Predavač: Čedomir Glišin
Beleška iz predmeta: STABILNI SISTEMI ZAŠTITE OD POŽARA
1. Stabilne instalacije za gašenje p!a"a #$% tipa sp"in&le" Sprinkler mlaznice koje čine ključni element uređaja, reaguju na porat temperature u protoru koji e štiti. !emperatura aktiviranja prinkler mlaznice je za oko "#$% viša od najviše očekivane radne temperature okoline. Potoji dva tipa prinkler mlaznica : tariji modeli topivim umetkom od legure &izmuta, koitra i kadmijuma i noviji modeli mlaznica taklenom ampulom. Pri pojavi po'ara i poratom temperature, dolazi do aktiviranja prinkler mlaznica, čime je omogu(en izlaz vode iz cevovoda pod pritikom od najviše 1# &ar koji je pojen na izvor vode. )ana e ve češ(e upotre&ljavaju i &rzoaktiviraju(e mlaznice *tzv. +S! -SP/0S2 a tankom ampulom koje reaguju tri puta &r'e od klaični3 mlaznica. 4a zaštitu protora oetlj ivi3 na polivanje vodom uled eventualnog la'nog alarma korite e dvotruke prinkler mlaznice *tzv.!50 SP-067-2 kod koji3 e pucanje prve mlaznice ignalizira elektrokontaktom a tek kada pukne i druga mlaznica dolazi do polivanja vodom. Princip dojave po'ara kod prinkler itema zaniva e na padu pritika u cevovodu do kojeg dolazi uled otvaranja prinkler mlaznice. 8 tom trenutku otvara e prinkler ventil u kojem je došlo do razlike pritiaka ipred ipr ed i iza ventila. /tvaranjem prinkler ventila voda pod pritikom krene prema cevovodu a prinkler mlaznicama koje u e otvorile, a itovremeno je otvoren prolaz vode prema 3idrauličkom alarmnom zvonu i klopki za daljinku ignalizaciju alarma. zvori vode kao i vreme gašenja kod prinkler uređaja zavie od vrte šti(enog protora, od vrte ro&e koja e štiti kao i od veličine prinkler intalacije * o &roju prinkler mlaznica2. zvori vode e dele na icrpne i neicrpne, a čine i3 rezervoari a vodom, viinki rezervoari, vodovodne mre'e, itemi pumpi povezanim a akumulacionim &azenima itd. /&ično e kom&inuju dva ili više izvora vode tako da &i e potigla višetruka igurnot u na&devanju vode. 0ajčeš(e e u praki koriti kom&inacija: 3idro9or pumpni item. 4a na&devanje pumpnog itema energijom u o&zir dolazi: ; gradka električna mre'a ; vlatiti trujni agregat ; dizel motor ; trujni agregat u nu'di 6od više izvora energijom mora &iti oigurano da e u lučaju po'ara, z&og metnji ili ipada jednog izvora pumpni item automatki prepoji na drugi izvor. zvori vode moraju dati određenu količinu vode u jedinici vremena uz potre&an pritiak koji e određuje pomo(u 3idrauličkog proračuna cevovoda. Pad pritika u cevovodima računa e po 9ormuli <40 ; 577=S 4avino od temperature i vrte protora u kojem je intaliran prinkler item razlikujemo tzv. : ;
mokri prinkler prinkler item item ; u protorija protorijama ma gde nema opanoti opanoti od mrzavanja mrzavanja *prinkler *prinkler cevi cevi u kontantno pune vode koja je pod pritikom2
1
;
uvi prinkler prinkler item ; u protorima protorima gde potoji potoji opanot opanot od mrzav mrzavanja. anja. Pun je kompreovanog vazdu3a, a zatvorenim ventilom. 6ada je prinkler u 9unkciji, pritiak vazdu3a e gu&i, ventil e vra>a i voda izlazi kroz cevi.
2
;
kom&in kom&inova ovani ni prin prinkle klerr ite item m *kom&i *kom&inac nacija ija mokrog mokrog i uvog uvog item itema2 a2
6om&inovani prinkler item je kom&inacija uvog i mokrog prinkler itema a itemom dojave. 8 prvoj 9azi rada ovog itema na dati ignal itema za dojavu doj avu po'ara prinkler mre'a e puni vodom &ez otvaranja prinklera. Suvi prinkler item tako prelazi u mokri, da &i e u drugoj 9azi, otvaranjem prinklera, izvršilo gašenje. Sprinkler glave;ventili *završeci cevi2 e automatki otvaraju na odgovaraju>im temperaturama i povezani u a mre'om cevi u kojima je voda pod talnim pritikom. 6ada e temperatura proizvedena toplotom vatre pove>a do tačke pucanja *?@;A#/%2 napunjena taklena ampula a tečnoš>u >e e lomiti i otvoriti prinkler mlaznicu dozvoljavaju>i vodi da teče . Coda je direktno povezana na di9uzor koji je napravljen tako tako da vodu rapršuje u itne kapljice, na pod ili na zid. 8 zavinoti od potre&e, potoje prinkler ventili koji deluju kao na crte'u.
3
Sitemi a automatki prinklerima primenjuju e u indutriji platični3 proizvoda, gume, drveta, tektila, lekova, duvana, &oja i lakova i u javnim o&jektima
' Sitemi a otvorenim mlaznicama za gašenje rapršenom vodom, primenjuju e za itovremeno gašenje celokupne površine za3va(ene po'arom. Sitem e mo'e aktivirati električno, pneumatki, 3idraulično, ručno. Sitemi a otvorenim mlaznicama primenjuju e za gašenje gara'a, tran9ormatora, kladišta zapaljivi3 tečnoti, ušara i ciklona, pilana, za tvaranje vodeni3 zavea i 3lađenje rezervoara. Sprinkler itemi kao najčeš(e ugrađivane protivpo'arne intalacije u vetu, korite e pri zaštiti različiti3 o&jekata od mali3 po'arni3 optere(enja *3oteli, &i&lioteke, &olnice, muzeji dečije utanove, škole i l.2, rednji3 po'arni3 optere(enja *gara'e, retorani, ro&ne ku(e, pogoni štamparije, pre3ram&ena indutrija, metalna indutrija, prerada ko'e, drva, papira, platike, pogoni tektilne indutrije i l.2 ve do veliki3 po'arni3 optere(enja *ve vrte kladišta, viokoregalna kladišta, 3emijka indutrija, 9a&rike &oja i lakova, kladište tektilne indutrije, gume, lakirnice, 3angari i l.2. Prednoti prinkler uređaja ogleda u jednotavnom odr'avanju, viokoj e9ikanoti gašenja i nepotojanju la'ni3 alarma. 8 lučaju po'ara aktiviraju e amo one mlaznice koje u za3va(ene po'arom tako da u minimalne štete od delovanja vode u šti(enom protoru. 0edotaci prinkler uređaja u njegova tromot tj. potre&no određeno vreme da dođe do aktiviranja prinkler mlaznica. )o kraja 1DE# ; ti3, prinkleri u &ili intalirani gotovo iključivo u komercijanim *polovnim2 o&jektima čiji vlanici u &ili u tanju da vioke troškove intalacije i odr'avanja iz&alaniraju uštedama na račun premija oiguranja. Cremenom, prinkleri u potali atavni deo opreme itema prtivpo'arne zaštite i, štaviše, o&avezna komponenta projekata zaštite od po'ara za &olnice, škole, 3otele i otale javne o&jekte.
4
proce aktivacije
=icro;prinklerka aplikacija u intalacijama Gašenje po'ara u unutrašnjim protorijama putem ta&ilni3 prinkler itema
; erti9ikat kvaliteta atavni3 delova i intalacije u pogledu zaštite od po'ara Standard za prinkler iteme: CdS % E##1;S A##" ; ipitivanje ipravnoti i 9unkcionalnoti ta&ile intalacije , periodična ipitivanja ta&ilne intalacije, pravna lica za odr'avanje i ipitivanje prinkler ta&ilne intalacije Provera ipravnoti, i erviiranje ta&ilni3 itema za gašenje po'ara *šprinkler intalacije,a rapršenom vodom i teškom penom, %/A intalacije, intalacije a 3alonom nergenom, 3alotronom i intalacije a pra3om 2 e vrši vaki3 meeci *Pravilnik o te3ničkim normativima za ta&ilne intalacije za gašenje po'ara ugljen;diokidom *Sl.lit S+-F &r, EEH", i "1HD i 8putva za odr'avanje ta&ilni3 automatki3 intalacija za gašenje po'ara2. (lan ))* Za&na zaštiti $ p!a"a + ,,Sl* -lasni& RS,, b" .../011234 4a izvedene ta&ilne intalacije namenjene gašenju ili dojavi po'ara, detekciji zapaljivi3 gaova i para, kao i za druge zaštitne uređaje, opremu i intalacije koje lu'e za prečavanje iz&ijanja, širenja i gašenje po'ara, izvođač radova je du'an da pri&avi erti9ikat od ovlaš(enog pravnog lica o ipravnoti ti3 uređaja, opreme i intalacija i da zapinik o o&avljenom ipitivanju ipravnog 9unkcionianja ti3 uređaja, opreme i intalacija tavi na uvid komiiji nadle'noj za te3nički prijem o&jekata. pravnot intalacija iz tava 1. ovog člana mora e proveravati najmanje dva puta godišnje od trane ovlaš(enog pravnog lica, u kladu te3ničkim propiima i uputtvima proizvođača. / o&avljenim proverama vodi e evidencija u koju e unoe podaci o izvršenoj proveri i tručni nalaz. 4apoleni u ovlaš(enom pravnom licu koji o&avljaju ipitivanja moraju imati polo'en tručni ipit. =initar propiuje poe&ne te3ničke i druge ulove koje mora ipunjavati ovlaš(eno pravno lice iz tava 1. ovog člana, kao i program i način polaganja ipita iz tava E. ovog člana. =initartvo daje ovlaš(enje pravnom licu za o&avljanje polova iz t. 1. i A. ovog člana i vodi evi; denciju o izdatim ovlaš(enjima za o&avljanje polova ipitivanja intalacija i opreme iz uređaja 5
tava 1. ovog člana.
P!0F: 9unkciona šema delovanjaI opi intalacijeI atavni delovi intalacijeI vrte prinkler intalacija: mokra, uvaI vrte prinkler ventilaI vrte prinkler mlaznicaI prinkler intalacija viokog pritika;vodena maglaI projektovanje i izvođenje intalacijeI za3tevi u pogledu 9unkcionianja intalacije i atavni3 delova intalacije u po'aru ; nezavini izvor napajanja i dr.I erti9ikat kvaliteta atavni3 delova i intalacije u pogledu zaštite od po'araI ipitivanje ipravnoti i 9unkcionalnoti ta&ile intalacijeI periodična ipitivanja ta&ilne intalacijeI pravna lica za odr'avanje i ipitivanje ta&ilne intalacije.
A. Stabilne instalacije za gašenje p!a"a #$%5 ptapanje% tipa $"en6e" /vi itemi u a više apekata pogodna alternativa konvencionalnim prinklerkim itemima, pru'aju(i punu zaštitu uz značajnije manju potrošnju vode od lični3 tandardni3 prinkler itema.
D"enc7e" siste% *)0 1E EDE2 gašenja po'ara ima široku mogu(not primene. 0amenjen za gašenje vodom i ili penom po'ara koji e &rzo širi, unutar i izvan o&jekata. 6oriti e u raznim indutrijkim potrojenjima ; rezervoarki protori, tran9ormatori, vodene zavee, i kao uređaji za 3lađenje.
6
Princip rada je lede(i: Sitem a otvorenim mlaznicama rapoređen je iznad šti(enog protora ili oko šti(enog o&jekta. Sitem za automatku dojavu detektuje po'ar, te preko centrale za dojavu po'ara i poljni3 modula aktivira daljinki upravljanu ventilku tanicu odgovaraju(e zone gašenja. /tvaranjem ventila omogu(en je protok vode za gašenje itovremeno na čitavu šti(enu zonu. zvori vode u indutrijke vodovodne mre'e, pumpna, 3idro9orka i rezervoarka potrojenja.
P!0F: 9unkcionalna šema delovanjaI opi intalacijeI atavni delovi intalacijeI vrte drenčer ventilaI vrte mlaznicaI projektovanje i izvođenje intalacijeI za3tevi u pogledu 9unkcionianja intalacije i atavni3 delova intalacije u po'aru ; nezavini izvor napajanja i dr.I erti9ikat kvaliteta atavni3 delova i intalacije u pogledu zaštite od po'araI ipitivanje ipravnoti i 9unkcionalnoti ta&ilne intalacijeI periodična ipitivanja ta&ilne intalacijeI pravna lica za odr'avanje i ipitivanje ta&ilne intalacije. ". Stabilne instalacije za gašenje p!a"a teš&%5 s"e$nj% i la&% pen% 8 zavinoti od toga koja e vrta pene koriti za gašenje, izvršena je podela ovi3 itema na: ; automatke ta&ilne iteme za gašenje po'ara teškom penomI ; automatke ta&ilne iteme za gašenje po'ara rednje teškom penom i ; automatke ta&ilne iteme za gašenje po'ara lakom penom. Pena e atoji od me3uri(a čiju opnu čini meša ; emulzija, a unutrašnjot me3uri(a je ipunjena ugljendiokidom *3emijka pena2 ili vazdu3om *vazdušna pena2. 6od automatki3 ta&ilni3 itema za gašenje po'ara koriti e vazdušna pena. Cazdušna pena ima značajnu ulogu u avremenoj zaštiti od po'ara. 8 gašenju po'ara zapaljivi3 tečnoti, naročito na9te i na9tni3 derivata, vazdušna pena predtavlja pouzdano redtvo za gašenje. ako e za gašenje po'ara zapaljivi3 tečnoti mogu upotre&iti i druga redtava, tre&a napomenuti da je u praki utanovijeno da je jedino vazdušnu penu opravdano upotre&iti pri gašenju po'ara zapaljivi3 tečnoti u rezervoarima. Cazdušna pena e tvara u dve 9aze. Prva 9aza je, tvaranje meše vode i ektrakta pene *proteinke ili intetičke onove2, a druga do&ijanje pene mešanjem tvorene pene a vazdu3om. Prvu 9azu o&avljaju uređaji poznati pod nazivom mešači ; dozatori, a drugu mlaznice, raipači ili generatori pene. Podela vazdušne pene vrši e prema &roju penušanja *odno između končane zapremine pene i zapremine meše pre dovođenja vazdu3a2 u tri rapona: a2 teška pena, &roj penušanja do A#I &2 rednje teška pena, &roj penušanja od A# do A##I c2 laka pena, &roj penušanja preko A## do 1###. /vi raponi odgovaraju izvenim načinima upotre&e. Svaki rapon ima voje prednoti u odnou na po'ar i za3teve gašenja.
7
A8TOMATS9I STABILNI SISTEM ZA -AŠEN:E POŽARA TES9OM PENOM utomatki ta&ilni itemi za gašenje po'ara takom penom u prventveno namenjeni za gašenje po'ara vi3 vrta zapaljivi3 tečnoti *&enzin, &enzol, eter, ulja, mati, 9ar&e, ter. lakovi i dr.2 0aro; čito u pogodni za gašenje po'ara na ratojanju, na otvorenom protoru i u velikim rezervoarima za kladištenje zapaljivi3 tečnoti. =ogu e korititi i za gašenje po'ara čvrti3 materija. Sasta#ni $el#i siste%a utomatki ta&ilni item za gašenje po'ara teškom penom čine: odgovaraju(i izvor za na&deva; nje vodom, koji uređajima za tvaranje meše daje određenu količinu vode pod određenim priti; kom.
Slika &roj 1. Prikaz uređaja za tvaranje pene koji e nalazi u protivpo'arnoj tanici
Slika &roj A. Jematki prikaz uređaja koji e nalaze u protivpo'arnoj tanici 1. -ezervoar za ektrakt pene 11. Centil A. Pumpa za ektrakt pene 1A. lektromotorni ventil ". Centil 1". lektromotorni ventil E. Skupljač nečito(e 1E. Centil ?. 0epovratni ventil 1?. 0epovratni ventil . Sigurnoni ventil 1. Centil @. lektormotorni ventil 1@. Centil H. =erač pritika 1H. 0epovratni ventil D. =erač protoka 1D. Pokazivač nivoa 1#. =ešač A#. 7okalna kontrolna ta&la 8
/vaj item je opremljen i uređajem za automatko aktiviranje, rezervnim izvorom za napajanje električnom energijom i rezervnim pumpama za vodu i ektrakt pene. Pogonku nagu vodi, pored pumpe za vodu, mo'e da daje 3idrantka intalacija ili potencijalna energija do&ijena geodetkom razlikom nivoa vode i mešača. /vakav item ima otvorene izlaze za ipuštanje redtava za gašenje, što zna(i da pena kroz ve izlaze itiče itovremeno, pokrivaju(i čitavu površinu opanog protora. /&jekat ili protorija u kojoj u meštene pumpe, mešači, ventili i rezervoari za ektrakt pene zove e protivpo'arna tanica. 8 protivpo'arnoj tanici vrši e mešanje ektrakta pene a vodom, a iz nje e preko itema cevovoda meša dovodi do uređaja za tvaranje pene. Polo'aj protivpo'arne tanice tre&a da je takav, da eventualni po'ar ne mo'e ugroziti tanicu, a da joj je prilaz omogu(en. Prozori i vrata tre&a da &udu na zidu koji nije okrenut metu gde mo'e do(i do po'ar. /&jekat protivpo'arne tanice mora &iti napravljen od negorivog materijala, a njena e9ikanot ne me da &ude ugro'ena nikim temperaturama. P"incip "a$a siste%a4 8 truju vode, koju najčeš(e potikuje pumpa, dodaje e određeni procenat ektrakta pene. ktrakt e dodaje pod pove(anim pritikom, uz pomo( poe&ne pumpe za ektrakt. 8 mešaču e tvara meša vode i ektrakta pene u određenom procentu. Stvorenu mešu pumpa dalje preko razvodnika i cevovoda upu(uje prema protorima koji e štite. Smeša e neporedno ipred meta gašenja u odgovaraju(im uređajima meša a vazdu3om, ekpandira i kao vazdušna pena u&acuje na meto po'ara. Na6in a&ti#i"anja siste%a ktiviranje ovi3 itema je automatko, a mogu(noš(u i ručnog aktiviranja. utomatko aktiviranje e vrši preko automatke intalacije za otkrivanje i dojavu po'ara, a dalje aktiviranje e vrši preko elektro impula a centrale *ventili, pumpe i dr.2. Prvo e vrši uključivanje u rad pumpe za ektrakt pene, zatim pumpe za vodu i zonki3 ventila. /prema automatki3 intalacija za otkrivanje i dojavu po'ara mora &iti na&devena uređajima za nadzor koji u tako izvedeni, da (e otkazivanje opreme ili gu&itak pritika za nadzor ili netanak električne energije rezultovati pozitivnom dojavom ti3 nenormalni3 ulova. ktiviranje itema mora da &ude pra(eno vetlonim i zvučnim ignalom i javljeno do meta na kome je talno priutno de'urno lice. 6od automatkog načina aktiviranja, mora e o&ez&editi pouzdan izvor energije. -ašenje p!a"a ; "eze"#a"i%a 4a gašenje po'ara u rezervoarima korite e dva onovna načina dovođenja pene na površinu goriva i to iznad *lika &roj AAa2 i ipod površine *lika &roj A"2. 6od rezervoara 9iknim krovom, prečnika ve(eg od # m, mo'e e, radi manjenja udaljenoti putovanja pene, upotre&iti item a podpovršinkim u&acivanjem pene *lika &roj A"2. /vakav način dovođenja pene ne preporučuje e kod rezervoara &ez krova, ili kod rezervoara a plivaju(m krovom, jer potoji mogu(not nepravilne rapodele pene po površini goriva, kao ni za zaštitu zapaljivi3 tečnoti 1 podgrupe, niti za zaštitu alko3ola, etera, ketona i alde3ida.
a2 -ezervoari a 9iknim krovom
&2 -ezervoari a plivaju(im krovom Slika &roj A.a )ovođenje pene na površinu goriva, a nadpovršinkim u&acivanjem pene
Slika &roj ". )ovođenje pene na površinu goriva a podpovršinkim u&acivanjem pene Prednot ovog rešenja zaštite je manja mogu(not ošte(enja opreme za tvaranje pene koje &i natalo kao rezultat početne ekplozije rezervoara, ili priutva po'ara koji okru'uje am rezervoar. /vakav način zaštite mogu( je amo pomo(u pene, koja e ne ratvara pri prolazu kroz gorivo. 1. lektromotorni ventil A. Centil za iključenje itema ". Centil za &ajpa E. )rena'ni ventil ?. =erač pritika . =erač protoka @. 7onac za penu H. !emperaturni javljač po'ara D. 7okalna kontrolna ta&la 1#. Sa&irna kutija
Slika E. Jematki prikaz itema a automatkim načinom aktiviranja
-ašenje p!a"a na bje&ti%a /vi itemi u namenjeni za zaštitu peci9ično opani3 protora na otvorenom ili zatvorenom *ipod i oko procene opreme, 3orizontalni3 rezervoara, pumpni3 tanica i lično2. 6od ovi3 itema, preko imetrično potavljeni3 pla9onki3 raipača *na vaki3 D,"m A šti(ene površine mora e potaviti najmanje jedan raipač pene2, pena prekriva površinu koja e štiti *lika &roj A"2. Iz#"i sna$be#anja #$% zvor na&devanja vodom mora &iti adekvatnog kapaciteta, kako &i mogao na&devati item za vreme određenog vremenkog perioda. zvor vode i način na&devanja vodom iti je kao kod Sprinkler intalacija. Coda mora &iti odgovaraju(eg kvaliteta, kako ne &i došlo do pojave ne'eljeni3 e9ekata, koji &i uticali na tvaranje pene i na ta&ilnot ve( tvorene pene. 0ikakvi in3i&itori korozije, 3emikalije za raz&ijanje emulzije, ili &ilo kakvi drugi aditivi ne meju &iti priutni, ako pret3odno niu o&avljene konultacije proizvođačem ektrakta pene. !amo gde e mogu pojaviti krupne četice dovoljno velike da začepe otvore ili oštete opremu, moraju e potaviti 3vatači nečito(e. Pt"ebna &li6ina #$e Procentualno učeš(e vode u meši vode i ektrakta pene kre(e e od DE do D@K. 6ako ne potoje doma(i propii za potre&nu količinu meše za gašenje, korite e trani propii. Prema američkim 0+P;11 propiima, minimalna količina meše mora iznoiti za:
a2 -ezervoare a 9iknim krovom 0ajmanje E,1 lmin po m A površine zapaljive tečnoti, tim da e za zaštitu rezervoara u kojima e kladište zapaljive tečnoti čija je temperatura zapaljivoti ipod "@.H o% mogu za3tevati i ve(e količine mešavine. 4a zaštitu zapaljivi3 tečnoti koje u topive u vodi i neki3 zapaljivi3 tečnoti koje razorno deluju na o&ičnu penu, koriti e tzv. alko3olna pena, tim da e za3teva minimalna količina meše prema
ta&eli &roj 1.
!a&ela &roj 1.=inimalna količina meše za neke zapaljive tečnoti
&2 -ezervoare a plivaju(im krovom 6od ovi3 rezervoara pokriva e površina prtena zapaljive tečnoti između plašta rezervoara i ivice plivaju(eg krova. ; -ezervoari koji imaju zaštitnu &ranu za penu ; 1A,1 lmin po mA ; -ezervoari koji nemaju zaštitnu &ranu za penu ; A#,E lmin po m A c2 4aštitne &azene oko rezervoara i površine na kojima je izlivena zapaljiva tečnot *na otvorenom ili zatvorenom protoru2 ; ,? litmin po m A za proteinki, odnono E,1 litmin po m A za intetički ektrakt pene. d2 -ezervoare gde e pena na površinu goriva dovodi podpovršinki ; E,1;H,1 litmin po m A. Prema nemačkim )0 1EED" propiima, protok vode e određuje na &azi potre&ne količine za neto površinu zaštitnog &azena ili rezervoara. a2 4a rezervoare a 9iknim krovom prečnika do A# m, potre&no je o&ez&editi , litmin vode po mA površine rezervoara. 4a rezervoare prečnika preko A# m, za vaki novi m A površine potre&no je količinu vode pove(ati za #,A litmin po m A površine za vaki novi m A. &2 4a rezervoare a plivaju(m krovom, potre&no je o&ez&editi , litmin po mA površine prtenatog protora. c24a zaštitne &azene u kojima e nalaze toje(i rezervoari, potre&no je o&ez&editi " litmin po m A neto površine zaštitnog &azena. d2 4a zaštitne &azene u kojima e nalaze le'e(i rezervoari, potre&no je o&ez&editi , litmin po m A neto površine zaštitnog &azena. Prema 9rancukim propiima, potre&no je o&ez&editi #,A metra pene za 1# minuta na površini tečnoti koja e gai u rezervoaru, odnono #,E metra pene na čitavu površinu zaštitnog &azena. Prema )0;u 1EED", potre&an protok vode mora e o&ez&editi u trajanju od najmanje 1A# minuta
P;%pa za #$; 0ivo pumpe za vodu mora da &ude ni'i od nivoa izvora vode *potopljena pumpa2. 6apacitet i pritiak tre&a da u toliki, da omogu(e planirano gašenje. Pumpa mora da o&ez&edi dovoljan pritiak na ulazu u mlaznice za najnepovoljniji lučaj *najudaljenija mlaznica ili raipač2. Pt"ebna &li6ina e&st"a&ta pene Potre&na koncentracija, procenat ektrakta pene adr'an u meši voda;ektrakt pene određuje e prema vrti ektrakta pene koji e koriti i koji propiuje proizvođač *o&ično iznoi od " do K2. , 6oličina ektrakta pene određuje e za najnepovoljniji lučaj gašenja. =ora e predvideti i količina ektrakta za tvaranje meše kojom (e &iti napunjeni cevovodiI Potre&no je oigurati i zali3u ektrakta u iznou koji je dva puta ve(i od količine ektrakta potre&nog za gašenje, i to u trajanju od najmanje "# minuta *prema )0;u2. ktrakt e čuva u rezervoaru za ektrakte, koji mora da &ude napravljen od materijala koji u kompati&ilni ektraktom. P;%pa za e&st"a&t pene 4a uvođenje ektrakta u tok vode koriti e poe&na pumpa za ektrakt. 6apacitet ove pumpe &ira e prema procentu mešanja. Pritiak joj je 1;A &ara ve(i u odnou na makimalni pritiak vode na metu na kome e vrši u&acivanje ektrakta. Pumpa e potavlja na ni'i nivo u odnou na rezervoar ektrakta *potopljena pumpa2. Meša6i ' $zat"i 4a proizvodnju meše korite e automatki mešači L dozatori. /vi uređaji omogu(avaju tvaranje meše vode i ektrakta pene, u&acivanjem ektrakta u truju vode. Procenat doziranja e mo'e reguliati od # do 1# K. /dno meše vode i ektrakta pene kontrolišu, odnono mere ventili. utomatka regulacija uvođenja ektrakta vrši e kontrolom pritika ili protoka.
%evovodi moraju &iti o&ojeni crvenom &ojom. %evovodi povezani a rezervoarom ne meju e potavljati kruto ve( a lo&odnim pomeranjem do ?## mm. %evovodi tre&a da &udu na&deveni napravama za pra'njenje i ipiranje. =entili Glavni ventili i razdelnici mešteni u ili u protivpo'arnoj tanici ili van tanice. !re&a da u pregledani, uočljivi i pritupačni. Centili moraju da &udu izrađeni od čelika poo&nog da izdr'i vioke temperature i pritike. =oraju da imaju mogu(not daljinkog upravljanja. =inimalno ratojanje ventila od o&jekta koji e štiti mora &iti "# metara. =ogu da &udu i na manjoj udaljenoti, ako u adekvatno zašti(eni. 0eop3odno je da e u vako do&a vidi da li u ventili u otvorenom ili zatvorenom polo'aju. Di%enzinisanje siste%a )imenzionianje ta&ilnog itema za gašenje po'ara vrši e na onovu površine koju tre&a pokriti penom. ko itemom za gašenje penom tre&a štititi više međuo&no odvojeni3 o&jekata, kapacitet itema e određuje prema najve(em pojedinačnom o&jektu. Pt"eban p"itisa& s%eše Potre&an pritiak pumpe za tranport meše izračunava e na onovu potre&nog protoka uređaja za proizvodnju pene, a do&ija e z&irom potre&nog pritika na mlaznicama, odnono pla9onjerama, pritika koji e gu&i na avlađivanju otpora u cevovodima *lokalni i du'inki2 i armaturi i razlike u viini ; viinki pritiak, a za najudaljeniju mlaznicu odnono pla9onjeru *najnepovoljniji lučaj2 Snab$e#anje siste%a ele&t"i6n% ene"gij% 0apajanje vi3 potrošača *pumpe, ventili i dr.2 električnom energijom je neop3odno vršiti iz dva nezavina izvora Pt"ebn #"e%e za gašenje -adi oiguranja igurne zaštite, item mora &iti u tanju 9unkcionalnoti, a minimalnim količinama mešavine, lede(e vreme ; prema američkim 0+P;11 propiima: a2 kod rezervoara a 9iknim krovom za kladištenje zapaljivi3 tečnoti temperature zapaljivoti od "@,H M% do D"," M% ; ?# minutaI &2 kod rezervoara 9iknim krovom za kladištenje zapaljivi3 tečnoti temperature zapaljivoti ipod "@,H %M ; ? minutaI c2 kod rezervoara a plivaju(im krovom: ; a zaštitnom &ranom za penu ; A# minuta, ; &ez zaštitne &rane za penu ; 1# minutaI d2 kod izliveni3 zapaljivi3 tečnoti i zaštitni3 &azena ;1# minuta.
A8TOMATS9I STABILNI SISTEM ZA -AŠEN:E POŽARA SREDN:E TEŠ9OM PENOM utomatki ta&ilni itemi za gašenje po'ara rednje teškom penom kporite e za gašenje po'ara u zatvorenim protorima i rezervoarima za kladištenje zapaljivi3 tečnoti. 6od zaštite rezervoara, &roj penušanja ne me da pređe vrednot od 1##. utomatko ta&ilni itemi za gašenje po'ara rednje teškom penom itog u principa rada i kontrukcije, kao i automatki la&ilni itemi za gašenje po'ara teškom penom, amo e razlikuju u mlaznicama za tvaranje pene, potre&noj količini pene i potre&nom vremenu rada itema. Prema nemačkom )0;u 1EED", količina vode koju te&a o&ez&editi za rad ovi3 itema iznoi: a2 za rezervoare a 9iknim krovom prečnika do A# metara, " litmin po m A površine rezervoara, a za rezervoare prečnika preko A# metara potre&no je dodati još #,A litmin vode po m A površine za vaki novi m AI &2 za rezervoare a plivaju(im krovom, najmanje " litmin po m A površine prtenatog protoraI c2 za zaštitne &azene u kojima e nalaze toje(i ili le'e(i rezervoari, A litmin po m A neto površine zaštitnog &azena. Potre&an protok vode mora e o&ez&editi u trajanju od najmanje # minuta. A8TOMATS9I STABILNI SISTEMI ZA -AŠEN:E POŽARA LA9OM PENOM utomatki ta&ilni itemi za gašenje po'ara lakom penom *lika &roj A?2 namenjeni u za gašenje po'ara vi3 vrta materijala u zatvorenim protorima, podrumima, 3alama, mašinkim odeljenjima, iloima, 3ladnjačama, kanalima, rudnicima, &rodovima, gara'ama, i ša3tovima. Pri gašenju, laka pena ulazi u relativno male pukotine ; otvore, u koje e četo ne mo'e dopeti ni vodenim mlazom. 6re(e e u pravcu nadiranja ve'eg vazdu3a ka centru po'ara, što znatno olakšava pokrivanje površine koja gori. Prednot ovog itema u odnou na automatke ta&ilne iteme za gašenje po'ara teškom i rednje teškom penom je u tome štoje potre&na manja količina vode i ektrakta pene, manji kapacitet pumpi, pa je i item kao celina mnogo je9tiniji.
Slika &roj ?. utomatki ta&ilni item za gašenje po'ara lakom penom
Sasta#ni $el#i siste%a /vaj item ima ite delove kao i item a teškom penom, tim da u umeto mlaznica potavljeni generatori za penu. P"incip "a$a siste%a Smeša tvorena u protivpo'arnoj tanici cevovodima dolazi do generatora koji u potavljeni na poljašnje zidove protorije, neporedno ipod pla9ona *lika &roj A?2, kroz čiju mre'u ventilator uduvava vazdu3 i tvara laku penu koja ulazi u šti(eni protor. 7aka pena mora da ipuni šti(eni protor u kojem je iz&io po'ar. 0eop3odno je o&ez&editi da laka pena ne otiče iz ugro'enog protora. Na6in a&ti#i"anja siste%a ktiviranje automatkog ta&ilnog itema za gašenje po'ara lakom penom vrši e automatki preko automatki3 uređaja za otkrivanje i dojavu po'ara, mogu(noš(u i ručnog aktiviranja. Pre aktiviranja itema mora e izvršiti zvučno i vetlono upozorenje ljudi koji e nalaze u ugro'enom protoru, a item mora da ima uređaj za uporenje aktiviranja dok ljudtvo &ez&edno ne naputi šti(eni protor. 4atim e mora iključiti električni napon i zatvoriti va vrata, prozori i drugi otvori, kako &i e prečilo oticanje lake pene iz ugro'enog protora. Pt"ebna &li6ina la&e pene Potre&na količina lake pene za gašenje računa e po o&racu: R
V
gde je: - *m" min2 ; potre&na količina lake pene C *m" 2 ; zapremina koja e štiti t *min2 ; potre&no vreme pokrivanja *vidi ta&elu2 9& ; 9aktor razaranja pene, 9&a ; 1,? za po'are klae , 9&v ; 1,@ za po'are klae B.
t
fb
Pt"ebn #"e%e za p&"i#anje la&% pen% Creme potre&no za pokrivanje lakom penom zavii od vrte goriva i materija i dato je u ta&eli &roj 1. Potre&na količina vode mora da &ude o&ez&eđena za rad itema od najmanje "# minuta.
!a&ela &roj A. Potre&no vreme za pokrivanje lakom penom Potre&na količina vode mora da &ude o&ez&eđena za rad itema od najmanje "# minuta
P!0F: 9unkcionalna šema delovanjaI opi intalacijeI atavni delovi intalacijeI vrte intalacija: za tešku, rednju i laku penaI vrte mlaznicaI projektovanje i izvođenje intalacijeI za3tevi u pogledu 9unkcionianja intalacije i atavni3 delova intalacije u po'aru ; nezavini izvor napajanja i dr.I erti9ikat kvaliteta atavni3 delova i intalacije u pogledu zaštite od po'araI ipitivanje ipravnoti i 9unkcionalnoti ta&ilne intalacijeI periodična ipitivanja ta&ilne intalacijeI pravna lica za odr'avanje i ipitivanje ta&ilne intalacije. E. Stabilne instalacije za gašenje p!a"a p"a7% Sitem e mo'e aktivirati: ;ručno ili ;automatki. ktiviranje itema e vrši na indikaciju: ;dima, ;temperature ili ;vetloti. 8 odnou na način aktiviranja i preno komandi za aktiviranje, itemi za aktiviranje mogu e deliti na: ;ručni item za aktiviranje, ;me3anički item za aktiviranje, ;me3aničko pneumatki itemi za aktiviranje, ;me3aničko električni itemi za aktiviranje, ;elektronki itemi za aktiviranje utomatki ta&ilni itemi za gašenje po'ara pra3om upotre&ljavaju e u vrlo retkim i peci9ičnim lučajevima, najčeš(e kada u za gašenje po'ara vi drugi automatki ta&ilni itemi ; neprimenljivi. Pra3 je univerzalno redtvo za gašenje po'ara, koji gai po'are ugušuju(e i antikatalitički. Pra3om e mogu gaiti i električni uređaji pod naponom. Potpuno je neotrovan, neškodljiv i otporan na nike temperature. Celiki mu je nedotatak klonot ka leganju i grudvanju, što je i glavni razlog za vrlo retku primenu automatki3 ta&ilni3 itema za gašenje po'ara pra3om. Sasta#ni $el#i siste%a utomatki ta&ilni item e atoji iz lede(i3 delova *lika &roj 12: ; rezervoara za pra3, ; &oce za pogonki ga a me3anizmom za aktiviranje itema, ; cevovodaI ; mlaznica, ; elemenata za aktiviranje i upravljanje i ; uređaja za ignalizaciju i alarm. /d čelični3 &oca a pogonkim gaom, pa dalje, ve do izlazni3 mlaznica, itemi u iti, jedino e elementi za aktiviranje, koji (e na neku od indikacija po'ara otvoriti &oce, međuo&no razlikuju. ko je temperatura indikacija po'ara, onda je me3anički item a topljivim elementima ili ampulama ili temperaturi javljači po'ara. ko je dim indikacija po'ara, potavljaju e jonizacioni javljači. utomatki ta&ilni item za gašenje po'ara pra3om koji e koriti za zapreminko gašenje protora gde e nalaze ljudi mora imati pouzdan item zvučne ignalizacije, a gašenje e mo'e započeti tek pole datog zvučnog ignala, tako da va lica mogu naputiti protor koji e štiti. Creme od početnog zvučnog ignala za uz&unu do gašenja ne tre&a da &ude ve(e od "# ekundi.
Slika 1: utomatki ta&ilni item za gašenje po'ara pra3om
Opis "a$a siste%a Pra3 za gašenje e nalazi u poe&nom rezervoaru u koji e uvodi pogonki ga *ugljendiokid, azot ili vazdu32, koji vojom pogonkom energijom natalo'eni pra3 iz itema dovodi na meto po'ara. ktiviranje itema e vrši automatki *preko automatki3 javljača po'ara2, a mo'e &iti me3aničko, pneu;matko i električno ; ili kom&inacija navedeni3 načina. Sitem mora da ima i mogu(noti poluautomatkog aktiviranja *pritikom tatera2 i ručno, na amom itemu. ko protori koji e štite imaju otvore *vrata, prozori i i.2, ovi tre&a automatki da e zatvaraju pri gašenju. to tako, vi pogonki uređaji tre&a da e automatki iključe iz rada *ventilacija, klimatizacija, elektropogoni i dr.2 /tvori koji e ne mogu zatvoriti ne meju po vojoj ukupnoj površini &iti ve(i od "K zapremine šti(enog protora. ko otvori premašuju ovu površinu, mora e i količina pra3a pove(ati. /tvori koji e ne mogu zatvoriti moraju &iti opremljeni dopunkim mlaznicama za pra3. 6od do&ro zaptiveni3 protora, kod koji3 e pri gašenju mo'e tvoriti ve(i pritiak *dozvoljeni pritiak je "?# mm CS2, moraju e na najvišem metu protorije potaviti automatki uređaji za ratere(enje pritika. Pt"ebna &li6ina p"a7a za gašenje =inimalna potre&na količina pra3a za gašenje iznoi 1kgm" zapremine šti(enog protora prema )0;u 1EEDA. utomatkim ta&ilnim itemom mo'e e vršiti zaštita više odvojeni3 protora ili o&jekata, tim što e potre&na količina pra3a određuje prema najve(em protoru, odnono o&jektu. /vakav item mora za vaki protor da ima poe&an zonki ventil. ="e%e isticanja p"a7a /d najve(e va'noti za e9ikanot gašenja je da potre&na količina pra3a &ude dovedena na meto po'ara za vreme koje ne rne da &ude ve(e od "# ekundi. P""a6;n g;bita&a p"itis&a ; ce##$; Proečan gu&itak pritika u cevovodu vrši e prema lede(em o&racu: gde je:
p ; gu&itak pritika u &arimaI k ; koe9icijent ceviI N ; protok u kgI d ; unutrašnji prečnik cevi u cmI 7 ; du'ina cevi u m.
3emijki pogoni 9a&rike pre3ram&eni3 proizvoda lakirnice kladišta zapaljivi3 materijala tektilni pogoni 9a&rike gumeni3 proizvoda elektroenergetka potrojenja &rodove
Sitem e mo'e aktivirati: ;ručno ili ;automatki. ktiviranje itema e vrši na indikaciju: ;dima, ;temperature ili ;vetloti. 8 odnou na način aktiviranja i preno komandi za aktiviranje, itemi za aktiviranje mogu e deliti na: ;ručni item za aktiviranje, ;me3anički item za aktiviranje, ;me3aničko pneumatki itemi za aktiviranje, ;me3aničko električni itemi za aktiviranje, ;električno električni itemi za aktiviranje, 8 klopu itema,mogu potojati više zona za gašenje. Serviiranje e vrši vaki3 šet meeci
P!0F: 9unkcionalna šema delovanjaI opi intalacijeI atavni delovi intalacijeI projektovanje i izvođenje intalacijeI za3tevi u pogledu 9unkcionianja intalacije i atavni3 delova intalacije u po'aru ; nezavini izvor napajanja i dr.I erti9ikat kvaliteta atavni3 delova i intalacije u pogledu zaštite od po'araI ipitivanje ipravnoti i 9unkcionalnoti ta&ilne intalacijeI periodična ipitivanja ta&ilne intalacijeI pravna lica za odr'avanje i ipitivanje ta&ilne intalacije. . Stabilne instalacije za gašenje p!a"a 7aln% Sta&ilne intalacije za gašenje po'ara 3alonom u lične intalacijama za gašenje ugljen; diokidom. Pod ta&ilnim intalacijama podrazumevamo vaki čvrto potavljeni uređaj ili aparat za gašenje 3alonom koji e automatki aktivira pojavom dima ili temperature *tu mo'e padati i o&ična &oca a automatkim aktiviranjem koja e nalazi iznad neke mašine2.
Ban&a 7alna ' "eci&li"anje
P!0F: 9unkcionalna šema delovanjaI opi intalacijeI atavni delovi intalacijeI za3tevi u pogledu 9unkcionianja intalacije i atavni3 delova intalacije u po'aru ; nezavini izvor napajanja i dr.I erti9ikat kvaliteta atavni3 delova i intalacije u pogledu zaštite od po'araI ipitivanje ipravnoti i 9unkcionalnoti ta&ilne intalacijeI periodična ipitivanja ta&ilne intalacijeI pravna lica za odr'avanje i ipitivanje ta&ilne intalacije. @. Stabilne instalacije za gašenje p!a"a pi"te7ni6&i gene"isani% ae"sl% ; OQRTUV W XYZU[V\ ]QZXYR\Q ]Q QYY fWQQ fWXYZU[V\ YUY^QU\ QYW^WTW\ *T. T^X _. ?HDD2 Generatori aeroola za gašenje po'ara korite novu i čitu te3nologiju koja nije štetna za okolinu i koja je rezultat dugugodišnji3 itra'ivanja vode(i3 vetki3 te3nološki3 tručnjaka. Generatori aeroola korite čvrtu materiju koja e nakon aktiviranja pretvara u &rzo ekpanduju(i aerool i gai po'ar prečavanjem 3emijke reakcije gorenja na molekularnom nivou. Generatori aeroola gae po'ar &ez opanog oduzimanja kieonika. Generator aeroola je trenutno
naje9ikanija te3nologija gašenja i za3teva 1# puta manje aktivne materije od naj&oljeg
konkurentkog proizvoda. Generatori aeroola gae po'are klae , B, % i . ktiviraju e termički pomo(u termičkog u'eta *1@AM%2 ili električno. =ogu delovati amotalno ili kao deo &ilo kog itema detekcije i gašenja po'ara. Primenjiv je i za internu zaštitu unutar uređaja i za zaštitu kompletnog protora *zavino od veličine uređaja2. 8 lučaju otkazivanja vi3 itema detekcije i aktiviranja, generator aeroola e aktivira amotalno na "##M%. Generator aeroola ne provodi truju do AE kC. qivotno do&a proizvoda je 1# do 1? godina. Primena aeroola ndutrija Cojka =ornarica utomo&ili vioni 6ancelarijki protori i trgovine Banke -ačunari lektronki itemi !ranport
P!0F: 9unkcionalna šema delovanjaI opi intalacijeI atavni delovi intalacijeI projektovanje i izvođenje intalacijeI za3tevi u pogledu 9unkcionianja intalacije i atavni3 delova intalacije u po'aru ; nezavini izvor napajanja i dr.I erti9ikat kvaliteta atavni3 delova i intalacije u pogledu zaštite od po'araI ipitivanje ipravnoti i 9unkcionalnoti ta&ilne intalacijeI periodična ipitivanja ta&ilne intalacijeI pravna lica za odr'avanje i ipitivanje ta&ilne intalacije. H. Stabilne instalacije za gašenje p!a"a ine"tni% gas#i%a i $";gi% gas#i%a nertni gaovi u redtva za gašenje ekološki potpuno neutralna, je9tinija od drugi3 redtava a karakteritikom da ne tvaraju maglu prilokom ipuštanja u protor, što olakšava eventualnu evakuaciju. G1## je azot eti9ikovane čito(e
G#1 je argon eti9ikovane čito(e G?? je mešavina gaova argona *?#K2 i azota *?#K2, erti9ikovane čito(e
/vo u je9tini gaovi, koji prilikom ipuštanja u protor ne tvaraju maglu. 4&og relativno male e9ikanoti gašenja potre&ne u ve(e količine ovi3 gaova, kao i ve(i protor za meštaj &aterije &oca. =etod gašenja e zaniva na inertizaciji atmo9ere manjenjem procentualnog adr'aja kieonika u&acivanjem inertnog gaa. Ga e nalazi u &ocama u gaovitom tanju u &ocama kapaciteta H# l i 1E# l, pod pritikom A## ili "## &ara. =ogu(a je ektorizacija gašenja ektorkim ventilima. Proračun mlaznica i cevovoda e izvodi
P!0F: 9unkcionalna šema delovanjaI opi intalacijeI atavni delovi intalacijeI projektovanje i izvođenje intalacijeI za3tevi u pogledu 9unkcionianja intalacije i atavni3 delova intalacije u po'aru ; nezavini izvor napajanja i dr.I erti9ikat kvaliteta atavni3 delova i intalacije u pogledu zaštite od po'araI ipitivanje ipravnoti i 9unkcionalnoti ta&ilne intalacijeI periodična ipitivanja ta&ilne intalacijeI pravna lica za odr'avanje i ipitivanje ta&ilne intalacije. D. Stabilne instalacije za $ja#; p!a"a Sta&ilne intalacije za dojavu po'ara atoje e od automatki3 detektora po'ara, ručni3 javljača po'ara, centralne jedinice za detekciju i ignalizaciju po'ara, uređaja za zvučno i vetlono alamiranje, uređaja za paralelnu indikaciju, uređaja za daljinki preno alarma. /im pomenuti3 korite e i izvršni uređaji za aktiviranje ekundarni3 9unkcija itema, kao što je uključenje ta&ilni3 automatki3 itema za gašenje, iključenje ventilacije, aktiviranje itema za odimljavanje, zatvaranje protivpo'arni3 vrata i protivpo'arni3 klapni na ventilacionim iili klimatizacionim itemima i o&aveštavanje vatrogane jedinice.
9ON=EN
ADRESABILNI SISTEMI -azvoj te3nologije omogu(io je kontrukciju itema kod koji3 je mogu(a pojedinačna identi9ikacija detektora u alarmu. /vi itemi e u pro9eionalnoj terminologiji nazivaju o&ično adrei&ilnim ili adrenim itemima. drea detektora adrei&ilnog ; adrenog itema generalno e pridru'uje jednom adrenom elementu *detektoru, ručnom javljaču, adrenom modulu ili nekom izvršnom elementu2 i predtavlja o&ično decimalni &roj koji item najčeš(e prevodi u 3ekadecimalni i koji e potavlja za vaki detektor pri puštanju itema u pogon. %entrala ekvencijalno ,,prozivas vaku adreu i prikuplja od nje in9ormaciju o tanju u kome e detektor nalazi u trenutku komunikacije a centralnom jednicom. 6ako kod adrenog itema meto alarma &iva odma3 identi9ikovano, to je u liniji mogu(e intalirati značajno ve(i &roj detektora, odnono &roj detektora u liniji praktično nije ograničen &rzinom otkrivanja meta alarma.
Sitem za ranu detekciju po'ara ne poeduje mogu(noti da preči natanak &ilo kog početnog po'ara. =eđutim, 9aza po'ara u kojoj e on uoči i vreme za koje reakcija otpočne u &itno ni'i u o&jektima koji u zašti(eni itemom detekcije u odnou na one koji item ne poeduju i to rezultira mnogo ni'im nivoom šteta i paenim ljudkim 'ivotima. Sitemi za detekciju po'ara e atoje od centralne jedinice za detekciju i ignalizaciju po'ara, automatki3 detektora po'ara, ručni3 javljača po'ara, uređaja za zvučno i vetlono alamiranje i uređaja za paralelnu indikaciju.
)a &i e utvrdila potre&a za intaliranjem automatkog itema za dojavu po'ara u protoriji ili o&jektu moraju e uzeti u o&zir 9aktori kao što u: priutnot mogu(i3 izvora paljenja, građevinka kontukcija o&jekta *mogu(not širenja po'ara2, značaj potrojenja u o&jektu, po'arno optere(enje u o&jektu itd. 8 cilju o&ez&eđenja adekvatnog nadzora nad o&jektom ili određenim &rojem protorija u o&jektu, neop3odno je automatki item za dojavu po'ara intalirati u vim protorijama jednog po'arnog ektora. Sitem za dojavu po'ara adr'i: - javljače po'ara ; ručne i automatke centralu za prijem alarma alarmne uređaje ; irena, rotaciono vetlo, uređaj za preno ignalizacije na daljinu intalacione vodove rezervni izvor napajanja dodatne uređaje *današnji avremeni itemi za zaštitu od po'ara u okviru voje opreme adr'e i računar2.
8 zavinoti od po'arne veličine na koju reaguju automatki javljači po'ara e dele na: jonizacione, optičke, termičke i kom&inovane. utomatki javljači moraju &iti iza&rani tako da ne reaguju ipod predviđenog alarmnog praga. z&or javljača vrši e na onovu: očekivani3 po'arni3 veličina u početku po'ara, pogonki3 ulova, geometrije protorije i l. Sitemi automatke detekcije po'ara u neop3odni da &i mo o&ez&edili igurno 9unkcionianje vi3 otali3 celina i ačuvali 'ivote ljudi i materijalna do&ra nalogno;adrea&ilni i konvencionalni itemi automatke detekcije po'ara AE čaa dnevno, "? dana u godini kontrolišu ceo protor i na najmanju pojavu dima ili vatre ili povišene temperature daju zvučnu i vetlonu ignalizaciju radi &lagovremene evakuacije i gašenja po'ara. =eto potavljanja javljača zavii od principa delovanja javljača, geometrije protorije, ometaju(i3 veličina... Svaki javljač ima određenu nadzornu površinu tako da u lučaju po'ara na toj površini javljač reaguje. 0adzorna površina zavii od podešene oetljivoti javljača. Favljači po'ara grupišu e u zone da &i e nedvomileno moglo odrediti meto pojave po'ara. Fedna grupa javljača ne me da nadzire više protivpo'arni3 ektora. %entrala e mora potaviti na trajno zapoednuto meto *najčeš(e u de'urani2 ili e mora o&ez&editi paralelna ignalizacija do takvog meta. Sadr'aj poruka na centrali mora &iti P/!P80, tj. mora e tačno de9iniati o&jekat, protorija i zona u kojoj je po'ar natao, zatim da li je tartovao automtki item za gašenje *ako potoji2, da li je iključena odnono uključena ventilacija, elektro napajanje, igurnono ovetljenje itd. -adi ve(e igurnoti u centrali potoji i dodatni ignali: metnje i uređaj u kvaru. Pored onovnog izvora električne energije potre&no je o&ez&editi i rezervni izvor napajanja iključivo za napajanje itema za dojavu po'ara. Pre&acivanje a onovnog na rezervni izvor mora &iti automatko, dok rezervni izvor mora o&ez&editi napajanje najmanje EH čaova. -evizija itema mora e vršiti najmanje jednom godišnje, a kontrola i provera 9unkcija javljača, alarmni3 uređaja, rezervnog izvora napajanja i više puta godišnje. -adni napon itema je najčeš(e AEC, a temperaturno područje primene od ;"#M% do H#M%. .1*.* ="ste a;t%ats&i7 ja#lja6a p!a"a .* :nizacini $ete&t"i +ja#lja6i3 $i%a Pri natanku po'ara prvo e javljaju produkti agorevanja *dim,%/ A itd2, a tek onda dolazi do povišenja temperature okolnog protora. Polaze(i od toga u protorijama u kojima e dim očekuje kao karakteritična veličina u početnoj 9azi po'ara primenjuju e F/04%/0 FC7FČ, kod koji3 i neznatne količine dima, četo neprimetne za čoveka dovode do aktiviranja. Fonizacioni detektor dima e atoji iz poljne i unutrašnje komore u kojima e nalazi po jedan radioaktivni izvor. Blagom jonizacijom vazdu3a u komorama poti'e e da amo taj deo vazdu3a potane elektro;provodljiv. 6ad četice dima *&itno te'e od jona2 uđu u komoru deluju na pokretljivot molekula jonizovanog gaa čime utiču na njegov otpor. /va promena aktivira poluprovodnička okidačka kola, koja trenutno šalju ignal u centralu. Fedan javljač ovog tipa mo'e da kontroliše površinu od ?# do @# m A, a tim da e oetljivot mo'e reguliati. 0* Te"%i6&i $ete&t"i +ja#lja6i3 $i%a )ana e korite dva tipa ovi3 javljača: temromakimalni i termodi9erencijalni. 2 !-=/=6S=70 FC7FČ meri ; regitruje temperaturu okoline i kada ona dotigne određenu granicu *na koju je javljač podešen2 dolazi do alarmnog tanja. 6ao enzor e koriti
poluprovodniki element, kod kojeg je napon na krajevima razmeran temperaturi okoline. 6ada napon na krajevima dotigne određenu vrednot elektronki klop to regituje i šalje ignal centrali. Pored ovog tipa koriti e i tzv. Senzorka onda koja u e&i adr'i tečnot *najčeš(e alko3ol2 čija zapremina varira u zavinoti od temperature *širi e i kuplja2 što e regitruje preko mikroprekidača koji daju impul po&ude. -anije u e koritile verzije ovi3 javljača koje u e&i imaju &imetalnu traku, gde e alarm javljao kao poledica različitog izdu'enja metalni3 komponenti pod uticajem okolne temperature. B2 !-=/)+-0%F70 FC7FČ e koriti za protore gde e očekuje &rzi porat temperature u lučaju po'ara. /etljivot mu je ve(a nego kod termomakimalnog javljača. 6ao enzori e korite dva poluprovodnička poja ; jedan enzor prati &rze promene temperaturae, a drugi pore. 6ada ova razlika dotigne određenu vrednot elektronki klop to regitruje i šalje ignal u centralu. )ana u u upotre&i najčeš(e javljači koji u e&i adr'e o&a klopa tj. termomakimalni i termodi9erencijalni, čime e do&ija makimalna igurnot delovanja. >* Opti6&i ja#lja6i p!a"a 8 ovu grupu javljača padaju nekoliko vrta detektora, u zavinoti da li reaguju na četice dima, ili regitruju titraju(u vetlot plamena, ili pak regituju ultralju&ičate zrake koji e javljaju kod po'ara. 2 70-0 )=0 FC7FČ e atoji od vetlonog izvora *tranmitera2 koji emituje nevidljivi, modularni in9racrveni nop vetloti i prijemnika vetloti. ko dim uđe u in9racrveni nop vetloti, dolazi do njegovog prekida što e regitruje na prijemniku i šalje e alarmni ignal centrali. B2 0+-%-C0 P7=0 )!6!/- e atoji od: dva piroelektrična enzora, petotepenog tranzitorkog pojačavača i cevi a 3ladnom katodom. Prvi enzor reaguje na in9racrvenu vetlot plameni3 gaova 9rekvencije do #
Satoji e od enzorke cevi *oetljive na ultralju&ičate zrake2, elektronki3 kola koja tvaraju naponki ignal, ku(išta u protivekplozivnoj izved&i i kvarcni3 očiva. 8koliko e korite na metima gde e javlja prašina opremljeni u dadatnom 8C lampom i re9lekionim prtenom. P!0F: 9unkcionalna šema delovanjaI opi intalacijeI atavni delovi intalacijeI vrte javljača po'araI centrale za dojavu po'araI vrte alarma: projektovanje i izvođenje intalacijeI za3tevi u pogledu 9unkcionianja intalacije i atavni3 delova intalacije u po'aru ; nezavini izvor napajanja i dr.I erti9ikat kvaliteta atavni3 delova i intalacije u pogledu zaštite od po'araI ipitivanje ipravnoti i 9unkcionalnoti ta&ilne intalacijeI periodična ipitivanja ta&ilne intalacijeI pravna lica za odr'avanje i ipitivanje ta&ilne intalacije. 1#. Stabilne instalacije za $ete&cij; e&splzi#ni7 gas#a i pa"a Sitemi za detekciju otrovni3 i ekplozivni3 gaova korite e ve više u indutriji, javnim gara'ama ali i u doma(intvima radi prečavanja nekontrolianog mešanja otrovni3 ili ekplozivno; zapaljivi3 gaova a vazdu3om što predtavlja veliku opanot za ljude i imovinu. 8 zavinoti od namene protora detektori i oprema mogu &iti u klaičnoj izradi, a takođe i u protivekplozivnoj *2 zaštiti. Gaovi koji e mogu detektovati: OTRO=NI4 8gljen;monokid *%/2, ugljen;diokid *%/A2, umpor;vodonik *
8 zavinoti od veličine i namene o&jekta razlikujemo kolektivne i adrea&ilne iteme za detekciju i dojavu otrovni3 i ekplozivni3 gaova. 9le&ti#ni siste%i za $ete&cij; gasa 6olektivni itemi za detekciju gaa u i dalje veoma popularni. Predtavljaju idealno rešenje za manje o&jekte i imaju proveren kvalitet. 0ajčeš(e e korite za manje javne gara'e u tam&eno; polovnim o&jektima.
A$"esabilni siste%i za $ete&cij; gasa drea&ilni itemi za detekciju gaa pru'aju najmoderniju i naj&olju zaštitu za o&jekte vi3 veličina. /im olakšanog tetiranja ovi itemi e odlikuju velikom 9leki&ilnoš(u i viokom preciznoš(u detekcije. =ogu(e je talno pratiti porat koncentracije gaa za pojedine detektore i o&aveštavanje *zvučno i vetlono2 priuti3 o pove(anju nedozvoljene koncentracije gaova. 0a onovu analize nivoa koncentracije gaa, centrala daje ignal automatici za itemime odimljavanja i protivpo'arni3 klapni. 0a ovaj način e poti'e makimalna &ez&ednot priutni3 ljudi i imovine u o&jektu.
8 tam&enim o&jektima je ve češ(a potre&a da e vrši detekcija i dojava razni3 tipova gaova. )etektori mogu da rade nezavino za vaku protoriju, a takođe e mo'e napraviti jedintven item za ceo o&jekat. )etektori e najčeš(e potavljaju u ku3inji, kotlarnici, gara'i...
; OQRTUV W XYZU[V\ UW\QXR\Q ]Q ^XQ_TUY U^XQTQbY ]Q YXYVb` YV^fTW]RUZ Q^WRQ fQQ *OQRTUV bY W_bQRhYU ` sT`_YUW\ T^X` s, _. AED" W @.?.1DD". WUe2 P!0F: 9unkcionalna šema delovanjaI opi intalacijeI atavni delovi intalacijeI vrte javljača gaova i paraI kali&rianje javljača: centrale za detekciju gaova i paraI vrte alarma: projektovanje i izvođenje intalacijeI za3tevi u pogledu 9unkcionianja intalacije i atavni3 delova intalacije u po'aru ; nezavini izvor napajanja i dr.I erti9ikat kvaliteta atavni3 delova i intalacije u pogledu zaštite od po'araI ipitivanje ipravnoti i 9unkcionalnoti ta&ilne intalacijeI periodična ipitivanja ta&ilne intalacijeI pravna lica za odr'avanje i ipitivanje ta&ilne intalacije. 11. Instalacije5 siste%i i ;"e?aji za $#?enje $i%a i tplte ; S-PS 0 1A1#1;A:A##H Sitemi za kontrolu dima i toplote ; )eo A: Speci9ikacije uređaja za prirodno odvođenje dima i toplote /vaj tandard utvrđuje za3teve i opiuje metode ipitivanja uređaja za prirodno odvođenje dima i toplote. /vi uređaji u jedna vrta S<CS *moke and 3eat e3aut ventilalation tem2 &ez pogona , i padaju u uređaje za &ez&ednot kod evakuacije i pašavanja prilikom ugro'enoti od po'ara. ; S-PS 0 1A1#1;":A##H%:A##H Sitemi za kontrolu dima i toplote ; )eo ": Speci9ikacije ventilatora za prinudno odvođenje dima i toplote L pravka /vaj tandard je identičan a: 0 1A1#1;":A##A%:A##? %0!% 1D1đ ; P-C706 / !<0Č6= 0/-=!C= 4 SS!= 4 /)C/w0F )= !/P7/! 0S!7< 8 P/q-8 *sSl. lit S+-Fs, &r. E?H"2 Prema aznanjima dim i otrovni gaovi natali u lučaju po'ara i lični3 akcidenata ugro'avaju zdravlje i 'ivote ljudi. /novni princip na kome e &aziraju itemi dimne i toplotne ventilacije je odtranjivanje toplote i dima iz o&jekta koji e nalazi u po'aru naglašavaju(i pri tom zaštitu ljudki3 'ivota i vlaništva. 8 početnim 9azama po'ara toplota, dim i vreli gaovi e di'u do pla9ona, a zatim e šire i o&razuju gut loj koji e pušta ka dole. -anim otvaranjem krovne ventilacije podtiče e kontinualno odtranjivanje toplote i dima, i na taj način e otvaruje pokušaj potizanja ravnote'e između tope po kojoj e proizvode tokični u'areni gaovi i tope u kojoj e iti iz&acuju van putem dimni3 odvoda. %ilj ventilacije je da e o&ez&edi dovoljno jana vidljivot, evakuacija i da e vatrogacima omogu(i prilaz. !akođe, putem ventilacioni3 otvora manjuje e temperature i rizik od urušavanja o&jekta.
/tvaranjem dimni3 i toplotni3 odvoda prečavamo porat temperature unutar o&jekta i time odla'emo početak organki3 pirolitički3 procea koje vaki po'ar noi a o&om, kao i devataciju kontrukcije amog o&jekta.
0ajva'nija komponenta itema je elektrome3anički pokretač *ktuator2 koji e koriti za otvaranje dimnog odvoda, 'aluzine ili rešetke.
6ompletan item dimne ventilacije adr'i komponente: kontrolni panel, centralnu jedinicu za upravljanje, rucne i opticke javljace za dojavu pojave po'ara, jedan ili dva lancana elektropokretaca koji mogu otvarati krovne prozore i prozore na zidovima o&jekta. Sitem je opremljen nezavinim napajanjem, ima mogucnot proceorkog nadzora itema AE ata, detekciju kvara i alarma kao i niz razliciti3 mogucnoti podešavanja vremena dnevne ventilacije.
.* 9LASI@I9A
)a &i e prečilo širenje po'ara kroz iteme za ventilaciju, u kanale e tavljaju protivpo'arne klapne ili klapne otporne na po'ar 0* PROTI=POŽARNE 9LAPNE )e9iniane u P!0 za kllimatizaciju ventilaciju. 4adatak: prečavanje širenja po'ara prečavanje dotoka ve'eg vazdu3a na meto po'ara. Satav: 6u(ište od pocinkovanog lima 7opatica a o&logom od Amm od lima punjena izolacionim materijalom -učica za pomeranje lopatice otvorenozatvoreno -učni okidač;za proveravanje ipravnoti /igurač zatvorenog polo'aja !ermički okidač a topljivim kontaktom na @#x%. 6lapne moraju &iti opremljene uređajima za zatvaranje koji pomo(u akumulirane energije automatki dovode u polo'aj zatvoreno. Potavljanje: 0a granicama po'arni3 ektora 0a zidovima za koji e potavlja ulov otpornoti prema po'aru 0a metu vakog ulazaizlaza u okno glavne ventilacione cevi
