAD
ANKETNI LIST DRAGI UČENICI Pročitajte pažljivo sva pitanja i moguće odgovre anketnog lista. Tamo gde ima odgovora podvuci tačan. Tamo gde nedostaje odgovor , napiši na liniju. Na anketni list ne treba da napišeš svoje ime , znači niko neće saznati šta ćeš TI odgovoriti. Unapred sam zahvalna na saradnji. 1. TI koji odgovaraš na pitanja da li si devojčica ili dečak (podvuci ) 2. Podaci o Majci Podaci o Ocu a) u radnom odnosu je..DA..NE a) u radnom odnosu je...DA..NE b) školska sprema: b) školska sprema: nepotpuna osnovna škola nepotpuna osnovna škola osnovna škola osnovna škola srednja škola srednja škola fakultet fakultet (podvuci) 3.Kakav si uspeh postigao-la na kraju šestog razreda?..................(upiši) 4.Da li su ti interesantni časovi tehničkog obrazovanja? Ako da onda zbog čega?...........................................................................................(upiši) .......................................................................................................... .......................................................................................................... 5.O kojim temama bi voleo-la da čuješ na časovima tehničkog obrazovanja?..................................................................................(upiši) ........................................................................................................... ............................................................................................................ 6.Časove tehničkog obrazovanja uvek na ‘‘uobičajan‘‘ način odrađujete? DA NE (podvuci) 7.Dali na časovima tehničkog obrazovanja - posećujete presduzeća?..............DA.................NE - gledate video film ?....................DA.................NE - TV emisije?................................DA.................NE - koristite računar?.......................DA.................NE. - koristite grafoskop?...................DA.................NE. - učite putem istraživanja?............DA.................NE. 58
