SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI
SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.
WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM WWW.SEMINARSKI-RAD.COM AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI VAM DAJE DAJEMO MO DA PO POGL GLED EDAT ATE E SVAK SVAKII RAD RAD NJEG NJEGOV OV SADR SADRŽA ŽAJJ I PR PRVE VE TR TRII STRANE U PDF-U TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ BEZ PR PROM OMAS ASAJ AJA. A. NASA NASA BAZA BAZA SADR SADRZI ZI SVAK SVAKII GOTOV GOTOV SEMINAR SEMINARSKI, SKI, DIPL DIPLOM OMSK SKII I MATU MATURS RSKI KI RAD RAD KO KOJI JI CE VAM VAM IKAD IKADA A ZATR ZATREB EBAT ATI, I, MOŽETE GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARU NARUCI CITI TI DA SE IZRA IZRADI DI NO NOVI VI PO POTP TPUN UNO O UNIK UNIKAT ATAN AN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGO ODGOVO VORE RE MOŽE MOŽETE TE DOBI DOBITI TI NA NAŠE NAŠEM M FORU FORUMU MU KAO KAO I BESP BESPLA LATA TAN N SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA KONTAKT FORMI.
SADRŽAJ :
Uvod......................................................................................3 Pojam nacije.........................................................................4 Pojam nacionalizma.............................................................5 Nacionalistička ideologija....................................................9 Pogrešne teorije nacionalizma...........................................10 Zaključak- šta je to nacija a šta nacionalizam.............................................................11 Ukratko................................................................................13 Literatura.............................................................................14
2
UVOD
Nacije su, poput država, mogućnost, a ne sveopšta nužnost. Ni nacije ni države nisu postojale u svim vremenima i u svim okolnostima. No teorija nacionalizma drži da su ta dva pojma sudbinski okrenuta jedan drugome, da su jedan bez drugog nepotpuni. Sociolozi koji su se bavili nacionalizmom strogo su odvajali pojmove države i nacije te nacije i kulture. Hobsbawm smatra da je nacionalizam kao takav trijumfovao nakon I. svetskog rata, kada je došlo do pada velikih višenacionalnih carstava srednje i istočne Evrope (Hobsbawm, 1993:145). Danas je nacionalizam poprimio drukčiji oblik. Tako zapadnoevropski nacionalizmi poput škotskog, velškog, baskijskog i katalonskog rado zaobilaze svoje nacionalne vlade i obraćaju se direktno Bruxellesu kao regije. Zato ćemo se nacionalizmu kao pojmu okvirno posvetiti od njegovih početaka do modernih teorija.
3
1. POJAM NACIJE
Sama reč nacija potiče od latinske reči ''nasci '' , što znači ''biti rođen''. U početku, ta je reč označavala one koji su rođeni u istom mestu. Kasnije je ona postala oznaka za čitav narod jedne zemlje. Postoji više definicija nacije. Tako je u Jugoslоvenskoj enciklopediji iz 1961. godine navedeno kako je nacija narodna zajednica nastala na osnovi društvene podele rada u epohi kapitalizma na određenoј teritoriji i u okviru zajedničkog jezika i bliske etničke i kulturne srodnosti. Supek kaže da se nacije javljaju tek s građanskim revolucijama i napominje da se taj pojam ne poklapa s pojmom naroda (Supek, 1992:91). Kako bilo, zajedničko svim nacijama je kontinuitet teritorija, prirodne granice, jezička zajednica, ekonomsko jedinstvo, istorijsko jedinstvo i 'nacionalna mitologija'. Zvonarević je te karakteristike podelio na objektivne (teritorija, ekonomija i sl.) i subjektivne (državno-pravno, kulturno i jezičko zajedništvo…). (Zvonarević, 1985:606). Modernije definicije nacije Ernest Gellner deli na kulturne i svojevoljne (Gellner, 1998:26). Kulturna definicija kaže da dva čoveka pripadaju istoj naciji samo ako dele istu kulturu. Pojam kultura u ovom slučaju označava sastav ideja, znakova, načina ponašanja i komunikacije. Prema svojevoljnoj definiciji, dva čoveka pripadaju istoj naciji samo ako jedan drugog priznaju kao pripadnike iste nacije. Hobsbwam smatra da nacija danas sve više gubi značajan deo svojih starih funkcija. Posebno se osvrće na teritorijalno ograničenu ''nacionalnu ekonomiju''(Hobsbwam, 1993:200).
4
2. POJAM NACIONALIZMA
U 18. i 19. veku pojavljuje se etnocentrizam, odnosno osećaj pripadnosti jednom narodu, a postoji u dva oblika: nacionalizam i patriotizam. Osnovne razlike između ta dva pojma su:
1.
patriotizam nema vrednosnih elemenata (npr. 'ono što pripada mojoj naciji, najbolje je')
2. u patriotizmu nema mržnje prema drugim nacijama 3.
za razliku od nacionalizma, patriotizam je trajan odnos (traje kroz istoriju, a nacionalizam nastaje tek s modernim nacijama).
Rudi Supek je razvoj nacionalizma prikazao kroz tri etape: 1.
s građanskom revolucijom pojavljuje se pojam nacionalizam koji označava pobuđeni nacionalni osećaj, isticanje demokratskih prava svakog građanina i njegove suverenosti koja se prenosi na narod i državu
2.
osećaj jedinstva s vlastitim narodom ističe njegovu istorijsku posebnost (tradicija, pravo), a odbacuje sve što to jedinstvo može narušavati
3.
s narodno-oslobodilačkim pokretom kolonijalnih i polukolonijalnih naroda protiv kolonijalnih vlasti nacionalna borba se povezuje s klasnom (Supek,1992:208).
Gledajući više psihološku stranu, Zvonarević je nacionalizam definisao kao osećaj pripadanja naciji i verovanje da je upravo nacija najvažnija od svih socijalnih grupa kojima čovek pripada (Zvonarević,1985:620). Uz to je povezao i pojam nacionalističkog sindroma. Taj je sindrom definisao kao skup simptoma psihosocijalne poremećenosti koji karakteriziraju nosioca nacionalizma.
5
Supek kaže da se nacionalizam može objasniti i istorijskom i socijalnom dinamikom nacionalnog osećaja: prirodna ekspanzija nacionalnog osećaja vodi humanizmu, a regresija nacionalnog osećaja nacionalizmu. Dokazano je da su nacionalizmu sklonije autoritarne ličnosti, a osnovni oblici motivacije su: identifikacija s vlastitom grupom (nacijom), predrasude i frustracije (sve frustrirane osobe osećaju olakšanje kada mogu svoje unutrašnje konflikte preneti na okolinu ili društvene odnose i naći za njih opravdanje upravo u tim odnosima). Ne gledajući psihologiju nacionalizma, Gellner kaže da je to političko načelo koje tvrdi da nacionalna i politička jedinica trebaju biti istorodne (Gellner, 1998:21). Tražeći početke nacionalizmu, Gellner je razvoj čovečanstva podelio u tri faze: 1. predagrarno razdoblje-u kojem ne postoji institucija države 2.
agrarno razdoblje-u kojem većina društava (ali ne sva) imaju svoju državu, a njene granice i oblik su lako promenjivi
3.
industrijsko razdoblje¹ - koje karakteriše neizbežna prisutnost države, a društvo zavisi od podele rada i saradnje.
Upravo u trećem (industrijskom) razdoblju dolazi do pojave nacionalizma. Gellner kaže da nacionalizam nije iznenadno buđenje prikrivene, uspavane sile nego posledica novog oblika društvenog organizovanja zasnovanog na duboko internaliziranim visokim kulturama koje štiti vlastita država. Prelaz s jedne visoke kulture na drugu, spolja je vidljiv kao dolazak nacionalizma. Time želi reći da nacije nisu prirodni načini razvrstavanja ljudi ili ''političke sudbine''. Nacionalizam uzima postojeće kulture (a ponekad ih i izmišlja) i pretvara ih u nacije.
¹ Revolucija u Engleskoj, odnosno pronalazak parne mašine i prelazak sa manufakturne na industrijsku proizvodnju (1765).
6
I Supek deli pojam nacije od pojma kulture te navodi najčešće predrasude vezane uz te pojmove: kultura i nacija se preklapaju, kultura se veže s nacionalnim tlom, kultura jednog društva sastoji se samo od nacionalnih kulturnih vrednosti (kultura je zapravo nastala pod uticajem univerzalnih kulturnih vrednosti) i drugo (Supek, 1992:88).
Hobsbawm smatra da je nacionalizam danas manje verovatan u velikim zemljama upravo zbog toga što su stanovnici svesni svoje plurikulturalnosti, dok manje zemlje slede ideal etničko-jezičke i kulturne homogenosti. Ova teorija bi se mogla opovrgavati time da su u velikim zemljama upravo zbog miltikulturalnosti posebne kulturne ili etničke grupe više ugrožene i zbog toga sklonije nacionalizmu nego što su to u manjim zemljama. Kako bilo, smatram da se ovde zapravo ne treba govoriti o većoj ili manjoj sklonosti nacionalizmu, nego o vrsti i načinu ispoljavanja tog nacionalizma. Spencer i Wollman su današnji nacionalizam podelili na dve vrste: benigni i maligni(Spencer i Wollman,2002.). Pokušali su ih okarakterisati kroz razlike između ''istočnog'' i ''zapadnog'' nacionalizma.
ZAPAD politički građanski liberalni individualan racionalan univerzalan patriotski konstitucionalan istorijske nacije ''nacionalizam ženske emancipacije''
ISTOK kulturni etnički konzervativni kolektivan mističan / emocionalan partikularan nacionalistički autoritaran neistorijske nacije ''patriotski''
Supek napominje da neki autori nacionalizam dele na ''otvoreni'' i ''zatvoreni'' (Supek, 1992.). ''Otvoreni'' nacionalizam teži odnosima s drugima, a temelji se na
7
teritorijalnoj organizaciji i političkom društvu, sastavljenom od ravnopravnih građana, bez obzira na rasu ili etničko poreklo. ''Zatvoreni'' nacionalizam ističe nacionalni autohtoni karakter, zajedničko poreklo i ukorenjenost u posedovanju odredjene teritorije ili teritorija na kojima su trenutno nastanjeni (do njih su mogli doći osvajanjem, teritorijalnim razgraničenjem izmedju bivših imperijalnih država i naroda ili prodajom). Prema tome bismo mogli reći da je zapadni otvoreni, a istočni zatvoreni nacionalizam. Supek je nacionalizam izjednačio s rodoljubljem, ali upozorava na razliku između rodoljublja i domoljublja. Domoljublje ima više kulturološko, a rodoljublje više biološko značenje; prvo je stečeno i može se birati, dok je drugo nasleđeno. Snažno potvrđivanje domoljublja rađa radost, dok rodoljublje rađa često naprasitost i ekstatičnost (Supek, 1992:211). Tako su u Jugoslaviji živeli Jugosloveni, kojima se ne priznaje nacionalnost, već samo državljanstvo, smatrali su se ''nacionalno neopredeljenima''.
3. NACIONALISTIČKA IDEOLOGIJA
8
I Geller i Supek slažu se s tim da nacionalistička ideologija počiva na protivrečnostima i izvrnutoj stvarnosti. Supek kaže da se narod koji je blizak nacionalizmu vraća ''primitivnoj hordi''. Protivrečnost nacionalizma je u tome što tvrdi da brani narodnu kulturu, dok zapravo stvara visoku kulturu; tvrdi da štiti staro narodno društvo, dok u stvari pomaže sagraditi anonimno masovno društvo. Nacionalistička ideologija propoveda i brani kontinuitet, a zapravo sve duguje odlučnom i dubokom lomu u ljudskoj istoriji (prema Gelleru nacionalizam nastaje na prelazu s jedne kulture na drugu). Nacionalizam brani raznolikost (moja kultura/nacija je bolja od tvoje, dok iznutra nameće homogenost. Supek kaže da kad se analiziraju ideologije i agitacija nacionalističkih pokreta koji su se pojavili u 20. veku, lako se mogu naći neke zajedničke crte koje izražavaju dublju dinamiku socijalno-psiholoških ponašanja. U ''nacionalističkom sindromu,'' utvrđeno je da se gotovo po pravilu pojavljuju sledeće teme: 1. Tema oštećenosti 2. tema biološke ugroženosti 3. tema zavere 4. tema ideološkog alarma 5. tema etničke superiornosti 6. tema autoritarnosti i 7. tema osvete.
4. POGREŠNE TEORIJE NACIONALIZMA
9
Kako nacionalistička teorija proizlazi iz protivrečnosti, tako su iz nje izašle i različite teorije koje predstavljaju krivu sliku nacionalizma. Navedene su najčešće zablude: 1. Nacionalizam je prirodan, očit i samoostvarujući. Ako je odsutan to mora biti zbog nekog jakog pritiska. (Ne treba mešati pojmove patriotizma i nacionalizma). 2. Nacionalizam je veštačka posledica ideje koju nikad nije trebalo formulisati i pojavio se kao žaljenja vredna slučajnost. Politički bi život čak i u industrijskim društvima mogao bez njega. 3. ''Teorija pogrešne adrese'' Marksisti smatraju da su duh istorije ili religijsko učenje učinili strašnu glupost. Poruka buđenja bila je namenjena klasama, a ne nacijama. 4. Nacionalizam je ponovna pojava atavističkih (zaostalih) sila krvi i teritorija. Karakterišući društva koja odaju čast nacionalizmu, Gellner navodi kako su to kulturno homogena društva, zasnovana na kulturi koja nastoji biti visoka (pisana); dovoljno su velika da potkrepljuju nadu za uzdržavanjem obrazovnog sastava koji može održati pisanu kulturu na životu. Takva društva ne odlikuju se čvrstim unutrašnjim podgrupama, njihovi su stavovi skriveni i vrlo promenljivi, jer su neposredni i zavise od okolnosti u kojima se ta dotična podgrupa nalazi. Pojedinac im pripada direktno, a ne na temelju pripadanja nekim podgrupama(Gellner, 1998:67).
ZАKLJUČAK
5.
Šta je to nacija a šta nacionalizam? 10
Jedna od najuticajnijih doktrina u istoriji je da su svi ljudi podeljeni u grupe koje se nazivaju nacije . Pripadnici jedne nacije su specifični po tome što imaju zajednički identitet i gotovo uvek zajedničko srodstvo i poreklo u smislu nasledstva. Naziv nacija se često koristi kao sinonim za naziv etnička grupa (ponekad etnos), ali iako je etnicitet danas jedan od najvažnijih aspekta kulturnog i društvenog identiteta za pripadnike određene nacije, osobe istog etničkog porekla mogu da žive u različitim nacionalnim državama i po tome se mogu smatrati pripadnicima zasebne nacije. Država koja se specifično izjašnjava kao domovina određene nacije naziva se nacionalnom državom i većina modernih država spada u tu kategoriju, iako možda postoje oštri sporevi o njenom legitimitetu. U najuobičajenom značenju reči nacija, zemlja i država često se smatraju bliskim značenjima tj. definicija nacije može označiti stanovnike teritorije jedne suverene države (de jure i de facto države)². Nacionalizam u suštini predstavlja privrženost sopstvenoj naciji i državi. U širem smislu, nacionalizam može značiti privrženost vlastitoj naciji i njenim interesima, zanemarujući interese drugih nacija. Kao pojava, smatra se da je nacionalizam nastao s početka 19. veka sa pojavom romantizma u umetnosti i književnosti i kao odgovor na univerzalnost renesanse i humanizma.
² De Facto je latinski izraz koji znači „činjenično” ili „u praksi”. De jure (lat.
de iure)
je latinski izraz koji znači „zasnovan na zakonu” i označava stanje
prema važećem pozitivnom pravu, formalnom pravu.
Nacionalizam je doveo do pojave nacionalnih država (države čije su granice definisane jezičkim ili kulturološkim granicama, a ne osvojenim teritorijama kao što je to bio slučaj ranije). Ovaj fenomen je doveo do jednog od najvećih talasa promene
11
karte Evrope. Među novonastalim (nacionalnim) državama su Nemačka i Italija koje su ubrzo postale svetske velesile. Nacionalizam je složen pojam koji obuhvata različite nivoe nacionalne svesti. U osnovi je to snažna nacionalna svest koja podrazumeva ljubav prema svojoj naciji, dobro poznavanje nacionalne istorije i kulture, isticanje nacionalnih obeležja, nacionalni ponos i strasno zalaganje za nacionalni prosperitet. Razvijeni pojam nacionalizma podrazumeva političku ideologiju, sistem vrednosti, predstava, načela, stavova, predrasuda i stereotipa, čije jezgro čini romantičarski kult naciona i nacionalne države, oko kojeg se ispredaju mitovi, legende koji se odnose na idealizovani nacionalni karakter i mistifikovanu nacionalnu istoriju. Osnovna socijalno-psihološka funkcija nacionalizma je formiranje i učvršćivanje nacionalnog identiteta, kao i buđenje i jačanje nacionalne svesti radi homogenizacije nacije i učvršćivanja nacionalne države. Suprotno, ekstremni slučajevi nacionalizma u odnosu na pozitivni odnosno negativni sentiment, vode ka patriotizmu odnosno šovinizmu (pojava međunacionalne mržnje). Šovinizam (po Nikoli Šovenu) predstavlja ekstremni oblik nacionalizma. Šovinizam može biti izuzetno opasna ideologija kada, spontano ili političkom manipulacijom vlasti, zahvati mase, stvori ksenofobičnu klimu, pokrene iracionalne strasti i snažne afekte usmerene na "neprijateljsku" naciju, čiji se pripadnici satanizuju. Bujanje šovinizma može se oteti društvenoj kontroli, a često se završava etničkim ratom ili progonom i pogromom neke nacionalne manjine. Nastanku i razvoju šovinizma u jednom društvu doprinosi zatvorenost nacionalne ekonomije,
nedemokratsko
ustrojstvo
društva,
neprosvećenost,
siromaštvo,
nagomilane socijalne tenzije. Autoritarna ličnost je, zapravo, nosilac šovinizmа.
6. I još jednom ukratko:
12
•
Bez obzira shvatamo li nacionalizam kao osećaj pripadanja naciji ili kao političko načelo, moramo još jednom napomenuti i znati da on nije prirodan, stalan ili primaran i da ne prethodi istoriji. Nacionalizam nastaje tek u 18. i 19. veku, za vreme građanskih revolucija, a prisutan je i dan danas svugde u svetu.
•
Nacionalizam je najčešće propraćen ideologijom koja je protivrečna i prikazuje iskrivljenu stvarnost. Tako su kriva i mnoga shvatanja nacionalizma.
•
Nacionalisti često vežu kulturu s nacijom i naciju s državom, smatraju da je nacionalizam urođeni osećaj, a nacije istorijsko predodređene sudbine.
•
Posledica nacionalizma je uverenje da su nacije prirodan način razvrstavanja ljudi, a iz toga proizlaze predrasude, diskriminacija, pa čak i ratovi.
LITERATURA:
13
•
Zvonarević, Mladen: Socijalna psihologija, Školska knjiga, Zagreb, 1985.
•
Gellner, Ernest: Nacije i nacionalizam, Politička kultura, Zagreb, 1998.
•
Hobsbawm, Eric J.: Nacije i nacionalizam, Novi liber, Zagreb, 1993.
•
Spencer, Philip i Wollman, Howard: Nationalism (a critical introduction), SAGE Publications Ltd, London, 2002.
•
Supek, Rudi: društvene predrasude i nacionalizam, Globus, Zagreb, 1992.
•
Politička enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1975.
14
15
