PROTIV POŽARNA PREVENTIVA PROTIV POŽARNA PREVENTIVA JE: skup mera, radnji i postupaka normativne i pravne prirode koji se podizimaju na mestima gde postoji realna opasnost od požara JEDNOSTAVNIJE:preventivne mere su radnje koje se preduzimaju da ne dođe do požara.
MALBAŠA GOJKO 1
1.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PRI PROIZVODNJI LAKOVA I BOJA
A - opis tehnološkog procesa B.- opasnosti od požara C.- požarno preventivne mere D.- sredstva za gašenje
►A:Opis tehnološkog procesa Boje i lakovi se dobijaju rastvaranjem smola u raznim rastvaračima. Dele se na: Uljane—manje osetljive,sporo isparljive Nitro--- eksplozivne, brzo isparljive i opasne ►B:Požarne opasnosti Ceo tehnološki proces dobijanja boja i lakova je vrlo opasan od požara.Uzročnici opasnosti su: Otvoreni plamen-najveća opasnost Grejanje mora biti indirektno Neispravno izvedene instalacije Svi elektro uređaji moraju biti dobro uzemljeni ►C:preventivne mere su: skup mera, radnji i postupaka normativne i pravne prirode koji se podizimaju na mestima gde postoji realna opasnost od požara JEDNOSTAVNIJE:preventivne mere su radnje koje se preduzimaju da ne dođe do požara. 1. tehnologija proizvodnje boje i lakova bude locirana van naseljenog mesta 2. komunikacije do proizvodnje bude izuzetno dobre (putevi,telefoni) 3. komunikacije u fabrici budu vidno obeležene žutom bojom i nezakrčene(protivpožarni put) 4. proizvodni objekti budu od vatrootpornog materijala (minimum 4h) 5. krovovi budu od lakog materijala (50kg po jednom metru 2) sa obavezno urađenom eksplozivnom oduškom (u slučaju požara usmeravamo ga prema krovu) 6. zidovi od vatrootpornog materijala (minimum 4h) 7. prozori i vrata od negorivog materijala i da su uzemljeni(zbog statičkog elektriciteta) 8. podovi od antistatičkog materijala (ne pravi varnice i elektro je provodljiv) 9. svi uređaji uzemljeni, a uzemljenje povezano među sobom 10. kanalizacija sprovedena u specijalnu tehnološku kanalizaciju opremljenu po propisu 11. elektro instalacija mora biti u S izvedbi a tamo gde preti opasnost od eksplozije.po Ex. («S» i «Ex»izvedbavišestruka zaštita elektroprovodnika) 12. ventilacija – vrlo efikasna također u S izvedbi-u slučaju požara mora izdržati 100 minuta. 13. alat - od materijala koji ne varniči 14. odeća i obuća – koja ne stvara statički elektricitet 15. u objektu i oko njega mora biti izvedena hidrantska mreža 16. kontrolnomerna aparatura mora biti pouzdana i uvek ispravna ►D:sredstva za zaštitu od požara i način gašenja Sredstva za gašenje požara su materije koje imaju osobinu da prekidaju proces gorenja, a sredstva za zaštitu su: uređaji za otkrivanje i dojavu požara(automkatski i ručni) uređaji za merenje koncetracije eksplozivnosti u radnoj prostoriji odgovarajući hidrantski sitem uređaji za stabilno gašenje tipa drenčer sa raspršenim vodenim mlazom(CO 2 ILI HALON) zidne hidrante mobilnu opremu-aparate tipa»S» sa prahom ili penom gašenje požara se vrši prahom,CO2,inergenom i vodom radnici moraju biti obučeni u rukovanju opremom za gašenje i tehnološkim postrojenjem.
2
2-PROTIV POŽARNI SEKTOR Je deo prostora koji je odvojen vatrootpornim zidovima, negorivom tavanocom i negorivim podom van koga se požar ne može proširiti.Zidiovi koji imaju više od 25% staklene površine ne mogu se smatrati vatrootpornim.Vatrootporni zidovi ne propuštaju požar do1 - 6h Tavanica u odnosu na zid mora biti hermetički zatvorena
3-ZAŠTITA OD STATIČKOG ELEKTRICITETA Statički elektricitet nastaje trenjem; jonizacijom;deformacijom i influencom. Jonizacija je kad imamo dva provodnika blizu jedan do drugoga a influenca kada su dva kabla preblizu i između njih se stvori statički elektricitet.Odvođenje statičkog elektriciteta se vrši efikasnim uzemljenjem ili iznalaženjem nekih drugih rešenja.Uzemljenje se vrši bakarnim kablom prečnika 4mm minimum; bakarnom pletenicom (užetom) od 10 mm i pocinčanom trakom 20x3mm.
4.POŽARNA OPASNOST I MERE ZAŠTITE PRI PROIZVODNJI GUME A-dobija se preradom kaučuka prirodnog ili veštačkog kome se dodaje sumpor;čađ,oksid;regenerat guma.Iznad levka u koji se stavljaju navedene komponente postavlja se jak elektromagnet za izlučivanje metalnih opiljaka.Sam proces dobijanja gume se zove VULKANIZACIJA (TOPLA I HLADNA). ►B-Požarne opasnosti: Ceo tehnološki proces je vrlo opasan od požara.Uzročnici opasnosti su: Otvoreni plamen-najveća opasnost Grejanje mora biti indirektno Neispravno izvedene instalacije Svi elektro uređaji moraju biti dobro uzemljeni ►C PREVENTIVNE MERE SU: 1. tehnologija proizvodnje guma bude locirana van naseljenog mesta 2. komunikacije do proizvodnje bude izuzetno dobre (putevi,telefoni) 3. komunikacije u fabrici budu vidno obeležene žutom bojom i nezakrčene 4. proizvodni objekti budu od vatrootpornog materijala (minimum 4h) 5. krovovi budu od lakog materijala (5kg po jednom metru 2) sa obavezno urađenom eksplozivnom oduškom (u slučaju požara usmeravamo ga prema krovu) 6. zidovi od vatrootpornog materijala (minimum 4h) 7. prozori i vrata od negorivog materijala i da su uzemljeni(zbog statičkog elektriciteta) 8. podovi od antistatičkog materijala (ne pravi varnice i elektro je provodljiv) 9. svi uređaji uzemljeni, a uzemljenje povezano među sobom 10. kanalizacija sprovedena u specijalnu tehnološku kanalizaciju opremljenu po propisu 11. elektro instalacija mora biti u S izvedbi a tamo gde preti opasnost od eksplozije.po Ex. 12. ventilacija – vrlo efikasna također u S izvedbi-u slučaju požara mora izdržati 100 minuta. 13. alat - od materijala koji ne varniči 14. odeća i obuća – koja ne stvara statički elektricitet 15. u objektu i oko njega mora biti izvedena hidrantska mreža 16. kontrolnomerna aparatura mora biti pouzdana i uvek ispravna ►D-SREDSTVA ZA GAŠENJE:Prah;co2;halon(HL); inergen.
5-HORIZONTALNE PROTIV POŽARNE PREPREKE su međuspratne konstrukcije od negorivog materijala koji je minimalno vatrootporan 4 h.Spojevi između horizontalnih i vertikalnih protiv požarnih prepreka moraju biti hermetički zatvoreni,a otvori kroz koje eventualno prolazi snop električnih provodnika moraju biti zaštićeni specijalnom zaštitnom ne gorivom pastom.Ventilacija-obavezna sa p.p.klapnama
6.-ZAŠTITA OD ATMOSFERSKOG ELEKTRICITETA Vrši se gromobranima.Oni imaju zadatak da direktno prihvate električno pražnjenje oblaka i spreče sekundarnu štetu. Dele se na: IZOLOVANE-sa odstojnicima od krova do zemlje NEIZOLOVANE–vezuju se za armaturu (čvrstim spojem-varenjem)Sastoje se od: Prihvatni sistem; spusni provodnik(pocinkovana traka 20x3mm) i sistem za uzemljenje.Prihvatni sistem ili tkz franklinova hvataljka Uzemljenje je u vidu sonde koja se nabija u zemlju zavisno od specifičnosti zemljišta-koliko duboko.Ako je zemlja suva – dublje.Postavlja se na objektima visokim preko pet spratova.meri se O metrom i
3
vrednost mora biti manja od 20 OM-a.Ako se radi o nekom skladištu,može se postaviti faradejev kavez,postavlja se oko skladišta i vrednost je maksimum 10 OM-a. 7.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PRI PRERADI DRVETA ►A-Što god je drvo sitnije ,tim je opasnost od požara veća.Zapaljivost zavisi od:Vrste drveta;veličine komada;vlažnosti, sastava (primer iverica-piljevina+lepak)Opasnost od požara je u:lakirnici;sušionici.Posebno je opasna drvena prašina.Ona je zapaljiva i eksplozivna.Donja granica eksplozivnosti DGE – 20 – 200gr; a gornja granica eksplozivnosti GGE – 2 – 6kg ►B-Požarne opasnosti: Ceo tehnološki proces je vrlo opasan od požara.Uzročnici opasnosti su: Otvoreni plamen-najveća opasnost;Grejanje mora biti indirektno;Neispravno izvedene instalacije;Svi elektro uređaji moraju biti dobro uzemljeni A-
VIDI PITANJE BR.1
Gašenje :voda;pena a može i sa ostalim sredstvima.
8.-KROVOVI – LAGAN KROV Krov je najosetljiviji deo objekta od požara.Postoje više vrsta krovova. na pr.ravni;kosi i dr.Sastoje se od krovne konstrukcije i krovnog pokrivača.U podkrovlju strogo zabranjeno skladištenje bilo kakvog materijala. Krov treba biti lagan,oko 50 kg po 1m2 sa obavezno urađenim eksplozvnim oduškom.Zabranjeno vođenje elekt.inst.pored dimnjaka.Ako baš mora onda je obavezno u S izvedbi.
9.-REZERVNI IZVORI NAPAJANJA ELEKTRIČNOM ENERGIJOM Koriste se u onim tehniologijama gde ne sme doći do nestanka električne energije.Rezervni izvori napajanja elekt.energ.su:dizel agregati i specijalni akumulatori koji moraju stalno biti priključeni na elekt.mrežuObezbeđuju struju za vreme od 8-48 časova zavisno od potrošača.Dizel agregat mora biti smešten minimalno 20 m van objekta u prostoriji koja ima dobro provetravanje..Kablovi od agregata do potrošača elektr.energ.moraju biti u S izvedbi.i morju se voditi odvojeno od drugih.
10.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE OD POŽARA PRI PROIZVODNJI VODONIKA Vodonik je bezbojan gas;bez okusa i mirisa Dobija se kao: uzvratni produkt elektrolize vode -delovanjem vodene pare na usijani metal i od prirodnog gasa parcijalnom oksidacijom.Na tržište dolazi u čeličnim bocama pod pritiskom od150 bara.Koristi se prilikom sečenja metala i zavarivanja i kao tehničko gorivo. Požarne opasnosti: Ceo tehnol ioški proces dobijanja vodonika je opasan od požara i osetljiv na eksploziju Interval eksplozivnosti je od 4,1-74,2%Uzročnici opasnosti su Vidi pitanje br.1 PREVENTIVNE MERE SU: Vidi pitanje br.1 Gasi se :prahom;co2 i i inergenom,ali uz maksimalni oprez jer je pored eksplozije gasnih smeša vodonika moguća i eksplozija boca pod pritiskom.
11.-PRIRODNA I VEŠTAČKA VENTILACIJA Je organizovana izmena vazduha što dovodi do povoljnijih i bezbednijih uslova življenja.Izvodi se ventilatorima koji se dele na :Aksijalne i Radijalne.Druga podela je na ventilatore sa nadpritiskom i ventilatore sa podpritiskom.Sistemi u kojima funkcionišu radijatori mogu biti kilometarski dugi. Postoji i prirodna ventilacija – promaja.Odvija se tako što su ulazni otvori u prostoriji koja, da bi mogla da se prirodno ventilira, mora biti viša nego šira, pri dnu, a izlazni pri vrhu.
12.-INSTALACIJA UZEMLJENJA izvodi se u cilju zaštite ljudi i materijla.Postoje dve vrste uzemljenja i to: pogonsko-uzemlenje metalnih delova i uređaja koji pripadaju strujnom krugu zaštitno – uzemljenje metalnih delova koji ne pripadaju strujnom krugu.Prvenstveno je namenjeno zaštiti ljudi.
13.-P.O.P.P.PLASTIČNIH MASA Plastične mase su sintetički ili prirodni polimerni materijal.Dobija dodataka(plastifikatori,omekšivači,stabilizatori i t.d.)Proces je automatizovan. Celokupan proces je osetljiv od požara.Gasi se prahom;co 2 i halonom.
se
od
raznih
vrsta
smola
i
14.-EKSPLOZIJA KAO UZROK POŽARA Je nagla hemijska reakcija oksidacije uz povećanje temperature.ili pritiska, ili i jednog i drugog istovremeno.Odvija se trenutno pri čemu se oslobađa velika toplotna energija i može doći do promene agregatnog stanja materije koja eksplodira.(čvrsto,tečno prelazi u gasovito)Dele se na: ►Deflagracija –eksplozija koja se širi brzinom manjom od brzine zvuka
4
►Detonacija – eksplozija kada je brzina sagorevanja samo nekoliko stotina m/s- bez udarnog talasa.Postoji donja granica eksplozivnosti(DGE) – To je minimalna koncetracija zapaljivih para u vazduhu koja bi pod određenim okolnostima mogla da eksplodira, i gornja eksplozivna granica (GEG) kada koncetracija smeša nije eksplozivna. Područje između ove dve tačke se zove «eksplozivni interval».
15.SNABDEVANJE VODOM- HIDRANTSKA MREŽA Namenjena je za snabdevanje vodom za gašenje požara.Postoji spoljna i unutarnja hidr.mtreža.Spoljna hid.mreža se pravi od metalnih cevi prečnika 75 i 110.Spoljašnini hidranti mogu biti podzemni i nadzemni.Podzemni hidrant se postavlja van objekta na udaljenosti i do 30 m zavisno od veličine objekta.Unutrašnja hidrantska mreža je od metalnih cevi,prečnika 52 mm sa zidnim hidrantima napravljenim od vatrootpornog materijala u vidu ormarića koji su opremljeni ventilom,crevom i mlaznicom.Spoljna hidr.mreža mora da ima pritisak 2,5 – 6 bara, a unutrašnja 2,5 bara. 16.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE OD POŽARA PRI PROIZVODNJI VEŠTAČKOG ĐUBRIVA Proizvodni procs je u tri faze1:mlevenja kalcijumfosfata;2:Razlaganja samlevene smeše sa sumpornom kiselinom i dozrevanje i konačna obrada super fosfata.Tehnologija nije požarno ugrožena i nema potrebe za nekim posebnim protivpožarnim merama.Za gašenje eventualnog požara, dozvoljena je upotreba svih raspoloživih sredstava.
17.-ZAŠTITA DRVETA I METALA OD VISOKIH TEMPERATURA Drvo je slab provodnik toplote i gori po slojevima u 4 faze1.gorenje;2.razbuktala vatra;3.zaštitna faza(gornji sloj je pokriven pepelom) i 4.živo žarište ili dogorevanje.Zaštita od visokih temperatura se vrši premazivanjem negorivom pastom,malterisanjem ili impregnacijom(potapanjem u neko zaštitno sredstvo) Zaštita metala se vrši premazivanjem negorivim pastama,malterisanjem i oziđivanjem ciglicama.Na T od 550 0 C, čelik gubi čvrstoću. 18.-SPOLJNA HIDRANTSKA MREŽA
2-52-7 2,5
Namenjena za snabdevanje vodom za gašenje požara. 4,0: Izrađena je od metalnih cevi prečnika 75 i 110 mm.Pritisak u mreži je od 2,6 – 6 bara.Hidranti su ►podzemni; (ima svoj komplet:hidr.ključ; 2-3 creva i hidrantski nastavak) ►nadzemni ;( imaju manu da mrznu zimi);Podzemni hidrant se obeležava najbližem zidu.To je obrnut trougao u kome je obeleženo mesto ,prečnik,pritisak u hidrantu . 19.-PROTIV POŽ.OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PRI PROIZVODNJI EKSPLOZIVNIH MATERIJA Ove materije imaju osobinu da pod povoljnim uslovima sagorevaju eksplozivno.To su:eksplozivi;predmeti punjeni eksplozivom;sredstvo za paljenje eksploziva;pirotehnički proizvodi i sirovine za proizvodnju eksploziva.Dele se na: Primarni (kapisle i upaljači)-živin fulminat U suštini primarni ili inicirajući služe da aktiviraju sekundarne. Sekundarni.(kidajući)-TNT trinitrotoluol.
20.-PROTIV POŽARNE KLAPNE Namenjene su da spreče širenje požara iz jednog PP sektora u drugi.Postavljaju se u ventilacionim cevima na mestima preseka zida.- u sredinu zida.Vatrootpornost im mora biti ista kao i vatrootpornost zida.Prema načinu aktiviranja mogu biti: Termičke-do aktiviranja dolazi topljenjem osigurača na temperaturi od 75 0 C i zatvaranja kontra tegom. Elektromagnetske-aktiviraju se iz komandnog pulta Automatske-aktiviranje automatsko a vraćanje ručno.Pristup klapnama mora biti dobar, a kontrola svaka 2 meseca. 21.-PRIVREMENA MESTA ZA ZAVARIVANJE To su mesta,posebnim odobrenjem određena za privremeno izvođenje radova zavarivanja Tačno je određeno kada, ko, i u koje vreme vrši zavarivanje.Opšti uslovi:Prostor mora biti očišćen od zapaljivih materija u prečniku od 10 m. Svi otvori moraju biti zatvoreni;Lice koje izvodi radove mora imati atest. Zavarivanje se ne može obavljati na mestima koja za to nisu pripremljena; u prostoriji u kojoj postoji automatska dojava požara;pored skladišta zapaljivog materijala;na mestima gde može doći do eksplozije zapaljivih para.Da bi počelo varenje mora se dobiti pismeno odobrenje od nadležnog rukovodioca.Ono je u 3 primerka-za onoga ko vari,vatrogasnu službu i arhivu.Varenju obavezno mora da prisustvuje vatrgasac sa odgovarajućim PP aparatom i opremom.Po završetku varenja pravi se zapisnik, potpisuje vatrogasac i varilac. 22.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE U METALO PRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI
5
Sve faze dobijanja i prerade metala nose veliku opasnost od požaraTopljenje,livenje;kaljenje;zavarivanje;mehaničke obrade i farbanje su procesi visoko kotirani kad je u pitanju požat. Gasi se prahom i ugljen dioksidom.Pored mobilne opreme preporučuje se upotreba stabilnih sistema.
23.-PONAŠANJE GRAĐEVINSKIH MATERIJALA I KONSTRUKCIJA U POŽARU Građevinski materijal može biti gorljiv i negorljiv.Negorljiv je ako ne prouzrokuje povećanje temperature za više od 50 0 C u eksperimentalnoj peći.Ako se temperatura uzorka ne povećava za više od 50 0 C.Ako nema plamena duže od 10 sekundi.Ako nema gubitak masa više od 50%.Objekti se grade od :opeke;kamena;betona;drvenih i čeličnih konstrukcija,stakla;maltera i stiropora. Opeka - puna i šuplja.Puna je otpornija ,Zid debljine od 25 cm.je vatrostalan 6 h Puna cigla trpi T-1100 0 C. Kamen-krečnjak i kvarcni.Krečnjak gubi vatrootpornost na 550 0 C,a kvarcni puca na 575 0 C. Beton- armiran i nearmiran. drugi je otporniji na požar.Debljina betonske ploče od 25 cm. Je vatrootporna 6 h. Drvena konstrukcija-slab provodnik toplote.Gori po slojevima.Vatrootpornost mu se poboljšava premazivanjem,malterisanjem i oziđivanjem ciglicama. Čelik na T od 400-600 0 C počinje da se deformiše, a na 7200 menja strukturu.Uslučaju požara pre pada čelični stub od drvenog. Staklo-topi se na temperaturi od 800-900 0 C postoji negorivo i neprobojno staklo. Malter je debljine 1,5 cm.krečni koji je otporan do 500 i produžni -900 0 C. Stiropor-goriv je i gori tinjajuće.Koristi se za izolaciju.
24.-SUVA HIDRANTSKA MREŽA( SVA VATROGASNA SREDSTVA KOJA STOJE U ORMARIĆU) Postavlja se na objektima koji su viši od 75 metara Namena joj je gašenje požara u visokim objektima.Visokim se smatraju oni čija je donja osnovica sprata na visini od 22 m.Napravljena je od metalnih cevi prečnika 80 mm i na svakom spratu postoji priključak.Na ulazu u soliter postoji priključak za cisternu odakle se gura voda pod pritiskom od 2,5 bara.Zidni hidranti imaju ventil;crevo i mlaznicu. Svi priključci na suvoj H.M.označavaju se «može upotrebljavati samo vatrogasna jedinica»
25.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE NA POLJOPRIVREDNIM DOBRIMA I U ŠUMAMA. Žetva je kritična faza na P.D.Sva tehnika se pre žetve mora dovesti u ispravno stanje.Na licu mesta i noću zabranjena svaka opravka tehnike.Sva mehanizacija mora imati odgovarajuće PP aparate, amora se obezbediti i voda.U šumi se prosecaju putevi kao PP koridori, njihova širina je prosečna visina drveta.Ti isti koridori služe i za prolaz vatrogasnim vozilima.
26.-UTREĐAJI ZA KONTROLU I REGULISANJE PRITISKA I TEMPERATURE Temperatura se meri termometrom.termometri rade na bazi lako isparljivih metala ili alkohola.Temperature više od 1000 0 C se mere pirometrima.Svi zatvoreni sudovi(preko 15 kg) koji služe za transport ili skladištenje zapaljivih i eksplozivnih tečnosti, moraju imati ugrađene termometre i manometre.Manometri služe za merenje pritiska.
27.-ELEKTRIČNE INSTALACIJE PROTIV POŽARNOG OSVETLENJA Deli se na : PANIČNO Ili kritična instalacija,koja se provodi posebnim kablovima u S izvedbi je ono osvetlenje koje se uključeje automatski prilikom nestanaka elektr.energije.Napaja se iz rezervnih izvora napajanja.Služi za pokazivanje najkraćeg puta do izlaza POMOĆNO . Pomoćno osvetlenje se prepoznaje po posebno obeleženim svetiljkama. .
28.-KLASIFIKACIJA OBJEKATA PREMA UGROŽENOSTI OD POŽARA U zavisnosti od osetljivosti na požar , sve tehnologije i objekti su podeljene u pet kategorija od K1-K5. U koju će kategoriju biti svrstana neka tehnologija ili objekat zavisi od : Požarne ugroženosti objekta Od značaja i veličine objekta Od povoljnosti lokacije Od blizine PP jedinice(udaljenost do 3,5 km.) K1- Pogoni u kojima se rade lako zapaljive tečnosti čija je tačka palenja ispod 23 0C i gasovi i pare čija je donja granica eksplozivnosti ispod 10 zapremninskih procenata.(viskozna vlakna.natrijum,kalijum,skladišta benzina,acetona etra ) K2- Pogoni u kojima se rade lako zapaljive tečnosti čija je tačka palenja između 23 0C i 100 0C i gasovi i pare čija je donja granica eksplozivnosti iznad 10 zapremninskih procenata.(pogoni gde se stvara ugljena prašina,drvena strugotina,brašno,šećer u prahu)
6
K3- Pogoni u kojima se rade lako zapaljive tečnosti čija je tačka palenja između 100 0C i 300 0C (pogoni za mehaničku preradu drveta,tekstilni pogoni,garaže za automobile i javni objekti koji primaju više od 500 lica. K4-Pogoni u kojima se radi sa tečnostima čija je tačka palenja 300 0C,čvrstim materijama čija je temperatura palenja iznad 300 0C,pri čemu se oslobađa toplota praćena iskrama i plamenom.(ispitivanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem,pogoni za topljenje,livenje i preradu metala,kotlarnice,transformatorske stanice) K5- Pogoni u kojima se radi sa negorivim materijama,hladnim i mokrim materijalom(mehanička obrada materijala,azbesta,soli, mokra odelenja industrije tekstila i hartije,prerada ribe ,mesa i mlečnih proizvoda)
29.-PROTIV POŽARNI ZIDOVI Imaju ulogu da spreče širenje požara iz jednog PP sektora u drugi.Izgrađen je od protiv požarnog materijala i vatrootporan je 4h.Nem sme imati otvore, a ako ih ima, moraju imati istu vatrootpornost(PP vrata,PP klapne) Ako je površina zida više od 25% u staklu, takav zid ne može biti vatrootporan.Kod jako dugačkih objekata, PP zidom se preseca ceo objekat tako da je PP zid viši od krova objekta za 40-60 cm.
30.-KRITIČNE ELEKTRIČNE INSTALACIJE I POTROŠAČI Instalacije, pribor i uređaji sigurnosnog osvetlenja se tretiraju kao kritična instalacija.Vrste osvetljenja mogu biti: Opšte-svakodnevno osvetlenje Sigurnosno-može biti pomoćno i panično osvetlenje ( VIDI PITANJE BR.27) Orjentaciono-osvetljava glavne komunikacije u objektu Stražarsko-postavlja se oko objekta u cilju sprečavanja krađa Kritične instalacije se koriste na mestima gde je potrebno stalno napajanje elektr.energijom i gde proizvodnja ne smije da stane.Pomoćni izvori elektr.energije su dizel agregati i specijalni akumulatori.
31.-POŽARNE OPASNOSTI IMERE ZAŠTITE U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI Obihvataju proizvodnju brašna i šećera.Požarne opasnosti standardne + opasnost od eksplozije prašine. Požarno preventivne mere standardne + elektro instalacija obavezna u Ex izvedbi.U ovoj industriji,najopasnija faza od požara je –sušenje –žitarica.Postoji opasnost od statičkog elektriciteta.Iznad levka za sipanje žitarica obavezno postaviti jak elektro magnet radi sprečavanja eventualnog upada metalnih opiljaka koji mogU izazvati varnicu,a ona požar.Sredstva za gašenje-voda-raspršeni mlaz.
32.-ZAŠTITA OTVORA U PROTIV POŽARNIM PREPREKAMA Otvori u PP preprekama su PP vrata,PP klapne i ventilacioni otvori.PP prepreke nemaju prozora.PP vrata moraju imati istu vatrootpornost kao i PP zid.Opremljena su automatskim bravama, a otvaraju se na spolja. PP klapne također moraju imati istu vatrootpornost kao i zid.Prolazi snopova kablova kroz zid moraju biti premazani vatrootpornom specijalnom pastom.Zidovi sa tavanicom su spojeni hermetički.
33.-UNUTRAŠNJA HIDRANTSKA MREŽA Ne sme se postaviti na mestima gde korišćenje vode može stvoriti zapaljiv gas i izazvati eksplozije, požar i širenje požara.Unutrašnja hidrantska mreža može biti spojena sa mrežom za piće i posebna.Mora stalno biti pod pritiskom,tako da na najvišem spratu objekta na mlaznici ima najniži pritisak od 2,5 bara.Napravljena je od metalnih cevi prečnika 52 mm koje su zaštićene od mehaničkog oštećenja.Kod postavljanja hidranata mora se voditi računa da ceo prostor bude zaštićen sa crevom prečnika 52 mm dužine 15 m;mlaznicom prečnika 8mm sa mlazom od 5 m.Hidranti se smeštaju u stepenišne prostorije;prolaze ;puteve za evakuaciju.Obeleženi su sa oznakom»H».
34.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE U SAOBRAĆAJU Vrste saobraćaja su:drumski;železnički;vodeni i vazdušni.U drumskom saobraćaju opasnosti od požara su:Pogonsko gorivo;kvar na motoru i druge.Za sva šinska vozila opasnost su maziva u osovinama.Požarom su ugrožene lokomotive(kod električnih od proboja ili oštećenja izolacije, a kod dizel lokomotiva od curenja goriva na usijani motor) U brodskom saobraćaju, pored pogonskog goriva,elektroinstalacija i nehata opasnost je i ugrađeni gorući materijal na koji otpada 15%.(drvo,plastika,tekstil) U avio saobraćaju postoji niz opasnosti.Svi savremeni avioni su opremljeni stabilnim sistemom za gašenje na svim vitalnim mestima. Za gašenje se koristi halon. 35.-ELEKTRČNE INSTALACIJE I UREĐAJI U VISOKIM ZGRADAMA Svi elektr.uređaji moraju biti dobro uzemljeni.gromobranska instalacija mora biti dobro izvedena.Elektro instalacija mora biti u «S» izvedbi sa rezervnim izvorom napajanja koje se koristi za lift,PP centralu i panično osvetlenje Uključuje se 0,15-15 sek.nakon nestanka električne sruje.Elektr.vodovi za lift moraju biti u «S» izvedbi. Na svakom spratu moraju biti po 2 PP aparata i hidrant za suvu hidrantsku mrežu.
7
36.-SUDOVI I INSTALACIJE POD PRITISKOM – to su sudovi,rezervoari i boce u kojima se smeštaju i transportuju zapaljive tečnosti koje stvaraju nadpritisak.Sve instalacije i sudovi moraju biti dobro zaštićeni od korozije, a naftovodi i cevovodi koji su pod zemljom se posebno štite katodnom zaštitom.Sudovi pod pritiskom moraju imati:Pokazivač nivoa napunjenosti;manometar;termometar i po dva sigurnosna ventila koji rade na različitim principima.Sudovi moraju biti zaštićeni od sunca ili moraju imati uređaj za hlađenje.
37.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PRI PROIZVODNJI ACETILENA-C2H2 Acetilen je gas bez boje,okusa i mirisa.Dobija se delovanjem vode na kalcijum karbid.Pomešan sa kiseonikom koristi se za autogeno varenje.Lako je zapaljiv i lako gradi eksplozivne smeše sa vazduhom. U dodiru sa srebrom, bakrom i živom nastaju eksplozivna jedinjenja. Gasi se suvim prahom i ugljen-dioksidom.Strogo zabranjena voda jer uzima kiseonik iz vode.
38.-GORENJE ZAPALJIVIH TEČNOSTI Zapaljive tečnosti su one čije se pare pale na 35 0 C.Kod zapaljivih tečnosti gore pare a ne tečnost.Temperatura palenja je najniža temperatura kod pritiska od 1 bara pri kojoj se iznad zapaljive tečnosti stvara dovoljna količina pare koja se u dodiru sa izvorom paljenja pali.Prema zapaljivost dele se na: 1-grupa-temperatura zapaljivosti manja od 380C 2-grupa- temperatura zapaljivosti od 380C - 600C 3-grupa- temperatura zapaljivosti od 600C - 1000C PP mere-vdi pitanje br.1 Gasi se sa: suvi prah,halon.inergen i CO2 39.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE U INDUSTRIJI NAFTE Kao glavni predstavnik mineralnih ulja nalazi se u zemlji na dubinama i do 5 km.Nastala je uz visoke pritiske od materije životinjskog i biljnog porekla na temperaturama od 120-150 0C.Izvađena nafta se taloži u bazenima a nakon toga se separacijama odvaja od zapaljivih gasovitih materija(metan,etan,propan)Transport od izvorišta do rafinerija može biti dugim cevovodima ili nekim od prevoznih sredstava.Frakcionom destilacijom iz nafte dobijamo: -Petrolej – (od 15 – 330C) -Plinsko ulje-(od 250 – 3000C) -parafinsko ulje-(iznad 3500C) Ostatak mase se naziva GUDRON.Prerada nafte je požarno opasna.Osetljive faze su pretakanja i skladištenja nafte.Gasi se :pena na otvorenom prostoru i u rezervoarima,ugljen dioksid,halon i prah. Sve ostalo kao kod pitanja br.1
40.-STALNA MESTA ZA ZAVARIVANJE Formiraju se posebni PP sektori vatrootporni do 2 h.Vrata se otvaraju spolja.Svako radno mesto mora imati 3m 2 Za više od 4 radna mesta formira se novi PP sektor.Ventilacija odgovarajuća.Boce sa acetilenom i kisikom moraju stajati vertikalno pričvršćene obujmnicom ograđene vatrootpornim zidom.Na 10 m okolo mesta stalnog zavarivanja ne sme biti zapaljivih materija.
41.-GORENJE ZAPALJIVIH GASOVA Gore eksplozivno. Imaju DGE(donju granicu eksplozivnosti i GGE(gornju granicu eksplozivnosti) DGE -minimalna količina koncetracije zapaljivog gasa pri kojoj može doći do eksplozije. GGE – maksimalna količina koncetracije gasa pri kojoj može doći do eksplozije.(vidi pitanje br.10 i 37) Zapaljivi gasovi su vodonik i acetilen.Gase se :halonom;inergenom;ugljen-dioksidom;(gas se gasi isključivo gasom) 42.-KLASIVIKAICJA VENTILACIONIH SISTEMA Ventilacioni sisem služi za odvođenje zapaljivih para i prašina.Dimenzije zavise od namene i tehnološkog procesa.Zadatak im je da brzo i efikasno vrše izmenu vazduha.Moraju da izdrže požar do 100 minuta.Prave se od negorelog materijala,spojevi premošćeni,unutrašnje površine glatke,krivine što blaže.Ventilatori sa hermetički zatvoreni ležajevima koji se moraju kontrlisati.Peraja od materijala koji ne stvara varnicu.U ventilacione sisteme postavljaju se automatski javljači požara.(u paru-1 spolja, a 1 unutra)Postoji mogućnost ugradnje i automatskog gašenje požara.Dele se na sisteme sa nad pritiskom i sisteme sa podpritiskom.
43.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PRI PROIZVODNJI PAPIRA Glavna sirovina je celuloza.Doduju joj se razni punioci-magnezijum;kalcijum karbonat;barijum sulfat;gips;tutkalo i razne boje.Različite proizvodne faze su različito ugrožene od požara.Mokra prerada(pulpa)nema ugroženosti.
8
Posebno interesantan uzrok požara pored ostalih je «statički elektricitet»-javlja se pri prolazu hartije kroz valjke zbog trenja.Gasi se vodom i to maglom.Požar na postrojenjima se gasi suvim prahom i ugljen-dioksidom. Sve prostorije treba pokriti sistemom za otkrivanje i dojavu požara Preporučuje se primena jonizacionih i termičkih javljača.
44.-GASOVODI I MERE ZAŠTITE OD POŽARAIzrađeni su od specijalnih cevi, neograničene dužine, različitih prečnika u kojima se transportuje gas u tečnom sranju.Postavljaju se na specijalno pripremljenom terenu.Opasnost im preti od korozije i zato se štite : aktivno i pasivno.(katodna zaštita)Na određenim mestima postavljaju se kontrolne merne stanice u kojima se vrši kontrola protoka;temperature i pritiska u gasovodu.Pritisak u magistralnim gasovodima je 25 bara, da bi se u naseljenom mestu sveo na 6 bara.(većina gasova pri ovom pritisku prelazi u tečno stanje)Pored kontrolno merne stanice postoji i kompresorska merna stanica(KMS)Postavlja se na mestima gde se menja prečnik gasovoda, sadrži od opreme:manometar; termometar;merač količine protoka, pločasti ventil,ventil sigurnosti i uređaj za zaštitu od požara. Gasi se gasom:helon,ugljen-dioksid,inergen.
45.-NADZEMNI ELEKTRIČNI VODOVI Namenjeni su za prenos električne energije i moraju biti proračunati na termičko,mehaničko i dodatno opterećenje. (sneg,kiša,led)Zabranjeno je da se vode preko naseljenih mesta,kuća i skladišta sa zapaljivim materijalom.Sigurnosno vertikalno odstojanje od objekta zavisi od napona (12-14m) a horizontalno 5-7m Eventualno ukrštanje sa gasovodom mora biti pod uglom većim od 30 0 zbog lutajućih struja. Ako kabl padne na zemlju 25 m je korak opasnsti.
46.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PRI PROIZVODNJI MASTI I ULJA Msti i ulja su biljnog i životinjskog porekla.Dobijaju se : presovanjem:soja,suncokret,malina.Može na hladno(kvalitetnije) i na zagrevanje. ekstrakcijom:delovanjem na sirovinu nekim rastvaračem(benzin,eter,metil-alkohol) topljenjem:suvo (u kotlovima koji se zagrevaju parom ili otvorenim plamenom) i mokro (gde para i voda direktno zagrevaju masno tkivo)Ne spadaju u lako zapaljive materije pa su požarne opasnosti relativno male.Opasnost je u sredstvima za ekstrakciju-benzin.Ako do požara dođe teško ga je lokalizovati jer dolazi do rasprskavanja što sprečava intervenciju.(sve ostalo vidi pitanje br.1)
47.-OTPRAŠIVANJE I MERE ZAŠTITE KOD INSTALACIJE OTPRAŠIVANJA Otprašivanje je skupljanje prašine koja se skuplja na uređajima i objektima.Sama instalacija se sastoji iz: haube;usisnog cevovoda,magistralnog cevovoda,ventilatora,potisnog cevovoda i otprašivača.Usisna hauba ima jak elektro magnet koji ima ulogu da skuplja opiljke od metala.Na prelazu iz jednog PP sektora u drugi postavljaju se PP klapne.Najveću opasnost predstavlja varnica i zato je elektro motor ventilatora hermetički zatvoren.Unutar cevovoda postavljaju se javljači požara u paru-unutra i spolja.Otprašivači su sudovi u kojima e odvaja prašina od vazduha.
48.-ELEKTRIČNE INSTALACIJE I UREĐAJI U ZGRADAMA Instalacije moraju biti u»S» izvedbi, a svi uređaji dobro uzemljeni.Svaka izmena,eventualna ugradnja dodatnih potrošača mora biti urađena po projektu.Osiguraći služe da kod povećne potrošnje izvrše prekid strujnog kola. Osigurači mogu biti:automatski:poluautomatski i topljivi.Krpljenje nije dozvoljeno jer jači osigurač od dozvoljenog može dovesti do grejanja instalacije – do požara.Postavljaju se u ormariće od ne gorivog materijala na visinu 1,70 ako su zaključani,odnosno na 2 m.ako nemaju ključ.Svi građevinski objekti moraju imati rezervni izvor napajanja zbog hidrofora, litova,paničnog sigurnosnog i stražarskog svetla.
49.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PRI PROIZVODNJI I PRERADI KOŽE Najopasnije faze su –:štavljenje i dorada-lepljenje i farbanje. Gase se vodom,penom,ugljen-dioksidom,suvim prahom,halonom i inerganom. (sve ostalo vidi pitanje br.1)
50.-GASNO MERNE REGULACIONE STANICE (KMS) Postavljaju se na gasovode na određenim rastojanjima.Mogu biti u objektu ili samo pod nasrešnicom.Pored njih se postavlja kompresorska stanica.Služe za :kontrolu merana i regilisanja: pritiska temperature,protoka.Moraju imati: -Filter za odstranjivanje mehaničkih primesa
9
-Sigurnosno brzo otvarajući ventil sa svake strane na rastojanju od 10-15m.Rukovanje ventilom –daljinski i
ručno -Terrmometre i manometre(na ulazu i izlazu) -Uređaj za merenje protoka -Nepovratni ventil na izlasku -Ventil sigurnosti-2 kom. Koji rade na različitim principima -Regulator pritiska gasa – postavlja se i na svkoj promeni prečnika gasovoda -Ograda- od vučenog materijala visoka 2,5 m.na rastojanj 2-15 m.od stanice na 1 m. Okolo nesme biti trave -Automatska dojava požara i dovoljan broj PP aparata.
51.-VRSTE JAVLJAČA POŽARA-mogu biti: -jonizacioni;postavljaju se na plahonima ili krovnoj konstrukciji.Rade na principu jonizacije vazduha. -termički;dele se na: termomaksimalne-nalaze se na kraju kabla opremljeni sa ampulom lako isparljivog materijala.Na temperatui od 68 0 ampula puca i aktivira alaram i termodiferencijalni-rade na principu brzog prirasta tenmperatura.Kad T. stigne od 0 - 680 za 2 minuta oni se aktiviraju. -optički; mogu biti:infracrveni;foto električni;ultravioletnii dr. 52.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PRI PROIZVODNJI TEKSTILA Sirovine za proizvodnju tzekstila mogu biti: -prirodna vlakna- koja se dele na:biljnog,životinjskog i mineralnog porekla (azbest) -veštačka vlakna – mogu biti na bazi belančevina i celuloze -sintetička vlakna – polivinili,poliesteri i staklena vuna gasi se svim raspoloživim sredstvima (voda –raspršeni mlaz) sve ostalo vidi pitanje br.1
53.-POŽARNE PREPREKE Namenjene su za sprečavanje širenja požara.Dele se na: -vertikalne -PP zidovi -horizontalne-PP podovi i PP tavanice Spojevi vert. i horizont. prepreke moraju biti hermetički zatvoreni.
54.-HIDRANTSKA MREŽA-ISPITIVANJE I KONTROLA Sa svim uređajima i armaturom kontroliše se jednom godišnje.Pritisak vode u H.M. meri se pri istovrenenom radu svih spoljnih i unutrašnjih hidranata.Na spoljnim hidrantima prečnik mlaznice je16 mm, a na unutrašnjim – 12 mm. Pritisak se meri na kontrolnoj mlaznici na najvišem spratu ili na najudaljenijem hidrantu.Meri se pri isticanju vode u punom mlazu iz svih hidranata i to nakon 2 minuta isticanja.Izveštaj sadrži datum i vreme merenja.Ako uređaj za povećanja pritiska vode u H.M.nema mogućnost svakodnevne kontrole i signalizaciju kvara, kontroliše se ručnim uključivanje jedamput mesečno.Creva se ispituju jednom godišnje pri pritisku od 7 bara.
55.-OPŠTE POŽARNE OPASNOSTI Postoje opšte opasnosti od požara koje prate skoro sve industrije i pogone.Tu spadaju: Opasnosti od stvaranja eksplozivnih gasnih smesa Opasnosti od skupljanja statičkog elektriciteta Nekonrolisanog pregrevanja Samozagrevanja i samopaljenja Opasnosti od egzotermnih procesa Da bi se moglo pravilno reagovati i koja požarna opasnost preti, mora se znati sledeće: Šta se radi(detaljan opis tehnologije) Sa čime se radi(karakter,fizičko-hemijske osobine materijala) Kako se radi(opis rada,operacija i alata) Gde se radi(opis radnih prostorija) Ko radi(obučen,priučen ili kvalifikovan) Pod kojim uslovima seradi(ventilacija,grejanje) Stanje instalacija i uređaja(dotrajalost,održavanje) Mere zaštite(tehničke i organizacione) Kod procene opasnjosti bitno je znati dali je proces automatizovan, poluautzomatizovan ili ručni.
10
56.-ELEKTRO-ENERGENTSKA POSTROJENJA,INSTALACIJE I UREĐAJI NAD NADZEMNIM MESTIMA UGROŽENIM OD EKSPLOZIVNIH SMEŠA Elektro energetska poastrojenja su hidrocentrale i termocentrale.Elektro uređaji su transformatorske stanice različitih naponskih nivoa.Elektro instalacija služi za prenos elektr.energije i mora biti u Ex izvedbi.Zabranjeno sprovođenje kroz teritoriju opasnu od eksplozije.Nadzemna mesta ugrožena od eksplozija su (lakirnice mesta gde mžedoći do eksplozije)Elektro oprema mora biti otporna na požar najmanje 2 sata.
57.-USLOVI GORENJA I PRODUKTI GORENJA Produkti gorenja su: CO2 – to je potpun proces oksidacije kiseonika CO – to je nepotpun proces i otrovan već sa 0,1 % Uslovi gorenja su: Prisutstvo gorive materije Prisustvo materije koja potpomaže gorenje – O2 više od 15 % Toplotna energija - da bi se postigla temperatura palenja gorive materije
58.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZOP-a NA SKLADIŠTIMA ZEPALJIVIH TEČNOSTI Rezervoari za zapaljive tečnosti mogu biti: NADZEMNI:veći od 300 m3 moraju imati: Automatski uteđaj za hlađenje i gašenje kapaciteta 6,6 lit.u minuti po 1 m 2 Eksplozivni odušak 1m x 1m Tankvana ili spoljni pom.rezervoar koji u slučaju pucanja rezervoara mora da primi tečnost iz rezervoara Ograda od vučenog čelika visine 2,5 m POLUUKOPANI:Moraju imati sve isto kao i nadzemni osim što nemaju TANKVANU. PODZEMNI:moraju biti dobro zaštićeni od korozije Dobro uzemljeni i sa ugrađenom katodnom zaštitom. PRENOSNI:To su burad za goriva koja imaju uslove za skladištenje.Skladišta moraju imati hidrantsku mrežu i dovoljan br.PP aparata i opreme Svaki rezervoar za zapaljive tečnosti mora da ima: Podatke(ime i prezme)atest Uređaj za hlađenje termometre i manometre Uređaj za punjenje i pretakanje Merač količine napunjenosti Dva sigurnosna ventila sa različitim principima rada Udalhjenost benzinski pumpi je najmanje 5-50m od puta u zavisnosti od kapaciteta.Benzinska pumpa mora da ima dovoljan broj PP aparata i vodu za gašenje
59.-KOMUNIKACIJE U ZGRADAMA-PROTIV POŽARNA STEPENIŠTA komunikacijeu zgradama su :Stepeništa i hodnici Stepeništa:min.širina 1,25m sa povećanjem za 60 cm.na svaki 100 ljudi protoka s tim da ne mogu biti šira od 2,20m Ako se broj protoka povećava,moraju se praviti nova stepeništa Protiv požarna stepeništa-obavezna za sve objekte više od 22 metra.Mogu biti spoljašna i unutrašnja.Moraju imati ogradu visine 1,25m i ne smiju biti spiralna.Unutrašnja moraju imati vatrootporne zidove minimum 2 časa..Odstojanje od PP stepeništ može biti do 25 m.Ako je veće moraju se praviti nova stepeništa.
60.-UREĐAJI ZA POVEĆANJE PRITISKA U HIDRANTSKOJ MREŽI Namenjeni su povećanju pritska u H.M.ako je ovaj manji od2,5 bara na najvišem spratu.To su pumpe,jedna ili više sa mogućnošću svakodnevne kontrole.U objektima kategorije K1;K2 i K3 moramo imati rezervni izvor napajanja za H.M.Ta instalacija mora biti vatrootporna 2h i zažtićena vatrootpornim pastama(premazana) Vidi pitanje br.54
61.-PROTIV POŽARNE OPANOSTI I MERE ZAŠTITE NA SKLADIŠTIMA ZAPALJIVIH GASOVA
11
To su tečni naftni gasovi(TNG) To su zasićeni ugljenovodonici(propan,butan,propilen) i njihove smeše čiji pritisak para iznosi P = 1,25 bara pri temperaturi T = 400C.a pri pritisku od 6 bara prelaze u tečno stanje. Uskladištenje TNG može biti u nadzemnim,podzemnim, prenosnim rezervoarima i čeličnim bocama.Nadzemni retervoari su elipsasti maksimalnog kapaciteta 250 m3
62.-ZAŠTITA FILTERA I BUNKERA ZA PRAŠINU Filteri za prašinu su namenjeni za odvajanje prašine od vazduha.Bunkeri su namenjeni za smeštaj prašine.Dele se na :mokre i suve.dalje mogu biti staložni i cikloni.Mogu biti vrećasti i kružni.Štite se automatskim javljačima paralelno postavljenim spolja i iznutra i sistemom za automatsko gašenje.( vidi pitanje br.47)
63.-ELEKTRIČNE INSTALACIJE I UREĐAJI ZA DOJAVU POŽARA. To su protiv požarne centrale(PPcentrale)Podeljene su po zonama Obavezno moraju imati rezervni izvor napajanja u vidu spec.akumulatora kapaciteta do 4h.Elektr.instalacije za dojavu požara razvučene su kroz svaku prostoriju Pored svetlosnog, u PP Cent.u slučaju požara aktivira se i zvučni signal.(alarm)Pored automatskih dojavljača požara posotoje i ručni prekidači za dojavu požara.To je obična kutija sa prekidčem u staklu sa prdnje strane koje se u slučaju požara razbije i prekidač uključi.Kod automatskog gašenja požara signal sa PP centrale se prenosi na sistem za automatsko gašenje i prostorija u kojoj se dogodio požar odmah se ispuni sredtvom za gašenje.Ovaj sistem se obavezno postavlja na objektima kategorije K1 i K2.
64.-TEMPERATURA PALJENJA I TAČKA ZAPALJIVOSTI
Temp.palenja -je najniža T.pri pritisku P = 1 bara pri kojoj se iznad površine zapaljive tečnosti nalazi toliko para da u dodiru sa vazduhom stvara zapaljivu smešu koja će se uz prisustvo odgovarajućeg izvora odnosno. varnice zapaliti. Tačka zapaljivosti -je najniža temp.T. pri kojoj materija počinje da gori (bukovina na 2750C). Temperatura-je mera za kinetičku energiju neke materije Toplota- je proces prenošenja moleula kinetčke energije
65.-ZAVARIVANJE I MERE ZAŠTITE PRI RADOVIMA ZAVARIVANJA Elekt.instalacija mora biti u «S» izvedbi.Ventilacija efikasna.U prečniku od 10 m. Nesme biti zapaljivih materija.Svi otvori moraju biti zatvoreni obavezna vatrogasna straža.boce vertikalno postavljene i učvršćene obujmicom. Rezervne boce moraju biti u odvojenoj prostoriji sa vatrootpornim zidom.
66.-DETEKCIJA ZAPALJIVIH EKSPLOZIVNIH GASOVA Za utvrđivanje prisustva Z:E.G.postoje stabilni i ručni detektori – eksplozimetri.Ručni su predviđeni za nošenje prilikom obilaska i kontrole objekta.I jedni i drugi moraju imati rezervni izvor napajanja.Moraju reagovati pri pojavi DGE (donje granice eksplozivnosti) PRIMER: za vodonik DGE = 4,1 a GGE = 74,2 Stabilni detektori se postavljaju pored PP centrale.Imaju sonde koje pokrivaju prostor oko rezervoara jer postoje teži i lakši gasovi od vazduha.
67.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE U MLINOVIMA I SILOSIMA Ovde najveću opasnost predstavlja prašina.D.G,E: za prašinu = 20-60gr.po m 3, a G.G.E = 2 – 6 kg po m3. Prašina može biti GRUBA - sa česticama većim od 5 mikrona FINA – sa česticama od 0,25 – 5 mikrona MIKROSKOPSKA - sa česticama od 0,1 – 0,25 mikrona Jako su opasni slojevi prašine preko 5mm debljine.Ako se ta prašina uskovitla može izazvati eksploziju. Redovno se mora vršiti otprašivanje.Elektr.instalacija u «S» izvedbi Jedna od mera je i KVAŠENJE raspršenim mlazom.ostalo isti kao pit.br.1 i br.31
68.-ZAŠTITA OD METALNIH DELOVA U SISTEMU ZA OTPRAŠIVANJE( VIDI PITANJE BR.31 I 4) Glavna zaštita je jak elektro magnet koji još pri ubacivanju sirovine ima zadatak da odstrani metalne opiljke koji mogu izazvati varnicu i požar.Važno je da ležaji ventilatora za ventilaciju budu hermetički zatvoreni i da peraja budu
12
od materijala koji ne može da izazove varnicu Svi radovi koji se izvode na sistemu za ventilaciju se evidentiraju uz potpis odgovornog lica.
69.-UZROCI NEPRAVILNOG RADA KVAROVA I OŠTEĆENJA ELEKTRO-ENERGETSKIH POSTROJENJA, INSTALACIJA I UREĐAJA Elektro-energetski objekti su hidrocentrale i termocentrale. Elektro-energetski uređaji su transformatori. Uzroci mogu biti sledeći: Mehaničko ili termičko oštećenje(oštećenje ili prekid provodnika) Ne pridržavanje tehničkih uslova prilikom montaže Prekomeran napon ili kratak spoj (prekomerno zagrevanje) Greške u izradi ili fabričke greške Primarni ili sekundarni kratak spoj(jednofazni ili višefazni) Veliki prelazni otpor Statički elektricitet Atmosfersko preskakanje (grom,munja) Nepravilno projektovanje izvođenje i korišćenje elektr.instalacije
70.-POŽARNO OSETLJIVE TEHNOLOGIJE To su tehnologije u kojima se proizvode, prerađuju, čuvaju i skladište zapaljive i eksplozivne materije.To su: Proizvodnja i prerada eksploziva Nafta i naftini derivati Proizvodnja H2 i C2 H2 Industrija boje i lakova Farmaceuska industrija U zavisnosti od materije koja se prerađuje, tehnologije su podeljene u 5 kategorija od K1 – K5.
71.-ZAŠTITA OD POŽARA AUTO I VAGON PRETAKALIŠTA ZAPALJIVIH TEČNOSTI Pretakališta moraju biti van naseljenog mesta i udaljena od skladišta zapaljivih materijala. Moraju biti opremljena dovoljnim brojem PP aparata, Hidrantskom mrežom,hvatačem varnica na izduvnim cevima sredstava koja se koriste, Automatskom dojavom požara. Zabranjeno je pretakanje noću,a ako se pretače obavezna upotreba suvo šaržiranih baterijskih lampi, Zabranjeno je vođenje elektr.kablova preko pretakališta, Zabranjeno je izvođenje bilo kakvih radova za vreme pretakanja,prilikom pretakanja motor mora biti isključen. Zabranjeno jeostvarenje prisustva varnice prilikom pretakanja.
72.-SAMOPALJENJE KAO UZROČNIK POŽARA Samopaljenje je paljenje bez prisustva spoljašnjeg izvora paljenja.Osobinu samopaljenja imaju: Mlađe vrste uglja;Lignit.Drvena prašina :Seno:Masti;Ulja;Pluta;Laneno ulje i dr. Vreme potrebno za samopaljenje je od nekoliko sati (laneno ulje)da nekoliko sedmica.(vlažno seno) Do samopalenja može doći na temperatiri od 1100C, ako se poklope sva tri uslova
73.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE PRI PROIZVODNJI ŠEĆERA Šećer se dobija od šećerne repe,šećerne trske i u zadnje vreme od voća.Najopasnija faza od požara je: sušenjre rezanca-može da se sa mozapali mlevenje šećera.-stvara se velika prašina koja ima svojstvo eksplozivnosti DGE = 20-60 gr/1m 3 a GGE 2-8 kg/m3 ostalo vidi pitanje br.1
74.-PRIRODNA VENTILACIJA SKLADIŠTA ZAPALJIVIH TEČNOSTI Prirodna ventilacija funkcioniše kod objekata koji su višlji nego širi.Postiže se slobodnom cirkulacijom vazduha kroz otvore određenih dimenzija raspoređenih na suprotnim stranama jedan od drugoga, tako što je jedan pri dnu,a drugi pri vrhu objekta koji se ventilira.Primena mu je ograničena jer je za dobru ventilaciju u skladišta zapaljivih tečnosti potrebno mnogo veći broj izmena vazduha u jedinici vremena.To se postiže prinudnim sistemom ventilacije i to na dva načina: podpritiskom – izvlačenjem zagađenog vazduhapomoću ventilacionog sistema
13
nadpritiskom.- uduvavanjem svežeg vazduha pomoću ventilacionog sistema
75.-ELEKTRO ENERGETSKA POSTROJENJA,INSTALACIJE I UREĐAJI KAO PRENOSIOCI POŽARA Elektro-energetski objekti su hidrocentrale i termocentrale. Elektro-energetski uređaji su transformatori,a elektro instalacije su kablovi.Uslovi kojie moraju ispunjavit u sledeći: Da ne mogu preneti požar 2 sata. Da je sprečeno izazivanje visoke temperature(prelazni otpor) Da se kablovi polažu u posebne vatrootporne kanale Ptrekudači za opšte, pomoćno i panično svetlo da se prave od negorivoog marerijala Na prodorima kroz PP sektore, kablovi moraju biti zaštićeni vatrogasnom pastom Svetiljke moraju biti zaštićene od prašine i para Preko dimnjaka zabranmjeno voditi kablove u zoni 8-12 m. Osigurači se postavljaju pre potrošača Zabranjeno je krpljenje potrošača Transformatori moraju biti zaštićeni vatrootpornim zidom najmanje 4 sata Obavezno je pravilno projektoanje,korišćenje i održavanje elektro instalacije Kovovi konstrukcija moranu biti laki 50 kg/m2 ili obavezna nadstrešnica
76.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE U POGONIMA KATEGORIJE K1 U zavisnosti od osetljivosti na požar , sve tehnologije i objekti su podeljene u pet kategorija od K1-K5 K1- Pogoni u kojima se rade lako zapaljive tečnosti čija je tačka palenja ispod 23 0C i gasovi i pare čija je donja granica eksplozivnosti ispod 10 zapremninskih procenata.(viskozna vlakna.natrijum,kalijum,skladišta benzina,acetona etra )
77.-POŽARNE OSOBINE GRAĐEVINSKIH MATERIJALA KOJI SE NAJČEŠĆE UPOTREBLJAVAJU Građevinski materijal može biti gorljiv i negorljiv.Negorljiv je ako ne prouzrokuje povećanje temperature za više od 50 0 C u eksperimentalnoj peći.Ako se temperatura uzorka ne povećava za više od 50 0 C.Ako nema plamena duže od 10 sekundi.Ako nema gubitak masa više od 50%.Objekti se grade od :opeke;kamena;betona;drvenih i čeličnih konstrukcija,stakla;maltera i stiropora. Opeka - puna i šuplja.Puna je otpornija ,Zid debljine od 25 cm.je vatrostalan 6 h Puna cigla trpi T-1100 0 C. Kamen-krečnjak i kvarcni.Krečnjak gubi vatrootpornost na 550 0 C,a kvarcni puca na 575 0 C. Beton- armiran i nearmiran. drugi je otporniji na požar.Debljina betonske ploče od 25 cm. Je vatrootporna 6 h. Drvena konstrukcija-slab provodnik toplote.Gori po slojevima.Vatrootpornost mu se poboljšava premazivanjem,malterisanjem i oziđivanjem ciglicama. Čelik na T od 400-600 0 C počinje da se deformiše, a na 7200 menja strukturu.Uslučaju požara pre pada čelični stub od drvenog. Staklo-topi se na temperaturi od 800-900 0 C postoji negorivo i neprobojno staklo. Malter je debljine 1,5 cm.krečni koji je otporan do 500 i produžni -900 0 C. Stiropor-goriv je i gori tinjajuće.Koristi se za izolaciju.
78.-GORENJE ĆVRSTIH MATERIJALA Čvrsti gorivi materijali su :DRVO;UGALJ;PAPIR I dr.Drvo gori po slojevima i po fazama.Slab je provodnik toplote I. Faza – palenje:tu počinje gorenje II. Faza – razbuktala vatra:sve gori To je najgora faza.Temperatura preko T = 11000C III. Faza – zaštitna faza:vata se beli zaštitni sloj (pepeo).To je čist ugljenik IV. Faza – dogorevanje ili živo žarište Kod čvrstih materija važna je temperatura zapaljivosti (za bukvu je T = 275 0C)
79.- POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE U POGONIMA KATEGORIJE K2 U zavisnosti od osetljivosti na požar , sve tehnologije i objekti su podeljene u pet kategorija od K1-K5. K2- Pogoni u kojima se rade lako zapaljive tečnosti čija je tačka palenja između 23 0C i 100 0C i gasovi i pare čija je donja granica eksplozivnosti iznad 10 zapremninskih procenata.(pogoni gde se stvara ugljena prašina,drvena strugotina,brašno,šećer u prahu)
80.-POKRETNI ZATVORENI SUDOVI ZA KOMPRIMOVANJE TEČNIH I POD PRITISKOM RASTVORENIH GASOVA Uskladištenje TNG može biti u nadzemnim,podzemnim, prenosnim rezervoarima i čeličnim bocama
14
Pokretni sudovi su cisterne.Cisterne moraju imati:Atest – godina proizvodnje,fabrički broj,žig inspekcije,oznaku gasa koji se prevozi, 2 sigurnosna ventila,uređaj za merenje količine napunjenosti,uređaj za pretakanje.Na rezervoaru mora da piše vrsta gasa i zapaljiv gas. Brzina kretanja vozila je 20 km. manja od dozvoljene brzine Mora imatu automatski ili ručni sistem za gašenje požara i najmanje 2 PP aparata( iz propisa.prevoz opasnih materija)
81.-TOPLOTA KAO UZROK POŽARA Do požara dolazi kada na materiju koja može da gori delujemo toplotom uz prisustvo kiseonika Toplota se može postići na više načina: Direktnim dodirom sa plamenom ili užarenim materijalom.ova toplota je najčešće uzročnik požara (opušak,šibica,šporet,zavarivanje,rezanje metala i sl.)Mera zaštite od požara je uklanjanje gorive materije od izvora toplote,ili uklanjanje izvora od gorive materije. Toplota oslobođena eksplozijom: eksplozija je slučaj kada se toplota kod sagorevanja oslobađa velikom brzinom. Materije koje mogu proizvesti eksploziju svrstane su u sledeće grupe: Eksplozivi i pirotehnički materijali;Pare lako zapaljivih tečnosti i gasova;Prašine metala i organske prašine Zaštita u ovom slučaju je uklanjane svih izvora paljenja od mesta gde se nalaze eksplozivne materije. Hemijskom reakcijom i Prelaskom elektr.energije u toplotnu TOPLOTA JE – proces prenošenja energije molekula TEMPERATURA JE – je mera za kinetičku energiju molekula neke supstance.Temperatura i toplota su uzrok i posledica(toplota je uzrok zašto se nekom telu menja temperatura)
82.- POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE U POGONIMA KATEGORIJE K3 U zavisnosti od osetljivosti na požar , sve tehnologije i objekti su podeljene u pet kategorija od K1-K5. U koju će kategoriju biti svrstana neka tehnologija ili objekat zavisi od : Požarne ugroženosti objekta Od značaja i veličine objekta Od povoljnosti lokacije Od blizine PP jedinice(udaljenost do 3,5 km.) K3- Pogoni u kojima se rade lako zapaljive tečnosti čija je tačka palenja između 100 0C i 300 0C (pogoni za mehaničku preradu drveta,tekstilni pogoni,garaže za automobile i javni objekti koji primaju više od 500 lica.
83.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE NA VISOKIM OBJEKTIMA U visoke objekte spaduji oni koji imaju više od 5 spratova ili objekti čiji je pod najnižeg sprat na visini od 22m. Svi uređaji moraju biti dobro uzemljeni, a elektr.instalacija u «S»izvedbi sa rezervnim izvorom napajanja. Gromobranska instalacija mora biti dobro izvedena Noseći zidovi moraju biti vatrootporni najmanje 2h,a pregradni 1/2h. Na svakom spratu moraju biti po 2 PP aparata i ormarić za suvu hidrantsku mrežu Tehnička etaža je ceo 1 sprat izgrađen od negorivog materijala.
84.-HORIZONTALNO I VERTIKALNO VOĐENJE ELEKTRIČNIH INSTALACIJA Sve električne instalacije se postavljaju samo horizontalno i vertikalno.Moraju imati propisno uzemljenje.Moraju biti urađene u «S» ili «Ex» izvedbi.Nesmiju se voditi kroz prostorije u kojima se stvara eksplozivna atmosfera(lakirnice) Električne instalacije mogu biti obične i sigurnosne.Sigurnosne se dele na:panično i pomoćno osvetlenje.
85.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE U POGONIMA KATEGORIJE K4 U zavisnosti od osetljivosti na požar , sve tehnologije i objekti su podeljene u pet kategorija od K1-K5. U koju će kategoriju biti svrstana neka tehnologija ili objekat zavisi od : Požarne ugroženosti objekta Od značaja i veličine objekta Od povoljnosti lokacije Od blizine PP jedinice(udaljenost do 3,5 km.) K4-Pogoni u kojima se radi sa tečnostima čija je tačka palenja 300 0C,čvrstim materijama čija je temperatura palenja iznad 300 0C,pri čemu se oslobađa toplota praćena iskrama i plamenom.(ispitivanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem,pogoni za topljenje,livenje i preradu metala,kotlarnice,transformatorske stanice)
86.-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE, USKLADIŠTENJA. I PRETAKANJE TEČNOG NAFTNOG GASA (TNG) TNG – su zasićeni ugljeno-vodonici(propan,butan,propilen) i njihove smeše čiji pritisak para iznosi P = 1,25 bara
15
Pri temperaturi T = 400C,a kod pritska od 6 bara prelaze u tečno stanje. Uskladištenje THG se vrši u rezervoarima koji mogu biti: NADZEMNI:veći od 300 m3 moraju imati: (elipsastog su oblika) Automatski uteđaj za hlađenje i gašenje kapaciteta 6,6 lit.u minuti po 1 m 2 Eksplozivni odušak 1m x 1m Tankvana ili spoljni pom.rezervoar koji u slučaju pucanja rezervoara mora da primi tečnost iz rezervoara Ograda od vučenog čelika visine 2,5 m POLUUKOPANI:Moraju imati sve isto kao i nadzemni osim što nemaju TANKVANU. PODZEMNI:moraju biti dobro zaštićeni od korozije Dobro uzemljeni i sa ugrađenom katodnom zaštitom. PRENOSNI:To su burad za goriva koja imaju uslove za skladištenje.Skladišta moraju imati hidrantsku mrežu i dovoljan br.PP aparata i opreme Svaki rezervoar za zapaljive tečnosti mora da ima: Podatke(ime i prezme)atest Uređaj za hlađenje termometre i manometre Uređaj za punjenje i pretakanje Merač količine napunjenosti Dva sigurnosna ventila sa različitim principima rada Udalhjenost benzinski pumpi je najmanje 5-50m od puta u zavisnosti od kapaciteta.Benzinska pumpa mora da ima dovoljan broj PP aparata i vodu za gašenje
87.-IZVORI ZA SNABDEVANJE VODOM HIDRANTSKE MREŽE Mogu biti prirodni – reke,,jezera,more veštački – razni bunari i rezervoari Ako se snabdevanje vrši sa prirodnog izvora moa se pripremiti teren za bezbedan prilaz vatrogasnog vozila prilikom uzimaja vode.Sa centrifugalnim pumpama vodu možemo crpeti iz bunara dubine 7,5 m neprekidno u trajanju od 2h.Kontrola crpilišta se vrši u mesecu avgustu i septembru kada je nivo vode najmanji.Ako vode nema dovoljnop kopa se novi bunar ili pravi rezervoar. 88.- .-POŽARNE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE U POGONIMA KATEGORIJE K5 U zavisnosti od osetljivosti na požar , sve tehnologije i objekti su podeljene u pet kategorija od K1-K5. U koju će kategoriju biti svrstana neka tehnologija ili objekat zavisi od : Požarne ugroženosti objekta Od značaja i veličine objekta Od povoljnosti lokacije Od blizine PP jedinice(udaljenost do 3,5 km.) K5- Pogoni u kojima se radi sa negorivim materijama,hladnim i mokrim materijalom(mehanička obrada materijala,azbesta,soli, mokra odelenja industrije tekstila i hartije,prerada ribe ,mesa i mlečnih proizvoda)
9.-IZVOR PROTIV EKSPLOZIVNO ZAŠTIĆENIH ELEKTRIČNIH UREĐAJA U ZAVISNOSTI OD TEMPERATURE PALENJA To su uređaji konstruisani za rad u opasnim prostorima, koji u specifičnim uslovima ne izazivaju paljenje okolne atmosfere koja je zapaljiva i eksplozivna.Ovi uređaji bezbedno rade u eksplozivnoj atmosferi smeša zapaljivih materija koje mogu biti u obliku gasova,pare,magle, prašine pod atmosferskim pritiskom. Njihova oznaka za sve uređaje je «Ex» i izgleda ovako: Temperatura palenja zapaljivog gasa ili pare je najniža temperatura /T/ pri pritisku /P/od 1 bara pri kojoj se aktiviraju uslovi za palenje Zapaljivi gasovi i pare razvrstani su u 6 kategorija od T1 – T6.u zavisnosti od /T/ (temperature) palenja. T1> 4500C/ T2 300 – 4000 C/T3-200 – 3000 C/T4-135 – 2000 C/T5-100 – 1350 C/T6> 85 < 1000 C/ Primer:T palenja butana je 3650 C.Znači da možemo koristiti prekidač iz grupe T2 Primer:T3 se može koristiti za T1 i T2, ali ne može za T3 i T4
90.-NAČIN PRENOŠENJA – PRELAZA TOPLOTE Imamo tri osnovna načina prenošenja toplote u zavisnosti od agregatnog stanja materijala Kod čvrstih materijala – dodirom ili konukcijom
16
Kod tečnih materijala – strujanjem ili konvekcijom Kod gasovitih materijala – zračenjem ili radijacijom
91.-ZONE OPASNOSTI OKO SKLADIŠTA ZAPALJIVIH EKSPLOZIVNIH MATERIJALA Zone opasnosti od izbijanja i širenja požara je područje na kome postoji mogućnost stvaranja zapaljive ili eksplozivne smeše pare tečnosti sa vazduhom tako da je sposobna za sagorevanje.To mogu biti prostori unutar zatvorenih ili otvorenih sudova,objekata, ili na površini gde se vrši uskladištenje ili pretakanje zapaljivih eksplozivnih tečnosti Prostor gde se vrši uskladištenje ili pretakanje zapaljivih eksplozivnih tečnosti ,zavisno od opasnosti od izbijanja i širenja požara, podelili smo na tri zone Zona najveće opasnosti ili ZONA1.To je u ovom slučaju unutrašnjost cisterne Zona povećane opasnosti ili ZONA2.To je visina od 1 m od vrha cisterne. Zona opasnosti ili ZONA3.To je 2,5m od vrha cisterne i 5m oko cisterne. U zonama opasnosti je zabranjeno: Držanje otvorenog plamena Rad sa otvorenim plamenom i sa užarenim predmetima Zabranjeno je pušenje Rad sa alatom koji varniči Postavljanje nadzemnih elektr.vodova iznad postrojenja za zapaljive tečnosti bez obzira na napon U zonama opasnosi na vidnim mestima moraju biti istaknute table upozorenja o preduzetim merama koje se moraju poštovati radi zaštite od požara.
92.-ELEKTRIČNI UREĐAJI ZA EKSPLOZIVNU ATMOSFERU To su svi uređaji koji su tako konstruisani da u opasnim prostorima ne izazivaju paljenje okolne atmosfere koja je zapaljiva i eksplozivna.Ovi uređaji bezbedno rade u eksplozivnoj atmosferi smeša zapaljivih materija koje mogu biti u obliku gasova,pare,magle,prašine podatmosferskim pritiskom Njihova opšta oznaka za sve tipove je «Ex» Postoje sladeća vrste uređaja i to NEPOPRAVLJIVO – Označeni su oznakom»d» (nepoderivi oklop).Kućište ovakvog uređaja može izdržati untrašnju eksploziju smeša koje su prodrle u unutrašnjost kućišta,bez oštećenja i opasnosti od izazivanja paljenja spoljne eksplozivne atmosfere. POVEĆANA BEZBEDNOST – označava se «e» (povećana sigurnost)To je tip zaštite kod koje su poduzete dodatne mere tako da se postiže dodatna bezbednost protiv mogućuh povećanja temperature.
93.-KATODNA ZAŠTITA- uloga joj je da zaštiti cevovode od korozije Razlikujemo 2 tipa korozije i to: hemijska korozija – atmosferska,korozija metala elektrohemijska korozija – sistem katodne zaštite ima:stanica katodne zaštite;anodno ležište;drenažni priključak;merno-kontrolna mesta i provodnicu za ostvarejne potrebnih veza.Galvanske anode se koriste za zaštitu dobro izolovanih cevovoda.Ovde se provodnik vezuje između metalne strukture cevovoda i anode načinjene od magnezijuma.Zaštitna struja teče kroz bakarni provodnik ka anodi-metalnoj konstrukciji odnosno cevovodu, što znači da anoda korodira.Anode se obično prave od magnezijuma za zemljišta otpornosti > 20 oma, a vek trajanja anodnog ležišta se projektuje na 10 god. Postoje dve vrste katodne zaštite:sa spoljašnjim izvorom; i bez izvora jer vlažna zemlja služi kao provodnik. Anoda može biti : Aktivna .od magnezijuma,bez izvora napajanja-provodnik vlažna zemlja Inertna –od platine i titana,sa izvorom napajanja
17
