10/16/2013
Tehnike ribolova Tvičing, Switching i Jerking
1
SADRŽAJ KORAK NAZAD, DVA KORAKA NAPRED (TVIČ I) .............................................................................. 4 PRAZNICI .................................................................................................................................. 6 BOLESNI KRANKING (TVIČ II) ......................................................................................................... 8 TERAPIJA .................................................................................................................................. 9 TWITCHING ............................................................................................................................ 10 KRANKING .............................................................................................................................. 11 REČI I SLOVA ........................................................................................................................... 11 ANATOMIJA JEDNOG TVIČBEJTA (TVIČ III) ................................................................................... 12 TEORIJSKA PRIPREMA ............................................................................................................. 13 SLIKOVITI PRIKAZ .................................................................................................................... 15 PREDLOZI ............................................................................................................................... 15 TVIČBEJTIDI............................................................................................................................. 16 ESCAJG ZA TVIČ (TVIČ IV) ............................................................................................................ 18 APARAT – VEZA – PREDVEZ ..................................................................................................... 19 KRADI ŠTAP = DUŽI ULOV ........................................................................................................ 20 SPORTMANO I ŠIMATEKS ........................................................................................................ 21 ROZEBU I ABMAJER ................................................................................................................ 21 VRH VRHOVA ......................................................................................................................... 21 CIMNI ME NEŽNO (TVIČ V) .......................................................................................................... 22 LAKODA VOĐENJA .................................................................................................................. 23 TEŠKODE VOĐENJA ................................................................................................................. 24 LAKODA POKRETA ................................................................................................................... 25 HORIZONTALA ........................................................................................................................ 26 KRAJ POČETKA (TVIČ VI) ............................................................................................................. 28 ZAŠTO TRZATI ......................................................................................................................... 29 ZAŠTO ŠTUKA ......................................................................................................................... 30 ZAŠTO TVIČ............................................................................................................................. 31 SWITCH .................................................................................................................................. 32 POTPUN UŽITAK ..................................................................................................................... 32 MALA ŠKOLA DŽERKA I ............................................................................................................... 34 ZAŠTO BAŠ JERK ..................................................................................................................... 34 TOTALNI INDIVIDUALIZAM ...................................................................................................... 35 OPREZNOST – MAJKA MUDROSTI............................................................................................ 36 KAKO JE SVE POČELO .............................................................................................................. 37
2
ODELO ČINI ČOVEKA – OPREMA DŽERKERA (DŽERK II) ................................................................. 38 MOTKA................................................................................................................................... 38 APARAT .................................................................................................................................. 39 VEZA ...................................................................................................................................... 40 OSIGURANJE........................................................................................................................... 41 ŠTAPOVI ................................................................................................................................. 42 MOJI KOMPLETI ...................................................................................................................... 42 MAMA, ŠTA SAM JA? (DŽERK III) ................................................................................................. 44 2 + 1 = 3 .................................................................................................................................. 44 3 + 3 = 6 .................................................................................................................................. 45 DVE »PERSPEKTIVNE« PERSPEKTIVE ........................................................................................ 46 GLAJDERO-DARTERO-PULBEJT................................................................................................. 47 EKSTERIJER JERKOVA .............................................................................................................. 48 FIFI BUDI DOBAR ! (DŽERK IV) ..................................................................................................... 50 DVA »STARA« I … ................................................................................................................... 50 …I JEDAN »NOVOKOMPONOVANI« ......................................................................................... 52 »STOP AND GO« ..................................................................................................................... 53 »8« ........................................................................................................................................ 53 JOŠ NEKOLIKO NAPOMENA (DŽERK V) ........................................................................................ 55 SPEKTAR UPOTREBE ............................................................................................................... 55 CAKA ...................................................................................................................................... 56 KADA I GDE ............................................................................................................................ 56 PRISTUP JEDNOM JERKU ......................................................................................................... 57
3
Korak nazad, dva koraka napred (Tvič I)
Tvičbejti
Nove stvari su ono što nas ribolovce tera na napredak. One su na prvi pogled uvek čudne, nestvarne, neuverljive, odbojne… Retki su ipak ribolovci koji ne vole nove stvari u nekom segmentu ribolova. Tako na primer nov štap, nov aparat, nova varalica ili nova struna (monofil) su uvek poţeljne stvari. Za nove tehnike to se baš ne moţe reći, pa su stoga ribolovci koji vole eksperimentisati
novim
tehnikama
vrlo
retki.
Hrabrost,
moć
kombinovanja,
znanje
i
samopouzdanje su najznačajnije osobine ribolovaca koji vole eksperimentisati. Slučaj prvi: Dobar kontakt sa varalicom zahvaljujući dobro ukomponovanoj vrhunskoj opremi, voda dobro popunjena ribom, koncentracija na najvišem nivou i par kutija gumica su osnovni preduslovi za jedan vrlo dobar ribolovački dan. Na beskrajnom lancu šporova koji se reĎaju jedan za drugim, čak i tamo gde to nije potrebno (što nama ribolovcima uopšte ne smeta), ovog junskog jutra na Rajni se ipak ništa ne dešava. Olovna glava je izabrana idealno, teška taman koliko je potrebno, a laka koliko god je to moguće. Ni paleta oblika olovnih glava ne manjka. Tvisteri i šedovi raznolikošću boja ne bi trebali ni jednog smuĎa da ostave ravnodušnim. Akcija ovih riba i ribica, crva i crvića je izvanredna. Od »mekog« Mann`s- a pa do »tvrde« Orke sve je isprobano, rezultat – nula! Kako su se samo nekad tako lako zalećali smuĎevi na ove fore. A taman smo sve usavršili do u tančine. Slučaj drugi: Već par puta izreĎana »prva postava« iz male kutije, svi vobleri su sve samo ne suvi. Sunce je već dobro poodmaklo u svojoj misiji osvajanja neba, rose skoro da i nema. Juli mesec na basovskoj vodi uvek donosi brojna uzbuĎenja i raznorazna dešavanja, ipak ovoga puta kao da je sve zamrlo. Svi uslovi su blizu idealnog kako bi trebao izgledati dan u kom je velikousti bar neutralan, a ipak memorijska kartica fotoaparata je prazna. Iako je teško priznati da Heddoni,
4
Rebeli, Mann`sovi i Rapale ni danas ne mogu da navedu ribu da ih ova bar ne pogledava tako popreko – ipak je tako. Za neverovati. Gde su se dela ona vremena kad je bilo dovoljno imati pravi vobler koji sve radi sam od sebe, lepo odleti, zaroni, zavodnički leluja mameći grabljivice da ga napadnu, a kad se to desi oštrim udicama kači ribu. Dovoljno je bilo ponekad usporiti ili ubrzati mamac, po napadu sasvim normalno kontrirati, te uţivati u zamaranju grabljivice. Slučaj treći: Ni Comet ni Effzett ne dobijaju ribu. Ovaj svet se preokrenuo. Zašto štuka na jezeru neće da grize ovih… ovih… ne nije dana – već godina! A baš sam se lepo naoštrio… Slučaj četvrti… Slučaj… NIŠTA NIJE SLUČAJNO
Kutija savremenog štukaroša. Nešto malo metala, gume, nekoliko dţerkova i tuce tvičbejta.
Sem što su postale sasvim prosečne tehnike, shodno stepenu ulova, obično dţigovanje smuĎa i lov basa voblerima, varaličarenje štuke metalnim varalicama i sl. su ipak načini hvatanja ribe koji su pre svega pomalo dosadni, i ribolovcima, a ponajpre ribama grabljivicama. Za početnike su ove tehnike ipak interesantne jer je njima sve novo, a za ribolovce koji ništa ne menjaju znajući da tako manje (u)love ionako nema spasa. Njima je dosada – nepoznat pojam, jer ulov je najvaţniji, a teško se lovi na »trustnim područjima«. Zato najbolje starim utabanim stazama… Bistro (im bilo)! Za sve one druge, kojih ima sve više, i koji vole s vremena na vreme virnuti u novosti na trţištu ribolovačkih tehnika i u asortiman modernih prilaza ribolovnim problemima, budućnost je svetlija. I neizvesnija! Ima li šta lepše? Za sve njih tokom ovog leta i jeseni, kao i uvek, iz prakse (sa vode) u teoriju (na papir) prelazi jedna tehnika koja mnogo toga donosi dobrog, ali i zahteva dodatna ulaganja. Većinu će radovati činjenica da su ulaganja finansijske prirode nepotrebna, i da će biti potrebno poraditi na sebi.
5
Neko bi rekao: »-Bolje daj neku tehniku s obrnutim perfomansama!« Hm, ipak ne – bar ne ovog putai! U kriznim situacijama rad je taj koji najviše dobrog čini!! Da »stare« tehnike ipak love ribu nije sporno. Loviće one i dalje i uvek i stalno, ali takoĎe uvek će biti i ostati samo obične, prosečne, ili školski rečeno – jedva dobar (3) izbor. Mnogi smuĎaroši odavno ne povlače svoje dţigove klasično, basisti trzaju i šta treba da se trza a i šta netreba, i to ništa ne smeta. A šta je sa štukarošima?
Mann`s Stretch 1 – (minus). Tvičbejt bez kojeg ste na vodi osetno slabiji.
Jesen je na pragu. Pravo je vreme za dţerk, a on zahteva što šta. Osnovne informacije i orijentire o ovoj trenutno najjačoj tehnici lova štuke imali ste priliku čitati prošle (2003.) godine, negde u ovo isto doba. Kako je udaren pravi temelj za brojne buduće nadgradnje savremenih načina lova ribe veštačkim mamcima, a i tehnika uopšte kompleksna, malo ćemo se s vremena na vreme više zadubljivati u problematiku trzanja veštačkih mamaca i to ponajpre nekih prelaznih oblika. Za ovu godinu odlučio sam predstaviti način povlačenja mamaca pod radnim nazivom TWITCH. On je pogodan iz više pravaca, a biće glavna tema ovogodišnjeg jesenjeg serijala koji je i biće kao i uvek posvećen u najvećem delu njoj – jednoj i jedinoj – štuki. Kad je pak o varalici reč takoĎe će samo jedna vrsta biti na tapetu. Lovićemo (i uloviti naravno) štuku voblerima, jer je vobler glavna, (al)i ipak (ni)je jedina varalica ove tehnike, što uopšte nije loše.
PRAZNICI Ima ljudi koji slave neki praznik i shodno tome ne odlaze tog dana na posao. Kad ih priupitate šta slave ili zašto je tog dana praznik – ne znaju odgovor…
6
Ima ribolovaca koji sigurno već trzaju svoje varalice, ali kad ih upitate šta je to ili kako to izvode, objašnjenja traju beskonačno dugo, a rezultat nikakav. Naredna serija tekstova služi baš da objasni šta je to tvič, zbog čega je efikasan i kako izgleda najjači prilaz ovoj tehnici. Verujem mnogi će u ovim objašnjenjima »pronaći sebe«, neki će pojačati svoju prezentaciju, a neki tek započeti da se »igraju« vrhom svog »čarobnog štapića«. Ipak od svega najvažnije je da ćemo moći pričati »istim jezikom«, te moći puno reći sa malo reči. Vreme postaje sve dragocenije. Višak valja koristiti za izlaske na vodu, a ne na objašnjavanje »nove tehnike koja pali, a kojom se vrhom štapa vobler tera da zadrhti, a sve se postiže…«. Jednostavno – tvič.
7
Bolesni kranking (Tvič II)
Bas, smuĎ, bucov, bandar, klen, jaz… su ribe koje se »lepe na tvič«.
Veštački mamci od drveta ili plastike koji imaju paktu na prednjem kraju, a koja im pomaţe da zarone na potrebnu dubinu i da kompletno telo tokom prolaska kroz vodu treperi, se prema »finskoj diktaturi« nazivaju VOBLERIMA. Kako Ameri vole da imaju svoja originalna imena za evropske varijante proizvoda, nadenuli su im naziv CRANKBAITS (krankbejts). To su znači varalice koje u vodi »vobluju« ili oponašaju bolesnu ribicu (pogledaj ipak izdvojeni pasus u dnu: Kranking). Iz ovoga izvedeno imamo nama već dobro poznatu i mnogo puta predstavljanu tehniku voĎenja veštačkih mamaca – cranking (kranking). Odlike dotičnog načina voĎenja su svima dobro poznate, ipak nije na odmet još jednom na kratko pomenuti ih. Vobler se najveći deo vremena vodi nekom srednje umerenom brzinom, a raznolikost pokreta se postiţe s vremena na vreme ubrzanjem ili usporenjem rada rotora mašinice ili blagim pomeranjem vrha štapa u nekom od smerova. Štap se moţe, ali i ne mora, pomerati i gore i dole i levo i desno, vaţno je samo da potezi budu sinhroni, svrsishodni, da imaju uticaja na promenu ponašanja varalice i da ne budu preterano učestali.
I bandari jure za nepravilno voĎenim voblerima. Ovaj je stigao Grandmu.
Da krankig oboleva od »stvaranja monotonije u ribljim očima« moţe se uvideti samo kad se duţe i češće lovi voblerima na odreĎenoj vodi i to praktikuje većina ribolovaca. Najočigledniji i najsveţiji primer nam je svakako lov basa voblerima – nekad pravi razarači basovskih »podvodnih korpusa« postali su preko noći takoreći totalno ignorisane varalice. Praktikujući lov voblerima na
8
bačkim kanalima moţe se (ali ne mora da znači) i po par dana za redom ostati suvog stringera. Druge tehnike (i vrste varalica) pri tom mogu sasvim zadovoljavajuće da love redovne velikouste. Sličnih primera ima dosta, čak bih rekao i previše. MeĎutim oni se olako prihvataju i jednostavno pripisuju iz svega proizilazećim »logičkim« zaključcima u stilu lošeg dana, slabog apetita, kasnog dolaska na vodu…
TERAPIJA Nešto se treba preduzeti u svetu voblera i vobleraša, kako ne bi mnogo novca »zarobljeno« u varalicama tavorilo, čekajući neka bolja vremena – ako ona uopšte i doĎu! Zašto ne bi pokušali varaličariti uz umerene, sinhrone i češće trzaje vrha štapa. Neće se svi vobleri moći voditi tvič-tehnikom (temom ovog serijala), ali nekoliko njih iz kolekcije, sigurno. Tvič tehnika će iz nekih voblera izvući totalni maksimum i tako značajno pojačati njihove (i vaše) ulove. Verovatno se sad pitate šta će, sa ostalim voblerima koji nisu pogodni za tvič, biti. Ne očajavajte, i za većinu njih postoje posebne tehnike koje će ih osveţiti, probuditi, vratiti iz mrtvih. O tom u jesenima koje su pred nama… Još nekoliko napomena bi se trebalo spomenuti u ovom drugom uvodnom delu serije o tviču. Kao što je već izrečeno, osnovne teme su vobler i štuka. To svakako ne znači da bi ostali ljubitelji lova voblerima nekih drugih riba trebali ostati po strani. I za njih će biti dosta primenljivih stvari. Bas, smuĎ, bucov, bandar, klen, jaz… su ribe koje se »lepe na tvič«.
Vitko telo tvičbejta se kratkim trzajima tera da izgleda još izazovnije.
Moguće je da će ko se bude prihvatio tviča biti pomalo razočaran jer će ulov na početku biti manji od očekivanog, naročito shodno količini uloţenog rada. Bez obzira na to, vremenom kad se malo uĎe u štos, zasigurno će ulovi biti daleko jači nego kod kolega koji praktikuju isključivo jednostavno voĎenje voblera. Ovaj mali korak unazad je sasvim normalna propratna pojava pri susretima sa novim tehnikama. Ponekad je on očigledniji i duţi, ponekad ga skoro i nema ili je on minimalan (kao što će to najverovatnije biti slučaj sa tvičom), ali dva koraka unapred koja potom slede će biti zasigurno i vidljivi i primetni, ponajpre kolegama sa strane, ali i ribolovcu samom, što je daleko vaţnije.
9
Varaličari čija kolekcija broji više desetina voblera neće imati problema sa deficitom voblera koji su primenjljivi za tvič tehniku. I oni koji imaju samo nekoliko varalica ove vrste ne bi trebali biti razočarani da će moţda biti oslabljeni po tom pitanju. U sledećem nastavku će biti reči o karakteristikama koje treba da poseduje vobler da bi mogao proizvesti pokrete koji se od njega očekuju kad na njega deluje solidna sila vrha štapa, a koju proizvodi varaličar primerenim češćim cimanjem. Bez obzira na broj svojih ljubimaca svako će iz svoje palete moći uz pomoć kratkih uputstava izdvojiti varalice koje su manje ili više upotrebljive u tvič području. O anatomiji jednog tvičbejta čitajte za 7 dana na „Basolovcu“.
TWITCHING Reč engleskog porekla – označava trzanje, cimanje… U ribolovačkom smislu to je agresivniji način voĎenja mamca, u kome se vobler odreĎeno vreme vodi normalnim načinom okretanjem ručice na mašinici, a potom se sa par trzaja varalica natera da čini dezorijentacione pokrete. Potom sledi opet mirnija faza prolaska kroz vodu… O odlikama i duţinama te perfomansama obe faze, kao i eventualnim pauzama će biti reči kasnije, dok ovog puta ţelim reći jednu vaţnu napomenu o tvič tehnici. Napomena je bila više puta pominjana i kad je o dţerku bilo reči, meĎutim (pre)često se zaboravlja. Ni u kom slučaju nemojte pomisliti da je tvič nešto najbolje što nam nudi »trţište« ribolovačkih tehnika. Ni kao dţerk, ni tvič nije uvek najbolji, najjači, niti predstavlja najsavršenije sredstvo izvlačenja riba grabljivica na suvo. Smatrajte ga sasvim normalnom tehnikom, kao i običan lov voblerima, šedovima ili površincima, pecanje smuĎa dţigom, štuke kašikom ili basa vormom. Kad ništa ne pali probajte trzati svoje mamce. Neka to ne bude bezorijentaciono povlačenje voblera nerezonskim potezima. Tvičujte! Rezultati ne mogu izostati. Ali znajte da celodnevni, ili tvič na svim vodama i »protiv« svih riba u svim godišnjim dobima ne donosi ništa veliko. Kao i dţerk i tvič ima svoje mesto i vreme upotrebe. Treba to imati uvek na umu i praktikovati. Non-stop sigurno ne, jer kao što ni dobra mašinica, ni štap lepotan, ni super struna ili najskuplji vobler ne donose ribu, tako ni bilo koja tehnika nije bogom dana privilegija koja se uz jednostavnu primenu, sama rešava probleme na vodi. U glavnoj ulogi je uvek ribolovac. Tvič »pročitajte«, izveţbajte na vodi i prema potrebi konzumirajte. Količina ulova će tek tada imati uzlaznu vrednost!
10
KRANKING Kranking i krankbejt se najčešće povezuju sa varaličarenjem voblerima, pri čemu ovi oponašaju bolesnu ribicu. Kad se malo bolje zagledam pod vodu, meni se čini da moji vobleri mnogo više liče na nešto zdravo, ţivahno, čak bih rekao većina modela deluje preţivahno. Cranking u slobodnom prevodu znači kurblanje, ili pokretanje rotora na mašinici, što bi rekli – privlačenje. U praksi, obično zabacivanje, a potom više – manje jednoliko povlačenje varalice…
REČI I SLOVA U ribolovačkoj nomenklaturi sve više ima pojmova koji se različito imenuju, a u stvari znače jedno te isto. S druge strane ima i situacija koje se slično (pa i do potpuno isto) nazivaju, a skroz su različiti pojmovi – ili nemaju ništa zajedničko sa nekim načinom pecanja, pojavom ili sl. U pojedinačnim slučajevima imamo čak potpuno obrnuto značenje. Za sve su krivi raznorazni višestruki prevodi s jednog jezika na drugi, uz (pre)slobodna tumačenja, potom ţelja da se ima intelektualno pravo na neki način pecanja ili metodu, stremeći ka ličnoj afirmaciji ili novčanim dobicima, te nesmotrene naivne (a tako mnogo prisutne) pojave pojednostavljenja ribolova uopšte… Mnogo je truda potrebno da se rasčlani šta je tu šta, a mogu reći da sam ja negde pri kraju otkrivanja svih tih veštačkih enigmi u teoriji voĎenja veštačkih mamaca. Praksa je takoĎe pri kraju. Ipak za većinu čitaoca Ribolova, verujem na njihovu radost, tek predstoje najbolji dani. Čitamo se!
11
Anatomija jednog tvičbejta (Tvič III)
Veliki ugao pakte prilikom trzanja osigurava kretanje bez prevelikog kolebanja dubine
U načinima voĎenja varalica na pomalo neobičan način stalnih ili povremenih, neţnih ili snaţnih trzanja mamaca postoje nekoliko paradoksa. Recimo iako se zna i statistički je i na još nekoliko načina dokazano da su u lovu štuke dajveri bar 5 puta efikasniji od glajdera, ovi drugi se bar isto toliko puta više koriste. Razlog?! Dajverice su daleko teţe za voĎenje od glajderica, a pri tom se misli prvenstveno na fizički napor.
Pakta primerene veličine obezbeĎuje mnogo akcije na malom prostoru
Tvičbejt mamci su prvenstveno pravljeni, a tako se (uglavnom) i formulišu, kao vobleri koji pri normalnom povlačenju slabije rade, visokih su leĎa i da bi se s njima došlo do akcije koja u ribljem oku ostavlja duboki trag, a u podsvesti predstavlja idealnu hranljivu materiju do koje se dolazi savršeno lako, moraju se češće cimati, sa tek po nekim retkim i kratkim pauzama i odreĎenih kraćih deonica običnog privlačenja. Današnja stremljenja u tviču su pak vobleri minnow oblika, koji se trzaju s vremena na vreme. Dakle i ovde je moderno ne preterano puno ulaganja fizičkog rada. U osnovi sve stvari u ribolovu prestaju biti bitne dok se i kad se lovi. S druge strane kad je situacija po pitanju ulova slaba – sve postaje najvaţnije. A šta je najnajvaţnije? Odgovori na ovo pitanje mogu biti i obimni i različiti ili pak nedorečeni. Sasvim usko gledajući, preneseno na
12
glavnu ovojesenju temu, mogu reći da je za ribolovca koji je poţeleo pecati štuku voblerima koji se trzaju, baš izbor varalice ubedljivo najvaţnija stvar. Idealan komplet štap i aparat, struna, predvez u potpunosti odgovarajući datoj situaciji, spremnost i sposobnost da se poradi i na sebi, dobar kontigent vremena odvojenog za veţbu i ostale stvari čak i zajedno su manje bitne od adekvatnog mamca. Jer ako varalica nije odgovarajuća po aerodinamici i ostalim osobinama, sve ono gore navedeno jednostavno pada u vodu. Ili nećemo dobiti ništa, ili ništa novo, ili će to pak biti nešto što nije tvič.
TEORIJSKA PRIPREMA
Trbuh ravan – leĎa kriva. Grandma »ubica« štuka
Tvičbejti su u osnovi obični vobleri, ali sa odreĎenim perfomansama koje im pomaţu da putem sile trzanja koja deluje na njih proizvedu neočekivan pokret svojim telom. Bez obzira išli oni u stranu, izvrćali se na bok, kretali se nekom više manje cik-cak putanjom ili nešto četvrto, bitno je da izlaze iz svoje uobičajene putanje koja bi usledila kad bi se oni vodili normalnim postupkom, okretanjem ručice na mašinici i mirovanjem štapa. Iako bilo kakve promene brzine voĎenja voblera donose više ribe nego monotonija na tom polju, ne moţe se potpuno uspešno baš svaki vobler iskoristiti u tvič-području. Dakle upotrebiti se moţe svaki, ali su rezultati kod nekih ispod proseka. Stoga evo najvaţnijih osobina koje krase mamce koje nazivamo tvičbejtima: Pakta je kod običnih voblera alfa i omega njihovog rada i još nekih perfomansi, poput dubine zaranjanja. Isti je slučaj i kod varalica koje se označavaju kao tvič-vobleri. Ona mora biti postavljena pod što većim uglom u odnosu na pravac kretanja varalice i nesme biti prevelika ni premala. Zbog čega je ovo potrebno? Dubokoroneći vobleri čije pakte stoje pod malim uglom pri dejstvu jače sile štapa naglo (skoro vertikalno) zaranjaju (uz sitniji rad), a nama je potrebno kretanje skoro vodoravnom putanjom i široki begovi u stranu, na gore, dole ili neki sličan efekat. Iz ovoga svega proizilazi da ćemo se preteţno baviti samo plitkoronećim voblerima.
13
Telo rasnog tvičbejta (pogled odgore)
Što se veličine pakte tiče, njena površina varira, tako da veći tvičbejti imaju i veće pakte. Dosta je teško objasniti šta je to velika pakta, a kako se u praksi ne srećemo često sa prevelikim paktama plitkoronećih minnow-voblera, s te strane neće biti problema. (Pre)mali kljun češće donosi probleme. Varalice koje imaju pakte malih površina su sklone predugačkom prolaţenju rastojanja u jednom cugu i ne mogu se klasifikovati kao čistokrvni tvičbejti. Npr. novi Rapalin X-Rap je varalica koja na prvi pogled deluje kao tvič, slično se i vodi. On ipak pripada porodici slešvaralica, takoĎe srodne trzajuće vrste. Pri dejstvu vrha štapa dovoljna površina pakte sluţi da mamac izvede iz njegove ravnoteţe i on strahovito snaţno odreaguje.
Slammer, ljubimac velikih štuka, zahteva dţerk pribor
Malopovršinske pakte ne proizvode dovoljan otpor da varalica dovoljno jako »otrese«, a takoĎe onemogućeno je momentalno (više nego poţeljno) kočenje u mestu kad sila prestane da deluje na mamac. Osnovna sintagma koja figurira u tvič-području je: proizvesti što više akcije na što je moguće manjem prostoru!! To se savršeno postiţe paktom primerene veličine i pod velikim uglom kostruisanom. Skoro idealni oblik, izgled i ugao ima pakta Mann`s-ovog Stretch 1 – (minus). Dve
14
slike uz tekst posluţiće vam da izbliza spoznate »kljun« ovog lepotana, i izgled kao što rekoh skoro idealne, i najvaţnije stvari kod tvičbejta – pakte.
SLIKOVITI PRIKAZ Oblik tvičbejta moţe biti različit, ali u osnovi su to vobleri izduţenog (minnow) oblika, koji podsećaju na kauglera. Ima ih i pravih kao strela, ali uglavnom se više ceni blago povijeni oblik ukupne varalice, ili je to samo jedna od strana (najčešće leĎna). Pogled s boka na rasnog tvičbejta – Grandma voblera, govori više od reči. Isti vobler uslikan je i iz druge perspektive, pokazujući koliko je telo tanko, tj. varalica ima »visoka« leĎa. Ovakvim pefomansama postiţe se da se vobler pri tviču (a i pri normalnom voĎenju) često izvrće na bokove, postajući tako na momente manje vidljiv za grabljivca, te trepereći stvara efekat prividnog nestanka, jednog od najjačih oruţja neke varalice koje donosi grabljivice svih stanja. Veličinu ćemo ovom prilikom gledati iz par uglova. Sama fizička duţina i teţina nemaju jasnih granica. S obzirom da se duţine najjačih tvičbejta najčešće kreću izmeĎu 14 i 18 cm, jasne su glavne odrednice oko ovog pitanja. S obzirom da su to već više nego ozbiljne varalice i teško se nalaze u našoj Zemlji, takoĎe na prvi pogled su pretenciozne za našeg prosečnog varaličara, verujem radovaće vas sledeća vest, koja mi se iznedrila tokom test-faze. Da bi jedan vobler minnow-oblika bio dobar tvičbejt njegova najmanja duţina treba da iznosi 10-12 cm. Ispod ove granice najčešće) ne vredi silaziti. Vobleri ove duţine su, verujem, česti gosti u vašim kutijama za varalice, te stoga neće biti problema. Ako je vobler kraći, teško je s njim izvesti klasičnu tvič-figuru pod vodom, i stoga upotreba ovih ovakvih voblera spada u neke druge kategorije voĎenja. (pogledaj i okvir: Tvičbejtići) Teţinu odreĎuje materijal, konstruktivno rešenje i sama zapremina varalice. Ne zadubljujući se u ovu problematiku, reći ću samo ono najvaţnije. 15 grama je dobra teţina voblera koji je upotrebljiv u tvič-području, i ispod nje ne bi trebalo silaziti. Još bih napomenuo da su najbolji tvičbejti iz klase 14-18cm teški izmeĎu 20 i 40 grama. Rasni tvičbejt Slammer vidite na jednoj od slika. Krase ga lepa duţina, primerena teţina a mala zapremina zbog izuzetno tankog tela.
PREDLOZI Verujem, da kad se malo paţljivije zagledate u svoju kolekciju moţete naći nekoliko tvičbejta i s njima popuniti kutiju, pa na vodu. Evo pak jedna kraća lista pogodnih tvičbejta za naše vode, koje moţete bez previše šacovanja prihvatiti kao pogodne varalice za tvič:
15
1. Rapala Long Cast Minnow 10 cm 2. Mann`s Loudmouth Jerk 12cm 3. Rapala Hasky Jerk 12 cm 4. Storm Shallo Stick 13 cm 5. Cotton Cordel Red Fin 13 cm 6. Mann`s Stretch 1 minus 7. Rapala Original Floater 18 cm 8. Salmo Hecht 16 cm 9. Storm Thunderstick 12 cm 10. Bomber Pro Long A 12 cm
TVIČBEJTIDI Mali vobleri visokih leĎa mogu se takoĎe više nego zadovoljavajuće upotrebiti za tvič. Sinking Shad Rap je jedan od njih. Konkavna pakta na vobleru je znak da će kočenje biti izvedeno veoma brzo. Takva pakta tera vobler da se, prilikom trzanja, izvrće ili menja poloţaj. Rapala Countdown radi to više nego savršeno… Sve u svemu povećana teţina u odnosu na zapreminu voblera je u oba slučaja figurirajući element!
16
17
Escajg za tvič (Tvič IV)
Long Cast Minnow 10-ka. Malo »mali«, ali lovi.
Pljosnato telo, sa gornje strane malo zaobljeno, s donje gotovo ravno. Duţina 12-13 cm, teţina 15-ak grama. Pakta mala i pod velikim uglom… itd.itd. su osnovne odlike perfektnog tvičbejta za naše prilike. Ove perfomanse su vam poznate iz prošlog priloga, a ovom prilikom ću reći nešto o priboru kojim se ovakvi vobleri teraju da proizvode istinsku tvič-akciju. U osnovi i za početak sasvim dobro mogu posluţiti svi štapovi za srednje varaličarenje do 2,7-3 metra duţine i oko 60-ak grama teţine bacanja. Ovi štapovi moraju biti kruti, što bi značilo da samo »A« akcija dolazi u obzir. Da bi se mamac dovoljno brzo pokrenuo, a takoĎe naglo »zakočio« (stao), potrebni su sinhroni potezi vrhom štapa koji zateţu i otpuštaju strunu. Ovo se trometrašem postiţe postavljanjem štapa ukoso, prema vodi… Rad tvičbejta je zadovoljavajući, ali vremenom usled zamora on postaje sve bleĎi i bleĎi. Sem toga, zbog potrebnog relativno većeg prostora neka mesta ostaju netretirana. Sve ovo treba imati na umu, ali i znati da nabrojane mane, takoĎe, i ne moraju biti od presudnog značaja za ulov.
18
APARAT – VEZA – PREDVEZ
Nove Stormove bije glas da su lošiji od starijih modela. MeĎutim, ako se s njima malo poradi rezultati su na visokom nivou.
Uz neki Šimano-stacionarac (preporuka model-Sahara ili »jači«) nema se nepotrebnih problema sa zabačajima, mršenjima, lošim slaganjem, drilom i uopšte u pogledu pouzdanosti. Veličina 4000 je perfektan izbor, pošto se koriste netegljive veze, a koje su često deblje od navedenih vrednosti. TakoĎe ova veličina je sasvim dorasla dešavanjima u tviču, kako shodno stalnom opterećenju mašine cimanjem, takoĎe i u borbi sa krupnijim ribama, koje tvič dosta lako dovodi na kraj strune. Na špulni mašinice mora biti pletenica! Samo tako se mogu postići munjeviti pokreti tvič-voblera ispod vodene površine. Nosivost pletenice neka se kreće izmeĎu 10 i 15 kg. Okrugli poprečni presek je poţeljan. Minimalno 6-8 prepleta po duţnom centimetru takoĎe. Kada pecam pletenicom u mutnoj vodi, mojim ŢUTIM lepoticama nije potrebno nikakvo friziranje. U plitkim, bistrim vodama, dok pecam po danu i kad ne duva vetar, koji pravi talasiće (i tamniju atmosferu pod vodom) uvek poslednjih metar ipo-dva strune ofarbam u crno. Ţuta struna mi tako uvek daje signale o trenutnom stanju varalice, dok crno parče strune koja je najčešće »pod udarom« ne stvara zabrinjavajući efekat kontrasta sa okolinom te nije preterano vidljiva. Hard –Mono (30lb) je kao poručen za ovaj način lova. Dovoljno jak da se nosi sa oštrim zubima štuke, dovoljno nevidljiv da s te strane ne pravi problema i dovoljno krut da ne dozvoli često, lako prebacivanje veze preko udica, bilo u vazduhu tokom leta varalice, bilo pod vodom dok je mamac u punoj akciji. Bez obzira u kojoj fazi se prebacivanje desilo – šteta je. Zbog toga i ako ne lovite štuku, već neku drugu grabljivicu iskoristite dobre osobine HM-a, a u tom slučaju bolje je posegnuti za manjim nosivostima. Sem Climax Hard-Mono-a, za štuku i veće tvičbejte koristim i štanglice iz kućne radionice. Debljina ţice 0,5-0,6 mm.
19
Uopšte, kad je reč o duţini predveza, koristim skoro uvek predveze koji su dva puta duţi od tvičbejta. Nepravilni pokreti kojim su skloni vobleri koji se vode trzajući, mogu da prouzrokuju nepogodan poloţaj varalice i strune tako da štuka moţe »poţnjeti« samo strunu i vobler, jer ona bira ugao napada. S dvostrukom duţinom predveza ova mogućnost otklonjena i moţe se bez brige prepustiti drugim razmišljanjima.
KRADI ŠTAP = DUŽI ULOV Ovu sintagmu iz podnaslova bi trebali svi varaličari, koji razmišljaju da se bave bilo kojom metodom hiper-aktivnog voĎenja mamca, imati na umu. Dugim štapom se, kao što je napomenuto moţe lepo loviti, ali na duţe staze, pri tom mislim recimo celodnevni tvič, ali i planirano druţenje sa sličnim tehnikama u budućnosti, dvometraš je najbolje ali i jedino rešenje. Lakoća baratanja, sloboda pokreta i ponajpre zavodljiviji rad veštačkih mamaca, koji iz svega toga proizilazi, su stvari koje se na duţe staze ne bi trebale ostavljati po strani kao nevaţne sitnice. O priboru bi se moglo toga što šta još reći, meĎutim sve su to nijanse u kojima bi se trebalo mnogo objašnjavati. U ovakvim varijacijama uvek vaţi pravilo : Ako ne platiš na mostu – platićeš na ćupriji!! Dakle, tema je zanimljiva ali i opširna tako da ćemo je ostaviti za neki drugi put. Sledećem je ipak mesto u tekstu koji predstavlja deo uvodnog dela tviča.
Bandarčići su laki na tvič
Pored svih ostalih nedaća koje pritiskaju ribolovačke strune tokom pecanja, trzanje u tviču dolazi kao »šlag na tortu«. Kvašenje, sušenje (u toku pauze), dejstvo sunca, hladnoća (ili pak toplota), zatim bliski susreti s kamenjem, granjem, trskom itd. itd. su sasvim redovna dešavanja koje idu u svakodnevni radni staţ jedne pletenice… Trzanje vremenom prouzrokuje pojedinačna pucanja sitnih upredenih niti strune. To nije ni pribliţno u obimu poput onih u teškom dţerku, ali ipak je prisutno. Kad je pletenica cela (nova), tvič-trzanje (pa čak ni višemesečno) ne moţe previše štetiti samoj vezi. Ali – ako je ona oštećena
20
i oštećuje se i dalje drugim, gore navedenim uzrocima, treba delovati preventivno i s vremena na vreme izvršiti ozbiljni pregled njenog stanja. U tom cilju evo još nekoliko saveta: upotrebljavajte samo provereno dobre pletenice; mesečno jednom nije zgoreg odbaciti 3-4 metar veze koja je najviše na udaru (krajnji deo); kontrolišite s vremene na vreme vršni provodnik; čvor takoĎe trpi veliki pritisak pa treba biti siguran da je pravilno vezan.
SPORTMANO I ŠIMATEKS Sporteks HM Turbo Spin 4, duţine 200 cm i 60 grama t.b. i Shimano XT-RA 4000 su moj osnovni komplet za tvič. Kvalitetan komplet, koji je (usput rečeno) izvukao dosta ribe, je jednostavno fantastičan. Štap poseduje dosta mase da pokreće manje varalice i samo sa svojom teţinom. Debeli zidovi i savršena progresivna akcija su odličan »bensedin« i za krupnije ribe. I pored toga štap je lagan. Blank, spoj šteka, karike, pluta, rukohvat sa kapom i ostalo su na već nama dobro poznatom Sportex nivou. Treba dodati da se rolenhalter navrćre od gore – a to znači da je štap pogodan i za uparivanje sa mulltiplikatorom!
ROZEBU I ABMAJER Teški tvič podrazumeva voĎenje varalica teških i preko 30 grama. Jasno je da ovde trometraši ne piju vodu. Za ovakve prilike upotrebljavaju se štapovi za laki i srednji dţerk. Rozemeijer Jointed Jerk i ABU Ambassadeur 4601 su moj komplet za te »teţe slučajeve«.
VRH VRHOVA Vršni provodnik kratkih štapova trpi daleko jači pritisak nego njegov kolega na trometrašu. Kada se uzme u obzir i da su ovi štapovi i kruti a i da se voĎenje uglavnom izvodi trzajući, moţete samo zamisliti kroz šta sve prolazi vršna karika tokom tviča. Dobar tvič (a i dţerk, te vertikal) dvometraš se poznaje i po tome što ima uočljivo deblji vršni provodnik! Tako se oštrina pregrejavanja, koje nastaje trenjem, slabi masivnijim, većim prostorom za širenje toplote. Pletenica se tako teţe useca u kariku provodnika, ne praveći brazdicu, čije bi ivice dokrajčile baš prouzročnika ovih brazdi – strunu.
21
Cimni me nežno (Tvič V)
Utvičovan voblerom Alex Costa 7 cm plitkoronac u boji Red Head
Ni varaličar, u punoj kondiciji s redovnih 2-3 izlaska na vodu nedeljno, pa iako je na pravom mestu i pravo vreme, i na vodi punoj ribe, ako ne vodi svoje varalice primereno datim okolnostima, neće se napecati. Iako sam veliki pristalica teze da je voĎenje veštačkog mamca u varaličarenju alfa i omega uspeha, ponekad naravno ima i izuzetaka. Za razliku od dţerka gde je voĎenje ubedljivo najvaţnija stavka uspeha, u tviču, ne mogu reći da ono nije vaţno, ali je ipak od drugorazrednog značaja. Zašto?
Crane Bait – deficitarna roba, prvenstveno zbog savršenog »rada«.
Iole iskusan ljubitelj varalice će se lako sprijateljiti s trzajućim načinom voĎenja voblera koje se naziva tvič. MeĎutim, ni najveštiji i najbolji poznavalac tviča, neće moći dobiti ono što je potrebno, ako pre toga nije odradio dve najvaţnije stvari: odabrao vobler koji se moţe koristiti za tvič i spremio primereni komplet za izvoĎenje ove tehnike.
22
Stoga savetujem da ne bi bilo na odmet, da se posle čitanja ovog teksta, a pre izlaska na vodu, pogledaju malo tekstovi prošlog i pretpročlog nastavka ovog serijala. Tvič voĎenje predstavlja dosta »lako štivo«, naročito za iskusnije kolege, ali ni oni koji u potpunosti nisu ovladali uobičajenim tehnikama povlačenja veštačkih mamaca neće imati većih problema. Ipak sve ovo vaţi samo onda ako su pribor i mamac na »tvič nivou«.
LAKODA VOĐENJA
Long Cast Minnow – pola tvič – pola slešbejt. Vobler koji se mora imati.
Po zabačaju i postavljanjem preklopnika na mašinici u radni poloţaj (ili aktiviranja ručice na multiplikatoru), sa par okretanja ručice, čime se skupi 1,5-2 metra strune, postiţu se dve stvari. Eliminiše se neugodni uvek prisutan »trbuh« i ujedno varalica spušta na odreĎenu dubinu. O pojmu »odreĎena dubina« moglo bi se dosta toga reći – ovog puta samo kratko. Tvičbejti shodno svojoj konstituciji nisu sposobni da zaranjaju duboko. To nam svakako nije ni potrebno. Najbolje je spustiti tvičbejt do dubine na kojoj se on najbolje »oseća«. To kod najjačih tvičbejta retko bude preko dva metra. Kako većina njih ne zaranja ni više od metra, zadatak spuštanja na potrebnu dubinu postaje lako izvodljiv. Samo je potrebno osetiti na kojoj dubini vobler pravolinijski pliva i tamo ga stacionirati na početku prve deonice trzanja. Kada smo sigurni da vobler privlačeći neće značajnije menjati dubinu zaranjanja, moţe se otpočeti sa prvim kontigentom provokacije. Uglavnom praktikujem izmeĎu 2-5 srednje jakih pokreta štapom (trzaja) pri čemu vrha štapa u jednom trzaju prelazi putanju izmeĎu 5 i 15 centimetara. Broj trzaja zavisi od stepena aktivnosti ribe i eventualno iznaĎenog modusa za dotični dan. Ako je riba aktivnija slobodno se moţe i povećati broj trzaja, a u nekim varijantama samo je to dobitna kombinacija. Preko toga ne bi trebalo prelaziti jer se grabljivici mora ostaviti i vremena da krene, stigne i zgrabi mamac koji ju je iziritirao. Stalni, mnogobrojni i (pre)snaţni trzaji ne donose ribu! Potrebno je omogućiti grabljivicama da pokupe varalicu, a to se postiţe »pauzama«.
23
TEŠKODE VOĐENJA
Ništa lepše. Štuka u naručju podlegla čarima tvič tehnike.
Pauze su pod znacima navoda pošto one (najčešće) ne znače bukvalno mirovanje mamca. Moguće je doduše i potpun prestanak rada aparata, ali delotvornije je nastaviti povlačenje najmanjim mogućim tempom. Potpuna pauza nije dobra iz više pravaca, a pomenuću samo najvaţnije. Prestankom skupljanja strune prestaje i dobar kontakt sa varalicom. Kada se uzme u obzir da su tada udarci najčešći, a ponekad i jedino mogući, dobije se činjenica da kad vršimo provokaciju u kojoj grabljivica retko napada imamo dobar kontakt, a kad nam je to stvarno potrebno, ostavljamo sebe razoruţanog. U takvoj situaciji kontra je uvek prekasna, treba imati sreće da se ponešto ulovi, a moţe se i desiti da su udarci učestali, a da mi toga nismo ni svesni! U totalnim pauzama, dakle kad se ne skuplja struna na špulnu (ili rotor), najvaţnija je njena duţina, koja moţe da varira. Najčešće je to odreĎeno samim stanjem grabljivice i njenim pokretnim mogućnostima. U tome sasvim izvesnu i jednu od vaţnijih uloga igra godišnje doba. Zimi (pri korišćenju suspendiga) pauza moţe biti i duţa, dok u toplijim delovima godine ona ne treba da iznosi više od (orijentaciono) 3 sekunde. Za leto i jesen 1 sekund zastoja je sasvim dovoljan jer je štuka većinom u agresivnijim stanjima. Zbog činjenice da većina tvičbejta u fazi mirovanja većom brzinom isplivava, bolje je pauzu (trzanja) izvoditi veoma polaganim povlačenjem. Ono je potpuno dovoljno da se štuki ostavi prostora za odluku o napadu i samom napadu. Pri tom mamac ne gubi na dubini (ne isplivava), što je čak i od veće vaţnosti. Ukoliko grabljivica uzima mamac pri njegovom brţem isplivavanju prema površini, za primetiti je da njeno stanje u takvim momentima više naginje aktivnom nego pasivnom. Duţina povlačenja 1-2 okreta ručice sasvim zadovoljava potrebe, što u srednjim vrednostima iznosi izmeĎu 60 i 120 cm. Posle pauze ma kako ona bila izvedena, na aktivni ili pasivni način, sledi opet faza provokacije, 2-5 poteza vrhom štapa…
24
LAKODA POKRETA
Grbavi« Cordel donosi poţeljno kolebljivo kretanje u fazi isplivavanja.
Sem, prema uputstvima u prošlom delu, dobro izabranog voblera i pribora o kom je bilo reči pretprošli put, za dobre pokrete mamca odgovorno je i samo ribolovčevo umeće. Pri tom se ne misli na sveukupno znanje ribolovca, već na potrebni lični rad u odreĎenom pravcu. IzaĎite sa svojim tvič-voblerima na vodu i zabacite ih u blizinu gde ih moţete videti kako rade, prilikom kratke seanse trzanja. Probajte ih jače ili slabije, oštrije ili blaţe cimnuti. Vrh štapa neka prelazi veća i manja rastojanja, pravite pauze različitih duţina da vidite koliko varalica brzo isplivava i kako se ponaša prilikom sporog povlačenja… Prepoznati dobre tvič figure nije lako, naročito početnicima. Ako vobler prilikom trzanja skreće u različitim pravcima, a da vam pritom ne prilazi previše, znajte da ste na pravom putu. Upamtite duţinu prolaza vrha štapa i orijentacionu snagu zamaha i onda se moţe početi sa aktivnim lovom. Prebaciti mesto mogućeg zadrţavanja štuke… Svaki vobler zahteva drugačije voĎenje da bi se mogao iskazati u najboljem svetlu. Neki love kad prednjicom lagodno čavrljaju levo-desno-gore-dole, neki opet drţe strogo levo-desno pomeranje, neki se prednjim krajem blago zabadaju u dubinu, neki s vremena na vreme pokazuju bokove… Najbolji lovci su ipak vobleri koji se »stresaju«, npr. kao da ţele da se otresu nekog jahača koji ih je uzjahao. Ovakve drhtuljave, lepršave pokrete u mestu ne mogu da izvedu svi polu-tvičbejti, pa ni svi »čisti« tvič mamci. Ipak kao što rekoh, svaki vobler je priča za sebe, svaki ribolovac takoĎe. Poradite malo na sebi i okupajte po koji put voblere na trzajući način. Ulov će biti daleko veći od vaših očekivanja. Garantovano.
25
HORIZONTALA Da bi se s nekim tvičbejtom moglo u potpunosti dobro »raditi«, tj. znati (ili predvideti) njegove pokrete, biti siguran na kojoj je dubini i tačno znati vreme i duţinu pauza i provokacija, ili običnim ţargonom rečeno »ući mu u dušu«, treba relativno dosta vremena. Od ribolovca do ribolovca ovo vreme je potpuno različito… Preskočiću ipak sve varijacije na ovu temu i reći jedan savet koji će više nego dobro doći manje iskusnim kolegama. Da bi vobler lakše kontrolisali i predviĎali njegove putanje itd. itd., preferirajte modele koji u fazi mirovanja stoje potpuno ili što bliţe vodoravnom poloţaju. S ovim imate varalicu kojoj je poloţaj za vreme pauze, a što je još vaţnije na početku faze provokacije potpuno poznat. Okrenut ka ribolovcu i vodoravno postavljen!!
26
27
Kraj početka (Tvič VI)
Dţerk i tvič su srodne tehnike, koje se koriste i za lov iz čamca i sa obale
Prošle godine smo »dţerkali«, ove malo »tvičovali«. Oba načina su tehnike pecanja mamcima koji se vode na trzajući način. U ovu porodicu spadaju još neke čiste i nekoliko prelaznih varaličarskih tehnika. Sve njih objedinjuje to da se ţivot varalici udanjuje aktivnim potezima vrha štapa, kako bi se uopšte lovilo (dţerk) ili pak poboljšao ulov kako je to na primer slučaj sa tvičom. Naredne godine pozabavićemo se opet jednom interesantnom tehnikom trzajuće vrste, a za kraj ovog kratkog tvič serijala ne bi bilo zgoreg da se napiše tj. pročita još nekoliko stvari usko vezanih za tehniku, upotrebu mamaca i uopšte pristup onome što zovemo tvič.
28
ZAŠTO TRZATI
Cimnite je s vremena na vreme! Rapala Original 18-ka.
Kratak odgovor bi glasio: A zašto da ne? VoĎenje mamca sasvim običnim namotavanjem strune na špulnu mašinice je sama po sebi dovoljna taktika da na kraj veze »privede« i po nekoliko riba grabljivica u toku jednog ribolovačkog izlaska. Ako se ipak oslanja samo na kreativnost onih koji su razvijali mamac i obučenost onih koji mamac sklapaju, ne moţe se očekivati maksimum mogućnosti. Ni ako se poseduje zavidan arsenal varalica i dobar kontigent znanja koji se pritom uspeva i maksimalno iskoristiti, resursi ipak vrlo brzo bivaju iscrpljeni. Na prvi pogled sasvim obična, trzanja mamca ipak donose mnogo više nego što se to u ovom trenutku moţe predstaviti. Mamac ma kako loš bio, ma kako pogrešno obojen, ma kako loše radio, ma koliko bio loše »firmiran« ili bilo koju drugu negativnu osobinu posedovao, moţe (uz pravilno voĎenje) postati najjači izbor u datom trenutku. Ovo se naročito odnosi na situacije u kojima je raspoloţenje ribe na nekom od niţih nivoa. Raznolikost veštačkih mamaca, prema svom ophoĎenju (a sigurno različito od kolega) koncipiran pribor i od ribolovca do ribolovca različiti stilovi i načini voĎenja siguraju da će vaš mamac zasigurno biti nešto što se ne viĎa često. S ovim ćete sigurno više loviti, a nije na odmet pomenuti ni činjenicu da je ušteda maksimalno moguća. Kaţe se: »Ako uštediš milion evra – to je kao da si ih zaradio!«. Pa uštedite maksimalu, ali ne na poznati način kupujući najskuplje stvari (i to više komada, za rezervu, da se naĎe…), već jednostavno umesto odlaska u radnju idite na vodu i poradite na sebi i svojim mamcima. Garantujem na ovaj način imaćete više novca u novčaniku i više ribe na udici!
29
ZAŠTO ŠTUKA
Štuke ne moraju biti velike da bi napadale relativno veće mamce, koji se vode trzajući
Pre više od 20 godina sam znao »istinu«: »Štuka je grabljiva vrsta koja napada sve što joj se pribliţi gubici. Ovom nezasitom proţdrljivcu i slatkovodnoj ajkuli je dovoljno pored nosa provući neki svetlucavi metal u jesen ili letnjem višednevnom oblačnom periodu i to bi bilo to. Zbog svoje proţdrljivosti ona udara ne razmišljajući, ne moţe da odoli, to joj je u prirodi, krvi…« Sad više nisam siguran u autentičnost i relevantnost te nekadašnje istine. Pecao sam štuku na različitim vodama i uvek sam u osnovi više lovio kad sam uspeo kao prvo skrenuti paţnju grabljivice. Kad je ona aktivna uvek izlazi na samu ivicu zaklona, odakle ima bolji pregled situacije, širi pogled, više vremena za pripremu, procenu, egzekuciju, ili čak sasvim napušta svoje bunjište u potrazi za plenom. Tada skretanje paţnje uspeva korišćenjem bilo koje tehnike, upotrebam šireg repertoara boja, povlačenjem raznih vrsta varalica. Kada je neutralna situacija postaje dosta komplikovanija. Potrebno je koristiti varalice implementarne datoj vodi, ne praviti greške u voĎenju, precizno zabacivati i pre svega koristiti efekat iznenaĎenja. Unutar ovog efekta su stvari poput brţeg voĎenja, neočekivanog dekora, kontra veličine mamca, upotreba jake zvečke… U totalno letargičnoj atmosferi pomaţu samo dve stvari: Ili imati sreće ili voditi mamac koji oponaša dezorijentisanu ribicu. Na sreću se ne vredi puno oslanjati – na ovu drugu stvar itekako! Tvič i dţerk su tehnike koje love štuke svih stanja, a deo jačine mamaca je prvenstveno u sledećem. Štuka moţe (samo) da (u)lovi kedera koji ne izgleda kao normalna ribica. Pri tom ima više aršina kakav je to nenormalan stajling: usamljena ribica, keder koji za pokretanje troši previše energije, ribica čija putanja kretanja ni njoj samoj nije predvidiva, plen bleĎi (ili tamniji) od svoje sabraće… Nećemo ovog puta ići dublje u ovu interesantnu problematiku, dovoljno je da se malo više porazmisli o osnovnoj ideji. Štuka ne grabi sve što joj proĎe pored usta, a takoĎe prevaliće i
30
relativno veće rastojanje, čak i kad je neaktivna, samo ako joj neko ponudi »mnogo akcije na malo prostora« u dovoljno dugom vremenskom intervalu!
ZAŠTO TVIČ Pa pre svega ovo je tehnika koja se svakom varaličaru nalazi na dohvat ruke. Uz malo ili nimalo ulaganja moţe se biti sasvim uspešan. Od štapa preko mašinice, strune pa do varalice za očekivati je da svaki ljubitelj lova ribe veštačkim mamcima ima pogodne elemente za sklapanje primerenog tvič kompleta. Druga stvar je što će vam bavljenje ovim načinom, sem češćih napada ribe na vaš mamac, doneti i veću ličnu aktivnost na vodi. Ribolov će samim tim biti još više interesantan, izazovniji i pruţaće više mogućnosti. Uspešni dani biće uspešniji, a imaćete i manje onih izlazaka za zaborav. Treći i poslednji adut se ogleda u samoj činjenici da se tvič akcija razlikuje od ribolovca do ribolovca. Neko će bolje da lovi tvičom, neko slabije. Prepoznati pravu tvič akciju nekog voblera i sprovesti je u delo je jedan proces koji traje. Pogledajte istini u oči, pa ako lošije lovite recite sami sebi: »-Nisam dovoljno dobar!«. Ovo je jedini put ka ličnom napretku, a tvič je tehnika koja vam u tome mnogo moţe pomoći, baš da prelomite u sebi, hoćete li ići napred zajedno sa ostalim predstavnicima varaličarske vrste ili ostati usamljeni negde u mračnim dubinama ribolovačkog univerzuma. Tako ne morate biti obojeni u crveno, niti biti bučni, pa čak ni proizvoditi puno akcije na malom prostoru, da bi postali plen nekoga ili nečega. Plen se od donedavnog lovca postaje vrlo lako. Tvič ribolovac od običnog varaličara takoĎe. Razmislite šta je bolje.
31
SWITCH
Svič i bas pašu jedno uz drugo
Jedna od lakših, ali i na margini trzajućih tehnika voĎenja je tzv. Switch. Za njega vam je potrebnan bilo koji plitkoronac. Najbolje je da to budu laganiji vobleri do maksimalno 15 grama teţine. VoĎenje se izvodi nizom sitnih trzaja, pri čemu vrh štapa ne prelazi putanju izmeĎu dve krajnje tačke više od 5 cm. Ručica na mašinici se pritom ravnomerno, i sporije okreće nego kod jednostavnog voĎenja. Ovakvo tretiranje rapale SSR u veličinama od 5 i 7 centimetara je odavno u upotrebi kod nekolicine basista. Ljubomorno čuvana tehnika nije nešto problematično, pa stoga o ovoj tehnici neće biti posvećen serijal tekstova. Ipak biće reči i o tome u dogledno vreme, jer često donosi ribu više. Sve varalice od balze su ubedljivo najjači predstavnici ove tehnike.
POTPUN UŽITAK Kada se malo potrudi i pribavi pravi tvič komplet, mogu reći da će mnogi od vas vrlo brzo zavoleti ovaj i slične načine varaličarenja. Jer, kratak (većinom krući) štap, struna kao veza i činjenica da je dodir sa ribom većinom u manjim dubinama (često ispod same površine), čini kontakt sa ribom i sam dril neopisivim. Ko ne bude probao – sam je kriv.
32
33
Mala škola džerka I „Mamac koji će oduševiti i maskija i Vas” (Frank Suick)
Suick Thriller
Jerk-ribolov polako, ali sigurno osvaja Evropu. Posle više neuspelih pokušaja da se to ostvari, sada se sa sigurnošću moţe reći da mu je to uspelo. Sve više ribolovaca peca ovom za nas novom tehnikom, novine bruje, prodavnice se pune opremom. Treba reći da je tehnika ipak sve, osim nova. To je interesantan način ribolova koji se uglavnom zasniva na trzanju mamca (jerk ( čite se: dţerk) – trzaj), tj. varalica, pri čemu se mamci u prvom redu aktivno, a ponekad i agresivno vode i time riba tera na napad. Kompletna tehnika (i nauka) nam stiţe iz Amerike, s tim što treba reći da ovo što sledi predstavlja evropsku školu jerka. Osobenosti jerk-ribolova su sledece: potreban je odgovarajući pribor, posebne varalice, pojačan rad ribolovca, koncentracija i uveţbavanje vodjenja skoro svakog mamca ponaosob. Neko bi slobodno mogao primetiti-puno stvari odjednom i zapitao: Šta dobijamo za uzvrat? Sa svim ovim se moţemo pojačano nadati pravim ribama i uz to upecati i manje grabljivice, jer su šanse na napad uvek prisutne. Pa da vidimo, šta to izdvaja jerk od drugih disciplina i tehnika ili pak nekog drugog pojma u ribolovu, ili šta to u njemu ima veze sa povećanjem ulova.
Zašto baš jerk U teoriji jerka ima dosta stvari koje se pominju i govore u njegovu korist. Medjutim, stvar koja je osnovna, uvek figurira i koja se ne moţe nikada poreći, je sledeće. Sa vodjenjem mamaca relativno usko ograničenih varijacija (a to je većina konvencionalnih varalica) i navikavanjem riba na odredjene mamce sreću se prilični problemi u praksi. Pa tako npr. na jednoj vodi se lovi neka vrsta grabljivice par ili više godina vrlo uspešno, čak fantastično, tako da se da pomisliti da ćemo do kraja ţivota imati samo jednog favorita. Posle izvesnog vremena na varalice tog tipa lovnost drastično opada i ciljna grabljivica počinje odbijati dotičnu vrstu mamaca. Uzroke za ovakva dešavanja moţemo potraţiti i na drugim
34
mestima, i ima ih puno više nego ovaj jedan. Medjutim, stalno napadanje jednom te istom vrstom mamca pogotovo ako se to radi na uţem prostoru tj. zatvorenoj vodi, ima za posledicu odbijanje ribe da odgovara na silne prolaske jednih te istih mamaca, skoro nikakvom zainteresovanošću, radoznalošću, pa tako ni napadom. Ovom je sklon dobar broj ribljih vrsta, a kad su naše grabljivice u pitanju po ovom je poznat bucov, i kod basa smo nešto slično primetili, a najnovija svetska istraţivanja pokazuju da je štuka jedna od grabljivica koja uči jako dobro i veoma brzo. Ova riba (štuka) će nam i biti stalna tema usko vezana za jerk-ribolov, jer se ona moţe vrlo lepo loviti jerkovima. Ovde bih još trebao reći i sledeće, jer moţe neko (i to spravom) zapitati: „-Kako ti ta štuka tako dobro uči, a leptir i kašike su „zakon” već sto godina, a biće dok je sveta i veka?” Baš to treba da nam bude signal da jerk-teorija zasnovana na najzdravijim temeljima. I leptiri i kašikaste varalice koje iako jednostavno deluju, ribama izgledaju uvek interesantne, jer one u vodi imitiraju najrazličitije forme ţivota i imaju širok repertoar efekata, a retko kad su vibracije dva leptira ili lelujanja dve kašike isti. Još kad ubacimo tu različitost vodjenja i individualne karakteristike svakog ribolovca dolazimo do situacije da ove varalice uvek predstavljaju nešto drugo i različito u štučjem oku.
TOTALNI INDIVIDUALIZAM
Dţerk u bas dekoru – MM Lures George
Kod jerk ribolova imamo mamce koji svaki za sebe priča jednu priču pod vodom. Njihova paleta je velika, a iako podsećaju na voblere nisu tako jednostavni, a ovde ima i još puno puno toga. Varalice su (uglavnom) relativno veće u proseku od konvencionalno prihvaćenih (mada se kaţe da prevelikog jerka nema), dosta je teško izbalansirati ih pri pravljenju, tako da se moţe reći bukvalno da je svaki jerk varalica za sebe. Iako se, naravno, identično svaki jerk iz jedne serije ţeli napuniti olovom to je u praksi nemoguće izvesti, tako da se moţe reći da dva „ista” jerka (od iste firme, isti model i ista veličina) predstavljaju samo dve slične varalice. To što se jerkovi prave u hiljade boja i dekora nije neka prednost, pošto se to, kao što znamo, čini i sa drugim varalicama, ali znači i tu imamo širinu različitosti. Najjači adut je ipak činjenica da se različitim načinom vodjenja dobijaju različite „figure” pod vodom. Ovo pak zavisi od više faktora.
35
Pribor je taj koji u jednu ruku odlučuje o tome na čega će izgledati naš mamac pod vodom (ovde prvenstveno mislim na štap). Na šta će izgledati jerk „u akciji”, zavisi i od samog mamca tj. njegove aerodinamike i rasporeda oteţanja. U prvom planu se ipak nalazi individualni rad, odnosno tempo, jačina i ostale osobine povlačenja tj. vodjenja jerka samog ribolovca. Kad uzmemo na primer dva ribolovca i damo im isti pribor, a to znači isti štap, istu mašinu, istu strunu i istu varalicu (znači jedan vodi neku varalicu, a potom drugi) za rezultat dobijamo drugačije kretanje mamca. Ako jedan te isti ribolovac vodi jednu varalicu sa dva različita kompleta štap-mašinica, takodje dobijamo drugačije podvodne vibracije. A kad preko ovoga opalimo različitost mamaca i nekoliko načina vodjenja, dobijamo bezbroj kombinacija. Zbog svega ovoga grabljivice i ne mogu da se „aklimatizuju” na jerkove, tj. da se naviknu na neku varalicu ili nauče je.
OPREZNOST – MAJKA MUDROSTI
Jerk-ribolov polako, ali sigurno osvaja Evropu.
Za godinu prve temeljne obrade samog pojma jerka, rasčlanjivanje šta je tu šta i davanja ostalih smernica, odnosno udaranja osnovnih principa (modernog) jerk-ribolova, se uzima godina 1942ga. To se ujedno i poklapa sa izlaskom na trţište jedne od najvećih ţivih legendi medju jerkvaralicama. To je poznati jerk Suick Thriler firme Suick Lure. Frank Suick (konstruktor Thriller-a) je prvi skupio hrabrosti da odredi neke pravce u kompletnom jerk-području, a što i danas predstavlja vrlo redak slučaj. Ovo Vam moţda na prvi pogled ne zvuči baš problematično i ne čini se toliko velikim problemom razvrstati jerkove, pošto su to samo jedna vrsta varalica. Medjutim, razgraničiti same jerkove i biti potpuno siguran u nešto što se govori, shodno širini samim mogućnosti i mogućim komplikacijama povodom striktnih tvrdjenja u bilo kom smeru, je dosta teško. Sad Vam ovo izgleda pomalo apstraktno, ali već oni medju Vama koji već jerkaju, imaju izvesne probleme i to njih većina priznaje.
36
Nije ni to sve tako komplikovano, kako se moţe činiti posle ovih mojih reči, ali moţe da postane noćna mora ako se nešto kontra radi i na tom još zasniva nadgradnja i učenje teorije jerka. Tog problema su svesni samo oni koji duţe rade sa jerkovima, a ova činjenica, nepoštovanje logike jerk-ribolova, ima za posledicu da mnogi ribolovci prodaju kompletnu jerk opremu ne verujući u uspešnost trzajućih mamaca. Kako ova oprema nije ni malo jeftina, jer nam treba poseban štap, pa i multiplikator, a i jerkovi su dosta skupi, ţeleo sam da zbog toga skrenem paţnju svima Vama da ne dozvolite da se posle par ulovljenih riba opustite, pa sami sebi kaţete: „-To i nije neki problem“. Samo kupovanje pribora, pa potom razočarenje jerkovima i nije toliko loša stvar, koliko lišavanje samih sebe mogućnosti da se lovi ovom tehnikom koja je veoma jaka, produktivna i pre svega interesantna. Sledećeg puta, kako je i red, pozabavićemo se detaljno priborom po kojem se prepoznaju pravi dţerkeri.
KAKO JE SVE POČELO Istorija jerk ribolova datira u daleku prošlost, kad su još prastanovnici Amerike (indijanci) na komadiće drveta kačili „kuke i motike”, sve to cimali i trzali i tako hvatali maskije. A kako je nastala sama ideja da se ovako moţe uloviti riba, ima sledeća priča. Prilikom menjanja pozicije ribolova, ili pak na dugim putovanjima kanuom koja su tada bila brojna, u kanuu moralo se naravno, veslati, a tad se ne moţe pecati jer su ruke zauzete veslom. Indijanci su pokušali maksimalno iskoristiti vreme, u smislu da je mamac dok se ne stigne na odredište u vodi. Konac na čijoj je jednoj strani varalica vezan je drugim krajem za veslo, a zatim se normalno veslanjem prelazilo na ţeljenu poziciju. Prilikom toga hvatalo se dosta riba, tako da je o tome vredelo porazmisliti. I u samom ribolovu sve više ribolovaca mamac je vodilo trzanjem, a uspeh je bio neočekivano dobar.
37
Odelo čini čoveka – oprema džerkera (Džerk II)
Za najjači, bolje rečeno pravi jerk ribolov potrebno je nekoliko stvari prevazići i ne koncipirati stvari prema svom nahoĎenju. Pri tom prvenstveno mislim na pribor, o kojem ćemo ovom prilikom i pričati.
MOTKA Jerk štap je kraći štap od onih na koje smo navikli mi, s ove strane okeana. Pravi jerk štap nije duţi od 7` (stopa), a minimalna duţina ispod koje ne vredi silaziti je 6`. Znači 180-210 cm, a najbolje su se pokazali štapovi koji su na polovini ovog opsega. Najbolji mogući izbor su jednodelci zbog najbolje akcije, meĎutim tu transportna duţina pravi ribolovcima probleme i to velike. Ima i nekoliko drugačije rešenih, spojeva, a evo kakvih varijanti ima da se transport učini lagodnijim. Prave se u obliku šteka, gde je sastav na sredini, ili se samo drška sa rukohvatom rasklapa čime dobijamo transportnu duţinu u prihvatljivim okvirima. Na pribliţnu duţinu od 140-150 cm štap se moţe skratiti i uvlačenjem gornjeg dela u deo sa rukohvatom, tako da su to recimo neki štapovi»poluteleskopi«. Lošija akcija koju dobijamo »sečom« štapa na bilo kom delu se odraţava i na povećan stepen silaska ribe sa udice. Ova spadanja ribe su, uzgred, česta tema dţerkera, i svi se slaţu da duţi štapovi imaju daleko manje spadanja ribe od kraćih. Iako na prvi pogled i nema velike razlike izmeĎu 180 i 210 cm, sa ovog duţeg štapa silasci ribe su daleko manji, skoro zanemarljivi. Ovo treba uvek imati na umu!
38
Savet: ukoliko se odlučite za bilo koji dvodelac, ne bi bilo loše da je on bliţi 210 cm. Silasci riba su posledica kratkog i krutog štapa, kao i netegljive veze izmedju ribolovca i ribe, a tu je i česta borba na relativno kratkom odstojanju, kao i često gubljenje kontakta sa mamcem u toku voĎenja, pri čemu su kontre loše i zakasnele. Sa štapom duţim od 7` jerk ribolov nije više to što se pod njim podrazumeva, pošto gubimo prostor ispred sebe za dirigovanje jerku, a to je samo srce tehnike. S druge strane štapom od 6` se varalice daleko bolje vode. Nalaţenje kombinacije koja dobija je ipak lične prirode pošto ovde prste počinje mešati i ukusi ljudi tj. ribolovaca. Teţine bacanja ovakvih štapova su uglavnom izmedju 60 i 150 grama. Za laki jerk koriste se 70gramci, srednji 90-gramci, a za teški jerk 120 grama pa naviše (ovu podelu treba uslovno shvatiti!). Neki jerk štapovi su opremljeni ojačanom, tj. vidljivo debljom vršnom karikom, zbog strahovitih napora koja ona u toku voĎenja, ali i u toku borbe sa ribom podnosi, pošto je štap kratak i ne baš tako lako savitljiv. I vršni, a i svi ostali sprovodnici su izraĎeni od najboljeg materijala, jer se u jerku koriste skoro isključivo strune za vezu izmeĎu ribolovca i jerka. Većina štapova se izraĎuje sa trajger drţačem, mada ima i onih sa normalnim rolenhalterom. Kada je laki jerk u pitanju moţe se upotrebljavati i štap sa običnim rolenhalterom i stacionarna mašinica, meĎutim za nešto konkretnije, iliti pravi jerk, multiplikator i trajger drţač su isključivi izbor. Znači tu nema kompromisa. Bez obzira koliko stacionarac bio jak, »metalni« ili koliko je skup, teško moţe izdrţati više od jedne sezone. Ovde se radi o mamcima ponekad i od preko100 grama teţine, a cimanja ne praštaju ni jednoj stacionarnoj mašinici njene slabosti. Pokušati se moţe doduše, ali intenzivnim jerkanjem vrlo brzo će se morati u prodavnicu ribolovačkog pribora. Dakle, stacionarnu mašinicu moţemo upotrebljavati uz jedan štap od 70 (ili manje) grama teţine bacanja, sa običnim drţačem, i to samo u ultra-lakom jerk-ribolovu.
APARAT
Za »pravi jerk« treba nam multiplikator. Najbolje je da on bude malo, da se tako izrazim, novije proizvodnje ali ne zbog novokonstruisanih sklopova koji pokušavaju rešiti problem mršenja, već
39
zbog toga što su stariji modeli pravljeni tako da im je prenos mali. Ovo i nije toliko strašno, ali sa povećanim prenosom dobijamo na kvalitetu samog voĎenja, pa iako je nijansa u pitanju treba je iskoristiti. Iz istog razloga, bez obzira na prividnu robusnost, bolje je kupiti i veće multiplikatore, jer oni skupe više centimetara strune za jedan okret ručice. Takvi su modeli recimo Abu-a, Ambassadeur 6501 C3 i 5601 C4 AB. Zbog povećane teţine rotora ovakvi modeli nisu upotrebljivi kad se lovi manjim (lakšim) jerkovima, pošto je potrebna velika snaga da se takav rotor pokrene, a što laki mamci ne mogu da odrade. Kao posledicu imamo vrlo male takoreći neupotrebljive duţine izbačaja, pa se za manje jerkove upotrebljavaju i manji multiji, koji imaju lakši rotor (npr.reda ABU 4601 C3), ili uzimamo stacionarac u šake. Problem privikavanja na rad sa multiplikatorom se rešava jednostavno veţbom, a mnoge mane koje su bile prisutne u pričama i tekstovima kod nas u praksi jednostavno ne postoje.
VEZA
Na špulnu takoreći obavezno ide pletenica, jer s njom pokrivamo sve jerk-situacije. OdreĎeni jerkovi se i mogu voditi monofilom, ali to je neznatan broj. Kako nam je kruta veza potrebna za utiskivanje ţivota u varalicu, pletenica je blago rečeno »zakon«. Teške varalice zbog tegljivosti monofila se ne mogu naglo pomerati u deliću sekunde, što je poenta u jerk-ribolovu. Nosivost pletenica mora biti relativno veća. Pa tako se za teţi jerk preporučuju strune koje imaju snagu da izdrţe opterećenje od 50-80 Lb (25-40 kg). Za lakši jerk-ribolov dovoljno je 30- ak Lb ili 14-17 kg nosivosti. Ovo je potrebno jer struna prilikom izbačaja, a i privlačenja, trpi strahovite napore, a njene sitne niti, jedna po jedna polako »otkazuju«. Da bi bili potpuno sigurni u vezu ona zbog toga mora imati povećan broj končića, a to dobijamo samo kad je pletenica deblja. Potpunu sigurnost dobijamo kad s vremena na vreme odstranimo po desetak metara strune koja je bila najčešče pod udarom, to znači prvih deset metara. Ovo »osveţavanje« nije neophodno često raditi. Dovoljno je recimo
40
pri intenzivnijem praktikovanju jerk-tehnike dva puta godišnje, ili (preventivno) kad se planira izaći na neku vodu, koja je poznata da je dom većem broju krupnih štuka. MeĎu najboljim pletenicama za jerk su se pokazale: Spidewire, Tuf-Line, Raptor Line, Stroft i Rapala Thermic Braid.
OSIGURANJE
U radu sa jerkovima srećemo se sa brzim i neočekivanim pomeranjima varalice. Bez obzira da li se radi o pokretima u ili na vodi ili pak u vazduhu, za posledicu imamo neprijatno mršenje, odnosno prebacivanje jerka preko strune. Pošto se ovo ne ţeli, a drugačije se ne moţe izvesti, u upotrebu često mora doći kruti predvez. Ovaj predvez poznat je pod imenom štanglica, a pravi se u duţinama od 10 pa do 30 i više centimetara, u svakom slučaju štanglica mora biti duţa od varalice. Debljina ţice koja se koristi za izradu zavisi od veličine jerka. Za manje, tj. lake jerkove (do 40 gr. teţine) koriste se promeri izmedju 0,50 i 0,60 mm., srednji jerkovi (40-70 gr.) se uparuju sa štanglicama 0,80mm, a veliki, tj. teški jerkovi (teţi od 70 gr.) sa milimetar debelim ţicama. Svojom krutošću štangla uvek na bezbednu udaljenost odaljuje strunu od udica i tako sprečava da ova dva elementa dodju u dodir, čime je mršenje skoro mislena imenica. Ovde treba još reći da se moţe desiti da štangla umrtvi rad ponekom jerku, pa tada treba probati »raditi« sa sajlicom, medjutim ovo su reĎe situacije, pogotovo se retko sreće u radu sa teţim jerkovima. Štanglica ima raznih, a najpopularnije i najinteresantnije su one sa feder zatvaračem. Predebela struna i neočekivano debeo predvez mogu kod ribolovaca izazvati podozrenje da je sve to previše vidljivo za ribu. Gledajući tako jednostavno, to se i moţe zaključiti, ali s obzirom i na proporcije same varalice stvari dobijaju drugačiji ton. U praksi se ne primeti da je štanglica prevelik odbojni momenat za grabljivicu. Tumači se da sve to ne dolazi u prvi plan jer je sama tehnika visoko produktivna. Mamac dok je u akciji ne dozvoljava svojom igrom da se sa njega odvlači paţnja na periferne elemente. Dakle jerk svojim plesom tera iznenaĎenu i razdraţenu grabljivicu da njen pogled bude fiksiran na sam mamac.
41
ŠTAPOVI Najlepši poklon ljubitelji jerk-ribolova su dobili od kuće Sportex. Dva štapa pod nazivom Power Jerk predstavljaju, za sada, nešto najbolje na evropskom trţištu jerk-štapova. Primamljivi po pitanju cene, ali i sa zavidnim kvalitetom izdvajaju se štapovi holandske firme Ultimate, sa svojom serijom Rozemeijer. Ova serija ima oko 40 štapova različitih namena, a njh 10-ak je pravljeno za jerk ribolov. Serija je dobila naziv prema jednom od najboljih jerkera Evrope Holandjaninu Bertusu Rozemeijeru. Osim štapova firma Ultimate distribuira i sve ostale jerkartikle. Od ostalih modela pomenuću još modele Shimano Jerkbait Compre, zatim Penn Milenijum Jerk i Spro Henk Simonsz Jerker.
MOJI KOMPLETI Za teški jerk koristim Sportex Power Jerk, (jednodelac) 210cm, t.b. 90gr i Abu Ambassadeur 6501 C3. Srednji jerk – Rozemeijer Jointed Jerk, (dvodelac) 195cm, t.b. 80gr. i multiplikator Saenger Spirit 5000 LH. Oba štapa su sa trajger drţačem, a trebam još samo dodati da se kod Rozemeijer štapova za jerk stvarna teţina bacanja ne poklapa sa upisanom na štapu, već uvek nešto manje, tako da je Jointed Jerk otprilike 60-gramac. Za laki jerk upotrebljavam štap sa »običnim« rolenhalterom, dvodelni Rozemeijer M.P. Spinning, 210cm (preporučljive teţine varalica od 10-18gr.) i malu stacionarnu mašinicu Abu Garsija Cardinal 502 RD. Sa Berklijevim Whiplash Pro sam bio nezadovoljan, tako da sad najviše koristim Tuf-Line od 65 Lb i Stroft od 30 Lb. Štanglice imam razne, a u kutiji su uvek Rozemeijer, Cormoran, Think Big i Grebenstein modeli.
42
43
Mama, šta sam ja? (Džerk III)
Darteri iz Karavukova
Varalice za jerk-ribolov su posebna priča i zahtevaju više prostora da se sve oko njih pojasni. Ovom prilikom ćemo se osvrnuti samo na sam pojam vrsta jerkova. Neke od njih ćete uskoro videti na slikama sa nizom podataka, a sada ću dati osnovne smernice, kakvih sve jerkova ima, kako bi već ovog leta ili jeseni neko ko ţeli mogao početi po malo jerkati i uz put svi mi mogli lakše razmejivati mišljenja, a to moţemo samo ako svi pričamo istim »jezikom«. Ovo je teţi deo jerk ribolova. Zbog toga ćemo sve gledati na par načina da bi Vam pribliţio ovu materiju.
2+1=3 U osnovi postoje dve vrste jerk varalica. Podela je izvršena prema načinu kretanja. Jerkovi koji se uz odreĎeno voĎenje kreću levo-desno, nazivaju se glajderi (Glider). Ako se voĎenjem postiţe putanja poput zuba od testere, tj. mamac ide gore-dole, takav jerk se naziva dajver (Diver). Inače obe vrste jerkova imamo u sve tri verzije kad su »plivačke sposobnosti« u pitanju, što znači da se obe vrste mogu naći i u plivajućoj i u tonućoj i u suspending verziji. To je na prvi pogled dobro za mogućnost prezentacije, meĎutim ovo i komplikuje tačno odreĎivanje tipa jerka, oteţava samo prepoznavanje, klasifikaciju i još neke stvari, ali treba reći da sve to na širem planu ipak gubi smisao. U praksi se, i to sve više, srećemo sa jednom posebnom vrstom jerkova koji se nazivaju i hibridima, tj. rade obe varijante kretanja; idu i gore-dole i levo-desno. Ovi jerkovi su na čelu liste po efikasnosti, a osim toga većinom imaju i vrlo interesantan i originalan način voĎenja, pa s pravom dobijaju svoje mesto u osnovnoj podeli.
44
Oni su u principu izraĎeni u tonućoj varijanti, a ovaj izraz (»u principu«) bi se mogao staviti i uz mnogo tvrdnji koje će uslediti. Nazivaju se pulbejts (Pullbaits), ne zahtevaju baš preveliku dozu koncentracije ribolovca, iziskuju dobar pribor, i dosta su teški za voĎenje pošto do pravilnog kretanja varalice ribolovac dolazi isključivo veţbom. Pulbejts su jerkovi koji su zasluţni za mnogo velikih štuka koje su uhvaćene širom Evrope, ali i vezani su takoĎe i za razočaranost mnogih ribolovaca samom jerk-tehnikom, pošto nisu nimalo laki za samu prezentaciju, te »razočarani« tvrde kako su to jerkovi koji »ne rade«. Ove tri osnovne grupe ćemo pogledati malo kasnije iz još jedne perspektive.
3+3=6
Dajver
U širem smislu govoreći, osim ove tri priznate i vodeće grupe klasičnih jerkova postoji još tri. Kao i tri nabrojane i ove koje slede su sklone preklapanjima, te pojmove klasifikacije ne čine uvek jasnim, ali to je stvar koja se u jerk-ribolovu sreće i na više mesta, a ne samo ovde, kod mamaca. Podvrsta glajdera su tzv. darteri (Darters). To su jerkovi koji su još teţi za voĎenje, naravno vrlo efikasni, a imaju osobinu da su neposlušni po čemu se najčešće i prepoznaju. Bilo kako da ih vodite oni idu kako oni hoće. Razna, da tako kaţem, zavrtanja i odlasci u jednu stranu više puta za redom, kao i jača bočna skretanja su prepoznatljive crte ovih »ubica štuka«. Oni predstavljaju relativno novu (mladu) grupaciju jerkova, tako da su trenutno vrlo deficitarna roba. Mali voblerčići sa paktom u skoro vertikalnom poloţaju, koji kad se obično privlače skoro i ne rade, a koji se u principu odlikuju »visokim leĎima« označavaju se kao tvičbejt (Twitchbait). Kada se povlače trzajući pokazuju svoje pravo lice, u vidu raznih kerefeka koje se dopadaju ribi. Svi vobleri sa paktom se karakterišu kao krankbejt (Krankbaits). To znači da se svi, ama baš svi vobleri mogu svrstati u ovu grupu jerkova, a trzajući dobijamo različite efekte na površini ili pod vodom. Za korektan jerk-ribolov ipak bi trebalo birati one voblere sa manjom površinom pakte. Ako je pakta veća ona, iako oţivljava parče plastike ili drveta u ovom slučaju kad je trzanje u pitanju, ograničava slobodu kretanja mamca.
45
DVE »PERSPEKTIVNE« PERSPEKTIVE
Glajder iz Novog Sada
Kako je klasifikacija jerkova dosta komplikovana, pribliţiću Vam tri najveće grupe sa još jedne tačke gledišta. Za sve klasifikacije jerkova se inače kaţe da su to samo pokušaji da se to uradi, pa i ovu moju tako treba smatrati. Gledaćemo ih kako se ponašaju u dve faze, u fazi akcije, i u fazi pauze. Treba reći da ove osobine mogu nam pomoći da odredimo samo 1/5 svih jerkova, ali sa najvećom tačnošću, dok će svi ostali jerkovi večito ostati »nešto izmeĎu«. Dajveri u principu pri akciji, provokaciji tj. cimanju zaranjaju napred ukoso, dok pri pauzi polako isplivavaju. Pri ribolovu sa njima ribolovac mora imati koncentraciju na višem nivou i pri tom biti svestan da se od njega očekuje stalan »rad« i to naporan. I pored toga dajveri su dosta laki za voĎenje, kada se sve gleda sa tehničke strane. Svaki jerk koji ima ovakvo drţanje moţe se sa sigurnošći klasifikovati kao dajver. Glajderi se prepoznaju po cik-cak kretanju pri trzanju štapa, a u principu to su plivajući modeli (neki od njih čak čisti površinci) tako da pri pauzi izranjaju, a ribolov se karakteriše kao harmoničan i bez previše napetosti. Pulbejti pri »aktivnoj fazi« zaranjaju ukoso, dok u pauzi većinom tonu, deo njih izranja, a suspending modeli su jako jako retki. Ribolov sa njima osloboĎen je napetosti u potpunosti.
Pulbejti
46
GLAJDERO-DARTERO-PULBEJT Iako je u klasifikaciji koja pribliţno odreĎuje vrstu jerka prema ponašanju u dve faze (provokacije i pauze) navedeno da su glajderi u principu plivajući jerkovi, što je ustvari i tačno, u praksi su daleko popularniji tonući modeli. »Čisto« levo-desno kretanje bez gubljenja dubine u fazi provokacije je osnovna karakteristika svih plivajućih dajvera. Tonućim modelima je dozvoljeno i da u toj fazi polako kreću ka površini, što velika većina njih i čini. Ova popularnost tonućih glajdera je prisutna s toga što je voĎenje plivajućih verzija dosta teţe nego tonućih. Iz ovog se, naravno, izuzimaju svi top-water jerkovi jer je njihovo voĎenje jedno od najlakših od svih porodica jerk-varalica. Darteri, kao podvrsta glajdera se nalaze skoro isključivo kao tonući modeli, čije ponašanje je slično kao i tonućim glajderima, meĎutim imaju par već navedenih osobina i »mana«, prema kojim ih razlikujemo od glajdera. Poneki pulbejti više zabacuju u stranu nego gore-dole, pa više liče na neke loše dartere ili glajdere sa greškom, a prvenstveno se radi o tonućim jerkovima. Zbog svega navedenog, tonući jerkovi koji pod vodom prave razne kerefeke su čest izvor sukoba meĎu dţerkerima. Šta je dotični ustvari: glajder, darter ili pulbejt? Već u sledećem broju, kad se bude pričalo o voĎenju, mnogo stvari će »otpasti«. A kad se ode na vodu klasifikacija još više gubi na značaju, tako da su moţda najbliţi istini oni koji ne priznaju ni jednu podelu jerka, kaţu da vrste jerkova uopšte ne postoje. Zagovornici ovakvog pristupa kaţu još i da svako parče drveta, plastike ili gume, koje nazivamo jerk predstavlja jednu vrstu, samu za sebe. Ovakvo mišljenje o podeli jerkova, ali i identičan pristup problemima na vodi, najbrţe vodi do srţi jerk-ribolova i shvatanja njegove teorije. Ovo su ipak teme za »višu školu jerka«. O njima nekom drugom prilikom… VoĎenje jerk-varalica je najteţa, ali ujedno i najinteresantnija oblast. Ovim se bavimo u sledećem nastavku.
47
EKSTERIJER JERKOVA U principu osnovni motiv koji se sreće u praksi je da su to vobleri bez pakte, meĎutim ima i onih sa paktom, koja moţe biti standardnog oblika, ali i neobičnog i nesvakidašnjeg. Neki imaju paktu sa »pogrešne strane« (pozadi), a neki čak i dva stabilizatora. Prave se i u obliku ribe, a nalaze se takoĎe u vidu običnih letvica zakošenih spreda ili otpozadi, odgore ili odole, neki su više kockasti… Oblik prednjeg kraja se kreće od oblika strele, preko duguljstog, pa sve do pljosnatog, dok zadnjica ima nebrojeno varijanti. Kao što rekoh dešava se da pozadi imaju paktu, ima završnica i špicastih ali i svih ostalih oblika. Sve u svemu treba znati da je kod jerkova sve dozvoljeno. Materijal je prvenstveno drvo i to teţe, ali ima sve više plastičnih modela, dok se od gume ili silikona reĎe sreću. Po teţini jerkovi su u proseku dosta teţi od nama dragih varalica na koje liče – voblera.
48
49
Fifi budi dobar ! (Džerk IV)
Osnovni poloţaj štapa u dţerku
Tri osnovne grupe jerkova su: glajderi, dajveri i pulbejti, ne samo zbog toga što svaka grupa radi na za njih karakterističan način, prvi idu levo- desno, drugi gore-dole, a treći kombinuju ova dva kretanja već i zbog toga što svaka od njih zahteva i poseban način voĎenja. Ovaj put će biti reči o ova tri načina voĎenja i moţe se reći da bilo kakav jerk da je u pitanju on bi, pod jednim od ova tri sledeća tretmana, morao proraditi. Za početak se vredi osvrnuti na »pozu« ribolovca pri radu sa jerk varalicama. Ribolovac stoji okrenut ka varalici i vrši pokrete štapom uglavnom i najčešće gore-dole. Pomeranja štapa su od vodoravnog poloţaja prema vodi. Kad je štap u vodoravnom poloţaju, on se nalazi u visini kukova, a to nazivamo »osnovni poloţaj štapa«.
DVA »STARA« I … Dajveri se vode na sledeći način: štap drţimo vodoravno u visini kukova i u pravcu varalice (osnovni poloţaj), a potom potezom koji moţe biti odreĎene brzine i intenziteta, štapom činimo potez u stranu. Time se tera varalica da zaranja. Potom vraćamo štap u osnovni poloţaj i pri tom skupljamo višak strune. U toj fazi jerk se penje prema površini i tad su udarci najčešći. Ritam provokacija, brzinu kojom jerk zaranja i duţinu puta vrha štapa ribolovac sam bira prema ličnim nahoĎenjima, a namotavanje viška strune mora sa svim tim biti sinhronizovano, kako bi imali stalan kontakt s mamcem, jer u suprotnom moţe se propustiti ugriz, kasniti sa kontrom i ostati bez ulova. Ako dajver zaranja pod većim uglom ili ako ţelimo praviti izgled putanje varalice poput sitnih zuba testere, moţemo jednostavno štap iz osnovnog poloţaja spuštati prema vodi, a poteze ili potez u stranu praktikovati samo na početku privlačenja, kad spuštamo varalicu na ţeljenu dubinu. Ovaj način, trzanje prema dole ( a ne u stranu), je i isključivi način voĎenja manjih dajvera.
50
Glajderi se vode dosta jednostavno. Klasičan glajder je recimo Calipso Zara, s tim što je to topwater-jerk, a glajdera ima i u drugim izvedbama. Znači trzanje štapa sa konstantnim namotavanjem strune, pri tom pazeći da ona ne bude previše zategnuta kako bi se mamcu dalo dovoljno prostora za igru (naredno skretanje u stranu) i sve isprekidano duţim ili kraćim pauzama.
Glajder iz Novog Sada
Štapom 6 ili 7 stopa duţine, se to moţe jednostavno i lako izvesti, diţući i spuštajući štap ispred sebe. Putanja vrha štapa, intenzitet poteza i njihova frekvencija zavise prvenstveno od jerka i njegovih osobina, a manja korektura prema ţeljenim vizijama moţe se postići i unošenjem ribolovčevog smisla za »podvodnu predstavu«. Kad su glajderi u pitanju ova tehnika je popularno nazvana »Walk the Dog« (šetanje psa). Ona se prvenstveno odnosi na jerk mamce koji idu levo-desno, a to je znači cela grupacija glajdera, ali moţe se uopšteno o njoj pričati i upotrebljavati je i za neke druge jerkove. U praksi bukvalno šetanje psa znači npr. ono dok vodite psa, on neposlušno ide levo-desno. Prvo otrči levo do bandere, pa onda desno do drveta na ivici pločnika, pa opet levo do stuba ulične rasvete itd. Kod varalica nam predstavlja problem to, što mi moramo da ih teramo u stranu. Na ovom mestu bi se sad trebalo upoznati kako izgledaju karakteristična kretanja glajdera i dajvera. Ovo je pojednostavljenje cele problematike kako se jerkovi iz dve naveće grupe ponašaju. Uzeto je da je dajver plivajući, a glajder tonući što su najčešće i ribolovačke omiljene verzije u praksi. Dajveri u fazi provokacije zaranjaju ukoso, a u pauzi polagano isplivavaju, sa vrlo malim skretanjima u stranu. S druge strane glajderi kad se naĎu na radnoj dubini pri provokaciji kreću prema površini uz cik-cak rad, dok u pauzi tonu. Ovo je potrebno znati da bi ste utvrdili da li radite pravilno sa svojim jerkom kad se budete s njim uskoro pozabavili. Na dvema priloţenim skicama je to slikovito prikazano.
51
…I JEDAN »NOVOKOMPONOVANI«
Calypso Zara PR
Zbog toga što pulbejtima u najvećem broju slučajeva treba drugačiji poticaj da bi se pokazali u najlepšem svetlu, oni su i dobili posebno mesto pored dve osnovne vrste jerkova. Iz osnovnog poloţaja gde je vrh štapa u visini kukova ispred ribolovca, odreĎenom brzinom spuštamo štap prema vodi. Ponovno vraćanje štapa u osnovni poloţaj ide istim putem, ali vreme prolaska je kraće, što znači da štap prema gore treba brţe pomerati. Uz malo veţbe moţe se postići da skoro svaki pullbait »proradi«. Svaki jerk koji se oţivljava na ovaj način mora se u potpunosti upoznati, a osnovno je da imamo tri brzine, a to su brzina kretanja štapa prema gore i prema dole, kao i brzina okretanja ručice na multiplikatoru. Potezi pri trzanju nisu odsečni i oštri i baš je to ono što pokreće mamac. Uz to imamo i dva neravnomerna, a blaga pokreta mamcem, koji se dešavaju u gornjoj i donjoj tački, pri čemu se struna zateţe. Nije naivno ni to što ta dva zatezanja činimo u različitim visinama, pomerajući tako i prednji kraj mamca, istina ne previše ali sasvim dovoljno, gore-dole. Kod klasičnih glajdera imamo zatezanje strune samo uvek u jednoj tački i to u ovom slučaju onoj donjoj. VEOMA VAŢNA NAPOMENA: Ove načine voĎenja ne treba shvatiti kruto, jer nisu retki slučajevi da mamac iz jedne grupe bolje radi kad se vodi najjačim načinom koji vaţi za drugu vrstu jerka. Sva tri načina treba poznavati, a sa svojim jerkom raditi načinom na koji on najzavodljivije radi ne osvrćući se na to da sa njim nešto nije u redu, ako radi bolje na način koji ne pripada prepoznatljiovom načinu voĎenja »svoje« grupe. Kod jerkova je idividualizam potpun, a umetnost voĎenja mamca se uči i uči i uči. Najvaţnija sintagma voĎenja glasi-ISPROBAVATI. A potom videti šta pali pa tako i voditi svog jerka. Greške kod mladih dţerkera su i prihvatanje stvari u stilu da svi jerkovi iz jedne familije rade isto, a to je totalno pogrešan pravac razmišljanja. Jedino pravilo koje ovde imamo je da većina dajvera radi na za njih preporučeni i objašnjeni način, a to isto vaţi i za glajdere i pulbejte. Nekoliko sitnih ali vrlo bitnih napomena i saveta očekuju Vas u narednom tekstu, čime se završava »Mala škola jerka«.
52
»STOP AND GO« Kod voĎenja ćemo objasniti još jedan pojam i reći još nekoliko napomena. »Stop and go« je izraz kojim se uopšteno karakteriše voĎenje jerkova. Tu uvek imamo dve faze: aktivne provokacije i mirnog polulebdenja. U principu svi jerkovi se mogu voditi na ovaj način, ali svaki ponaosob mamac ima svoje specifičnosti. Pa tako različit je intenzitet trzaja, put vrha štapa, visina gornje i poloţaj donje krajnje tačke, brzina okretanja ručice na mašinici (multiplikatoru) itd. »Go«-faza označava preteţno 4-5 poteza štapom iz osnovnog poloţaja prema vodi, uz konstantno okretanje ručice. Tad nastupa »Stop«-faza, koja ima karakteristike da štap miruje, a ručica na mašinici se polagano okreće. Sa ovim veoma sporo pomeramo mamac, tako mu ostavljajući malo prostora, da on previše menja dubinu u bilo kom smeru (isplivava ili tone), a takoĎe zateţemo strunu zbog dobrog kontakta sa mamcem jer su napadi ribe u ovoj fazi najčešći. Da li će biti 5 ili više, ili pak manje trzaja štapom i koliko će trajati pauza, tj. »Stop«-faza zavisi od afiniteta i ukusa samog ribolovca. MeĎutim, ako jedan jerk ni pod kakvim tretmanom ne radi zadovoljavajuće i tu su stvari jasne. I tu sve zavisi od ribolovca, ili bolje rečeno, sve je do njegove veštine.
»8« Neke stvari su nezaobilazne kada se govori o jerk ribolovu. Caka i trikova kojim se sluţe jerkribolovci ima nekoliko, a svakako na prvom mestu je poznata »figura 8« ili popularnije »Osmica«. Treba reći da je ovo u prvom redu trik koji pali kod maskija (ribe koja je poznata po svojoj radoznalosti i dugim praćenjima varalice) i to u srazmeri 1:1000, dok je kod naših štuka da ona napadne ovakav mamac prava retkost. Kako je to sve interesantno i povezano uz jerk sad ćemo je objasniti, a mnogi iskusni jerk ribolovci kaţu da vredi isto pokušati i sa štukom. U prvom redu osmica se izvodi isključivo iz čamca i to na sledeći način: kad ugledamo štuku u blizini čamca koja je dopratila našu varalicu, varalica se ostavi na 70-ak cm od vrha štapa, a ceo štap do rukohvata se zaroni u vodu. Ne menjajući lokaciju gde štap ulazi u vodu (ruka je ispruţena), širokim potezima vrha štapa se, na dubini od pribliţno metar i po, vrši opisivanje broja osam. Vrh štapa pri tom prelazi distancu od oko 2 metra pod vodom, od dve krajnje tačke. Vrlo je vaţno pri činjenju ovoga otkočiti rotor multiplikatora i jednostavno palcem pridrţavati rotor jer su udari ribe snaţni, a još kako je veza potpuno kruta i kratka, nema te kočnice koja će odreagovati dovoljno brzo i pravovremeno, a onda je gubitak ribe neminovan. Kao što rekoh, šanse su male, ali vredi pokušati.
53
54
Još nekoliko napomena (Džerk V)
Herb’s Dilly
Za ozbiljno bavljenje jerk ribolovom je potrebno mnogo toga imati, (do)kupiti i nabaviti. Jerk ribolov se, medjutim, moţe praktikovati i sa priborom za srednje varaličarenje. Znači, 50 do 80gramac uparen sa jednom stacionarnom mašinicom, na čijoj špulni moţe biti i monofil namotan, ali je ipak bolje da to bude struna. Sa ovakvim kompletom moţe se korektno voditi odreĎen broj jerkova, njime se mogu vrlo lepo voditi skoro svi dajveri, potom krankbejts i tvičbejts, kao i svi plivajući i neki modeli tonućih glajdera, sem onih najvećih. Skoro svi pulbejti i darteri otpadaju, kao i veći glajderi i dajveri. Pri voĎenju, štap ide uvek u stranu pošto nemamo prostora »pod« sobom, a treba biti svestan da neki od mamaca tako gube malo od ţivosti. Nije ni malo lako jerkati štapom od 3 ili 2,7 metara, tako da se i zamor ribolovca vrlo brzo odslikava na korektnost voĎenja. To se daleko lakše podnosi nekim štapom dugim 2,4 metra. Treba reći da je ovo samo jedno nuţno zlo, pošto iskustvo iz ovakvog jerkanja po opremanju dvometrašem i multiplikatorom malo vredi, čak nekad smeta u shvatanju jerka.
SPEKTAR UPOTREBE
S druge strane ko se odluči za kupovinu »štapa za sve jerkove« i multiplikatora, moţe sa ovim kompletom dosta toga još imati na raspolaganju, a ne samo jerk-varalice. Pa tako ovaj komplet je odličan prvenstveno za mnoge discipline ribolova iz čamca, ali i obalski ribolovci nisu puno uskraćeni za mogućnosti lova ovim kompletom. Sve vrste većih i teţih mamaca dolaze u opticaj, kao i mamci koji pri provlačenju imaju veći otpor, pa su tako tu: veći vobleri, šedovi i tvisteri, kašike i leptiri većih brojeva (nr. 5 i npr. Mepps Giant Killer i Masky Killer). Spinerbejti, sve vrste
55
bazera i većina površinaca dolaze takoĎe u opticaj. Sa ovim svim priznaćete dobijamo već zavidnu širinu upotrebnih varalica, pa tako i mogućnost biti dovoljno raznovrstan na planu ponude. ProizvoĎači i prodavci opreme u Evropi su ne baš spremno dočekali ovaj nalet popularnosti jerka. Moţe se reći da su neozbiljno reagovali na vapaje ribolovaca za potrebu jerk artikala. Zbog velike potraţnje je oprema i dosta skupa, a ovde prvenstveno mislim na same jerkove. I zbog skupoće, a i deficita opreme mnogi ribolovci poseţu za samogradnjom. Strune i multiplikatori su, naravno, izuzeti iz toga. Baš kad je reč o multiplikatorima, sad je izbor za levoruke ribolovce (odnosno one koji štap drţe u desnoj ruci) relativno širok, ali ima mnogo njih koji su ranije, po principu »daj šta daš«, kupovali multiplikatore kojima je ručica na desnoj strani, pa i do dan danas ostali pri toj koncepciji. Ribolovci sami prave i štanglice i varalice, a bogami i štapove skraćujući neke modele. Tako da o ovome se moţe slobodno razmišljati, jer ponuda za sada nije na najvišem nivou, kako bi to ribolovci Evrope ţeleli. Štanglice polako prestaju biti problem, na polju štapova se takoĎe iz dana u dan situacija poboljšava, ali što se tiče varalica potraţnja je prevelika da bi orijentaciona srednja cena jednog dobrog jerka sišla ispod 20 €. Zbog toga i ima puno malih privatnih konstruktora jerkova, a najpoznatiji po tome su HolanĎani.
CAKA Alkice na jerk varalicama su relativno vrlo jake i velike, pa je za izmenu udica skoro pod moranjem imati specijalna klešta za širenje karika. A ona nam sluţe i da po potrebi dodamo još nekoliko karika na jerkove. Alkica na nosnom delu doprinosi da se za nijansu poboljša rad varalice, pošto tako mamcu pruţamo veću slobodu. Osim toga mnogi dţerkeri dodaju još po jednu alkicu u zoni udica. Vezujući ovako dve alkice u nizu a potom udicu smanjuje se, opet su nijanse u pitanju, procenat silazaka riba sa udice. Sa ovim produţujemo vezu izmeĎu varalice i ribe, čime je ribi teţe da se oslobodi »smrtonosnog plena«. U oba slučaja, kad menjamo udice ili dodajemo alkice mora se znati da to moţe imati uticaja i na sam »rad« mamca. Zato oprez! Ovom su skloni svi jerkovi bez obzira na veličinu, a oni manji su podloţniji promeni svog »plesa« pod vodom. Ima i slučaja da se ovake izmene odraze i pozitivno na prezentaciju, ali to su retki slučajevi.
KADA I GDE Uopšteno, jerk ribolov kao tehniku moţemo koristiti preko cele godine. Najproduktivnija je u toplijim mesecima, i kad štuka ima povećanu aktivnost, to znači leto i jesen. Suspending modeli ili
56
oni koji su tako oteţani da sporo isplivavaju ili sporo tonu, se mogu sporije povlačiti pa su oni upotrebljiviji u zimskom periodu. Ipak tada ne treba očekivati neke ozbiljnije rezultate. Temperatura vode od minimalno 11 stepeni je ta koja nam omogućava korektan jerk ribolov. Jerk je najproduktivniji na vodama dubine izmeĎu 2 i 6 metara, dok daljim povećavanjem dubine gubi na snazi. Izvanredno se moţe plivajućim varalicama loviti na vodama koje imaju prepreke u vodi, puštajući ih da se izdiţu iznad busenja trave i potopljenih drveća. Tehnika se moţe koristiti na svim vodama, a uglavnom se koristi na stajaćim i sporotekućim vodama, jer sa povećanjem brzine toka jerkovi gube na snazi. Ovo se prvenstveno odnosi na glajdere i manje modele, dok ovaj negativni uticaj lakše podnose dajveri i svi teţi jerkovi. Od riba tu je prvenstveno štuka, pa bas, a som i smuĎ su takoĎe u igri, kao i bucov u nekim varijantama. VoĎenje je najproblematičnija tačka jerk ribolova. U njemu mora biti sadrţano iskustvo, na samo na polju jerka, nego i kompletnog ribolova. Većina ribolovaca koji »uplivaju« u jerk ribolov smatraju da je to samo princip zasnovan na trzanju, i to što jače cimaš i trzaš utoliko bolje. Istina je ipak na drugoj strani. Mnogo više jerkova se vode neţno ili sa tek po nekim manjim trzajem, nego sa snaţnim cimanjem iz sve snage. Neki od jerkova tako dobro rade i pri samom okretanju ručice na mašinici, a mirovanju štapa, da se sa sigurnošću moţe reći da bi ih neka eventualna dodatna pakta umrtvila, i da im bilo kakvo trzanje čak slabi rad. Blagim pritiskom, koji ni malo liči na trzaj, neki od njih skreću i po pola metra u stranu ritmično i ravnomerno svakog puta kad je struna samo ovlaš zatagnuta. Istina ima i jerkova koji ne rade, ili to loše čine, meĎutim ima slučajeva gde taj isti jerk kod drugog ribolovca proradi i to fantastično. Taktika voĎenja jerkova bi se mogla okakrakterisati pre kao sporo voĎenje nego kao brzo, tj. sporije i odmereno trzanje je u velikoj većini slučajeva mnogo bolje od brzog i snaţnog. Ponekad samo spuštanje štapa da on pokrene teškog jerka daje fantastične rezultate. Ovo ne vaţi samo za klasične dajvere, gde su dosta jaki trzaji prevashodni način voĎenja, a po čemu je i kompletna tehnika i dobila ime.
PRISTUP JEDNOM JERKU Sa svojim jerkom se morate sprijatljiti, i u potpunosti ga upoznati. U tom cilju, da ne bi pri susretu sa jerkovima doţiveli gorko razočarenje, na samom kraju, savetujem Vam sledeće: 1. Odbacite sva dosadašnja iskustva ako su vezana za štap duţi od 210 cm.
57
2. Budite strpljivi sa svojim jerkovima, jer oni nisu varalice poput onih koje same rade, a sa »neposlušnim« jerkom provedite više vremena isprobavajući sve varijante. Ako ne radi, ostavite ga 10-ak dana na miru, pa opet pokušajte isto. 3. Svakom ribolovcu treba odreĎeni period adaptacije na učenje tretmana jednog jerka koji je teţi za voĎenje. 4. Pri prvom dodiru sa jednim novim jerkom mora se proći jedna faza testiranja njegovih reakcija na razne poticaje. U tom cilju izaĎite na neku bistru vodu i po mogustvu izaberite izdignutiji poloţaj. Time ćete varalicu bolje videti i ostaviti štapu više prostora ispod sebe. Najpre probajte sa »Stop and go« metodom. Pa ako ne »upali« prelazimo na ostale, a prvo onu koja bi odgovarala za grupu kojoj pripada jerk (ako ste sigurni koji je tip Vaš jerk). Varirajte sa svim segmentima voĎenja, trzajima od potpuno mlakim do onih najjačih, duţina prolaska štapa pri trzaju neka se kreće od 30-60 cm. Izbacite štanglicu i upotrebite sajlu. Proverite poloţaj pakte ili je iskrivite, a to takoĎe učinite i sa alkicom za kačenje, dodajte još jednu alkicu na »nos«. Posle ovoga vratite se opet na početak tj. »Stop and go«… 5. Po mogućstvu beleţite zapaţanja o jednom jerku, jer faza »zaborava« nije u jerku tako retka pojava. 6. IGNORIŠITE ŠTA O NEKOM JERKU MISLE DRUGI !!!
58
