Socioloski Aspekti Tehnickog Razvoja Skripta za prvi kolokvijum
Dejan Ribic
ISPITNA PITANJA
1.
POJAM TEHNICKOG SAZNANJA SAZNANJ A ....................................... ................... ....................................... ....................................... ....................................... ...................................... ...................................... ................... 2
2.
IZVORI TEHNICKOG SAZNANJA SAZNANJ A ....................................... ................... ....................................... ....................................... ....................................... ...................................... ...................................... ................... 2
3.
STVARAOCI STVARA OCI TEHNICKOG SAZNANJA SAZNANJ A ...................................... .................. ....................................... ....................................... ....................................... ...................................... ................................ ............. 3
4.
NAUCNO-TEHNICKI NAUCNO-TE HNICKI POTENCIJAL POTENCIJA L ..................................... ................. ....................................... ....................................... ....................................... ...................................... ...................................... ................... 5
5.
ZNACAJ I TEHNICKI OBLICI SIRENJE ZNANJA ..................................... ................. ....................................... ...................................... ....................................... ....................................... ..................... 6
6.
DRUSTEVNI OBLICI SIRENJA SIRENJA I SPRECAVANJA SIRENJA SIRENJA SAZNANJA: .......... .................. ................. .................. ................. ................. .................. ................. ................. ........... .. 7
7.
ODNOS NAUKE I TEHNIKE ....................................... ................... ....................................... ...................................... ....................................... ....................................... ....................................... ........................... ....... 8
8.
TEHNIKA I ETIKA ....................................... ................... ....................................... ....................................... ....................................... ...................................... ....................................... ....................................... ...................... ... 9
9.
DRUSTVENI DRUSTVE NI UTICAJ RAZVOJA RAZVOJ A TEHNIKE U PREDKAPITALIZMU PREDKAP ITALIZMU .................................... ................. ....................................... ....................................... .............................. ........... 10
10.
DRUSTVENI DRUSTVE NI UTICAJ RAZVOJA RAZVOJ A TEHNIKE U KAPITALIZMU KAPITALIZ MU ...................................... ................... ....................................... ....................................... ................................. .............. 12
11.
TEHNIKA I KARAKTER KARAKT ER DRUSTVA DRUSTV A ..................................... .................. ...................................... ....................................... ....................................... ....................................... ................................. ............. 13
12.
INDUSTRIJSKO INDUSTRI JSKO DRUSTVO DRUSTV O ...................................... ................... ....................................... ....................................... ...................................... ....................................... ....................................... ...................... ... 13
13.
INFORMATICKO INFORMATIC KO DRUSTVO ....................................... ................... ....................................... ....................................... ....................................... ...................................... ....................................... .................... 14
14.
UTICAJ TEHNIKE NA COVEKA ..................................... .................. ....................................... ....................................... ...................................... ....................................... ..................................... ................. 15
15.
TEHNIKA I ZIVOT, COVEK, SVEST ...................................... ................... ...................................... ....................................... ....................................... ...................................... ............................... ............ 16
16.
UZROCI GLOBALIZACIJE GLOBAL IZACIJE ..................................... ................. ....................................... ....................................... ....................................... ...................................... ....................................... ........................... ....... 17
17.
DIMENZIJE GLOBALIZACIJE GLOBAL IZACIJE ...................................... .................. ....................................... ...................................... ....................................... ....................................... ...................................... ..................... .. 18
18.
DEBATA O GLOBALIZACIJI GLOBA LIZACIJI ...................................... ................... ....................................... ....................................... ...................................... ....................................... ....................................... ..................... .. 18
19.
UTICAJ GLOBALIZACIJE GLOBAL IZACIJE NA NASE ZIVOTE ....................................... ................... ....................................... ....................................... ....................................... .................................... ................. 19
20.
PRVI MASOVNI MEDIJI I TELEVIZIJA TELEVIZI JA KAO MEDIJ .................................... ................. ....................................... ....................................... ....................................... ............................ ........ 20
21.
UTICAJ TELEVIZIJE TELEVIZIJ E....................................... .................... ....................................... ....................................... ...................................... ....................................... ....................................... ................................. .............. 20
1
1.
POJAM TEHNICKOG SAZNANJA
Tehnicko saznanje obuhvata ideje, stavove i principe koji objasnjavaju nacin stvaranja i funkcionisanja materijalnih sredstava, materijalna sredstva koja su zasnovana na tim idejama I principima, kao I postupke koriscenja tih sredstava radi ostvarenja odredjenih prakticnih ciljeva. Tehnicko saznanje ima dve dimenzije: teorijsku-saznajnu i materijalno-prakticnu. Teorijsko-saznajna dimenzija tehnickog saznanja ogleda se u tome da se racionalno iskustvenim putem otkriju objektivne osobine odredjenih pojava i povezanost tih pojava sa ciljem stvaranja materijalnih sredstava. Da bi se ovo ostvarilo tehnicko saznanje mora biti objektivno, opste, precizno i sistematicno. Objektivni deo – sadrzi samo one stavove koji se mogu proveriti (e ksperiment) Opstost tehnickog saznanja - ispitivanje osobina pojedinacnih pojava, otkrivanje zajednickih osobina cele klase pojava, otkrivanje sustinskih osobina pojava. Precizno – adekvatno izrazava ne samo opste osobine neke pojave vec i osobine najsitnijih delova te pojave Materijalno-prakticni karakter nastoji da na osnovu teorijskih principa konstruise tehnicka sredstva koja prakticno funkcionisu i prakticno zadovoljavaju potrebe ljudi.
2.
IZVORI TEHNICKOG SAZNANJA
Proizvodno prakticne potrebe - teznja da ljudi rese odredjene prakticne zivotne probleme kako bi olaksali obavljanje odredjenih delatnosti radi zadovoljavanja proizvodnih i zivotnih potreba. Naucno saznanje - racionalno proucavanje konkretne stvarnosti. Kontinuitet tehnike - resavanje jednog problema otvara mogucnost resavanja drugih i time razvoj tehnickog saznanja. Komplementarnost tehnike - mogucnost da se tehnicki pronalasci koji su stvoreni za resavanja praktickih problema u jednoj oblasti primene u drugoj u potpunosti ili celosti. Trzisna konkurencija - povlaci sa sobom povecanje produktivnosti rada i sticanje bogatstva i samim usavrsavanjem tehnologija one mogu da se nose sa ostalom konkurencijom. Eksperimentalna radoznalost - individualne psiholoske osobine od strane tehnickih stvaralaca, licno zadovoljstvo, veliki broj znacajnih pronalazaka je nastao zbog radoznalosti.
2
3.
STVARAOCI TEHNICKOG SAZNANJA
Najznacajniji stvaraoci tehnickog znanja u proslosti bile su zanatlije, daroviti pojedinci i tehnicki pronalazaci iliti prvi inzenjeri, samouki obrazovani tehnicki pronalazaci i daroviti pojedinci.
Najveći deo tehničkih pronalazaka u prošlosti su ostvarile zanatlije, koji su otkrivali i stalno i sistematski usavršavali ta tehnička sredstva. Posle zanatlija, veliki doprinos su dali samoukoobrazovani tehnički pronalazači. Oni nisu posedovali formalno tehničko obrazovanje, jer tada takvo obrazovanje nije ni postojalo. Obrazovanje su stekli proučavanjem pisanih izvora i e ksperimentalno-istraživačkim radom. Visoki stepen samoobrazovanja omogućila im je praksa da se teorijska i praktična znanja zapisuju. Do XIX veka zanatlije su davale najveći doprinos razvoju tehničkog saznanja, dok su naučnici u ovom periodu davali mali i ograničen broj saznanja, iz pojedinih oblasti kao čto su astronomija i matematika. U periodu između 1300 i 1600 godine postojale su tri grupe naučnika i to:
Naučnici na univerzitetima
Humanisti Umetnici zanatlije
Naučnici na univerzitetima i humanisti nisu dali skoro nikakav doprinos razvoju tehničkog saznanja. Naravno umetnici zanatlije su najviše doprineli. Posebno su se isticali zanatlije višeg ranga koje su imale određeni stepen obrazovanja, koje su stekli kao šegrti. U ove zanatlije ubrajamo: • • • • • •
Umetnike-inženjere Lekare
Graditelje muzičkih instrumenata Graditelje nautičkih i astronomskih instrumenata Geometre Navigatore
Zanatlije višeg ranga su unapredili i određena teorijska znanja iz: • • • • • •
Mehanike Akustike Hemije Metalurgije Geometrije Anatomije
Škole za sticanje tehničkog odnosno zanatnog znanja nisu postojale. Osoba koja je htela da uči zanat išla bi u porodicu majstora. Od XIV veka dolazi do definisanja statusa sluge i kalfe i šegrta. Razlike su bile sem u nazivu i u primanjima i pravima.
3
Sve do kraja XIX veka nosioci tehničkog saznanja su u najvećoj meri bili pojedinci, a ne istraživačke organizacije. Početkom XX veka u SAD su 20% tehničkih pronalazaka stvorile naučne organizacije, a 80% pojedinci, dok je sada to obrnuto, što dokazuje da je istraživački rad postao društveno organizov an. U prošlosti, na visokim školama, ljudi su se obučavali za obavljanje samo crkvenih i državnih poslova, i sticali znanja iz filozofije, istorije, kulture, teologije i prava. Škole za sticanje tehničkog znanja nisu postojale, jer vladajuća klasa nije bi la zainteresovana. Zbog religijskog uticaja se stvorio prezir prema konkretnoj stvarnosti, kao predmetu naučnog proučavanja. Još u antičkoj grčkoj je bila stvorena oštra vredonosna razlika između mehaničkih i duhovnih delatnosti. Postojala je potpuna nezai nteresovanost srednjevekovnih univerziteta na Zapadu i visokih škola u Grčkoj za razvoj prirodno -tehničkih nauka. Osnovne nastavne discipline su bile: • • • •
Pravo Filozofija Teologija Medicina
U XIV i XV veku u Italiji uvode filozofiju prirode, fiziku i matematiku. Prirodni predmeti imali su sporedan značaj. Tek u XVII i XVIII veku se stvaraju akademije, čiji je cilj bio razvijanje naučno -istrašivačkog rada, a ne čkolovanje kadra. Najpoznatije naučno društvo je Londonsko kraljevsko društvo, osnovano 1660. godine. A od akademija: • • •
Akademija nauka u Parizu, Berlinska akademija nauka Petrogradska akademija
Istraživanja su vršili iz oblasti astronomije, fizike, hemije i biologije. Znanja koja su ostvarena na akademijama bila su više teorijskog karaktera i nisu mogla da zadovolje specifične zahteve proizvodnje, koja je tražila praktično-tehnička saznanja. Zato se u Francuskoj 1794.godine otvara prva politehnička škola, koja je bila početni oblik tehničkog fakulteta. Sa osnivanjem tehničkih fakulteta, stvoreni su institucionalni uslovi za školovanje tehničke inteligencije, ali su i dalje bili manje značajni. Tek u XIX veku se u Nemačkoj izjednačavaju sa ostalim fakultetima. Najznačajniji stvaralac tehničkog saznanja u modernom društvu je tehnička inteligencija. Svi značajniji pronalasci u modernom društvu nastali su kao rezultat organizacionog i sistematskog rada tehničke inteligencije. Praktična iskustva su i danas značajna zaposleni su u mogućnosti da uoče i svojim predlozima otklone nedostatke.
4
4.
NAUCNO-TEHNICKI POTENCIJAL
Pod naučno -tehničkim potencijalom podrazumeva se broj naučno -istraživačkog kadra, stepen osposobljenosti naučno-istraživačkog kadra da relativno brzo usvaja i stvara nova znanja u vidu otkrića i izuma, kao i obim i brzina praktičnog korišćenja, odnosno primena znanja. Važan faktor stvaranja novih znanja je broj naučnika i inženjera kojim neka zemlja raspolaže. Taj kadar je počeo kontinuirano da raste u razvijenim zemljama početkom XX veka. U razvijenim zemljama ima i više inženjera. Najviše ih ima u SAD. Ako posmatramo naučno tehnički potencijal prema broju otkrića i izuma, najveći broj njih je postignut u razvijenim zemljama. Ukoliko posmatramo naučno -tehnički potencijal prema broju Nobelovih nagrada i broju patenata, razvijene zemlje s u opet na prvom mestu. Često kompanije dugo ne patentiraju svoja otkrića da bi što više na njima zaradili, a da se konkurencija ne upozna sa njima, dok sa druge strane neke patentiraju kako bi zaštitile svoje izume. Indeks citiranosti je takođe jedan od pokazatelja razvijenosti nauke u jednoj zemlji. Što je neki rad više citiran,
to znači da je rad u saznajnom pogledu značajniji. Spisak naučnih navoda pokazuje da su radovi iz razvijenih zemalja daleko više citirani od radova iz nerazvijenih zemalja. I u pogledu brzine i sposobnosti primene naučnog znanja prednjače ekonomski razvijene zemlje, jer imaju velika novčana sredstva, razvijenu tehnologiju i opremu potrebnu za e ksperimente, kao i privredu koja je zainteresovana za te pronalaske. U ekonomski nerazvijenim zemljama, naučni kadar ne samo da je
malobrojan, već i neorganizovan, jer najveći broj istraživača radi samostalno na projektima. U tim zemljama ne postoji pozezanost između privrede i ovih institucija, kao ni između institucija. Razvijene zemlje i maju najpovoljnije uslove da tehnički realizuju i najsloženija otkrića iz drugih zemalja. Tehnološki nerazvijene zemlje, čak i kada dođu do nekog značajnijeg otkrića, primorani su da ga prodaju razvijenim zemljama. Dolazi do bega mozgova.
Važan preduslov za naučno-istraživački rad su materijalna sredstva. Najviše matrijalnih sredstava ulažu najrazvijenije zemlje. Dva najvažnija izvora finansiranja su država i privatna industrija. Država najviše ulaže u fundamentalna istraživanja, a privatna industrija u primenjena. Jako često se privatne kompanije potpomažu sredstvima iz državnog budžeta, jer država ima interes u razvoju visokih tehnologija.
5
5.
ZNACAJ I TEHNICKI OBLICI SIRENJE ZNANJA
Stvaranje znanja je složen proces uslovljen mnogim faktorima: Stepen razvijenosti materijalne proizvodnje i praktičnih mogućnosti primene naučnog saznanja Postojanje vlastite organizacije naučno -istraživačkog rada Stepen razvijenosti obrazovnog sistema
Stepen razvijenosti kulture i naučne tradicije
U različitim društvenim zajednicama su različiti uslovi za uspešan razvoj saznanja. Tako je na primer u staroj Grčkoj bila razvi jena filozofija i umetnost, ali ne i tehnika. Brzina širenja ideja i znanja je jako značajn a. Kao prvo, zemlje koje nisu došle do svojih saznanja mogu da koriste tuđa, sa druge strane zemlje mogu da prihvate i unaprede znanja, tako da su, na primer, japanske kopije bolje od originala.
Postoje tri različite teorije o odnosu stvaralaštva i širenja znanja i ideja:
Difuzionističko-koje potpuno razdvaja proces stvaralaštva od procesa širenja ideja i znanja Ideja o postojanu nezavisnih otkrića i izuma i autonomni razvoj društva na osnovu tih otkrića Stvaranje i širenje ideja i znanja su međusobno uslovljeni procesi
Tehnički oblici širenja znanja Postoje dva načina širenja znanja:
Neposredno Posredno
Neposredno širenje znanja je usmenim putem. Ovo je bio jedini način širenja znanja do pojave pisma. Ljudi su zbog potrebe za komunikacijom razvili jezik. Bilo je skoro nemoguće ovim putem prenosit i teorijska saznanja, ali su se najviše prenosila praktično -tehnička saznanja. Tako su na primer Arapi doznali način pravljenja papira od kineskih zarobljenika, jer je u Kini način pravljenja papira čuvan kao tajna. Putujući misionari su sem verskih učenja prenosili i praktično -tehnička znanja. Danas neposredni način prenošenja znanja dobija na značaju zbog postojanja naučnih i poslovnih tajni. Posredno širenje znanja počinje prolaskom pisma. To je omogućilo da se znanja prenose sa generacije na generaciju, da ne bi svaka generacija iznova morala počinjati sakupljati. Do pojave pisma, često su znanja umirala sa njihovim autorima. Pismo je mnogo pouzdaniji oblik prenošenja znanja. Ranije se dešavalo da se znanja izgube. Npr 1956 godine je u kineskoj grobnici iz 297.g pne otkriveni ukrasi od aluminijuma koji je u
Evropi pronađen tek u XIX veku. U početku su knjige bile ručno pisane, sve do pronalaska štamparije. Pronalazak štamparije uzrokuje nastajanje biblioteka, od kojih je najpoznatila bila u Aleksandriji . Ne smemo zanemariti i internet, tv i radio kao način e posrednog prenošenja znanja. Internet je nastao u Pentagonu 1969. godine. Broj korisnika interneta neprestano raste.
6
6.
DRUSTEVNI OBLICI SIRENJA I SPRECAVANJA SIRENJA SAZNANJA:
Moraju biti ispunjeni i tehnički uslovi i društveni uslovi da bi se znanje širilo. Sem pisma, televizije, interneta, radija i ostalih tehničkih uslova, potrebna je i opšta pismenost, biblioteke, razvijeni obrazovni sistem, razvijena organizacija naučno -istraživačkog rada, razvijena kultura, otvoren i demokratski politički sistem. Širenje znanja se najbolje obavlja između zemalja sa približnim stepenom društveno -ekonomskog, kulturnog i naučnog razvoja. Prema društvenim uslovima širenja ideja i znanja razlikujemo sledeće oblike:
Slobodna razmena ideja i znanja Tajno širenje Nametanje pojedinih znan ja kao vrednosno najznačajnijih Nasilno nametanje Prodaja, odnosno transfer znanja
U početku, vladari država nisu sputavali širenje znanja jer nije postojala opasnost od toga. Međutim, ovladavanjem novim vojnim tehnologijama dolazi do čuvanja tajni. Patentirali bi neki pronalazak tek kada bi bio zastareo, a i tada bi nastavili imati dobit putem licence.
Obrazovanje i transfer tehnologije su danas dominantni oblici širenja tehničkog znanja. Oblici sprečavanja širenja znanja: Nova znanja u toku istorije su delovala pozitivno na ubrzani razvoj, ali veoma često su predstavljale i opasno st za vlast. Vlast se trudila da suzbije loše ideje koje bi mogle da utiču na državu. Te loše ideje su počev od kritikovanja vlasti, pa sve do zalaganja za uspostavljanje drugačijeg oblika vladavine. S obzirom da su se do pojave štamparije knjige pisale rukom, lako je bilo kontrolisati ideje. Nakon pojave štamparije dolazi do raznoraznih vidova cenzura. Na početku nije postoja organ koji bi pratio te ideje. U XVI veku u rimokatoličkoj crkvi dolazi do formiranja indeksa nepoželjnih knjiga. Ta organizacija ko ja je formirala indeks nepoželjnih knjiga je tesno sarađivala sa inkvizicijom. Pod nastupom fašizma u Nemačkoj, naređeno je da se pale sve knjige koje se protive ovoj ideologiji. Dve najvažnije teorije dvadesetog veka, kvantna teorija i teorija relativitet a bile su oštro kritikovane u SSSR jer su bile nasuprot Staljinizmu, jer nije moglo da se prihvati da je nešto neodređeno i slučajno, s obzirom da se verovalo da je Staljinizam ovladao svim naučnim oblastima. Takođe dolazi do neprihvatanja teorija o genet ici i nasledstvu, pa su se te oblasti razvijale na nenaučnim pretpostavkama, što je nanelo veliku štetu razvijanju znanja SSSR. Pošto su se bojali tehničke inteligencije, shvativši da je uloga tehničke inteligencije mnogo značajnija, izgradili su otvoren neprijateljski odnos i za sve što nije valjalo su okrivljivali inženjere. Ako grade velike hale -rasipnici, ako grade male hale-ne poštuju ljude radničke klase. Zlo napred, zlo nazad.
7
7.
ODNOS NAUKE I TEHNIKE
Nauka i tehnika su međusobno povezani. One č ine dve dimenzije jednog jedinstvenog saznajnog procesa. Ne mogu se razvijati jedno bez drugog. Nauka predstavlja teorijsku dimenziju saznanja, a tehnika materijalnu dimenziju. Nisu oduvek nauka i tehnika bile povezane, pa možemo razlikovati tri perioda i to:
Period do XVII veka Period od XVII do pred kraja XIX veka Period od pred kraja XIX veka
U prvom period (do XVII veka) , nauka i tehnika su se razvijale odvojeno. Tehnika se razvijala na osnovu praktično-iskustvenih saznanja ljudi. Oni su koristili mnoga materijalna sredstva, iako nisu sa naučne strane umeli da objasne njihov princip rada. U to vreme se nauka bavila Aristotelovim shvatanjem sveta.
Ako nešto nije pisalo u Aristotelovim knjigama, znači da ne postoji. Tome svedoči primer kada je Kircher početkom XVII veka jednom jezuitskom profesoru dao da kroz teleskop pogleda sunčeve pege , a on je rekao: “To je beskorisno, sine. Dva puta sam čitao Aristotela i nigde se ne pominju sunčeve pege. “ Tehnika je sve do XVII veka bila razvijenija od nauke. Iako sada smatramo da je nauka roditelj tehnici, do 1500. godine je bilo obrnuto. U drugom period (od XVII do pred kraja XIX veka) , nauka i tehnika su se razvijali paralelno, ali je ipak tehnika
imala više uticaja na nauku. Smatra se da je moderna nauka nastala zahvaljujući tehnici, kada je preuzela eksperimentalni deo iz tehnike koji su razvili zanatlije.
Bilo je i obostrane međusobne podsticajnosti. Naročito za vreme velikog širenja proizvodnje u kapitalističkom društvu, gde se stvaraju problemi proizvodno -tehničke prirode, koje postojeća tehnika, odnosno inženjerski kadar nisu mogli da reše, pa su se obraćali naučnicima. Puno puta je i nauka saznavala nešto novo proucavajući način rešavanja praktičnih tehničkih problema. Međusobna povezanost dovodi do e kspanzije hemije u XVIII veku.
U trećem periodu (od pred kraja XIX veka) dolazi do spajanja nauke, tehnike i proizvodnje u jedinstven proces, sa sve izraženijom tendencijom da nauka postane osnova tehnici i proizvodnji. Dolazi do pojave naučno tehničke revolucije, odnosno pojavu da se revolucija u nauci i tehnici odvija nezavisno jedna od druge. Sve čvršća povezanost nauke i tehnike smanjuje vreme potrebno da se otkriveni naučni pronalazak upotrebi u procesu proizvodnje. Nauka, tehnika i proizvodnja danas čine jednu celinu. Nauka dan as istražuje stvarnost , rukovodeći se prevashodno saznajnim ciljevima, dok tehnika prati naučna ostvarenja i nastoji da i h pretvori u tehniku, radi zadovoljavanja praktičnih potreba ljudi.
8
8.
TEHNIKA I ETIKA
Naučna-tehnička saznanja mogu imati dvostruku društvenu funkciju:
Humanističku Antihumanističku
Koju će svrhu imati ne zavisi samo od prirode naučno -tehničkog saznanja, već i od potreba i ciljeva društvene zajednice. Većina saznanja mogu biti i humanistički i antihumanistički iskorišćena. Korišćenje saznanja u antihumanističke svrhe govori da tehnika ima etičku dimenziju, ispoljenu na dva nivoa: društvenu i individualnu.
Društvo i ratna tehnika L judi su veoma rano počeli da prave luk, strelu i ostala oruđa, koje je imalo za zadatak lakše preživljavanje i
zadovoljenje materijalnih potreba. Međutim, brzo su uvideli da mogu to koristiti za pokoravanje i ubijanje drugih ljudi, tako da je želja za dominanciju i moć prouzrokovala razvoj ratne tehnike. Jedino ljudi prave sredstva koja imaju za cilj samo uništavanje svoje vrste. Nijedna druga vrsta to ne čini. Rat je tokom cele istorije bio podsticajan faktor razvoju ratne tehnike. Radikalne promene prema ratnoj tehnici nastaju
pronalaskom vatrenog oružja. Ključni pronalasci koji su ubrzali razvoj ratne tehnike su barut, bomba, atomska bomba, tenkovi, hemijska oružja... u toku istorije, društvo je angažovalo sve veći broj ljudi i sredstava na unapređivanju ratne tehnike. Za vreme Drugog svetskog rata, svaka sila je imala svoj tim koji se bavio razvijanjem ratne tehnike, kojima su bili obezbeđeni velika novčana sredstva i koji su imali veliki potencijal. Imali su za zadatak usavršavanje postojeće ratne tehnike i konstruisanjem novih oruđa. Tehnički progres ratne tehnike se meri stepenom njene efikasnosti u uništavanju broja ljudi i materijalnih dobara. Npr mač ima inde ks 20, a nuklearna bomba od jednog megatona 600.000.000. Najviše ljudi je stradalo za vreme Drugog svetskog rata, jet do tada nisu postojala moderna oruđa za masovna ubijanja. Sa jedne strane stvaraoci ratne tehnike su krivi za masovna stradanja, a sa druge strane, ne možemo reći da su oni započeli i vodili rat. Iako u svim poznatim kulturama je prihvaćen etički princip -ne ubij, njega se ne pridržavaju. On je relativiziran
po potrebi, tako da se ubijanje pripadnika drugog naroda ili države ne smatra lošim, čak se negde i tumači kao gest patriotizma i državne obaveze. Dolazimo do toga da su ljudi koji su pobili najviše ljudi smatrani herojima. Na nivou naučne, odnosno inženjerske profesije ne postoji univerzalan kode ks kao što lekari imaju Hipokratov. Ali moramo razumeti da pravac društvenog i vojno -tehnološkog razvoja stvara vladajuća elita. Stvaraoci ratne tehnike i moralne dileme
Učešće u stvaranju i stvaranje ratne tehnike je kod malog broja pojedinaca dovelo do moralne dileme i pokajanja. Na primer Alfred Nobel, naučnik koji je 1866. godine otkrio dinamit, koji je našao veliku primenu u industriji, ali i u ratnoj tehnici. On je svojim zaveštanjem ostavio da se svake godine deo zarade od prodaje dinamita dodeli kao nagrada za najznačajnije rezultate ostvarene u nauci, književnosti i miru. Na ovaj način se Nobel moralno iskupio.
9
Otac prve atomske bombe je Openhajmer. Nemačka je prva započela proces stvaranja atomske bombe U-projektom 1939. godine. Zbog realne pretnje Nemačke, u SAD počinje izrada atomske bombe. U početku se projekat zvao S-1, a nakon uključenja države u projekat dobija im e Menhetn-projekat. 16. Jula 1944. godine je prvi put oprobana atomska bomba. Naučnici su stvaranjem atomske bombe ispunili
svoj moralni dug prema slobodi i čovečanstvu. Kapitulacija Nemačke nije sprečila SAD u razvoju nuklearne bombe. Oni je i pored mnogih protivljenja upotrebljavaju za kapitulaciju Japana. Posle toga, shvativši razornu moć, naučnici su pokušali da atomsku energiju stave pod civilnu kontrolu, što im ne uspeva. Počinje zagovaranje naučnika za izrad u vodonične bombe. Openhajmer to odbija, j er se kajao zbog stvaranja nuklearne. Odmah nakon toga biva okarakterisan kao sovjetski špijun. Ista sudbinja je zadesila i Fritjof Kapicu iz SSSR-a, koji je sedam godina proveo u kućnom pritvoru zbog protivljenja na izradi atomske bombe. Openhajmerovo pokajanje nije bilo dovoljan opomen na buduće naučnike da ratna tehnika donosi samo
nesreću. Ratna tehnika i finansijska sredstva U podeljenom svetu, nikad se nije postavljalo kao pitanje moralne norme ogromno izdvanje sredstava i ljudskih talenata za razvoj ratne tehnike. Podeljena su mišljenja o značaju razvoja ratne tehnike za blagostanje
društva. Jedni misle da su najznačajniji pronalasci koji se danas koriste u privredi nastali u okviru vojnih istraživanja i za potrebe vojne tehnike, dok drugi mis le obrnuto. 9.
DRUSTVENI UTICAJ RAZVOJA TEHNIKE U PREDKAPITALIZMU
Tehnićka saznanja su se veoma usporeno i sporadično razvijala u pre dkapitalističkom sistemu zbog:
Nezainteresovanošću vladajuće klase za usavršavanje materijalne proizvodnje Religiozno tumačenje sveta i vrednosnog sistema Objektivna nemogućnost potlačene klase da stiče i stvara nova znanja Stagnativni karakter pol joprivrednog načina proizvodnje
Nezainteresovanost vladajuće klase za razvojem tehnike Vladajuće klase nisu bile zainteresovane za usavršavanje materijalne proizvodnje. One se nisu direktno bavili proizvodnjom, a vladajući položaj se nasleđivao. Vladajuća klasa se bavila vojnim, religioznim i političkim delatnostima, kao i ubiranjem rente od zemlje. Robovi i kmetovi su radili. Za razliku od kapitalističkog društva, gde su svoj vladajući položaj dobijali na osnovu svoje ekonomske moći, u predkapitalističkom društvu vladajući položaj je donosio materijalno bogatstvo. Vrednosni sistem i religiozno tumačenje sveta Nezainteresovanost vladajuće klase za razvoj materijalne proizvodnje, doveo je do toga da fizički rad uopšte
nije poštovan. Radom kojim su se bavile vladajuće klase je bio najćenjeniji. Tako imamo da je u staroj Grčoj smatrano da fizički rad nema smisao i da je čovek koji se bavi samo fizičkim radom radi sticanja bogatstva osuđivan i preziran. Građani koji se nisu bavili političkim i javnim delatnostima, već samo svojim privatnim poslovima su smatrani za idiote.
10
Prezir prema fizičkom i zanatlijskom radu srećemo i u rimskom carstvu. Slobodnog čoveka je nedostojan posao nadničara jer je prodavao svoju snagu, a ne svoje sposobnosti. Mašine i nauka se ne mogu razvijati u društvu zasnovanom na robovskom radu. Robovski rad je bio previše jeftin da bi uvodili mašine. Samo antički naučnici lišeni predrasuda su se usuđivali da e ksperimentišu i seciraju. Čak i oni koji su ostvarili značajnije rezultate su takođe nipodaštavali manuelni rad. Zanimljivo je da su mašine u antici upotrebljavane za ratovanje, za zabavu kao igračke , ali nikad nisu uvedene u proces proizvodnje.
Prezir prema proizvodnji i tehničkom znanju se prostire i kroz srednji vek. Sveštenici su bili još okoreliji od grčke aristokratije. Ograničenja u razvoju proizvodnje i tehničkog znanja su dolazila iz religije i religioznog tumačenja sveta. Ograničene mogućnosti potlačene klase Potlačena klasa je mogla subjektivno da bude zainteresovana za unapređivanje proivodnje, kao obik olakšavanja njihovog rada, ali bi to donelo dobit samo vladajućoj klasi. Iako je posedovala određena praktična znanja, potlačena klasa ih nije mogla realizovati zbog nedostatka društvene moći da menja uslove i način proizvodnje.
Poljoprivredni način proizvodnje Karakter tradicionalnog oblika proizvodnje je u velikoj meri uticao na usporeni razvoj tehničkog znanja. U srednjem veku, zbog malog broja tadašnjih građana, način na koji se povećavao prinos nije bio vezan za unapređivanje proizvodnje, već povećanjem obradivog zemljišta i radne snage. S obzirom da se proizvodilo samo za svoje potrebe, poljoprivreda nije podsticala razvoj zanatstva i trgovine kao osnove industrijskog
načina proizvodnje. Dominantno su upotrebljavane alatke od drveta i delimično od metala, a nije bilo viška prinosa da bi se razvijala trgovina. Zbog postojanja prezira prema zanimanjima trgovca i zanatlije, ovim su se
bavili ili ljudi koji nemaju svoju zemlju ili ljudi koji od svoje zemlje ne mogu da prežive. U našim krajevima zanimanje kovač je bilo prezirano, jer su se time bavili Romi. Tek početkom dvadesetog veka seljaci počinju da se bave ovim poslom, i postaju ugledne ličnosti u selu. Kovačnice su služile kao malo društveno središte. Oruđa su se sporo usavršavala zbog obilja radne snage na selu i specifične psihologije seljaka koji je na svemu štedeo sem na svom zdravlju i snazi. Imamo i usporeni razvoj znanja u oblastima pogonske energetike, jer je do III veka ljudska i životinjska snaga
bila pogonska, a snaga vetra i vode sve do kraja XVIII veka. Glavni uzrok usporenog tehničkog znanja u srednjevekovnom društvu je nepostojanje proizvodnih potreba, a ne nemogućnost čoveka da na tom stepenu istoriskog razvoja stvara složenija znanja, s obzirom da su znanja koja su bila u interesu klase kontinuirano razvijana. U ta znanja spadaju graditeljstvo, astronomija, matematika i medicina. Prvi počeci matematičkih misli su se javljali zbog potrebe premeravanje polja, trgovine i merenje
vremena. Potrebe vladajuće klase su delovale takođe podsticajno na ubrzanom razvoju ove oblasti. To je najbolji dokaz da su se znanja za kojima je postojala praktična potreba brzo razvijala. To nam svedoče i mnogi građevinski objekti. 11
10.
DRUSTVENI UTICAJ RAZVOJA TEHNIKE U KAPITALIZMU
U kapitalizmu se stvaraju povoljni uslovi za razvoj tehničkog saznanja zahvaljujući buržoaziji kao vladajućoj klasi. To je prvi put da je klasa koja se bavi privrednom delatnošću, stekla materijalno bogatstvo i njime osvojila političku vlast i postala vladajuća klasa. Kao i ostale vladajuće klase do tada, i buržoazija je favorizovala delatnost kojima se bavi, što doprinosi težnji usavršavanju materijalne proizvodnje jer je svoj položaj obezbedila svojom ekonomskoj moći i bogatstvu. Potrebe materijalne proizvodnje postaju političke potrebe i materijalne potrebe. Menja se moralno shvatanje celog društva. Vladajuće moralne vrednosti su materijalno bogatsvo i uspeh u ži votu. Kapitalistički način proizvodnje nastaje usavršavanjem zanatskog načina proizvodnje i prolazi dve faze: manufakturnu i industrijsku proizvodnju.
Razvijanjem manuelne proizvodnje, dolazi do specijalizovanja radnika za obavljanje određ enih poslova jer je bilo došlo do podele proizvodnje. Povećavanjem konkurencije, proizvođači tragaju za novim načinima proizvodnje kako bi povećali produktivnost. Npr u tekstilnoj industriji je uvedena mehanička predilica. Pogonski izvori se menjaju od vetra i vode, pa do parne mašine. Parna mašina uzrokuje nastanak industrijskog procesa proizvodnje. Svaka mašina se sastoji iz tri dela: motora, prenosa i alatke. Manuelni rad se nije mogao takmičiti sa industrijskom proizvodnjom. Mašine su mogle da rade neprekidno, i nisu tražile odmor ili povećanje zarade. A i takav način proizvodnje je bio puno jeftiniji. U XIX veku nauka počinje da biva glavni činilac tehnološkog razvoja. Naučno-tehnička revolucija i industrijski sistem Parna mašina je bila prvo primenjena u tekstilnoj industriji, a kasnije i u svim oblastima industrijske proizvodnje. Era parne mašine se završava krajem XIX veka. Kapitalisti su uočili da mogu steći veliki profit usavršavanjem mašina, i da je to mnogo isplatljivije od povećanja broja radnika, smanjenje nadnice i produžavanja radnih sati. Sistemski, planski i organizovan razvoj naučnog saznanja u preduzećima, kao i tehnološka primena otkrivenih
rezultala sada postaju najznačajniji izvor i metod u daljem povećanju proizvodnosti rada i sticanju profita. Krajem XIX veka dolazi do niza naučno -tehničkih otkrića koji ce usloviti nastanak naučno-tehničke revolucije, jer dovode do radikalnih promena u procesu proizvodnje kao i radikalne promene u nauci i tehnici.. početak ove revolucije vezujemo za početak upotrebe električne energije, motora sa unutrašnji sagorevanjem, čelika, uglja i nafte. Naučno-tehnička revolucija radikalno menja dotadašnji način proizvodnje, izazivajući promene u predmetima rada, sredstvima rada, radnoj snazi i organizaciji rada.
Dolazi do pojave automatizacije proizvodnje polovinom XIX veka. Roboti su uvedeni u industriju u nešto većem obimu tek 1946.godine, dok su slošeniji roboti uvedeni sedamdesetih godina pojavom mikroprocesora.
12
11.
TEHNIKA I KARAKTER DRUSTVA
Tehnika predstavlja najznacajniji faktor razvoja drustva i najintenzivnije promene u drustvu odvijale su se pod uticajem razvoja tehnike. Najznacajniji doprinos razvoju drustva dali su tehnicki stvaraoci, ali posto oni nisu nikada imali najvecu drustvenu moc najznacajniju drustvenu moc su ipak i mali drzavnici, ideolozi i politicari. Pa se tako neosnovano stice utisak da su jedino politicke licnosti imale uticaj na razvoj drustva. Tehnika postepeno osvaja oblasti drustvenog zivota i u svim oblasima izaziva radikalne promene. Danas u razvijenim zemljama nema oblasti i delatnosti koje nisu zasnovane na tehnici I zato se s pravom moze govoriti da je savremeno drustvo tehnicko drustvo i da su njegove bitne karakteristike i sustina odredjene stepenom razvoja tehnike. Podela drustva prema stepenu istorijskog razvoja deli se na lovacko-sakupljacka, pastirsko-agrarna, industrijska i postindustrijska.
12.
INDUSTRIJSKO DRUSTVO
Industrijska društva se često nazivaju modernim ili razvijenim društvima i tu spadaju ekonomski najrazvijenije države. Stvaranje industriskih država je uzrokovano industrijskom revolucijom, to jest uvođenje mašina u proizvodnju. Prvo su uvedene u tekstilnoj proizvodnji, a zatim i u ostalim granama. Čak i u neprivrednim delatnostima. Razvoj tehnike je doneo mnoge promene u društvu. Kao prvo: razvoj tehnike smanjuje značaj poljoprivredne proizvodnje, a broj zaposlenih u industriji stalno raste.
Kao drugo: dolazi do stvaranja preduzeća kao novog organizacionog oblika rada zaposlenih i najamnih radnika, kao nove kategorije zaposlenih. U industrijskim preduzećima su zapošljavani radnici koji nisu imali sredstava da imaju sopstvenu proizvodnju, već su za najam radili. To je prouzrokovalo nemotivisanost radnika, pa su tzv kontrolori morali da ih prevaspitaju da ekonomski troše vreme i odviknu se od zanatskog tempa rada. Kao treće: dolazi do porasta broja stanovnika u gradovima, jer je za razliku od poljoprivredne proizvodnje koja je zahtevala prostorno razbijena naselja, logika i ekonomska zavisnost industrijske proizvodnje zahteva prostornu koncentraciju na jednom mestu različito ekonomsko povezanih fabrika što je uslovilo koncentraciju
stanovništva. U gradovima se formira urbani način života. Kao četvrto: dolazi do formiranja obrazovnih sistema. Ranije se znanje i veštine u oblasti poljoprivrede i spremanje hrane prenosilo na osnovu promatranja praktičnog rada starijih i praktičnog učenja, dok se u vreme zanatlija prenosilo šegrtovanjem u zanatskim radionicama. Međutim, kod industrijske proizvodnje, znanje je bilo tako slozeno da se nije moglo prenositi na ovakav način, i dolazi do uvođenja obaveznog osnovnog obrazovanja, a kasnije i srednjeg i visokog obrazovanja. Kao peto: industrijski način proizvodnje i trgovine zahtevali su stvaranje centralizovanih nacionalnih država. Razvoj industrije utiče i na strukturu porodica. Za vreme razvijene poljoprivredne proizvodnje i zanatstva,
najekonomičnije je bilo da svi članovi porodice žive u jednoj kući. Odvajanjem mesta življenja i rada to se menja. Zapošljavanjem punoletne mlade radne snage omogućava se mladim parovima da se osamostale. Menja se vredonosni sistem porodice. Dolazi do formiranja egalitarnih i demokratskih odnosa u porodici, bez obzira na pol i starost.
13
13.
INFORMATICKO DRUSTVO
Ključnu ulogu u pretvaranju industrijskog društva u informatičko društvo (postindustrijsko, društvo znanja, društvo usluga) imala je informatička revolucija. Informatička revolucija je uvodjenje pametnih mašina u proces proizvodnje, sposobnih da primaju informacije i pretvaraju jedan njihov oblik u drugi, da se povezuju sa drugim mašinama i da programirane zahteve i slozene operacije obavljaju bez prisustva kontrolera i čoveka,
kao i da trenutno prenose veliki broj informacija na velike udaljenosti. Informatičkoj revoluciji doprinela su četiri tehnološka pronalaska: pronalazak i usavršavanje performansi kompjutera, digitalizacija podataka, razvoj satelitskih komunikacija i vlaknasta optika.
Najznačajnije promene do kojih je dovela informatička revolucija su: - fleksibilni sistem proizvodnje
Već početkom 60-tih godina osećala se potraznja za fleksibilnom elastičnom automatizacijom, koja bi se mogla primenjivati podjednako uspešno za srednjoserijsku, maloserijsku i pojedinačnu proizvodnju. Počele su da se primenjuju mašine sa programiranim upravljanjem, prvo u avionskoj, a kas nije i u civilnoj industriji. Ove mašine su dobile još širu primenu u praksi, pronalaskom kompjutera. Uporedo sa uvodjenjem numeričkih mašina, u proces proizvodnje se uvode i roboti za obavljanje specifičnih poslova. Proizvodno povezani u jednu celinu, mašine sa numeričkim upravljanjem, računari, roboti i sistem računarskog projektovanja čine fleksibilan automatizovan proces proizvodnje. Najvaznije prednosti ovog procesa proizvodnje su smanjenje materijalnih
troškova i mogućnost brze proizvodne preorijentacije na potpuno novu proizvodnju prema zahtevima trzišta. - dominacija ekonomije znanja u privrednom zivotu
Ekonomija znanja postaje najznačajniji faktor u povećanju produktivnosti rada i ubrzanog društvenog razvoja. Ekonomija znanja podrazumeva korišćenje naučnog, tehničkog i uopšte stručnog znanja u obavljanju, organizaciji i upravljanju kako proizvodnih, tako i neproizvodnih delatnosti. Broj fi zičkih radnika više ne predstavlja faktor u povećanju produktivnosti. Najznačajniji postaju radnici koji pose duju specijalizovana znanja. Najuspešnije kompanije postaju one čiji je proces rada, organizacije, uparavljanja, marketinga zasnovan na primeni stručnog znanja. Kompanije zasnovane na znanju postaju dominantne u razvijenim zemljama. Razvoj i primena naučni h rezultata u procesu proizvodnje u savremenim uslovima postaje osnovni izvor sticanja viška vrednosti. Zato naučno -istraţivačke organizacije u mnogim korporacijama prerastaju u samostalne proizvodne organizacije, čiji cilj više nije bio proizvodnja robe, već proizvodnja naučnog znanja kao robe u vidu visokih tehnologija i čistog znanja - patent, licenca.
14
- uspostavljanje globalne ekonomije
Multinacionalne ekonomije su danas najznačajniji faktor proizvodnje i trgovine u svetu i imaju središnju ulogu u ekonomiji savremenog sveta. One predstavljaju poslovne mreze velikog broja ekspozitura matičnih kompanija, koje su razmeštene po celom svetu, a medjusobno su poslovno i proizvodno povezane telekomunikacionim tehnologijama. Telekomunikacione tehnologije omogućile su stvaranje "elektronske ekonomije", koja se ogleda u mogućnosti kompanija, banaka i pojedinaca da obavljaju transfer novca preko interneta, a time i da prodaju i kupuju proizvode po celom svetu, sedeći za kompjuterom. Proces umreţavanja omogućava uspon informacione tehnologije. Pod uticajem informatičke revolucije menjaju se i tradicionalni obrasci rada zaposlenih. Nestaju "poslovi za ceo zivot" i znanja koja su zaposleni stekli putem školovanja brzo zastarevaju, pa su zaposleni primorani da uče u toku celog zivota, kako bi zadrzali posao. Kompjuteri dovode i do promene prostorne organizacije rada. Stvaraju se uslovi za rad na daljinu, odnosno kod kuće. - proces globalizacije u modernom društvu
14.
UTICAJ TEHNIKE NA COVEKA
Tehnika i rad
U radu je pod uticajem tehnike došlo do velikih promena. Ljudi su sve do XIX veka se bavili jako teškim poslovima kako bi sebi i porodici obezbedili egzistenciju. Puno i teško su radili, i jako brzo su propadali, oronuli. Tehnika je svojim usavršavanjem ljudima olakšavala poslove, a i povećavala efikasnost u stvaranju materijalnih dobara i proizvoda. Uvođenjem tehnike javlja se mogućnost da se stvori višak proizvoda, a ne samo ona količina koja je potrebna za preživljavanje rednika i njegove porodice. Tako se otvara mogućnost da ljudi mogu da se bave i nemanuelnim radom. Razvojem mašina sve više se smanjuje potreba za fizičkim radom. Pored fizičkog rada, tehnika je u savremenom društvu preuzela obavljanje kontrolne funkcije u procesu rada, ka o i mnoge intelektualne rutinske poslove, sa tendencijom da preuzme i složene intelektualne poslove. Radnici više ne kontrolišu rad mašina, nego mašine kontrolišu rad radnika. Pretvaraju radnike u mehaničke nastavke, koji obavljaju poslove koji još nisu automatizovani, a obavljaju se u tempu koji mašine zahtevaju. Tehnika i kultura Kultura se deli na materijalnu i duhovnu. Pod materijalnom podrazumevamo ona dela koja imaju materijalni
oblik izražavanja, dok se pod duhovnom kulturom podrazumevaju ona dela koja imaju simbolički oblik izražavanja kao što su muzika, književnost... iako je materijalna kultura značajnija za zadovoljavanje ljudskih potreba, više se daje značaja duhovnoj kulturi, a veoma često se materijalna kultura i ne smatra kulturom. Za to je kriv srednjevekovni vredonosni sistem, koji je tvrdio da se kultura javlja samo u nematerijalnom obliku, i osporavali čovekovu duhovnost koju je pokazivao kroz materijalno stvaralaštvo. Oni koji su znali delove Biblije napamet, oni su bili nosioci duhovnosti, dok su oni koji su gradili piramide, palate, brodove, dakle stvarali
realnu životnu lepotu, tobože nisu posedovali duhovnost i duhovne sposobnosti. Tehnika zahteva iste stvaralačke sposobnosti kao umetnost, književnost i nauka. Razlika između tehnik e i duhovne kulture je u svrsi ispoljavanja sposobnosti. Osnovni stvaralački princip u tehnici je uspešnost, dok je kod duhovnosti lepota, mada sada tehnika pored uspešnosti postaje i lepa. Tehnika, sem što je sast avni deo materijalne kulture, je i materijalna osnova duhovne kulture. Na primer da ne postoje muzički instrumenti ne bi bilo ni muzike, da ne postoje boje i platna ne bi bilo slikarstva. 15
15.
TEHNIKA I ZIVOT, COVEK, SVEST
Tehnika i život Život u najvećem delu istoriskog razvoja, zavisio je o d prirodnih uslova. Ljudi su se naseljavali u krajeve sa blagom klimom tokom cele godine, krajeve gde ima dovoljno plodova. Zato prve civilizacije niču pored reka. Razvoj tehnike im je omogućio da se oslobode zavisnosti prirodnih uslova i da prirodu podred e sebi. Čovek se širio prema sve nepristupačnijim delovima zemlje. Čovek je postao gospodar uslova svog opstanka. U toku istorije, različite zarazne bolesti su predstavljale veliku pretnju egzistenciji ljudi. Ispitivanjem tih bolesti i pronalaskom lekova za njih, kao i za druge bolesti koje imaju smrtni ishod, povećavali broj ljudi na zemlji i produženje ljudskog života. Život ljudi u razvijenim zemljama se odvija u gradovima. U njima nastaje urbani način života čije su odlike tolerantnost, intelektualnost, različitost, racionalnost. Da nije tehnike, gradovi i ne bi mogli na postoje na ovakav način. Tehnika je omogućila visoki životni standard i kvalitetan način života. Ljudi žive u udobnim stanovima i kućama, koje su klimatizovane. Mogu jesti hranu iz svih delova sveta. Voće i povrće ne predstavljaju više sezonsku hranu. Nose garderobu koja je lepa i prilagođavaju je vremenu i raspoloženju. Savremena tehnička sredstva omogućila su ljudima dostupnost kulture i zabave što je stvorilo uslove za intenzivan, sadržajno bogat, uzbudljiv i raznovrtsan način života. Tehnika i čovek Čovek je u toku cele svoje istorije bio duhovno i praktično podređen prirodnim i društvenim uslovima. Čovek je živeo u strahu od prirodnih sila i nepogoda, ratova, bolesti, gladi, drugih ljudi i kultura. On je stvorio zbog toga religiju. U današnjem društvu malo priro dnih i društvenih pojava predstavljaju tajnu, tako da je čovek sposoban da kontroliše prirodne i društvene uslove. Tehnika je praktično oslobodila č oveka zavisnosti od prirodnih i društvenih sila. Omogućila mu je da praktično kontroliše prirodne uslove i da relativno lako sebi obezbedi hranu, odeću i kuću. Tehnika i svest
Tehnika je imala podsticajnu ulogu u nastajanju i razvijanju racionalne svesti kod čoveka. Čovekova svest je bila iracionalna, jer je prepisivala neke pojave mističnim i višim stvarima, što objektivno nije povezano, t o jest ne postoji uzročno-posledična veza između različitih pojava. Za razliku od opštih predstava o svetu i životu, u tehnici je od samog početka dominirao racionalan pristup i princip. Tehnika ne trpi iracionalne principe, i svaka tvrdnja da je konstruisano oruđe zasnovano na nerealnim principima i sa nerealnim dejstvom veoma se brzo odbacuje u konkretnom životu. Ljudi su na primer, iako su molitvama i ritualima verovali da će postati uspešniji u lovu, u lov kretali sa racionalnim oruđima. To ne znači da u istoriji nisu pripisivana mistična svojstva. Paralelno sa širenjem tehničkih sredstava širila se i racionalna svest, što pokazuje da između stepena razvijenosti tehnike i stepena racionalne svesti postoji povezanost. Racionalna svest se na globalnom društvenom planu odražava u racionalnoj organizaciji privrede, države i državnih organa, obrazovnog sistema, socijalno-penzijske zaštite, kulture i nauke. 16
16.
UZROCI GLOBALIZACIJE
Ekonomski interesi multinacionalnih kompanija, razvoj informacionih tehnologija i političke promene u svetu
krajem dvadesetog veka predstavljaju najznačajnije uzroke globalizacije. Multinacionalne kompanije su osnov svetske ekonomije. Multinacionalne kompanije imaju svoje ekspoziture i
dve ili više zemalja. One imaju ogranke po celom svetu i dve trećine svetske trgovine se odvija preko ovih kompanija. Multinacionalne kompanije su počele da se razvijaju posle Drugog svetskog rata, ali e kspanziju doživljavaju tek sedamdesetih godina. Najveći broj multinacionalnih kompanija ima SAD , Japan i Evropa. Sve veći broj multinacionalnih kompanija prerasta u transnacionalne kompanije. Za razliku od multinacionalnih kompanija koje imaju sedište u matično j zemlji i iz njega upravljaju ekspoziturama, transnacionalne kompanije nemaju jedno sedište i ekspoziture imaju veću autonomiju. Po drugim autorima postoje tri tipa transnacionalnih kompanija i to etnocentrične, policentrične i geocentrične. Kod etnocentričnih korporacija poslovnu politiku i upravljanje odrećuje centrala u zemlji porekla kompanije. Kod policentričnih su e kspoziture samostalne. Kod geocentričnih postoji globalno usklađen sistem upravljanja. Osnovni cilj kompanija je sticanje profita. To se može ostvariti na dva načina, povećanom prodajom ili racionalnom organizacijom proizvodne delatnosti. Ukoliko kompanije imaju za cilj povećanje prodaje, to postižu otvaranjem pridružnica u skoro svakom delu sveta, jer je njihov krajnji cilj da ceo svet pretvore u polje svog tržišnog delovanja. Ukoliko žele da racionalno organizuju proizvodnu delatnost, to mogu učiniti na dva načina:
Da otvaraju svoje ekspoziture ili premeste delove kompanije gde je jeftina radna snaga. Da otvaraju ekspoziture i radne pogone gde su jeftinije sirovine.
Multinacionalne kompanije teže slobodnom protoku robe, ljudi, znanja, tehnologije, kapitala između različitih nacionalnih država, kao i ukidanje granica i barijera pojedinih zemalja koje sprečavaju slobodu poslovanja i trgovine. One teže za stvaranjem univerzalnih ekonomskih i političkih sistema izmeću pojedinih zemalja, radi odbrane svojih interesa.
Informacione tehnologije iako su multinacionalne kompanije značajan faktor globalizacije, isto, čak i više značajan faktor su tehnička sredstva -saobraćajna i komunikaciona. Da nije njih, multinacionalne kompanije ne bi ni mogle da funkcionišu. Tradicionalna komunikacija putem telefona zamenjena je sistemima koji vrše kompresiju i prenos velikog broja
podataka. Razvojem kablovske tehnologije, a posebno optičkih kablova, povećavaju se tehničke mogućnosti. Zatim šezdesetih godina veliku ulogu preuzimaju i komunikacioni sateliti. Prostorna i vremenska udaljenost više nisu predstavljale problem kod ostvarivanja komunikacije. Zahvaljujući informacionim tehnologijama , npr stručnjaci mogu da komuniciraju udaljeni po 5000km, da se međusobno vide, raspravljaju i vide tuđe reakcije. Dramatičan razvoj i rast broja korisnika mobilnih telefona i interneta doprinosi da svaki pojedinac aktivno učestvuje u procesu globalizaci je.
17
Političke promene Početkom devedesetih godina dvadesetog veka dolazi do raspada SSSR -a. Do tada su postojale dve strane, sfera Varšavskog pakta koji je predvodio SSSR i NATO predvođen Amerikom. Tada je svet bio podeljen na socijalistički i kapitalistički deo i vodio se takozvani hladan rat za očuvanje i proširenje političkog uticaja u svetu.
U svim osamostaljenim državama je počeo proces tranzicije. Raspadom Sovjetskog saveza i socijalizma nestale su najznačajnije političke i ideoločke podele i u Evropi i u svetu i pod tim uticajem je Evropa postala veoma integrisana globalna zajednica sa tendencijom da ujedini sve zemlje u Evropi.
Značajne političke faktore globalizacije predstavljaju i UN, međunarodne vladine i međunarodne nevladine organizacije .
17.
DIMENZIJE GLOBALIZACIJE
U proslosti su dominirale nacionalne kulture. Drustvene zajednice su imale svoje kulture koje su se razlikovale medjusobno. Kljucnu ulogu u globalizaciji kulture imaju sredstva masovnih komunikacija koja su i sama postala globalna. U svetu postoji medijski imperijalizam koji karakterise dominacija nekoliko najvecih medijskih kompanija. Sedista tih kompanija se nalaze u najrazvijenijim zemljama, a najveci broj u SAD. Kablovska i satelitska televija omogucuje velikim multinacionalnim televizijskim kompanijama da sa svojim programima prodru daleko izvan svojih nacionalnih granica i da u najudaljenijim delovima sveta zapocnu svoj kulturni uticaj. Savremena sredstva masovnih komunikacija u ekonomskim razvijenim zemljama pa i u srednje razvijenim dovela su do postepenog potiskivanja nacionalnih kultura i do pocetka stvaranja jedinstvene globalne kulture.
18.
DEBATA O GLOBALIZACIJI
Pojedini mislioci smatraju da je ideja globalizacije preterana, da debata na temu globalizacije predstavlja mnogo price o necemu sto nije novo. Skeptici ne veruju u globalizaciju i smatraju da sadasnji nivo ekonomske medjuzavisnosti nije bez presedana. Skeptici se slazu da postoji vise kontakata izmedju drzava nego u prethodnim periodima ali prema njihovom misljenju tekuca svetska ekonomija nije dovoljno integrisana da bi predstavljala zaista globalizovanu ekonomiju, zbog toga sto se najveci deo trgovine odvija u okviru tri regionalne grupe – Evropi, Aziji i Pacifiku, i Severnoj Americi. Hiperglobalisti zauzimaju dijametralno suprotan stav u odnosu na skeptike. Oni smatraju da je globalizacija veoma realan fenomen cije se posledice mogu skoro svuda osetiti. Jedan od najpoznatijih hiperglobalista smatra da globalizacija vodi ka svetu bez granica u kome su trzisne sile mocnije od nacionalnih vlada. Oni smatraju da pojedinacne zemlje vise nemaju kontrolu nad svojim ekonomijama zbog ogromnog porasta medjunarodne trgovine. Vlade i politicari sve su manje u stanju da vrse kontrolu nad pitanjima koja prelaze granice njihovih drzava. Gradjani uvidjaju da politicari imaju ogranicenu moc pri resavanju ovih problema i kao rezultat toga gube veru u postojece sisteme vladavine. Hiperglobalisti smatraju da dolazi globalno doba u kome ce opasti znacaj i uticaj nacionalnih vlada.
18
Transformacionalisti zauzimaju srednju poziciju. Prema njihovom misljenju globalni poredak se transformise ali mnogi stari obrasci ostaju istovetni. Vlade na primer jos uvek zadrzavaju dobar deo svoje moci bez obzira na sve vecu globalnu medjuzavisnost. Za razliku od hg transforamcionalisti shvataju globalizaciju kao dinamican i otvoren proces koji podleze raznim uticajima i promenama. Drzave ne gube suverenitet kako tvrde hg nego se po misljenju transforamcionalista u njima dogadja restrukturacija kao odgovor na nove ekonomske i drustvene organizacije koje su po svojoj prirodi neterotijalne. Oni imaju i najsipravnije glediste.
19.
UTICAJ GLOBALIZACIJE NA NASE ZIVOTE
Globalizacija je pojava koja utiče na naš privatni i intimni život. Ona utiče na nas preko bezličnih i ličnih izvora. Globalizacija iz korena menja prirodu našeg svakodnevnog života i način na koji razmišljamo o sebi samima i o svom odnosu sa drugim ljudima. Uspon individualizma
Doba u kojem živimo, pojedinac ima mnogo više mogućnosti da oblikuje svoj život, nego što je to ranije bilo. Ranije je životni put pojedinca zavisio od roda, religije, društvenog sloja... tako da je uglavnom životni put bio poznat. Lični identiteti pojedinaca bili su formirani u konte kstu zajednice u kojoj su rođeni. U uslovima globalizacije, ljudi moraju aktino da učestvuju u izgradnji svog života i definisanju sopstvenog identiteta. Smanjuje se uticaj tradicije i uspostavljenih vrednosti. Globalizacija prisiljava ljude da žive na otvoreniji i refleksivniji način. Obrasci rada Rad se nalazi u centru života mnogih ljudi, ne samo u svakodnevnom smislu, već i u smislu širih ciljeva života.
Rad predstavlja suštinski deo našeg života. Mnogi aspekti našeg postojanja oblikovani su obrascima rada. Globalizacija je izazvala duboke transformacije u oblasti rada. Novi obraski međunarodne trgovine pomeranje ka ekonomiji znanja imali su značajan uticaj na tradicionalne obrasce zaposlenosti. Mnoge tradicionalne industrije su zastarele ili gube trku na tržištu jer konkurent ima manje troškove rada. Nekada je bilo uobičajeno da ljudi imaju posao za ceo život. Sada je to drugačije. Često pojedinac u toku života promeni više poslova, što često podrazumeva da mora da ima različite veštine i sposobnosti. U svakom slučaju pojedinac manje ili više utiče na svoju karijeru. Žene su u velikom broju postale deo radne snage, što je činjenica koja je u velikoj meri uticala na lični život oba pola. Proširenje obrazovnih i profesionalnih mogućnosti, navelo je mnoge žene da kasnije stupaju u brak i rađaju decu, čak i vraćanje na posao posle porođaja, što dovodi do raspodele uloge u odgajanju dece između muškarca i žene. Popularna kultura
Uticaj koji je globalizacija izvršila na kulturu izazvao je veliku pažnju. U današnje vreme se slika, ideje, roba i stilovi prostiru svetom brže nego ikada. Trgovina, nove informacijske tehnologije i globalna migracija su doprineli slobodnom protoku kulture izvan nacionalnih granica. Mnogi ljudi smatraju da živimo u jedinstvenom informacionom poretku - masovnoj globalnoj mreži gde se informacije razmenjuju brzo i u velikim količinama. Posmatrajmo popularnost filma Titanik. On je postao jako popularan jer je oslikavao skup ideja i vrednosti koje
su pale na plodno tlo oličeno u publici širom sveta. Jedna od centralnih tema filma je mogućnost ostvarenja romantične veze uprkos klasnim razlikama i porodičnoj tradiciji. Pogotovo veliki uticaj film je imao u okruženjima sa tradicionalnim vrednostima. 19
Ne samo Titanik, već i mnoštvo drugih filmova koji dolaze sa Zapada, doprinosi menjanju tih vrednosti. Filmovi
i televizijske emisije snimljene na zapadu promovišu skup političkih, socijalnih i ekonomskih stavova koji odražavaju specifičan zapadni pogled na svet. Drugi, pak povezuju procese globalizacije sa sve većom diferencijacijom kulturnih tradicija i oblika.
20.
PRVI MASOVNI MEDIJI I TELEVIZIJA KAO MEDIJ
Masovni mediji obuhvataju novine, radio, televiziju, filmove, reklamne oglase, video igre, cd-e, Internet. Ova sredstva se nazivaju masovnim medijima zato sto omogucuju komunikaciju sa velikim brojem ljudi. Novine predsatvljaju prvo sredstvo masovnih komunikacija. One su nastale kao potreba gradskog stanovnistva da se informise kao i potreba drzave da informise gradjene o svojim odlukama, a i zbog sir enja gradova gubila se neposredna komunikacija i time mogucnost razmene informacija o dogadjajima i procesima u gradu. One predstavljaju znacajan dogadjaj u razvoju drustva jer su omogucile ljudima da se obaveste o najznacajnijim dogadjajima u procesima u drustvu i prvi put pruzile mogucnost ljudima da vide potpuniju predstavu o osobinama drustva u kojem zive. Uticaj stampe je poceo da slabi sa razvojem radio difuzne mreze, a osobite sa razvojem televizije. Popularnost radija bila je prevashodno uslovljena tehnickim mogucnostima da emituje muziku. Sedamdesetih godina televizija postaje najznacajnije sredstvo masovnih komunikacija i svoju dominantnost zadrzala je do danasnjih dana. Nema kuce u razvijenm i srednje razvijenim zemljama koja ne poseduje najmanje jedan televizijski aparat. Televizija spaja u sebi osobine radija, novina i fil ma kao sredstva komunikacije. TV moze da emituje radio poruke, odnosno govorne poruke, novinske odnosno tekstualne poruke kao i filmske poruke odnosno sliku. Ipak prikaz slike je donelo prevagu u odnosu na ostale masovne medije i nekim delom mogucnost da se ucestvuje na dogadjaju koji se prikazuje.
21.
UTICAJ TELEVIZIJE
Vršena su brojna istraživanja u pokušaju da se proceni stepen uticaja televizije na ljude. Najveći broj takvih studija odnosio se na decu, što je potpuno prirodno ako se imaju u vidu vreme koje ona provedu pred televizorom i posledice koje to može imati po njihovu socijalizaciju. Dve najčešće teme istraživanja je su uticaj televizije na stepen nasilja i kriminala u društvu, i priroda televizijskih vesti. Televizija i nasilje
Učestalost prikazivanja nasilja na televizijskim programima dobro je dokumentovana. Najiscrpnija istraživanja vršili su Gerbner i njegovi saradnici, koji su analizirali uzorke programa emitovanih u udarno vreme tokom radnih dana i vikenda na svim važnijim američkim televizijama svake godine posle 1967. Pri tome su izvršili klasifikaciju broja i učestalosti scena nasilja u različitim vrstama programa. Nasilje su, za potrebe istraživanja, definisali kao pretnju ili upotrebu fizičke sile koja za posledicu ima povredu ili smrt. Televizijska drama pokazala se kao krajnje nasilnička. Emisije za decu pokazale su čak veću učestalost scena nasilja, mada sa nešto ređim prikazivanjem scena ubistava. Crtani filmovi sadržali su veći broj scena nasilja od bilo koje druge vrste emisija. U skoro tri četvrtine ovih studija tvrdi se da postoji veza između nasilja na televiziji i agresivnog ponašanja dece. U 20% studija zaključci nisu baš bili najjasniji, a 3% tvrdi da nasilje na TV smanjuje sklonost ka agresivnom ponašanju.
20
Studije koje je Anderson razmotrio, u velikoj meri su se razlikovale po korišćenim metodama, intenzitetu
ustanovljene veze između nasilničkog ponašanja i uticaja televizije, i po načinu definisanja „agresivnog ponašanja“. Veliki broj nasilnih scena na televiziji ne mora da proizvodi iste obrasce ponašanja kod gledalaca; na njih možda veći uticaj vrše glavne moralne poruke takvih emisija. U svim istraživanjima postoji tendencija da se gledaoci tretiraju kao pasivni posmatrači kojima nije važno šta će gledati. Sociolozi proučavaju TV vesti U sociološkim proučavanjima televizije, znatna pažnja je posvećena vestima. Vel iki procenat stanovništva ne čita novine i njihov glavni izvor informacija su vesti. Među najznačajnijim i najkontroverznijim proučavanjima televizijsksih vesti jesu studije Medijske grupe sa univerziteta u Glazgovu, koja j e objavila niz radova u kojima
se kritikuje način prezentacije vesti: Loše vesti, Još loših vesti, Zaista loše vesti i Vesti o ratu i miru. Loše vesti - njihova prva i najuticajnija knjiga, zasniva se na emisijama vesti koje su emitovala sva tri kanala u Velikoj Britaniji u periodu između januara i juna 1975. godine. Cilj istraživanja bila je sistematska i nepristrasna analiza sadržaja vesti i načina njihove prezentacije, u ovom slučaju vesti o sporovima izmeđ u radnika i poslodavaca. Zaključak Loših vesti bio je da su vesti o sporovima između radnika i poslodavaca prezentovane selektivno i iskrivljeno. Takođe su ukazale na stav urednika informacionih emisija. Dosta su kritikovani zbog stavova iznetih u ovoj knjizi.
U članku „Videti znači verovati“ Fajlou je izneo rezultate istraživanja koje se bavi sećanjima ljudi na prošle događaje. Mnoge događaje su ljudi opisali onako kako je o njima javljano u medijima. Fajlou je zaključio da je veoma teško kritikovati vesti sa d ominantnih televizija ako ne postoji pristup alternativnim izvorima informisanja. Pod takvim okolnostima ne bi trebalo potcenjivati uticaj medija.
Tačnost vesti može i mora biti ispitivana. Vesti nikad nisu samo opis onoga što se zaista desilo u jednom da nu ili nedelji. Vest je kompleksna tvorevina koja po pravilu utiče na ono o čemu govori. Televizija i žanr Televizija je neprekidan tok, ali je televizijski program kao takav prava zbrka. Programi za jedno veče, na primer, sadrži niz potpuno različitih emisija koje se emituju jedna za drugom. Zbog toga je pojam žanra značajan za unošenje izvesnog smisla u naizgled haotičnu strukturu TV programa. Žanr se odnosi na to kako producenti i gledaoci tretiraju „ono“ što se prikazuje na televiziji, odnosno kako te dve grupe vrše kategorizaciju programa na , recimo, vesti, sapunice, vesterni.... Svaki žanr ima svoja pravila i konvencije koje ga obeležavaju i razlikuju od drugih.
21
