Investitor: "Beoled" a.d.
POSLOVNI PLAN Proširenje obima poslovanja izgradnjom fabrike za proizvodnju sladoleda
Miljković Jasmina 01/1151 Menadžment
Beograd, avgust. 2007 godine
1. UVODNI DEO 1.1. Osnovni podaci o investitoru Naziv: "Beoled", Industrija smrznute hrane, akcionarsko društvo Skraćeni naziv: Beoled Sedište: Beograd, Takovska 15 Telefon: 011/2074-128 Faks: 011/2074-118 Osoba za kontakt: Stanko Vujanović Lokacija fabrike: Beograd, Zrenjaninski put b.b Vrsta delatnosti: Proizvodnja smrznute hrane Datum osnivanja preduzeća: 07.06.1996. godine Registracija: Preduzeće je registrovano u Trgovinskom sudu u Beogradu, a broj upisa u sudski registar je FI 2801/03, Direktor: Gojko Đošić Vlasništvo: Ime i prezime vlasnika
Gojko Đošić Stanko Vujanović Marković Goran Tatjana Tomić Ukupno
2
Struktura
Struktura
vlasništva
vlasništva u
po broju
procentima
akcija 300 100 50 50 500
60% 20% 10% 10% 100%
rešenja
Organi upravljanja: Upravni odbor čine četri vlasnika: Gojko Đošić, predsednik upravnog odbora, Stanko Vujanović, član upravnog odbora, Marković Goran, član upravnog odbora, Tatjana Tomić, član upravnog odbora Matični broj: 07042728 Poreski identifikacioni broj: 100003092 Tekući računi kod poslovnih banaka: Naziv
poslovne
Broj tekućeg računa
banke Banca Intesa Komercijalna banka Raiffeisen bank
160-157143-67 205-50849-25 265-1100310002009-36
1.2. Osnovni podaci o autorima poslovnog plana Institucija koja je izradila poslovni plan
Ekonomski fakultet u Beogradu Dr. Petar Petrović, dipl. ekon.
Vođa projekta
Autori poslovnog plana Ime, prezime i
Deo poslovnog
Preduzeće u
Potpis
zvanje autora
plana koji je
kome je autor
autora
autor izradio Tehničko-
zaposlen
Slavko Tomić, dipl. inž.
tehnološki
3
Mašinogradnja
-----
Vladan Marić, dilpl.
Arhitektonsko-
inž. Nikola Nikolić, dipl.
građevinski Mašinski
inž.
Mašinogradnja
-----
Tehnika
-----
Elektrotehnički
Dr. Miloš Pantoš
Elektro
fakultet u
Mr. Jasmina
Plan prodaje i
Ljubljani Energorpojekt
Miljković, dipl. ekon.
plan nabavke
Industrija Ekonomski
Finansijski plan
fakultet u
dipl. inž.
Dr. Petar Petorović, dipl. ekon.
-----
-----
-----
Beogradu
1.3. Analiza i ocena razvojnih mogućnosti investitora Tržišni aspekti dosadašnjeg razvoja: U svojoj ponudi preduzeće Beoled je do sada imalo samo program smrznute hrane, koji je bio zastupljen kako na tržištu Srbije tako i u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini. Glavni proizvodi koji su nam pomogli u osvajanju tržišta su: smrznuti grašak, boranija, mešavine povrća za salate, zamrznuto voće (višnje, jagode, maline). Iako skromno tržišno učešće od 10% na tržištu Srbije, doprinelo je dobrim poslovnim rezultatima. Glavni konkurenti na domaćem tržištu su: "Frikom"sa tržišnim učešćtm od 55% i "Favola" sa 15%, a ostali proizvođači dele ostatak tržišta i to,"Sigma" sa 10% , "Higlo" sa 5% i "Jupik" sa 5%. Kupci su maloprodajna i velikoprodajna preduzeća i ugostiteljski objekti na teritoriji Srbije i bivših jugoslovenskih republika. Distribucija veleporodavcima je organizovana od strane samog veleprodajnog preduzeća a maloprodavcima i ugostiteljskim objektima vrši se u sopstvenoj režiji, gde glavnu ulogu ima vozni park koji raspolaže sa četri kamiona hladnjača i pet kombija sa specijalnim rashladim sistemima. Dobavljači su sa teritorije Srbije i sirovine podležu rigoroznoj kontroli pre nego što uđu u proces obrade, i zato nabavka od poznatih i proverenih dobavljača predstavlja osnovu kvalitetne proizvodnje. Otkup inputa vrši se od individualnih poljoprivredih gazdinstava ili od zadruga. Distribucija je organizovana bilo u sopstvenoj režiji ili od strane dobavljača. Tehničko-tehnološki aspekti dosadašnjeg razvoja:
4
Instalirani kapaciteti odgovaraju dnevnoj proizvodnji od 100.000 kg, dok stvarni kapacitet iznosi od 65.000 do 90.000 kg,(u zavisnosti od tražnje koja pretežno varira po sezonama), što znači da je prosečna iskorišćenost kapaciteta oko 77.5%. Intenzivan napredak tehnologije u ovoj grani nametnuo je potrebu praćenja i nabavke savremene tehnološke opreme, tako je 2003. godine investirano 1.000.000 evra u prošienje i modernizaciju postojećih kapaciteta. Zbog izrazite brige o nivou efikasnosnosti postojeće opreme i težnje za osavremenjavanjem proizvodnog procesa, možemo reći da preduzeće Beoled raspolaže novijom tehničkom opremom, prosečne starosti oko 4 godine i da je među vodećim preduzećima u grani po kvalitetu opreme. Organizacioni aspekti dosadašnjeg razvoja: Beoled zapošljava 106 radnika i to: * Gojko Đošić, generalni direktor i Stanko Vujanović, zamenik generalnog direktora (obojica su diplomirani ekonomisti) * 50 radnika u proizvodnji sa srednjom stručnom spremom * 4 tehnologa visoke stručne spreme * 10 radnika u marketingu, visoka stručna sprema * 5 radnika u sektoru ljudskim resursima, visoka stručna sprema * 5 komercijalista, viša stručna sprema * 7 zaposlenih u računovodstvu, visoka stručna sprema * 3 administrativna radnika, viša stručna sprema * 20 pomoćnih radnika (9 radnika u obezdeđenju, srednje stručne spreme; 9 čistačica, 2 kafe kuvarice, niska stručna sprema) Finansijski aspekti dosadašnjeg poslovanja: Uvid u finansijske mogućnosti (zdravlje) preduzeća dobija se na bazi analize finansijskuh izveštaja i bitnih finansijskih pokazatelja, na koje utiče više faktora: -karakteristike delatnosti, tehnologija, stepen zaduženosti i poslovni koncept. U nastavku vam prilažemo bilans stanja, bilans uspeha i prikaz najvažnijih finansijskih pokazatelja u prethodne tri godine: Tabela 1. Bilans stanja 2004. - 2006. godine (aktiva) I z n o s u evrima POZICIJA
2006
2005
2004
2.915.014
3.462.497
3.062.119
0
0
6.094
7.305
AKTIVA A.
STALNA IMOVINA (002 + 003 + 004 + 007)
I.
NEUPLACENI UPISANI KAPITAL
II.
NEMATERIJALNA ULAGANJA
4.572
5
III.
NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA
2.631.510
3.095.598
2.838.611
1. Nekretnine, postrojenja i oprema
2.631.510
3.095.598
2.838.611
0
0
0
0
0
0
278.932
360.805
216.203
1. Ucesca u kapitalu
112.947
220.454
148.189
2. Ostali dugorocni finansijski plasmani
165.985
140.351
68.014
B.
OBRTNA IMOVINA (011+012+017)
2.426.024
1.270.481
1.092.871
I.
ZALIHE
751.068
621.486
675.351
II.
KRATKOTROCNA POTRAZIVANJA, 1.659.537
640.641
400.833
1. Potrazivanja
712.790
544.437
311.227
2. Kratkorocni finansijski plasmani
817.613
22.036
68.806
3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina
104.850
47.552
20.240
vremenska razgranicenja
24.284
26.616
560
III.
ODLOZENA PORESKA SREDSTVA
15.419
8.354
16.687
V.
POSLOVNA IMOVINA ( 001 + 010)
5.341.038
4.732.978
4.154.990
G.
GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA
D.
UKUPNA AKTIVA (022 + 023)
5.341.038
4.732.978
4.154.990
Đ.
VANBILANSNA AKTIVA
342.215
278.986
293.863
2. Bioloska sredstva
IV.
DUGOROCNI FINANSIJSKI PLASMANI (008 + 009)
PLASMANI I GOTOVINA (013 + 014 + 015 + 016)
4. Porez na dodatu vrednost i aktivna
Tabela 2. Bilans stanja 2004. – 2006. (pasiva) I z n o s u evima POZICIJA
2006
2005
2004
(102 + 103 + 104 + 105 + 106 - 107 3.231.352 108)
2.462.463
969.451
OSNOVNI I OSTALI KAPITAL
2.471.450
1.070.398
PASIVA A.
I.
KAPITAL
2.533.438
6
II.
NEUPLACENI UPISANI KAPITAL
III.
REZERVE
IV.
REVALORIZACIONE REZERVE
V.
NERASPOREDJENA DOBIT
706.901
91.960
VI.
GUBITAK
8.987
100.947
100.947
VII.
OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE
B.
DUGOROCNA REZERVISANJA I OBAVEZE 2.109.686
2.270.515
3.185.539
674.791
758.602
2.241.611
681.435
826.715
674.791
77.167
1.414.896
(115 + 116 + 117 + 118)
1.434.895
1.511.913
943.928
1. Kratkorocne finansijske obaveze
493.522
834.751
456.766
2. Obaveze iz poslovanja
637.180
572.914
415.728
154.635
7.258
3.488
112.825
96.990
67.946
(110 + 111 + 114 + 119) I.
DUGOROCNA REZERVISANJA
II.
DUGOROCNE OBAVEZE (112 + 113) 1. Dugorocni krediti 2. Ostale dugorocne obaveze
III.
KRATKOROCNE OBAVEZE
3. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda 4. Ostale kratkorocne obaveze i pasivna vremenska razgranicenja 6. Ostale kratkorocne obaveze i pasivna
36.733
IV.
ODLOZENE PORESKE OBAVEZE
0
V.
UKUPNA PASIVA (101 + 109)
5.341.038
4.732.978
4.154.990
G.
VANBILANSNA PASIVA
342.215
278.986
293.863
Tabela 3. Bilans uspeha 2004.- 2006. godina Iznos POZICIJA
2006
2005
2004
A.
PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA
I.
POSLOVNI PRIHODI (202+203+204205+206)
4.576.723
3.056.987
2.696.328
1.
Prihodi od prodaje
4.536.297
3.050.419
2.560.516
2.
Prihodi od aktiviranja ucinaka i robe
13.015
11.038
12.392
7
3.
Povecanje vrednosti zaliha ucinaka
4.
Smanjenje vrednosti zaliha ucinaka
21.011
14.149
5.
Ostali poslovni prihodi
48.422
9.679
12.672
II.
POSLOVNI RASHODI (208 do 212)
3.821.787
2.766.534
2.337.109
1.
Nabavna vrednost prodate robe
442.711
369.968
242.006
2.
Troskovi materijala
1.519.968
1.035.449
887.445
3.
Troskovi zarada, naknada zarada i ostali licni rashodi
814.830
593.086
514.537
4.
Troskovi amortizacije i rezervisanja
352.148
309.870
253.210
5.
Ostali poslovni rashodi
692.130
458.161
439.911
III.
POSLOVNA DOBIT (201 - 207)
754.936
290.453
359.219
IV.
POSLOVNI GUBITAK (207 - 201)
V.
FINANSIJSKI PRIHODI
264.745
40.253
63.821
VI.
FINANSIJSKI RASHODI
218.268
268.494
367.570
VII.
OSTALI PRIHODI
141.895
84.181
88.955
VIII.
OSTALI RASHODI
200.623
40.075
45.842
IX.
DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA 742.685
106.318
(213 - 214 + 215 - 216 + 217 - 218) X.
110.748
98.583
GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA
(214 - 213 - 215 + 216 - 217 + 218) B.
VANREDNE STAVKE
I.
VANREDNI PRIHODI
0
0
0
II.
VANREDNI RASHODI
0
0
0
III.
DOBIT PO OSNOVU VANREDNIH STAVKI (221 - 222)
0
0
0
IV.
GUBITAK PO OSNOVU VANREDNIH STAVKI
0
0
0
742.685
106.318
98.583
(222 - 221) V.
DOBIT PRE OPOREZIVANJA (219 + 223 220 - 224)
G.
GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (220 + 224 - 219 - 223)
D.
POREZ NA DOBIT
I.
PORESKI RASHOD PERIODA
II.
ODLOZENI PORESKI RASHODI PERIODA
III.
ODLOZENI PORESKI RASHODI PERIODA
Đ.
NETO DOBIT (225 - 227)
0 100.263
14.358
642.422
91.960
8
13.310
85.273
Pokazatelji Neto dobit u EUR Neto obrtna sredstva u EUR Koeficijent obrta kupaca
2006. 642.422 991.129 7
2005. 91.960 241.432 5.84
2004. 85.273 148.943 9.15
Udeo pozajmljenim u ukupnim
40%
48%
76%
izvorima Stopa neto dobitka Stopa neto prinosa na ukupna
14% 12.75%
3% 2.07%
3.16% 2.05%
sredstva
Analiza budućeg razvoja: Preduzeće Beoled namerava da uvrsti u proizvodni program sladoled, koji iako je pretežno sezonski proizvod treba da doprinese rastu i povećanju tržišnog učešća ovog preduzeća. U tome očekuju da im prvenstveno pomogne prepoznatljivo ime koje su izgradili i garancija kvaliteta proizvoda koje nude. Zapaža se da je u letnjoj sezoni usled bogatog izbora svežih namernica, tražnja za proizvodima smrznutog asortimana niska, tako da se smatra da će proizvodnja sladoleda koji je u tom periodu najprodavaniji, nadomestiti opadanje aktivnosti a i profita u letnjim mesecima.
9
1.4. Rezime Predmet poslovnog plana je otvaranje fabrike za proizvodnju sladoleda. Radi se o novom proizvodu koji se namerava uvrstiti u proizvodni program preduzeća. U prvim godinama proizvodnje namerava se nastup na tržištu Srbije i Crne Gore, ali vremenom kada se poslovanje ustali i marka postane prepoznatljiva na domaćem tržištu, planira se prodor i na tržišta u okruženju: Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Proizvod će biti prvenstveno namenjen velikim potrošačima: ugostiteljskim objektima i drugim ustanovama ( obrazovanje, zdravstvo, vojska...) , kao i svim zainteresovanim kupcima na veliko povodom različitih svečanosti. Iz navedenih razloga, sladoled će biti namenski pakovan u kutijama od 2 i 3 litre. Projektvano tržišno učešće iznosiće 11.04% u 2008., 11.21% u 2009 i 11.34% u 2010. godini. Planira se proizvodnja u iznosu od 3.600.000 litra u 2008., 3.700.000 litra u 2009., i 3.900.000 litara sladoleda u 2010 godini. Cene će iznositi 1.5 evra po litru, s tim da će se voditi takva cenovna politika uz intenzivno odobravanje popusta, kasa skonto od 3% za kupce koji izvrše promtno plaćanje i količinski popusti od 5% na porudžbine veće od 100 litra, a u zimskom periodu ovaj popusti će iznositi 10% zbog smanjenog obima tražnje u tom periodu. Proizvod će biti prodavan uz 30 dana odloženog plaćanja. Od promotivnih aktivnosti preduzeće Beoled namerava da koristi sva tri vida promocije: oglašavanje, unapređivanje prodaje i odnosi sa javnošću. Godišnji troškovi promocije iznose 117.000 evra, odnosno 9.750 evra mesečno. Preduzeće se opredelilo za korišćenje kratkih, srednjih i dugih kanala distribucije. Primenjivaće intenzivnu distributivnu politiku, što znači da se otvara mogućnost ulaska u kanale distribucije svakom distributeru koji to želi. Fizički transport moći će se obavljati kako od strane kupca tako i od strane preduzeća. Planirana je kupovina tehnološke opreme najpoznatijeg italijanskog proizvođača opreme za proizvodnju sladoleda "Caprigani". Za izgradnju objekta biće zaduženo građevinsko preduzeće "Delkrug". Lokacija koja je predviđena za izgradnju fabrike nalazi se u industrijskoj zoni, Zrenjaninski put b.b. Zemljište se nalazi u vlasništvu generalnog direktora i ne zahteva nikakva dodatna ulaganja, što znači da je zemljište uknjiženo i ne postoje nikakve zakonske prepreke za gradnju.
10
Predinvesticiona faza traje 6 meseci (30.09.2007.-31.03.2008.), a početak proizvodnje se planira 1.04.2008. Tehno-ekonomski vek projekta je 12 godina (1.04.2008-31.12.2020) Nabavna vrednost Vrsta ulaganja Izvor finansiranja u EUR Objekat 1.750.000,00 kredit Tehnološka oprema 1.500.000,00 sopstvena sredstva Elektro oprema 50.000,00 sopstvena sredstva Transportna sredstva 200.000,00 sopstvena sredstva Trajna obrtna sopstvena sredstva sredstva
783,386.02
UKUPNO
4.322.433,10
Preduzeće namerava da zaposli 42 nova radnika. Struktura radnog kolektiva prikazana je sledećom tabelom: Radno mesto Direktor fabrike Zamenik direktora Tehnički direktor Tehnolozi Komercijalni direktor Referenti prodaje Referenti za prijem i izdavanje robe Vozači Radnici u proizvodnji Radnici u administraciji Prateće osoblje (čistačice, kafe kuvarice...) UKUPNO
Broj
Stručna
radnika 1 1 1 2 1 3 4 5 20 4 4
sprema VSS VSS VSS VSS VSS SSS SSS SSS KV SSS NSS
46
Projektovani finansijski rezultati su pozitivni što se može videti iz sledeće tabele. Finansijski pokazatelji Prosečan neto dobitak u EUR Prosečan neto priliv u EUR
Iznos pokazatelja 1.688.414 2.006.135 11
Interna stopa rentabilnosti Neto sadašnja vrednost u EUR
45.02% 8.276.648,06
(diskontna stopa 10%) Period povraćaja
2 godine i 221dan
.
1.5. Ponuda garancije Preduzeće kao garanciju nudi nekretnine, postrojenja i opremu, čija je vrednost procenjena na 2. 631.510 evra na dan 31.12.2006. Procena je izršena od konsultatkog preduzeća "MTS".
2. OPERATIVNI PLAN 2.1 TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA ANALIZA 2.1.1 Prikaz varijanti tehničko-tehnoloških rešenja Komparativna analiza tehničko-tehnoloških rešenja tri najpoznatija italijanska proizvođača opreme za proizvodnju sladoleda: 12
Prikaz osnovnih elemenata iz ponude
"Caprigani"
"ISA"
Nabavna vrednost (u EUR) Godišnji tehnički kapacitet (u kg sladoleda) Godišnji optimalni kapacitet (u kg sladoleda) Godišnji troškovi investicionog održanja (% nabavne vrednosti)
1.500.000
1.550.000
5.000.000
4.600.000
"Profi"
1.550.000 4.400.000
4.500.000
4.300.000
4.200.00
1,20 %
1,10 %
1,00%
Analizom ponude ova tri afirmisana proizvođača opreme možemo zaključiti da je najpovoljnija ponuda proizvođaća "Caprigani" , jer ima povoljnu nabavnu cenu i najveći kapacitet ali su zato i troškovi investicionog održavanja veći, međutim, možemo očekivati da će dugoročno posmatrano veći godišnji kapacitet doneti veće prihode od troškova održavanja pa zato smatramo da je ova oprema u svakom slučaju najbolja opcija. Nabavna vrednost je data na paritetu "franko kupac", a osim toga proizvođač se obavezao na montažu opreme i obuku radnika u trajanju od mesec dana. Prilikom izbora izvođača radova razmatrane su ponude građevinskih preduzeća "Scada", "Loren line" i "Delkrug". Scada je za svoje usluge građevinskih radova, koji uključuju samo izgradnju osnovnog objekta, tražila 1.500.000 evra, Loren line je pored osnovnog objekta , ponudio izgradnju i parkinga i svih pratećih objekata i puteva za 1.800.000 evra a ponuda preduzeća Delkrug je istovetna kao i Loren line-a samo uključuje i vodovodnu, kanalizacionu i PTT mrežu i njihova cena je glasila na 1.750.000 evra. Pošto je ponuda preduzeća Delkrug ubedljivo najbolja odlučujemo se za njih.
2.1.2. Opis odabranog tehnološkog rešenja Tri osnovna sastojka koja se koriste u proizvodnji sladoleda su: sirova materija (baza za sladoled), šećer i mleko. Sirova materija se kupuje od firme koja uvozi komponenete za proizvodnju sladoleda iz Italije, zatim se skladišti u magacinu sirovina preduzeća Beoled. Šećer se, takođe, doprema iz šećerana u skladište sirovina preduzeća. Mleko se nabavlja iz domaćih mlekara, odakle se cisternama doprema u skladište mleka. Iz skladišta se inputi šalju u proizvodnju gde prolaze kroz zaokružen tehnološki proces koji podrazumeva obradu postojeće sirove materije dodatkom mleka, šećera, voća, čokolade.... Proces proizvodnje sladoleda možemo podeliti na sledeće faze: a) Vaganje b) Mešanje c) Pasterizacija
13
d) Sazrevanje e) Zamrzavanje f) Učvršćivanje Vaganje Potrebno je svojim redosledom izvagati sve potrebne sastojke sadržane u određenoj recepturi. Izbegavajte vaganje «od oka», već je neophodno koristiti vagu. Vaganje «od oka» može dati neželjene rezultate u pogledu kvaliteta i strukture gotovog proizvoda. Mešanje Mešanje pojedinih sastojaka dozvoljava i omogućava distribuciju sastojaka u smesi. Ovaj se ciklus u prvom momentu izvršava «na suvo», mešajući šećer, bazu, i dr., da bi nakon toga bile spojene sa tekućim stvarima ( mleko, voda, ) prethodno stavljene u pasterizator. Radi lakšeg otapanja i sjedinjenja sastojaka, stvari pomešane «na suvo» najbolje je dodati u pasterizator kod temperature od cca 33°C. Pasterizacija Pasterizacija, znači zagrejati tekuću smesu do temperature između +65°C i + 85°C, zadržati smjesu na toj temperaturi određeno vrijeme, i nakon toga ubrzano je rashladiti do temperature manje od + 6°C ( uglavnom je to + 4°C). Celi proces pasterizacije mora trajati manje od 2 sata, ali je najvažnije da faza rashlađivanja traje manje od 1 sat. Ovim procesom, osigurava se uništavanje mikroorganizma štetne za ljude, i smanjenje onih koji bi mogli prouzrokovati promenu strukture smese. «Tretman» koji dovodi proizvod do + 65°C, 30 minuta, poznat je pod pojmom niža pasterizacija. «Tretman» koji dovodi proizvod do + 85°C, 30 minuta, poznat je pod pojmom viša pasterizacija. Najveći bakteriološki problemi mogu nastati u fazi rashlađivanja smese na temperaturi između 40°C i 20°C Sazrevanje Sledeći važan trenutak u proizvodnji sladoleda je sazrevanje, vreme čekanja između pasterizacije i samog čina ubacivanja smese u mašinu za sladoled. Ovo čekanje je potrebno da bi se različiti sastojci koji čine osnovnu smesu što bolje «složili», ali i dozvoljava šećeru i drugim krutim stvarima, da što bolje upiju tekući deo smese. To znači da nakon ispravnog sazrevanja smese, šećer postaje gel, koji će dozvoliti i pospešiti primitak vazduha, dok će se druge krute stvari bolje otopiti. Rezultat ispravnog sazrievanja smese, je kremozan sladoled, te stabilno održavanje u pregradi vitrine za sladoled. Sazrevanje mora trajati najmanje 4 sata, bolje 6 sati, a do 12 sati poboljšava smesu. Temperatura sazrevanja kreće se oko 4°C, odnosno pozitivna temperatura u hladnjaku. Tokom sazrevanja smesu treba konstantno i lagano mešati, na način da se kremozni deo (masnoća) što bolje spoji sa tekućim stvarima, da se ne odvaja i zgrušava. Zamrzavanje Od ove faze ili procesa zavisi kvaliteta i održavanje proizvoda, gde tokom zamrzavanja
14
voda menja stanje: iz tekućeg prelazi u kruto stanje, kristalizirajući se. Šećer pogoduje ovu promenu smanjenjem tačke ledišta vode, a u jednom delu i sam se kristalizira. Da bi se postigao sladoled, glatke i ravnomerne strukture, bitno je da kristali nastali od vode i šećera budu što manji i ravnomerno raspoređeni. To se postiže putem ubrzanog zamrzavanja, trenjem u mašini za sladoled. U prvoj fazi zamrzavanja ( do –2°C ) dolazi do prihvata (ugrađivanja) vazduha, što nazivamo « overrun». Dobar prihvat, ugrađivanje vazduha, zavisi od pravilnog uravnoteženja sastojaka. Po pravilu, smesa se ubacuje u mašinu za sladoled pri temperaturi +3°C - +4°C, a izlazi sa temperaturom između –5°C do –8°C. Sladoled na toj temperaturi sadrži 60% vode, koja je kristalizirana. Učvršćivanje Pri izlaznoj temperaturi (iz mašine za sladoled –5°C do –8°C) nije moguće dugo održati sladoled, brzo bi nestala struktura. Potrebno je dodatno učvršćivanje, da bi poprimilo definitivna svojstva. Ovo se postiže dodatnim učvršćivanjem na temperaturi između –20°C i –22°C, tokom kojeg kristalizirana voda sa 60%, prelazi na 90% kristalizirane vode. Osnovno pravilo za učvršćivanje je, da vrijeme učvršćivanja bude što kraće ( rashlađivanjem sladoleda za 1°C u jednom satu). Predlažemo «frizer ormar», u kojem temperatura mora biti konstantna. (što brže otvaranje i zatvaranje vratiju). Gotov proizvod se zatim pakuje u ambalažu od 2 ili 3 litre. Ceo tehnološki proces podrazumeva visoku automatizaciju i daljinsku kontolu prvenstveno zbog toga da bi se ljudi sklonili iz proizvodnje iz higijenskih razloga a potom i zbog troškova radne snage. Namerava se da se započne sa proizvodnjom 10 osnovnih vrsta sladoleda, ali daljim istraživanjem tržišta i ukusa potrošača namerava se proširenje proizvodnog programa, kao i uvođenje proizvodnje sladoleda po specijalnim poarudžbinama za poznatog kupca. Za proizvodnju 1 litara sladoleda neophodno je obezbediti 200 grama suve materije, 300 mililitra mleka, 100 grama šećera i u zavisnosti od vrste sladoleda, još oko 200 gr voća ili čokolade. Od tehnološke opreme za proizvodnju se koristi: mesalica za sladoled, pasterizator, slagomat, masina za pakovanje sladoleda. Jedini potreban energent za tehnološku opremu je električna energija. Prilikom proizvodnje 1 litra gotovog proizvoda, utroši se 0.5 kWh električne energije.
2.1.3. Opis odabranih tehničkih rešenja i građevinskih objekata Proces proizvodnje sladoleda obavlja se u fabrici površine 1000 m2 čiji su osnovni delovi: • skladište mleka - 75 m2 tridesetodnevnih potreba)
(kapaciteta: 300.000 kg sladoleda ili prosečnih
• "mixing room", mešalica - 75 m2 • pasterilizacija - 100 m2
15
• hladnjača - 200 m2 • proizvodni deo - 250 m2 • skladište gotovih proizvoda - 200 m2 prosečnih pedesetodnevnih potreba)
(kapaciteta: 500.000 kg sladoleda ili
• skladište ambalaže - 50 m2 • administrativni deo - 50 m2 Skladište ambalaže i administrativni deo su izdvojeni, zasebni delovi koji se ne nalaze u okviru fabrike, oni imaju status pomoćnih montažnih objekata.
Visoko automatizovani proces proizvodnje koji karakteriše ovu fabriku podrazumeva velike utroške električne energije čak oko 1.900.000 kw godišnje (0.5kw se utroši za proizvodnju 1 litra sladoleda), ali povećani troškovi energije biće nadomešćeni uštedama u mnogim drugim sverama kao što su smanjenje neophodnog osoblja u proizvodnji, niži troškovi kontrole, efikasnije planiranje proizvodnje, povećanje proizvodnje, pouzdano planiranje održavanja... Od energenata neophodno je obezbediti i gorivo potrebno za rad voznog parka u vlasništvu preduzeća. Beoled poseduje pet kombija sa ugrađenim specijalnim rashladnim sistemima, četri kamiona-hladnjače kojima se otpremaju gotovi proizvodi i tri službena putnička 16
automobila koja su na raspolaganju komercijalistima. Procenjuje se da je ukupna godišnja potrošnja oko 100.000 litra dizel goriva.
2.1.4. Popis neophodnih sredstava za rad Od neophodnih sredstava za rad planira se nabavka još tri putnička automobila, dva kamiona-hladnjače i tri kamiona-cisterne neophone za dopremu mleka. Pored ovih ključnih sredstava za rad neophodnih za funkcionisanje proizvodnje neophodno je nabaviti i računare, štampače, stolove, i svu neophodnu kancelarijsku opremu neophodnu za rad administrativnog osoblja
2.1.5. Kapaciteti i obim proizvodnje Obim proizvodnje Proizvodnja Godina sladoleda u litrima 2008. 2009. 2010.-2020.
3.600.000 3.700.000 3.800.000
Svih deset vrsta sladoleda zbirno su iskazana kao jedan proizvod, jer su između proizvoda razlike samo u ukusu za koji je odgovorna samo jedna sirovina, naime svi sladoledi poseduju tri ista osnovna sastojka (mleko, šećer i sirovu materiju), u to se dodaje čokalada ili voće i tako se dobijaju varijacije proizvoda. Planira se da svih deset vrsta sladoleda budu podjednako zastupljene u proizvodnom programu, to znači da će se u 2008. proizvoditi 10 vrsta sladoleda u količini od po 360.000. litara, 2009. 10 vrsta po 370.000 litara, a 2010. 390.000 litara po konkretnoj vrsti. Iskorišćenost kapaciteta Godina
2008. 2009. 2010.2020
Obim proizv. u l sladoleda 3.600.000 3.700.000 3.800.000
Godišnji tehnički kapacitet ul sladoleda 5.000.000 5.000.000 5.000.000
Godišnji optimalni kapacitet u l sladoleda 4.500.000 4.500.000 4.500.000
Godišnja iskorišćenos t tehničkog kapaciteta u % 72% 74%
Godišnja iskorišćenost optimalnog kapaciteta u % 80% 82.22%
76%
84.44%
2.1.6. Normativi utrošaka materijalnih inputa Standardni (normirani) utrošci materijalnih inputa za 1 litar gotovog proizvoda Materijali
Jedinica mere
Količina
l kg kg
0.4 0.1 0.2
1.Mleko 2. Šećer 3.Sirova materija
17
4..Čokolada 4. Keks 4 Kajsija 4. Lešnik 4. Zelena jabuka 4. Jagoda 4. Malina 4. Kupina 4. Šumsko voće 4. Višnja
kg kg kg kg kg kg kg kg kg kg
0.2 0.2 0.2 0.2 0.2 0.2 0.2 0.2 0.2 0.2
Stavke 1, 2 i 3 predstavljaju osnovne inpute, dodatkom jedne od stavki 4. dobijaju se različite vrste sladoleda. Npr. za dobijanje 1 litra sladoleda od čokolade, neophodno je utrošiti 400 ml. mleka, 200 gr sirove materije, 100 gr šećera i 200 gr čokolade. Uzevši u obzir obim proizvodnje, kao i planirani asortiman, moguće je izračunati utrošene materijalne inpute po godinama veka trajanja projekta. Dinamika utrošaka materijalnih inputa po godinama veka trajanja projekta Utrošeni materijal Mleko Šećer Sirova materija Čokolada Keks Kajsija Lešnik Zelena jabuka Jagoda Malina Kupina Šumsko voće Višnja Kutije od 2l Kutije od 3l
Jedinica mere litar kg kg kg kg kg kg kg kg kg kg kg kg kom kom
Godina trajanja projekta 2008. 2009. 2010.-2020. 1.400.000 1.440.000 1.480.000 360.000 370.000 380.000 720.000 74.000 76.000 72.000 74.000 76.000 72.000 74.000 76.000 72.000 74.000 76.000 72.000 74.000 76.000 72.000 74.000 76.000 72.000 74.000 76.000 72.000 74.000 76.000 72.000 74.000 76.000 72.000 74.000 76.000 72.000 74.000 76.000 900.000 900.000 900.000 630.000 650.000 670.000
2.1.7. Broj i struktura radne snage povezane sa tehnološkim procesom Neophodni radnici potrebni u samom proizvodnom procesu su: kontrolori sirovina - 4 radnika, kontrolori proizvodnog procesa - 4 radnika, kontrolori gotovih proizvoda - 2 radnika, 3 kontrolora tehnološke opreme, 2 radnika obezbeđenja, 3 radnika za utovar i istovar, 2 pomoćna radnika - čuvari. Svi radnici treba da imaju završenu srednju školu trećeg ili četvrtog stepena.
18
2.1.8. Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono održavanje Vrsta troška
Objekat Tehnološka oprema Elektro oprema Transportna sredstva
Iznos ulaganja u EUR
Rok trajanja u godinama
1.750.000 1.500.000
50 10
Godišnji trošak investicionog održavanja (% nabavne vrednosti) 0,50 % 1,20 %
50.000,00 200.000
20 10
1,00 % 3,00 %
2.2. ANALIZA ORGANIZACIONIH I KADROVSKIH ASPEKATA 2.2.1. Ukupan broj zaposlenih, način obezbeđenja i obuka zaposlenih Radno mesto (zanimanje)
Obrazovanje
Broj zaposlenih 1 1 1 2 1 3
Direktor fabrike VSS Zamenik direktora VSS Tehnički direktor VSS Tehnolozi VSS Komercijalni direktor VSS Referenti prodaje SSS Referenti za prijem i izdavanje SSS 4 robe Vozači SSS 5 Radnici u proizvodnji KV 20 Radnici u administraciji SSS 4 Prateće osoblje (čistačice, kafe NSS 4 kuvarice...) UKUPNO 46 Ako se izuzmu valsnici: generalni direktor, zamenik direktora, tehnički direktor i komercijalni direktor; ostali radnici (njih ukupno 42) biće novozaposleni. Radnici će se tražiti preko agencije za zapošljavanje - biroa, i prednost će se davati radnicima sa propisanim kvalifikacijama, iskustvo je poželjno, a referenti prodaje neophodno je da poseduju vozačku dozvolu B kategorije, što takođe važi i za vozače samo je za njih potrebna C kategorija.
2.2.2. Predviđena organizaciona struktura 19
Direktor Gojko Đošić
Komercijalni direktor
Referenti prodaje
(3)
Zamenik direktora
Tehnički direktor
Radnici u administraciji (4)
Vozači (5)
Tehnolozi (2)
Radnici u proizvodnji (20)
Radnici za prijem i izdavanje (4)
Prateće osoblje (4)
Gojko Đošić, generalni direktor preduzeća Beoled, inače većinski vlasnik, biće na čelu i novoizgrađene fabrike. Stanko Vujanović, je drugi po redu većinski vlasnik, on će zamenjivati generalnog direktora. Posle njega, glavni menadžeri su komercijalni direktor (Markovič Goran) i tehnički direktor (Tatjana Tomić), njih četvoro su odgovorni su za organizovanje celokupnog rada fabrike. Osnovna odgovornost komercijalnog direktora je prodaja, odnosno uspešan plasman proizvoda. Ovde treba napomenuti da je striktno razdvojena funkcija prodaje i funkcija marketinga. Naime, marketing novih proizvoda će osmišljavati već zaposleni u marketing sektoru preduzeća Beoled. Tako da je osonvna uloga komercijalnog direktora pronalaženje i dostavljanje proizvoda kupcima. U tome mu pomažu tri referenta prodaje koja će voditi računa o tražnji na tržištu, oni imaju terensku funkciju odnosno obilaze kupce i nude im proizvode. Oni su odgovorni i za dopremu (ako se odvija u režiji preduzeća) i organizuju vozače, gde i kad treba da dostave proizvode. Radnici u administraciji, imaju funkciju isturenog sektora računovodstva preduzeća, njih čine dvojica knjigovođe i dva likvidatora, i oni su odgovorni za finansije. Tehnički direktor je odgovoran za proizvodni proces, on je direktno nadređen tehnolozima koji vode računa o ispravnosti tehnološkog procesa, njihva uloga je da se obezbedi i održi 20
kvalitet proizvoda. Radnici u proizvodnji, njih dvadeset, neposredno su uključeni u sve poslove vezane za proizvodni proces, tu se podrazumevaju poslovi od prijema i kontrole sirovina do kontrole gotovih proizvoda. Radnici za prijem i izdavanje robe , kako im i samo ime govori, odgovaraju za skladištenje i čuvanje robe. Prateće osoblje (čistačice, kafe kuvarice...) ima marginalnu ulogu ,ali i oni su ipak neophoni da bi ceo proces bio zaokružen i savršeno funkcionisao.
2.2.3. Ključne osobe Gojko Đošić, generalni direktor preduzeća Beoled, rođen 04.08.1970; diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1994. Dve godine radio kao asistent na ekonomskom fakultetu, da bi 1996 godine osnovao preduzeće kojim i danas upravlja. On je i predsednik upravnog odbora. Njegova osnovna plata je 1.500 evra, a s obzirom da je većinski vlasnik on ostvaruje dodatne prihode i po tom osnovu. Stanko Vujanović, zamenik generalnog direktora, rođen 05.03.1968; diplomirano na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu 1992., sa radnim iskustvom od tri godine u "Energoprojektu", gde je radio u sektoru ljudskih resursa, dve godine radio u Komercijalnoj banci u sektoru za odobravanje kredita, a od 1997. radi u Beoledu i član je upravnog odbora. Njegova osnovna plata je 1.200 evra, s obzirom da je drugi po redu po vlasništvu akcija, ostvaruje prihode i po tom osnovu. Marković Goran, , komercijalni direktor, rođen 25.06.1966; diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1990. godine. Pet godina je radio u "Centroproizvodu" kao komercijalista, a potom u "Frikomu" radio još dve godine u marketingu. On pored osnovne plate od 1.000 evra, ima i mogućnost stimulacije koja mu sleduje svaki put kad se premaši plan i ona iznosi 15%. Član je upravnog odbora. Poseduje akcije tako da ostvaruje dobit i po tom osnovu. Tatjana Tomić, tehnički direktor, rođena 21.03.1971. završila Tehnološki fakultet u Beogradu 1995. godine. Dve godine radila na fakultetu kao asistent pripravnik, zatim se zapošljava u preduzeće Beoled. Član je upravnog odbora. Njena osnovna plata je 1.000 evra, ima pravo na dividendu po osnovu posedovanja akcija, i mogućnost stimulacije koja zavisi od obima i kvaliteta proizvodnje i ona iznosi 15%.
2.3. ANALIZA LOKACIJE Lokacija koja je predviđena za izgradnju fabrike nalazi se u industrijskoj zoni, Zrenjaninski put b.b. Zemljište se nalazi u vlasništvu generalnog direktora i ne zahteva nikakva dodatna ulaganja, što znači da je zemljište uknjiženo i ne postoje nikakve zakonske prepreke za gradnju. Sama lokacija ima povoljan položaj što znači da se s jedne strane, nalazi u industrijskoj zoni odnosno usklađena je sa urbanističkim planovima, a sa druge strane nalazi se u 21
relativnoj blizini centra grada na svega 10 km. Ovo je posebno značajno kako za kupce tako i za dobavljače, jer transportni troškovi ne predstavljaju prepreku uspešnom poslovanju. Dobra lokacija je takođe značajna i za zaposlene koji do radnog mesta mogu stići brzo jer je u tom delu grada velika prohodnost saobraćaja. Pošto se radi o visoko automatizovanoj fabrici, najbitniji faktor u njenom radu predstavlja električna energija. Ova lokacija poseduje adekvatnu energetsku mrežu tako da su time izbegnuti troškovi priključka novog potrošača. Osim toga, zemljište se nalazi u ravnici što znači da ne postoji opasnost od klizišta.
2.4. ANALIZA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I ZAŠTITE NA RADU 2.4.1. Zaštita životne sredine Negativni uticaji na životnu sredinu nastaju usled opasnih materija i buke. Od opasnih materija u čvrstom obliku kao potencijalnu opasnost životnoj srediti navode se rastur i škart , a u gasovitom obliku otpadni i izduvni gasove. Rastur nastaje prilikom otpakivanja kutija sirove materije ali i prilikom pakovanja gotovog proizvoda. Jedini način da se ovi problemi otklone je pažljivo rukovanje sa sirovinama i povećana kontrola procesa da bi se sprečili svi eventualni propusti mašinskog pakovanja proizvoda. Škart može nastati usled kvarljivosti inputa kao i deformacijom ambalaže u tehnološkom procesu. Problem kvarenja sirovina može se sprečiti rigoroznom kontrolom njihovog kvaliteta, njihovim pažljivim rukovanjem i držanjem u propisanim temperaturnim uslovima pošto se radi o visoko osetljivim namernicama. Da bi se problem deformacije ambalaže ublažio, treba pažljivo pratiti proces mašinskog pakovanja, a da bi se smanjili njegovi troškovi, neophodno je svu oštećenu ambalažu odlagati u specijalne kontejnere odakle će ići na ponovnu reciklažu. Otpadni gasovi koji nastaju usled tehnološkog procesa predstavljaju jedan od najvećih problema, jer je su za njih neophodne velike investicije u kupovinu filtera kojima će se smanjiti nivo izduvnih gasova. Pored njih, javljaju se i izduvni gasovi usled rada vozila. Osavremenjavanjem voznog parka, rigoroznom tehničkom kontrolom vozila kao i korišćenjem kvalitetnog goriva može se bar ublažiti ovaj vid zagađenja. Buka se javlja u prostorijama gde se obavlja sam proces proizvodnje, nju proizvodi tehnološka oprema. Pošto izgradnja fabrike predpostavlja poštovanje visokih standarda savremene gradnje, tu se podrazumeva i dobra zvučna izolacija, tako da je predviđeno da rad fabrike ne štetiti ljudima u okruženju.
22
Primenom svih napred izloženih mera zaštite mogu se u značajnoj meri sprečiti zagađenja i možemo zaključiti da novoizgrađena fabrika neće izazvati pogoršavanje kvaliteta životne sredine.
2.4.2. Zaštita na radu Mogući uzroci nepovoljnih uticaja na radnike mogu biti: • • • •
nepovoljna temperatura za rad, buka, neadekvatno radno vreme, neupućenost radnika u vezi postupka i pravila zaštite na radu.
S obzirom da se u proizvodnji sladoleda koriste lako kvarljive sirovine, kao i da se gotov proizvod čuva na jako niskim temperaturama, neophodno je obezdediti adekvatne klimacke uslove kako bi proces proizvodnje dobro funkcionisao. Međutim, ovi uslovi mogu štetno uticati na radnu snagu, zato je i predviđeno nošenje specijalnih zaštitnih odela koja se isporučuju zajedno uz opremu. Fabrika podrazumeva visoku automatizaciju i ceo proces je tako zamišljen da u njemu bude minimum radne snage prvenstveno iz higijenskih uslova. Planira se da svega dvadeset radnika bude zaduženo za rad u samoj fabrici i da oni pre samog zapošljavanja provedu mesec dana na obuci za rad. Obuku će organizovati proizvođač opreme i ti troškovi su uračunati u nabavnu vrednost tehnološke opreme. Drugi problem je buka koja se javlja usled rada mašina, zbog toga će radnici morati da nose zaštitne kape sa slušalicama. Kape će služiti zbog održavanja higijene, a slušalice će se koristiti da bi se eliminisao nepovoljan uticaj buke na sluh zaposlenih. Rad će biti organizovan u tri smene, i to tako da svaki radnik jedan dan radi prepodne, jedan dan popodne, a jedan dan noćnu smenu, pa se to može odraziti na preteran zamor radnika. Zbog toga se planira da radnik koji radi noćnu smenu sledećeg dana bude slobodan, na ovaj način nadamo se da će se bar malo ublažiti nepovoljan uticaj radnog vremena. U okviru poslovne politike preduzeća podrazumeva se postojanje jedinstvenog pravilnika ponašanja na radnom mestu, koji obuhvata od kodeksa oblačenja do pravilnika o propisanoj zaštitnoj opremi neophodnoj za rad. Kršenje ovih pravila biće rigorozno sankcionisano novčanim kaznama. Na taj način svi radnici će morati biti upućeni u pravila zaštite na radu tako da se predviđa da će i ovaj problem biti ako ne eliminisan, onda barem ublažen. Sve napred izložene mere govore da preduzeće Beoled vodi računa o svojim zaposlenima obezbeđujući im dobre uslove rada i čineći sve da se nepovoljni uticaji koji karakterišu sam tehnološki proces eliminišu. Iz svega iznetog možemo zaključiti da će nova fabrika
23
biti obezbeđena razlićitim vidovima zaštite i da to ne bi trebalo da predstavlja prepreku njenom radu.
3. MARKETING PLAN 3.1 PLAN PRODAJE 3.1.1. Asortiman, ciljno tržište i njihove osnovne karakteristike
24
U asortiman preduzeća Beoled treba da se nađe deset vrsta sladoleda: Vrsta proizvoda 1.Sladoled od čokolade 2.Sladoled s keksom 3.Sladoled s kajsijama 4. Sladoled od lešnika 5. Sladoled od zelene jabuke 6. Sladoled od jagoda 7. Sladoled od maline 8. Sladoled od kupine 9. Sladoled od šumskog voća 10. Sladoled s višnjama
Naziv proizvoda "Čoko" "Kreki" "Kasko " "Leško" "Jabuka" "Joksi" "Malko" "Kupka" "Šarenko" "Višnja"
Sladoled je proizvod koji se uglavnom koristi za zadovoljavanje krajnjih potreba kupca, odnosno on je u većini slučaja namenjen finalnoj potrošnji. Osim toga što može da se koristi kao finalni proizvod, on može da posluži i za pravljenje različitih vrsta deserta, koktela, a obavezan je i sastojak u pripremanju hladne kafe, tako da se sa te tačke gledišta on može uvrstiti i u inpute za pravljenje različith proizvoda. Takođe, sladoled možemo svrstati u red proizvoda koji služi zadovoljavaju osnovnih potreba, čiji je cilj osvežavanje u vrelim letnjim danima. Preduzeće namerava da nastavi saradnju sa dosadašnjim kupcima ali i da proširi spektar svojih kupaca, gde će se prvenstveno orjentisati na restorane, hotele, kafće, splavove... i sve ostale vidove ugostiteljskih objekata, i s obzirom da će proizvodi namenski biti pakovani u velikim, takozvanim porodičnim pakovanjima (2 ili 3 litra), izabrali su za ciljno tržište ove velike protrošače. Primarna orjentacija u prvim godinama proizvodnje biće tržište Srbije i Crne Gore, dok se kasnije planira proboj i na tržišta u okruženju: Slovenija, Bosna i Hercegovina i Makedonija. Na našem tržištu sladoled se nalazi u fazi rasta što govori o mogućnosti ostvarivanja velikih profita i brzog osvajanja tržišta. Sladoled nije komplementaran ni sa jednom drugom vrstom proizvoda, dok se kao supstitut ne može direktno navesti nista slično, ali u širem pogledu kao supstitute možemo navesti sve vrste osvežavajućih pića i hladnih deserata. Sladoled predstavlja mešavinu sirove materije, mleka, šećera i voća, međutim pored ovih osnovnih inputa postoje mnogobrojne varijacije sirovina i receptura pripreme, što je i osnovni razlog različitosti po pitanju ukusa ali i kvaliteta. Kao najznačajnije faktore kvaliteta proizvoda navode se: jedinstvena receptura, savremena tehnika i visoka higijena koji donosi moderan tehnološki proces. Analizom tržišta konkurenata zapažene su različite načine pripreme, gde se proizvođači isključivo rukovode principom minimizacije troškova, dominiraju sirovine niskog kvaliteta, često se umesto mleka koristi voda, a voće i ostale sirovine ne prolaze adekvatnu
25
kontrolu pre nego što uđu u tehnološki proces. U prilog ove analize uporedićemo sastav sladoleda od čokolade preduzeća Beoled i konkurentskog preduzeća "Z". Sastav sladoleda od čokolade (1l) investitora: Količina
Materijal Mleko Šećer Sirova materija Ćokolada
0.4 l 0.1 kg 0.2 kg 0.2 kg
Sastav sladoleda od čokolade (1l) preduzeća "Z": Količina
Materijal Voda Šećer Mleko Sirova materija Kakao
0.2 l 0.1 kg 0.2 l 0.2 kg 0.2 kg
Kao što se može videti iz tabele preduzeće "Z" jednim delom koristi vodu kao supstitut mleku, a pritom umesto čokolade koristi kakao. Pored proverene recepture, kao prednost preduzeća "Beoled" može se istaći rigorozna kontrola ispravnosti sirovina i vođenje računa o njihovom kvalitetu na taj način što se nabavljaju od pouzdanih i poznatih dobavljača. Na kraju i sam proizvod podleže kontroli, kako ne bi došlo do varijacija istovrsnih proizvoda.
3.1.2. Analiza i procena tražnje U analizi potrošnje sladoleda na teritoriji Srbije i ostalih država u okruženju na kojima se planira izvoz u narednom periodu, korišćeni su sekundarni eksterni izvori informacija, te pogledajmo šta kažu sledeći podaci: Godišnja potrošnja sladoleda na tržištu Srbije 26
Godina
Potrošnja u litrima
2003. 2004. 2005. 2006. Izvor: Istraživanje preduzeća "Frikom"
30.500.000 30.200.000 31.400.000 32.600.000
Kao što vidimo potrošnja na teritoriji Srbije je rasla tokom perioda od 2002 - 2006, sa malim padom u 2004. godini. Zbog planiranog izvoza i u zemlje u okruženju moramo sagledati i njihovu godišnju potrošnju: Potrošnja sladoleda u zemljama u okruženju u prethodnoj godini Država
Potrošnja sladoleda u 2006. godini u litrima
Crna Gora 8.520.000 Bosna i 12.350.000 Hercegovina Makedonija 7.000.000 Slovenija 9.400.000 Izvor: Istraživanje preduzeća "Frikom"
Država Srbija
Potrošnja po glavi stanovnika u 2006 god. Potrošnja sladoleda Broj stanovnika u 2006. godini (u litima) 32.600.000
Crna Gora 8.520.000 Bosna i 12.350.000 Hercegovina Makedonija 7.000.000 Slovenija 9.400.000 Izvor: Istraživanje preduzeća "Frikom"
7.498.001
Potrošnja sladoleda u 2006. godini po glavi stanovnika ( u litrima) 4.21
2.481.999 3.964.000
3.43 3.11
2.055.000 1.933.000
3.40 4.86
Zanimljiv je podatak da sladoled najviše jedu skandinavske zemlje i kod njih se potrošnja kreće od 12 do 13 litara po glavi stanovnika, dok se kod nas se kreće oko 4 litra po stanovniku. Analiza tržišta sprovedena je i na osnovu informacija iz primarnih izvora i to koristeći metod posmatranja. "Snimanjem" okruženja zapažen je sve intenzivniji razvoj uslužnog sektora a u okviru njega, u poslednjh nekoliko godina primećena je invazija restorana,
27
hotela i kafića koji se u poslednje vreme mogu sresti skoro na svakom koraku. S tim u vezi, neophodno im je ponuditi jedinstven proizvod koji će im pomoći u lakšem obavljanju njihove delatnosti. Specijalizovanom proizvodnjom za potrebe ove kategorije potrošača moguće je nadati se uspešnom plasmanu proizvoda na tržištu. Naime, može se primetiti da je tržište zatrpano sladoledima takozvanog impulsivnog programa (sladoledi na štapiću), frižideri se mogu sresti gotovo na svakom uglu tako da u tom pogledu može se zaključiti da nema mesta konkurenciji. Zato je kao primarno ciljno tržište, odabrano tržište ugostiteljskih objekata, a u okviru njih, najozbiljniji konkurent u proizvodnji sladoleda "Frikom", zauzima svega 5% i ostavlja dovoljno prostora ostalim proizvođačima. Među njima dominiraju lokalni konkurenti - mali industrijski proizvođači i kućne radinosti sa jeftinijom proizvodnjom. Analizom njih i njihove proizvodnje može se zaključiti da tu ima dovoljno mesta za proizvođača koji će se profesionalno baviti proizvodnjom za potrebe ovog tržišnog segmenta. Relevantne faktore tražnje možemo podeliti na ekonomske i neekonomske. Među ekonomskim faktorima najveći značaj ima kupovna moć stavnovništva, a kao pokazatelj kupovne moći analizirali smo podatke o visini i kretanju društvenog proizvoda po glavi stanovnika. Društveni proizvod po glavi stanovnika u 2006 godini Društveni proizvod u Društveni proizvod po glavi 2006. godini stanovnika Srbija 44.83 milijardi dolara 5.713 dolara Crna Gora 15.32 milijardi dolara 6.172 dolara Bosna i Hercegovina 24.31 milijardi dolara 6.132 dolara Makedonija 11.13 milijardi dolara 5.420 dolara 10.600 dolara Slovenija 99.64 milijardi dolara Izvor: www.statserb.sv.gov.yu; www.bosnianembassz.org; www.sigov.si; www.gov.mk Država
Od neekonomskih faktora uticaj na tražnju sladoleda imaju: * demografski faktori * kulturološki faktori * kreditiranje kupaca Demografski faktori predstavljaju različita obeležja stvanovništva kao što su: broj stanovnika, starosna struktura, polna struktura stanovništva... Što se sladoleda konkretno tiče, na njegovu tražnju od demografskih faktora utiču: broj stanovnika i udeo dece u ukupnoj populaciji, pošto je poznato da je sladoled omiljena poslastica najmlađeg dela stanovništva. Broj stanovniika u bivšim jugosolvenskim republikama
28
Broj stanovnika Država Srbija
7.498.001
Crna Gora Bosna i Hercegovina Makedonija Slovenija
2.481.999 3.964.000 2.055.000 1.933.000
Izvor: www.gov.yu.; www.bosnianembassy.org.; www.sigov.si,; www.gov.mk
Kreditiranje kupaca ,predstavlja razdvajanje momenta kupovine i momenta plaćanja proizvoda. Na tržištu Srbije, sladoled je prodavan uz odloženo plaćanje od 30- 45 dana i to velikoprodajnim i maloprodajnim preduzećima. Kultorološki faktori, naša kulltura je takva da se sladoled gotovo isključivo kupuje leti, bilo zbog klime ili potrošačkih navika. Poznato je da mnogi narodi imaju drugačije navike, tako da , na primer, sladoled jedu zimi a čaj piju leti. Zbog ovakvih naših navika, može se reći da je sladoled kao proizvod pretežno sezonskog karaktera i da je kultura konzumiranja takva da se on koristi isključivo leti. Ovaj faktor bi se mogao promeniti ili bar ublažiti intenzivnijom reklamnom kampanjom i edukacijom naroda o blagotvornom dejstvu ovog proizvoda u svim godišnjim dobima. A evo šta kaže jedno naučno istraživanje: Nezaobilazna letnja namirnica, sladoled, pozitivno utiče na područja mozga, smatraju stručnjaci Instituta za psihijatriju u Londonu, koji su istraživali aktivnost mozga za vreme konzumacije sladoleda. Sladoled ima trenutni učinak na delove mozga za koje je dokazano da reagiraju na ukuse koji prouzrokuju osećaj uživanja. Kliničkim istraživanjima pratila se aktivnost dela mozga u stanju mirovanja, pa nakon konzumiranja sladoleda. Pokazalo se da već jedna kasika sladoleda prouzrokuje osećaj uživanja i čini ljude srecnijima. Tržišna segmentacija je podela ukupnog tržišta na srodne grupe pri čemu svakoj grupi odgovara specifična marketing strategija. Tri osnovne marketing strategije su: - nesegmentirana ili masovna strategija, - multisegmentaciona strategija i - koncentrisana segmentaciona strategija. Preduzeće Beoled se opredeljuje za koncentrisanu segmentacionu strategiju, orjentišući se na proizvodnju sladoleda za potrebe ugostiteljskih objekata: kafića. restorana, hotela i drugih uslužnih objekata i velikih ustanova, i u skladu sa ovom orjentacijom usmeriće svoje marketing aktivnosti na ovaj segment potrošača.
3.1.3. Analiza i procena promocije, distribucije i cene 3.1.3.1. Promocija 29
U okviru promotivnih aktivnosti preduzeće Beoled namerava da koristi tri osnovne vrste promocije: oglašavanje, unapređivanje prodaje i odnose sa javnošću. Oglašavanje je oblik masovnog komuniciranja pomoću sredstava (medija) masovnog komuniciranja. Beoled se opredelio za tri sredstva masovne komunikacije: • televizija • stručni časopis • internet Predviđa se emitovanje propagandne poruke na nacionalnoj televizijskoj stanici četri puta dnevno u trajanju od jednog minuta u jutarnjim i večernjim časovima. Očekivani mesečni troškovi ovog vida oglašavanja su oko 3.000 evra. Oglašavanje će se vršiti u časopisu "Ugostiteljstvo i turizam" koji izlazi jednom mesečno i predviđa se zakup stranice u punom koloru i pravljenje reportaže o poslovanju preduzeća. Mesečni troškovi reklamne stranice će iznositi 3.000 evra, a reportaža će koštati oko 1.000 evra. U izradi je i internet stranica preko koje se svi zainteresovani subjekti mogu obavestiti o celokupnom asortimanu preduzeća, a osim toga na taj način mogu i naručiti proizvode. Pored toga, preko internet stranice primaju se i ponude za šećer, mleko i voće (jagoda, malina, kupina, kajsija, šumsko voće). Osnovna svrha ovog vida komunikacije je da se upozna šira javnost o poslovanju preduzeća. Izrada sajta košta 5.000 evra. Unapređenje prodaje sastoji se od različitih kratkoročnih aktivnosti, u okviru kojih se planira: davanje besplatnih uzoraka novog proizvoda kupcima već postojećeg asortimana i svim zainteresovanim potencijalnim kupcima, popust na veće naručene količine (10%) van sezone, sponzorisanje sportskih događaja, nastup na sajmu ugostiteljstva, izrada kataloga, kao i besplatni proizvodi: rokovnici, privesci, majce, hemijske olovke, kalendari... Predviđeni godišnjii troškovi iznose: 19.000 evra. Odnosi sa janošću, namera je da se pozitivni odnosi sa javnošću održavaju putem tekstova u novinama i na internetu o povoljnom dejstvu sladoleda na zdravlje čoveka. Planirani godišnji toškovi odnosa sa javnošću iznose 20.000 evra.
3.1.3.2. Distribucija Za plasman sladoleda koriste se sva tri kanala distribucije: kratki, srednji i dugi kanal. Kratki kanal podrazumeva direktnu prodaju kupcima povodom velikih proslava, vašara i drugih masovnih okupljanja kao i prodaju velikim potrošačima kao što su bolnice, škole, preduzeća... Srednji kanal podrazumeva prodaju ugostiteljskim objektima, koji imaju ulogu posrednika između proizvođača i potrošača. Dugi kanal predstavlja prodaju veleprodajnim trgovinskim preduzećima koji dalje dostavljaju proizvode svim zainteresovanim kupcima.
30
Što se tiče politike distribucije, preduzeće će se rukovoditi intenzivnom distribucijom, što znači da se otvara mogućnost ulaska u kanale distribucije svakom distributeru koji to želi. Preduzeće traži regionalne saradnike koji bi bili zastupnici, a ujedno i širili mrezu prodaje. Fizička distribucija može biti organizovana bilo od strane proizvođača bilo od strane kupca što sve zavisi od dogovora koji se postigne između ove dve strane. Preduzeće poseduje sopstveni vozni park tako da ni prevoz u sopstvenoj režiji ne predstavlja problem. Kada se proizvod i marka ustali na domaćem tržištu (gde se podrazumeva tržište Srbije i Crne Gore) , planira se prodor i na inostrana tržišta, i to prvenstveno na tržišta u okruženju: Slovenija, Bosna i Hercegovina i Makedonija. Namerava se i otvaranje predstavništva i skladišta u većim gradovima ovih država: u Ljubljani, Banja Luci i Skoplju.
3.1.3.3. Cena Politku cena preduzeće vodi shodno: • cenovnim ciljevima, • cenovnoj elastičnosti tražnje, • odabranoj politici unificiranosti cena, • veze sa ostalim elementima marketing miksa. Cenovni ciljevi su uslovljeni vremenskim horizontom u kome su ciljevi postavljeni. Konkretno preduzeće Beoled se rukovodi dugoročnom strategijom maksimizacije profita kroz maksimizaciju tržišnog učešća, na taj način se smanjuje snaga konkurencije i obezbeđuje duži opstanak na tržištu. Cenovna elastičnost tražnje je osetljivost tražnje na promene cena. Može se reći da je tražnja za sladoledom u velikoj zavisnosti od njegove cene, jer na tržištu postoji ogroman broj proizvođača sa različitim ponudama, ali među njima se mogu zapaziti i razlike u odnosu cena - kvalitet. S druge strane, postoji i alternativa kupovini sladoleda a to je sopstvena proizvodnja sladoleda ukoliko se kupovina gotovog proizvoda ne pokaže isplativom. Zato treba jako treba voditi računa o politici cena, posebno u početku kada novi brend nije poznat na tržištu, tako da je odlučeno da se ide na niže cene za početak dok se ne pridobije tržište i dok marka ne postane prepoznatljiva. Politika unificiranosti cena ogleda se u sličnosti, odnostno različitosti cena po kojima preduzeće prodaje isti proizvod različitim kupcima. Razlika u cenama je posledica popusta. Popusti se mogu javiti u tri oblika: kasa skonto, količinski rabat i sezonski popust. Beoled se opredelio za sve tri vrste popusta. Naime, kasa skonto se odobrava ukoliko se izvrši promtno plaćanje i to u iznosu od 3% od fakturne vrednosti. Količinski rabat se odobrava ukoliko se nabavi više od 100 l sladoleda po kupcu i tada se odobrava popust od 5%. Zimi se odobravaju posebne cene na veće količine i to u iznosu od 10% na narudžbine preko 100 l, pošto je poznato da je zima za sladoled gotovo mrtva sezona.
31
Postoji izrazita veza između cene sladoleda, oglašavanja i kvaliteta. Cene su direktno određene intenzitetom promocije, bilo zbog toga što veći troškovi promocije direktno uslovljavaju i veću cenu, bilo zbog veće prepoznatljivosti proizvoda usled promocije pa je moguće i na osnovu poznate marke podići cenu. Cena je i u direktnoj korelaciji sa kvalitetom, jer visok nivo kvaliteta proizvoda podrazumeva i veće cene. Uzimajući u obzir sve ove pretpostavke preduzeće Beoled će formirati svoje cene. Analiza cena najvećih konkurenata je prikazana sledećom tabelom: Prosečne cene konkurenata na tržištu Srbije Proizvođač Cena za litar sladoleda u EUR "Frikom" 2.3 "DelYug" 2.2 "Z" 2 "Zebra" 2.1 "Sladoled majstor" 1.9 "Geleteria" 1.8 Izvor: Terensko istraživanje od strane investitora Prosečne cene konkurenata na tržištima Crne Gore, BiH, Makedonije i Slovenije Država Cena za litar sladoleda u EUR Crna Gora 2.5 Bosna i Hercegovina 2.6 Makedonija 2.6 Slovenija 3 Izvor: Terensko istraživanje od strane investitora Israživanje cena sladoleda u bivšim jugoslovenskim republikama pokazalo je da su ova tržišta jako atraktivna jer bi se izvozom mogle postići zadovoljavajuće cene, a sa druge strane uvoz njihovih proizvoda na naše tržište čini se neisplativ jer su, cene njihovih proizvođača daleko iznad naših.
3.1.4. Analiza i procena ponude (konkurencija) Na tržištu Srbije postoji jedan dominantan proizvođač sladoleda i to je preduzeće "Frikom" čije tržišno učešće iznosi: 60% prodaje čine sladoledi na štapiću, oko 35 % je učešće porodičnih velikih pakovanja, dok se 5% sladoleda proda u ugostiteljskim objektima. Prošle godine Frikom je prodao 12 miliona litara sladoleda, a ove godine očekuje prodaju više od 16 miliona litara. Kompanija "DelYug" je sledeći ozbiljan konkurent na tržištu sladoleda, njihovo tržišno učešće iznosi oko 35% i to sladoleda na štapiću, velikih porodičnih pakovanja oko 25% a 10% iznosi prodaja sladoleda u ugostiteljskim objektima. Oni su za ovu godinu najavili 32
proizvodnju oko 11,5 miliona litara sladoleda, dok je prošle godine prodaja iznosila oko 10 miliona litara. Kao što vidimo učešće ova dva najveća proizvođača iznosi svega oko 15% na ciljnom tržištu ivestitora. Ali među konkurentima, ne treba zanemariti veliki broj malih proizvođača koji svojom proizvodnjom obezbeđuju ugostiteljske objekte širom Srbije i u narednom periodu može se očekivati njihov prodor u sve većem broju. S druge strane, mnogobrojna ugostiteljska preduzeća proizvode sladoled u sopstvenoj režiji, najčešći razlog tome je velika cena gotovog proizvoda, tako da se i ovaj negativan faktor mora uzeti u obzir. Osim ovih, faktori koji mogu uticati na buduću ponudu su: ° ulazne barijere, ° izlazne barijere, ° nivo horizontalne integracije, ° nivo vertikalne integracije, ° nivo globalizacije. Kao ulazne barijere koje sprečavaju ulazak novih proizvođača na tržište možemo navesti: visok iznos početnog kapitala, know-how i izvore snabdevanja. Izlaznih barijera nema, jer ne postoje ograničenja koja sputavaju preduzeće da napusti proizvodnju određenog proizvoda. O horizontalnoj integraciji može se govoriti ali sa šireg aspekta, preduzeće Beoled je izvršilo horizontalnu integraciju na taj način što je u biznis sa sladoledom ušlo uporedo sa proizvodnjom smrznute hrane a to se može reći da pripada istoj grani. Tako da nije isključeno da i ostali proizvođači smrznutih proizvoda uvrste u svoj proizvodni program i sladoled. Sa druge strane, moguće je da ako se poslovanje razvije, preduzeće Beoled proširi svoj proizvodni asortiman i na sladoled za masovno tržište tako da se i ovaj vid horizontalne integracije u budućnosti može uzeti u obzir. Vertikalna integracija je moguća jedino ukoliko se neka mlekara uključi u proizvodnju sladoleda kao što je to uradio "Somboled". Proizvođači šećera i voća teško da će ući na tržište sladoleda jer su u pitanju dijametralno suprotne delatnosti tako da je nemoguće očekivati bilo kakav sinergetski efekat po tom osnovu. Kada govorimo o nivou globalizacije, može se reći da je sladoled proizvod koji je globalan po svom karakteru, i u budućnosti se može očekivati prodor inostrane konkurencije, najveća opasnost vreba od hrvatskog proizvođača "Ledo" i i crnogorske fabrike sladoleda "DonZe" koji su najavili ulazak na tržište Srbije.
3.1.5. SWOT Analiza SNAGE
SLABOSTI
33
* najsavremenija tehnologija * kvalitet proizvoda * raznovrsnost proizvoda * radimo korektno, precizno, pouzdano i profesionalno * ako želite da probate naš sladoled, pozovite i sladoled za degustaciju će vam biti besplatno dostavljen, * ovo je tek početak naše ponude, imamo u planu da ponudimo mnogo više MOGUĆNOSTI * očekivan rast društvenog proizvoda na srednji i dug rok ( u proseku 5-6%), *mogućnost saradje sa preduzećima u okruženju, *mogućnost izvoza u zemlje u okruženju * male potrebe za radnom snagom usled visoke automatizovanosti fabrike
* inteziviranje konkurencije * ograničen buđžet za marketing * nedostatak prepoznatljivosti brenda * finansijska kondicija daleko ispod glavnih konkurenata u grani
PRETNJE * raslojavanje domaće tražnje(povećanje kupovne moći imućnijih, smanjenje kupovne moći siromašnijih potrošača), * nestabilna i neuređena pravna regulativa, * ugroženost nepredvidivim političkim i bezbedonosnim položajem zemlje * nedostatak institucija koja regulišu tržišnu utakmicu, njena pravila
3.1.6. Projekcija plasmana proizvoda Projekcija plasmana sladoleda u litrima Vrsta kafe 1.Sladoled od čokolade 2.Sladoled s keksom 3.Sladoled od kajsije 4. Sladoled od lešnika 5. Sladoled od zelene jabuke 6. Sladoled od jagoda 7. Sladoled od maline 8. Sladoled s kupina 9. Sladoled od šumskog voća
2008.
2009.
2010.
360.000
370.000
380.000
360.000
370.000
380.000
360.000
370.000
380.000
360.000
370.000
380.000
360.000
370.000
380.000
360.000
370.000
380.000
360.000
370.000
380.000
360.000
370.000
380.000
360.000
370.000
380.000
34
10. Sladoled s višnjama UKUPNO
360.000 3.600.000
370.000
380.000
3.700.000
3.800.000
U prve tri godine dok se posao ustali i marka postane poznata tržištu namerava se prodaja samo na tržištu Srbije i Crne Gore, a u nastupajućim godinama namerava se prodor i na tržišta u okruženju, prvenstveno tržišta Makedonije, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Projektovano tžišno učešće u 2008 godini iznosi oko 11.04% u 2009 - 11. 2010 iznosi 11.34% Cena će se razlikovati u zavisnosti od vrste proizvoda i iznosiće u proseku oko 120 dinara ili 1.5 evro po litru sladoleda. Planira se odobravanje sve tri vrste popusta: količinski, sezonski i kasa skonto. Cene su date na paritetu "franko proizvođač". Od promotivnih aktivnosti planiraju se svi oblici promocije: oglašavanje, unapređenje prodaje i odnosi sa javnošću. Planirani godišnji troškovi će iznositi 117.000 evra godišnje, odnosno 9.750 evra mesečno. Preduzeće Beoled će koristiti kratke, srednje i duge kanale distribucije. Primenjivaće se intenzivna distributivna politika a sama distribucija može biti organizovana kako od proizvođača tako i od kupca. Kreditiranje kupaca će se vršiti u roku od 30 dana, i namerava se da intenzivnom primenom kasa skonta budu stimulisani kupci da svoja dugovanja regulišu u najkraćem mogućem roku. Pored kasa skonta planira se upotreba količinskih rabate i to 5% na narudžbine preko 100 litara, a u zimskom periodu taj popst će iznositi 10%
3.2. PLAN NABAVKE 3.2.1. Karakteristike osnovnih inputa Osnovni inputi koji se koriste za proizvodnju sladoleda su: • sirovine • ambalaža Beoled namerava da započne proizvodnju deset vrsta sladoleda po već oprobanoj recepturi nenadmašnih italijanskih majstora. Namerava se da sladoledi budu rađeni od 35
najkvalitetnijih proizvoda, bilo da su u pitanju mleko, baze ili voće. Sve komponente za proizvodnju sladoleda su na prirodnoj bazi, nabavljaće se od domaće firme koja ih uvozi od najboljih svetski priznatih proizvodjača (Fabri, Pregel, Linea gel, Mec 3 ...).Sirova materija ili takozvana baza za sladoled je prah koji u svom sastavu sadrži: mleveni šećer, obrano mleko u prahu, hidrogenizovano biljno ulje, ekstrat slatke pavlake, glukozni sirup i aromu vanile . U proizvodnji će se koristiti punomasno mleko sa 3.2% mlečne masti. Vocni sladoledi će se iskljucivo raditi od prirodnog voća, bez ekstrakata i ostalih konzervansa. Voće koje se koristi za sladoled potiče sa čistih i nezagadjenih padina Tare i sa plantaže u slivu reke Drine. Sladoledi u svom sastavu ne sadrze jaja, tako da je i najmanja mogucnost pojave salmonele iskljucena. Osim toga, planirano je da se svakog meseca sladoled šalje na ispitivanje u Zavod za zastitu zdravlja. Ambalažu čine kutije u koje se pakuje sladoled. Namerava se da se nabave dve vrste kutija, gde će se pakovati sladoled od dve i tri litre. Kutije su izrađene od plastike koja je namenjena za pakovanje prehrambenih proizvoda.
3.2.2. Mogućnost nabavke inputa i ocena njihove supstitucije Projektovane potrebe za sirovinama i ambalažom neophodnim za proizvodnju sladoleda date su sledećim tabelama:
Vrsta sirovine Mleko Šećer Sirova materija Čokolada Keks Kajsija Lešnik Zelena jabuka Jagoda Malina Kruška Šumsko voće Višnja
Potrebe za sirovinama Jedinica Godina trajanja projekta mere
2008.
2009.
2010.-2020.
litar kg kg kg kg kg kg kg kg kg kg kg kg
1.400.000 360.000 72.000 72.000 72.000 72.000 72.000 72.000 72.000 72.000 72.000 72.000 72.000
1.440.000 370.000 74.000 74.000 74.000 74.000 74.000 74.000 74.000 74.000 74.000 74.000 74.000
1.480.000 380.000 76.000 76.000 76.000 76.000 76.000 76.000 76.000 76.000 76.000 76.000 76.000
Potrebe za ambalažom od strane investitora iskazane u komadima Jedinica Godina trajanja projekta Vrsta ambalaže Kutije od 2l Kutije od 3l
mere
2008.
2009.
2010.-2020.
kom kom
900.000 630.000
900.000 650.000
900.000 670.000
36
Svi inputi se planiraju nabaviti od domaćih proizvođača, mleko se može nabaviti od domaćih mlekara (Mlekara Šabac, Mlekara Subotica,"Imlek"), koje su u prethodnom periodu pokazale stabilnu proizvodnju i istraživanjem tržišta je zaključeno da na našim prostorima u proteklih pet godina nije zabeležena nestašica mleka. Čak i da se to dogodi postoji mogućnost supstitucije mleka mlekom u prahu i za njegovu nabavku postoji domaći proizvođač "Tamnavac". Šećer se, takođe, planira nabavljati od domaćih šećerana, (Fabrike šećera iz Sente i Fabrike šećera "Delta") sklapanjem dugoročnih ugovora sa ova dva proizvođača može se sprečiti mogućnost deficita ovog inputa. Voće će se nabavljati sa naših prostora od proverenih domaćih proizvođača sa planina Tara i plantaža u slivu reke Drine. Čokalada će se nabavljati od najpoznatijieg domaćeg proizvođača "Simka", za čokoladu postoji mogućnost supstitucije kakaom u slučaju nestašice, ali zbog autentičnog ukusa posebno pravljene čokalade u ove svrhe, izbegavaće se ovaj vid supstitucije. Keks će se nabavljati od Soko Štarka i ta narudžbina je, takođe, specifična jer je keks pravljen po posebnoj recepturi za potrebe proizvodnje ivestitora. Sirova materija ili takozvana baza za sladoled se može nabaviti od proizvođača "Centroprom" i od firme "Erikson" koja uvozi komponente za proizvodnju sladoleda od eminentnih italijanskih proizvođačad (Fabri, Pregel, Linea gel, Mec 3 ...). Ambalaža će se nabavljati od dva proizvođača plastičnih kutija "Panex" i "Rizikom", na tržištu je zapažena velika ponuda plastike raznih proizvođača i poslednjih godina nije zapažena nestašica ovog inputa.
3.2.3. Analiza i procena uslova nabavke inputa Cene sirovina i ambalaže na tržištu date su u sledećim tabelama: Vrsta sirovine Mleko Šećer
Cena za 1 kg/litar u EUR 0.25 0.50 3.25 5 1.3 1.2 5 1.3 2 3 1.3 3 2
Sirova materija Čokolada Keks Kajsija Lešnik Zelena jabuka Jagoda Malina Kruška Šumsko voće Višnja
Cena po komadu u EUR Vrsta kutije za sladoled Kutije od 2l 0.2 Kutije od 3l 0.3 Izvor: Interno istraživanje od strane investitora
37
Cene sirovina i ambalaže su date na paritetu "franko kupac", dobavljači odobravaju količinske popuste. Na nabavku preko 50.000 kg voća odobrava se popust od 5%. Dobavljači šećera i mleka ne odobravaju nikakve popuste, a na sirovu materiju sa daje količinski popust od 5% na nabavku preko 500.000 kg; čokoladu i keks prati popust od 3% na nabavku preko 50.000 kg. Za ambalažu se vodi unificirana politika cena, što znači da ne postoje popusti ni na količinu ni na rokove plaćanja. Fizička distribucija sirovina se vrši od strane dobavljača i kreditni period iznosi 30 dana i za sirovine i za ambalažu.
3.2.4. Projekcija uslova nabavke inputa Fizičku distribuciju će organizovati sami dobavljači i u cene inputa su uključeni troškovi prevoza do preduzeća ("franko kupac"). Kreditiranje od strane dobavljača iznosi 30 dana (i za ambalažu i za sirovine) . Neto nabavne cene prikazane su sledećom tabelom: Cene inputa u veku trajanja projekta Vrsta sirovina Mleko Šećer
Cena u EUR / jedinica 0.25 / l 0.5 / kg 3 / kg 4.5 / kg 1 / kg 1 / kg 5 / kg 1 / kg 1.5 / kg 2.5 / kg 1 / kg 2.5 / kg 1.5 / kg
Sirova materija Čokolada Keks Kajsija Lešnik Zelena jabuka Jagoda Malina Kruška Šumsko voće Višnja
Kutije od 2l Kutije od 3l
0.2 / komad 0.3 / komad
4. FINANSIJSKI PLAN 4.1. ULAGANJA U STALNU IMOVINU Obim i struktura ulaganja u stalnu imovinu prikazani su sledećom tabelom: Vrsta ulaganja
Objekat
Nabavna vrednost u EUR
1.750.000
Početak radova / nabavke
Rok gradnje
30 septembar 2007.
38
6 meseci
Uslovi plaćanja 1. 45 % avansno na početku radova 2. 43 % posle tri meseca 3. 12% na kraju radova
Tehnološka oprema Vrsta ulaganja Objekat Tehnološka oprema Elektro oprema
Iznos ulaganja u EUR
Elektro 1.750.000,00 oprema
30/09/2007
1.500.000,00
500.000,00 Transportna sredstva 50.000,00 UKUPNO
Transportn a sredstva
200.000,00
UKUPNO
3.539.047,08
1.500.000
31/12/2007
50.000
500.000,00
200.000
30. septembar 2007.
31/03/2008
30/06/2009
31/12/2009
31. decembar 3 meseca 298.174,51 2007. 298.174,51
500.000,00
31. mart 2008.
1. 33.33% prilikom ugovaranja, odnosno na početku nabavke 2. 33.33 % posle 3 meseca 3. 33.33% po završetku radova 30/06/2010 31/12/2010 30/06/2011 1. 100% na kraju radova 298.174,51
298.174,51
31/12/2011
298.174,51
298.174,51
298.174,51
298.174,51
1. 100% prilikom kupovine
50.000,00
3.500.000 200.000,00
500.000,00
550.000,00
700.000,00
298.174,51
298.174,51
298.174,51
298.174,51
Dinamika stvarnih ulaganja je prikazana sledećom tabelom: Vrsta ulaganja Objekat Tehnološka oprema Elektro oprema Transportna sredstva UKUPNO
30. septembar 2007.
31. decembar 2007.
800,000.00 500,000.00
750,000.00 500,000.00 50,000.00
1,300,000.00
u EUR 31. mart 2008. 200,000.00 500,000.00 200,000.00 900,000.00
1,300,000.00
Dinamika ulaganja sa aspekta preduzeća razlikuje se od dinamike stvarnih ulaganja za ulaganja koja se finansiraju iz spoljnih izvora finansiranja (objekat). Dinamika otplate glavnice kredita za izgradnju objekata prikazana je sledećom tabelom: Datum ulaganja 30. juni 2009. 31. decembar 2009. 30. juni 2010. 31. decembar 2010. 30. juni 2011. 31. decembar 2011.
Iznos u EUR
298.174,51 298.174,51 298.174,51 298.174,51 298.174,51 298.174,51
Dinamika ulaganja sa aspekta preduzeća prikazana je u sledećoj tabeli:
4.2 ULAGANJA U TRAJNA OBRTNA SREDSTVA Obrtna sredstva
Vrednosno iskazane godišnje potrebe
Vrednosno iskazane godišnje potrebe
Vrednosno iskazane godišnje potrebe
39
Koeficijent obrtna
Potrebe u 2008.
Potrebe u 2009.
Potrebe u 2010.
u 2008. u EUR
u 2009. u EUR
u 2010. u EUR
I Poslovanjem uslovljena trajna obrtna sredstva
792,036.91
813,053.13
834,152.69
Zalihe sirovina
2,330,000.00
2,395,000.00
2,460,000.00
36
64,722.22
66,527.78
68,333.33
Zalihe ambalaže
405,000.00
412,000.00
419,000.00
60
6,750.00
6,866.67
6,983.33
Zalihe nedovršene proizvodnje
3,616,940.71
3,689,760.71
3,765,080.71
180
20,094.12
20,498.67
20,917.12
Zalihe gotovih proizvoda
3,616,940.71
3,689,760.71
3,765,080.71
36
100,470.58
102,493.35
104,585.58
Potraživanje od kupaca
5,400,000.00
5,550,000.00
5,700,000.00
12
450,000.00
462,500.00
475,000.00
Gotovina II Izvori trajnih obrtnih sredstava
5,400,000.00
5,550,000.00
5,700,000.00
36
150,000.00
154,166.67
158,333.33
49,766.67
50,266.67
50,766.67
Dobavljaci kutija
369,000.00
375,000.00
381,000.00
12
30,750.00
31,250.00
31,750.00
Obaveze po osnovu plata Iznos trajnih obrtnih sredstava (I - II) Razlika trajnih obrtnih sredstava u odnosu na prethodnu godinu
228,200.00
228,200.00
228,200.00
12
19,016.67
19,016.67
19,016.67
742,270.25
762,786.47
783,386.02
20,516.22
20,599.56
0.00
Dinamika ulaganja u trajna obrtna sredstva: Datum ulaganja 31. decembar 2007. 31. decembar 2008. 31. decembar 2009.
Iznos u EUR 742,270.25 20,516.22 20,599.56
4.3 IZVORI FINANSIRANJA Izvori finansiranja pokazuju način na koji će svako sredstvo biti pokriveno: Vrsta ulaganja Objekat Objekat (interkalarna kamata) Tehnološka oprema Elektro oprema Transportna sredstva Trajna obrtna sredstva
Nabavna vrednost u EUR 1.750.000,00 39.047,08
UKUPNA ULAGANJA
1.500.000,00 50.000,00 200.000,00 783,386.02 4,322,433.10
Ulaganja se pokrivaju iz dva izvora: 40
Izvor finansiranja kredit kredit sopstvena sredstva sopstvena sredstva sopstvena sredstva sopstvena sredstva
• •
sopstvena sredstva i kredit.
Vrsta ulaganja Ukupno sopstvena sredstva Ukupno kredit Ukupna ulaganja
Nabavna vrednost u EUR
% od ukupnih ulaganja
2,533,386.02 1,789,047.08 4,322,433.10
58.61% 41.39% 100.00%
Kredit se uzima za pokrivanje vrednosti objekta u iznosu od 1.750.000. Kredit pokriva 41.39% investicije i uzima se pod sledećim uslovima: Moratorijum Grejs period Rok vraćanja Dinamika plaćanja Godišnja kamatna stopa Metod vraćanja u fazi otplate
6 meseci 12 meseci 4 godine i 3 meseca šestomesečna 10% jednake otplate
Moratorijum je period kada se kamata obračunava i pridodaje osnovnom dugu. U ovom slučaju on iznosi 6 meseci, za tih 6 meseci je obračumata kamata i ona iznosi 39.047,08, zajedno sa osnovnim dugom to iznosi 1.789.047,08.
Plan otplate kredita metodom jednakih otplata u fazi otplate Period 30-Sep-07 31-Mart-08 30-Sep-08 31-Mart-09 30-Sep-09 31-Mart-10 30-Sep-10 31-Mart-11 UKUPNO
Glavnica (ostatak duga) 1,789,047.08 1,789,047.08 1,789,047.08 1,490,872.57 1,192,698.05 894,523.54 596,349.03 298,174.51
Anuitet 87,321.33 87,321.33 385,495.84 370,942.29 356,388.73 341,835.18 327,281.62 312,728.07 2,269,314.38
4.4 UKUPAN PRIHOD
41
Otplata
298,174.51 298,174.51 298,174.51 298,174.51 298,174.51 298,174.51 1,789,047.08
Kamata 87,321.33 87,321.33 87,321.33 72,767.77 58,214.22 43,660.66 29,107.11 14,553.55 480,267.30
Ukupan prihod ćemo dobiti ako pomnožimo planirani obim prodaje i cene. S obzirom da imamo u proizvodnji deset vrsta proizvoda i da je mala varijacija između njih, poći ćemo od ukupnog obima proizvodnje i prosečne cene.
Asortiman Sladoled
Asortiman Sladoled
Asortiman Sladoled
Jedinica litar
Jedinica litar
Jedinica litar
Prodaja u jedinicama 3.600.000
Prosečna cena po litru u EUR 1.5
2008 godina Ukupan prihod u EUR 5.400.000
Prodaja u jedinicama 3.700.000
Prosečna cena po litru u EUR 1.5
2009 godina Ukupan prihod u EUR 5.550.000
Prodaja u jedinicama 3.800.000
2010-2020 godina Prosečna cena Ukupan prihod po litru u EUR u EUR 1.5 5.700.000
4.5 UKUPNI RASHODI Rashodi tipičnog proizvodnog preduzeća su: * troškovi sirovina, * troškovi ambalaže, * troškovi plata, * amortizacija, * troškovi energenata, * troškovi investicionog održavanja, * troškovi osiguranja, * troškovi marketinga, * troškovi platnog prometa, * porezi, * ostali troškovi poslovanja.
Troškovi sirovina u EUR
42
Troškovi u 2008. 350,000.00 180,000.00 216,000.00 324,000.00 72,000.00 72,000.00 360,000.00 72,000.00 108,000.00 180,000.00 72,000.00 180,000.00 108,000.00 2,294,000.00
Sirovina Mleko Secer Sirova materija Cokolada Keks Kajsija Lesnik Jabuka Jagoda Malina Kupina Sumsko voce Visnja UKUPNO
Troškovi u 2009. 360,000.00 185,000.00 222,000.00 333,000.00 74,000.00 74,000.00 370,000.00 74,000.00 111,000.00 185,000.00 74,000.00 185,000.00 111,000.00 2,358,000.00
Troškovi u 2010-2020. 370,000.00 190,000.00 228,000.00 342,000.00 76,000.00 76,000.00 380,000.00 76,000.00 114,000.00 190,000.00 76,000.00 190,000.00 114,000.00 2,422,000.00
Troškovi ambalaže u EUR
Ambalaža
Troškovi u 2008.
Troškovi u 2009.
Troškovi u 2010-2020.
Kutije za sladoled od 2 l
180,000.00
180,000.00
180,000.00
Kutije za sladoled od 3 l
189,000.00
195,000.00
201,000.00
UKUPNO
369,000.00
375,000.00
381,000.00
Troškovi plata Broj radnika
Godišnji trošak bruto plata u 2010-2020. u EUR
Generalni direktor Zamenik direktora Tehnički direktor Komercijalni direktor Tehnolozi
1
Prosečna mesečna neto plata po radniku u EUR 1,500.00
1
1,200.00
14,000.00
1
1,000.00
12,000.00
1
1,000.00
12,000.00
2
1,000.00
24,000.00
Referenti prodaje Referenti
3
500.00
18,000.00
4
300.00
14,400.00
Radno mesto
za
43
18,000.00
prijem i izdavanje robe Radnici u proizvodnji Radnici u administraciji Vozaci Prateće osoblje UKUPNO
20
300.00
72,000.00
4
400.00
19,200.00
5 4 46
250.00 200.00
15,000.00 9,600.00 228,200.00
Troškovi amortizacije Stalna imovina
Nabavna vrednost u EUR
Objekat 1,500,000.00 Tehnološka oprema 1,789,047.08 Elektro oprema 50,000.00 Transportna sredstva 200,000.00 Ukupno 3,539,047.08
Korisni vek trajanja sredstava u godinama 40 10
Godišnja amortizaciona stopa
Godišnja amortizacija u EUR
2,50 % 10,00 %
37,500.00 178,904.71
20
5,00 %
10
10,00 %
2,500.00 20,000.00 238,904.71
Troškovi investicionog održvanja Troškovi tekućeg i investicionog održavanja Oprema Objekat Elektro oprema Transportna sredstva UKUPNO
Parametar
Godišnji trošak po parametru
stvarna ualganja stvarna ualganja stvarna ualganja stvarna ualganja
1.20% 0.50% 1.00% 3.00%
Godišnji trošak 2008-2020. u EUR 18,000.00 8,750.00 500.00 6,000.00 33,250.00
Troškovi energije. u EUR Troškovi energenata
Jedinica
Cena po jedinici u EUR
Električna energija (oprema)
kWh
0,05
44
Troškovi u 2008.
Troškovi u 2009.
Troškovi u 2010-2020.
90,000.00
92,500.00
97,500.00
Električna energija (fiksni deo)
kWh
0,05
litar
0,70
Dizel gorivo UKUPNO
5,000.00 70,000.00 165,000.00
5,000.00 70,000.00 167,500.00
5,000.00 70,000.00 172,500.00
Troškovi osiguranja Troškovi osiguranja Objekat Tehnološka oprema Elektro oprema Transportna sredstva Radnici UKUPNO
Godišnji troškovi po parametru 0.50% 1.20% 1.00%
Parametar stvarna ulaganja stvarna ulaganja stvarna ulaganja stvarna ulaganja
Godišnji trošak 2008-2020. u EUR 7,500.00 21,000.00 500.00
3.00% 46.00
broj radnika
6,000.00 2,116.00 37,116.00
Troškovi marketinga Troškovi marketinga Reklama i propaganda Reprezentacija UKUPNO
Godišnji trošak 2008-2020. u EUR 117,000.00 13,000.00 130,000.00
Troškovi platnog prometa u EUR
Troškovi platnog prometa Provizije poslovnih banaka UKUPNO
Parametar ukupan prihod
Godišnji trošak po parametru 0.50%
Troškovi u 2008.
Troškovi u 2009.
Troškovi u 20102020.
36,000.00 36,000.00
37,000.00 37,000.00
38,000.00 38,000.00
Troškovi poreza Troškovi poreza i taksi Porez na imovinu Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta
Parametar stvarno ulaganje u objekat lokacija
45
Godišnji trošak po parametru 0.40%
Troškovi u 2008-2020. u EUR 6,000.00 2,000.00
Naknada za isticanje firme na poslovnom prostoru UKUPNO
lokacija
2,000.00 10,000.00
Ostali troškovi poslovanja Ostali troškovi poslovanja PTT Službena putovanja Lični rashodi Komunalne usluge Ostalo UKUPNO
4.6
Troškovi u 2008-2020. u EUR 20,000.00 30,000.00 10,000.00 10,000.00 30,000.00 100,000.00
SINTETIČKI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI
Osnovni sintetički finansijski izveštaji su: * bilans uspeha, * izveštaj o novčanim tokovima * bilans stanja
4.6.1 Bilans uspeha Godina Ukupni prihodi Prihod od prodaje proizvoda Ukupni rashodi Troškovi sirovina Troškovi ambalaže Troškovi plata Amortizacija Troškovi energenata Investiciono održavanje Troškovi osiguranja Troškovi marketinga Troškovi platnog prometa Troškovi poreza Ostali troškovi
2008.
2009.
2010.
5,400,000.00
5,550,000.00
5,700,000.00
5,400,000.00 3,791,583.36 2,294,000.00 369,000.00 228,200.00 238,904.71 165,000.00 33,250.00 37,116.00 130,000.00
5,550,000.00 3,849,849.81 2,358,000.00 375,000.00 228,200.00 238,904.71 167,500.00 33,250.00 37,116.00 130,000.00
5,700,000.00 3,866,955.59 2,422,000.00 381,000.00 228,200.00 238,904.71 172,500.00 33,250.00 37,116.00 130,000.00
11,470.00 10,000.00 100,000.00
11,790.00 10,000.00 100,000.00
12,110.00 10,000.00 100,000.00
46
Kamata Bruto dobitak Porez na dobit Neto dobitak Kumulativni neto dobitak
174,642.65 1,608,416.64 160,841.66 1,447,574.97
160,089.10 1,700,150.19 170,015.02 1,530,135.17
101,874.88 1,833,044.41 183,304.44 1,649,739.97
1,447,574.97
2,977,710.15
4,627,450.12
4.6.2 Izveštaj o novčanim tokovima Novčani tok se radi na osnovu tabele bilansa uspeha s tim što se : * iz odliva isključi amortizacija * odlivima doda otplata kredita i * prilivima u poslednjoj godini doda rezidualna vrednost, kao zbir sadašnje vrednosti stalne imovine na kraju roka trajanja projekta(iz tabele amortizacije) i vrednosti trajnih obrtnih sredstava u godini punog kapaciteta (iz tabele obračuna trajnih obrtnih sredstava).
Izveštaj o novčanim tokovima u EUR
Godina Ukupni prilivi Priliv od prodaje proizvoda Rezidualna vrednost Ukupni odlivi Troškovi sirovina Troškovi ambalaže Troškovi plata Troškovi energenata Investiciono održavanje Troškovi osiguranja Troškovi marketinga Troškovi platnog prometa Troškovi poreza i taksi Ostali troškovi Kamata Otplata kredita
2008.
2009.
2010.
5,400,000.00 5,400,000.00
5,550,000.00 5,550,000.00
5,700,000.00 5,700,000.00
3,713,520.32 2,294,000.00 369,000.00 228,200.00 165,000.00 33,250.00 37,116.00 130,000.00 11,470.00 10,000.00 100,000.00 174,642.65 0.00
4,377,309.15 2,358,000.00 375,000.00 228,200.00 167,500.00 33,250.00 37,116.00 130,000.00 11,790.00 10,000.00 100,000.00 160,089.10 596,349.03
4,407,704.35 2,422,000.00 381,000.00 228,200.00 172,500.00 33,250.00 37,116.00 130,000.00 12,110.00 10,000.00 100,000.00 101,874.88 596,349.03
47
Porez na dobit Neto priliv Kumulativni neto priliv
160,841.66 1,686,479.68 1,686,479.68
170,015.02 1,172,690.85 2,859,170.54
183,304.44 1,292,295.65 4,151,466.19
4.6.3 Bilans stanja u EUR
Godina AKTIVA (A+B) A. Stalna imovina Objekat Tehnološka oprema Elektro oprema Transportna sredstva B. Obrtna imovina Zalihe Potraživanja Gotovina u trajnim obrtnim sredstvima Gotovina iz neto priliva PASIVA (C+D+E) C. Kapital D. Kratkoročne obaveze Dobavljači Obaveze po osnovu plata Deo kredita koji dospeva naredne godine E. Deo kredita koji dospeva za više od godinu dana
2008. 2009. 2010. 5,778,658.96 6,733,461.33 7,807,951.83 3,300,142.3 3,061,237.6 2,822,332.9 7 6 5 1,462,500.0 1,425,000.0 1,387,500.0 0 0 0 1,610,142.3 1,431,237.6 1,252,332.9 7 6 5 47,500.0 45,000.0 42,500.0 0 0 0 180,000.0 160,000.0 140,000.0 0 0 0 2,478,516.5 3,672,223.6 4,985,618.8 9 7 8 192,036.9 196,386.4 200,819.3 1 7 6 450,000.0 462,500.0 475,000.0 0 0 0 150,000.0 154,166.6 158,333.3 0 7 3 1,686,479.6 2,859,170.5 4,151,466.1 8 4 9 5,778,658.96 6,733,461.33 7,807,951.83 3,939,845.2 5,490,496.6 7,160,836.1 2 1 4 646,115.6 646,615.6 647,115.6 9 9 9 30,749.9 31,249.9 31,749.9 9 9 9 19,016.6 19,016.6 19,016.6 7 7 7 596,349.0 596,349.0 596,349.0 3 3 3 1,192,698.0 596,349.0 5 3 -
48
4.6.4 Ekonomski tok 31.12.2007.
2008. 5,400,000.00
2009. 5,550,000.00
2010. 5,700,000.00
5,400,000.00
5,550,000.00
5,700,000.00
3,738,050.32 2,294,000.00 369,000.00 228,200.00 165,000.00
3,806,170.12 2,358,000.00 375,000.00 228,200.00 167,500.00
3,837,245.32 2,422,000.00 381,000.00 228,200.00 172,500.00
33,250.00 37,116.00 130,000.00
33,250.00 37,116.00 130,000.00
33,250.00 37,116.00 130,000.00
36,000.00 10,000.00 100,000.00 174,642.65 160,841.66
37,000.00 10,000.00 100,000.00 160,089.10 170,015.02
38,000.00 10,000.00 100,000.00 101,874.88 183,304.44
(4,322,433.10 )
1,661,949.68
1,743,829.88
1,862,754.68
4,322,433.10 (4,322,433.10 )
-2,660,483.42 -916,653.54
UKUPNI PRILIVI Prihod od prodaje proizvoda Neto rezidualna vrednost projekta UKUPNI ODLIVI Troškovi sirovina Troškovi ambalaže Troškovi plata Troškovi energenata Investiciono održavanje Troškovi osiguranja Troškovi marketinga Troškovi platnog prometa Troškovi poreza Ostali troškovi Kamata Porez na dobitak NETO PRILIV Investiciona ulaganja (apsolutni iznos) KUMULATIVNI NETO PRILIV Period povraćaja iznosi 2 godine i 221 dan Diskontni faktor DISKONTOVANI NETO PRILIV Investiciona ulaganja (diskontovani iznos) DISKONTOVANI KUMULATIVNI NETO PRILIV NETO SADAŠNJA VREDOST Diskontovani period povraćaja iznosi
1.10 (3,942,269.73 )
1,510,863.35
1.21 1,441,181.72
946,101.14
1.33 1,399,515.16
3,942,269.73 (3,942,269.73 )
-2,431,406.39 -990,224.67
8,276,648.06
49
409,290.49
2godine i 313 dana Red za izračunavanje interne stope rentabilnosti INTERNA STOPA RENTABILNOSTI INDEKS RENTABILNOSTI
4.7
(3,942,269.73 )
1,661,949.68
1,743,829.88
1,862,754.68
45.02% 209.95%
RACIO ANALIZA
Racio brojevi predstavljaju smislene odnose između pojedinih pozicija finansijskih izveštaja. Osnovna svrha racio brojeva je da omoguće ocenu finansijskog stanja preduzeća ili tendenciju u promeni finansijskog stanja preduzeća. Analiza je bazirana na četiri grupe racio brojeva: 1. Pokazatelji likvidnosti 2. Pokazatelji aktivnosti 3. Pokazatelji finansijske strukture 4. Pokazatelji rentabilnosti i 5. Pokazatelji tržišne strukture.
Racio analiza Pokazatelji 1) Pokazatelji likvidnosti Opšti racio likvidnosti Rigorozni racio likvidnosti Neto obrtna sredstva (u EUR) 2) Pokazatelji aktivnosti Koeficijent obrta kupaca Prosečna odložena naplata u danima Koeficijent obrta dobavljača Prosečno odloženo plaćanje u danima 3) Pokazatelji finansijske strukture Udeo pozajmljenih izvora u ukupnim izvorima Udeo dugoročnih izvora u ukupnih izvorima Koeficijent pokrića fiksnih rashoda na ime kamate (u EUR)
2008.
2009.
2010.
3.84 3.54 1,832,400.90
5.68 5.38 3,025,607.98
7.70 7.39 4,338,503.19
12.00 30.00 12.00 30.00
12.00 30.00 12.00 30.00
31.82%
18.46%
8.29%
88.82%
90.40%
91.71%
10.21
11.62
18.99
50
12.00 30.00 12.00 30.00
4) Pokazatelji rentabilnosti Stopa poslovnog dobitka Stopa neto dobitka Koeficijent efikasnosti Stopa prinosa na ukupna sredstva Stopa prinosa na sopstvena sredstva 5) Pokazatelji tržišne vrednosti Neto dobitak po akciji Knjigovodstvena vrednost po akciji
33.02% 26.81% 142.42% 28.66% 44.72%
33.52% 27.57% 144.16% 24.46% 32.45%
33.95% 28.94% 147.40% 22.69% 26.08%
2.895,19 7.879,7
3.060,27 10.981
3.299,48 14.321,67
Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da u roku izmiri svoje kratkoročne obaveze. Najznačajniji pokazatelji likvidnosti su: opšti radio likvidnositi, neto obrtna sredstva i rigorozni racio likvidnosti. Opšti racio likvidnosti pokazuje sa koliko obrtnih sredstava je pokriven svaki euro kratkoročnih obaveza. Ovaj racio u posmatranom preduzeću se kreće u intervalu od 3-7. Budući da je svaki opšti racio iznad 2 povoljan, možemo smatrati da ne postoji opasnost ulaska u krizu likvidnosti. Neto obrtna sredstva pokazuju deo obrtnih sredstava koja preostaju po pokriću kratkoročnih obaveza. Pokazano je da su neto obrtna sredstva u porastu i nalaze se na jako visokom nivou. Rigorozni racio likvidnosti pokazuje koliko eura obrtne aktive, bez zaliha, pokriva jedan euro kratkoročnih obaveza. Ovaj racio je takođe na visokom nivou, tako da je likvidnost preduzeća dosta dobra. Aktivnost, obrt kao moć imovine da stvori prihod je upravljačka poluga koja utiče na rentabilnost i ima multiplicirajuće dejstvo na stopu prinosa , zbog čega je važno efikasno upravljati imovinom preduzeća. Najvažniji pokazatelji iz ove grupe su: koeficijent obrta kupaca i koeficijent obrta dobavljača. Koeficijent obrta kupaca pokazuje koliko na jednu novčanu jedinicu nenaplaćenog salda potraživanja od kupaca preduzeće ostvaruje ukupnog prihoda. Koeficijent obrta dobavljača pokazuje odnos vrednosti ukupnih godišnjih nabavki na kredit i salda dobavljača na kraju godine. Oba koeficijenta iznose 12, što znači da prosečno vreme naplate i prosečno vreme plaćanja iznosi 30 dana. Na osnovu analize finansijske strukture preduzeća možemo sagledati strukturu izvora sredstava, odnosno stepen zaduženosti, kao i karakter zaduženosti. Ne postoji jasan standard odnosa ukupnih i pozajmljenih sredstava, ali iako je cilj svakog investitora da tuđim sredstvima uvećava kapital, povećanje stepena zaduženosti ima svoje granice, iznad koje dalje zaduživanje može da ugrozi opstanak preduzeća. Cifre nam govore da ovo preduzeće ima prvenstveno nizak stepen zaduženosti (koji opada iz godine u godinu) i da se prevashono finansira iz sopstvenih izvora. Najznačajniji pokazatelji rentabilnosti su: stopa poslovnog dobitka, stopa neto dobitka i koeficijent efikasnosti. U celokupno posmatranom periodu sva tri pokazatelja ispoljavaju tendenciju rasta što govori u prilog rentabilnom poslovanju ovog preduzeća. Pokazatelji tržišne vrednosti u poslovnim planovima pokazuju kolike bi stvarne koristi imali vlasnici preduzeća od aktiviranja investicije. U ove pokazatelje se ubrajaju: neto dobitak po akciji i knjigovodstvena vrednost po akciji. Oba ova pokazatelja su na zavidnom nivou i iskazuju rast iz godine u godinu što svedoči uspešnom poslovanju ovog preduzeća. 51
4.8 Z TEST Za ocenu stanja odredjenog preduzeća često se koristi model poznat pod nazivom Z test ("predskazivač bankrotstva"). Ovim testom procenjuje se finansijsko stanje preduzeća i verovatnoća likvidacije. Z test analizira sve značajne aspekte finansijske situacije preduzeća (likvidnost, rentabilnost, aktivnost i finansijsku strukturu), tako da omogućava ocenu kako sadašnjeg tako i procenu budućeg finansijskog stanja preduzeća. Bilansne pozicije 1. Neto obrtna sredstva 2. Ukupna sredstva I = 1 / 2 · 0,71 3. Neto dobit 4. Ukupna sredstva II = 3 / 4 · 0,84 5. Poslovni rezultat 6. Ukupna sredstva III = 5 / 6 · 3,10 7. Kapital 8. Ukupne obaveze IV = 7 / 8 · 0,42 9. Ukupan prihod 10. Ukupna sredstva V = 9 / 10 · 1,00 Z TEST = (I+II+III+IV+V)
2006. 1,832,400.90 5,778,658.96 0.23 1,447,574.97 5,778,658.96 0.21 1,783,059.29 5,778,658.96 0.96 3,939,845.22 1,838,813.74 0.90 5,400,000.00 5,778,658.96 0.93 3.23
2007. 3,025,607.98 6,733,461.33 0.32 1,530,135.17 6,733,461.33 0.19 1,860,239.29 6,733,461.33 0.86 5,490,496.61 1,242,964.72 1.86 5,550,000.00 6,733,461.33 0.82 4.05
2008. 4,338,503.19 7,807,951.83 0.39 1,649,739.97 7,807,951.83 0.18 1,934,919.29 7,807,951.83 0.77 7,160,836.14 647,115.69 4.65 5,700,000.00 7,807,951.83 0.73 6.72
Dobijeni rezultati Z testa porede se sa unapred postavljenim standardom za ocenu stanja u kome se preduzeće nalazi. Kako rezultati testa koj su iznad 2.99 pokazuju stanje sigurnog poslovanja, možemo zaključiti da ovo preduzeće odlikuje sigurnost u poslovanju.
4.9 DINAMIČKI I STATIČKI POKAZATELJI EFIKASNOSTI Najznačajnije informacije iz finansijskog plana pružaju pokazatelji efikasnosti, njih možemo podeliti na dve grupe: dinamičke i statičke. Podela pokazatelja efikasnosti na dinamičke i statičke izvršena je u zavisnosti od toga da li pokazatelji uvažavaju vremensku vrednost novca. Dinamički pokazatelji efikasnosti uvažavaju koncept vremenske vrednosti novca i u ovu grupu spadaju: • neto sadašnja vrednost, • indeks rentabilnosti, • interna stopa rentabilnostii • diskontovani period povraćaja. 52
Neto sadašnja vrednost pokazuje razliku neto priliva i sadašnje vrednosti investicionih ulaganja. Osnovni kriterijum za prihvatanje nezavisnih investicionih projekata jeste da je njihova neto sadašnja vrednost veća od nule ili u graničnom slučaju da je jednaka nuli. Primenom diskontne stope od 10%, dobija se neto sadašnja vrednost od 8,276,648.06 EUR. To je vrednost koju projekat stvara u prvih deset godina i možemo zaključiti da je ovaj pokazatelj na zadovoljavajućem nivou. Indeks rentabilnosti predstavlja odnos neto sadašnje vrednosti projekta i sadašnje vrednosti ulaganja u projekat. On pokazuje koliki procenat od investcionog ulaganja u razmatrani projekat bi mogao da se uloži u finansiranje drugog projekta korišćenjem sredstava ostvarenim na kraju veka trajanja projekta. U predstavljenom projektu on iznosi 209.95%, što znači da na kraju veka trajanja projekta postoji mogućnost da se ostvarenim prinosom finansira 2.09 projekata koji zahteva isti iznos ulaganja kao i analizirani projekat. Interna stopoa rentabilnosti pokazuje prosečnu stopu godišnjeg prinosa na angažovani kapital koji se u toku trajanja projekta ostvaruje na sadašnju vrednost ulaganja. Može se definisati i kao ona diskontna stopa koja izjednačava neto sadašnju vrednost projekta sa nulom. Osnovni kriterijum za prihvatanje nezavisnih projekata jeste da je njihova interna stopa rentabilnosti veća od diskontne stope ili u graničnom slučaju da je jednaka nuli. U ovom slučaju ona iznosi 45.02% i veća je od diskontne stope koja je 10%, što govori u prilog prihvatljivosti projekta. Diskontovani period povraćaja pokazuje vreme neophodno da sadašnja vrednost neto priliva iz ekonomskog toka nadoknadi sadašnju vrednost investicionog ulaganja. Osnovni nedostatak ovog pokazatelja je što ne računa sa novčanim tokom u celom veku trajanja projekta, već samo do momenta povraćaja sadašnje vrednosti investicionih ulaganja. Diskontovani period povraćaja iznosi 2 godina i 313 dana. Toliko je diskontovanim prilivima potrebno da nadoknade inicijalnu investiciju. Statički pokazatelji efikasnosti investicija zanemaruju vremensku vrednost novca. Najznačajniji pokazatelji iz ove grupe su: • period povraćaja, • prosečni period povraćaja i • recipročni period povraćaja. Period povraćaja pokazuje neophodno vreme da se iz neto priliva iz ekonomskog toka nadoknade sva investiciona ulaganja. To je period u kome se suma neto priliva izjednačava sa visinom ukupnih ulganja. U posmatranom primeru on iznosi 2 godine i 221 dan. Pored toga što ima nedostatak identičan diskontovanom periodu povraćaja a to je da ne računa sa novčanim tokom u celom veku trajanja projekta, on zanemaruje i vremensku vrednost novca. Prednosti su te što je lako razumljiv i odražava rizičnost projekta. Prosečni period povraćaja posmatra celokupne neto prilive u toku trajanja projekta. Zasniva se na pretpostavci da je prosečni godišnji novčani tok zadovoljavajuča aproksimacija stvarno očekivanih neto novčanih tokova po pojedinim godinama. Međutim,
53
ova pretpostavka je prvenstveno nerealna zbog značajnog neto priliva koji se ostvaruje u poslednjoj godini naplatom rezidualne vrednosti. Prosečni period povraćaja iznosi 4 godine i 300 dana. Recipročni period povraćaja dovodi u vezu statičke i dinamičke pokazatelje efikasnosti. Izračunava se kao količnik prosečnog neto priliva i visine ulaganja. U predstavljenom projektu on iznosi 48.22%
4.10 PRELOMNA TAČKA RENTABILITETA Prelomna tačka rentabiliteta pokazuje veličinu posmatranog elementa (vrednost proizvodnje, obim proizvodnje...) pri kojoj se ukupni prihodi izjednačavaju sa ukupnim troškovima. Prelomna tačka izračunava se za reprezentativnu godinu u kojoj je dostignut maksimalni stepen korišćenja kapaciteta. U ovom slučaju to je 2010. godina. Zatim je neophodno razdvojiti troškove na fiksne i varijabilne, što je prikazano sledećom tabelom: u EUR
Rashodi Troškovi sirovina Troškovi ambalaže Varijabilni troškovi Troškovi plata Amortizacija Troškovi energenata Investiciono održavanje Troškovi osiguranja Troškovi marketinga Troškovi platnog prometa Troškovi poreza Ostali troškovi Kamata
2010. 2,422,000.00 381,000.00 2,803,000.00 228,200.00 238,904.71 172,500.00 33,250.00 37,116.00 130,000.00 12,110.00 10,000.00 100,000.00 101,874.88
54
Fiksni troškovi Ukupni rashodi
1,063,955.59 3,866,955.59
Potrebno je prikazati i neophodne veličine za izračunavanje vrednosne prelomne tačke rentabiliteta: Ukupan prihod Varijabilni troškovi Fiksni troškovi Bruto dobitak Stopa varijabilnog troška Stopa kontribucione dobiti
5,700,000.00 2,803,000.00 1,063,955.59 3,630,694.41 49.18% 50.82%
Na osnovu podataka iz prethodne tabele može se najpre izračunati vrednosna prelomna tačka a zatim i količinska i kapacitetna prelomna tačka. 1,063,955. PTvrednost = Fiksni troškovi 1 - stopa varijabilnih troškova PT vrednost = PT količina = PT kapacitet = PT cenovno =
2,093,388.63 1,395,592 36.73% 1.02
prelomna tačka rentabiliteta
55
59 0.5 1 EUR litara EUR
36.73%
0.00%
100,00 %
Procenat iskorišćenja predvidjenog kapaciteta
% iskorišćenosti kapaciteta
Fiksni trošak
Ukupan prihod
Varijabilni trošak
Ukupni trošak
0.00%
0.00
1,063,955.59
0.00
1,063,955.59
25.00% 36.73% 100.00%
1,425,000.00 2,093,388.63 5,700,000.00
1,063,955.59 1,063,955.59 1,063,955.59
700,750.00 1,029,433.04 2,803,000.00
1,764,705.59 2,093,388.63 3,866,955.59
4.11 ANALIZA OSETLJIVOSTI Analiza osetljivosti ima za cilj da pokaže kakvi će biti rezultati projekta ako u realnom poslovanju dođe do promene vrednosti kritičnih parametra u odnosu na vrednosti projektovane u poslovnom planu. U sledećoj tabeli prikazane su promene prodajne cene i cena sirovina, i njihov uticaj na internu stopu rentabilnostu, neto sadašnju vrenost i diskontovani period povraćaja:
Bazna vrednost Prodajne cene
0%
Interna stopa rentabilnosti 45.02%
-5%
38.70%
6.718.417,84
Prodajne cene
-10%
32,31%
5.160.187.62
Prodajne cene
+5%
54,16%
10.436.106,54
Prodajne cene
+10%
60,27%
12.085.655,28
Cene sirovina
-5%
47,54%%
8.894.828,23
Parametar
% promene parametra
56
Neto sadašnja vrednost u EUR 8.276.648,06
Diskontovani period povraćaja 2 godine i 313 dana 3 godine i 68 dana 3 godine i 317 dana 2 godine i 75 dana 1 godina i 355 dana 2 godine i 202 dana
Cene sirovina
-10%
49.84%%
9.443.572,67
Cene sirovina
+5%
42,18%
7.589.115,14
Cene sirovina
+10%
39,55%
6.952.977.70
Prodajne cene i cene sirovina Prodajne cene i cene sirovina
-5% i -3% -10% i -6%
41,67%
7.117.573,71
33.87%
5.527.064.90
57
2 godine i 156 dana 2 godine i 328 dana 3 godine i 41 dan 2 godine i 329 dana 3 godine i 249 dana
