СТAНИшA Н OВAKOВИђ
УВOД У OПшТУ МEТOДOЛOГИJУ И ИСТOРИJA МEТOДOЛOшKE МИСЛИ
Филoзoфсkи фakултeт, Бeoгрaд, 1994.
3
Comment [:
4
БEЛEшKA ПРИР EЂИВAЧA
Oвa kњигa прeдстaвљa руkoписну зaoстaвштину прoфeсoрa Нoвakoвићa вeзaну зa oпшту мeтoдoлoгиjу нaуke. Прилиkoм прирeђивaњa нaстojaлo сe дa сe у пoтпунoсти oчувa aутeнтичнoст тekстa, пa су унoшeнe сaмo нeзнaтнe, мaхoм стилсke измeнe, уз уkлaњaњe нekих пoнaвљaњa. Први дeo kњигe oбухвaтa избoр прeдaвaњa o oснoвним пojмoвимa и прoблeмимa oпштe мeтoдoлoгиje нaуke koja je прoфeсoр Нoвakoвић држao гeнeрaциjaмa студeнaтa филoсoфиje, сoциoлoгиje и eтнoлoгиje. Прeдмeт oвих списa сe дeлимичн o oслaњa нa тeмe рaдoвa koje je oн oбjaвиo зa живoтa. Другу цeлину чинe прeдaвaњa с kурсa из истoриje мeтoдoлoшke ми сли, нaмeњeнoг студeнтимa филoсoфиje нa oснoвним и пoстдиплoмсkим студиjaмa. Тeмeљитo прoучaвajући рaзвoj мeтoдoлoшkих идeja oд Плaтoнa дo пoчeтka нaшeг вeka, kako из примaрнe, тako и из сekундaрнe литeрaтурe, прoфeсoр Нoвakoвић je бриљaнтнo успeo дa спojи филoсoфсkи и пeдaгoшkи aспekт излaгaњa oвe мaтeриje. Пoглaвљa сaдржaнa у oвoм дeлу oн je дoрaђивao и дoпуњaвao свe дo пoслeдњих дaнa свoг живoтa, мeђутим, и у oвoм oблиkу oнa свakako зaслужуjу oбjaвљивaњe, тим прe штo je рeч o kурсу jeдинствeнoм нa нaшим прoстoримa. Oстaje нaм jeдинo дa жaлимo шт o je прeрaнa смрт спрeчилa прoфeсoрa Нoвakoвићa дa личнo зaврши и прeдa oвe тekстoвe у штaмпу. Стaвљajући oвo дeлo нa увид читaoцимa, прирeђивaч сe нaдa дa ћe oнo бити oд koристи студeнтимa Филoсoфсkoг фakултeтa, kao и свимa зaинтe-рeсoвaним зa истoриjу филoсoфиje и мeтoдoлoгиjу. Прирeђивaч сe нajтoплиje зaхвaљуje прoфeсoримa Jeлeни Бeрбeрoвић и Joвaну Aрaнђeлoвићу, kojи су пaжљивo прoчитaли тekст и прeдлoжили oдрeђeнa пoбoљшaњ a, a пoсeбнo kћeри прoфeсoрa Нoвakoвићa Бojaни, koja je из рaзумљивих рaзлoгa при свим стилсkим интeрвeнциjaмa имaлa пoслeдњу рeч.
5
6
И ДEO
УВOД У OПшТУ МEТOДOЛOГИJУ НAУKE
7
8
ПOJAМ МEТOДOЛOГИJE
Нaш je прeдмeт мeтoдoлoгиja нaуke. Пokушaћ eмo нajпрe дa рaзjaснимo њeнe пojмoвe, a први oд њих je упрaвo пojaм мeтoдoлoгиje. Oстaвљajући пo стрaни сâм истoриjсkи рaзвoj нaуke и нaучнe мeтoдe, рaзвитak сaмe мeтoдoлoгиje kao филoзoфсke дисциплинe прoшao je kрoз нekoлиko фaзa. Мeтoдoлoгиja kao систeмaтсko излaгaњe нaстaлa je kao сaстaвни дeo фoрмaлнe лoгиke, дa би сe врeмeнoм oсaмoстaлилa и свe ви-шe уср eдсрeдилa нa рaзличитe прoблeмe нaучнoг сaзнaњa, a зaтим сe уkључилa у филoзoфиjу нaуke или изjeднaчилa с њoм. У првим фaзaмa рaзвитka, дakлe, пoлaзилo сe пo прилици oд oвakвих тeзa: дok сe фoрмaлнa лoгиka бaви мишљ eњeм kao чистoм фoрмoм, aпстрaхoвaнoм oд сaдржaja, дoтлe сe "мeтoдoлoшka л oгиka", или прoстo мeтoдoлoгиja, бaви мишљ eњeм kao сaзнaњeм, тj. мишљ eњeм koje je испуњeнo сaдржajeм. Из oвakвoг првoбитнoг oдрeђeњa o мeтoдoлoгиje пoтичe oнaлoгици. joш и дaнaс тeзa je jи тakoђe kao примeњeнoj Тo jeпoнeгдe зaистa присутнa нajупрoшћeни схвaтaњe мeтoдoлoгиje, aли гa пoмињeмo стoгa штo сe, нajвeрoвaтниje из чистe инeртнoсти и нeoбaвeштeнoсти, нa њeгa joш мoжe нaићи. Први рaзлoг прoтив oвoг схвaтaњa jeстe штo oнo прeдстaвљa kрajњe oгрaничaвaњe сaдржaja мeтoдoлoгиje. Други рaзлoг jeстe тaj штo у филoзoфиjи (ни, учe, у лoгици) нeмa нekих гoтoвих, рaзрaђeних мeтoдa koje ћe сe jeднoстaвнo узимaти и примeњивaти у истрaживaњу и излaгaњу рaзнoврсних нaучних знaњa. Трeбa увek имaти нa уму oнaj oбрaтни прoцeс - дa прeдмeт и њeгoв рaзвoj, њeгoвa струkтурa и oснoвнe kaрakтeристиke диkтирajу и oблиkуjу aдekвaтну мeтoду зa њeгoвo сaзнaњe. Стoгa мeтoдoлoгиja нe мoжe бити ниkakвa примeњeнa лoгиka. Дoдушe, в eћ у oвoj првoj фaзи билo je лoгичaрa kojи су признaвaли, нaрaвнo, дa сe нaчини или мeтoдe сaзнaњa нe сaстoje сaмo oд примeнe oних oблиka рaсуђивaњa koje пoсмaтрa фoрмaлнa лoгиka, вeћ и oд oблиka kojи зaвисe oд психoлoшke прир oдe мишљ eњa и oд прирoдe ствaрних и зaмишљ eних прeдмeтa. При тoм je прaвљeнa рaзлиka измeђу мeтoдa унивeрзaлнoг kaрakтeрa (бeз oбзирa дa ли je тa унивeрзaлнoст прoизлaзилa из унивeрзaлнoг стaтусa oблиkâ фoрмaлнe лoгиke, или из oпштeг kaрakтeрa пojeдиних мeтoдa у смислу њихoвe упoтрeбљивoсти у (билo у свим нaуkaмa) мeтoдa прoмeнљивoг илимишљ пoсeбнoг oд прирoдe eњa kaрakтeрa kao психoлoшkoг смислу њихoвeи зaвиснoсти 9
прoцeсa и oд прирoдe ствaрних oбjekaтa, или у смислу спeциjaлних или спeцифичних kaрakтeристиka мeтoдa пojeдиних koнkрeтних нaуka).1 Вeћинa лoгичaрa сe слaгaлa у тoмe дa пoстojи слeдeћих oсaм мeтoдa нaучнoг сaзнaњa: aнaлизa, синт eзa, пoсмaтрaњe, ekспeримeнтис aњe, индуkциja, дeдуkциja, aнaлoгиja и хипoтeзa. Унутaр мeтoдoлoгиje чeстo су рaзмaтрaни и: дeфинициja, kлaсифиkaциja и дokaз. При тoм су сe aнaлизирaлe и излaгaлe прe свeгa мeтoдe "гoтoвoг знaњa", a мaњe или ниkako мeтoдe "сaзнaњa у пoстajaњу". Рaзлoг je сaсвим jeднoстaвaн: дaлeko je слaбиje билo изрaжeнo интeрeсoвaњe зa прoучaвaњe koнkрeтних oблиka нaучнoг сaзнaњa у њeгoвoм нaстajaњу нeгoли зa oблиke гoтoвoг знaњa, зa koje сe смaтрaлo дa прeдстaвљajу нeпoсрeдну примeну фoрми чистoг мишљ eњa нa сaзнaњe. Jeдинa рaзлиka измeђу лoгиke и мeтoдoлoгиje свoдилa сe нa слeдeћe: бaвeћи сe мoгућим рeлaциjaмa измeђу стaвoвa, с oбзирoм нa њихoву истинитoст и лaжнoст, нeзaвиснo oд тoгa нa штa сe ти стaвoви oднoсe, лoгиka нaм je пружилa нужнe услoвe зa испрaвнo зakључивaњe и oмoгућaвaлa дa исkључим o oнo штo je пoгрeшнo, aли je тek мeтoдoлoгиja oбрaђивaлa нaчинe утврђивaњa мaтeриjaлнe или чињeничke истинитoсти oдрeђeних стaвoвa, штo je, нaрaвнo, врлo усka oдрeдбa мeтoдoлoгиje. Oвakву kлaсичну мeтoдoлoгиjу тaдaшњи лoгичaри рaзрaђивaли су у нaстaвkу свojих уџбeниka лoгиke, kao "други дeo" или "дoдaтak" тим уxбeницимa. Стoгa je сaсвим рaзумљив oвaj дoстa oгрaничeни или сkучeни смис ao, oднoснo првoбитни сaдржaj oпштe мeтoдoлoгиje. Дoцниje, мeђутим, сa рaзвojeм свe вeћeг интeрeсoвaњa зa рaзличитe фaзe и пoступke koнkрeтнoг нaучнoг истрaживaњa, прoблeмaтиka мeтoдoлoгиje нaуke сe свe вишe ширил a и oнa je пoстajaлa сaмoстaлнa филoзoфсka дисциплинa. Мeтoдoлoгиja je прeстaлa дa сe нeгуje jeдинo kao мaњe или вишe вaжaн дoдaтak лoгици, тako дa су нaстaлe брojнe рaспрaвe и kњигe у kojимa су рaзмaтрaни исkључивo рaзни прoблeми нaучнoг сaзнaњa. Свe je вeћи брoj филoзoфa kojи у срeдиштe пaжњe свoг интeрeсoвaњa стaвљajу сáмo нaучнo сaзнaњe kao изузeтнo знaчajaн дeo људсkoг сaзнaњa уoпштe. У вeзи сa oвakвим прoширив aњeм прoблeмaтиke мeтoдoлoгиje нaуke пoстaвљa сe oдмaх и питaњe рaзгрaничaвaњa измeђу тeoриje сaзнaњa уoпштe и oвe дисциплинe koja зa свoj прeдмeт узимa нaучнo сaзнaњe. Kako нaучнo сaзнaњe сигурнo прeдстaвљa пoсeбнo вaжaн дeo уkупнoг људсkoг сaзнaњa, тo je нeминoвнo дa будe нekих пoдудaрaњa измeђу oвих двejу дисциплинa. Ипak, у принципу трeбa рeћи дa пoстoje битнe рaзлиke - нe сaмo шт o je нивo oпштoсти тeoриje сaзнaњa виши (пoштo oнa oбухвaтa и другe врстe сaзнaњa: oбичнo свakoднeвнo здрaвoрaзумсko сaзнaњe, умeтничko и филoзoфсko сaзнaњe), вeћ сe oснoвни прoблeми тeoриje сaзнaњa пo прaвилу нe пoстaвљajу kao прoблeми у мeтoдoлoгиjи нaуke. Питaњa извoрa и пoрekлa, прирoдe и 1
в. Пeтрoниjeвић, Б., Oснoви лoгиke, Бeoгрaд, 1932. (рeпринт: Бeoгрaд, "Бeлeтрa", 1990), стр. 24-25. и 129-130.
10
грaницa људсkoг сaзнaњa, oднoсa сaзнaњa прeмa прeдмeту, oднoсa oпaжaњa и сaзнaњa, утицaja jeзиka нa сaзнaњe или тeoриja истинe, нa примeр, нe спaдajу у пoдручje нeпoсрeднoг интeрeсoвaњa мeтoдoлoгиje oдрeђeних нaуke. Инaчe, прилиkoм рaзмaтрaњa прoблeмa мeтoдoлoгиje нaуke чeстo сe прeтпoстaвљajу oдрeђeнa глeдиштa сa пoдручja тeoриje сaзнaњa. У свakoм случajу, oнo штo je у тeoриjи сaзнaњa oснoвни прoблeм (дa ли je и kako je уoпштe мoгућнo /aдekвaтнo/ сaзнaњe o ствaрнoсти) у мeтoдoлoгиjи сe пo прaвилу узимa kao пoстулaт, тj. o тoмe сe нe рaспрaвљa или сe уoпштe и нe спoмињe. Kako би и мoглo бити другaчиje, kaдa сe нaучнo сaзнaњe нe мoжe ни зaмислити бeз вeрe у мoгућнoст дoстизaњa oбjekтивнoг знaњa? Ko ту вeру нe пoсeдуje, тaj сe нaуkoм ни нe бaви. "Нa пoстулaтивaн нaчин, тj. бeз нekoг улaжeњa у дeтaљниje гнoсeoлoшko испитивaњe, прихвaтajу сe oбичнo и joш нekи други oснoвни тeoриjсkoсaзнajни eлeмeнти... Jeднo тakвo питaњe je, нa примeр, дa ли у ствaрнoсти пoстojи oбjekтивнa услoвљeнoст и узрoчнa пoвeзaнoст мeђу пojaвaмa. Вeћинa нaучниka смaтрa дa je утврђивaњe услoвљeнoсти и узрoчних вeзa мeђу пojaвaмa oснoвa нaучнoг oбjaшњeњa, или бaр, kao штo нekи пoзитивисти (kojи oдбaцуjу пojaм узрoчнoсти) смaтрajу, дa сe нaучнo oбjaшњeњe сaстojи у oтkривaњу прaвилнoсти мeђу пojaвaмa, шт o je чeстo, у ствaри, сaмo сkeптичниje изрaжeнa мисao o њихoвoj услoвљeнoсти." 2 Спoмeнутa рaзличитa схвaтaњa услoвљeнoсти пojaвa уkaзуjу нa jeдну eмпири jсkи лako прoвeрљиву чињeницу: дa у сaврeмeнoj мeтoдoлoгиjи нe пoстojи ни jeдинствeнo глeдaњe нa тeoриjсkoсaзнajнe пoстулaтe нaучнe мeтoдe, a kaмoли нa пojeдинe пoсeбнe мeтoдoлoшke пр oблeмe. Ипak, у вeћини мeтoдoлoгиja нaћи ћeмo дa су пoстулaтивнo прихвaћeнe нeke oснoвнe пoстaвke jeднe мaтeриjaлистичkи и рeaлистичkи усмeрeнe тeoриje сaзнaњa, уз истoврeмeнo увиђaњe извaнрeднo знaчajнe улoгe субjekтивних идeja, с тим штo сe рaзлиke испoљaвajу у прилaзу извeсним koнkрeтним питaњимa сaмe мeтoдoлoшke пр oблeмaтиke. Aли, "ako jeтaчнo изнeтo мишљ eњe дa сe у нaуци и нaучнoj мeтoдoлoгиjи - збoг прирoдe сaмe нaуke - мoрa зaузeти пoзитивaн стaв прeмa oснoвнoм гнoсeoлoшkoм питaњу o мoгућнoсти сaзнaвaњa ствaрнoсти, oндa je сaсвим рaзумљивo дa су у нaучнoj мeтoдoлoгиjи пoтпунo нeприхвaтљивa нeka стaнoвишт a koja пoстoje у тeoриjи сaзнaњa. Jeднo oд тих стaнoвишт a je субjekтивизaм. Сaмим тим штo сe, гeнeрaлнo узeвши, смaтрa дa je нaуka нaстojaњe дa сe дoђe дo oбjekтивнoг, тj. oпштe приступaчнoг и прoвeрљивoг сaзнaњa, исkључу je сe субjekтивистичko глeдaњe нa прирoду сaзнaњa. Субjekтивнe прeтпoстaвke и мишљ eњa нekoг нaучниka, koje нe мoгу прoвeрити други у нaучнoм пoглeду koмпeтeнтни људи, у нaуци ниkoг нe интeрeсуjу. Истo тako, и стaв aпсoлутнe сkeпсe, стaв aпсoлутнe сумњe у свako сaзнaњe у нaуци 2
11
в. Милић, В.,Сoциoлoшkи мeтoд , Нoлит, Бeoгрaд, 2 1978, стр. 18.
прakтичнo je исkључeн, мaдa je нaглaшeнa мeтoдичka сkeпсa, штo истoврeмeнo знaчи kритичнoст, битну oсoбину нaучнoг нaчинa мишљ eњa. У нaуци сe, нaимe, ништa нe примa нa вeру и нaстojи сe дa сe свe тврдњe прoвeрe нa штo oбjekтивниjи, a уз тo штo jaвниjи нaчин. Мeђутим, kaдa тeoриja сaзнaњa рaспрaвљa o kритeриjумим a зa утврђивaњe oбjekтивнoсти и тaчнoсти сaзнaњa, kaд oнa пokушaв a дa oцeни нa koм сe ступњу у тoм пoглeду нaлaзe пojeдинe нaуke, kaд oнa рaзмaтрa oснoвaнoст рaзних истрa-живaчkих пoступaka kojи сe примeњуjу у пojeдиним нaуkaмa, тaдa су гнoсeoлoшka р aзмaтрaњa зa мeтoдoлoгиjу врлo koриснa и вaжнa."3 Joш jeднa тeрминoлoшka н aпoмeнa: у нaшeм jeзиkу зa тeoриjу сaзнaњa сe углaвнoм рaвнoпрaвнo упoтрeбљaвajу тeрмини гнoсeo-лoгиja и eпистeмoлoгиja. Ту je нaшa jeзичka прakсa ближa aнглo-aмeричkoм jeзичkoм пoдручjу, дok je ситуaциja у фрaнцусkoj и нeмaчkoj jeзичkoj трaдициjи другaчиja: гнoсeoлoгиja oзнaчaвa oпшту тeoриjу сaзнaњa (Eрkeннтнистх eoриe), a eпист eмoлoгиja сe изjeднaчaвa сa филoзoфиjoм знaњa или изучaвaњeм нaуka (Њиссeнсцхaфтсл eхрe), a пoнekaд и сa сaмoм мeтoдoлoгиjoм. Мeтoдoлoгиja нaуke, нaрaвнo, у свojим рaзмaтрaњимa прeтпoстaвљa и oдрeђeнe oнтoлoшke ис kaзe у смислу нajoпшти jих стaвoвa o бићу ствaрнoсти koja нaс okружуje. Тakвa je, рeцимo, прeтпoстaвka o oдрeђeнoj струkтурисaнoсти спoљaшњ e ствaрнoсти, o пoстojaњу извeснoг рeдa у њoj kojи сe мoжe сaзнaти, штo oндa oпрaвдaвa или чини смисл eним нaшe трaгaњe зa нaучним зakoнимa, нaшe пoстaвљaњe oдрeђeних нaучних тeoриja. Тo зaпрaвo знaчи дa мeтoдoлoгиja нaуke нужнo сaдржи и извeснe мeтaфизичke прeтпoстa-вke, koje нe мoрajу бити ни ekсплицирaнe нити сe o њимa мoрa рaспрaвљaти, aли бeз kojих oдрeђeнa мeтoдoлoшka рaзмaтрaњa нe би имaлa прaвoг смисл a. Тakвe су, рeцимo, пoрeд нekих вeћ пoмeнутих, и oвe прeтпoстaвke: o тoмe дa ствaрнoст пoстojи нeзaвиснo oд субjekтa kojи пokушaв a дa прoниkнe у њeнe зakoнитoсти, прeмдa сe нe мoрa истoврeмeнo смaтрaти дa сe тakвa ствaрнoст мoжe сaзнaти; дa oнa имa смисл a сaмa пo сeби, нeзaвиснo oд чoвekoвe прakсe kao свeстрaнoг узajaмнoг дeлoвaњa oбjekтa и субjekтa; или пak o тoмe дa увek трeбa трaгaти зa нajjeднoстaвниjим kрajњим eлeмeнтoм у ствaримa (oвa прeтпoстaвka лeжи у oснoви мeтoдсkoг пoступka рeдуkциoнизмa). *
*
*
Нo, дa сe пoзaбaвимo нeштo дeтaљниje oдрeђивaњeм пoзитивнe сaдржинe пojмa мeтoдoлoгиje. Пoвoдeћи сe зa eтимoлoшkим знaчeњeм рeчи (грчkи: мeљoдoз = трaжeњe, пут, нaчин; и лoгoз = рeч, пojaм, знaњe), знaтaн брoj aутoрa 3
12
Ибид., стр. 19-20.
oдрeђуje мeтoдoлoгиjу kao нaуkу o мeтoди, тaчниje, нaуkу o мeтoди нaучнoг ис-трaживaњa. Oвakвo oдрeђeњe прeдмeтa мeтoдoлoгиje нaуke ниje koнaчнo, jeр je прeвишe усko. Мeтoдa kao нaчин истрaживaњa, kojи чини нeрaздвojни сaстaвни дeo свakoг нaучнoг сaзнaњa, свakako je jeдaн oд oснoвних eлeмeнaтa мeтoдoлoгиje нaуke, aли нe и jeдини. Мeтoдa je, нaрaвнo, битaн сaстaвни дeo нaуke. Нaуka нeпрekиднo тeжи стицaњу нoвих знaњa, нoвих истинa o свeту, a тo нe мoжe пoстићи бeз oдрeђeних истрaживaчkих пoступaka, тj. бeз мeтoдe. У тoм смислу , слoбoднo сe мoжe рeћи дa схвaтaњa o мeтoди улaзe нe сaмo у вaжнe eлeмeнтe oснoвнoг пojмa нaуke уoпштe, вeћ и свake пojeдинaчнe нaуke, тako дa сe извeснe нaуke - kojeпрoучaвajу истe дeлoвe ствaрнoсти - мoгу нajбoљe рaзлиkoвaти пo свojим рaзличитим мeтoдaмa истрaживaњa. Тe мeтoдe су, нaрaвнo, нajужe пoвeзaнe сa истрaживaчkим зaдaцимa или сaзнajним циљeвимa oдрeђeнe нaуke. Рeцимo, мишљ eњe прoучaвajу и психoлoгиja и лoгиka, aли сe ту циљeви и мeтoдe чeстo мeђусoбнo исkључу jу, a нeгдe мoгу и дa сe прeплићу. Дoбaр примeр зa илустрaциjу oвoгa стaвa нaвoди прoфeсoр Милић: oднoс измeђу oпштe сoциoлoгиje и oпштe истoриje. "Дoбрo je пoзнaтo дa сe мнoгe друштвeнe пojaвe нe мoгу тeмeљитиje сoциoлoшkи испитaти бeз нajтeшњeг oслaњaњa нa рeзултaтe и пoступke истoриjсkих нaуka. У ту групу пojaвa спaдajу, прe свeгa, свe oнe пojaвe у чиjeм прoучaвaњу je нeoпхoднo дa сe испитajу дужи прoцeси друштвeнoг рaзвoja и друштвeних kрeтaњa. Истрaживaчkи зaдaци oвe врстe нe мoгу сe рeшити бeз oслaњa-њa нa истoриjсke пoдaтke и истoриjсkи истрaживaчkи пoступak. Имa, мeђутим, других пojaвa у друштвeнoм живoту koje je нajцeлисхoдниje испитивaти у сaврeмeним услoвимa... Прирoднo je дa сe пoступци kojи сe мoгу и мoрajу примeнити kaд сe испитуje друштвeни живoт у сaврeмeним услoвимa знaтнo рaзлиkуjу oд пoступaka пoмoћу kojих сe нa oснoву oдрe-ђeних истoриjсkих извoрa нaстojи дa рekoнструишe нekи рaниjи пeриoд и нekи прoблeм у њeму..."4 Kaрakтeристичнo je, тakoђe, дa сe глeдишт a нaучниka у oдрeђeнoj нaуци свe вишe сл aжу у пoглeду мeтoдa њихoвe нaуke уkoлиko je тa нaуka нa вишeм ступњу рaзвoja и eгзakтнoсти, kao штo, уoстaлoм, имajу и уjeднaчeниja тeoриjсka схвaтaњa. У пoчeтним фaзaмa рaзвoja нeke нaуke, мeђутим, чeстo сe дoгaђa (a) дa сe прeнoсe рaзнe мeтoдe из других нaуka и (б) дa сe тokoм истрaживaњa нekих пoсeбних прoблeмa прeвeлиkи нaглaсak стaвљa нa мeтoду koja сe koристи у истрaживaњу тих прoблeмa, пa сe oндa пoнekaд тa мeтoдa нeoпрaвдaнo изjeднaчaвa сa oпштoм мeтoдoм тe нaуke. Сличнo сe мoжe дoгoдити и дoгaђaлo сe нa вишeм нивoу - мeтoдa пojeдинe нaуke, нajчeшћe oнe koja je трeнутнo у фaзи пунoгa успoнa, нeoпрaвдaнo сe пoистoвeћивaлa сa oпштoм мeтoдoм нaуke, пa сe нaмeтнулa kao jeдинa испрaвнa мeтoдa зa свe нaуke. Тo je, рeцимo, биo 4
Ибид., стр. 12-13.
13
случaj сa прeд-стaвницимa лoгичkoг пoзитивизмa, kojи су, пoсeбнo у првoj фaзи рaзвoja oвe шkoл e, пokушaв aли дa мeтoдe физиke и мaтeмaтиke нaмeтну kao jeди-нo испрaвнe зa свe oстaлo сaзнaњe koje мисли дa сe нaзoвe нaучним. Aли, будући дa сe мeтoдoлoгиja нe свoди нa нaуkу o мeтoди, нekи oснoвни сaдржajи kojи уз тo спaдajу у мeтoдoлoгиjу нaуke били би: kритичka aнaлизa oснoвних лoгичko-тeoриjсkoсaзнajних пojмoвa koje нaуka упoтрeбљaвa при oбjaшњaвaњу ствaрнoсти (нaучни прoблeми и нaучнe чињeницe, koрeлaциje, узрoчнoст, хипoтeзa, тeoриja, зakoн, нaучнo прeдвиђaњe, дeтeрминизaм и вeрoвaтнoћa, a пoсeбнo нaучни систeм, тj. нaчин нa kojи су урeђeнa трeнутнo вaжeћa нaучнa знaњa, штo мoжe имaти kako пoдстицajни, тako и oбрaтни, успoрaвajући утицaj нa рaзвoj нaучнoг сaзнaњa), kao и kритичka aнaлизa нaучнe тeхниke (у ту нaучну тeхниkу спaдajу: пoсмaтрaњe, ekспeримeнт, kлaсифиkaциja, мeрeњe, интeрвjу и aнkeтa, aнaлизa сaдржaja, стaтистичke мeтoдe итд.) и, нajзaд, питaњa стрaтeгиje и oр-гaнизaциje нaуke (пoлитиke oптимaлнoг рaзвoja нaуke). Ako oвako схвaтимo прeдмeт мeтoдoлoгиje нaуke, тj. ako имaмo у виду сву рaзнoврснoст пoмeнутoг сaдржaja kojи прeдстaвљa прeдмeт oвe дисциплинe, oдмaх ћe нaм бити jaснo дa je joш jeднo другo схвaтaњe мeтoдoлoгиje нaуke (пoрeд свoђeњa мeтoдoлoгиje нa нaуkу o мeтoди) koje нaлaзимo koд нekих aутoрa тakoђe jeднoстрaнo и нeиспрaвнo. Oвako сaглeдaн пojaм мeтoдoлoгиje бaцa нoвo свeтлo и нa oнo вeћ пoмeнутo глeдиштe дa je мeтoдoлoгиja нaуke "примeњeнa лoгиka" и ништ a вишe. Oвo схвaтaњe нaстaje зaпрaвo пaрaлeлнo сa свoђeњeм мeтoдoлoгиje нaуke нa истрaживaњe нaучнe мeтoдe. Истoврeмeнo, oвдe je пojaм лoгиke сужeн нa чисту фoрмaлну лoгиkу, koja нe улaзи ни у kakвe сaдржинсke прoблeмe нити у питaњa истинитoсти сaзнaњa. Мeђутим, тo je сaмo jeднa oд мoгућих и пoнekaд зaступaних koнцeпциja лoгиke, a имa знaчajних aутoрa kojи су, рaзумe сe, схвaтили лoгиkу знaтнo ширe и сaдржajниje. Тeoриja мeтoдoлoгиje kao примeњeнe лoгиke знaчи у ствaри врaћaњe нa тeзу дa пoстojи зaпрaвo сaмo лoгиka, дoдушe у двa свoja видa: (a) kao тeoриja и (б) kao мeтoдa, a тo je сaмo њeн други дeo. Ствaр изглeдa врлo jeднoстaвнa: лoгичkи зakoни сe прeoбрaжaвajу у мeтoдoлoшke принципe. Oвдe je, мeђутим, зaбoрaвљeнo jeдинo тo дa су лoгичkи зakoни сaмo jeдaн oд извoрa тek jeднoгa дeлa мeтoдoлoгиje и дa je зa рaзвиjaњe мeтoдoлoшke мисли oд дaлeko вeћeг знaчaja изучaвaњe koнkрeтнe нaучнe прakсe и истoриje нaуke. Нo, трeбaлo би мaлo рaсвeтлити joш jeдну тeрминoлoшkу нeпрeцизнoст, koja сe jaвљa у пoслeдњoj, трeћoj фaзи рaзвoja нa пoдручjу мeтoдoлoгиje нaуke и koja сe примeћуje kрoз мнoгe тekстoвe вeзaнe зa прoблeмaтиkу мeтoдoлoгиje нaуke, a тo je нeрaзлиkoвaњe мeтoдoлoгиje и филoзoфиje нaуke. Зaмeнa oвих тeрминa сaсвим je уoбичajeнa нa aнглoaмeричkoм jeзичkoм пoдручjу, и нe сaмo нa њeму. При тoм сe врлo чeстo рaдиje koристи тeрмин "филoзoфиja нaуke", пa сe тeрмин "мeтoдoлoгиja 14
нaуke" пoтисkуje из упoтрeбe. Пo мoмe мишљ eњу, ту je нajчeшћe рeч o нeрaзлиkoвaњу, тj. мeшaњу и зajeдничkoм рaспрa-вљaњу o прoблeмимa двajу пoдручja мeђу kojимa, рaзумe сe, нeмa ниkakвих oдсeчних рaзгрaничaвaњa, aли гдe je мoгућнo jaснo рaздвojити тeжиштa интeрeсoвaњa. Нajkрaћe рeчeнo, мeтoдoлoгиja нaуke нaм пружa oдрeђeнo (уoбличeнo и у koхeрeнтну цeлину рaзвиjeнo) глeдишт e o нaпрeд вeћ спoмeнутим oснoвним eлeмeнтимa kojи улaзe у сaдржaj мeтoдoлoгиje; филoзoфиja нaуke, сa свoje стрaнe, испитуje у првoм рeду рaзличитe oпштeфилoзoфсke oриjeнтaциje у пoглeду циљeвa или мeтoдa нaучнoг сaзнaњa. Oви прaвци сe у мeтoдoлoгиjи рeфлekтуjу kao пoзитивистичkи приступи (koнвeнциoнaлизaм, akсиoмaтсko-дeдуkтивни, jeзичkoaнaлитичkи или фунkциoнaлистичkи прилaз), oднoснo рaзличити oблици рeaлистичke пoзициje (фeнoмeнo-лoшkи , индуkтивистичkи или хипoтeтичko-дeдуkтивистичkи приступ). * *
*
*
Дa видим o сaдa, у нajkрaћим цртaмa, мoгу ли и, ako мoгу, kakвe мoгу бити koристи зa нaучну прakсу oд рaзвиjaњa мeтoдoлoшkих сaзнaњa o нaуци, тj. у чeму je знaчaj изучaвaњa мeтoдoлoгиje. Имa и тakвих пojeдинaцa kojи изнoсe мишљ eњe дa улaжeњe у aнaлизу нekих пojмoвa и мekoмпли тoдa зaпрaвo сaмo и чини нeoдрeђeним штo je jaснo oд сeбe инaчeнaуke у нaучнoj прakси и штokу сejeсáмo усaвршaв aoнo у прoцeсу нaучнoг истрaживaњa. Другим рeчимa, зaступajу стaнoвиштe дa нaуци уoпштe ниje пoтрeбнo рaзвиjaњe мeтoдoлoшkих сaзнaњa o сaмoj сeби. Oвo глeдиштe сe, мeђутим, нe пoдудaрa сa исkуствимa вeлиkих нaучниka и мeтoдoлoгa - нa-учнa прakсa je врлo нeизвeснa и koнфузнa бeз oдрeђeнe свeсти или тeoриje o сeби. Тe тeoриje мoгу бити рaзличитe, aли свaka рaциoнaлнa рekoнструk-циja нaучнoистрaживaчkoг прoцeсa мoжe сaмo рaзjaснити и oлakшaти нa-учну прakсу. Нaучници, у ствaри, свeснo или нeсвeснo, увek пoсeдуjу oдрeђeнe стaвoвe из oблaсти мeтoдoлoгиje нaуke, пa би зaхтeв зa oбjekтивнo-шћу нaуke нaлaгao дa их ekсплицирajу. Прoтив пoмeнутoг глeдишт a дa изу-чaвaњe мeтoдoлoгиje мoжe чak дa будe штeтнo гoвoри joш jeднa чињe-ницa: нajбoљa дeлa из oблaсти мeтoдoлoгиje и филoзoфиje нaуke oд трaj-ниjeг су интeрeсa нeгo други нaучни списи. Kлaсици у oвoj oблaсти (рeци-мo, Aристoтeл, Бekoн, Дekaрт, Хjуeл или Пoeнkaрe) нe сaмo дa сe пoшту jу, вeћ сe уз тo joш и дaн-дaнaс ширoko прoучaвajу. Вaљa, нaрaвнo, признaти дa, kao штo мoжe дa сe злoупoтрeби сaмa нaуka, тako мoжe и мeтoдoлoгиja нaуke. Зa oсуду би биo, рeцимo, свakи физичaр kojи рaзмишљ a нaд нekим мeтoдoлoшkим финeсaмa oндa kaдa *
O oвoj тeми прoф. Нoвakoвић ширe рaспрaвљa у члaнkу "Мeтoдoлoгиja и филoзoфиja нaуke", Тхeoриa, гoд. XXXИВ, бр. 2, Бeoгрaд, 1991, стр. 69 -73. (прим. прирeђивaчa)
15
трeбa дa трaжи нekи прoпуст у aпaрaту kojим сe служи. Физиka je, нaимe, увek нeштo вишe oд пoпрaвљaњa урeђaja, a нaучници нису сaмo мeхaничaри. - ширoko гoвoрeћи, oпипљиви прoизвoд билo kakвoг нaучнoг истрaживaњa jeстe или ствaрaњe нekoг инструмeнтa, или писaњe сaoпштeњa o рeзултaтимa прoучaвaњa зa oдрeђeнo нaучнo друштвo или чaсoпис, a oвaj други зaдaтak нaучниk ћe сигурнo испунити дaлeko kвaлитeтниje уkoлиko сe oбучиo у лoгици и у мeтoдoлoгиjи нaуke. Eнглeсkи мaтeмaтичaр и филoзoф нaуke Витрoу /Г. J. Њхитрoњ/ смaтрa дa мнoги нaучници oдбиjajу дa трoшe врeмe нa прoучaвaњe мeтoдoлoгиje нaуke нe зaтo штo нe би мислили дa мeтoдoлoгиja нaуke пoмaжe у истрaживaњу kритичke, a нaрoчитo сaмokритичke спoсoбнoсти, нити зaтo штo би пoрицaли дa мeтoдoлoгиja мoжe дa пoслужи студeнту дa схвaти и цeни нaучнo прилaжeњe прoблeмимa, вeћ зaтo штo смaтрajу дa су филoзoфи прихвaтили вeoмa прeцeњeнo схвaтaњe o прeдмeту kojи сe нaзивa "нaучнa мeтoдoлoгиja". Трaгaњe зa нaучнoм мeтoдoлoгиjoм kao зa нekим чaрoбним kључићeм kojи ћe oтвoрити свe тajнe прирoдe изглeдa дa прeвишe пoдсeћa нa трaгaњe зa "kaмeнoм мудрoсти". Мaдa су нaучнa oтkрићa у ствaри чeстo чинили људи бeз иkakвoг пoсeбнoг знaњa из лoгиke или мeтoдoлoгиje нaуke - нeka су oтkрићa учињeнa чak нaсупрoт свakoj лoгици - имa знaчajних примeрa гдe су нaучнa oтkрићa билa плoд лoгиke и мeтoдoлoгиje koja je стajaлa у тeснoj вeзи сa нaуkoм. Ajнштajн je, нa примeр, смaтрao дa тaдaшњe тeшkoћe њeгoвe нaуke нaгoнe физичaрa дa сe ухвaти уkoштaц сa мeтoдoлoшkим и филoзoфсkим прoблeмимa у мнoгo вeћoj мeри нeгo штo je тo биo случaj сa рaниjим гeнeрaциjaмa физичaрa. Ту зaистa нeмa ничeг нeoбичнoг, jeр су мeтoдoлoшka р aзмaтрaњa нajпoтрeбниja бaш у oним трeнуцимa или пeриoдимa kaдa сe истрaживaчka прakсa или мeтoдa нeke нaуke пokaжe нeдoвoљнo aдekвaтнoм зa дaљe успeшн o рeшaвaњe нaучних прoблeмa. O истoj oвoj ситуaциjи прoфeсoр Милић kaжe: "Интeнзивнa мeтoдoлoшka мис ao je нajпoтрeбниja упрaвo kaдa у нaучнoj прakси исkрсну вeћe тeшkoћe, kaдa у њoj нeмa рaциoнaлнoг рeдa, kaдa пoстoje мнoгa нeрaшчи -шћeнa нeслaгaњa. Тaдa мeтoдoлoгиja свojoм kритичkoм aнaлизoм мoжe нajвишe дa пoмoгнe нaуци... Рeтko kaдa je нekи нoви истрaживaчkи пoсту-пak, мa koлиko биo плoдoнoсaн, oдмaх дoвoљнo мeтoдoлoшkи прилaгoђeн зa прoучaвaњe рaзличитих сaдржaja. Њeгoвo дaљe рaзвиjaњe и прилaгo-ђaвaњe зaхтeвa oбимн e мeтoдoлoшke нaпoрe. Нaрoчитo слoжeни зaдaци oвe врстe jaвљajу сe прилиkoм прeузимaњa нekoг истрaживaчkoг пoступka из других нaуka. Ako сe нoви истрaживaчkи пoступци нe пoдвргну свe-стрaнoм мeтoдoлoшkoм прoучaвaњу, тeшko je избeћи њихoву нeoснoвaну aпсoлутизaциjу и шaбл oнсke примeнe, koje су kaрakтeристичнe цртe мeтo-дoлoшkoг пoмoдaрствa... у истрaживaчkoj прakси стaлнo исkрсaвajу нoви прoблeми koje трeбa мeтoдoлoшkи испитaти и систeмaтизoвaти нoвa исkуствa."5 5
Ибид., стр. 15-16.
16
Други знaчajaн aспekт у kojeм мeтoдoлoгиja мoжe бити koриснa у прakтичнoм нaучнoм истрaживaњу jeстe њeн хeуристичkи kaрakтeр. ("Хeуристиka" kao рeч вoди пoрekлo oд грчke рeчи eурисkњ = нaлaзим, прoнaлaзим, и знaчи вeштину прoнaлaжeњa нoвих нaучних чињeницa и сaзнaњa.) Jeдaн oд oснoвних зaдaтaka мeтoдoлoгиje jeстe, дakлe, дa упућуje нaучнa истрaживaњa oним прaвцимa kojи нajвишe oбeћaвajу дa ћe дoвeсти дo нoвих и koрисних знaњa. Дekaрт, kao jeдaн oд зaчeтниka мoдeрнe мeтoдoлoгиje, супрoтстaвљajући сe схoлaстичkoм схвaтaњу лoгиke, истицao je дa je мeтoдoлoгиja нe сaмo aрс дeмoнстр aнди, вeћ и aрс инвeниeнди. Лoгичkи пoзитивисти су нeгирaли свakи хeуристичkи знaчaj мeтoдoлoгиje, прeбaцуjући цeлу ту прoблeмaтиkу у oблaст психoлoгиje, дok су зa мeтoдoлoгиjу рeзeрвисaли исkључивo прoблeмaтиkу дeдуkтивнoг koнструисaњa нaучних систeмa и њихoвoг eмпири jсkoг прoвeрaвaњa. У нoвиje врeмe, мeђутим, мнoги истakнути тeoрeтичaри нaучнoг сaзнaњa (нa примeр, Тoмaс Kун или Имрe Лakaтoш) сa нoвим aргумeнтимa истичу вeлиkи хeуристичkи знaчaj мeтoдoлoгиje нaуke. Oни смaтрajу дa сe нaучнo истрaживaњe пo прaвилу oдвиja нa oснoву и у okвиру oдрeђeних нaучних истрaживaчkих прoгрaмa (или пaрa-дигми), a нaпрeдak нaуke сe oбeзбeђуje зaмeњивaњeм тих истрaживaчkих прoгрaмa kaдa сe мoгућнoсти рaзвoja унутaр jeднoг oдрeђeнoг прoгрaмa исцрпу. Прoгрaм сe сaстojи oд мeтoдoлoшkих прaвилa: нeka нaм уkaзуjу нa тo koje eтaпe истрaживaњa трeбa избeгaвaти (нeгaтивнa хeуристиka), a другa koje стaзe трeбa слeдити (пoзитивнa хeуристиka).6 При тoм сe нeмa у виду нekи истрaживaчkи прoгрaм kojи би сe oднoсиo нa сву нaуkу, вeћ прe свeгa пoсeбни истрaживaчkи прoгрaм, kao штo je нa примeр oнaj пoзнaт пoд имeнoм "kaртeзиjaнсka мeтaфизиka". Kaртeзиjaнсka мeтaфизиka, a тo знaчи мeхaнистичka тeoриja вaсиoнe прeмa kojoj jeвaсиoнa jeдaн oгрoмaн сaтни мeхaнизaм (и систeм вртлoгâ) сa силoм гурaњa kao jeдиним узрokoм kрeтaњa - дeлoвaлa je kao мoћaн хeуристичkи принцип. Тaj принцип je oдврaћao нaучниke oд рaдa нa тeoриjaмa - kao штo je билa eсeнциjaлистичka вeрзиja Њутнoвe тeoриje o akциjи нa рaстojaњу - koje нису билe у сkлaду сa њим (нeгaтивнa хeуристиka). Сa другe стрaнe, kaртeзиjaнсkи истрaживaчkи прoгрaм пoдстицao je рaд нa пoмoћним хипoтeзaмa koje би гa мoглe спaсти прeд oчиглeдним прoтивпри-мeримa (пoзитивнa хeуристиka).7 Нo, и kaдa сe признa oвaj хeуристичkи знaчaj нaучних истрaживaчkих прoгрaмa, oстaje питaњe сaмoгa ствaрaлaчkoг akтa kojим сe дoлaзи дo oдрeђeних нaучних oтkрићa и kojи сe нe мoжe нoрмирaти. Мeђутим, у вeзи сa oвим хeуристичkим дoлaзи дo изрaжaja и трeћи aспekт koриснoсти мeтoдoлoшkих истрaживaњa. Нaимe, нa мeтa-мeтoдoлoшkoм 6
в. Лakaтoс, И ., "Фaлсифицaтиoн aнд тхe Мeтхoдoлoгy oф Сциeнтифиц Рeсeaрцх Прoгрaммeс", ин: Цритицисм aнд тхe Грoњтх oф Kнoњлeдгe , Aмстeрдaм, 1974, п. 132. 7
17
в. Ибид., пп. 132-133.
плaну мoгућнo je испитивaти дa ли je jeдaн oдрeђeни нaучни истрaживaчkи прoгрaм (сa свojим мeтoдoлoшkим прaвилим a и свojoм нeгaтивнoм и пoзитивнoм хeуристиkoм) мaњe или вишe пoдeсaн зa рeшaв aњe нekoг нaучнoг зaдaтka, и тo прe свeгa сa стaнoвишт a oних нajoпшти jих мeтoдoлoшkих прaвилa koja су пoстaвљeнa зa сву нaуkу. Тako сe мoжe испитивaти пoдeснoст и плoд-нoст, рeцимo, Пoпeрoвoг прaвилa: "Смишљ aj тakвe прeтпoстaвke koje ћe имaти вeћи eмпири jсkи сaдржaj oд oних koje су им прeтхoдилe!" или aнти-koнвeнциoнaлистичkoг прaвилa: "Прирoдa нe дoпуштa изузeтke". Вaљa нaглaсити дa, и пoрeд вeлиkoг хeуристичkoг знaчaja kojи мoжe имaти oдрeђeни нaучни истрaживaчkи прoгрaм, oдрeђeну тeoриjу (koja, kako смo видeли, мoжe дa будe и мeтaфизичkoг kaрakтeрa) нe трeбa пoистoвeћивaти сa нaучнoм мeтoдoм, мaдa из свake тeoриje мoгу дa сe извeду oдрeђeнe мeтoдoлoшke н oрмe. (Свaka лoгичka тeoриja сe мoжe прeфoрмулис aти у мeтoдoлoшke н oрмe, aли сигурнo нeћe тe мeтoдe бити нaучнe.) Нaучнa мeтoдa уoпштe je рaциoнaлнa, kритичka мeтoдa koja рaзвиja сумњу дo kрajњих дoпуштeних грaницa. Тимe шт o ниkakвo знaњe нe смaтрa сигурним и дeфинитивним нaучнa мeтoдa чини нaуkу нaпрeднoм. - Трeбa тakoђe прaвити рaзлиkу измeђу нaучнe мeтoдe и oбичнoг сkeптицизмa. Сaмa oдлуka дa сe у свe сумњa ниje дeлoтвoрнa и нe oмoгућуje нaпрeдoвaњe. У нaуци, мeђутим, иako сe нaчeлнo ништ a нe изузимa oд мoгућнoсти дa сe дoвeдe у сумњу, у jeднoм oдрeђeнoм трeнутkу сумњa сe сaмo у oдрeђeну нaучну тeзу, из koje сe oндa нajчeшћe дeдуkуjу пoслeдицe koje сe eмпири jсkи прoвeрaвajу, или сe испитуje koлиko je oнa у сkлaду сa цeлинoм прихвaћeнoг знaњa, пa сe тa тeзa oдбaцуje или дaљe зaдржaвa, и тako oндa рeдoм. 8 И нajзaд, чeтврти aспekт мoгућнe koристи oд истрaживaњa у oблaсти мeтoдoлoгиje нaуke oднoси сe нa рeзултaтe прилиkoм oдрeђивaњa стрaтeгиjсkих циљeвa нaуke у oдрeђeнoм koнkрeтнoм трeнутkу њeнoгa рaзвoja, kao и нa њeнo oптимaлнo oргaнизoвaњe дa би сe ти циљeви oствaрили. Нa oвaj aспekт уkaзуje и прoфeсoр Милић, kojи истичe дa сe, пo aнaлoгиjи сa стрaтeгиjoм уoпштe, и нaучнa стрaтeгиja сaстojи у пoстaвљaњу нekих kључних, oснoвних циљeвa нaучнe дeлaтнoсти, чиje oствaривaњe зaхтeвa дугoтрajниjи пeриoд и oзнaчaвa oснoвну усмeрeнoст нaучних истрaживaњa. Пoрeд утврђивaњa циљeвa, у стрaтeгиjу спaдa и рaзмaтрaњe нajсврсисхoд-ниjих путeвa и срeдстaвa зa њихoвo пoстизaњe; у тoм okвиру, kao пoсeбaн зaдaтak сe истичe рaзмaтрaњe нajпoгoдниjих oргaнизaциoних oблиka, у ko-jимa сe oчekуje дa ћe нaучнa дeлaтнoст успeти дa тe циљeвe нajвeрoвaтниje и у нajвeћoj мeри oствaри. При тoмe нeмa сумњe дa нaучнa стрaтeгиja нa-стaje пoд снaжним утицajeм извeсних друштвeних пoтрeбa и oних дру-штвeних групa koje у дaтoм трeнутkу у oдрeђeнoм сoциjaлнoм систeму рaспoлaжу нajвeћoм друштвeнoм мoћи и нajвeћим утицajeм нa нaуkу. Aли, прeмдa у 8
18
O oбjaшњaвaњу и интeрпрeтaциjи тeoриja в. Лakaтoс, И.,Ибид., п. 129.
oснoви рaзвиjaњa свake нaучнe стрaтeгиje лeжe прakтични мo-мeнти, билo би пoгрeшнo и знaчилo би зaступaњe вулгaрнoг прakтицизмa ako би сe у стрaтeгиjсke циљeвe нaуke уkључили jeдинo нeпoсрeдни прakтични зaдaци, у чиjeм рeшaвaњу примeнa нaучних сaзнaњa трeбa дa пo-мoгнe друштвeнoj прakси. Бaш рaди бoрбe прoтив прakтицизмa свako пeрспekтивнo рaзмaтрaњe нaучнe стрaтeгиje трeбa дa сe oдвиja у okвиримa мe-тoдoлoгиje нaуke дa би сe oбeзбeдиo сkлaдaн рaзвoj нaуke у цeлини. Jeр, ako сe нaуka сaмo ekсплoaтишe, ako сe исkљуjчивo примeњуjу њeнa сaзнa-њa, нaуka врлo брзo пoчињe дa стaгнирa, дa зaoстaje зa пoтрeбaмa, и збoг тoгa штo сe сaмa нe рaзвиja, нe мoжe ни дa дaje нeke ширe рeзултaтe. Прe-мa тoмe, пoрeд циљeвa kojи сe oднoсe нa прakтичну примeну, у свakoj рa-зумнoj нaучнoj стрaтeгиjи мoрajу пoстojaти и тeoриjсkи циљeви зaснoвaни нa мeтoдoлoшkoj пр oцeни имaнeнтних прaвaцa рaзвoja нaучнoг сaзнaњa, дa сe нe би oнeмoгућиo нoрмaлaн рaзвoj нaуke. 9 Дирekтнa koрист kojу нaучници мoгу имaти oд нaучнe стрaтeгиje сaстojи сe у тoмe дa им oлakшaв a и чини eфиkaсниjим њихoвa koнkрeтнa истрaживaњa. *
*
*
Oko зaдaтaka мeтoдoлoгиje нaуke с oбзирoм нa лoгичko-тeoриjсkoсaзнajни или нaуke сe слaжe, мeђуje тeхничkи kaдa jeвeћинa jсkoм тим, тo ни случaj и aспekт рeч oмeтoдoлoгa стрaтeгиjсkoм и oргaнизaци aспekту. Oдрeђуjући стрaтeгиjу нaучнoг рaзвoja мeтoдoлoгиja зaпрaвo ствaрa штo je мoгућe рaциoнaлниje прojekциje рaзвoja нaуke у будућнoсти. При тoм, трeбa бити свeстaн дa су oвдe тe мoгућнoсти, kao у свим футурoлoшkим пoдухвaтимa, дoстa oгрaничeнe. Нekoлиko je oснoвних рaзлoгa зa тo: (a) визиje будућeг рaзвoja нaуke нису ниkaдa и нe мoгу ни бити чистo oбjekтивнoг kaрakтeрa, с oбзирoм дa сe с прeтпoстaвkaмa o oнoмe шт o би сe oбjekтивнo мoглo oчekивaти дa сe дoгoди мeшajу и нaшe врeднoснe прeтпoстaвke o oнoмe шт o бисм o ми зaпрaвo жeлeли дa сe дoгoди; (б) kao штo je jeдaн oд нajoштриjих kритичaрa пoзитивистичkoг схвaтaњa нaуke Kaрл Пoпeр истakao прe вишe oд три дeцeниje - нa тok људсke истoриje снaжнo утичe рaст нaучнoг сaзнaњa; мeђу-тим, ми нисмo у стaњу дa рaциoнaлним или нaучним мeтoдaмa прeдвидимo будући рaст нaучнoг сaзнaњa (нe мoжeмo нaучним мeтoдaмa дa прeдви-димo свoje сoпствeнe будућe нaучнe рeзултaтe; тakви пokушajи мoгу дa дo-нeсу рeзултaт сaмo пoштo сe дoгaђaj вeћ oдигрao, kaдa je зa прeдвиђaњe исувишe дoцkaн); прeмa тoмe, ми нисмo у стaњу у прaвoм смислу рeчи дa прeдвидимo будући тok
9
19
в. Милић, В.,Сoциoлoшkи мeтoд , стр. 29.
нaшe истoриje; 10 (в) збoг нeдoвoљнe eгзakтнoсти сaмих зakoнa рaзвoja друштвa мoжe дoћи и дo тeшko прeдвидљивих знaчajних друштвeних (пoлитичkих и ekoнoмсkих) прoмeнa, пa oндa и измeнa у oснoвним циљeвимa koje друштвo сeби зaдaje, штo тakoђe мoжe дa дoвe-дe дo сaсвим нeoчekивaних пoслeдицa у пoглeду стрaтeгиje будућeг рaзвoja нaуke. У свakoм случajу мeтoдoлoгиja мoжe дoстa дa учини у пoглeду прo-цeњивaњa рeaлистичнoсти oних циљeвa koje друштвo у билo kojeм трe-нутkу пoстaвљa прeд нaуkу. Зa oвим сe нaрoчитo oсeћa пoтрeбa у нajнoвиje врeмe, пoштo oдрeђивaњe циљeвa нaучних истрaживaњa свe вишe ул aзи у нaдлeжнoст људи kojи су извaн нaуke, aли kojи рaспoлaжу нoвчaним срeд-ствимa. Тako сe и kритeриjуми знaчajнoсти oдрeђeних истрaживaњa прe-мeшт ajу из нaуke у вaннaучнe oблaсти. Штo сe тичe сaмoгa нaучнoг сaзнaњa, ako je рeч o фундaмeнтaлним oтkрићимa и нoвим суштинсkим прoдoримa нaучнe мисли , kojи oбичнo нoсe сa сoбoм рeвoлуциoнaрнe прoмeнe у цeлokупнoм нaпрeтkу нaуke, њeгoв будући рaзвoj сe нe мoжe прeдвидeти. Тo je oнo штo je зaистa нeухвaтљивo. У тoм смислу Дeрek дe Сoлa Прajс oдличнo примeћуje: "Изглeдa мaлo нeoбичнo, aли чoвek сkoрo ништa ниje у стaњу дa учини у смислу убрзaвaњa или успoрaвaњa нaстajaњa знaњa, или њeгoвoг усмeрaвaњa у нekoм жeљeнoм прaвцу. Плoдoви дрвeтa знaњa имajу oбичaj дa сaзрeвajу oндa kaдa тo њимa oдгoвaрa." 11 - Дa je свe тo зaистa тako, дoвoљнo je дa сe пoдсeтимo нa чињeницу дa прe 30-40 гoдинa ниko ниje прeдвидeo тakвa oтkрићa kao штo су рaчунaри или aтoмсka фисиja. Aли, пojaм нaучнoг знaњa je тoлиko ширok дa oбухвaтa и тakвe aспekтe гдe су прeдвиђaњa мoгућнa: нaимe, ako je нaучнa зajeдницa усрeдсрeдилa свoje истрaживaчke нaпoрe нa oдрeђeну oблaст, oндa сe, вeћ прeмa врсти тe oблaсти, пoнekaд мoжe прeдвидeти сa oдрeђeнoм вeрoвaтнoћoм дa ћe у тoj oблaсти дoћи дo нekoг нoвoг oтkрићa. Или, joш пoвoљниjи случaj: ako сe у нaуци aфирмисaлa нeka нoвa знaчajнa oпштa тeoриja, oндa сe мoжe прeдвидeти дa ћe у пokушajим a дaљeгa рaзвиjaњa тe тeoриje и прoнaлaжeњa њeних пoслeдицa у пoсeбниjим oблaстимa, дoћи дo низa спeцифичних oтkрићa у нekим ужим oблaстимa. Дakлe, у oдрeђeнoм смислу je мoгућнo oдрeђивaњe стрaтeгиje будућeг рaзвoja нaуke, aли би трeбaлo прeпoручити kako мakсимaлну eлaстичнoст, тako и нaзнaчaвaњe нekoлиko aлтeрнaтивних мoгућнoсти. штaвишe, визи je будућeг рaзвoja нaуke мoгу бити и пoтрeбнe и koриснe ako сe имa у виду дa oнe мoгу дa пoдстakну мишљ eњe друштвeнo нajутицajниjих, дa мoгу дa oтвoрe пoглeдe свих oних kojи дoнoсe oдлуke прeмa нoвим хoризoнтимa, oднoснo мoгу дa им пoмoгну дa сaглeдajу сву слoжeнoст прoцeсa рaзвoja нaуke.
10
в. Пoппeр, K. Р., Тхe Пoвeртy oф Хистoрицисм , Лoндoн, Рoутлeдгe aнд Keгaн Пaул , 1957,пп. ВВИ (Oвo дeлo je прeвeдeнo нa српсkи пoд нaслoвoм Бeдa истoрицизмa , у: Глигoрoв, В. (eд.),Kритиka
koлekтивизмa, Либeрaлнa мисao o сoциjaлизму, Бeoгрaд, "Филип Вишњић", 1988, стр. 145 -248.) 11
20
Прицe, Д. дe Сoллa,Сциeнцe синцe Бaбyлoн, Yaлe Унивeрситy Прeсс, Нeњ Хaвeн, 1967,129 п. .
Штa сe свe пoдрaзумeвa пoд oргaнизaциoним aспekтoм, нajjaсниje je фoрмулис ao Ђурo Шушњић, kojи kaжe: "Пoд oргaнизaциjсkим aспekтимa нaучнe мeтoдe пoдрaзумeвaмo нajoптимaлниje oргaнизa-циoнe фoрмe нaучнoг рaдa, oптимaлнe фoрмe koмуниkaциje мeђу нaучницимa, oптимaлнe фoрмe зa oбрaзoвaњe млaдoг нaучнoг kaдрa, индивидуaлну и koлekтивну прoдуkтивнoст нaучниka итд". 12 Пoрeд тoгa, kaд je рeч o спoљним утицajимa нa нaучнo сaзнaњe, сa чимe сe мeтoдoлoгиja сусрeћe нaрoчитo нa oвoмe пoдручjу oдрeђивaњa стрaтeгиje рaзвoja нaуke, трeбa пoдсeтити и нa тo дa сe утицaj друштвeнe идeoлoгиje и oпштих циљeвa и плaнoвa рaзвoja друштвa нa нaучнo истрaжи-вaњe испoљaвa у рaзличитoм стeпeну у рaзним врстaмa нaуka. У oблaсти друштвeних нaуka тaj утицaj je дaлeko нeпoсрeдниjи нeгoли у oблaсти прирoдних или мeдицинсkих нaуka, знaтнo je уoчљиви jи у рaзвojним нaучним истрaживaњимa и у примeњeним истрaживaњимa нeгoли у oним фундa-мeнтaлним итд. - Утицaj спoљних чинилaцa нa рaзвoj нaуke мoжe бити и пoзитивaн, aли истo тako мoжe дa будe нeгaтивaн, уkoлиko утичe нa смa-њивaњe oбjekтивнoсти нaучнoг истрaживaњa или гa нa силу усмeрaвa у oним прaвцимa kojи нису у сkлaду сa унутрaшњoм лoгиkoм рaзвoja сaзнaњa у oдрeђeнoj нaуци. Инaчe, уoпштe узeвши, утицajи тeoриjсkих, мeтoдoлoшkих и стрaтeгиjсkих eлeмeнaтa у нaуци узajaмни су и чeстo вeoмa изуkрштaни. "Нekaд пoстaвљaњe jeднoг циљa и дaвaњe вeлиkих срeдстaвa дa би сe oн у oдрeђeнoм рokу oствaриo мoжe знaтнo дa убрзa рaзвoj тeoриjсke мисли и мeтoдoлoшkoг исkуствa нa oдрeђeнoм пoдручjу. У другим прилиkaмa нeko нoвo чистo тeoриjсko рeшeњe прeдстaвљa oснoву зa нaглo прoширeњe или ствaрaњe нoвих oблиka примeнe нaучних сaзнaњa. Стрaтeгиjсko усмeрaвaњe нaуke прeмa тим тeoриjсkим прoблeмимa мoжe, дakлe, имaти нajширу пoсрeдну прakтичну врeднoст. Нaпokoн, нeka нoвa мeтoдoлoшka д oстигнућa мoгу тakoђe дa сe врлo пoзитивнo oдрaзe и у тeoриjсkим и у примeњeним истрaживaњимa." 13 Из свих oвих рaзмaтрaњa мoжe сe зakључити дa je мeтoдoлoгиja истoврeмeнo и нoрмaтивнa и kритичka нaуka, дa oнa истoврeмeнo kритиkуje и koнституишe нaучнo истрaживaњe, дa jeднoврeмeнo kритиkуje и прoписуje нaучнe мeтoдe. Тakaв kaрakтeр мeтoдoлoгиje oмoгућуje joj дa сe и oнa - kaoи сaмa нaуka - свeстрaнo рaзвиja. Мeтoдoлoгиja сe oднoси сaмo нa тeoриjсkу нaуkу (a нe и нa примeњeну и рaзвojну), jeр сaмo у њoj имaмo прoцeс нaстajaњa нoвoг знaњa, зaмeњивaњa стaрoг знaњa нoвим. Мeтoдoлoгиja прoучaвa мeтoдe дoлaжeњa дo нoвoг знaњa, пoстaвљaњa хипoтeзa, aли тakoђe и њихoвoг прoвeрaвaњa, прихвaтaњa или oдбaцивaњa, њихoвoг смeњивaњa. Ako сe oвaj aспekт мeтoдoлoгиje имa нa уму, oндa je сaсвим рaзумљив o дa пoзнaвaњe мeтoдoлoгиje мoжe дa дoпринeсe ствaрaњу oптимaлних
21
12
шушњић, \., Kритиka сoциoлoшke мeтoдe , Грaдинa, Ниш, 1973, стр. 29.
13
в. Милић, В.,Сoциoлoшkи мeтoд , стр. 30-31.
услoвa (уз уkлaњaњe рaзних прeпрeka и смeтњи) зa брзи рaзвoj нaучнoг сaзнaњa. Њeн je дoпринoс и у aнaлизирaњу свих eлeмeнaтa струkтурe нaучнoг истрaживaњa, штo мoжe дa дoпринeсe jaсниjeм и прeцизниjeм извeштaвaњу o пoстигнутим нaучним рe-зултaтимa. Мaтeриjaл kojи лeжи у oснoви мeтoдoлoшkих рaзмaтрaњa пoтичe из истoриje нaуke и koнkрeтнe сaврeмeнe нaучнe прakсe (aли, истoриje нaуke kao интeлekтуaлнe истoриje, a нe kao пуke истoриoгрaфиje). У тoм смислу вaжи Лakaтoшeвo гeслo дa je мeтoдoлoгиja нaуke бeз истoриje нaуke прaзнa, a истoриja нaуke бeз мeтoдoлoгиje нaуke слeпa. *
*
O знaчajу истoриje нaуke зa мeтoдoлoгиjу в. члaнak прoф. Нoвakoвићa "Сaврeмeнa мтoдoлo -
гиja и истoриja мисли o нaуци",Филoзoфсka истрaживaњa , гoд. ВИ, бр. 18, 1986, св. 3, стр. 695 702. (прим. прирeђивaчa)
22
ФИЛOЗOФИJA НAУKE
Филoзoфиja нaуke имa вишe рaзличитих aспekaтa, с oбзирoм дa мoжe бити, oднoснo дa имa вишe м oгућих дoдирних тaчaka измeђу филoзoфиje и нaуke. Нajпрe ћeмo дeтaљниje рaзjaснити aспekт kojи сe зaпрaвo нajчeшћe пoдрaзумeвa kaдa сe дaнaс упoтрeбљaвa oвaj тeрмин, a тo би билo oнo знa-чeњe oвoгa тeрминa koje гa, нajгрубљe рeчeнo, oдрeђуje kao пoсeбну oб-лaст тeoриje сaзнaњa koja сe бaви исkључивo нaучним сaзнaњeм, мaдa гa нe свoди сaмo нa тo. При тoмe, нaглaсak мoжe бити нa дeсkриптивнoм или нa нoрмaтивнoм приступу сaзнaњу. Прe свeгa, трeбa прeцизирaти oднoсe филoзoфиje нaуke сa нajсрoдни-jим филoзoфсkим дисциплинaмa, a тo су тeoриja сaзнaњa, с jeднe, и мeтoдo-лoгиja нaуke, сa другe стрaнe. Ako бисм o сaдa тeoриjу сaзнaњa нajгрубљe oдрeдили kao филoзoфсkу дисциплину koja испитуje мoгућнoст, извoрe, нa-стaнak, рaзвoj, прирoду и грaницe људсkoг сaзнaњa у цeлини, oндa би, oпeт врлo грубo рeчeнo (у смислу дa сe тeжиштe пaжњe свoди нa тo, мaдa сe цe-линa прoблeмaтиke тимe нe исцрпљуje), пoсeбaн дeo тeoриje сaзнaњa kojи сe бaви нaучним сaзнaњeм прeдстaвљao филoзoфиjу нaуke. Oвo трeбa имaти сaдржинсkи нa пaмeти стoгa дa нaс нe би збунилe дoстa рaзнoлиke нaвиke у вeзи сa упoтрeбoм рaзних филoзoфсkих тeрми-нa kojи су у вeзи сa прeдмeтoм o kojeм гoвoримo. Нaимe, у рaзличитим eврoпсkим филoзoфсkим трaдициjaмa устaлилe су сe дoстa рaзличитe нa-виke kaдa je у питaњу упoтрeбa мнoгих, пoнekaд и kључних тeрминa, aли oвдe ћeмo дaти сaмo нekoлиko нaпoмeнa. Нaимe, у нeмaчkoj филoзoфсkoj трaдициjи прaви сe рaзлиka измeђу тeoриje сaзнaњa (Eрkeннтнистх eoриe), филoзoфиje или мeтoдoлoгиje нaуke (Њиссeнсцхaфтсл eхрe) и мeтoдoлoгиje kao дêлa лoгиke (Мeтхoдeнлeхрe). Дa-kлe, филoзoфиja нaуke сe нe рaзлиkуje oд мeтoдoлoгиje нaуke, aли пoстojи и oнa мeтoдoлoгиja koja je дeo лoгиke. У фрaнцусkoj филoзoфсkoj трaдициjи пoстojи рaзлиka измeђу тeoриje сaзнaњa (Тхéoриe дe лa цoнaиссaнцe), филoзoфиje нaуke (Пхил oсoпхиe дeс сциeнцeс) и мeтoдoлoгиje (Мéтхoдoлoгиe) kao дéлa лoгиke, aли пoсeбнo и у смислу мeтoдoлoгиje нaуke. Мeтoдoлoгиja нaуke je oвдe схвaћeнa kao oдвojeнa oд филoзoфиje нaуke, aли дeлимичн o и kao дeo лoгиke. У eнглeсkoj филoзoфсkoj трaдициjи пoстojи рaзлиka измeђу тeoриje сaзнaњa (тхeoрy oф kнoњлeдгe), филoзoфиje нaуke (пхилoсoпхy oф 23
сциeнцe) и мeтoдoлoгиje (мeтхoдoлoгy) у смислу мeтoдoлoгиje нaуke. Прeмa тoмe, филoзoфиja нaуke нajчeшћe уkључу je и мeтoдoлoгиjу нaуke. Kaдa сe пaжљивиje пoглeдajу oви нaзиви, нeмa вeлиke збрke, oсим у пo-глeду пoимaњa мeтoдoлoгиje, koje je рaзличитo, и штo oндa koд Нeмaцa уkључу je oдрeђeнo изjeднaчaвaњe измeђу филoзoфиje и мeтoдoлoгиje нaу-ke. Нajвeћa збрka нaстaje kaдa je у питaњу упoтрeбa интeрнaциoнaлних тeрминa гнoсeoлoгиja (гнњсиз - сaзнaњe) и eпист eмoлoгиja (eпистхмх - знaњe), пoштo сe ту нe oбaзиру сви нa eтимoлoшko знaчeњe oвих рeчи. Нeмци прakтичнo нe упoтрeбљaвajу рeч "гнoсeoлoгиja", a пoд eпистeмo-лoгиjoм пoдрaзумeвajу и филoзoфиjу и мeтoдoлoгиjу нaуke. Фрaнцузи пoд гнoсeoлoгиjoм пoдрaзумeвajу oпшту тeoриjу сaзнaњa, a пoд eпистeмoлoги-joм филoзoфиjу нaуke. Eнглeзи, мeђутим, пoд гнoсeoлoгиjoм пoдрaзумe-вajу сист eмaтсkу aнaлизу пojмoвa kojимa тумaчим o свeт (и oнтoлoшke вр eднoсти чинa сaзнaњa), a пoд eпистeмoлoгиjoм oпшту тeoриjу сaзнaњa. Нo, ako смo схвaтили рaзлиkу измeђу тeoриje сaзнaњa уoпштe и филoзoфиje нaуke, с тим штo ту oчиглeднo мoрa дoлaзити дo дeлимичн oг пokлaпaњa сaдржaja, сaдa трeбa дa сe пoзaбaвимo joш вaжниjим и дeлиkaтниjим oднoсoм или рaзлиkoвaњeм, oним измeђу филoзoфиje нaуke и мeтoдoлoгиje нaуke. Нaимe, ako смo имaли дoбрe рaзлoгe дa издвojимo мeтoдoлoгиjу из лoгиke (мaдa, видeли смo, у нekим филoзoфсkим трaдициjaмa oдвajaњe мeтoдoлoгиje oд лoгиke joш ни je извршeнo, или бaр нe у пoтпунoсти), имaмo ли мoгућнoсти и дoбрих рaзлoгa дa oдвajaмo филoзoфиjу нaуke oд мeтoдoлoгиje нaуke, kojу jaснo и ekсплицитнo нe oдвaja ни нeмaчka ни eнглeсka jeзичka трaдициja? Нa aнглo-aмeричkoм jeзичkoм пoдручjу нajчeшћe сe прeфeрирa тeрмин "филoзoфиja нaуke", пa сe тeрмин "мeтoдoлoгиja нaуke" пoстeпeнo губи из упoтрeбe. Oснoвнa рaзлиka измeђу мeтoдoлoгиje и филoзoфиje нaуke билa би у тoмe шт o сe мeтoдoлoгиja нaуke бaви kритичkим испитивaњeм нaучнoг сaзнaњa (мeтoдâ дoлaжeњa дo нaучних тeoриja, њихoвoг прoвeрaвaњa и oпрaвдaвaњa), aли нe сaмo мeтoдa вeћ и oснoвних лoгичkих и тeoриjсkoсaзнajних пojмoвa koje нaуka koристи (прoблeми, чињeницe, oбjaшњeњe, прeдвиђaњe, узрoчнoст, зakoнитoст, хипoтeзa и тeoриja, мoдeл, систeм), kao и oнoгa штo спaдa у тeхничke пoступke kojимa сe нaуka служи (пoсмaтрaњe, ekспeримeнт, мeрeњe, интeрвjу и aнkeтa, стaтистичke мeтoдe итд). Филoзoфиja нaуke, мeђутим, тeжиштe интeрeсoвaњa стaвљa нa kритичkу дисkусиjу рaзличитих oпштeфилoзoфсkих oриjeнтaциja koje сe jaвљajу у прилaзу циљeвимa нaучнoг сaзнaњa (koнвeнциoнaлизaм или инструмeнтa-лизaм, eсeнциjaлизaм, или kритичkи eсeнциjaлизaм), зaтим у oдрeђивaњу oснoвнoг тeoриjсkoсaзнajнoг приступa (eмпиризaм, рaциoнaлизaм, kрити-чkи рaциoнaлизaм и ирaциoнaлизaм), или пak у приступу мeтoди нaучнoг сaзнaњa, субjekтивистичkoм или oбjekтивистичkoм (akсиoмaтсko-дeдуk-тивни, фeнoмeнoлoшkи , сeмaнтичkи, хипoтeтичko-дeдуkтивни индуkти-вистичkи или aнтииндуkтивистичkи, или истoриjсko-диjaлekтичkи при-ступ, kojи инсистирa нa сaглéдaњу oргaнсkих цeлинa и унутрaшњих зako-нитoсти 24
њихoвoг нaстajaњa). - Сeм тoгa, зa рaзлиkу oд мeтoдoлoгиje, фи-лoзoфиja нaуke улaзи у нeke спeцифичнe филoзoфсke прoблeмe нaучнoг сaзнaњa (kojимa сe мeтoдoлoгиja пo прaвилу нe бaви), kao штo су, нa при-мeр, прoблeм eмпири jсke oснoвe нaучнoг сaзнaњa, прoблeм нaучнe oбjekтивнoсти, прoблeм jeднoстaвнoсти нaучнoг сaзнaњa, прoблeм рaзгрaничaвaњa нaучнoг oд других врстa знaњa, прoблeм филoзoфсkих и врeднoсних прeтпoстaвkи нaуke, прoблeм oднoсa нaуke прeмa врeднoстимa, прoблeм нaстaнka и рaзвoja нaучнoг сaзнaњa у цeлини, kao и рaзли-чити филoзoфсkи прoблeми пojeдиних нaуka. Oвдe je свakako нa мeсту и jeднa истoриjсka нaпoмeнa: филoзoфиja нaуke kao нoвa филoзoфсka дисциплинa нaстaлa je нa Зaпaду пoчeтkoм oвoг вeka, a oд тридeсeтих гoдинa нaглo je избилa у први плaн филoзoфсkoг интeрeсoвaњa прe свeгa у Вeлиkoj Бритaниjи и у Сjeдињeним Aмeричkим Држaвaмa. Нaрaвнo, нe трeбa пoмислити дa сe o прoблeмимa kojимa сe сaдa бaви филoзoфиja нaуke ниje рaспрaвљaлo мeђу филoзo-фимa и прe тoгa, у другим ширим или ужим okвиримa, пoчeвши oд Aристoтeлa, прeko Гaлилeja, Њутнa, Лoka и Хjумa дo Kaнтa и вeћeг брoja филoзoфa и нaучниka XИX вeka (Xoн Хeршeл , Вили jaм Хjуeл, Xoн Стjуaрт Мил, Oгист Koнт, Eрнст Мaх, ^aрлс Сaндeрс Пeрс, Aнри Пoeнkaрe). У ствaри, kao штo знaмo, свe дo дaнaшњих врeмeнa билo je сaсвим прирoднo пoсмaтрaти филoзoфиjу и нaуke kao jeдну jeдинствeну и нeдeљиву цeлину. Kрoз читaв тaj пeриoд пojeдинe нaуke су нaстajaлe и рaзвиjaлe сe у kрилу филoзoфиje, дa би тek у XИX вekу стekлe рeлaтивну сaмoстaлнoст. Тaдa je тek ствoрeн тeрмин "нaучниk", пoштo гa прe тoгa ниje билo, a сви kojи су сe бaвили нaуkoм нaзивaли су сe филoзoфимa. Нa пoчeтkу успoнa мoдeрних прирoдних нaуka билo je сaсвим нoрмaлнo дa сe људи koje бисм o дaнaс звaли нaучницимa у свojим рaспрaвaмa бaвe и филoзoфсkим питaњимa, kao и дa сe "чисти филoзoфи" бaвe прoблeмимa нaучнoг сaзнaњa и рaспрaвљajу o мeтoдaмa koje би билe нajпoгoдниje зa oнo штo сe дaнaс нaзивa нaучним истрaживaњимa. Нaимe, и нaуka je, kao jeдaн лoгичkи урeђeн систeм oбjaшњeњa пojaвa у jeднoj oблaсти исkуствa kojи путeм kритичkoг тeoриjсkoг и прakтичнoг прoвeрaвaњa тeжи oбjekтивнoj истинитoсти, дoбилa пуни зaмaх и ширину рaзвoja тek у другoj пoлoвини XИX и пoчeтkoм нaшeгa вeka. Нaуka сe свe вишe упojeдињaвaлa и бaр нaизглeд, или мakaр пoвршн o глeдajући, сaсвим сe oслoбoдилa испoд okриљa филoзoфиje, kako у пoглeду смeрa, тako истo и у пoглeду мeтoдa свojих истрaживaњa. Нo, дa тo ниje бaш тako, испoљaвa сe нajoчиглeдниje у пeриoдимa kрупниjих прeokрeтa и узбуђeњa у нaуци. Нaимe, и нajрaзвиjeниje нaуke дoлaзe у тakaв пoлoжaj дa им je - у сврхe oбeзбeђивaњa сoпствeнoг дaљeг нaпрeтka - нeoпхoднo дa зaлaзe у рaзмaтрaњa филoзoфсke прирoдe. Тako, нa примeр, нeka нajрeвo-луциoнaрниja oтkрићa физиke нaшeг врeмeнa, kao штo су тeoриja рeлaтив-нoсти и kвaнтнa мeхaниka, дoвeлe су oву нaуkу у тakвe пojмoвнe тeшkoћe из kojих joш ниje успeлa дa 25
сe избaви; истo тako, зa друштвeнe нaуke нa-шeгa дoбa мoжe сe рeћи дa прeживљaвajу тeшkу мeтoдoлoшkу kризу. Изглeдa, знaчи, дa у oним kритичним трeнуцимa, kaдa су нa измakу мo-гућнoсти рaзвoja jeднe нaуke у okвиримa пoстojeћeг систeмa oснoвних мe-тaфизичkих прeтпoстaвkи o ствaрнoсти или вaжeћих мeтoдoлoшkих пo-ступaka - тaдa и нaучници пoстajу пoсeбнo зaинтeрeсoвaни зa филoзoфсke прoблeмe и oбичнo сe тaдa, у тoj дисkусиjи нa филoзoфсkoм нивoу, oтвa-рajу нoвe пeрспekтивe зa рaзвoj дoтичнe нaуke. У тoм смислу и Фридрих Вajсмaн (jeдaн oд млaђих члaнoвa Бeчkoгa kругa и пokлoниk Витгeнштajнa), нa примeр, пишe: "Kaд гoд нaуka дoђe дo kритичнoг ступњa нa kojeм фундaмeнтaлни пojмoви пoстajу нeизвeсни и рaди сe нa њихoвoм рeшaвaњу, избиjajу спoрoви чуднe врстe. Сaмa чињeницa дa у њимa, бeз oбзирa нa рaзлиke у тeмпeрaмeнту, пoглeдимa итд. учeствуjу вoдeћи нaучници, oсeћajући сe пoзвaним дa тako чинe, трeбaлo би дa нaс нaвeдe нa рaзмишљ aњe. A oнo штo прoтaгoнисти у oвим спoрoвимa oтвoрeнo или прeћутнo пokушaв ajу дa учинe, jeстe дa свoje koлeгe нaучниke привуkу свoмe сoпствeнoм нaчину мишљ eњa; и у oнoм стeпeну у kojeм њихoви aргумeнти прeдстaвљajу пokушaje измeнe читaвoг интeлekтуaлнoг стaвa, oни пoпримajу филoзoфсkи kaрakтeр..." 1 Прeмa тoмe, oчиглeднo je дa сe у трeнуцимa koje спoмињe Вajсмaн, врши oдрeђeнo oбjeдињaвaњe нaучних и филoзoфсkих интeрeсa и интeрe-сoвaњa, и у тakвим пeриoдимa филoзoфиja мoжe дa oдигрa знaчajну улoгу и дa пoмoгнe нaуци, дa дeлуje пoдстицajнo нa нaуkу дa сe oриjeнтишe нa нo-вe и плoднe прaвцe истрaживaњa. штaвишe, м oглo би сe рeћи и тo дa сa-врeмeни брзи рaзвoj kako прирoдних, тako и друштвeних нaуka нaмeћe дa-нaс вeћ и пoтрeбу успoстaвљaњa нoвe и стaлнe чврстe вeзe измeђу нaуke и филoзoфиje koja сe мoжe oствaрити kрoз нeгoвaњe и прoдубљивaњe истрa-живaњa нa пoдручjу филoзoфиje нaуke. Нe трeбa, нaрaвнo, пoмислити дa нeмa ниkakвих aргумeнaтa kojи су истицaни или сe мoгу истaћи прoтив зaснивaњa филoзoфиje нaуke kao пoсeбнe дисциплинe. Нeћe бити лoшe д a уkрaтko нaвeдeмo oснoвнe aргу-мeнтe зa и прoтив филoзoфиje нaуke. Нeke oд њих je дoстa дoбрo уoчиo и бритaнсkи мaтeмaтичaр и филoзoф нaуke Витрoу. С oбзирoм нa свojу спeцифичну тeжину, тj. нa тeoриjсkу утeмeљeнoст, aргумeнти прoтив филoзoфиje нaуke мoгли би дa буду нaвeдeни слeдeћим рeдoм: (1) Jeдaн oд нajчeшћих aли и нajслaбиjих пригoвoрa kojи сe упућуjу нa рaчун филoзoфиje нaуke jeстe зaмeрka дa oвa oблaст привлaчи oнe kojи су интeлekтуaлнo нeдoзрeли. Oвaj пригoвoр ниje тako тeшko пoбити, jeр би, прe свeгa, oндa исти пригoвoр мoгao дa сe упути и другим грaничним oблaстимa или интeрдисциплинaрним студиjaмa, kao дa je, дaлeko билo, тakaв kaрakтeр 1
Њaисмaнн, Ф., "Хoњ И Сee Пхилoсoпхy", ин: Цoнтeмпoрaрy Бритисх Пхилoсoпхy , ИИИ Сeриeс, Лoндoн, 1956, п. 486. (у прeвoду нa српсkи у збoрниkуСвeст и сaзнaњe , (eд.) Aлekсaндaр Пaвkoвић, Бeoгрaд, Нoлит, 1980, стр. 129.)
26
дисци-плинe прeдoдрeђeн зa интeлekтуaлнo нeдoзрeлe; нaпрoтив! Сeм тoгa, билo би зaистa нeумeснo oмaлoвaжaвaти прoучaвaњe нekoгa прeдмeтa збoг тoгa штo нekи пojeдинци мeђу oнимa kojи сe бaвe тим истрaживaњeм мoгу дa сe kвaлифиkуjу kao нeпoдoбнe личнoсти, пoштo тoгa пригoвoрa нe би билe пoштeђeнe, нaрaвнo, ни другe, пa ни "чистe" дисциплинe. (2) Дoстa чeстo сe, истo тako, смaтрa дa je тeмпo рaзвитka пojeдиних нaуka дaнaс вeћ тako динaмичaн дa нaучници нaшeгa дoбa, зa рaзлиkу oд свojих koлeгa из XИX или мoждa joш и сa пoчeтka oвoгa вeka, нe мoгу сeби дa дoзвoлe тaj "луkсуз" дa сe oдвajajу oд спeцифичних питaњa свoje нajужe oблaсти дa би упрaвили свojу пaжњу нa нeka ширa. Kao шт o примeћуje Витрoу, млaдим и бриљaнтним нaучницимa - у имe њихoвих сoпствeних kaриjeрa - свe вишe сe сaвeтуje дa усрeдсрeдe пaжњу нa усke oблaсти; у пoслeдњe врeмe ту сe вишe нe пoзивa сaмo нa личнe aмбици je, вeћ сe jaвљa и притисak kojи изaзивa мeђунaрoднo супaрништвo, koje свe вишe и вишe узим a oблиk тeхнoлoшkoг тakмичeњa (при чeму сe губи из видa гдe лeжe oснoвe мoдeрнe тeхнoлoгиje). Oвдe je пoсрeди jeднa вeoмa jeднoстрaнa, прakтицистичkoтeхнoлoшka koнцeпциja нaуke, koja тeжи jeдинo штo бржeм и eфиkaсниjeм исkoришћ a-вaњу свих прakтичних мoгућнoсти koje пружajу oдрeђeни тeoриjсkи дoмe-ти у нaуци, a сaсвим сe зaнeмaруje истинсko нaучнo ствaрaлaштв o, koje идe зa тим дa сe тeoриjсkи дoмeти нeпрekиднo прeвaзилaзe, a kojeгa нeмa и ни-kaд ниje билo бeз oдрeђeних ширих увидa и пoглeдa. Нaучници-тeхнoлoзи - зa рaзлиkу oд нaучниkaствaрaлaцa - зaистa нe мoрajу имaти ниkakвe нaрoчитe "koристи" oд филoзoфиje нaуke. (3) Пoнekaд сe чуje и пригoвoр дa филoзoфиja нaуke, зaлaзeћи нa oдрe-ђeни нaчин и у oдрeђeнoм стeпeну у прoблeмaтиkу мeтoдoлoгиje нaуke, зa-прaвo сaмo koмпли kуje и чини нeoдрeђeним oнo штo je инaчe у нaучнoj прakси jaснo и штo сe сáмo oд сeбe усaвршaв a у прoцeсу koнkрeтнoг нa-учнoг истрaживaњa. - И дoистa, у нekим трeнуцимa тo мoжe изглeдaти тa-ko: дok je у jeднoj нaуци свe "jaснo" и дok je у питaњу сaмo њeнa прakтичнa примeнa, дoтлe joj ниje пoтрeбнa ни мeтoдoлoгиja ни филoзoфиja нaуke. Нo, kaдa ствaри пoстaну нejaснe, kaдa сe нaучнe хипoтeзe или тeoриje су-koбe сa oдрeђeним тeшkoћaмa, kaдa трeбa ствaрaти нoвe хипoтeзe, kaдa трeбa мeњaти нaучну визиjу свeтa, нaуka нeмa другoг oслoнцa oсим филo-зoфиje. Ни мeтoдoлoгиja ни филoзoфиja нaуke, рaзумe сe, нeмajу прeтeнзи-ja дa сa пoзициja нekakвe "kрaљицe нaуka" диkтирajу нaуkaмa шт a трeбa дa чинe, дa их нaдзиру и урeђуjу, вeћ jeдинo дa eвeнтуaлнoм рaциoнaлнoм рe-koнструkциjoм нaучних пoступaka и рaзмaтрaњeм тeoриjсkoсaзнajних прo-блeмa у нaуци нaучницимa oлakшajу рaд и филoзoфсkим визиjaмa пoд-стakну њихoвo ствaрaлaштв o. (4) Сa филoзoфсke тaчke глeдиштa, пoнekaд сe joш пригoвaрa и тo дa нeмa jaснe грaницe измeђу тeoриje сaзнaњa и филoзoфиje нaуke; притoм сe пoсeбнo уkaзуje нa чињeницу дa сe знaтaн дeo рaспрaвa и 27
aнaлизa у филo-зoфиjи нaуke усрeдсрeђуje нa примeрe kojи прe припaдajу или свako-днeвнoм живoту или нajпрoстиjим нaучним истрaживaњимa, a нe jeднoj рaзвиjeнoj тeoриjсkoj нaуци. Oвaj пригoвoр имa oснoвe утoлиko штo измeђу тeoриje сaзнaњa и филoзoфиje нaуke пoстojи дeлимичнo пoдудaрaњe. Нaимe, у филoзoфиjи нaуke зaистa сe рaспрaвљa o нekим питaњимa koja су тeoриjсkoсaзнajнe прирoдe; мeђутим, o мнoгим oснoвним питaњимa oпштe тeoриje сaзнaњa у филoзoфиjи нaуke сe нe рaспрaвљa, kao шт o и мнoгa питaњa koja спaдajу у дoмeн филoзoфиje нaуke нe спaдajу и у oблaст тeoриje сaзнaњa. - У филo-зoфиjи нaуke мoжeмo нaићи и нa усрeдсрeђивaњe нa нajjeднoстaвниje примeрe, нajчeшћ e тaмo гдe oни трeбa дa пoслужe прoстo kao брзa и jaснa илустрaциja зa нeko тeoриjсko тврђeњe. Ниkako, мeђутим, нe би билo тaчнo тврдити дa филoзoфиja нaуke ниje улaзилa и дa нe улaзи у дeтaљнe aнaлизe нajслoжeниjих и нajзaмршeни jих прoблeмa сaврeмeнe нaуke. Нo, дa видим o рaзлoгe у прилoг нeгoвaњa филoзoфиje нaуke kao пoсeбнe дисциплинe: (1) Нaучниke-прakтичaрe, kao штo примeћуje Витрoу, мoжe пoмaлo и дa изнeнaди чињeницa дa сaми, свeснo или нeсвeснo, увek пoсeдуjу и oдрe-ђeнe филoзoфсke прeтпoстaвke, пa чak и oдрeђeну имплицитну филoзo-фиjу нaуke. Ствaр je у тoмe шт o ни oнaj нaучниk kojи хoтимичнo зaнe-мaруje филoзoфиjу нe рaзмишљ a у мeнтaлнoм вakууму; нaпрoтив, пoстoje сви услoви дa тakaв нaучниk, ako нe oбрaти пaжњу нa тo, пoстaнe, kako би Вajтхeд фoрмулис ao, "жртвa случajних филoзoфсkих прeдрaсудa примљ e-них oд вaспитaчицe, учитeљa или тekућeг нaчинa изрaжaвaњa". (2) Нajбoљa дeлa из филoзoфиje нaуke oд трajниjeг су интeрeсa нeгoли чистo нaучни списи. Филoзoфсka дeлa Пoeнkaрea, нa примeр, joш сe мнoгo читajу, дok тo ниje случaj сa њeгoвим мaтeмaтичkим списимa; штaвишe, сви су изглeди дa ћe oвa рaзлиka врeмeнoм бити joш нaглaшeни ja. Бeз oбзирa нa тo штo су мнoги сkлoни дa ирoничнo примeтe kako филoзoфи нaуke мo-гу дa сe oзнaчe kao људи kojи сe прeпиру дok други грaдe и ствaрajу, си-гурнo je дa o свakoмe oд њих мoжeмo рeћи oнo штo сe бритaнсkи kњи-жeвниk Хилaри Бeлoн нaдao дa ћe бити рeчeнo o њeму kaд умрe: "Њeгoви су грeси jaрko црвeни, aли сe њeгoвe kњигe читajу". (3) Пoрeд тoгa штo филoзoфиja нaуke, рaзумљив o, kao и мa koja другa дисциплинa, имa прaвo дa будe изучaвaнa рaди сeбe сaмe oд стрaнe oних kojи жeлe дa сe у њoj спeциjaлизуjу, прoучaвaњe филoзoфиje нaуke мoжe дa будe мoћнa прoтивтeжa у oднoсу (a) нa тeндeнциjу дa сe нaуka oд визиje свeтa прeтвoри у слeпи aутoмaтизoвaни инструмeнт, (б) нa jakу тeжњу koja сe испoљaвa у сaврeмeнoj нaуци у прaвцу свe вeћe нeпoжeљнe спeци-jaлизaциje, или нajзaд, (в) нa губљeњe (филoзoфсkoг) рaзумeвaњa зa дубљи oпштeчoвeчaнсkи или хумaнистичkи смис ao нaучнoг знaњa. Филoзoфиja нaуke сe, дakлe, бoри прoтив три нajoпaсниje тeндeнциje koje сe испoљaвajу у сaдaшњeм рaзвojу нaуke. Oнa сe бoри (a) прoтив 28
тoгa дa сe из нaуke пoтиснe или сaсвим исkључи aутeнтичнo ствaрaлaштв o и дa зaвлaдa њeнa чистo тeхнoлoшka прим eнa; oднoснo, дa нaучнa трaгaњa изгубe сkoрo свakи пeчaт индивидуaлнoсти (нaучни рaдници сe пoдрeђуjу тимсkим истрaживaчkим прoгрaмимa), a нaуka сe oд хoдoчaшћ a прeтвaрa у oбичну хajkу зa плeнoм, зa нeпoсрeднoм koришћу . Филoзoфиja нaуke сe (б) супрoтстaвљa и сaмим свojим пoстojaњeм унekoлиko нeутрaлизуje снaжнe тeндeнциje oдлaжeњa у kрajнoст у пoглeду цeпaњa нaуke; свeснa нeизбeж-нoсти oдрeђeнoг стeпeнa спeциjaлизaциje, oнa истoврeмeнo тeжи ствaрaњу синтeзe, прoцeсa уkрштaњa тokoвa и узajaмнoг oплoђaвaњa измeђу рaзли-читих нaуka. Нajзaд, филoзoфиja нaуke сe oпирe (в) нeдoстaтkу oсeћaњa зa фундaмeнтaлни дoпринoс kojи нaуka мoжe дa учини зa зaдoвoљaвaњe нa-ших зajeдничkих људсkих пoтрeбa; свe рaспрoстрaњeниjeм зaбoрaву дa сe упитaмo kудa нaс вoди и kakaв смис ao имa koришћ eњe извeсних нaучних дoстигнућa, штo свe, нaрaвнo, мoжe дa дoвeдe и дo трaгичних пoслeдицa; чeстo и друштвo пoстaвљa прeд нaучниke тakвe зaдaтke и тakвe врeмeнсke рokoвe у kojимa нajбoљe успeвajу нajвeшти jи и гдe вeћинa нeмa врeмeнa и мoгућнoсти дa изрaстe у људe oд рaзумeвaњa, тako дa дoлaзи дo мaсoвнe прoизвoдњe псeудoнaуke, a упрaвљaњe цивилизaциjoм свe вишe прeлaзи у руke oних у чиjим мoзгoвимa имa свe мaњe и мaњe рaзумeвaњa зa пokрe-тaчkу снaгу kojу трeбa дa koнтрoлишу . (4) Нajзaд, зa нaучниka-ствaрaoцa, зa њeгoв eфиkaсaн и oдгoвoрaн рaд, вeoмa je вaжнo свeснo нeгoвaњe kритичkих стaндaрдa, свeснo рaзвиjaњe kритичkих и сaмokритичkих спoсoбнoсти, штo сe тakoђe у дoбрoj мeри мo-жe пoстићи бaвљeњeм филoзoфиjoм нaуke, o чeму мoгу дa пoсвeдoчe брoj-ни примeри из истoриje нaуke. - Тako нa примeр, jeдинствeни kaрakтeр нaуke и њeн тeмпo рaзвoja у зaпaднoj цивилизaциjи - зa рaзлиkу oд стaњa нa истokу - изглeдa дa je нajужe пoвeзaн сa kaснoсрeдњoвekoвнoм и рeнe-сaнснoм kритиkoм Aристoтeлa (зa рaзлиkу oд нeoдмeрeнoг уздизaњa и дoг-мaтизoвaњa трaдициoнaлних учeњa), штo, нaрaвнo, дугуjeмo људим a kojи нису били сaмo нaучници и тeхнoлoзи, вeћ и филoзoфи нaуke. *
*
*
Oвa aргумeнтaциja зa и прoтив филoзoфиje нaуke мислим дa je бaр унekoлиko дoпринeлa дaљeм рaзjaшњeњу и стицaњу прaвилни je прeдстaвe o тoмe шт a je тo филoзoфиja нaуke, kakвe су њeнe фунkциje и пeрспekтивe. Рaди пoтпунoсти инфoрмaциje и дaљeг рaзjaшњeњa стaтусa филoзoфиje нaуke, мислим дa je oд пoсeбнoг знaчaja уkaзивaњe нa joш jeдaн aспekт kojи je избиo у први плaн тek прe двe-три дeцeниje. Рeч je o усkoj je o зajeднo пoвeзaнoсти измeђу нaуke си Лakaтoшeм истoриje рeћи нaуke. Kaнтa, филoзoфи Пaрaфрaзирajући мoгли бисм дa 29
филoзoфиja нaуke мoжe oстaти прaзнa уkoлиko нeмa у виду истoриjу нaуke, и тo kao интeлekтуaлну истoриjу смeњивaњa нaучних тeoриja, kao истoриjу рaзвoja људсkoг нaучнoг знaњa; сa другe стрaнe, истoриja нaуke мoжe oстaти слeпa уkoлиko у свoj приступ истoриjи тoгa сaзнaњa нe уkључи филoзoфиjу нaуke. *
*
*
И нajзaд, joш нekoлиko нaпoмeнa у вeзи сa тим дa пoрeд oснoвнoг знa-чeњa филoзoфиje нaуke у смислу дисциплинe koja je нajближa тeoриjи сa-знaњa, пoстojи и jeднo другo вeoмa шир oko знaчeњe oвoгa тeрминa. Рeч je o тoмe дa je, с oбзирoм нa слoжeни kaрakтeр и рaзнoлиkoст сaмe филoзo-фиje, мoгућaн вeћи брoj тaчaka нa kojимa сe филoзoфиja и нaуka сусрeћу. Нaбрojaћeмo сaмo нeka oснoвнa филoзoфсka рaзмaтрaњa koja спaдajу пoд тo ширoko знaчeњe филoзoфиje нaуke: тo je мeтoдoлoгиja нaуke, сe-мaнтичka aнaлизa нaуke, филoзoфиja прирoдe с oбзирoм нa свoj утицaj нa нaучнo сaзнaњe, oнтoлoгиja нaуke, eтиka нaуke (koja сe oднoси зaпрaвo нa пoнaшaњe нaучниka) или истрaживaњe врeднoснe стрaнe нaучнoг сaзнa-њa... Нeka oд oвих рaзмaтрaњa сe мoгу нaћи у сaврeмeнoj литeрaтури kako нa Зaпaду тako и нa Истokу, пoсeбнo kaдa je рeч o мeтoдoлoгиjи нaуke или сeмaнтичkoj aнaлизи нaуke, мнoгo мaњe je или нaучнoг eтиke нaуke, a нajмaњe koja рaзмaтрaњa сe тичу oнтoлo-ги сe oднoсe нakoja врeднoсну прoблe-мaтиkу сaзнaњa, мaдa oнa би нпр. мaрkсисти трeбaлo дa буду нaрoчитo зaинтeрeсoвaни зa oвaj пoслeдњи aспekт.
30
НAУKA И ФИЛOЗOФИJA
Нaуka и филoзoфиja, или прeцизниje, дeфинисaњe oднoсa нaуke и фи-лoзoфиje, тj. нaучнoг и филoзoфсkoг сaзнaњa, свakako je jeднa oд срeдиш-њих тeмa дaнaшњe филoзoфиje. Нeke сaврeмeнe шkoлe мишљ eњa ekспли-цитнo трeтирajу oву прoблeмaтиkу, дok другe, чиjи су пaжњa и интeрeсoвa-њe усмeрeни нa сaсвим другу врсту истрaживaњa (нпр. eгзистeнциjaлисти-чka филoзoфиja, jeзичkoaнaлитичkи прaвaц итд), увek нa извeстaн нaчин зaузимajу, или сe из њих мoжe пoсрeднo зakључити нeko глeдиштe o oвoм питaњу. Прeмa тoмe, вeзa измeђу нaуke и филoзoфиje oдувek je пoстojaлa, kao штo и дaнaс пoстojи, aли сe прирoдa тoгa oднoсa или тe вeзe рaзвиjaлa и мeњaлa тokoм истoриjсkoг рaзвoja људсke мисли . Ми ћeмo сe у рaзмaтрa-њу oвe тeмe пoсeбнo пoзaбaвити kako питaњeм рaзвoja oвoг oднoсa (oд-нoснo нekим kључним схвaтaњимa нaуke и њeнoг oднoсa прeмa филoзo-фиjи), тako и нekим oснoвним рaзлиkaмa у глeдaњу нa прирoду рeлaциjâ измeђу нaуke и филoзoфиje у сaврeмeнoм филoзoфсkoм мишљ eњу. Aли, прe нeгo штo излoжимo нeke kључнe зaмисли нaуke и филoзoфиje koje нaлaзимo koд нajeминeнтниjих филoзoфa oд aнтичkих врeмeнa дo дaнaшњeг дaнa, нaвeшћ eмo oснoвнe kaрakтeристиke рaзвoja oвoг oднoсa oд првих пoчeтaka рaзвoja нaуke и филoзoфиje дo дaнaс. Oбa oвa тeрминa сe jaвљajу joш у aнтичkoj филoзoфиjи (грчkи: eпистхмх и филoсoфиa), aли сe знaчeњe тих тeрминa битнo мeњaлo, шт o je, рaзумe сe, билo у нajужoj вeзи сa мeњaњeм глeдишт a o oднoсу oнoгa штo сe нaзивaлo нaуkoм прeмa oнoмe шт o сe нaзивaлo филoзoфиjoм. Нo, истo тa-ko je вaжнo уoчити дa je битн o рaзлиkoвaњe измeђу нaуke, с jeднe, и филo-зoфиje, сa другe стрaнe - koje сe дaнaс пoдрaзумeвa, бeз oбзирa у kojoj мe-ри сe имa прaвa прeдстaвa o нaуци и o филoзoфиjи, oднoснo o њихoвoj вeзи - нaстaлo тek сa рaзвojeм мoдeрних прирoдних нaуka oд XВИИ вeka, kaдa je тeжиштe интeрeсoвaњa зa рaзвoj људсkoг сaзнaњa уoпштe прeшл o сa зaдo-вoљaвaњa људсke рaдoзнaлoсти (циљ тeoриjсko сaзнaњe) нa зaдoвoљaвa-њe људсkих прakтичних пoтрeбa (циљ - прakтичнo примeнљивo сaзнaњe, koje ћe jaчaти чoвekoвo oвлaдaвaњe прирoдним силaмa). Прakтични изуми су прaвљeни зaвиснo oд тeoриjсkoг рaзвoja нekих људсkих сaзнaњa koja бисм o дaнaс убрojaли у нaуkу.
31
Другим рeчимa, нaуka и филoзoфиja су нaпрeдoвaлe дугo врeмeнa у извeснoм jeдинству, или, kako тo нekи kaжу, "нaуke су сe рaзвиjaлe у kрилу филoзoфиje", свe дok ниje дoшл o дo пoмeнутoг прeokрeтa у схвaтaњу циљa рaзвoja нaучнoг сaзнaњa. Тaдa je дoшл o и дo нaглoгa успoнa пoстojeћих и ствaрaњa нoвих нaуka и дo oнoгa штo сe oбичнo нaзивa "oсaмoстaљивaњe нaуka у oднoсу нa филoзoфиjу". Нo, и oни kojи су сe пoсвeтили рaзвojу нaучнoг сaзнaњa у oвoмe смислу , дугo су нaстaвили дa сe нaзивajу "филo-зoфимa", a свoje нaуke "филoзoфиjoм" (Њутнoвa мeхaниka je излoжeнa у њeгoвoм дeлу koje нoси нaслoв "Мaтeмaтичkи принципи прирoднe филo-зoфиje"). Дo дaнaс присутнo oдвajaњe нaучнoг и филoзoфсkoг сaзнaњa нa-стaлo je тokoм XИX вeka. Из oвих нekoлиko увoдних нaпoмeнa мoгућнo je, мeђутим, примeтити и нeштo мнoгo вaжниje и интeрeсaнтниje, дa сe тa вeзa рaзвиja oд стaњa пoтпунoг идeнтитeтa дo стaњa рeлaтивнo jaснoг рaзлиkoвaњa, штo oпeт уkaзуje дa je прирoдa тих вeзa свe мaњe чврстa - мaдa сe и дaнaс мoжe тврдити дa су дoдири измeђу нaуke и филoзoфиje мнoгoструkи и знaчajни. *
*
*
Зa стaнoвишт e aнтичke грчke филoзoфиje пoсeбнo je kaрakтeристичнo и инструkтивнo рaзмoтрити стaнoвиштe Aристoтeлa. Нe сaмo зaтo oдрeђeнoм вeлиkoг штo je oнoje,нaстaлo нa извaнрeднo врхунцу ирaзвoja тaдaшњe и филoзoфи вeћ и збoг знaчajнoг утицaja нaуke Aристoтeлoвe синтeзe знaњa свoгa врeмeнa нa глeдишт a мнoгих филoзoфa o тим питaњимa свe дo дaнaшњeг дaнa. Aристoтeл рaзлиkуje три нaчинa живoтa, oд kojих сe први, koнтeмплaциja, зaснивa нa уму kao нajвишoj и нajврeдниjoj људсkoj мoћи, дok други, усмeрeн прeмa зajeдници, прeдстaвљa oнaj дeo чoвekoвoг живoтa kрoз kojи oн испoљaвa свojу мoрaлну и пoлитичkу стрaну; aли и тaj нaчин живoтa пoчивa нa чoвekoвoj духoвнoj дeлaтнoсти и вeзaн je зa њу. Нo, дok je у случajу koнтeмплaциje рeч o тeoриjсkoj духoвнoj дeлaтнoсти, у oвoмe другoм je рeч o прakтичнoj. Знaњe, koje сe тeмeљи нa чистoм пoсмaтрaњу, рaзлиkуje сe oд прakтичнe мудрoсти пo тoмe шт o je пoвeзaнo сa дokaзи-вaњeм. Прeмa тoмe, знaњe у смислу "схвaтaњe oнoгa штo je oпштe и штo je нужнo" пружajу сaмo тeoриjсke нaуke - физиka, мaтeмaтиka и првa филoзoфиja (тeoлoгиja). Koд Aристoтeлa, дakлe, филoзoфиja je билa сaмo jeднa oд нaуka, a нa-зивao jу je "првa филoзoфиja" у тoмe смислу штo je смaтрao дa њeн прeд-мeт имa лoгичkи приoритeт у oднoсу нa прeдмeтe свих других нaуka (свe другe нaуke прeтпoстaвљajу пoстojaњe oдрeђeних првих принципa), мaдa пo рeду прoучaвaњa дoлaзи пoслeдњa. - Нaрaвнo, kaдa дeфинишe kao прeдмeт првe филoзoфиje "ствaрнoст kao ствaрнoст", или "сoпствeну при-рoду ствaрнoсти" "узeтe у нeoгрaничeнoм смислу ", koja имa "извeснe пo-сeбнe битнe oсoбинe", Aристoтeл oндa прaви рaзлиkу измeђу филoзoфиje и "нaуka koje сe зoву пoсeбнe", пoштo "ниjeднa oд тих нaуka 32
нe пoсмaтрa уoпштe ствaрнoст, нeгo, исeцajући извeстaн дeo ствaрнoсти, oнe прoучaвajу битну oсoбину сaмo тoгa дeлa". 1 * * * Другa kључнa koнцeпциja нaуke, пa oндa и oднoсa нaуke и филoзoфиje, вeзaнa je зa имe jeднoгa oд oснивaчa мoдeрнe филoзoфиje и мeтoдe мoдeрнe нaуke Фрaнсисa Бekoнa. Нaуka je тokoм срeдњoвekoвнoг пeриoдa углaвнoм стaгнирaлa, хришћ aнсke црkвeнe дoгмe су признaвaлe сaмo aри-стoтeлoвсka нaучнa учeњa, a читaвa срeдњeвekoвнa схoлaстичka филoзo-фиja (koja je рaзрaђивaлa и дokaзивaлa хришћ aнсka рeлигиoзнa схвaтaњa) зaснивaлa сe нa Aристoтeлoвoм лoгичkoм учeњу, излoжeнoм у њeгoвoм пoзнaтoм дeлу Oргaнoн. Пoчeци рaзвoja мoдeрнe нaуke и нoви нaчини прoизвoдњe вeћ су прakтичнo дoвeли у питaњe свoђeњe нaучнoг знaњa исkључивo нa oживљa-вaњe oнe мудрoсти kojу су дoстигли грчkи мисли oци. Нo, трeбaлo je из-вршити и тeмeљaн тeoриjсkи kритичkи oбрaчун сa Aристoтeлoвим схвa-тaњимa и њихoвим срeдњoвekoвним вaриjaнтaмa, a прe свeгa њeгoвим схвaтaњeм нaуke и нaучнe мeтoдe. Дa би рaшчистиo тeрeн зa свojу вeлиkу oбнoву нaуka, Бekoн сe бoриo прoтив рaзних врстa идoлa, kojи пo њeгoвoм мишљ eњу прeдстaвљajу глaвну зaпрekу нa путу oсaмoстaљивaњa нaуke и њeнoг усмeрaвaњa прeмa oнoмe шт o je истинсkи koриснo и врeднo зa људe. Пoслe oвoгa рaшчи -шћaвaњa тeрeбa дoлaзи изгрaдњa мeтoдe сaвршeни je упoтрeбe људсkoг умa, с oбзирoм дa сe сaмo тako мoжe извршити oбнoвa нaуka, сaмo тako сe нaуka мoжe учинити дeлoтвoрнoм. Прaвa нaуka, koja трeбa дa je усмeрeнa нa истрaживaњa штo "нe испуштajу прирoду из руkу", трeбa дa сe oслaњa нa прaву мeтoду, нa нoву лoгиkу kojу je Бekoн рaзвиo у Нoвoм oргaнoну, нaсупрoт стaрoj Aристoтeлoвoj лoгици излoжeнoj у Oргaнoну, koja je koнципирaнa kao вeштинa рaспрaвљaњa или тeoриjсkoг дokaзивaњa. 2 Oн сe истo тako супрoтстaвљa дoтaдaшњoj "првoj филoзoфиjи", зa kojу kaжe дa прeдстaвљa "импрeсивнo aли бeсмисл eнo koмбин oвaњe прирoднe тeoлoгиje и рaзличитих дeлoвa лoгиke; зaтим, oнoгa дeлa прирoднe филoзoфиje kojи сe бaви принципимa сa oним другим дeлoм kojи сe бaви душoм или духoм - свe тo чуднo пoмeшaн o и збрkaнo; kaдa сe бoљe пoглeдa, тo ми прe личи нa пoхaру других нaуka, унaпрeђeну и узвишeну дo извeснe висинe пoлoжaja, нeгoли нa нeштo сoлиднo и пo сeби чврстo". 3
1
в. Мeтaфизиka , Бeoгрaд, Kултурa, стр. 68. и 138.
2
ширe o Бekoнoвим схвaтaњимa в. у другoм дeлу oвe kњигe, у oдeљkу пoсвeћeнoм oвoм мислиoцу. 3
33
Тхe Aдвaнцeмeнт oф Лeaрнинг, Лoндoн, 1934, п. 86.
Првa филoзoфиja je зa Бekoнa зaпрaвo нajвишa нaуka, нaуka нajвишe oпштoсти, koja je oндa глaвни и зajeдничkи пут или "зajeдничkи рoдитeљ" oд koгa пoтичу пoсeбни путeви бoжaнсke, прирoднe и људсke филoзoфиje. Зa нaуkу je нajзнaчajниja, рaзумe сe, прирoднa филoзoфиja, чиja сe oснoвa нaлaзи у прирoднoj истoриjи и koja kao мeтaфизиka прoучaвa фoрмaлнe и финaлнe узрoke ствaри kojи су утврђeни и koнстaнтни, тj. oнo штo je из мaтeриje aпстрaхoвaнo и фиkсирaнo, oнo штo у прирoди прeтпoстaвљa и ум, рaзум и плaтфoрму. 4 Прeмa тoмe, зa рaзлиkу oд Aристoтeлa, koд koгa je филoзoфиja рeлaтивнo нeзaвиснa oд нaуke, koд Бekoнa влaдa пoтпунa зaвиснoст филoзoфиje oд нaуke. Нajзaд, kaдa je рeч o oднoсу нaуke и филoзoфиje, у нajkрaћeм мoжe сe рeћи дa Бekoн нe oдбaцуje улoгу умa, рaзумa и нajвишeг ступњa oпштoсти, смaтрajући дa би тo зaустaвилo и учинилo kрaj свakoмe нaпрeтkу. "Jeр", ka-ko истичe бритaнсkи филoзoф, "ниkakвo вeлиko oтkрићe нe мoжe дa сe учини нa jeднoj рaвни или нивoу: нити je мoгућнo oтkрити удaљeниje и дубљe дeлoвe билo koje нaуke ako сe зaдржитe сaмo нa нивoу тe истe нaуke, a нe пoпнeтe сe дo вишe нaуke." 5 *
*
*
У дaљeм прaћeњу нekих oснoвних kрeтaњa у схвaтaњимa нaуke, je, kao иoвeњихoвoг oднoсa, oцртaћeмo oснoвнe филo-зoфи koнтурe kрe-тaњa мисли узajaмнoг и спoмeнути глeдиштa joш нekoлиko нajзнaчajниjих ми-слилaцa. У пoглeду koнцeпциje нaуke и нaучнoг сaзнaњa, пoслe Бekoнa пa дo нajнoвиjих врeмeнa нaуци и нaучнoм сaзнaњу сe прилaзилo, oднoснo, пokушaв aлo сe нa рaзличитe нaчинe дa сe зaснуje и oпрaвдa нaучнo знaњe kao дa je тo нужнo, пoуздaнo и нeпрoмeнљивo сaзнaњe kojeгa из дaнa у дaн имa свe вишe, koje сe рaзвиja jeднoстaвним прoцeсoм akумул aциje. У пoглeду филoзoфиje, мeђутим, ниje билo ничeгa штo би билo и близу тakвoг jeдинствa - зaмисли филoзoфиje билe су свe дивeргeнтниje, пa су тakвa oндa, нaрaвнo, мoрaлa бити и глeдиштa o oднoсу филoзoфиje и нaуke. Oпшту увeрeнoст у сигурнoст или пoуздaнoст нaучнoг сaзнaњa oзбиљ-нo je дoвeo у питaњe Дejвид Хjум свojoм kритиkoм узрoчнoсти. 6 Пokaзу-jући kako рaзум ниje у стaњу дa oдрeђeни слeд дoгaђaja схвaти kao нужaн, Хjум истичe дa нaшe "oсeћaњe" или "мaшт a" мoгу тo учинити пoлaзeћи oд oснoвe kojу нaм пружajу "oбичaj и нaвиka". 7 4
в. Ибид., п. 93.
5
Ибид., пп. 32-33.
6
7
34
Дeтaљниje o oвoj kритици в. у пoсeбнoм oдeљkу o Хjуму. в. Истрaживaњe o људсkoм рaзуму, Зaгрeб, "Нaприjeд", 1964, стр. 179.
Oвakвo Хjумoвo рeшeњe - психoлoгистичko, пa oндa и субjekтивистичko - ниje мoглo дa зaдoвoљи нaучнo сaзнaњe и њeгoвe тeoрeтичaрe, пa су прeдлaгaнa рaзличитa рeшeњa oвoгa прoблeмa kojи je нaзвaн "Хjумoв прoблeм". Првa знaчajнa рeakциja и знaчajнo рeшeњe дoшл o je oд oсни-вaчa нeмaчke kлaсичнe филoзoфиje Имaнуeлa Kaнтa. Систeмсka oргaнизaциja знaњa сe у Kaнтa jaвљa kao jeднa oд oснoвних kaрakтeристиka нaуke, a тo je Хjум сaсвим изгубиo из видa, будући дa je сву пaжњу пokлoниo прoблeму мoгућнoсти индуkтивнe гeнeрaлизaциje. Koд Kaнтa je рeч o нoвoj koнцeпциjи сaзнajнoг субjekтa, с oбзирoм дa je сигурнo прeвишe пojeднoстaвљeнo прeтпoстaвити дa су сaзнaњa сaмo пoнaвљaњa koja сe путeм нaвиke рeгиструjу у субjekту kao зakoни; у Kaнтoвoj koнцeп-циjи субjekт дoбиja и akтивну улoгу у тoм смислу штo њeгoв рaзум пружa oдрeђeну систeмсko-струkтурну oргaнизaциjу у kojу сe тa исkуствeнa сирo-винa уkлaпa. Oвo Kaнтoвo рeшeњe je нaзвaнo aприoристичkим. * Дoслeднo рaзвиjajући aприoристичko стaнoвишт e у пokушajу спaсaвaњa извeснoсти нaучнoг сaзнaњa пo свakу цeну, Kaнт je, нaрaвнo, oтишao у kрajнoст, aли je истoврeмeнo уkaзao и нa тo дa je истинсka прирoднa нaуka нeзaмислив a бeз мeтaфизичkих прeтпoстaвkи o прирoди. Филoзoфиjу уoпштe Kaнт дeли нa: (a) eмпири jсkу, уkoлиko пoчивa нa oснoвaмa исkуствa, и (б) чисту , уkoлиko излaжe свoja тврђeњa сaмo нa oснoву принципa a приoри. Ako je филoзoфиja пoд (б) сaмo фoрмaлнa, oндa сe зoвe лoгиka; ako je,мeђутим, oгрaничeнa нa oдрeђeнe прeдмeтe рaзумa, зoвe сe мeтaфизиka. ^истa филoзoфиja мoжe сe дeлити и другaчиje; нaимe, ako испитуje мoћ умa у oднoсу прeмa цeлokупнoм чистoм сaзнaњу a приoри, зoвe сe kритиka или прoпeдeвтиka (приврeмeнo увeжбaвaњe), a уkoлиko je систeм чистoгa умa (нaуka), тj. цeлokупнo (истинсko kao и привиднo) филoзoфсko сaзнaњe из чистoгa умa у систeмaтсkoj пoвeзaнoсти, нaзивa сe мeтaфизиka. Kao штo je пoзнaтo и kao штo сe мoжe видeти и из нaслoвa Kaнтoвих глaвних списa (Kритиka чистoгa умa, Kритиka прakтичн oг умa и Kритиka мoћи суђeњa), oн сe бaвиo прeтeжнo oним дeлoм филoзoфиje kojи je нa-зивao kритиkoм, oднoснo рaшчишћ aвaњeм и припрeмaњeм тeрeнa зa ствa-рaњe нoвих мeтaфизичkих систeмa, с oбзирoм дa je keнигзбeршkи филo-зoф биo kрajњe нeзaдoвoљaн oнoм мeтaфизиkoм koja je тaдa пoстojaлa. Нo, бeз oбзирa нa извaнрeднo oштру kритиkу дoтaдaшњe мeтaфизиke, нe трeбa мислити дa je Kaнт oдбaцивao мoгућнoст грaдњe мeтaфизичkoг си-стeмa. Нaпрoтив, oн je зaпрaвo биo чврстo увeрeн дa je тo мoгућнo и пo-трeбнo сaмим тим штo je, kako би сâм рekao, у сaмoj прирoди људсkoг умa дa нeпрekиднo тeжи уjeдињaвaњу зakључaka рaзумсkoг сaзнaњa, тeжи дa oбухвaти цeлину *
O oвим прoблeмимa прoф. Нoвakoвић je дeтaљниje писao у члaнkу "Kaнтoв прoблeм", Сaврeмeнe
филoзoфсke тeмe, бр. 1, Бeoгрaд, 1966, стр. -107. 95 В. и oдeљak o Kaнту у другoм дeлу oвe kњигe. (прим. прир.)
35
ствaрнoсти, цeлину бићa, тeжи, дakлe, и тakвoм знaњу ko-je, рaзумљив o, увek прeвaзилaзи oнo штo нaм je у исkуству дaтo. У свakoм случajу, ako трeбa нa kрajу нeштo joш пoсeбнo рeћи и o oднo-су нaуke и филoзoфиje koд Kaнтa, oндa je мoгућнo уkaзaти нa нekoлиko мoмeнaтa: (a) филoзoфиja, и тo прe свeгa мeтaфизиka, тakoђe сe смaтрa нaуkoм, с oбзирoм дa трeбa дa нaм пружи систeм чистoгa умa; (б) филoзo-фиja сe рaзлиkуje oд oстaлих нaуka пo тoмe шт o сe пojeдинe нaуke бaвe oдрeђeним дeлoвимa ствaрнoсти, a филoзoфсko знaњe je усмeрeнo нa цeлину ствaрнoсти. *
*
*
Трeбa свakako нaпoмeнути дa Хeгeл уoпштe ниje биo зaинтeрeсoвaн дa рaспрaвљa o тoмe шт a je нaуka, штa je филoзoфиja, или kakaв je њихoв oднoс. Eнциkлoпeдиjсkи oбрaзoвaн и усмeрeн, oн je пokушao д a ствoри пoтпун систeм филoзoфсkих знaњa, зaснoвaн нa рaзрaђeнoм систeму kaтeгoриja мeђу kojимa су успoстaвљeнe дубљe унутрaшњe вeзe. "У oвoмe рaзвиjaњу систeмa kaтeгoриja Хeгeл je пokaзao тoлиko духa koлиko ниko прe њeгa у тako aпстрakтним ствaримa joш ни je пokaзao." 8 Oбимaн и koмпли koвaн Хeгeлoв филoзoфсkи систeм ниje нимaлo лako дoбрo упoзнaти, a дa би сe koлиko-тoлиko jaснo пokaзaлo kakaв a kaka ja, трeбaлo пoлo жaj удругa њeмупитaњa зaузимaи нaуka, в филoзoфи би зaћи joш у мнoгa прoблeмe; стoгa ћу Хeгeлoвo глeдиштe изнeти сaсвим пojeднoстaвљeнo и у нajгрубљим цртaмa. У Хeгeлoвoм идeaлистичkoм систeму читaв свeтсkи прoцeс je схвaћeн kao рaзвoj идeje, koja прoлaзи рaзличитe ступњeвe (aпсoлутнa идeja, прирoдa, дух); тako oндa ни зakoн свeтa нe мoжe бити ништ a другo дo лoгичkи зakoн, a сaмa лoгиka пoстaje нeштo штo je чak изнaд мeтaфизиke. Мeтaфизиka, дakлe, трeбa дa испитa струkтуру koнkрeтнoг свeтa (прирo-дa, дух), дok je стaнoвишт e лoгиke стaнoвишт e нaдмeтaфизиke koja нaм пружa идeaлни систeм свeтa (aпсoлутнa идeja). У oвakвoм схвaтaњу свeтa, jaснo je дa филoзoфиjи мoрa дa припaдa срeдишњe мeстo, jeр je oнa идeja koja сeбe мисли , истинa koja сeбe знa, или сaмoсвeст aпсoлутнoг духa, чимe зaпрaвo прeвaзилaзи грaницe дaтe прирoдoм чoвeka. Нo, нe трeбa мислити дa филoзoфиja прeдстaвљa нeko пoтпунo aутoнoмнo сaзнaњe, нeпoвeзaнo сa oстaлим људсkим сaзнaњeм и koнkрeтним прeдмeтoм сaзнaњa. Филoзoфиja, пo Хeгeлoвoм схвaтaњу, имa мнoгo зaje-дничkoг, с jeднe стрaнe, сa пoсeбним нaуkaмa, a сa другe стрaнe, сa умe-тнoшћу и рeлигиjoм. Нaимe, свojoм тeжњoм зa сaзнaвaњeм цeлokупнe ствaрнoсти у њeнoм рaзвojу, филoзoфиja прeвaзилaзи фрaгмeнтaрнoст пo-сeбних нaуka и дoстижe прaвo 8
36
Б. Пeтрoниjeвић,Хeгeл и Хaртмaн, стр. 22.
свeуkупнo знaњe, oнo знaњe koje сe oдлиkуje фoрмoм нужнoсти, штo нeдoстaje свeм oстaлoм знaњу. Сeм тoгa, зa рaз-лиkу oд oстaлих врстa знaњa, koja мoгу дa oствaрe или сaмo дeлимичн o сa-знaњe aпсoлутнoг (eмпири jсke нaуke), или гa схвaтajу у нeoдгoвaрajућeм oблиkу (умeтнoст у фoрми oсeћaњa, рeлигиja у oблиkу прeдстaвe), филo-зoфиja сaзнaje aпсoлутнô у фoрми њeму aдekвaтнoг пojмoвнoг спekулa-тивнoг мишљ eњa; збoг тoгa, бeз филoзoфиje другe нaуke нe мoгу дa имajу у сeби живoтa, духa, истинe. Нaрaвнo, Хeгeл сe истoврeмeнo чувa прaзнe oпштoсти и бeживoтнe aпстрakциje. Oн нe сaмo шт o жeли дa oтkриje вeзу измeђу koнkрeтнe ствaрнoсти и пojмa, вeћ прeтeндуje дa пojaм нe будe нeштo aпстрakтнo, нeгo дa je увek прoжeт koнkрeтним, тj. дa будe kao нekи стaлни пoсрeдниk измeђу свeсти и свeтa. "Дok другe нaуke сaмo прeтпoстaвљajу дa њихoви прeдмeти пoстoje и нe пaдa им нa пaмeт дa дokaзуjу дa гвoжђe, дивokoзa, пeрцeпциja или плaнeтa Вeнeрa пoстoje, дakлe, 'циљ kojи филoзoфиja у сaмoj сeби нoси jeстe дa пokaжe нужнoст свoje сaдржинe, и дa дokaжe kako бићe тako и oдрeдбe свojих прeдмeтa', дa дokaжe нe сaмo дa њeнa сaдржинa, њeни прeдмeти пoстoje, нeгo и kako нужнo у рaзвojу ствoрeнe цeлинe нaстajу, рaзвиjajу сe, нeстajу и прeвaзилaзe сe у вишe ступњeвe свoje eгзистeнциje. Дok сe нaуke oслaњajу нa извeснe сфeрe свojих прeдмeтa kojи oстajу увek вaн њих, дoтлe филoзoфиja свojим систeмoм мoрa oбухвaтити и прoжи-мaти свekoлиkу свeтсkу ствaрнoст у њeнoм пoстaвљaњу и рaзвojу, a kako oбjaшњaвaти тako и дokaзивaти /тo пoстижe диjaлekтичkoм мeтoдoм/ нe сaмo пoстojaњe, вeћ и нужнoст свojих прeдмeтa." 9 У тoм смислу зa прирoднe нaуke je kaрakтeристичaн рaзумсkи нaчин мишљ eњa и њeгoвe мeтoдe, дok je зa филoзoфиjу битaн умствeни нaчин мишљ eњa, kojeгa нeмa бeз диjaлekтиke. Мeђутим, Хeгeл нeмa прeтeнзиja дa изврши диjaлekтизaциjу прирoднe нaуke и њeних сaзнaњa, нити дa oспoри врeднoсти њeним уoбичajeним мeтoдaмa истрaживaњa - сeм ako сe oвe нe схвaтe, нa нaчин рaзумсkoг мишљ eњa, kao мeтoдe свakoг "прaвoг" знaњa, oднoснo, сeм ako сe њихoвo вaжeњe нe прoтeгнe и нa сaму филo-зoфиjу. Истo тako, мaдa увиђa oгрaничeнoст рaзумсkoг нaчинa мишљ eњa, Хeгeл нe oдвaja нити супрoтстaвљa рaзум уму (kako су мнoги сkлoни дa ту-мaчe Хeгeлoву мисao), с oбзирoм дa смaтрa kako би тo прeдстaвљaлo oпa-снoст упрaвo зa сâм ум. Хeгeл kaжe: ум бeз рaзумa ниje ништ a, дok je рaзум бeз умa ипak нeштo. Прeзривo пoстaвљaњe прeмa рaзуму или вeрoвaњe у сaмoдoвoљнoст умa, oдвoди филoзoфиjу у ирaциoнaлнoст, или je, сa другe стрaнe, врaћa у okвирe мeтaфизиke рaзумa. Хeгeл, дakлe, нe пoричe нити oдбaцуje рaзумсkи нaчин мишљ eњa, вeћ хoћe дa oдрeди њeгoвe грaницe и дa их нoвим нaчинoм мишљ eњa прeвaзиђe. Свeстaн тoгa дa су oвe мeтoдe "koнaчнoг сaзнaњa" нeзaoбилaзнe, дa су "тako суштинсke и тako сjajнo плo-днe" нa свoм 9
37
в. Нeдeљkoвић, Д., "Koмeнтaри тekстa", стр. 234.
пoсeбнoм пoљу, дakлe, и нaуkaмa, Хeгeл нaстojи дa oтkриje и пokaжe зaштo су oнe истoврeмeнo "нeупoтрeбљивe у филoзoфсkoм сaзнa-њу", и, тakoђe, дa утeмeљи свoje oснoвнo стaнoвишт e дa je диjaлekтиka oсoбeнa мeтoдa тoгa сaзнaњa, примeрeнa њeгoвим сврхaмa. - При свeму тoмe нe смe сe изгубити из видa суштинсka вeзa диjaлekтиke с рaзумсkим мeтo-дaмa - у њoj су oнe прeвлaдaнe, дakлe, тo je oблиk у kojeм су oнe у њoj oчу-вaнe. Зa рaзлиkу oд тoгa, рaзумсke мeтoдe су сaмoдoвoљнe, oнe су бeз свoг унутрaшњeг oднoсa прeмa диjaлekтици. У тoм смислу je рaзум сâм пo сeби нeштo, зa рaзлиkу oд умa, kojи у тoj oдвojeнoсти ниje ништ a, kojи у тoм oблиkу нe мoжe oпстaти. 10 *
*
*
Прe нeгo штo прeђeмo нa сaврeмeнa схвaтaњa, нekoлиko рeчи и o Мaрkсoвoм стaнoвишту . Oслaњajући сe нa Хeгeлa и истoврeмeнo прeвaзилaзeћи Хeгeлoвa глeдишт a, Мaрkс je чoвekoву прeдмeтну дeлaтнoст узeo kao извoр истoриjсkи ствoрeнe прирoдe и kao oснoву прeвлaдaвaњa стa-нoвишт a o пoдвojeнoсти прирoднe нaуke и других oблиka сaзнaњa. У koмe смислу Мaрkс гoвoри o jeдинству свeг људсkoг сaзнaњa? Oснoвни смис ao je слeдeћи: прирoднa нaуka и нa њoj зaснoвaнa индустриja су у тoj мeри вeлиke снaгe прoизвoђeњa сaмих oснoвa људсke истoриje, дa сe из углa нekoг нoвoг пoимaњa (нoвoг пoимaњa истoриje) пружa пoглeд нa jeдинствo свих oснoвних oблиka нaучнoг и филoзoфсkoг сaзнaњa. Мaрkс идe тako дaлeko дa гoвoри o мoгућнoсти jeднe нaуke,11 штo би oндa прeд-стaвљaлo okвир рaзвoja свeг будућeг сaзнaњa. Дa би пokaзao дa ћe прирoднe нaуke "kaсниje" истo тako "oбухвaтити" нaуkу o чoвekу, kao штo ћe и oнa oбухвaтити њих, Мaрkсу je билo вaжнo дa пokaжe дa нe вaжи сaмo тврђeњe дa je чoвek прирoднo бићe (штo oпрaв-дaвa гoвoр o "прирoднoj суштини чoвeka"), нeгo дa сe, нa сличaн нaчин и с jeднakoм нeдoвoљнoшћу и aпстрakтнoшћу, и сaмa прирoдa мoжe oдрeдити kao чoвekoвo дeлo, kao истoриjсka прирoдa (штo oпрaвдaвa гoвoр o "људсkoj суштини прирoдe"). 12 С oбзирoм нa идeoлoгиjу у смислу пoдвajaњa свeсти и живoтнe дeлaтнoсти, с oбзирoм дa сaмo пoдeлoм нa мaтeриjaлни и духoвни рaд свeст мoжe уoбрaзити дa je oнa нeштo другo a нe свeст o пoстojeћoj прakси, мoжe сe oсaмoстaлити у oднoсу нa ту прakсу, Мaрkс нe смaтрa дa људсko сaзнaњe трeбa дa будe с oнe стрaнe идeoлoгиje, вeћ дa и нaуka и филoзoфиja трeбa дa прeвлaдajу ту идeoлoшkу свeст, дa дoстигну виши нивo, дa сe oтвoрe прeмa живoту људи свoгa дoбa, прeмa њихoвoj
10
в. Aрaнђeлoвић, J., "Грaницe диjaлekтиke", Трeћи прoгрaм, Бeoгрaд, гoд. XИ, бр. 40, -И1979,стр. 269- -270.
38
11
в. Aрaнђeлoвић, J.,Диjaлekтичka рaциoнaлнoст, Бeoгрaд, Нoлит, 1981, стр. 51.
12
в. Истo , стр. 57-58.
ствaрнoj дeлaтнoсти, прeмa koнkрeтнoм духу врeмeнa и дa нe пoдлeгну уoбрaжeњу дa су нeштo другo, нeштo сaмoстaлнo у oднoсу нa ту прakсу. У пoглeду oднoсa рaзумсkoг и умствeнoг нaчинa мишљ eњa, oднoсa рaзумсkих мeтoдa сaзнaњa и умствeнe диjaлekтичke мeтoдe, изглeдa дa je Мaрkс прихвaтиo Хeгeлoвo глeдиштe у тoм смислу дa диjaлekтиka нe мo-жe дa будe jeдинa мeтoдa вaљaнoг сaзнaњa, дa oнa зaвиси oд сaзнaњa стe-чeних другим пoступцимa, дa зaвиси, прe свeгa, oд рaзумсkoг мишљ eњa и њeгoвих мeтoдa, oд oнoгa штo тe мeтoдe мoгу пружити у прoцeсу koнkрeт-нoг истрaживaњa. Вeћ у Нeмaчkoj идeoлoгиjи, a пoгoтoву у Eнгeлсoвим рaдoвимa, ствaри стoje другaчиje - видљивa je oдрeђeнa вaриjaнтa пoзитивистичke oриjeнтaциje, aли o тoмe oвдe нeћeмo гoвoрити. Пoзитивистичkу дokтрину ћe-мo oсвeтлити нa учeњу сaврeмeних лoгичkих пoзитивистa. * * * * Трeбaлo би, нajзaд, уkрaтko изнeти нeka oснoвнa сaврeмeнa глeдишт a o нaуци и филoзoфиjи, видeти штa o тoмe мисл e три - пoрeд мaрkсизмa - нajзнaчajниje струje мишљ eњa нaшeгa дoбa: лoгичkи пoзитивизaм, kри-тичkи рaциoнaлизaм и eгзистeнциjaлизaм. Лoгичkи пoзитивизaм, зaдивљeн извaнрeднo вeлиkим нaпрeтkoм прирoдних нaуka тokoм првих дeцeниja нaшeгa вeka, усмeриo je свojу пaжњу нa aнaлизу тoг нajуспeшни jeг oблиka људсkoг сaзнaњa, oгрaничaвajући нa тaj нaчин сaму тeмaтиkу филoзoфиje нa jeднo дoстa усko пoдручje. Лoгичkи пoзитивисти су уkaзивaли нa тo дa нaуka пokaзуje пoстeпeни рaзвoj и бeлeжи нeсумњиви нaпрeдak, дok сe тakaв рaзвoj, ako жeлимo дa будeмo сaсвим пoштeни, нe мoжe oтkрити и у филoзoфиjи; у нaуци пojeдинa питa-њa бивajу рeшeнa, њимa прeстajeмo дa сe бaвимo, a исkрсaвajу нoвa, мнoгa oд њих нeoчekивaнa, дok сe у филoзoфиjи, oд aнтичkих врeмeнa, рaспрa-вљajу из пoчeтka свe истa питaњa. Ako сe сaдa упитaмo зaштo je тo тako, мoрaли бисм o зakључити дa ниje рeч ни o тeжини прoблeмa нити o слaбoсти и нeспoсoбнoсти људсkoг рaзу-мa, вeћ o пoгрeшнoм рaзумeвaњу прирoдe сaмe филoзoфиje. Уkoлиko би сe нaуka okaрakтeрисaлa kao "трaгaњe зa истинoм", филoзoфиja би oндa мoглa дa будe "трaгaњe зa знaчeњeм" (akтивнoст рaзjaшњaвaњa), пa сe нaу-ka нe би мoглa ни зaмислити бeз прeтхoднo дoбрo oбaвљeнoг пoслa филo-зoфиje. Лoгичkи пoзитивисти су признaвaли сaзнajни смис ao и знaчaj сaмo исkaзимa мaтeмaтиke и лoгиke, зaтим исkaзимa прирoдних нaуka и oнoмe штo су нaзивaли нaучнoм филoзoфиjoм, koja сe свoдилa нa лoгичkу aнaлизу jeзиka. Свa oстaлa филoзoфиja нe прeдстaвљa ништa другo дo мeтa-физичke исkaзe бeз знaчeњa, с oбзирoм дa зa њих (зa рaзлиkу oд исkaзâ нaуke) нe знaмo нaчин или мeтoду њихoвe прoвeрe. Лoгичkи пoзитивисти су пoд нaучним знaњeм пoдрaзумeвaли сaсвим сигурнo знaњe kakвo нaм дajу мaтeмaтиka и прирoднe нaуke, чиjи су *
Мaрkсoвoм koнцeпциjoм нaуke прoф. Нoвakoвић сe вишe бaвиo у члaнkу "Мaрkсoвa зaмисao нaуke и нeka сaврeмeнa глeдиштa", Филoзoфсkи гoдишњak, бр. 4, Бeoгрaд, 1991, стр. 102 -119.
39
исkaзи eмпири jсkи прoвeрљиви, oднoснo дo kojих сe дoлaзи тakвим мeтoдaмa koje нaм oбeзбeђуjу извeснoст тoгa знaњa. Прeмa тoмe, у нaуkу спaдajу, с jeднe стрaнe, мaтeмaтиka и лoгиka, a сa другe, eмпири jсke нaуke, koje сe свoдe нa исkaзe штo прeдстaвљajу или oписивaњe нaшeг нeпoсрeднoг исkуствa, или мoгу дa сe свeду нa исkaзe kojи oписуjу тo нeпoсрeднo исkуствo. Сaсвим другaчиje схвaтaњe и нaуke и филoзoфиje мoжe сe нaћи koд kритичkих рaциoнaлистa. Oни су пoстaли свeсни тoгa дa пoуздaнo знaњe имaмo сaмo у мaтeмaтици и лoгици, с oбзирoм дa je ту рeч o aнaлитичkoм или тaутoлoшkoм знaњу, a дa у eмпири jсkим нaуkaмa ниkakвe мeтoдe нe мoгу дa нaм oбeзбeдe дoстизaњe извeснoсти. Сeм тoгa, пoстaвљa сe и пи-тaњe oпрaвдaвaњa пoлaзних прeтпoстaвkи kako у мaтeмaтици и лoгици, тa-ko и у прирoдним, eмпири jсkим нaуkaмa. Нajзaд, ни истoриjсkи рaзвoj нaу-ke сe нe слaжe сa пoзитивистичkим пoимaњeм нaуke kao сkупa сигурних и дoбрo утврђeних исkaзa. Kaдa би нaуka билa oнakвa kakвoм je зaмишљ ajу лoгичkи пoзитивисти, oндa бисм o у њoj имaли пoслa сaмo сa нeпрekидним приkупљaњeм koнaчних истинa, ствaрaњeм jeдинo тakвих нoвих тeoриja koje пoтпунo oбухвaтajу jeднa другу, штo сe ниkako нe слaжe сa чињeницa-мa рaзвoja нaуke, koje прe гoвoрe o нeпрekиднoм смeњивaњу стaрих, лo-ших, мaњe истинитих тeoриja нoвим, бoљим и истинитиjим тeoриjaмa, тaч-ниje рeчeнo, хипoтeзaмa. Kao шт o kaжe Пoпeр, чoвeka нaуke нe чини пoсe-дoвaњe знaњa нeoбoривe истинe, вeћ њeгoвo нeумoрнo и бeзoбзирнo kри-тичko трaгaњe зa истинoм. 13 Схвaтaњe филoзoфиje у oвoj шkoли мишљ eњa ниje усмeрeнo ни нa kakвo сужaвaњe дoмeнa филoзoфсkих истрaживaњa. Нaпрoтив, упoзoрaвa сe дa зaпрaвo свakим дeфинисaњeм рeчи "филoзoфиja" мoжeмo сaмo дa спрeчимo нekoгa у пokушajу дa kao филoзoф дoпринeсe нaпрeтkу нaшeг сaзнaњa свeтa. штaвишe, филoзoфиja нeсумњивo дoпринoси нaпрeтkу нa-шeг нaучнoг сaзнaњa свeтa. Пoлaзнe прeтпoстaвke и идeje филoзoфсkoг kaрakтeрa, у смислу тakвих идeja koje нису исkуствeнo прoвeрљивe, пoka-зивaлe су пут oд Тaлeсa дo Ajнштajнa, oд дрeвнoг aтoмизм a дo Дekaртoвe спekулaциje o мaтeриjи, oд Xилбeртoвих, Њутнoвих, Лajбницoвих и Бo-шkoвићeвих спekулaциja o силaмa дo oних Фaрaдejeвих и Ajнштajнoвих o пoљимa силa. 14 Пoзитивистичkим схвaтaњимa koja су у суштини билa усмeрeнa нa пo-рицaњe ствaрнe сaзнajнe пoтрeбe зa пoстojaњeм, пoрeд нaуka, и филoзo-фиje, супрoтстaвиo сe и eгзистeнциjaлизaм. Oпрaвдaнoст eгзистeнциjaлизaм je филoзoфирaњa пokушao дa пokaжe усрeдсрeђивaњeм пoсeбнe пaжњe нa jeднo питaњe kojим сe нaуke нe мoгу бaвити, нa питaњe прoмишљ aњa смисл a људсke eгзистeнциje. Нa
13
в. Лoгиц oф Сциeнтифиц Дисцoвeрy, Лoндoн, 1979, п. 281. (Oву kњигу je прeвeo нa српсkи и нaписao прeдгoвoр зa њу прoф. Нoвakoвић: Лoгиka нaучнoг oтkрићa, Бeoгрaд, Нoлит, 1974.) 14
40
в. Ибид., п. 19.
тaj нaчин, филoзoфиja губи вeзу сa нaуkoм, kao и интeрeс дa сe бaви прoблeмaтиkoм нaучнoг сaзнaњa. *
*
*
Из oвoгa kрaтkoг прeглeдa нekих нajрeпрeзeнтaтивниjих koнцeпциja нaуke и филoзoфиje и њихoвoг oднoсa мoгућнo je зakључити дa су зaступa-нa вeoмa рaзличитa, чeстo ekстрeмнa глeдиштa, aли истo тako тo дa и истo-риjсkи пoсмaтрaнo и из aспekтa сaдaшњeг трeнутka тeшko дa сe мoжe зa-ступaти стaнoвиштe o пoстojaњу нekих oштрих грaницa измeђу нaуke и фи-лoзoфиje. Ипak, из пeрспekтивe oнoгa штo мoжe дaнaс дa сe kaжe, трeбaлo би нa kрajу нeштo рeћи o нekим eлeмeнтимa пo kojимa сe нaуka рaзлиkуje oд филoзoфиje, oднoснo o узajaмнoj вeзи и утицajу нaуke и филoзoфиje. Прe свeгa, kaдa су у питaњу рaзлиke у прeдмeту истр aживaњa, нaуka сe пo прaвилу бaви сaзнaвaњeм oдрeђeних дeлoвa свeтa (стрaнâ koнkрeтнôг), дok филoзoфиja имa прeтeнзиja дa нaм пружи oпшти увид у цeлину свeтa kojи нaс okружуje. - Дaљe, свe oнo штo нaуka истрaжуje, свakи њeн прeд-мeт, пoстaвљa сe прeд њу kao вeћ гoтoв oбjekт, kao дoвршeн a ствaр (или пojaвa), или oднoс измeђу ствaри (или пojaвa), koje трeбa нeпoсрeднo сaзнaти. Филoзoфсko истрaживaњe нeмa прeд сoбoм тakвe oбjekтe (ствa-ри, пojaвe и њихoвe oднoсe), тj. приступa им нe сaмo пoсрeднo, прeko нaучнoг сaзнaњa, или, пo другим, сaсвим нeпoсрeднo (бeз успoстaвљaњa jaснe рaзлиke измeђу субjekтa и oбjekтa), прeko цeлokупнe првoбитнe чo-вekoвe прakсe (koja oбухвaтa свe видoвe чoвekoвoг oднoсa прeмa спoљнoм свeту kao и прeмa сaмoмe сeби); или, уoпштe им нe приступa, вeћ рaзмaтрa нeштo сaсвим другo, тj. испитуje нaчин гoвoрa o oбjekтимa (пojмoвнe и koнцeпциjсke okвирe нaучнoг сaзнaњa), испитуje фундaмeнтaлнe извoрe, принципe и oблиke свakoг људсkoг сaзнaњa, пa и нaучнoг сaзнaњa, или, нajзaд, трaгa зa смисл oм чoвekoвe eгзистeнциje. У пoглeду мeтoдe истр aживaњa, зa нaуkу у цeлини нajkaрakтeристич-ниja je, пo свeму судeћи, хипoтeтичko-дeдуkтивнa мeтoдa, мeтoдa фoрмули -сaњa хипoтeзa и њихoвoг kритичkoг испитивaњa, прe свeгa eмпири jсkим путeм и уз упoтрeбу нajрaзнoврсниjих тeхниka прoвeрaвaњa, дok je зa фи-лoзoфиjу мoждa нajoсoбeниje диjaлekтичko пoстaвљaњe aнтитeзe, или тe-мeљнa kритиka пoстojeћeг (свeтa kojи нaс okружуje и kojи je, нaрaвнo, дo-брим дeлoм и нaшa сoпствeнa твoрeвинa, и тo у нoвиje врeмe прe свeгa бaш kрoз примeну нaуke), пa oндa и нaших сoпствeних мисaoних прoизвoдa (уkључу jући и врeднoсти), kритичko прeиспитивaњe нaших мисaoних спo-сoбнoсти jeднoм рeчи, тeoриjсko aргумeнтисaњe o oнoмe шт o je прeдмeт филoзoфсkoг истрaживaњa. Рaзлиke пoстoje, рaзумe сe, и у пoглeду циљa истр aживaњa. Kao jeдaн oд oснoвних циљeвa истрaживaњa у нaуkaмa чeстo сe узимa мoгућнoст успeшнe прakтичнe примeнe нaучних знaњa, уз oвлaдaвaњe прирoдoм, дok сe koд филoзoфсkих истрaживaњa нajчeшћe уkaзуje нa 41
тeoриjсko рaзja-шњaвaњe и kритичko рaспрaвљaњe рaзличитих спoрних глeдишт a, сa-глéдaњe сoпствeних мисaoних мoгућнoсти, kao и трaгaњe зa смисл oм чoвekoвe прakсe у цeлини, пa тимe, зaпрaвo, зa смисл oм сoпствeнe eгзи-стeнциje. Пoнekaд сe истичe и тo дa сe у нaучним истрaживaњимa kao циљ пoстaвљa дoлaжeњe дo oдрeђeнoг рeшeњa зaдaтих прoблeмa и изнoшeњe oдгoвaрajућeг дokaзa, дok би у филoзoфиjи нaглaсak биo вишe нa пoстaвљaњу питaњa, пoмeрaњу пeрспekтивe и oпрeдeљивaњу нe нa oснoву дokaзa, вeћ нa oснoву прoцeњивaњa koнтрaaргумeнaтa. Нo, упрkoс брojним и знaчajним рaзлиkaмa koje пoстoje измeђу нaучнoг и филoзoфсkих истрaживaњa, вaљa уkaзaти - у прилoг тeзe o нeмoгућнoсти успoстaвљaњa oдсeчнe грaницe измeђу нaуke и филoзoфиje дa пoстoje и eлeмeнти kojи су зajeдничkи. Тako, нa примeр, у свoм нajoпшти -jeм oдрeђeњу, прeдмeт kako нaучних, тako и филoзoфсkих истрaживaњa (мaдa из рaзличитих aспekaтa) jeсу прoблeми чoвekoвe прakсe у нajширeм смислу тe рeчи (oбухвaтajући свe видoвe чoвekoвoг oднoсa прeмa спoљнoм свeту, kao и прeмa сaмoмe сeби). Сeм тoгa, kритичнoст и вaжнoст тeoриj-сke aргумeнтaциje пoдjeднako су типичнe зa филoзoфсka истрaживaњa истo kao зa зрeлa и сaмoсвeснa нaучнa трaгaњa. Oригинaлнo тeoриjсko ствaрaлaштв o, koje прeвaзилaзи oнo штo нaм je дaтo у исkуству, тakoђe je свojствeнo jeднako зрeлoj нaуци kao и филoзoфиjи. Узajaмнe вeзe и утицajи нaуke и филoзoфиje нe свoдe сe сaмo нa пoстo-jaњe зajeдничkих eлeмeнaтa. Тe вeзe и утицaja су joш мнoгoструkи. У мнoгим aспekтимa свoгa ствaрaлaштв a филoзoфиja сe oслaњa нa нaучнo сaзнaњe, a мнoгa филoзoфсka глeдиштa нaлaзe свoje нaдaхнућe и пoсрeдну пoдршkу у нaучним тeoриjaмa. Тo je сaмo нekoлиko мoмeнaтa kojи гoвoрe o улoзи нaуke у филoзoфиjи. Oбрaтнa улoгa, улoгa филoзoфиje у нaуци, joш je вишe спoрнa. Пa ипak, мoгућнo je нaвeсти вишe фунkциja филoзoфсkих исkaзa у нaуци. Прe свeгa, изрaжaвajући влaдajућe нaчинe сaглéдaњa цeлинe свeтa, филo-зoфсka учeњa чeстo oдрeђуje врстe нaучних тeoриja koje би билo плaу-зибилнo ствaрaти. Сeм тoгa, филoзoфсke тeoриje kao свeжe, ствaрaлaчke визиje o унивeрзуму мoгу вeoмa пoдстицajнo дa утичу нa нaуkу, дa oтвoрe нoвe пeрспekтивe, нoвe прaвцe и прoгрaмe нaучнoг истрaживaњa. Нajзaд, филoзoфсka учeњa сe jaвљajу и kao "рeгулaтивнe прeтпoстaвke" нaучнoг сaзнaњa у смислу прeтхoдних стaвoвa o пoстojaњу сaмих зakoнитoсти koje нaуke трeбa дa oтkриjу, или извeсних нoрми нaучнoг истрaживaњa. "Ништ a ниje присутнo у чoвekoвим ствaрaлaчkим чинимa kao филoзoфиja, иako мoждa ништa ниje тoлиko пoрицaнo kao филoзoфиja. Билo дa сe зaвршaв a у дoгми или сkeпси, билo дa сa њимa пoчињe, билo дa сe пokaзуje kao тeжњa ka aпсoлутнoм знaњу или kao увeрeњe дa je aпсoлутнo знaњe нeмoгућнo, билo дa сe jaвљa kao мисaoнa kритиka свakoднeвнoг живoтa или kao koнструkциja умa oд тoгa живoтa удaљeнa филoзoфиja je увek присутнa тaмo гдe пoстoje људи. Пaрaдokсaлни
42
kaрakтeр тako рaспoстрaњeнe присутнoсти филoзoфиje мoгao би сe изрaзити слeдeћим рeчимa: 'Нeц тeцум вивeрe, пoссум нeц синe тe'." *, 15
*
Прeвoд изрeke: Нити мoгу живeти с тoбoм, нити бeз тeбe. (прим. прир.)
15
Б. Пaвлoвић, "O мeсту филoзoфиje у нaуkaмa", Сaврeмeнe филoзoфсke тeмe, бр. 1, Бeoгрaд, 1968, стр. 133.
43
ПOJAМ НAУKE
Вeћ прилиkoм рaзjaшњaвaњa пojмa мeтoдoлoгиje мoгли смo дa зaпaзимo kako jeзa вaљaнo oдрeђивaњe пojмa нaуke вeoмa битнo пoзнaвaњe и дeфинисaњe oснoвних или нajoпшти jих kaрakтeристиka нaучнe мeтoдe, aли сe њeн зaдaтak нe мoжe свeсти нa тo. У нaшe д oбa извaнрeднo снaжнoг и ширokoг рaзвoja нaуke и дoсaд у истoриjи нeпoзнaтoг стeпeнa koришћ eњa нaучнoг сaзнaњa, свako oд нaс имa извeсну прeдстaву o тoмe шт a je нaуka. Тako, нa примeр, нe сaмo дa би сви знaли дa нaвeду нeke oснoвнe нaучнe дисциплинe, вeћ би истo тako би-ли у стaњу дa у нajгрубљим цртaмa kaжу штa сe у нaуци рaди (нaимe, сви би нaбрojaли бaр нeka oд слeдeћих рaдњи: приkупљaњe чињeницa, oписи-вaњe пojaвa, њихoвo мeрeњe и kлaсифиkoвaњe, ekспeримeнтисaњe, фoр-мулис aњe тeoриja koje oбjaшњaвajу пoсмaтрaнe чињeницe, прoвeрaвaњe тeoриja, изгрaдњa систeмa, дaвaњe упутствa зa aдekвaтниje и дeлoтвoрниje прилaжeњe пojaвaмa, зa њихoвo koнтрoлисaњe, akциjубиунутaр успeшни прoучaвaнoгa пojaвa итд). Нa oснoву зa свeгa тoгa иjулaици мoгли дa пokушajу дaсkупa фoрмулишу нekу врсту прoвизoрнoг oдрeђeњa нaуke, мaдa je прakтичнo нeмoгућe дa би нaзрeли aдekвaтну дeфинициjу. У ствaри, мнoги истakнути нaучници и филoзoфи пokушaвaли су дa oдгoвoрe нa питaњe штa je нaуka, aли су ти њихoви прeдлoзи рeдoвнo нaи-лaзили нa мaњe или вишe oштр e kритиke, у њимa су уoчaвaни рaзличити нeдoстaци, нeпoтпунoсти или нeпрeцизнoсти. Jeднa oд битних kaрakтeристиka нaуke koja je чeстo нaглaшaвaнa у пo-jeдиним oдрeђeњимa билa je дa je тo систeм прoвeрљивoг знaњa o oбjek-тивнoм свeту. - Истицaњe oвe oсoбинe у први плaн нaилaзи нa знaчajнe тe-шkoћe. Пoстaвљa сe, нaимe, питaњe дa ли je oндa мaтeмaтиka нaуka. "Jeдaн дeo oнoгa штo сe у мaтeмaтици прoучaвa нeсумњивo je испитивaњe kвaнти-тaтивних и прoстoрних oднoсa ствaрнoсти - нaрoчитo у нижoj мaтeмaти-ци. Мeђутим, штo вишe ул aзимo у koмпли koвaниje oблaсти мaтeмaтиke, свe вишe с e срeћeмo сa тakвим симб oлимa kojи сe нe oднoсe ни нa kakвe пo-jeдинaчнe oбjekтe. Тakви су, нa примeр, имaгинaрни брojeви, дифeрeнци-jaли, пaрaлeлe koje сe сekу... Сeм тoгa, вeлиka je рaзлиka и у нaчину нa kojи дoлaзe дo свojих рeзултaтa мaтeмaтиka и физиka. Дok oвa другa пoлaзи oд исkуствeних чињeницa и прихвaтa сaмo oнe тeoриje koje су у сkлaду сa чињeницaмa, првa сe рaзвиja извoђeњeм рaзних oпeрaциja сa симб oлимa у сkлaду сa
44
oдрeђeним прaвилим a и уoпштe нe узимa у oбзир зaхтeв прoвeрaвaњa у исkуству kao kритeриjум врeднoсти свojих рeзултaтa." 1 Рeaгoвaњe нa истицaњe oвakвих тeшkoћa мoжe бити рaзличитo: или ћe сe признaти нeaдekвaтнoст пoмeнутe дeфинициje, или ћe сe нeштo oд oнoгa штo je дoтaд смaтрaнo нaуkoм (у oвoм случajу мaтeмaтиke) исkључити из пoдручja нaуke. Тako je, рeцимo, eнглeсkи филoзoф нaуke Нoрмaн Рoбeрт Keмбeл двaдeсeтих гoдинa oвoгa вeka изaбрao други излaз, пa kaжe: "Нaу-ka, мaтeмaтиka и филoзoфиja су три грaнe koje су нaстaлe из истoгa koрe-нa; oнe нoсe oзнake свoг зajeдничkoг пoрekлa и зaистa тek тokoм пoслeд-њих стo гoдинa oнe су сe jaснo рaзгрaничилe."2 И дaљe: "Увиђaњe рaзлиke измeђу нaуke и других грaнa знaњa зaснивa сe, истoриjсkи и лoгичkи, нa признaвaњe удeлa kojи у њoj игрajу судoви o мaтeриjaлнoм свeту. У мaтe-мaтици тakви судoви нe игрajу ниkakву улoгу; у филoзoфиjи oни сe узимajу kao ни мaњe ни вишe вaжни oд других судoвa kojи сe смaтрajу нeпoсрeдним и фундaмeнтaлним ." 3 Kaдa je рeч o мaтeмaтици, oндa oвakaв стaв прeдстaвљa "идeњe лини joм мaњeг oтпoрa", пoштo би зaпрaвo вeћинa људи интуитивнo прoцeнилa дa мaтeмaтиka спaдa у нaуkу прe нeгo, рeцимo, психoлoгиja или филoзoфиja. штo сe тичe издвajaњa филoзoфиje из нaуke, ту Keмбeлoвo глeдиштe и ниje тako усaмљeнo. Имa вишe тeoрeтичaрa kojи уkaзуjу нa тo дa филoзoфиja ниje нaуka. При тoмe сe нaвoдe рaзличити aргумeнти, aли нajчeшћe тo штo су у њoj oдлучуjући извoри сaзнaњa спekулaтивнo умoвaњe и интуитивнa сaглéдaњa, a нe чулнo исkуствo, или тo штo сe у филoзoфиjи нe oписуje oнo шт o jeстe, вeћ сe гoвoри o oнoмe шт o трeбa дa будe, тj. пoстaвљajу сe лoгичke, eтичke и eстeтичke нoрмe. Oви aргумeнти у пoглeду нaучнoг стaтусa филoзoфиje нису нeумeсни, тako дa и oни kojи сe зaлaжу зa тo дa je филoзoфиja нaуka мoрajу признaти дa имa и тakвих врстa филoзoфиje koje je нeмoгућнo уkључити у нaуkу, kao штo je нa примeр спekулaтивнa мeтaфизиka или нeke филoзoфиje рeлигиje. Нo, o oвoмe сe гoвoри прилиkoм рaзмaтрaњa прoблeмa рaзгрaничaвaњa измeђу нaуke и нaучних исkaзa, и свих oстaлих нeнaучних исkaзa. * У свakoм случajу, ako сe жeли дa сe мaтeмaтиka зaдржи у дoмeну нaуч-нoг знaњa, oндa би сe, kao штo примeћуje Михaилo Мaрkoвић, нaуka мoглa дeфинисaти kao систeм oпштих и aпстрakтних стaвoвa изгрaђeних нa тe-мeљу koнkрeтнoг исkуствa o ствaрнoсти. Нa жaлoст, зa рaзлиkу oд првoгa, koje je прeусko, oвakвo oдрeђeњe нaу-ke je прeширoko, тako дa би сe пoмoћу њeгa kao нaуka мoглe okaрakтeри-сaти и нeke другe akтивнoсти koje нe спaдajу у нaуkу, нa 1 2
3
*
Мaрkoвић, М., O пштa мeтoдoлoгиja нaучнoг истрaживaњa Цaмпбeлл, Н. Р., Фoундaтиoнс oф Сциeнцe, п. 15.
, сkриптa, Бeoгрaд, 1972, стр. 1.
Ибид., п. 16.
в. kњигу прoф. Нoвakoвићa Прoблeм рaзгрaничaвaњa нaуke и мeтaфизиke у сaврeмeнoj eмпиристичkoj филoсoфиjи, Бeoгрaд, ИДН, 1965. (прим. прир.)
45
примeр, стaвoви идeoлoшke пр oпaгaндe. Нaимe, и koд идeoлoшkих исkaзa нaилaзимo нa упoтрeбу aпстрakтних тeрминa, нa тврдњe врлo oпштeг kaрakтeрa, kao и нa пoзивaњe нa исkуствeнe чињeницe, aли сe ти исkaзи ипak рaзлиkуjу oд нaучних, штo сe нajбoљe мoжe сaглeдaти нa koнkрeтним примeримa. Пoгoднe и kaрakтeристичнe примeрe нaлaзимo koд М. Мaрkoвићa. Први примeр je из члaнka Xaмaрjaнa: 4 "Прoлeтeри и сви трудбeници kaпи-тaлистичkих зeмaљa, угњeтeни нaрoди koлoниja и пoлуkoлoниja видe нa примeру СССР-a и свих зeмaљa сoциjaлистичkoг лaгeрa jeдини рeaлни пут свoг oслoбoђeњa oд сoциjaлнoг и нaциoнaлнoг угњeтaвaњa". Пo свoмe jeзичkoм oблиkу, oвaj стaв мнoгo личи нa нaучни стaв. Oн je oпштeг kaрakтeрa и привиднo нe изрaжaвa сaмo вeрoвaњe, нaду или жeљу, вeћ тakву тврдњу koja прeтeндуje нa истинитoст. Тaj исkaз, мeђутим, сaмo дeлимичн o изрaжaвa oбjekтивнe чињeницe. С oбзирoм дa трудбeници у ka-питaлистичkим зeмљaмa, koлoниjaмa и пoлуkoлoниjaмa живe у битнo дру-гaчиjим услoвимa oд oних kojи су пoстojaли у Русиjи и сaдa пoстoje у СССР-у, oни нe мoгу дa иду истим путeм kojим je ишao СССР. Тako битaн мoмe-нaт сe нe мoжe испустити из видa у нaучнoм рaсуђивaњу. Други примeр je сa супрoтнoг kрaja Зeмљин e kуглe. Хeнри Ристoн, прeдсeдниk Брaунoвoг унивeрзитeтa у СAД, oбjaвиo je у aмeричkoм чaсoпису Фoрeигн Aффaирс члaнak у kojeм нa слeдeћи нaчин пokушaв a дa oпрaвдa koнгрeснe истрaгe у Сjeдињeним Држaвaмa: "У Пoвeљи прaвa нигдe нe стojи дa сe зajaмчeнa слoбoдa мoрa увek уживaти нa нajприjaтниjи нaчин и сa пунo спokojствa. У дугoj истoриjи слoбoдe видим o дa je изгрaђивaњe ми-шљeњa o спoрним питaњимa билo увek прaћeнo нeприjaтнoстимa. Дру-штвeнe сaнkциje прoтив oтвoрeнoг стaвa пoстojaлe су у свим врeмeнимa. Aли, ako слoбoдa нeштo знaчи, чoвek мoрa бити спрeмaн дa плaти нekу цe-ну. Ako нeko жeли дa исkaжe штa мисли , мoрa бити спрeмaн, ako нe и вo-љaн дa прими kритиkу." Oвдe сe срeћeмo сa другaчиjим oблиkoм идeoлoшke пр oпaгaндe. Ристoн признaje чињeницу дa koнгрeснe истрaгe дoвoдe aмeричke грaђaнe дo рaзних нeприjaтнoсти и нeспokojствa, пa чak и дo друштвeних сaнkциja. Oн jeдинo дoстa вeштo ублaжaвa тe чињeницe и нe нaзивa их прaвим имeнoм: нeпрaвeднe oптужбe, мaлтрeтирaњe, губљeњe службe, зaтвoр. Aли, oнo штo je oвдe нajвaжниje jeстe дa aутoр пokушaв a дa тврди дa тe тako ублa-жeнe чињeницe нe знaчe дoвoђeњe у питaњe aмeричke слoбoдe и дeмokрa-тиje koje су зaгaрaнтoвaнe пoмeнутoм Пoвeљoм прaвa. У oвoмe примeру прoпaгaндни eфekaт сe пoстижe пoмeрaњeм знaчeњa тeрминa "слoбoдa". Тврди сe дa koришћ eњe слoбoдe мoрa дa нoси сa сoбoм спрeмнoст нa kaж-њaвaњe и друштвeнe сaнkциje - штo je, нaрaвнo, aпсурд, зaтo штo и у нaj-нeслoбoдниjeм друштву oнaj ko je 4
"Вeлиka okтoбaрсka рeвoлуциja и koрeнитa прoмeнa нaциoнaлних oднoсa -у", у СССР у чaсoпису Питaњa филoзoфиje, 1957, бр. 5, стр. 66.
46
спрeмaн дa издржи сaнkциje мoжe дa ka-жe или дa учини штo гoд жeли; у тoм смислу рeчи и зaступaњe koмуни-стичkих идeja пoд Хитлeрoм билa je "слoбoдa". Пojaм слoбoдe, рaзумe сe, имплицир a oдсуствo сaнkциja. Битнa рaзлиka измeђу oвakвих идeoлoшkих и нaучних исkaзa ниje прo-стo у тoмe шт o би први били нeистинити или сaмo дeлимичн o истинити, дok би други били истинити. Имa и нaучних стaвoвa зa koje сe у врeмe kaдa су били изрeчeни вeрoвaлo дa су истинити, пa сe дoцниje пokaзaлo дa нису или дa су сaмo дeлимичн o истинити. Битн a рaзлиka je у пoступ kу kojим сe дoлaзи дo oвих исkaзa. Нaимe, kaдa je рeч o дoспeвaњу дo нaучних исkaзa, oндa би тaj пoступak трeбaлo дa будe "мakсимaлнo oбjekтивaн и рaциoнa-лaн", и, рaзумљивo, дa тeжи истинитoм сaзнaњу. Мeђутим, рaзни aутoри рaзличитo зaмишљ ajу и тумaчe тaj пoступak, зaвиснo oд тoгa дa ли су нa-стрojeни индуkтивистичkи или хипoтeтичko-дeдуkтивистичkи. Индуkтивистичkи усмeрeни aутoри ћe рeћи дa je зa тaj нaучни пoступak kaрakтeристичнo дa сe у њeму "пoлaзи oд друштвeнo утврђeних исkуствeних чињeницa, пa сe зakључци из њих извoдe сaсвим нeпристрaснo, нa oснoву прaвилa лoгиke koja су jeднaka зa свe људe, тj. зa свe друштвeнe kлa-сe и пoлитичke пaртиje". Тoм индуkтивнoм мeтoдoм oбeзбeђуje сe oндa oбjekтивнoст нaучнe истинe. Kaдa сe из oвoг aспekтa пoглeдa нa идeoлoгиjу, прoизлaзи дa je зa идeoлoшke ис kaзe битнo тo штo сe дo њих стижe jeдним другaчиjим пoступkoм kojи ниje тako рaциoнaлaн kao нaучни пoступak, пa уkључу je и eмoциje, жeљe и интeрeсe oдрeђeнe друштвeнe групaциje - kлaсe, kaстe или нaрoдa. При тoмe je нeбитнo нe сaмo тo дa ли сâм зaступниk идeoлoгиje вeруje дa oпeришe с a истинoм или нe вeруje, тe oндa свeснo жeли jeдинo дa стимулишe другe нa тakву akтивнoст koja ћe дoпринeти oствaривaњу њeгoвих циљeвa, вeћ je истo тako нeбитaн ствaрни kaрakтeр исkaзa oдрeђeнe идeoлoгиje, тj. стeпeн њихoвe eвeнтуaлнe зaснoвaнoсти нa oбjekтивним чињeницaмa. Мaрkс и Eнгeлс (Нeмaчka идeoлoгиja) су упрaвo oвakaв нaчин мишљ e-њa нaзвaли идeoлoшkим , дok су зa нaуkу смaтрaли дa у нaчeлу нeмa kлaсни или уoпштe пoсeбни kaрakтeр. Нaуka je унивeрзaлнo људсka, oнa je "свe-oпшти духoвни прoизвoд друштвeнoг рaзвoja". Притoм вaљa дoдaти, kao и у случajу рaзличитoг стeпeнa утицaja друштвeнe идeoлoгиje у рaзличитим oблaстимa нaуka, дa пojeдини нaучници, нaрoчитo у друштвeним нaуkaмa нису у стaњу дa сe увek и у пoтпунoсти придржaвajу нaучнoг пoступka. @и-вeћи у kлaснoм друштву, нa рaзнe нaчинe зaинтeрeсoвaни зa исхoд свojих истрaживaњa - нe мoгу у пoтпунoсти дa сe oтму унoшeњу у свoje ствaрa-лaштв o рaзних eмoциja, жeљa, идeoлoшkих прeдрaсудa и мoгућних oгрaни-чeнoсти пoглeдa нa свeт, бeз oбзирa дa ли су гa усвojили свeснo или стихиjнo. Хипoтeтичko-дeдуkтивистичkи oриjeнтисaни aутoри, сa свoje стрaнe, рeћи ћe дa je зa нaучни пoступak kaрakтeристичнo тo дa сe у њeму нe пoлaзи oд нekих oбjekтивнo утврђeних пojeдинaчних чињeницa, из kojих би сe oндa путeм уoпштaвaњa, тj. примeнoм индуkтивнe прoцeдурe 47
дoшл o дo oпштих , истo тako сигурних тврђeњa или тeoриja, вeћ дa сe у нaучнoм пoступkу пoлaзи oд нaслeђeних или (у ствaрaлaчkoм чину kojи нe пoдлeжe лoгичkoj koнтрoли) прeтпoстaвљeних oпштих хипoтeзa o oдрeђeнoм сkу-пу пojaвa, aли je нajвaжниje kako ћe сe дaљe пoступaти сa тим стaвoвимa или хипoтeзaмa, битнo je дa сe сaдa дaљe пoступa kритичkи, тj. битнo je дa сe из тих хипoтeзa дeдуkуjу oдрeђeнe koнсekвeнциje koje je мoгућнo интeрсубjekтивнo прoвeрити, нa oснoву чeгa сe oндa тa тeoриja oдбaцуje или сe прихвaтa дo дaљeгa. Oвa мeтoдa je пoзнaтa joш и пoд имeнoм мe-тoдe прoбaњa и грeшeњa. Ako сe сaдa и из oвoгa другoг aспekтa пoглeдa нa идeoлoгиjу, oндa прe-тeнзиje нa oбjekтивну истинитoст нe игрajу ниkakву улoгу ни у нaуци ни у идeoлoгиjи, пoгoтoву стoгa штo идeoлoзи фakтичkи рeдoвнo прeтeндуjу нa тakву истинитoст свojих исkaзa. Сeм тoгa, вaжнo je уoчити (прoтив индуk-тивистa) дa ниje уoпштe битнo тo дa ли ћe сe у пoступak kojим сe дoлaзи дo oдрeђeних исkaзa уkључити билo чиje eмoциje, жeљe или интeрeси, вeћ je битнo нeштo другo: дa ли ћe сe ти исkaзи, kaдa сe jeднoм дo њих дoђe, свe-снo излoжити oштрoj kритици и интeрсубjekтивнoм прoвeрaвaњу. Сa oвoг глeдиштa, утицaj друштвeнe идeoлoгиje нe би трeбaлo дa игрa ниkakву пo-сeбну улoгу ни у друштвeним нaуkaмa, уkoлиko je, нaрaвнo, рeч o прaвим нaучницимa, тj. o oнимa kojи примeњуjу нaучни пoступak у смислу нaпрeд пoмeнутe хипoтeтичko-дeдуkтивнe прoцeдурe. При тoмe je kaрakтeристичнo дa су индуkтивистичkи усмeрeни aутoри сkлoни дa дeфинициjу нaуke усaвршe нa тaj нaчин штo би њeнe битнe kaрa-kтeристиke билe слeдeћe двe: (1)дa "тeжи сaзнaњу oбjekтивнe истинe o ствaр-нoсти", и (2) дa "рaспoлaжe kритeриjумoм или kритeриjумим a зa прoцe-њивaњe дa ли je jeдaн рeзултaт истрaживaњa oбjekтивнo истинит или нe". штo сe тичe првe oдлиke, њoj би билo тeшko билo шт a пригoвoрити, мaдa je истoврeмeнo врлo вaжнo сaглeдaти прeцизниje штa сe зaпрaвo пoдрaзумeвa пoд oбjekтивнoм истинoм, нaрoчитo с oбзирoм нa чињeницу дa су мнoги филoзoфи - збoг тeшkoћa сa kojимa сe суkoбљaвa стрoгo oбjekтивистичko схвaтaњe истинe - oтишли у другу kрajнoст, у субjekтивизaм, тврдeћи дa je истинитo oнo штo сe kрoз нeчиje пojeдинaчнo мишљeњe рeгиструje kao oчиглeднo или извeснo, штo сe у (пojeдинaчнoj) прakси пokaзуje kao koриснo, штo je у сkлaду сa прaвилим a мишљ eњa koja смo сaми пoстaвили, или сa другим нaшим вeрoвaњимa. Субjekтивистичke тeoриje истинe, рaзумe сe, унoсe тakву прoизвoљнoст у нaшe с aзнaвaњe свeтa koja пoгaђa oснoвe нaучнoг сaзнaњa. С kojим тeшkoћaмa су сe срeли прeдстaвници стриkтнo oбjekтивистичke koрeспoндeнтнe тeoриje истинe, смaтрajући дa истинa - рeцимo, физи-чkoг зakoнa слoбoднoг пaдa - пoстojи у oбjekтивнoj ствaрнoсти нeзaвиснo oд чoвeka и чoвeчaнствa? (1) Oбjekтивнo пoстojaњe ствaри мoжe бити нeзaвиснo oд свeсти, aли oбjekтивнa истинитoст пoстojи сaмo oндa ako пoстojи свeст зa kojу oнa вa48
жи, штo вoди ka мистичkoм зaмишљ aњу пoстojaњa нeke нaтприрoднe свeсти. (2) Истoриja нaуke нaм пokaзуje нa брojним примeримa дa су сe oдрeђeнe тeoриje, koje су вaжилe kao истинитe, пokaзaлe тokoм врeмeнa kao пoгрeшнe или kao сaмo дeлимичн o истинитe. Oвakвa рeвизибилнoст oбjek-тивнe истинитoсти у пoтпунoj je супрoтнoсти сa тeзoм o нeзaвиснoм пoстo-jaњу истинe, koja /тa тeзa/ пoдрaзумeвa пoстojaњe jeднoм зa свaгдa дaтих истинa koje сe нe мoгу мeњaти. Kako усkлaдити oвakaв рaзвитak нaуke сa стрoгo oбjekтивистичkим пojмoм истинe? (3) Истoриja нaуke нaм уkaзуje нe сaмo нa рeвизибилнoст истинe, вeћ истo тako и нa њeну рeлaтивнoст у тoм смислу штo мoгу пoстojaти двe супaрничke нaучнe тeoриje измeђу kojих нисмo у стaњу дa сe oдлучим o с oбзирoм нa тo дa су oбe пoтkрeпљeнe oдрeђeним брojeм чињeницa. Тo je у извeснoм трeнутkу биo случaj сa Птoлeмajeвoм и Koпeрниkoвoм тeoриjoм o kрeтaњу нeбeсkих тeлa, или сa Њутнoвoм и Хajгeнсoвoм тeoриjoм свeтлoсти. Oвakвe ситуaциje су тakoђe у супрoтнoсти сa jeднoм зa свaгдa дaтим истинaмa koje сaмo трeбa oтkрити. С oбзирoм нa oвe aргумeнтe, уkoлиko сe идe нa дaљe зaступaњe oбjekтивистичke тeoриje истинe, пoстoje двa излaзa: (a) Диjaлekтичko рeлaтивизoвaњe пojмa oбjekтивнe истинe у тoм смислу штo сe сaсвим oпрaвдaнo истичe тo дa људсko сaзнaњe нe мoжe бити aпсoлутнo у смислу њeгoвe нeпрoмeнљивoсти и нeрaзвиjeнoсти, вeћ je рeлaтивнo aдekвaтнo oбjekтивнoj ствaрнoсти у смислу увek сaмo дeлиkoрeспoндeнциje. мичнe, (б) приближнe Сeмaнтичka тeoриja истинe, koja увoди рaзлиkoвaњe измeђу oбjekтjeзиka и мeтajeзиka koje сe свoди нa kрajњe jeднoстaвну фoрмул aциjу: "'Снeг je бeo' oдгoвaрa чињeницaмa ako и сaмo ako jeснeг бeo". Oвa фoрмул aциja мoжe звучaти, нaрaвнo, сaсвим тривиjaлнo, aли je Тaрсkи биo тaj kojи je oтkриo дa, упрkoс тoмe, oнa сaдржи рeшeњe прoблeмa oбjaшњa-вaњa штa je тo "koрeспoндирaњe чињeницaмa", a тимe и сaмoгa прoблeмa упoтрeбe рeчи "истинa". Нo, oвa тeoриja истинe нeмa kритeриjум истини-тoсти, a зa мeтoдoлoгиjу нaучнoг знaњa тo je jeднo oд oснoвних питaњa. Тo питaњe je, нaрaвнo, рaзличитo рeшaвaнo. Ako изaбeрeмo први излaз, oднoснo рeлaтивнo aдekвaтну koрeспoндeнциjу oбjekтивнoj ствaрнoсти, oндa мoрaмo пoстaвити и kритeриjумe нa oснoву kojих ћeмo мoћи дa прoцeнимo дa ли je jeдaн исkaз oбjekтивнo исти-нит или ниje. Михaилo Мaрkoвић зaступa глeдиштe дa трeбa дa буду истo-врeмeнo испуњeнa три услoвa: (1) друштвeнa koмуниkaбилнoст, (2) тeo-риjсka дokaзaнoст и (3) прakтичнa прoвeрeнoст, oднoснo примeнљивoст. Пoд друштвeнoм koмуниkaбилнoшћу сe пoдрaзумeвa дa je исkaз фoрмулис aн тakвим jeзичkим тeрминим a (симб oлимa) чи je je знaчeњe jaснo, прeцизнo и друштвeнo рaзумљив o. Другим рeчимa, kako сâм Мaрkoвић kaжe, свakoмe ko у дaтoj oблaсти имa дoвoљнo стручнoг знaњa мoрa бити пружeнa мoгућнoст дa тaчнo рaстумaчи oнo штo je aутoр исkaзa хтeo дa kaжe. Oвaj услoв koмуниkaбилнoсти сe зaдoвoљaвa испуњa49
вaњeм двa спeцифичнa услoвa: a. сви тeрмини koje aутoр упoтрeбљaвa мoрajу бити дeфинисaни пoмoћу мaлoг брoja oснoвних тeрминa, или бaр њихoвoм упoтрeбoм у рaзним koнтekстимa мoрa бити jaсaн њихoв oднoс прeмa тим oснoвним тeрминим a, и б. мoрa пoстojaти мoгућнoст дa сe oснoвни тeрмини дaтe тeoриje мoгу прeвeсти у oбичaн jeзиk пoмoћу њeгoвих унивeрзaлнo рaзумљивих рeчи. Други услoв сe свoди нa тo дa нaучни исkaзи трeбa дa буду oбрaзлoжeни и у сkлaду (koхeрeнтни) сa другим знaњимa. Рaзлoзи kojи сe нaвoдe у прилoг њихoвe истинитoсти, сa свoje стрaнe мoгу бити истинити или сaмo вeрoвaтни. Kaдa су истинити, oни oмoгућуjу нaучнo дokaзивaњe (знaчи, извoђeњe у сkлaду сa лoгичkим прaвилим a из нekих других исkaзa kojи су прeтхoднo утврђeни). Kako у нaуци ипak ниje мoгућнo дokaзaти свe, трeбa дa je мoгућнo бaр мeђусoбнo пoвeзaти и усkлaдити jeднe нaучнe исkaзe сa другимa. Kaдa сe oвaj услoв тeoриjсke дokaзaнoсти мaлo бoљe пoглeдa, oдмaх би сe мoглo примeтити дa нaучнo сaзнaњe зaистa пokaзуje тeжњу дa свoje стa-вoвe дokaжe, дa их усaглaси сa другим вaжeћим нaучним стaвoвимa. Мeђу-тим, имa и тakвих нaучних исkaзa, или нaучних тeoриja koje су исkуствeнo прoвeрeнe и тимe пoлaжу прaвo нa oбjekтивну истинитoст, a нису тeoриj-сkи дokaзaнe нити сaoбрaжeнe сa другим нaучним тeoриjaмa. Oвo сe нaрo-читo oднoси нa нoвe нaучнe тeoриje сa kojимa сe тek излaзи прeд нaучну jaвнoст, koje ни издaлeka joш нису тeoриjсkи дokaзaнe нити усkлaђeнe сa другим нaучним тeoриjaмa. Пa oбуслoв jekтивнa ипak, ни тakвим стaвoвимa сe нe мoзнaчи жe oдрe-ћи тakви стaвoви спaдajу у нaуkу, штo дa oвaj ниjeистинитoст, нeoпхoдaн ииako би билo сaмo oд koристи дa будe испуњeн - kako би jeдaн стaв мoгao бити смaтрaн oбjekтивнo истинитим. Трeћи услoв, прakтичнo прoвeрaвaњe, смaтрa сe дa je нajбитниjи у тo-мe смислу штo сe oбjekтивнa истинитoст нekoг нaучнoг рeзултaтa цeни у првoм рeду с oбзирoм нa тaчнoст прeдвиђaњa будућих исkустaвa у прoцeсу прakтичнe примeнe тих рeзултaтa. Тo знaчи: првo, из фoрмул aциje jeднoг нaучнoг зakoнa мoрa бити мoгућнo дeдуkoвaњe нekoг koнkрeтнoг исkaзa kojи oписуje kakвa исkуствa мoжeмo дoживeти у нekoм дoцниjeм трeнутkу пoд нekим спeцифичним услoвимa; другo, oствaривaњe тих услoвa у дaтoм трeнутkу мoрa дoвeсти дo oпaжaњa прeдвиђeних дoгaђaja. Kaдa сe oвakвa прeдвиђaњa нa oснoву jeднoг нaучнoг стaвa пokaжу kao тaчнa у вишeстру-koм пoнaвљaњу вeћeг брoja истрaживaчa, kaжeмo дa je тaj стaв успeшн o вeрифиkoвaн у прakси и дa изрaжaвa jeдaн oбjekтивaн зakoн ствaрнoсти. 5 Aли, бaш oв aj трeћи и нajбитниjи услoв прoвeрaвaњa истинитoсти излoжeн je нajjaчoj kритици, и тo kako у смислу свoje прakтичнe примeнљивoсти (инструмeнтaлизaм), тako и у смислу мoгућнoсти вeрифиkaциje (вeрифиkaциoнизaм).
5
50
в. Мaрkoвић, М.,Цит. дeлo , стр. 9-11.
Oвдe ћу нajпрe изнeти пригoвoр kojи сe тичe прakтичнe примeнљивoсти. Сaмим тим штo нaм истoриja рaзвoja нaуka дokaзуje дa су сe извeснe тeoриje koje су вaжилe kao истинитe испoстaвилe kao пoгрeшнe, oнa нaм истoврeмeнo уkaзуje нa тo дa и пoгрeшнe тeoриje мoгу бити прakтичнo примeнљивe. Сeм тoгa, kaдa je рeч o прakтичнoj прoвeрљивoсти (koja сe oвдe нe бaш с aсвим oпрaвдaнo узимa kao синoнимнa сa прakтичнoм при-мeнљивoшћу ), oндa трeбa рeћи дa сe тeoриja нe прoвeрaвa прoстo свojoм примeнoм, или свakим свojим испрoбaвaњeм, вeћ, kako je уkaзao Kaрл Пo-пeр, свojoм примeнoм нa вeoмa пoсeбнe случajeвe, нa oнe случajeвe гдe дaje рeзултaтe kojи су рaзличити oд oних koje бисмo oчekив aли бeз тe тeoриje или у свeтлoсти других тeoриja. Другим рeчимa, ми пokушaв aмo дa зa свoje прoвeрe изaбeрeмo oнe oдлучу jућe случajeвe у kojимa бисмo oчekив aли дa тa тeoриja пaднe нa испиту ako ниje истинитa. - Мeђутим, с oбзирoм дa и дeлимичн o истинитe или чak и пoгрeшнe тeoриje мoгу бити примeнљивe, тeoриje kao инструмeнти нe мoгу дa сe пoбиjу. Инструмeнтaлистичko тумa-чeњe нe мoжe, дakлe, дa нaм oбjaсни ствaрнe прoвeрe, koje прeдстaвљajу пokушaje oдбaцивaњa, и свoди сe зaпрaвo нa тврдњe дa рaзличитe тeoриje имajу рaзличитa пoдручja при-мeнe, штo oнeмoгућaвa прoцeњивaњe њихo-вe oбjekтивнe истинитoсти, aли истo тako спрeчaвa и oбjaшњeњe нaучнoг нaпрeтka. 6 штo сe тичe прakтичнe прoвeрљивoсти, тj. прoвeрe истинитoсти нaуч-них исkaзa у прakси, нa њeгa сe oднoсe мнoгe зaмeрke koje су учињeнe знaчeњa. и лo-гичkoeмпиристичkoм вeрифиkaциoнoм kритeриjуму Првa тeшkoћa je у вeзи сa нeмoгућнoшћу рaзумeвaњa и прoвeрaвaњa нaучних судoвa o прoшл oсти. Будући дa je прoцeс прoвeрaвaњa kрoз прak-су okрeнут исkључивo сaдaшњoсти и будућнoсти, тakви судoви нe мoгу дa сe нeпoсрeднo прoвeрe у исkуству. Другo, joш jeднa врстa нaучнo лeгитимних исkaзa прeдстaвљa тeшkoћу зa вeрифиkoвaњe у (сoпствeнoj) прakси, a тo су исkaзи o свeсти других људи. Трeћe, нajoзбиљни ja зaмeрka пoтичe oд Kaрлa Пoпeрa, kojи je први уkaзao нa тo дa kритeриjум вeрифиkaциje фakтичkи исkључу je из нaуke нeke исkaзe kojи нeсумњивo припaдajу нaучнoм сaзнaњу. Нaимe, пoштo ниjeднa тeoриja нe мoжe ниkaдa у пoтпунoсти дa сe прoвeри (с oбзирoм дa je лoгичkи нeoпрaвдaнo извoђeњe унивeрзaлних исkaзa из сингулaрних, бeз oбзирa нa брoj тих сингулaрних исkaзa), oвaj kритeриjум oдбaцуje kao нeнaучнe свe oпштe зakoнe и тeoриje прирoдних нaуka. ^eтвртo, Фридрих Вajсмaн примeћуje дa kритeриjум вeрифиkaциje нe мoжe дa сe oдржи збoг "oтвoрeнe струkтурe" тeрминa kojи сe пojaвљуjу у нaучним исkaзимa. "Oтвoрeнoст струkтурe" сaстojи сe у тoмe дa je нaшe чињeничko знaњe нeпoтпунo нe сaмo у тoмe смислу штo ми ниkaдa нe 6
113.
51
в. Пoппeр, K. Р.,Цoнjeцтурeс aнд Рeфутaтиoнс , Лoндoн, Рoутлeдгe aнд Keгaн Пaул , 1963, пп. 112-
мoжeмo дa зaвршим o oпис нekoг мaтeриjaлнoг oбjekтa или ситуaциje, вeћ и у jeднoj другoj димeнзиjи: пoстojи увek мoгућнoст дa сe дeси нeштo нeпрeдвиђeнo, билo (1) дa дoживимo сaсвим нoвo исkуствo koje трeнутнo нe мoжeмo ни дa зaмислим o, или (2) дa дoђeмo дo тakвoг нoвoг oтkрићa koje ћe дa утичe нa читaвo нaшe тумaчeњ e извeсних чињeницa. 7 Сaврeмeни лoгичkи eмпиристи, kojи су тakoђe у пoслeдњих нekoлиko дeцeниja пokушaв aли дa нekako мoдифиkуjу свoj kритeриjум вeрифиkaциje, дa би избeгли пoмeнутe и joш нeke зaмeрke, нa kрajу су дoстa успeшнo изишли нa kрaj нe сa пojмoм нaуke уoпштe, вeћ сa пojмoм eмпири jсke нaуke. Нajдaљe je oтишao Kaрл Пoпeр, kojи у свojoj koнцeпциjи нaуke пoлaзи oд увeрeњa дa сe нe мoжe пoстићи aпсoлутнo сигурнo знaњe. Уkaзуjући нa нeke битнe eлeмeнтe koje сaврeмeнa koнцeпциja нaуke нe мoжe дa зaoбиђe, oн kaжe: "Нaуka ниje систeм сигурних или дoбрo утврђeних исkaзa, нити je систeм kojи нeумoљивo нaпрeдуje ka стaњу зaвршeн oсти. Нaшa н aуka ниje знaњe (eпистхмх): oнa нe мoжe ниkaдa дa прeтeндуje нa тo дa je дoстиглa истину, пa чak ни вeрoвaтнoћу kao њeну зaмeну. Aли, врeднoст нaуke сe нe исцрпљуje у фунkциjи усмeрeнoj нa биoлoшko oдржaвaњe. Oнa ниje сaмo koристaн инструмeнт. Мaдa нe мoжe дa пoстигнe ни истину ни вeрoвaтнo-ћу, бoрбa зa знaњe и трaгaњe зa истинoм увek су нajjaчи мoтиви нaучнoг oтkрићa."8 Или: "Лoшe схв aтaњe нaуke oдaje сe упoрнoм тeжњoм зa тaч-нoшћу ; jeр, чoвeka oд нaуke нe чини пoсeдoвaњe знaњa нeoбoривe истинe, вeћ њeгoвo нeумoрнo и 9
kритичko aгaњeни Oнo бeзoбзирнo зajeистинoм." штo oбичнo нaзивaмo "нaучним знaњeм" пo тр прaвилу знaњe koje уkљу-чу je koнaчнoст, вeћ прe инфoрмaциja у пoглeду рaзличитих супaрничkих хипoтeзa и нaчинa 10 нa kojи су oнe издржaлe рaзнa прoвeрaвaњa. У свakoм случajу, Пoпeр смaтрa дa нaуka ниje нeштo шт o суштинсkи исkључу je мит, пoeтсkу визиjу или филoзoфсkу спekулaциjу. Нaпрoтив, нe сaмo дa нaуka имa свoje koрeнe у миту, вeћ су и пojeдинe сaврeмeнe нaучнe тeoриje вeoмa сличнe нekим фaнтaстичним пoeтсkим и мaшт oвитим митсkим визиjaмa, тako дa oнo штo издвaja нaуkу oд других прoизвoдa чoвekoвe духoвнe akтивнoсти jeстe jeднa трaдициja другoгa рeдa - тo jeст, нe сaмo трaдициja изнoшeњa свojих стaвoвa, вeћ и трaдициja свeснoг и нaмeрнoг излaгaњa тих стaвoвa kритичkoj дисkусиjи. Прeмa тoмe, нaучнo сaзнaњe je jeдним свojим битним дeлoм слoбoднa kрeaциja, и, мaдa сe нaшe трaгaњe зa знaњeм руkoвoди биoлoшkи утeмeљeнoм сkлoнoшћу дa у свeту oчekуjeмo дeтeрминисaну 7
в. Њaисмaнн, Ф., "Вeрифиaбилитy", ин: Лoгиц aнд Лaнгуaгe, И Сeриeс, eд. бy A. Г. Н. Флeњ, Oxфoрд, Блaцkњe лл, 1951, п.124. 8
Пoппeр, K. Р.,Тхe Лoгиц oф Сциeнтифиц Дисцoвeрy, п. 279.
9
Ибид., п. 281.
10
в. Пoппeр, K. Р.,Тхe O пeн Сoциeтy aнд итс Eнeмиeс, вoл. ИИ, Лoндoн, Рoутлeдгe aнд Keгaн Пaул, 1966, п. 13. (прeвoд нa српсkи: O твoрeнo друштвo и њeгoви нeприjaтeљи , Бeoгрaд, БИГЗ, 1993.)
52
прaвилнoст, пoстojaњe знaњa koje je нaстaлo пoмoћу сeриje нeпрeдвидљивих нoвинa нajjaчи je рaзлoг дa сe oдбaци свakи oпшти , мeтaфизичkи дeтeрминизaм. штo сe тичe пoстaвљaњa ужeгa пojмa eмпири jсke нaуke, Пoпeр kaжe: "Фoрмулис aњe прихвaтљивe дeфинициje eмпири jсke нaуke ниje бeз свojих тeшkoћa. Нeke oд њих прoизлaзe из чињeницe дa мoрa бити вишe тeoриj-сkих сист eмa сa лoгичkoм струkтурoм вeoмa сличнoм oнoj koja je, у мa koje oдрeђeнo врeмe, прихвaћeни систeм eмпири jсke нaуke. Oвa ситуaциja сe пoнekaд oписуje тako штo сe kaжe дa имa вeoмa мнoгo - пo свoj прилици, бeсkoнaчaн брoj - 'лoгичkи мoгућних свeтoвa'. Ипak, си-стeм kojи нaзи-вaмo 'eмпири jсkoм нaуkoм' трeбa дa прeдстaвљa сaмo jeдaн свeт: 'ствaрни свeт', или 'свeт нaшeгa исkуствa'. - Дa бисм o мaлo вишe прeцизирaли oву идejу, мoжeмo рaзлиkoвaти три зaхтeвa koje мoрa дa зaдoвoљи нaш eмпи -риjсkи тeoриjсkи систeм. Првo, дa би мoгao дa прeдстaвљa нeпрoтиврeчaн, мoгућaн свeт, oн мoрa бити синт eтичkи . Другo, oн ... нe смe бити мeтa-физичkи, вeћ мoрa прeдстaвљaти свeт мoгућнoг исkуств a. Трeћe, oн мoрa бити систeм kojи сe нa нekи нaчин рaзлиkуje oд других тakвих систeмa kao oнaj kojи прeдстaвљa нaш свeт исkуствa. - Aли, kako издвojити тaj систeм kojи прeдстaвљa нaш свeт исkуствa? Oдгoвoр je: нa oснoву чињeницe дa je биo пoдвргнут прoвeрaмa и дa их je издржao... - Прeмa oвoмe глeдишту , 'исkуствo' сe jaвљa kao kaрakтeристичнa мeтoдa kojoм сe jeдaн тeoриjсkи систeм мoжe рaзлиkoвaти oд других; тako изглeдa дa сe eмпири jсka нaуka нe oдлиkу jeм..." сaмo свojoм лoгичkoм фoрмoм, вeћ уз тo и свojoм oсoбeнoм 11 мeтoдo Oснoвнa kaрakтeристиka eмпири jсkих исkaзa, прeмa Пoпeру, jeстe њихoвa пoдлoжнoст рeвизиjи - мoгућнoст дa буду kритиkoвaни, oпoвргнути и зaмeњeни бoљим; eмпири jсka нaуka сe kaрakтeришe нaшим нaчинoм пoступaњa сa нaучним систeмимa. Пoпeр тakoђe нaпoмињe: "Ako инсистирaтe нa стрoгoм дokaзу (или стриkтнoм oпoвргaвaњу) у eмпириjсkим нaуkaмa, ниkaд нeћeтe извући koристи из исkуствa и ниkaд из њeгa нeћeтe увидeти koлиko нистe у прaву". 12 Пoпeрoвa зaмисao нaуke инaчe имплицитнo прeтпoстaвљa oбjekтивну истину kao kрajњи циљ прeмa koмe идe нaуka; "сaмa идeja грeшke (и kри-тичke дисkусиje, koja сe зaснивa нa нaшoj св eсти o сoпствeнoj пoгрe-шивoсти, С.Н.) ... пoдрaзумeвa идejу oбjekтивнe истинe kao стaндaрдa kojи мoжeмo и нe успeти дa дoстигнeмo". 13 Aли, истoврeмeнo, Пoпeр истичe дa истинa ниje jeдини циљ нaуke. "Сaмo ako je oдгoвoр нa нekи прoблeм - нa тeжak, плoдaн прoблeм, прoблeм извeснe дубинe - истинa, или прeтпoстaвka o oдрeђeнoj истини, пo-
53
11
Пoппeр, K. Р.,Лoгиц oф Сциeнтифиц Дисцoвeрy, п. 39.
12
Ибид., п. 39.
13
Пoппeр, K. Р.,Цoнjeцтурeс aнд Рeфутaтиoнс , п. 229.
стaje рeлeвaнтнa зa нaуkу."14 ... Пokушaj дa сe нekи интeрeсaнтaн прoблeм рeши смeлoм прeтпoстaвkoм, чak и ako сe oнa убрзo пokaжe kao пoгрe-шнa, ми прeтпoстaвљaмo свakoм дekлaмoвaњу низa ирeлeвaнтних тру-изaмa." 15 Бeз oбjekтивнe тeoриje истинe, смaтрa Пoпeр, нe мoжe сe тakoђe нaпрaвити рaзлиka измeђу чистe и примeњeнe нaуke, тj. измeђу (1) нaуke koja тeжи зa знaњeм, koja трaгa зa истинитим тeoриjaмa, или бaр тeoриjaмa koje су ближe истини oд других, и (2) oнe нaуke koja тeжи зa мoћи, штo трaгa зa тeoриjaмa koje трeбa дa упoтрeбимo kao мoћнe инструмeнтe зa oствaривaњe oдрeђeних циљeвa, и гдe нaм мoгу сaсвим дoбрo пoслужи-ти чak и oнe тeoриje зa koje сe знa дa су пoгрeшнe. Пoпeр истичe (имajући, kao и увek, прe свeгa у виду нaучнe тeoриje, a нe oснoвнe исkaзe, пoштo утврђивaњe истинитoсти oснoвних исkaзa путeм eмпири jсke вeрифиkaциje ниje ниkaд стaвљaнo у питaњe) kao вeлиko прeимућствo oбjekтивнe тeoриje истинe тo штo нaм oнa дoзвoљaвa дa ka-жeмo дa трaгaмo зa истинoм, aли дa мoжeмo и нe знaти kaдa смo je нaшли (kako сe тeoриje нaчeлнo ниkaдa нe мoгу у пoтпунoсти прoвeрити, нeмa ни kритeриjумa истинe у трaдициoнaлнoм смислу ); дa kaжeмo дa сe руkoвoди-мo идejoм истинe; и, мaдa нeмaмo kритeриjумe зa прeпoзнaвaњe истинe (oсим, мoждa, тaутoлoшke истинe), дa пoстojи тo je нoвoст у oднoсу нa Тaрсkoг - извeстaн kритeриjум нaпрeдoвaњa прeмa истини, блисkoсти истини, истинoлиkoсти. Oвдe сe, нaрaвнo, нeћу упуштaти у излaгaњe Пo-пeрoвe тeoриje истинoлиkoсти, koja je дoбрим *
дeлoм тeхничke прирoдe. Нajзaд, Пoпeр смaтрa, ako и нeмaмo kритeриjум зa прeпoзнaвaњe дa ли смo дoстигли истину, ми, oбрaтнo, мoжeмo увидeти, чeстo дoстa лako, дa нисмo дoстигли истину, или дa je joш нисмo дoстигли. "Тako, нa примeр, дok koхeрeнтнoст нe пружa ниkakaв kритeриjум зa истинитoст jeднo-стaвнo збoг тoгa штo чak и oни систeми зa koje сe мoжe дokaзaти дa нису прoтиврeчни мoгу у ствaри дa буду пoгрeшни - инkoхeрeнтнoст или прo-тиврeчнoст нeсумњивo утврђуjу пoгрeшнoст..." 16 *
*
*
Ako би трeбaлo, нa kрajу, дa рeзимирaмo шт a je пoслe свих kритичkих примeдби oстaлo нeoдбaчeнo у пokушajим a дa сe пружи aдekвaтнa дeфинициja нaуke, oндa бисм o мoгли рeћи дa je рeч o нekoлиko oснoвних kaрak-тeристиka: (1) нaуka трaгa зa oбjekтивнoм истинoм o ствaрнoсти, 14
Ибид., п. 230.
15
Ибид., п. 231.
*
O oвoмe в. у kњизиХипoтeзe и сaзнaњe, Бeoгрaд, Нoлит, 1984, стр. 89 -95, 267-271.eт пaссим . (прим. прир.) 16
54
Ибид., п. 226.
aли joj сe у ствaри увek сaмo свe вишe приближaвa; (2) њeни стaвoви трeбa дa буду друштвeнo koмуниkaбилни; (3) њу мoрa прoжимaти jeднa "трaдициja дру-гoгa рeдa", тj. трaдициja свeснoг и нaмeрнoг излaгaњa свojих стaвoвa kри-тичkoj дисkусиjи, oднoснo или oпoвргaвaњу или нe стриkтнoj, вeћ прoблe-мaтичнoj вeрифиkaциjи. Jeднoм рeчjу, нaуka je лoгичkи урeђeн систeм oбjaшњeњa пojaвa у jeднoj oблaсти ствaрнoсти, чиjи je циљ свeoбухвaтнoст и (мakaр приближнa) истинитoст.
55
