POLJOPRIVREDNI FAKULTET NOVI SAD AGROEKONOMSKI AGROEKONOMSKI SMER PREDMET: MAKROEKONOMIJA
SEMINARSKI RAD: ADAM SMIT
MENTOR
STUDENT
APRIL 2011, NOVI SAD
1
ADAM SMIT
Adam Smit (Adam Smith) rodjen je 1723. u Kirkaldu u Škotskoj, a umro 1790. u Edinburgu. Bio filozof, teoretičar ekonomskog liberalizma i prosvetitelj i smatra se osnivačem klasične ekonomije.
Adam Smit O životu Adama Smita ostalo je manje podataka nego o njegovom delu. Njrgovo otac, istoga imena bio je direktor gradjevinskog preduzeća i umro je pre nego što mu se sin rodio, a majka mu je bila ćerka bogatog zemljoposednika. Imao je vrlo blizak odnos sa majkom, koja je kasnije snažno podržavala njegovo obrazovanje.
2
Školovanje Izmedju 14. i 17. godine Adam Smit je studirao na Unverzitetu u Glazgovu i pohadjao predavanja Frensisa Hačesona, koji je uticao na Smitova filozofska i ekonomska promišjanja. Glazgov se u to vreme ( 17371740.) odlikovao ekonomsim poletom i kasnije je Smitu služio kao objekat nejegovih ekonomskih opažanja. Dobre ocene na završnom ispitu u Glazgovu donele su Smitu stipendiju koja mu je omogućila dalje školovanje. Nastavio ga je na studijama filozofije u Oksfordu, od 1740. do 1746. Ovde se medjutim nije osećao naročito dobro; atmosferu u učionicama je opisivao kao suzdržanu u odnosu na glazgov, nije stekao prijatelje medju kolegama, opšte raspoloženje je bilo antiškotsko, a u jednom pismu majci se žalio na ozbiljne zdravstvene probleme.
Predavačka delatnost Iz glazgova Smit se vratio u rodni grad i bezuspešno pokušavao da nadje nameštenje. Tek uz pomoć majčinih porodičnih veza 1748/49. dobija prilku da drži seriju javnih predavanja u Edinburgu, što je u to vreme bio preduslov za zvanje univerzitetskog docenta. Njegove teme su bile sveobuhvatne: od engleske književnosti i retorike preko filozofije do prava. U akadamskim krugovima stekao je veliki broj pristalica. Savremenici su izveštavali o velikoj navali studenata, iako ova predavanja nisu spadala u zvanični nastavni program. O sadržaju Smitovih predavanja iz ovog perioda na žalost jedva da ima tragova, tek ponešto se može rekonstruisati na osnovu beležaka njegovih studenata. Godine 1751. Smit je sa 27 godina postao profesor logike na univerzitetu u Glazgovu, s godinu dana kasnije profesor filozofije morala. Filozofija morala pkrivala je širok spektar – od teologije preko političke ekonomije do etike, pri čemu je nivo Smitovih predavanja ocenjivan kao vrlo visok. Studenti su mu bili stari izmedju 14 i 16 godina, zvanični nastavni jezik je bio latinski, mada je Smit vrlo brzo,medju prvima, počeo da predaje na engleskom. U ovom periodu započelo je njegovo prijateljstvo da filozofom Devidom Hjumom. Smitovo prvo veliko delo Teorija moralnih osećanja
3
Štampano je 1759. i donelo mu je veliki uspeh i brzo ga učinilo poznatim. U jemu se pozabavio čovekovom prirodom i njegovim odnosom prema društvu. Nikakva viša instanca, nego čovek sam postavlja sebi granice. Prosvetitelj Smit je imao pozitivniju sliku o ljudskom ponašanju i nije prihvatao sliku sirovog sveta, kakva se manifestuje napr. U Leviatanu Tomasa Hobsa.
Studijsko putovanje Godine 1763. Smit ostavlja profesuru i prihvata se finansijski ispativog nameštenja – tutorstva mladom Henriju Skotu, čiji je očuh bio oduševljen Smitovim idejama. Sledeće tri godine Smit će sa svojim učenikom provesti u Evropi - Francuskoj i Švajcarskoj, čime će zaraditi doživotnu rentu od 300 funti sterlinga goišnje. Na ovom putovanju Smitovi prijatelji postaće Fransoa Kene i Turgo vodeći fiziokrati. Ovo poznanstvo predstavljalo je jdan od ključnih dogadjaja u Smitovom životu. Sledeće stanice na putovanju bile su posete Volteru u Ženevi i Dejvidu Hjumu u pariskim salonima. Tokom ovog studijskog putovnja Smit je sa svojim štićenikom čitavu godinu proveo u Tuluzu. Pošto je labo vladao francuskim, bilo mu je dosadno pa je 1764. počeo da piše knjigu Bogatstvo naroda . Putovanje po Evropi je neplanirano prekinuto zbog porodičnih problema Smitovog učenika i 1766. Smit se vraća kući. Poslednje godine Po povratku u Veliku britaniju pojavljuje se njegovo delo ( 1776.) i doživelo ogroman uspeh. Uskoro su usledili prevodi ovog dela na evropske jezike. Smit je u ovom delu ponovo opisao uticaj ličnih intersa na društvo. Čovek je sklon trgovini i razmeni i želi da poboljša svoju situaciju. Bogatstvo omogućuje ljudski rad. Smit opisuje značaj podele rada i specijalizacije za blagostanje.
4
Najveći deo vremena narednih devet godina Smit je proveo u rodnom Kikaldu. Kao škotski carinski komesar zaposlio se 1778 a služba gaje odvela u Edinburg. Pokazao se kao rigorozan borac protiv švercera čaja i alkohola. U ovom periodu sprijateljio se sa hemičarem Džozefom Blekom i geologom Džejmsom hatonom. Umro je 1790. godine. Prema njegovoj želi navedenoj u testamentu, nakon njegove smrti poništete su brojne privatne prijave protiv švercera koje je revnosno progonio doprinoseći tako oporavku škotskog budžeta. Smit je po svemu sudeći odgovarao predstavi „ rasejanog profesora”. Bojne anegdote svedoče o tome da je uglavnom brinuo o svojoj duhovnoj egzistenciji. Navodno je čitavog života imao običaj dapriča sam sa sobom, a znao je i da izadje na ulicu u pidžami. S druge strane bio je neobično učtiv, formalan. Njegov prijatelj Dejvid Hjum u jednom pismu beleži da je „ Smit čovek zaista izuzetnih vrednosti, iako njegov pasivni i povučeni način života zamagljuju njegov nastup i pojava pa seispod njih ne vidi svetski čovek.” Smit se mnogo puta odvažio na prosidbu, ali sve njegove bračne ponude su odbijene. Stvorio je impozantnu privatnu biblioteku.
Osnovne ideje Osnovna Smitova ideja, koja ga je učinila slavnim, jeste da rad pojedinca u racionalnom vlastitom interesu u slobodnoj ekonomiji vodi povećanju blagostanja svih. Ta ideja predstavlja temelj tržišne privrede, odnosno pokazuje kako naizgled haotičan tržišni sistem poseduje unutrašnju logiku i pokorava se regulaciji tzv. nevidljive ruke tržišta. Da bi neko zaradio novac u sopstvenom interesu, on mora da na konkurentskom tržištu pruži drugima nešto što oni cene i smatraju odgovarajućom protivvrednišću, čime i nesvesno i nevoljno potpomaže njihove interese. Kako je Smith rekao: “Ne očekujemo mi večeru od dobrodušnosti mesara, pivara i pekara, već od njihovog čuvanja vlastitog interesa“. Znači, ukoliko se poštuju tuđi život, imovina ugovori na osnovu kojih ljudi trguju dobrima, obezbeđen je osnovni način usklađivanja različitih interesa - tržište. Polazeći od svog interesa, pojedinci će sami znati šta se može prodati i to će proizvoditi, te
5
stoga nema potrebe da se bilo ko sa strane meša u tržišnu razmenu i određuje pojedicima šta da proizvode, u kojim količinama i po kojim cenama. U skladu s tim, Smit je bio uverljivi zagovornik slobodne trgovine kako unutar zemlje, tako i u međunarodnoj trgovini. Njegovo delo predstavlja snažan napad na tada preovlađujući koncept merkantilizma, po kome je najvažnija stvar za jednu zemlju količina zlata u trezorima i po kome je država dužna da popravlja trgovinski bilans širokim intervencionizmom. A Smith je dokazivao da je slobodna trgovina između zemalja korisna za sve, tj. da ona povećava dohodak i jedne i druge zemlje. Raširena je zabluda da Smit, kao pobornik tržišnog sistema, negira svaku ulogu države. Smit veruje da država može doneti veliku korist ekonomskom životu ukoliko čini prave stvari, kao što su zaštita ugovora i patenata, državno obrazovanje za siromašne i infrastrukturni projekti (putevi, mostovi itd). Kako je rekao: “Malo toga je potrebno da se od najgoreg varvarizma stigne do najvišeg blagostanja osim mira, niskih poreza i valjanog deljenja pravde; sve ostalo donosi prirodan poredak stvari”. Glavnog pokretača ekonomskog prosperiteta svake zemlje Smit je video u podeli rada i njenom sve većem širenju. Podela rada donosi sve veću specijalizaciju znanja i veština radnika, sa kojom ide sve veća efikasnost proizvodnje.
Dela Ekonomija Smitov delovanje u ekonomiji je bilo mnogosturko. Bavio se podelom rada i principima otvorenog tržišta, terijom raspodele, teorijom razmene i ulogom države. Smitova predavanja iz filozofije morala 1759. označila su temelj objavljivanja njegovog najvažnijeg filozofskog dela Teorija moralnih osećanja. Pri tome on označava simpatiju sa čoveka kao osnou morala i pokretačk snagu ljudskog rada.
6
Godine 1776. pojavljuje se njegovo čuveno glavno ekonomsko delo Bogatstvo naroda – istraživanje njegove prirode i njegovih uzroka, kojem je posvetio 12 godina predanog rada. Izmedju ov dva rada, prema nekim ekonomistim apostoji protivrečnst koja se u stručnoj ekonomskoj literuturi tematizira kao Adam Smit Problem . U Bogatstvu naroda on označava rad ( lat. industria, engl. industry ) kao izvor i meru vrednosti. Nasuprot gledištu merkantilista i fiziokrata, za njega je svaki koristan rad produktivan. Pod poslednjim podrazumeva slobodnu konkurenciju, koja nije ograničena državnim uticajem, kao osnovu prave podele rada. Slobodna unutrašnja i medjunarodna razmena prema Smitu pospešuje ne samo svrsishodnu mesnu i vremensku podelu radne snage i sredstava rada kao i izjednačavanje cena i profita, nego i doprinosi zajedničkom bogatstvu. U Smitovo vreme ekonomija nije postojala kao nauka u današnjem smislu. Zbog toga nije čudno da je Smit kao filozof morala, iz današnje ugla zapravo radio u tudjoj naučnoj oblasti kad je pisao svoja dela. Jedno od ključnih pitanja etike, kojom se Smit kao filozof morala takodje bavio, glasi: „ Šta je značajnije: opšta, društvena sreća ili lična, individualna sreća” . Smit se ovim pitanjem bavi u Bogatstvu naroda, i zaključuje: opšta, društvena sreća se maksimizira kada svaka individua u okru svojih moralnih osećanja pokušava da poveća svoju sopstvenu sreću. Nevidljivom rukom se istovremeno povećava opšta, društvena sreća. Ovaj krajnji zaključak je zapravo u smislu morala „praktičan” i odnosi se i na druge oblasti, a ne samo eknomiju. Njegovo uopštavanje i pretvaranje u opšti princip je ipak do dan danas sporno. I pristalice i krtičari Smita rado zaborajaju ograničenje ličnog stremljenja ka sreći - moralna osećanja. U prvo poglavlju Bogatstva naroda Smit počinje sa istraživanjem podele rada, koja je prema njegovom mišljenju od centralnog značaja za porast bogatstva : „ Podela rada trebalo bi da osnaži i poboljša proizvodne snage rada više nego išta drugo”. ( BN, gl 1) Dejstvo podele rada on pokazje na primeru proizvodnje čioda. Kada u samostlnoj radionici uz pomoć specijalnih mašina ne bi bila uspostavljena podela rada u proizvodnji čioda, radnik koji nije posebno obučen za ovaj zanat sigurno ne bi mogao da proizvede ne dvadeset nego možda ni jednu jedinu čiodu nevno. S druge strane, u jednoj maloj spezijalizvanoj manufakturi deset radnika dnevno prozvede 48.000 čioda, št znači svaki po 4.800. ” A ovaj nevidjeni porast proizvodnje u svim radionicama, kao posledica podele rada, dovodi u držav kojom se dobro upravlja do zajedničog bogatstva, koje se oseti već u najnižim slojevima društva”.(BN; pogl 1)
7
Podela rada razvija se na osnovu urodjene sklonosti ljudi ka razmeni: kako je trgovine, razmene i kpovine način da se snabdemo gotovo svim uslugama i proizvodima koji su nam potrebni , i nagon za razmenom daje podsticaj podeli rada. Prema Adamu Smitu jedino čovek poseduje ovaj angon: „ osobina zajednička svim ljudima, ne možemoje nać nigde drugde u životinjskom svetu,... niko nikad nije doživeo da neki pas sa drugim psom namerno razmenjuje kosti, i niko nkad nije primetio da neka životinja drugoj svojim ponašanjem jasno stavlja do znanja: ovo pripada meni a ono tebi, sprman sam da ovo menjam za ono” ( BN, pog 2) Sa Adamom Smitom se često dovodi u vezu popularni izraz „nevidljiva ruka”. Smit koristi ovu metaforu u Bogatstvu naroda samo na jednom mestu, u poglavlju o ograničenjima trgovine. On tu pokazuje da pojedinc upravo kada zbog vlastite koristi želi da poveća produktivnost i profit, više doprinosi interesima društva nego kada bi te interese želeo direktno da sprovede: „ U ovom kao i u mnogim drugim slučajevima on je vodjen nevdljivom rukom ka ispunjenju interesa, koje nije ni nameravao da ispuni ( BN, knjiga 4, pogl 2) Mehanizam odredjivanje cene Smit objašnjava u Bogatsvu naroda , prvoj knjizi, poglavlje 7. On pravi razliku izmedju prirodne cene i stvarne cene - tržišne cene. Pritom polazu od toga da u svakom društvu postoje uobičajeni ili prirodni zakoni za platu kapitalnu dobiti zemljišnu rentu, što je cena dovoljna da se proizvod proizvede, preradi i stavi na tržište. Pod tržišnom cenom podrazumeva svarnu cenu po kojoj seneka roba obično prodaje i ona može biti niža ili viša od prirodne, ili jednaka prirodnoj ceni. Ako je tržišna cena veća od prirodne povećava se ponuda, jer se proizvodnje te robe isplati. Ako je pak manja onda nije dovoljna da se pokriju troškovi radne snage, kapitalne dobiti ili zemljišne rente prema prirodnim zakonima. Lični interesi pojedinih radnika, trgovaca, vlasnika zemlje staraju se za to da u prvom slučaju ponuda raste, a da se u drugom smanjuje. Prevsoka tržišna cena povećava ponudu zbog čega pada tržišna cena, Preniska tržišna cena smanjuje ponudu, zbog čega tržišna cena raste. Iz ovog razloga je prirodna cena istovremeno centralna, kojoj stalno streme cene svih roba. Ovaj mehanizam se obično povezuje da nevidljivom rukom tržišta, pri čemu sam Smit nije ovu metaforu koristio za objašnjenje ove zakonitosti nego na rugom mestu. Monopole i kartele koji sprečavaju slobodnu konkurenciju Smit je smatrao posebno štetnim. Poslovni ljudi iz iste grane retko se sastaju a da pri tom iza ledja javnosi ne razgovaraju o tome kako bimogli povećati cene, navodi Smit i zalaže se za to da se ovakva povezivaja zakonom učine 8
nemogućim, odnosno da zakon ni u kom slučaju ne sme da ih olakšava ili čini neophodnim. Istovremeno, preporučivao je povezivanje poslovnih ljudi iz iste grane u cilju obezbedjivanja socjalne sigurnosti: brige o bolesnima, siromašnima, udovica, siročadima ( BN, prvaknjiga , pogl 10) Uprkos izvesnom podizanju nivoa proizvodnje u Smtovo vreme je siromaštvo običnih radnika bilo zapanjujuće, čega je i sam bio svestan. „ Često sam slušao da u škotskim brdima nije retkost da majka od 20 dece koje rodi uspe da u životu održi tek dvoje „( BN , prvaknjiga pogl 8) Smit se zalaže za slobodno tržište radne snage, na kojem će ponuda i potražnja odrdjivati visinu cene rada. Povećanje zarada je prema Smitu nužna posledica privrednog rasta, pri čemu nije odlučujuća apsolutna visina nacionalnog dohotka nego njegov stalni rast... „ nisu najbogatije zemlje u kojima je plata radnika najveća, nego one koje se najbrže razvijaju, koje najbrže postaju bogate”... Smit ovo objašnjava na primeru u njegovo vreme sve razvijenije severne Amerike. Tamo su plate bile veće nego u tada bogatijoj Engleskoj. Smit promišlja i vezu izmedju visine plate i razvoja nacije: „Čovek je upućen na to da živi od svog rada, i njegova plta mora biti njmanje tolika da od nje mož da živi. Najčešće mora da bude i veća od toga, jer radniku inače neće biti moguće da osnuje porodicu, njegova klasa će onda izumreti sa prvom generacijom”: Zakonsko utvrdjivanje plate Smit ipak odbacuje : „ Kako nas iskustvo uči visina plate se ne može zakonom razumno utvrditi, iako se to često tvrdi „ ( BN; prva knjiga, pogl 8) Za Smita je karaktističan empirijski postupak. Uz sve svoje zaključke prilagao je opažanja i delom intenzivnim studijam kretanja cena.
Tržište kapitala Smit je bio protiv generalne zabrane kamata. „Kako nas iskustvo uči, zabrana kamata samo je povećala zlo zelenašenja , umesto da ga smanji” (BN, druga knjiga, pogl 4) Smatra suvislim akonsko fiksiranje njvišeg nivoa kamata, što je u Engleskoj njegovog vremena bio slučaj. Ovo zakonsko fiksiranje gornje giznosa kamate trebalo je prema njegovom mišljenju da bude nešto iznad nivoa uobičajenih tržišnih kamata, koje su dužnici uobičajeno plaćali za pozajmice novca. Ako bi bile niže, satrao je to bi bilo jednako ili skoro jednako štetno kao i generalna zabrana kamate.Smatrao je da zakonska najviše kamata ne sme biti mnogo veća od uobičajene tržišne kamate. „ Ako je u Engleskoj ona napr. Oko 8 ili 10 posto , pozajmljeni novac će najvećim delom otići u ruke neozbiljnim poslovnim ljudima jer su 9
samo oni spremni da plate tako skupekamate. Smit je smatrao da propisivanje najviše kamate upravo sprečava da se kapital neke zemlje izvlači od solidnh poslovnih ljudi koj će ga najverovatniji upotrebiti uz profit.
Teorija džave Smit je smatrao da se društveno bogatstvo najbolje ostvaruje u sistemu prrodne slobode. Kao osnovni princip ovo stajalište polazi od toga da se kroz ispunjenje privatnih intresa najčešće najbolje ostvaruju i javni interesi. Logična konsekvenca je jedna gradjanska prana država, koja nema vlastite interese, nego samo stavlja na raspolaganje drštvene okvirne uslove. Državi prema Smitu pripadaju četiri centralna zadatka: 1. organizacija odbrane zemlje 2. zaštita svakog člana društa od nepravde i /ili ugnjetavanja 3. uspostavljanj i održavanje javnih službi čije uspostavljanje ili odražvanje privatno nije mguće, ali je značajno za zajednicu, napr. školstvo, saobraćaj 4. sprovodjenje privatnog vlasništva Organzovanje opšteg obazovanje uz pomoć države za Smita je bilo veoma važna tema, jer je vrlo dobro uvideo oasnosti od podele rada koju je sam propagirao. Pri tome se mislilo na zaglupljivanje radnika , koji izvode samo nekoliko radnih operacija. Država treba da učini pristupačnim šolsko obrazovanje „ običnom narodu”. Obrazovanje dece iz nižiš društvenih slojeva čak iziskuje veću paznju države, nego obrazovanje dece iz višioh slojeva, smatrao je Smit, izmedju ostalog iz zbog toga, što se deca iz nižih slojeva ranije uključuju u društvo, odnosno počinju profesionalnu karijeru. Iz današnje perspektive, vredno je napomenuti da Smit, za razliku od mnogih svojih savremenika ( na pr. Džejms Stjuart) nije smatrao da država treba da obezbedjuje zaposlenje gradjanima. Centralna fukcija država po Smitu ostaje zaštita privatne svojine od uzurpacije i osiguranje održivosti ugovora. Smit je živeo u vreme evropskog merkantilizma, koji se uglavnom koncentrisao na kontrolu spoljne trgovine a time i na intervencionizam, protiv čega je Smit iznosio žestoke argumente. Istovremeno, Smit je smatrao merkantilizam koji se praktikovao u Engleskoj 10
u globalu mnogo slobodnijim od onog u susednim zemljama, napr Francuskoj. Pojedini ondašnji engleski političari veoma su cenili Adama Smita. Nakon povratka iz Francuske bio je savetnik britanskog guuvernera. Godine 1787. sreo se više puta sa Vilijamom Pitom, koji je u više navrata bio britanski premijer. On je bio fascinirani čitalac Bogatstva naroda i strastveni pobornik Smitovih principa slobodne trgovine. Adam Smit bio je prijatelj i sa američkim ocem nacije Benžaminom Frenklinom. Tokom njegovog boravka u Londonu, Smit je sa njim ( i sa drugima) razmatrao jedno po jedno poglavlje, tada još neobjavljenog Bogatstva naroda. Smit je bio i saradnik tek osnovanog škotskog Političko-ekonomskog kluba u kojem je dobijao privredne informacije, koje je koristi kasnije u Bogatstvu naroda . Adam smit je često kritikovao kolonijalnu politiku Engleske kao i drugih evropskih država. „Ludost i nepravda bili su očito glavni motivi i odredili su prve planove za osnivanje kolonija: Ludost, jurnjava za zlatom i srebrom i nepravda, poharati posed neke zemlje, čiji su nemoćni starosedeoci daleko od toga da ikad naude nekom Evropljaninu” (BN; knjiga četiri, pogl 7) Za razliku od merkantilista, Smit nije video da je zadatak države da štiti uvoz zlata i srebra. Za njega nije bilo sigurno da gomile zlata koje preko Španije dolaze iz Juže Amerije uopšte predstavljaju ikakvu korist za Evropu: zapravo su zbog toga proizvodi poput nakita i srebrnog escajga postali dotupniji; s druge strane upotrba zlata kao platežnog sredstva je smanjena. Ile su potrebne veće količine zlata za istu kupovnu moć. ( BN, knjiga 4, pogl.1) Smit je raspravljao – što iz moralnih što iz ekonomskih razloga i o ukidanju ropstva. „ Iskustva svih vremena i svih naroda pokazuju da je rad roba, na kraju krajeva najskupli „.. Jedino visokoprofitabilne kulture kao što su duvan ili šećerna trska još mogu – iznosi Smit – da izdrže visoke troškove robovske radne snage. Razlg zbog kojeg se preferira rad robova u odnosu na rad slobodnih ljudi je oholos,t koja čini da čovek voli da dominira nad drugi čovekom, smatrao je Smit, navodeći da su tmo gde postoje jasni proisi o postupanju sa robovima on koliko toliko zaštićeni, mada se to teorisjki može smatrati mešanjm države u privatno vlasništvo. Smitova dela uz ostlo su bila teorijski osnov kasnijeg Mančesterskog liberalizma.
11
Uticaj Adam Smit se smatra ocem savremene ekonomske nauke i rodonačelnikom liberalne škole u ekonomskoj nauci. Mnoge od važnih ideja postojale su i pre Smita, ali ih je on iskoristio na dobar način stvorivši sveobuhvatno i uverljivo delo. Njegovo Bogatstvo naroda predstavlja osnovno delo klasične političke ekonomije i pripada grupi knjiga sa najvećim uticajem u istoriji. Ta knjiga je izvršila prevrat u ekonomskim idejama s kraja 19. vela, odbacujući merkantilizam, i intelektualno utemeljila savremeni kapitalistički ekonomski poredak. Tokom jednog dela 20. veka, u vreme širenja državnog intervencionizma i komunizma, Smitova slava bila je pomračena, ali je obnovljena tokom 1980-tih godina i kasnije, sa širenjem liberalnih ideja na zapadu i padom komunizma na istoku. Danas se Smit smatra toliko značajnim ekonomskim teoretičarem da od 2007. njegov lik krasi novu novčanicu od 20 funti sterlinga.
12
