MEĐUKULTURNO KOMUNICIRANJE – ISPIT 1. Razni Razni konce koncepti pti i s!at s!atan"a an"a k#$t k#$t#%e #%e Savremena teorija kulture prvim kulturologom smatra Herodota koji se interesovao za običaje, a formalnim osnivačem nauke o kulturi proglašava Tejlora. Sam termin kultura je upotrebljavan mnogo pre Tejlora, a koristio ga je Lajbnic na prelasku iz 1. u 1!. vek. "rajem 1!.veka #delung ga uvodi u svoj rečnik i time dobija mesto u naučnoj literaturi. $ako postoji preko %&& definicija kulture čini se najva'nijim odrediti da li je kultura sveukupnost du(ovni( du(ovni( i materijalni( delatnosti ljudi, samo ono što je du(ovno, ili ono što )arkuze podvodi pod pojam duše *duša nije usmerena na kritičko saznanje istine+. #rnold s(vata kulturu kao intelektualnu radoznalost i čovekovu potrebu za usavršavanjem. usavršavanjem. na je za njega ono najsavršenije i najlepše što je čovek smislio, stvorio i izrekao. -tnolozi, kulturni antropolozi i sociolozi smatraju da se čovek od drugi( bia razlikuje po tome što je stvaralac kulture *kultura se ne sastoji samo od ljudskog ponašanja, ve i od njegovi( proizvoda+. $ako kultura kao termin veoma teško prodire u evropsku naučnu misao *Hegel i )arks su je ignorisali+, &%i'%i Ni(e) za(etnik *i$ozo*i"e k#$t#%e) koristi taj termin da označi ono što je jasno suprostavljeno sredstvima civilizacije, koja po njegovom mišljenju vode sveopštem raspadu i dekadenciji. /pengler smatra smatra da je kraj svake kulture kulture upravo civilizacija. civilizacija. 0e 0eberovo s(vatanje s(vatanje kulture je metaforično metaforično i suprotno je te(ničkom te(ničkom razvoju civilizacije, pa on smatra da su u njoj sa'%+ane !e(ne !%e'nosti – #z!i,enost) $epota i 'o-%ota. )nogi teoretičari kulturu dele na si-o$i(k# i nepos%e'n#. Lingvisti smatraju da je govor najstariji izvor /a"t) osni!a( na#ke o k#$t#%i 0k#$t#%o$oi"e2) ka'e da je kultura nastala kada je simboličke kulture. Les$i /a"t) nastao čovek kao primat koji mo'e da govori i upotrebljava simbole. 0ajt govori o tri podsistema kulture teni(ko *materijalna,me(anička, fizička oru2a i te(nike nji(ove primene+, socio$o,ko *interpersonalni odnosi i obrasci ponašanja+ i i'eo$o,ko *ideje, verovanja i znanja, mitologija, te(nologija, knji'evnost, nauka...+. 0a 0ajt smatra da su ti podsistemi me2usobno povezani, ali daje primat te(ničkom jer i ljudski 'ivot i kultura počivaju na njemu *on ne %az$ik#"e k#$t#%# o' ci!i$izaci"e2 . 3pravo iz ovog razloga 0ajt kulturu pretpostavlja svemu svemu ostalom, pa su i razlike me2u ljudima, ljudima, celokupni društveni društveni razvoj, pa čak čak i ratovi samo kulturne posledice.
K#$t#%a # #+e) p%a!o zna(en"# p%e'sta!$"a 'oen !%e'nosti $i,eni p%akti(ne ko%isti) nese-i(no neo!ani i %az!i"ani s o-zi%o na #n#t%a,n"e 'o+i!$"a"e po!ezane s ti !%e'nostia. #utentične kulturne vrednosti podstiču (umanitet, smatra )arkuze, pa za njega kultura ne podrazumeva bolji, ali svakako plemenitiji svet. Sigmund Sigmund 4rojd je smatrao da je čovekova najvea najvea k#$t#%na po-e'a na%a'a za o'%ican"e o' naona. On zapa+a '!e osno!ne *#nkci"e k#$t#%e3 'a za,titi (o!eka o' p%i%o'e i 'a #%e4#"e o'nose e4# $"#'ia. Savremena kultura, pak, nije samo merilo istinskog bogatstva, ve i granica koju treba prelaziti, jer je često sredstvo za kroenje pojedinaca i nji(ovo usaglašavanje sa svetom rada i institucijama vlasti. "ada je kultura afirmacija postojee stvarnosti, tada je ona njena ideologija. "ada je njena kritika i nastojanje da se prevazi2u njene granice, ona je ona (umanizam, sa ciljem oslobo2enja od potlačenosti. $z ovog vidimo da k#$t#%a ia a*i%ati!an i neati!an ka%akte%. #firmativna je kada je proces (umanizacije, a negativna kada je instrument kojim se čovek vezuje za pragmatični svet rada i parcijalne interese centara moi. Time Time kultura ispoljava jednu vrstu paradoksa pa je afirmativna kada je negativno odre2ena prema postojeoj realnosti, a negativna kada je pozitivno odre2ena prema njoj.
5. Rasa Rasa)) etn etnos os)) nac naci" i"aa Rasa "e !e$ika i %asp%ost%an"ena % asp%ost%an"ena %#paci"a $"#'i sa za"e'ni(ki p%ecia i za"e'ni(ki te$esni i '#o!ni s!o"st!ia) kao i soci"a$no o%anizaci"o +i!ota) ,to "e o'!a"a o' osta$i . 5oreklo reči rasa je najverovatnije od arapske reči 6ras7, što znači glava, izvor, poreklo. "oncept rasa je ideja da se ljudi mogu podeliti u različite grupe na bazi nasle2eni( nasle2eni( fizički( karakteristika, karakteristika, razlika, kao i po interakciji sa okru'enjem. okru'enjem. To je najčeše boja ko'e, kao i druga primarna i sekundarna obele'ja. 6%o* 7oze* – A%ti% 'e 6o-ino# , koga
neki nazivaju oce o'e%no %asiza , odredio je postojanje % rase bele, crne i 'ute. 5rema de 8obinou bela rasa superiornija je zbog svoje inteligencije, moralni( načela i snage volje 9 upravo te nasle2ene osobine bile su u osnovi širenja uticaja zapada u svetu. :a razliku od bele rase, crna rasa je manje sposobna, emocionalno emocionalno nestabilna, karakterišu je 'ivotinjska priroda i odsustvo morala. :bog sve vee civilizacijske mobilnosti i pro'imanja kultura, pojam pojam o rasi kao determinanti determinanti sveukupni( sveukupni( osobina i ponašanja ponašanja njeni( pripadnika pripadnika gubi tradicionalno značenje. Etnos *reč grčkog porekla narod, pleme+ u najranijim upotrebama nije bila reč koja se koristila za srodne grupe ljudi koji dele istu k#$t#%#) ia"# isto po%ek$o i "ezik. Tada je uglavnom označavala veliku, neizdiferenciranu grupu 'ivotinja ili grupu ratnika. ;eše je j e korišena da označi 'ivotinjsku skupinu *roj,jato, stado+, što je kasnije korišeno kao pore2enje za slično mnoštvo ratnika, kada su veličina, amorfna struktura i pretea pokretljivost bili bili kvaliteti kojima se posveivala posveivala pa'nja. pa'nja. "roz istoriju su ga %az$i(ito #pot%e-$"a!a$i * Homer, Herodot,#ristotel,
lat biti rodjen.#firmacijom rodjen.#firmacijom i razvojem naroda javlja javlja se naci"a, kao !i,a *aza '%#,t!eno o%anizo!an"a i i'enti*iko!an"a sa te%ito%i"o i p%ipa'no,8# "e'no" '%#,t!eno" %#pi . 5roces transformacije i prerastanje naroda u naciju počeo je kada su se razvili kultura, jezik, privreda, itd. =ovi društveni odnosi su za(tevali odre2ena pravila i norme pomou koji( se obezbe2uje odre2ena sigurnost i jednakost ljudi u procesu procesu koji su novi novi ekonomski i društveni društveni sistemi nametali. nametali. Ta pravila i norme mogla mogla je uspostaviti, štititi i sprovoditi "e'ino '%+a!a kao organizovana organizovana snaga društva. Posto"e 9 za"e'ni(ka e$eenta ko"a s# osno!a za konstit#isan"e naci"e3 1+ :%#,t!eno;ekonoski %az!o" , koji je praen nacionalnom identifikacijom naroda sa teritorijom, kulturom i poretkom vlasti? @+ Jezik) kao sredstvo za sporazumevanje na širem prostoru? %+ K#$t#%a) !e%a i t%a'ici"a , kao model identifikacije pojedinca sa pripadnošu jednoj grupi? A+ /$ast) uspostavljeni poredak, čiji je cilj jaka identifikacija u kulturnom i teritorijalnom smislu. Hegel naciju definiše kao du(ovnu tvorevinu, ona je nešto što je gotovo apriorno, neprikosnoveno neprikosnoveno i večno. =acija koja nema nema svoju dr'avu, nema nema ni istoriju i ne mo'e mo'e egzistirati, niti se mo'e mo'e konstruisati pre stvaranja stvaranja dr'avne teritorije.
<. Raz$ika Raz$ika ize4# ize4# k#$t#%no k#$t#%no p$#%a$iz p$#%a$iza a i #$tik#$ #$tik#$t#%a$i t#%a$iza za M#$tik#$t#%a$iza "e i'e"a i$i i'ea$ o sk$a'no s#+i!ot# %az$i(iti etni(ki i k#$t#%ni %#pa # ok!i%# p$#%a$isti(ko '%#,t!a . =jemu je po svom izvornom značenju značenju veoma sličan te%in k#$t#%ni p$#%a$iza. Lansirao ga je @&i( godina prošlog veka A$en Lok) jedna od vodei( figura BneC negro movement7 koji je bio usmeren na afirmisanje crnačke knji'evnosti $ likovne umetnosti u S#D>u. To znači da je kulturni pluralizam p%eto'io multikulturalizmu, ali za razliku od njega nije bio vodee načelo neke nacionalne politike, ve jedan od principa k#$t#%ne po$itike UNESCO >a i to u periodu dok je ova organizacija organizacija bila prevas(odno usmerena na probleme zemalja treeg sveta. ve su se, kao bivše kolonije, upravo suočavale sa problemima stvaranja nacije. =ato "e te%ino k#$t#%ni p$#%a$iza ozna(a!an %a!nop%a!an) to$e%antan i ot!o%en o'nos ize4# iz e4# naciona$ni k#$t#%a)a ne k#$t#%a ko"e posto"e na s#-naciona$no ni!o# . 3toliko ima osnova za tvrdnju da je kulturni pluralizam problem zemalja u razvoju, dok se razvijene zemlje suočavaju suočavaju sa izazovima izazovima multikulturalizma. multikulturalizma.
9. Po"o!no Po"o!no %az$iko!an %az$iko!an"e "e #$tik#$t#%a #$tik#$t#%a$nosti $nosti i inte%k#$ inte%k#$t#%a$n t#%a$nosti osti )ultikulturno društvo u evropskom kulturnom prostoru je u sve veoj meri realnost, a multikulturalizam je kulturna politika koja prvenstveno te'i ravnopravnom koegzistiranju kultura.
)e2utim, inte%k#$t#%na '%#,t!a # p%a!o sis$# te %e(i "o, #!ek ne posto"e , ali se zato mo'e govoriti o interkulturalizmu. To je k#$t#%na po$itika ko"a p%etposta!$"a #za"anost) %a!nop%a!n# i p#nop%a!n# %azen# e4# s!i k#$t#%aa ko"e s# # kontakt# . :a razliku od multikuturalizma, odnosno kulturnog pluralizma, koji je u osno!i stati(an,usmeren na paralelnu koegzistenciju koegzistenciju kultura, interkulturalizam je 'inai(an. $nterkulturalizam, kao kulturna strategija na delu, za sada se primenjuje sao na o%ani(en , a ne na generalan način *integracija ekonomski( imigranata, koja ne bi rezultirala u asimilaciji+. 5olitika 5olitika interkulturalizma me2utim me2utim nije do sada bila primenjena primenjena na odnose odnose izme2u globalni( društava odnosno nacionalni( kultura.
>. Osno!ni Osno!ni ci$"e!i ci$"e!i #$tik#$ #$tik#$t#%ne t#%ne po$itike po$itike )ultikulturalizam je ideja ili ideal o skladnom su'ivotu različiti( etnički( i kulturni( grupa u okviru pluralističkog društva. društva. 3 oblasti politike, multikulturalizam označava eksp$icitn# '%+a!n# po$itik# ko"a ia '!a osno!na ci$"a3 1+ 5odr'avan 5odr'avanje je skladni( skladni( odnosa odnosa izme2u izme2u različiti( različiti( etnički( etnički( grupa grupa i @+ Definisan Definisanje je odnosa odnosa izme2 izme2uu dr'ave dr'ave i etnički( etnički( manjin manjina. a. =eop(odna pretpostavka pretpostavka multikulturnog multikulturnog društva jeste zajednička zajednička gra2anska gra2anska kultura zasnovana zasnovana na priznavanju priznavanju osnovni( institucija pravnog i ekonomskog sistema, ali i pravo na kulturnu različitost.
?. Inte%a Inte%ati! ti!ni ni #$tik #$tik#$t #$t#%a #%a$iz $iza a @. Se%e Se%eati ati!ni !ni #$tik# #$tik#$t# $t#%a$ %a$iza iza )anji stepen me2usobni( kulturni( razlika bi trebalo tr ebalo da olakšava asimilaciju i da vodi (omogenizaciji i oblikovanju slo'ene nacionalne nacionalne kulture, ali to nije uvek slučaj. ;esto je na delu fenomen koji je još &%o"' nazvao narcizmom malih razlika, koji deluje u suprotnom pravcu, naglašavajui kulturnu različitost na račun sličnosti susedni( kultura. To je osnova za razlikovanje segregativnog i i integrativnog multikulturalizma, multikulturalizma, na šta ukazuje A$eksan'a% Pa!ko!i8. Segregativni multikulturalizam na prostoru Ealkana počinje da dominira uporedo sa procesom stvaranja nacionalni( dr'ava tokom 1F. veka. =u'na pretpostavka za njegovo nastajanje 9 kao što je to slučaj sa etnonacionalizmom etnonacionalizmom uopšte 9 jeste primordijalno *prapočetno, prvobitno+ jedinstvo krvi i tla. #ko ona nije ispunjena, ako se radi o imigrantskim grupama *istog etničkog porekla+ koje se susreu na tlu na koje nijedna od nji( nema osnova za polaganje eksluzivnog prava 9 ima mogunosti za nastajanje integrativnog multikulturalizma koji preovladava u "anadi i #ustraliji. 3 te dve zemlje nema striktno definisani( Bostrva6 imigrantske kulture, ve samo manji( ili vei( koncentracija unutar gradova, za razliku od -vropski( nacionalni( manjina koje su, po pravilu, teritorijalno utemeljene.
. Po"a Po"a instit instit#ci #ciona ona$no $no %asiz %asizaa u kasni( ?B;i -o%ci za %a4anska p%a!a koji su verovali da je rasizam sastavni sastavni deo društva, a ne tek mišljenje neke neke manjine. "asniji( "asniji( godina institucionalni institucionalni rasizam javno je priznat u mnogim mnogim oblastima. $nstitucionalni $nstitucionalni rasizam uočen je i u televizijskim programima programima *nedovoljno ili negativno prikazivanje etnički( manjina na televiziji+ i u me2unarodnim modnim agencijama *rasprostranjena predrasuda modni( modni( agencija prema prema obojenim manekenima+. manekenima+. U sa!%eeno s!et# se %asiza sat%a nespo"i!i sa na(e$ia $i-e%a$ne 'eok%ati"e) te "e instit#ciona$ni %asiza oto!o s!#'a o'-a(en. S '%#e st%ane) %asisti(ka !e%o!an"a se) kako # ip$icitno) tako i # eksp$icitno o-$ik# ispo$"a!a"# # %azni '%+a!aa) e4# na%o'ia) kao i k#$t#%aa.
. Na%ci Na%ciza za a$i a$i %az$ik %az$ikaa
)anji stepen me2usobni( kulturni( razlika bi trebalo tr ebalo da olakšava asimilaciju i da vodi (omogenizaciji i oblikovanju slo'ene nacionalne kulture, ali to nije uvek slučaj. U noi etni(ki kon*$iktia i %a4anski %ato!ia # DD !ek# k#$t#%ne %az$ike ize4# i ze4# s#ko-$"eni st%ana s# -i$e !eoa a$e . "rvavi sukobi Srba, Hrvata i Eošnjaka tokom raspada Gugoslavije su jedan takav slučaj. vaj uvid je neke istra'ivače vodio zaključku da nedostatak o-"ekti!ni k#$t#%ni a%ke%a ize4# %#pa o+e poo'o!ati iz-i"an"# nasi$"a3 ka'a se ($ano!i '!e %#pe te,ko %az$ik#"#) p%i-ea!a se nasi$"# 'a -i se st!o%i$e i'entitetske granice me2u njima. Gedna posebna verzija ove teorije poznata je pod imenom narcizam mali( razlika. To je fenomen na$a,a!an"a k#$t#%ne %az$i(itosti #p%a!o na %a(#n s$i(nosti s#se'ni k#$t#%a .
P%ipa'nici '%#,t!eni %#pa 8e !i,e 'okazi!ati %az$i(itosti # o'nos# na se-i s$i(n# %#p#) neo # o'nos# na nek# zap%a!o '%#a(i"# '%#,t!en# %#p# . Tako e se, na primer, Srbi znatno više truditi da poka'u svoje razlike u odnosu na Hrvate, nego što bi to bio slučaj sa nekim afričkim plemenom, upravo zbog velike sličnosti sa Hrvatima. =arcizam mali( razlika se mo'e javiti i na lokalnom nivou, pa e tako =išlija tvrditi da ne postoje nikakve sličnosti izme2u njega i Leskovčanina Leskovčanina ili 5iroanca. vaj izraz potiče od Sigmunda 4rojda koji ga je primenjivao kako u in'i!i'#a$no" psio$oi"i) tako i # s!o"o" *i$ozo*i"i k#$t#%e. vaj koncept su u velikoj meri ignorisali psi(oterapeuti>praktičari, ali su ga tokom poslednji( decenija decenija otk%i$i no!ina%i i '%#,t!eni na#(nici i !i,e p%ien"i!a$i # o-"a,n"en"# ko$ekti!no neo in'i!i'#a$no nasi$"a.
1B. O'$ike pat%iotiza) naciona$iza i ,o!iniza Pat%iotiza ili rodoljublje i domoljublje *lat. 5atria, grč. 5atris I domovina+ jeste koncept (i"e zna(en"e o-#!ata %az$i(ita poziti!na ose8an"a i sta!o!e (i"i s# o-"ekti sopst!eni na%o') "ezik) '%+a!a) isto%i"a i k#$t#%a. 5atriotizam se odra'ava kroz oseaj ponosa prema dostignuima i kulturi svoje domovine, nastojanju da se očuva njen karakter i identitet, odnosno identifikacija s ostalim pripadnicima zajednice koja tvori domovinu. n po'%az#e!a %az!i"en# naciona$n# s!est) o*o%$"en naciona$ni i'entitet . 5atriotizam pretpostavlja da domovina domovina sama po sebi predstavlja moralnu moralnu vrednost, odnosno odnosno da po"e'inac !$astite inte%ese #!ek o%a po'%e'iti inte%esia ,i%e za"e'nice. U na"ekst%eni"e o-$ik# se pat%iotiza o'%a+a!a kao sp%enost 'a se za 'oo!in# +%t!#"e !$astiti +i!ot. 5od domovinom se podrazumeva šira zajednica koja mo'e biti grad ili regija, ali je najčeše nacija, nacionalna dr'ava. tuda se patriotizam često povezuje sa nacionalizmom, pa se ta t a dva pojma često navode kao sinonimi. Goš jedan razlog za to je i činjenica da se nacionalisti uvek izjašnjavaju kao patriote. Naciona$iza je i'eo$oi"a i$i po$e' na s!et # koe "e naciona$ni i'entitet p%es#'an za *o%i%an"e i opsta"an"e "e'ne s#!e%ene '%+a!e. 5rema načelima pristalica nacionalizma za pripadnike jednog naroda je odnos prema naciji va'niji od svakog drugog elementa ličnog ili grupnog identiteta i od svakog drugog odnosa lojalnosti. :a %az$ik# o' pat%iotiza) naciona$iza o+e #k$"#(i!ati p%ist%asno i'ea$izo!an"e sopst!ene naci"e) #z nipo'a,ta!an"e i oa$o!a+a!an"e '%#i) te se on # "ezik# ko%isti # poziti!no i neati!no sis$#3 - 3 pozitivnom smislu, nacionalizam je isto što i patriotizam, te je taj pojam u evropskom 1!. i 1F. veku imao pozitivno političko, moralno i civilizacijsko značenje, značenje, jer nacije i nacionalizmi nastaju rušenjem dogmi o svetosti careva, kraljeva i dinastija. - 3 negativnom smislu nacionalizam je sličan šovinizmu. 5renositelji nacionalistički( ideja prečesto su pribegavali gradnjama neat!ni ste%eotipa o '%#i na%o'ia , kako bi motivisali pripadnike svog na na okupljanja radi stvarne stvarne ili izmišljene opasnosti opasnosti od agresivnosti agresivnosti drugi( naroda. naroda. /ovinizam je dobio ime po francuskom vojniku /ovinu vojniku /ovinu *J(auvinu+, *J(auvinu+, pokloniku =apoleonove pokloniku =apoleonove imperijalističke politike i ekstremnog nacionalizma. o!iniza je uverenje u nadmonost nadmonost ili superiornost superiornost sopstvene grupe grupe ili naroda nad drugima. /ovinizam je vid p%ete%ano i a%esi!no naciona$iza. /ovininisti se oseajaju superiorni prema pripadnicima drugi( naroda i tako obezvre2uju druge ljude. o!iniza # ekst%eni s$#(a"# o+e 'o!esti 'o po$itike p%oon"en"a) ist%e-$"i!an"a) #n"eta!an"a.
o!iniza "e i'eo$o,ka i po$iti(ka 'okt%ina) ko"# (ine isti*iko!ana naciona$na isto%i"a) iz%azito poziti!ne p%e'%as#'e F !%e'nosti sopst!ene naci"e i neati!ne p%e'%as#'e F '%#i) pose-no s#se'ni
naci"aa) po!ezane sa %+n"o) p%ezi%o) neto$e%anci"o i a%esi!no,8# p%ea p%ipa'nicia '%#i naci"a. /ovinizam mo'e biti izuzetno opasna ideologija kada, spontano i$i po$iti(ko anip#$aci"o !$asti , za(vati mase, stvori ksenofobičnu klimu, pokrene iracionalne strasti i sna'ne afekte usmerene na Bneprijateljsku6 naciju, čiji se pripadnici satanizuju. Eujanje šovinizma mo'e se oteti društvenoj kontroli, a često se završava etničkim ratom ili progonom i pogromom neke nacionalne manjine. =astanku i razvoju razvoju šovinizma u jednom jednom društvu doprinosi doprinosi zat!o%enost naciona$ne ekonoi"e) ne'eok%atsko #st%o"st!o '%#,t!a) nep%os!e8enost) si%oa,t!o) naoi$ane soci"a$ne tenzi"e . #utoritarna ličnost je nosilac šovinizma. 3 širem smislu svako posmatranje jednog partikulariteta jednog partikulariteta kao boljeg od svi( ostali( se mo'e smatrati oblikom šovinizma. 3 nekim društvima se pod izrazom šovinizam podrazumijeva seksizam, pa je tako 1F&>i( postala popularno korištenje korištenje fraze muški šovinizam.
11.. Ko$ekti!ni i'entitet i e4#k#$t#%no ko#nici%an"e 11 Osno!a za %az$iko!an"e e4#k#$t#%ne o' #n#ta%k#$t#%ne ko#nikaci"e "e stepen ooenosti) o'nosno ete%oenosti #(esnika # n"o". #psolutna (omogenost (omogenost je nemogua *monolog+. :a komunikaciju je neop(odan drugi, i to drugi koji se razlikuje, ma kako te razlike bile male. 3 svim slučajevima je zajednica iskustva ono što predstavlja osnovu za uspostavljanje komunikacija. komunikacija. /to je zona zajedničkog iskustva vea u odnosu na ukupno iskustvo svakog od učesnika, to je komunikacija lakša, i obrnuto. Ako se o'nos ooenosti – ete%oenosti p%e'sta!i poo8# k%#o!a) #o(i8e se s$e'e8i o'a$iteti ko#nikaci"e3 a+ "rugovi "rugovi se skoro skoro poklapaju poklapaju 9 osobe osobe pripadaju pripadaju istoj istoj kulturi kulturi *dva -ngleza -ngleza 9 ista polna polna i klasna klasna podkultura+ b+ "rugovi se delimično delimično poklapaju 9 osobe osobe pripadaju različitim različitim kulturama *-nglez i "inez+ "inez+ c+ "rugovi se samo dodiruju dodiruju 9 osobe osobe se prepoznaju kao ljudska bia, ali nemaju nikakvo nikakvo zajedničko zajedničko iskustvo *pripadnici plemena i članovi ekspedicije+. d+ "rugovi se ne dodiruju 9 nema me2usobne komunikacije, susret tree vrste *čovek *čovek 9 vanzemaljac+. vanzemaljac+. Teško je odrediti granicu izme2u unutarkulturne i me2ukulturne komunikacije. )aks 0eber ka'e da što je vea verovatnoa da e u istoj situaciji dve osobe ili grupe reagovati na različite načine, više je izra'eno nji(ovo pripadanje različitim kulturama i manja verovatnoa nji(ovog me2usobnog razumevanja. 0erovatnoa 0erovatnoa identičnog reagovanja na datu situaciju je najvea u slučaju jednojajčani( blizanaca, blizanaca, a najmanja u slučaju (ipotetičkog susreta sa vanzemaljcima. vanzemaljcima. Svaka situacija u kojoj su dve ili više osoba uključene u razmenu poruka posredstvom bilo koje vrste znakova naziva se transakcija.
P$#s 19 i 1>. 15. O'nos p%ea '%#o i '%#a(i"e "ako bi se zaštitio od sopstvene prirode, čovek je stvorio dr'avu, pravo, moral i društvene institucije i s naivnim lakoverjem od nji( očekuje pravdu i poštenje. #li, #li, eanizi '%#,t!ene za,tite s# za "e'ne -i$i s%e'st!o ozakon"ene sao!o$"e) a za '%#e s%e'st!o p%in#'e . vaj drugi tip ljudi u tom slučaju gubi Tak!i $"#'i %a'i"e i'# za t#4i %e(ia) neo za s!o"i is$ia . poverenje u sebe sebe i pada pod uticaj drugi(. Tak!i =edostatak sigurnosti sigurnosti umanjuje oseanje oseanje odgovornosti odgovornosti i uveava potrebu potrebu da se lojalnošu lojalnošu sačuvaju ili steknu steknu društvene pozicije . Psio$o,ki ne#tee$"eni po'anici (ezn# za ,to o8ni"i a#to%itetia) ko"i -i i a%anto!a$i ne,to si#%nosti za -ez%ani(nost n"io!e o'anosti) a nesi#%ni !$a'a%i +e$e ,to -espoo8ni"e ase) ko"ia -i -ez%ani(no !$a'a$i . Tako se u jednom času susreu 'elje podanika sa za(tevima monika i tad se, zajedničkim nastojanjima, obrazuju monstruozni politički sistemi.
Ni!e$aci"a "e p%oces #"e'na(a!an"a) ko"i se #sk$a4#"# i -%i,# %az$ike # ie #p%ose(eno ea$ita%iza oi$e. 5rosek je imperative svake nivelacije, s kojim je dnevna politika veoma zadovoljna, jer i sama počiva na mediokritetskim temeljima.
3 ovako niveliranom 'ivotu s!e ,to iska(e iz p%opisani ok!i%a os#4eno "e na ospo%a!an"e , koje se mo'e ispoljiti kao podsme( i poruga, kao netrpeljivost, ali i u vidu izant%opi"e i a%esi"e. /to je društvena zajednica manja, primitivnija i ko(erentnija, to su nivelirajue stege sna'nije. )alogra2anska isključivost svaki individualizam do'ivljava kao osobenjaštvo ili kao provokaciju, a tamo gde preovladava du( totalitarizma, te'iti različitosti je isto što i pljunuti u lice nasmejanog bratstva. =ivelacija uvek nastaje nastaje iz normirani( o-$ika +i!ota) 'e no%e) kao na'in'i!i'#a$ne 'ete%inante) #sposta!$"a"# p%o%ai%ana i o(eki!ana pona,an"a . )e2utim, nji(ova regulativnost je često nefleksibilna i dugotrajna, pa se zato ispoljava opstrukcija za sve ono što je novo i neočekivano. neočekivano. 3z to, nivelirajui model nikada ne propisuju pojedinci, niti društvene grupe, koje bi u idealnoj kategorizaciji iskazivale najviše vrednosne nivoe, ve oni koji su na"-%o"ni"i i na"o8ni"i . :ato "e ni!e$aci"a 'e$o p%oseka) a s!etina "e pakosna i ne op%a,ta nikoe ko (ini ono ,to -i ona +e$e$a) a ne o+e. 5otreba da se sve strogo kontroliše posebno je izra'ena u tota$no" ni!e$aci"i "a!no n"en"a) ost!a%i!ano" pos%e'st!o "a!ni e'i"a i sa'%+a"ia aso!ne k#$t#%e . To pojedincima olakšava integraciju u zajednicu, a lokalnim zajednicama integraciju u globalne svetske tokove, što osna'uje stanja socio>psi(ološke sigurnosti, ali i doprinosi gubitku individualnosti i samostalnosti. )e(anizmi nivelacije danas su toliko sna'ni i dopiru čak i do fundamentalne sfere čovekove biologije. )ešavinom muški( i 'enski( sadr'aja, koja je sve vidljivija u modi, stavovima i oblicima društvenog ponašanja, izvršena izvršena je simplifikacija simplifikacija i unifikacija modela i poruka. poruka. Time Time je olakšan proces komunikacije komunikacije i usvajanja poruka, jer se nji(ovi odašiljaoci na podjednak način obraaju i muškarcima i 'enama, ali su na taj način uveane i mogunosti manipulisanja.
1<. S#,tinsko o'%e4en"e po"o!a to$e%anci"e i kop%oisa To$e%anci"a To$e%anci"a -i na"k%a8e o$a 'a se 'e*ini,e kao t%pe$"i!ost p%ea ne(e# ,to se ne !o$i i$i s (i se ne s$a+e. Ka'a se ne,to p%i!ata i$i !o$i ono se ne to$e%i,e) !e8 akti!no p%i!ata i$i p%aktik#"e . Tolerisati znači najpre os#'iti ne,to) a zati se poi%iti s ti . Tolerancija Tolerancija je, dakle, manje od priznavanja drugačijeg kao jednakog, i svakako manje od opšteljudskog bratstva kao filantropskog ideala. /e%sk# /e%sk# to$e%anci"# t%e-a %az$iko!ati o' !e%ske in'i*e%entnosti 9 stava oni( koji u odnosu na religiju nemaju nikakve emocije ili interesovanje. #lternativa #lternativa verskoj toleranciji jeste netrpeljivost, odnosno suzbijanje i proganjanje oni( koji su drugačiji. 1.5itanje verske tolerancije se prvi put, na sudbinski način, postavilo u
situaciju u bivšoj Gugoslaviji, 8uliver, d'in koji se umešao kako bi objasnio siušnost povoda rata, u našoj stvarnosti se zove Torvald Torvald Stoltenberg koji je izrekao tvrdnju 9 BSrbi, Hrvati, )uslimani... ma sve su to Srbi6. Time se navodna civilizacijska provalija, koja tri naroda deli u toj meri da zajednički 'ivot čini nemguim, u iskustvu stranog, neutralnog posrednika, pretvara u interiorizovane razlike koje opa'aju samo strane u sukobu. # to je upravo ono što je 4rojd nazivao Bnarcizmom mali( razlika6. Tako2e, 0olter, u svojoj B
Kop%ois je vrsta %e,en"a kon*$ikta ko' koa o-e st%ane -i!a"# potp#no) 'e$ii(no i$i po$o!i(no za'o!o$"ne %e,en"e. "ompromis *od latinske reči compromissium 9 uzajamno obeanje+ je koncept pronala'enja dogovora dogovora kroz sporazumevanje, sporazumevanje, odnosno odnosno pri(vatanje pri(vatanje tu2i( za(teva na štetu vlastiti( ciljeva i te'nji. 5ri(vata se kao privremeno rešenje na putu do konačnog rešenja, a kada su stavovi isuviše suprotstavljeni i kao jedino mogue. "ompromis mo'e biti izraz uzajamni( ustupaka i nastojanja da se uspostavi saradnja, izra'ava te'nju ka balansu i toleranciji. Smatra se nu'nim delom procesa pregovaranja gde postoje nesuglasice, nesuglasice, odnosno kada obe strane strane smatraju da postizanje postizanje sporazumnog sporazumnog is(oda donosi donosi stvarniju korist od potencijalne koristi koju bi donelo pri(vatanje nečije početne pozicije. -kstremizam se često smatra antonimom kompromisa, koji se, zavisno od konteksta, vezuje uz koncept ravnote'e i tolerancije. 3 postizanju kompromisa u savremenom socijalnom radu sve se više koristi medijacija.
19. E$eenti i s#,tina k#$t#%no ot!a%an"a Svaka situacija u kojoj su dve ili više osoba uključene u razmenu poruka posredstvom bilo koje vrste znakova naziva se transakcija. Otvaranje predstavlja početak interakcije usmerene na koordiniranu aktivnost. Ona ozna(a!a 'e$o!an"e '!e i$i !i,e oso-a i$i %#pa ko"e iz sit#aci"e e4#so-ne e4#so-ne neza!isnosti neza!isnosti #$azi # sit#aci"# e4#za!isnosti . -lementi otvaranja su a+ Uzajamno priznato opažanje 9 potrebno je razlikovati puko prisustvo u istom socijalnom prostoru od interaktivnog konteksta. 3 prvom slučaju nema uzajamno priznatog opa'anja, bilo verbalnog ili neverbalnog *pogled, osme(, klimanje glavom+, a u drugom je ono prisutno. b+ Uzajamno prihvatanje 9 znači da neko svoje ponašanje oblikuje polazei od prošlog, sadašnjeg ili pretpostavljenog *budueg+ *budueg+ ponašanja ponašanja drugog. c+ Poklapanje funkcionalnih identiteta 9 znači da učesnici deo sebe i drugi( opa'aju kao uključene u zajedničko delovanje. interes 9 znači da učesnici oblikuju svoje ponašanje u odnosu na cilj koji smatraju d+ Zajednički usmeren interes zajedničkim s drugim učesnicima interakcije. Da bi transakcija mogla da se odvija, potrebno je ispuniti sva A uslova, bez obzira da li je j e interakcija usmerena na saradnju ili na sukob. 3 slučaju unutarkulturne interakcije i pogotovu interakcije me2u prijateljima, otvaranje je brzo i gotovo neosetno. /to je situacija u veoj meri me2ukulturna, proces otvaranja je dugotrajniji i manje spontan. 5rva faza interakcije mo'e da bude prepreka za sledee tri ako je j e (eterogenost previše izra'ena *naglasak, odevanje+.
1>. Neopo'ni #s$o!i e4#k#$t#%ne sa%a'n"e
Po"e'ina isk#st!a s# za"e'ni(ka s!i $"#'ia i o# 'a p%e'sta!$"a"# osno! za #sposta!$"an"e ko#nikaci"e -ez o-zi%a na ni!o e4#k#$t#%a$nosti 0is%ana)sk$oni,te) s%e8a2. =eka iskustva su pak karakteristična za pripadnike odre2ene kulture i mogu se s(vatiti samo ako se uključe i interpretiraju unutar napred navedeni( opšti( iskustava. /to su učesnici u komunikaciji kulturno sličniji, nji(ovo opa'anje je sličnije. ;inioci koji utiču na nivo različitosti tokom komunikacije i koji odre2uju stepen njene interkulturalnosti su a+ Gezik b+ 5redstava o svetu svetu i ljudima c+ pa pa'a 'anje nje odno odnosa sa izme izme2u 2u učesn učesnika ika d+ pa pa'a 'anje nje namere namere drugo drugog. g. ;esto se dešava da jedan est u odre2enoj kulturi znači jedno a u drugoj nešto drugo, pa čak i suprotno *Srbi i Eugari 9 klimanje glavom+. Jezi(ke razlike me2u grupama su mo'da najuočljivije ali ne i jedine niti najznačajnije kulturne razlike. $nterpretacija iz$e'a '%#o i očekivanja na osnovu toga podjednako su značajni kao osnova interkulturne komunikacije *evropske turistkinje u arapskim gradovima+. Sledei skup od značaja za interkulturnu komunikaciju jesu !%e'nosti. =a njima nastaju no%e i o(eki!ane #$oe 9 predvi2eno ponašanje u zavisnosti od mesta ili statusa koji nekome pripada u okviru društvenog sistema *studenti u S#D>u i Tajlandu+.#ko Tajlandu+.#ko osobe ili grupe počinju transakciju pretpostavlja se da imaju isti po$e' na s!et i no%ati!ni sste . 3koliko to nije slučaj, komunikacija nailazi na problem. 5oseban značaj u transakciji imaju ve usvojene pretpostavke 9 stereotipi koji oblikuju naša ponašanja i očekivanja od drugi(. ni me2utim nisu nepromenjivi.
1?. Po"a enk#$t#%aci"e i ak#$t#%aci"e Sociolog Talkot Talkot 5arsons govori o ro2enju nove generacije dece kao o ponavljanju varvarske invazije. Gedan od razloga je taj što deca nemaju kulturu pri ro2enju. ni nemaju predstavu o svetu, nemaju moral, niti znaju jezik. Te Te su, po 5arsonsu, deca varvari u tom smislu. smislu. ni su nekulturna,nesocijaliz nekulturna,nesocijalizovana ovana lica. Svako Svako dete treba da 'ivi u okviru kulturnog konteksta koji antropolozi nazivaju enk#$t#%aci"a i socijalizacija, kako je nazivaju sociolozi. )o'emo definisati enkulturaciju kao p%oces ko"i po"e'inci sti(# znan"e) !e,tine) sta!o!e i !%e'nosti ko"e 8e i oo#8iti 'a postan# *#nkciona$ni ($ano!i "e'no '%#,t!a. -nkulturacija počinje pre ro2enja i nastavlja se do smrti. Tako Tako čovek saznaje poštovanje simbola nacije kroz recitovanje i pevanje (imne u školi. n posta"e s!estan s!o"i p%a!a)o-a!eza i p%i!i$ei"a) kao i p%a!a '%#i.
Ak#$t#%aci"o nazivamo pojavu kada '!e k#$t#%e ce$o!ito 'o$aze # 'o'i% preko svoji( predstavnika predstavnika *društvene zajednice ili, pak, vee društvene grupe+. Ti dodiri odigravaju se u prostoru i vremenu, najčeše tokom ratova, seoba, migracija, a u novije vreme i preko sredstava masovnog masovnog komuniciranja. Pos$e'ica 'o'i%a "e) po p%a!i$#) po-e'a "e'ne k#$t#%e k#$t#%e i st!a%an"e no!o tipa '%#,t!a. Po-e'ni(ka k#$t#%a 8e naetn#ti s!o" po$e' na s!et) !%e'nosti) p%a!i$a) "ezik) a$i 8e i saa -iti o-oa8ena -%o"ni
e$eentia potisn#te k#$t#%e. -vropljani su, tako, u M0$ i M0$$ veku kolonizovali #meriku #meriku i gotovo svu svoju kulturu preneli na novi kontinent, kontinent, ali su i sami preuzeli od $ndijanaca, $ndijanaca, starosedelaca neke neke elemente kulture, kao što su duvan, kakao i veliki broj ostalog bilja, indijanske opanke, ali i mnoge jezičke izraze. 5rvu sistematsku definiciju akulturacije dali su američki autori koriste izraz N t%ansk#$t#%aci"aN. =jime se ističe interakcijski odnos društveni( grupa u kontaktu, odnosno reciproc reciprocitet itet , dvosmeran tok dodira dveju kultura. 3 to smo se mogli uveriti na primeru -vropljana i nji(ovog američkog iskustva.
1@. K#$t#%ni 'i!e%zitet i E!%opska Uni"a 5roces evropske integracije zasnovan je na sve potpunijem #k$"#(i!an"# e!%opski instit#ci"a # s!e !i,e o-$asti 'e$o!an"a. 5ravnu osnovu takvog pravca razvoja predstavlja Uo!o% o E!%opsko" Uni"i kojim zemlje članice izričito prepuštaju deo svoje nadle'nosti 3niji. 5ostoje me2utim si!e zoneH kod koji(, pravno gledano, nije jasno da li i u kolikoj meri institucije -3 imaju pravo odlučivanja ili je to još uvek isljučiv domen dr'ava članica. Tipičan primer takve Bsive zone6 jesu k#$t#%a kao i o-%azo!an"e . -3 je pak formulisala i sprovodila sprovodila svoju kulturnu politiku tako da im je pok$an"a$a s!e !e8# pa+n"#. :ato se s velikom izvesnošu moglo očekivati da 3govor o -3 bar potvrdi, ako ne i proširi, dostignute kompetencije 3nije u oblasti kulture. To se me2utim ni"e 'esi$o, površina beli( zona se nije poveala na račun sivi(. ;ak su jasnije granice beli( beli( zona bitno suzile suzile o#8nosti aksia$isti(ki t#a(en"a o!$a,8en"a EU # o-$asti k#$t#%e. :a razliku od oblasti ekonomije i prava, o-$asti k#$t#%e o'o!a%a po$itika 'i!e%ziteta . 0iše zemalja članica -3 i to pogotovu oni( manji( *Holandija, Eelgija, Danska, $rska+ nasto"a$e s# 'a o%ani(e p%osto% za 'e$o!an"e Uni"e # o-$asti k#$t#%e još u vreme rasprava o konačnom tekstu 3govora. ne su širenje kulturni( kompetencija -3 videle kao p%etn"# n"io!o k#$t#%no i'entitet# . Da su u značajnoj meri ia$e #spea sa svojim restriktivnim nastojanjima mo'e se zaključiti na osnovu sledei( odlika konačne verzije 3govora o -3 1+ pšteg pšteg upuivanja upuivanja na princip princip supsidijarno supsidijarnosti sti *sporednos *sporednosti+ ti+ u vezi sa kulturom? kulturom? @+ Definisan Definisanja ja akcija akcija -3 u oblast oblastii kulture kulture kao doda dodatni(? tni(? %+ 5odre2iva 5odre2ivanju nju svi( aktivno aktivnosti sti -3 razlozima razlozima koji koji se temelje temelje na kulturi? kulturi? A+ Uo!o%a o EU koji daje pravo 3niji da u cilju ostvarivanja svoji( ciljeva dobija nova ovlašenja. ;lan 1@! 3govora *o kulturi+ naglasak stavlja na doprinos razvoju kulture zemalja članica uz po,to!an"e n"io!e naciona$ne i %eiona$ne %azno$ikosti , uz istovremeno isticanje zajedničkog kulturnog nasle2a. =jegov drugi stav propisuje da akcija zajednice ima za cilj da podstakne saradnju izme2u zemalja članica i ako je potre#no da podr'i i dopuni nji(ovu akciju u sledeim oblastima 1+ Eolje pozna poznavanj vanjee i širenje širenje kulture kulture evropsk evropski( i( naroda? naroda? @+ dr'avanje dr'avanje i očuvanje očuvanje kulturn kulturnee baštine baštine od evropskog evropskog značaja značaja?? %+ "ulturnu "ulturnu razme razmenu nu nekome nekomercijal rcijalnog nog karak karaktera? tera? A+ 3metničko 3metničko i knji'evno knji'evno stvarala stvaralaštvo, štvo, uključu uključujui jui i audiovizuel audiovizuelnu nu oblast. oblast. #kcenat je stavljen na dodatnu ulogu i spo%e'an zna(a" # o'nos# na naciona$ne po$itike zea$"a ($anica. :a s(vatanje zaokreta od kulturne integracije ka kulturnom diverzitetu ključan je sta! 9 p%ea-#$e Uo!o%a o EU koji potrebu evropski( zemalja za postojanjem -3 nalazi u B +e$"i 'a p%o'#-e so$i'a%nost s!o"i na%o'a) #z po,to!an"e n"io!e isto%i"e k#$t#%e i n"io!i t%a'ici"a 6. $sto toliko je paradigmatična i tvrdnja bivšeg fancuskog fancuskog ministra kulture Pana Pana Tubona Tubona da je kulturni kulturni diverzitet vezivno tkivo tkivo evropskog identiteta identiteta i da sama različitost predstavlja Bzajednički jezik6 posredstvom kojeg je jedino mogue upoznavanje drugi(.
5itanje kulturnog diverziteta je neodvojivo od osobeni( *nacionalni( i regionalni(+ sociokulturni( tradicija. To se jasno pokazalo u, samo naizgled trivijalnom, slučaju italijanskog sireta. $talija je osporavala pravo proizvo2ačima iz drugi( drugi( zemalja da nazivom nazivom aceto označavaju i sire koje nije vinsko, jer to dovodi do zabune kod italijanski( potrošača. Sud je usvojio kompromisnu presudu odobrivši naziv za sve vrste sireta sa uslovom da proizvo2ači na etiketi preciziraju njegovo poreklo.
:anas se evropska civilizacija suočava sa nepovratnim nestajanjem auto(toni(, autentični( oblika diverziteta koji su, u izolovanim sredinama, do juče odolevali čak i vrlo burnim prirodnim i civilizacijskim izrazima u širem okru'enju. Tome Tome -3 nastoji da se suprostavi afirmišui načelo kulturne raznolikosti kao središnji aksiom svoje kulturne politike na početku treeg milenijuma.
1. Po"a i s#,tina Me$tin pota M#$tik#$t#%no ozaik# koa (ine %#pe ko"e ia"# %az$i(ite k#$t#%ne oso-enosti) a$i s!e za"e'no p%e'sta!$"a"# s$o+en# ce$in# se) po p%a!i$#) s#p%otsta!$"a p%e'sta!a H$onca za p%etapan"e 0e$tin pot2) ko"a "e ozna(a!a$a '#oo'i,n"# po$itik# asii$aci"e etni(ki an"ina # SA: . )elting pot je metafora za ete%oeno '%#,t!o ko"e posta"e ooeno , različiti elementi se stapaju zajedno u a%oni(n# ce$in# sa za"e'ni(ko k#$t#%o. Termin Termin melting toget(er, zajedničko stapanje je prvo bio u upotrebi, a od 1F&&>ti( melting pot. 5okazalo se, me2utim, da o8 asii$aci"e ia tako%e8i *izi(k# %anic# – -o"# ko+e . Eeli immigrant ve u drugoj generaciji postaje neupadljivi američki gra2anin, dok crni zadr'ava boju ko'e koja ga izdvaja i locira u geto. tuda nastojanja na stvaranju američke crne nacije 9 #froamerikanaca #froamerikanaca koji se ne samoodre2uju samoodre2uju pre svega bojom ko'e ve zajedničkom postojbinom. Time Time se proklamuju princip razlikovanja koji uvodi još i -vroamerikance, -vroamerikance, #merikance azijskog porekla i najzad, auto(tono stanovništvo 9 $ndijance. Time se S#D redefiniše kao iz!o%no #$tik#$t#%no '%#,t!o) a ne !i,e kao naci"a nasta$a asii$aci"o . =eki zagovornici multikulturalizma sada predla'u drugačiju metaforu za opisivanje trenutnog stanja u S#D>u, kao što je mozaik, kaleidoskop kaleidoskop ili salad boCl *činija sa salatom+, u kojoj se razne kulture mešaju, ali ostaju prepoznatiljive u odre2enim odre2enim aspektima. aspektima. Drugi, pak, smatraju smatraju da je kulturna asimilacija asimilacija bitna u cilju odr'anja odr'anja nacionalnog jedinstva.
1. Po"a an"ina i o'nos p%ea an"inski za"e'nicaa )anjina se sociološki mo'e definisati kao grupa ko"# ka%akte%i,e ne'ostatak o8i # o'nos# na !e8in# , ma koji bio osnov njenog konstituisanja. )anjina se ne definiše samo svojom manjom brojnošu u odnosu na veinu. Po!ezanost -%o"nosti i '%#,t!ene o8i "e !eoa #o($"i!a *vojvo2anski )a2ari u odnosu na Slovake,
5B. P%ie%i p%a!a p%!enst!a # e4#k#$t#%ni za"e'nicaa Li(na s$o-o'a) $i(no 'osto"anst!o) za-%ana *izi(ko #(en"a i pose-na za,tita 'ece i a$o$etnika po-%o"ani s# # Uni!e%za$no" 'ek$a%aci"i o $"#'ski p%a!ia ko"# s# 19. 'one$e U"e'in"ene Naci"e i ko"# s# p%i!ati$e s!e '%+a!e ($anice. :e,a!a se e4#ti 'a s# neke o' ti !%e'nosti # 'i%ektno s#ko-# sa k#$t#%ni !%e'nostia 0o-i(a"ia2 po"e'ini na%o'a. Ta" Ta" s#ko- !%e'nosti "e pooto!o #o($"i! # oko$nostia #$tik#$t#%no '%#,t!a ka'a se %az$i(iti sistei !%e'nosti s#o(a!a"# #n#ta% isto soci"a$no p%osto%a , kako je to danas slučaj sa 0elikom Eritanijom . Eritanski sudovi su se ve suočili sa multikulturnim izazovom koji predstavlja muslimanska zajednica. i( bila u situaciji da se suoči sa izazovom religijski utemeljene multikulturalnosti. 5okušaj muslimanske zajednice da #(enice #s$ianke # &%anc#sko" 'o$aze # ,ko$# pok%i!ene za%o nije uspeo. Dr'ava je, po cenu nji(ovog udaljavanja iz škola, ostala dosledna na stanovištu da je škola sekularna ustanova i da u njoj podjednako ni"e 'op#,teno p%is#st!o #s$ianski kao i s!i '%#i %e$ii"ski si-o$a. 0r(ovni s#' In'i"e s#' iz%ekao je da N*#n'aenta$no p%a!o #s$iana na p%aktici%an"e is$aa ne po'%az#e!a i p%a!o na po$iai"#. no što je zaštieno članom @O. *ustava+ je vjera a ne praksa koja protureči javnom redu, redu, zdravlju ili moralu.7 rekli rekli su u obrazlo'enju obrazlo'enju presude.
P%ie% *oto%a*isan"a no!o%o4en(eta – # Ae%ici po%no%a*i"a. U U"e'in"eni A%apski Ei%atia3 =at!o% s$e'i i za "a!no iz%a+a!an"e eoci"a) #k$"#(#"#8i $"#-$"en"e i '%+an"e za %#ke) #ko$iko se p%oceni 'a "e #!%e'$"i!o. /an-%a /an-%a(ni (ni seks je zabranjen i nevenčani parovi koji pona,an"e i *einizi%ano o-$a(en"e s# za-%an"eni. 5osetioci 'ive zajedno čine prekršaj. Gooseks#a$no pona,an"e mogu da piju alko(ol samo u (otelima ili klubovima sa dozvolom. "onzumiranje alko(ola ili biti pijan na javnom mestu je prekršaj. prekršaj. 3 emiratu /ar'a( /ar'a( zabranjeno je svako konzumiranje konzumiranje alko(ola. 4otografisanje 4otografisanje odre2eni( vladini( i vojni( zgrada je zabranjeno. :abranjeni :abranjeni su i glasna i muzika u'ivo.
@1. )anjinski mediji i me2ukulturna komunikacija )ediji, neodvojivi i nuQni u savremenom društvu *šire inf, analize, ideje+ i bez nji( ne mo'e da funkcioniše isto. 0lada plasira putem nji( inf ali se i trudi da opopa mnjenje *dvosmerno+. ni ne prenose samo informacije nego i oblikuju društvenu stvarnost pa tako predstavljaju ali i tumače. $deal potpunog dvosmernog
procesa nije postignut postignut ali je demokratija demokratija najbli'a tome i kako društvo postaje sve sve više demokratsko demokratsko sve više raste uloga medija u njemu. )ediji mogu imati A različita sistemska polo'aja 1. Deo dr'av dr'avnog nog apara aparata ta u funkci funkciji ji Bdr'avno Bdr'avnogg interesa interesa @. Deo poltič poltički( ki( pok pokret retaa i partija partija %. 5rivat 5rivatan an komerd komerdija ijalni lni biznis biznis A. Deo civilne civilne sfere, sfere, autonoma autonomann u odnos odnosuu na dr'avu dr'avu 3 modernim društvima naročito sa poveanjem globalni( komunikacija,mediji manjina imaju sve vei značaj. ni slu'e komunikaciji manjine mdjusobno, manjine i veine i manjine sa maticom dr'avom. #ko su previše separatisani od veine onda dovode u pitanje stablinost sistema, a ako su premalo onda dovode u pitanje svoj opstanak kao manjina. =egde su podr'ani od dr'ave u kojoj su, negde nisu, a negde su ilegalni. =ji(ova opredeljanja *koja se mogu menjati+ menjati+ mogu biti a+ asimilacijska, asimilacijska, b+ separativna separativna i c+ integrativna. vde najbitniju ulogu igra pluralizovanost društva koja je nu'na za pri(vatanje manjina. 5otrebno je praviti razliku izmedju medija manjina i manjina u medijima *jasna je razlika+, r azlika+, koja negde nije sasvim jasna. 3 doba kapitalizma mediji ne vide manjine kao krupan zalogaj *nema kinte+ ni ekonomski ali ni kulturn ni demografski *mada u ameici ima sve više meksikanaca+. "od nas je još i problem to što veina uvek ima animozitet prema manjini i da se one samo politički instrumentalizuju na mnoge načine. :a ovo najčeše slu'e stereotipi *koji su neop(odni kako bi smo s(vatili svet+. ni su opsani onda kada postanu negativno negativno vidjenje neke manjine 9 p%e'%a#'e. 5ristrasno i negativno rasudjivanje o onima koji se od nas razlikuju. 5redrasuda prema grupi ne mora da bude i prema pojednicu *kad ti je ortak ciganin+. # to mo'e i da poslu'i kao ogradnja od predrasude *pa vidiš da mi ortak cigaR+. $zvor predrasuda ali i govora mr'nje je obrazovanje jer nas ono uši koje društvene vrednosti da pri(vatamo. )ediji dalje, forisrajui te društvene vrednosti čine situaciju još gorom. /esto moramo da bi smo s(vatili ko smo mi, da vidimo ko nismo, pritom dodavajui tom nekom negativne karakteristike. 5ostoje i pozitivne disriminacije koji( nismo ni svesni.
@@. 5ojam asimilacije, separacije i integracije manjina vo pitanje se provljači u pret(odnom, a na ovim adresama nema nista o tome. Gasno je sta znače ovi termini ali da bi moglo da se kenja izvlačim sledee
#$t#%$,ka i$i '%#,t!na asii$aciQa s dnsi na prcs kUi su usmrni ka utapanju manjinski( i drugi( marginalizvani( marginalizvani( grupa u prvla2uUui prvla2uUui kulturni mdl. VsimilaciUa pdrazumva pdrazumva gubljnj gubljnj vlikg stpna stpna autnmi autnmiU U dk akulturac akulturaciUa iUa vi naglasak naglasak daU na pri(vatan pri(vatanj j kulturni( kulturni( vrdnsti vrdnsti i mdla mdla pnašanja vinsk grup. Vutritarna društva i Udan i drugi prcs čst sprvd nasiln uslvljavaUui pstanak manjinski( grupa stpnm nji(v asimilaciU dnsn akulturaciU. Wtpr asimilaciUi i akulturaciUi manjinsk grup naUčš naUčš pru'aUu rganizvanjm rganizvanjm karaktristični( karaktristični( nacinaln bUni( aktivnsti ka št su učnj škla na matrnjm Uziku, flklrn aktivnsti, vrsk brd i sličn. :%#,t!na :%#,t!na int%aciQa int%aciQa U prc prcss m2us m2usbn bng g pv pvz ziva ivanja nja pUd pUdina inaca ca ili društv društvn ni( i( grupa grupa i nji( nji(vg vg uklapanja u nku vu, rlativn skladnu društvnu clinu. Gačanj društvn intgraciU vdi d takvi( brazaca pnašanja kUi su primrni društvnim nrmama i d skladng i fikasniUg funkcinisanja grup, a gldan gldan subUktiv subUktivn, n, d pv pvanja anja zadvljs zadvljstva tva pUdinca pUdinca,, pri(vatan pri(vatanja ja zaUdnič zaUdnički( ki( simbla simbla i razviUanja razviUanja idntitta grup. Društvna intgraciUa s šir s(vata ka sl'ni impluzivni prcs. Se%eaci"a je razdvajanje ljudi na osnovu različiti( kriterija koji se u pravilu kose sa načelima ljudski( prava i sloboda.
5.St!a%na se%eaci"a Stvarna segregacija je ona segregacija koju susreemo svakodnevno u našim 'ivotima, a predstavlja izraz nesnošljivosti izme2u ljudi, a koja se najčeše temelji na predrasudama. ;esta su pojava, ističu paraverski i kvaziverski sukobi sa izra'enom verskom dominantom koji nastaju kada se sprečava slobodno ispovedanje religije od strane nedemokratskog nedemokratskog političkog poretka. To je u suštini, sukob političkog re'ima i dela naroda odre2ene vere. 3 tim uslovima, etničke, verske i druge manjine oseaju potrebu da se zaštite od Bmajorizacije7 koju vrši ili mo'e da vrši Bvodea nacija7 i dominantna verska institucija institucija.. $zlaz se nalazi nalazi u zatvaran zatvaranju ju u u'e nacional nacionalno>ve no>verske rske (omogeni (omogenizova zovane ne jedinice>p jedinice>podru odručja. čja. To neizbe neizbe'n 'noo vod vodii jačanj jačanjuu veza veza sa matič matičnom nom crkvom crkvom i ra2an ra2anju ju separa separatis tistič tički( ki( tenden tendencij cijaa koje koje vuk vukuu ka gra2anskom ratu.
@%. )anjinski mediji i dr'ava )ediji manjina su integralan deo $"S dr'ave.. d dra'ave zavisi da li e medij biti podstican, ignorisan ignorisan ili suzbijan. Gako je bitna i uloga me2unarodni( me2unarodni( vladini( organizacija *Savet -vrope 1FF@ 9 -vopska povlja o regionalnim imanjinskim jezicima+. j ezicima+. 5rimer ovoga su Jincari u makedoniji koji su, iako se činilo da su potpuno asimolivani u okvire )akedinije, otvorili školu i časopis na sopstvenom jeziku jer je makedonije potpisala ovu povelju o očuvanju jezika manjina. Gako je bitna i analiza mesta i uloge manjinski( medija koje poma'e dr'ava *insta'ivanje model> manjine putem putem medija integriš integrišee u zajednicu zajednicu i obes(rabruje obes(rabruje te'nje te'nje ka političkoj nezavisnosti+ nezavisnosti+ *SSS<+ @. -konomsk -konomskii model> mediji mediji je instrument instrument ekonomskog ekonomskog aktivira aktiviranja nja manjina. manjina. Deluje Deluje zajedno zajedno sa obrazovanjem na manjinskom jeziku, kako bi od nji( stvorila radnu snagu za ekonomsko jačanje dr'ave %. Divizivni Divizivni model> model> mediji mediji kao orudje orudje podizanja podizanja tenzi tenzija ja u zemlji zemlji i manetanje manetanje kontrole kontrole dr'av dr'avee kao promotera ali i arbitra. *ali'ir kolonija kolonija francuza, forsira kabilski kabilski jezik da sjebe sjebe arape+ A. 5reemptivni model> model> sai pokreu medije medije kako bi neutralisali nji(ove pokušaje pokušaje za za tako nešto. =ji(ovi =ji(ovi mediji bi bili nezavisni od dr'ave. O. 5rozelitski model> model> osnivanje medjija na nji(ovom jezku jezku da bi im se nametnula kultura ili religija njima strana *misionarski radio+ =isu svi mediji podjednako podjednako efikasni u funkciji medija manjina. manjina. /tampa je medij sami( manjina *malo ljudi čita+.
@A. "arakteristike regiona sn!ni k!i% isp$"a!an"a k#$t#%n 'i!%zitta # !%psk kntkst# Ust zaprav rgin. 5stU dva mgua pristupa rginu. P%!i insisti%a na s#-Qkti!nQ 'inziQi pQa i tvrdnji da U U rgin mntalna knstrukciUa i da ima pr svga kn!ncina$n# !%'nst . T znači da U, plazi d izvsng brUa kritrijuma > čiUi U izbr st!a% s#-Qkta 0pQ'inca) %#p 2 > u datm širm scikulturnm prstru
mgu idntifikvati ist tliki brU rgina. Drugi pristup, kUi bi s mga nazvati -Qkti!isti(ki, ukazuU na pr svga bUktivnu datst dlika na snvu kUi( s razaznaUu rgini. Xvrpskm kntkstu ali i za(tvima kulturn plitik mng U bli'a prativna dfiniciUa rgina, d kU plazi J5L
Sa%a'n"a %ina U sagldana trdimnzinaln tak da bu(vata saradnju prma dl *subrginalna dimnziUa+, (rizntalnu saradnju *m2urginalna dimnziUa+ i saradnju prma gr *nadnacina * nadnacinalna lna dimnziUa+. Tak Tak s rgini tvaraUu kak prma lkalnim zaUdnicama kU i( čin, tak i prma drugim rginima kUi mgu biti unutar ist dr'av ili u drugU dr'avi.
@O. dlike tradicionalni( društava *očajno pitanje, Govanovieva skripta loša+ Tradicionalne Tradicionalne vrednosti su iracionalne, zasnovane na religiji, nacionalnom ponosu, poslušnosti, poštovanju autoriteta, i odgovaraju agrarnim društvima. =ajbitniji pokazatelji su <-L$8$G#, 0<-D=ST$, E<#", 5<D$J#, <D$T-LGST0, 5P-LG=- SE$=- L$;=ST$.
@K .Tradicionalni i savremeni oblici istra'ivanja identiteta /IKO 9 *kraj 1. početak početak 1!. veka+ prvi moderni moderni mislilac koji je zapo(eo k#$t#%nop$#%a$isti(ko $e'an"e na (o!eka i $"#'sko '%#,t!o . dbacio je ideju društvenog ugvora i pošao od pretpostavke da je čovek po prirodi društveno bie. "oncipirao je teo%i"# p%o%esa u % stepena -o+anski) e%o"ski i $"#'ski. $storijski razvoj čovečanstva čovečanstva nije zamislio u cikličnim krugovima koji se ponavljaju, ve kao spiralno kretanje, u kome se na svakom višem stupnju ostvaruje ukupni napredak i obogaivanje ljudskog 'ivota, iako se gube neka postignua pret(odnog pret(odnog stadijuma. /to se tiče kulturnog pluralizmaisti(e "e'ist!enost s!ako '%#,t!a , kao rezultat različiti( geografski( okolnosti, istorije i oblika samorazumevanja. samorazumevanja. U!eo "e po"a naci"e za različite kulturne zajednice koje su razvile različite ljudske sposobnosti, potrebe, ideale, oblike spoznaje, imaginacije i verovanja, umetnost. $pak, smatrao je da ne postoji zajednička ljudska priroda, iako su ljudi započeli svoj razvitak delei zajedničku prirodu, menjajui je na različite načine. =jegov moralni monizam monizam bio je daleko ispred ispred njegovog vremena, vremena, ali ipak ostao ograničen i protivurečan. 5rvo da bi uopšte mogao da sudi o različitim društvima 0iko je morao da prizna postojanje zajednički( sposobnosti pojedinca, na primer razum i maštu. Drugo, smatrao je da sva društva na istom stadijumu razvitka imaju ista opšta obele'ja, što isključuje da su sva jedinstvena. $ako nije jasno razgraničio istorijske stadijume, izneo je jasne naznake da trei počinje iz pozici"e e!%ope ; p%os#4i!ao "e '%#e k#$t#%e) %e$ii"e) '%#,t!a i ce$e epoe.
MONTESKIJE 9 ljudi su društvena bia.Društvo se mo'e razumeti ukoliko se proučava na osnovu zakona društveni( odnosa, koji su po uzoru na prirodne zakone. Društvene strukture i prakse je objašnjavao fizičkim i moralnim uzrocima> koji se odnose na ljudsko delovanje i institucije, posebno oblike vladavine, zakone i religiju. posmatra i( komparativno i analizira kroz nji(ove društvene institucije. 5o njemu zakon je proizvod ljudskog uma,a politički i gra2anski zakoni svake nacije moraju biti samo posebni slučajevi primene uma. Svako društvoYnarod je jedinstveno i treba imati sebi primerenezakone primerenezakone koji se moraju podudarati sa naravima i načelima vladavine, da odgovaraju fizičkim obele'jima zemlje, njenim klimatskim uslovima, veličini, načinu 'ivota, religiji, običajima i navikama. 5osmatranjem kulturne različitosti )onteskje otvara dva pitanja ekspanatorno i normativno. =a eksp$anato%no pitan"e treba odgovoriti odgovoriti prikazom prikazom i objašnjen objašnjenjem jem različiti( različiti( kullturni( praksi u nji(ovom nji(ovom konkretnom društvenom kontekstu, da se o njima ne bi unapred vrednosno *negativno+ sudilo iz prespektive vlastitog društva. No%ati!no pitanje se odnosi na prosu2ivanjeYvrednovanje kulturni( praksi i verovanja odre2enog društva. Da bi pri tome izbegao etnocentričku perspektivu pokušavao je izvede univerzalne moralne standarde iz % osnovne Bprirode stvari6 i različiti( istorijski( iskustava ljudi. Tako dolazi do svoje !izi"e 'o-%o +i!ota koja uključuje brojne univerzalne kavalitete ljudi sigurnost, slobodu, stabilnu porodicu, samokontrolu, umerenost srasti, marljivost, jednakost, j ednakost, oseaj pravednosi, ljubav, (umanost,autonom (umanost,autonomiju, iju, toleranciju, zakone, ravnote'u u lličnim, porodičnim i političkim sferama 'ivota. tišao je najdalje u pri(vatanju različitosti oblika 'ivota ljudi, ali nije mogao da u potpunosti nadvlada monis monistič tički, ki, evroce evrocentr ntričk ičkii du( svog svog vreme vremena, na, pa je njegov njegovaa kultur kulturno no plural pluralist ističk ičkaa kon koncep cepcij cijaa društv društvaa ograničena i protivurečna. no za šta je verovao da su univerzalne norme i standardi judskog ponašanja zapravo su idealizovane evropske političke institucije i kulurne prakse, pa je smatrao da se samo (rišanstvo, kao jedina istinska religija, mo'e ispuniti pomenute za(teve. 3merene fizičko>klimatske osobenosti -vrope uslovljavali su Bgenij6 slobode. 3 #ziji pak vlada Bdu(6 sluganstva pa vlast mora biti despotska, zbog slične klim klimee isto isto va'i va'i i za #frik #friku. u. 3o 3opš pšte teno no fizič fizički ki uslo uslovi vi,, pose posebo bo klim klima, a, su ključ ključni ni čini činioc ocii u njeg njegov ovom om
objašnjavanju neevropski( društava u kojima su ljudi gotovo potpuno determinisani i javljau se kao pasivne 'rtve prirodni( sila, za razliku od -vrope.
GER:ER > utemeljiv utemeljivač ač multikultu multikulturalizm ralizma, a, zagovorn zagovornik ik individua individualne lne autentičn autentičnosti osti koji proširuje proširuje nanacijui nanacijuili li narod. 5rema njemu svako na svoj način izra'ava ljudskost, odnosno ima svoju vlastitu meru 9 nova predstava o čoveku. Svako je pozvan da 'ivi svoj način 'ivota, a ako to ne čini promašie ono što je za njega ljudsko. dbacivao je vladajue gledište prema kojem evropski kulturni obrascidostavljajustandarde koji bi ostali narodi trebali dostii da bi imali dobar način 'ivota. 5olazei od klimatskogdeterminizma zaključuje Yrazličito od )ontesZuieuaY da s!aki na%o'ia k#$t#%# ko"a # "e s!o"st!ena i stoga neprimerena ijednom drugom narodu. 5rema 5rema njemu njemu kultura kultura je umnogom umnogomee proizvod proizvod nesvesni( nesvesni( kolektivni( kolektivni( napo napora ra neko nekogg naroda naroda i zato uvek ostaje ostaje nivo misterije oko njenog nastanka nastanka i opstajanja. "ao izrazljudskog du(a, du(a, kulture su me2usobno neuporedive, neuporedive, ali se me2usobno dopunjuju i obogaujuju svet svojom raznovrsnošu. 3tvrdio je i da je moralnost neodvojiva od kulture u kojoj je nastala. Jezik je je jedan od najva'niji( konstitutivni( elemenata kulture *monteskje je to zanemario+, on jeosnova i medij mišljenja Svaki narod govori na način na koji misli i misli na način svog govora. "ultura mnogostruko pri'ma svoje članove, nji(ov način mišljenja, oseanja i prosu2ivaja, is(ranu, oblačenje, govor tela, ideale, zadovoljstva, estetske, moralne i druge vrednosti. Svaka zajednica se čvrsto dr'i svoje kulture i nastoji da je prenese na nove generacije. "ulturna zajednica ili nacija je neka vrsta proširene porodice koja koja predst predstavl avlja ja jedan jedan jezik, jezik,kul kultur turu,n u,naro arodd i jedan jedan nacion nacionaln alnii karakt karakter er te pret(o pret(odi di dr'av dr'avii i pod podupi upire re je osiguranjemmoralnog osiguranjemmoralnog jedinstva i solidarnosti. solidarnosti. [3činio najodlučniji i najoriginalniji iskorak naspram tradicionalni( koncepcija univerzalne ljudske prirode i ceni %az$i(i %az$i(itos tostt e4# k#$t#% k#$t#%aa aa, ali moni monist stič ički ki(( pred predst stav avaa o dobr dobrom om 'ivo 'ivotu. tu.YY n ceni ali je isto istovr vrem emne neoo nep%i"ate$"ski nast%o"en p%ea n"io!ia #n#t%a,n"i ete%oenostia . KELEN 9 Svojim konceptom kulturnog pluralizma, kojeg je suptorstavio vladajuem i sve agresivnijem ae%i(ko #$tik#t#%a$ #$tik#t#%a$iza iza. američ američkom kom model modeluu asimi asimilac lacije ije *melti *melting ng pot+, pot+, on je prizna priznatt kao kao preteč pretečaa ae%i(ko "-L-= naglašava da demokratija uključuje ne eleiminaciju razlika nego nji(ovo usavšavanje i konzerviranje. #meriku ne vidi kao naciju>dr'avu *prema evropskom modelu+ nego pre kao ozaik na%o'a , a američku civilizaciju kao višestrukost u jedinstvu, čiji glavni ci$" ni"e s"e'in"ena isto!etnost!e8 a%oni"a no,t!a . Po"a k#$t#%no p$#%a$iza sko!ao # s!o %a'# iz 159. K#$t#%a i 'eok%ati"a # SA: n je nasuprot asimilacionistima tvrdio da )elting 5ot uopšte nije delotvoran, niti po'eljan kao ideal. -tničke veze su po njemu nedobrovoljne i neizmenljive 6Ljudi mogu menjati odeu, politiku, 'ene, religiju, ali ne i svoje dedove7. -tnička raznovrsnost samo obogauje američku civilizaciju. #merička nacija nije jedan narod, osim u političkom i upravnom smislu ve je federacija ili zajednica nacionalni( kultura. =ije dalje razra2ivao koncept kulturnog pluralizma, pa je ostao nerazra2en koncept društva, kao negativna reakcija na vladajue konformističko s(vatanje )elting 5ota. n nije pokazivao interes za ekonomske i političke nejednakosti u društvu.
@. =ekadašnji i sadašnji oblici oblici interkulturalizma interkulturalizma Termini Termini multikulturalizam i njegove pridevske izvedenice> multikulturan i multikulturalan pojavili su se odnedavno u raspravama o karakteru savremeni( društava. 3 manje od % decenije, multikulturalizam je postala reč koju odma( odma( priznaju političari, političari, društveni komentatori, komentatori, istra'ivači i opšta javnost, javnost, barem u razvijenim zapadnim dr'avama. T(e \ford Supplement iz 1FK. prvi put uvodi pridev multikulturalan, sa obrazlo'enjem da se pojavio 1FA1. u =jujorku u zna(en"# p%oti!no po"o!ia naciona$iza i naciona$na p%e'%as#'a. 5rvenstvo upotrebe reči multikulturalizam pripisuje se kanadskom premijeru 5jeru Tridou, Tridou, u govoru iz 1F1. ;esto se lansiranje ovog pojma, bar u političkom smislu, ve'e uz promovisanje kanadske politike me2uetnički( me2uetnički( odnosa u vremenu vremenu kasni( K&>i( i početka početka &>i(. )anje )anje je poznato da su multikulturalizam izmislili kanadski Slaveni 1FKO. 5ostoje mišljenja da je j e njegova ranija povremena upotreba počivala na bitno drugačijem drugačijem odre2enju odre2enju od onoga kog kog e dobiti kasnije. kasnije.
#dler profil multikulturane osobe > psi(okulturalno adaptivna, adaptivna, svestrana, puna razumevanja]
ika,ka %#pa za k#$t#%ne st#'i"e > multikulturalizam proizveo veu potra'nju za utopijskim mišljenjem i od kulturni( studija. )ultikulturalizam kao socijalni socijalni pokret dobija kritički naboj, svojom te'njom da dovede dovede u pitanje ustanovljene norme i me2usobno pove'e borbe za identitet s pučkom retorikom o različitosti i otporu. Mi$i8 i Pek multikulturalizam je postao koncept kulturne formacije uopšte. Eudui multikulturalizam uzima kako globalne, tako i lokalne konotacije, razvijajui različita semantička polja u raznim zemljama, posebna pa'nja mora se posvetiti nacionalnim, nacionalnim, istorijskim, političkim, socijalnim socijalnim i institucionalnim kontekstima kontekstima u kojima se pojavljuje, cirkuliše i dobija značenja. 5riznavanje posebni( uslova i različiti( ideološki( koncepata mogli bi mo'da raspršiti uobičajenu kritiku o njegovoj maglovitosti i neko(erentnosti. neko(erentnosti.
@!. dlike gra2anski( društava snovne odlike civilnog udru'ivanja jesu nepripadanje sferi privrednog 'ivota *neprofitna orijentisanost+ i autonomija u odnosu na dr'avu. $pak, 8rosjean smatra da to nije dovoljno da bi se razumela i prepoznala ovakva organizovanja organizovanja i navodi pet karakteristika 1. Dobrovoljnost 9 pristupanju, pristupanju, pri(vatanju pri(vatanju ciljeva, ciljeva, ostvarivanju ostvarivanju i redefinisanju kao i istupanje članova @. rganizacije rganizacije su više od od prostog skupa skupa članova, članova, Tako Tako postoje skupovi skupovi pravila i materijalna srestva. srestva. 5ravila odre2uju odnos medju medju članovima , treim licima kao i kontrolu materijalni( sredstava. sredstava. 5ravno su regulisani %. $maju polje polje delovanj delovanjaa i zajedničke zajedničke ciljeve ciljeve 9 u ovo ula'u ula'u materijalna materijalna sredstv sredstvaa i rad članova članova A. $maju skup zajednič zajednički( ki( vredno vrednosti sti 9 osnov osnov udru'ivan udru'ivanja ja O. #utonomni #utonomni su kod utvrdjiva utvrdjivanja nja li i preispitaivan preispitaivanja ja organizac organizacije, ije, cilljeva, cilljeva, vrednosti vrednosti Dobrovoljnost i organizovanost su najčeše u sukobu jer jedno onemugava drugo. 5otpuna organizovanost organizovanost dolazi s vremenom i vodi birokratizaciji i institucijalizaciji to jest, prestajanju postojanja kao dela civilnog društva. Svako društvo isto kao preduzee ima svoj 'ivotni vek mladosti, zrelosti i opadanja.
@F. Jivilno društvo i me2ukulturalizam Jivilno društvo ne postoji kao celovita struktura unutar društva ve kao mozaik formi. a je postao tako tako merilo za razvijenost razvijenost civilnog društva u jednoj zemlji, i svi u tome 'ele da preteknu preteknu #meriku. 5oznat je i termin ^3#=8 koji opisuje kva_i =0 koji su u slu'bi političara ili vlade. =0 dobija veoma veoma bitnu funkciju u procesu procesu nejednake razmene :apada :apada i $stoka.=ji(ovi ciljevi nisu nisu transparentni. Takozvani( Takozvani( ambrella organization organization =0>a ili pravi( =0>a ima jako malo. Jivilno društvo je neop(odno kao odgovor na masovno koje karakteriše masovnost masovnost i anonimnost. :a razliku od nacije kao dominantne osnove solidarnosti evropski( dr'ava oblici civilnog društva su transnacionalni transnacionalni i zbog toga nji(ove ideje mogu da se transnaconalizuju. B)$SL$ 8LE#L=, D-L3G L"#L=6R 5ostoje
ideje da se napravi pandan 3=>u, nešto kao forum civilni( društava, koji bi se sastajo jednom godišnje. n bi predstavljao odgovor odgovor rastuoj birokratizaciji birokratizaciji nacionalni( i medjunacionalni( medjunacionalni( organizacija organizacija ali i samim samim nacijama.
%&. Trei sektor Trostruka odredba odredba =0 kao nevladini(, nepolitički( i neprofitni( je marginalizovana i u prvi plan je stavljano samo nevladino. Ta sintagma sintagma zamagljuje pravi razlog nji(ivig postojanja i negativno i( karakteriše. va udru'enja zapravo stoje nasuprot formalnoj organizaciji u vladi i partijama i ne odnose se samo na =-0L#D3 ve i na čitav spektar razlišiti( razlišiti( organizacija. "ako bi se pozitivno odredili =0 neop(odno je da se drugačije nazovu a pojam je nadjen u sintagmi trei sektor. na je dobra jer u sebi sadr'i razlikovanje od druga dva 9 dr'avnog i privatnog. Tako Tako se pokazuje i odnos prema njima koji je j e do sada bio zapostavljan. vo ne predstavlja puko prilagodjavanje ili asimilaciju ve redefinisanje uloge,pravila igre i modernizaciju civilnog društva. vom, neprofitnom sekturu je takodje, kao i profitnom, potreban novac.
%1. $mperativi za formiranje =0 snova za formiranje nevladini( organizacija je da budu korektor i partner sa ostala dva sektora zbog boljeg i kvalitetnijeg funkcionisanja civilnog društva. $ako su u pitanju nevladine organizacije, organizacije, one sara2uju sa vladom. rganizacije vladom. rganizacije civilnog društva usko se vezuju za modernu socijalnu dr'avu. "ad govorimo o socijalnoj dr'avi, mislimo na dr'avu koja svojim aktivnostima deluje u smeru osiguravanja socijalnog minimuma svim svojim gra2anima, kao i pru'anja drugi( vrsta pomoi onima koji je ne mogu omoguiti sami. S obzirom da dobar deo programa socijalne dr'ave počiva na inicijativama upravo organizacija civilnog društva, nji(ova va'nost za funkcioniranje dr'ave je jasna.
%@. Smetnje u formiranju =0 )noge organizacije formirane kao =0 ne bore se za ciljeve i vrednosti društva, ve za sopstveni kapital. Jiljevi =0 organizacija organizacija su imanentni, odnosno neodvojivi od demokratskog, modernog i civilizovanog društva, i ljudski( prava uopšte, pa se često nji(ovo postojanje, s obzirom na ustav i zakone, dovodi u pitanje. ;injenica da nji(ovi ciljevi pripadaju ve postojeem poretku mogu predstavljati smetnju u funkcionisanju =0. Tako2e Tako2e javlja se i problem nestručnosti nestručnosti kadra, i problem problem finansija.
%%. $storija civilnog društva u Srbiji =a ovim prostorima je preskočeno nekoliko nekoliko faza u razvoj razvoj civilizacije i taj istorijiski manjak manjak se ispostavlja ispostavlja u oblicima koji pokazuju velikki stepen kulturnog zaostajanja. zaostajanja. Jivilno društvo je u Srbiji potisnuto i to joj onemoguava onemoguava da se razvij kao gradjansko i dmokratsko društvo. $stina, to što je potisnut ne znači na de postoji civilni sektor, a mo'e se rei da je čak i u periodu 1FAO>1FF& postojala klica civiliteta na ovim prostorima. @& veka. 8radovi se specijalizuju za odredjene indusrije, novi zanati potiskuju stare. # nove zanatlije zanatlije su ili i li stranci ili su se školovali u inostranstvu. ni su vezani za strane zemlje i funkcionalnim vezama *nabavka alata, sirovine+.
Tako, Tako, oni su iskusili 'ivot na zapadu gde postoje uredjena gradjanska društva i tu kulturu počinju da prenose na ove prostore. 5ridevi bečki, londonski, pariski, često se koriste u strpskim novinama tog vremena kako bi se roba što bolje prodala u oglasima, oglasima, to pokazuje opšinjenost opšinjenost srpskog naroda naroda zapadom zapadom i nji(ovim uredjenjem. uredjenjem. Tada Tada se grad oslobadja tradicionalni( okvira, i uključuje se u medjunarudno tr'ište. Tek Tek početkom @& veka, se razara dotadašnje seljačko društvo i stvaraju se okviri za nastanak ranog civilnog društva u srbiji. *$ sledee pitanje mo'e da pomogne da se priča dalja priča > komunziam+.
%A. "ultirni (eroji i civilno seanje 3termeljivanje vrednosti civilnog duštva neo(odno je za njen nastanak. :a to je potrebno vreme, proces socijalizacije traje. 0rednosti 0rednosti se ne usvajaju direktno več posredstvom socijaliztorskog uzora 9 kulturnog (eroja. To je osoba kojoj se narod divi zbog njeni( odlika ili postignia i traju je idealnim modelom ponašanja. ni nisu realni ve idealizovani u manjoj ili veoj meri. Heroj mo'e biti mitska ličnost koja personifikuje civilizacijska dostignua, dostignua, mo'e biti istorijska ličnost koja je kroz vreme mitologizirana ili mo'e biti neko iz neposredne prošlosti ili sadašnjosti. 3 društvima koja su vrednosno razorane ima više kulturni( (eroja koji se nose medjusovbno suprotstavljene vrednosti, a mo'e se desiti da (eroj nosi naizgled nespojive vrednosti *anti(eroj+ *)arko "raljevi+. Danas su (eroji drugačiji, umesto jednog ima i( mnogo a od nji( e u budunosti ostati samo neki. :ato se kulturni( (erojima uglavnom smatraju ljudi iz dalje prošlosti. "ulturni (eroj mo'e biti i kolektivitet ali pojednici mnogo uverljivije otelotvoravaju vednosti vednosti *8andi, martin Luter "ing+. *5rimer kod nas 9 "apetan Dragan, devedeseti( bio u centru pa'nje, niotkuda, kasnije dobio čak i svoju emisiju+ Seanje na (eroje u društvu predstavlja civilno seanje. :adu'bine :adu'bine su poseban oblik istorijskog civilnog seanja i u srbiji se javljaju krjem 1F i početkom @& veka.
%O.=apori za pojednostavljivanje 'ivota *prvo čitaj %, pa %K, pa ovo+
D'ord' )onbjo koji je vodio kampanju protiv supermarketa u Londonu opravdao je to ovako Supermarketi smanjuju zaposlenost jer zatvaraju manje trgovine, onda ti ljudi moraju da 'ive u predgradju jer je jeftinije, gde 'ive u stambenim blokovima. ni moraju da tra' posao u različitim delovima grada do koji( moraju da idu kolima, što poveava zagadjenje okoline i pogoršava kvalitet 'ivota. "adkad neolidizam mo'e da dobije i agresivne oblike skvoteri koji zauzimaju napuštena skladišta skladišta i kue *jer je sve svačije+. =ekad je čak u pitanju i terorizam, a najbolji primer je 3=#E)E-<# koji je za metu svoji( pisama>bombi uzimala profesore na te(ničkim fakultetima *ispostavlio se da je i taj lik bivči prof+. =jegove ideje anar(izma su sa pojavom interneta počele da se šire i danas ima puno slični( pokreta. Sve ove vrste otpora imaju za cilj da poka'u da je mogue 'iveti drugačije to jest da postoji alternativa.
%K.
Ma%tina L#te%a koji se protivi zbog oproštajnica gre(ova i =ovi bitan trenutak u ovoj priči jeste pojava Ma%tina (ije (ijera rar( r(iz izci ciji ji crkv crkve. e. Sa poja pojavo vom m prot protes esta tant ntiz izma ma javl javlja jaju ju se drug drugač ačija ija ne(i ne(ije jera rar( r(iz izov ovan anaa vidj vidjen enja ja *denominacije+ kja drugačije gledaju na odnos čoveka i prirode, naročiton u =emačkoj, -ngledkoj i Holandiji 1K. 1. vek. -ngledka revolucija 1 veka bila je pod jakim uticajem puritenizma koji se zalagao za prošišenje (rišanstva od naslaga koje si tokom vekova izmenile pravo učenje. O$i!e% K%o!el, predstavnik revolucije bio je reformista ali postojala su i mnogo radikalnija radikalnija krila. ni su se zalagali za egalitarnu utopijsku zamisao zamisao * Toasa Toasa Mo%a +koju su predstavljali kao povratak rajskog vrta na zamlji. :ie%i su bili bili jedan jedan takav takav pok pokret ret koji koji se zalag zalagaao aao da ostva ostvari ri utopij utopijsko sko društvo društvo na princi principu pu agrar agrarnog nog komunizma. ni su jednom prilikom zauzeli jedan zemljišni posed i počeli da ga obradjuju pod izgovorom da je priroda vlasništvo svi( ljudi. Tome Tome su se usprotivili veleposednici veleposednici i ugasili su ovu pobunnu. "ako su svi ovakvi pokreti bili gušeni, pristalice ovakvi( s(vatanja kao pto su digeri i skvoteri potra'ili su svoju priliku u drugom svetu koji nije konzervativan kao stari 9 Severna #merika, #merika, obeana zemlja. =ajznačajniji predstavnici ove branše su? 1. )enoniti> povlačenje iz spoljašnjeg sveta i usmerenja na naporan rad, štedljivost i pomo unutar ali i izan zajednice bez obzira na politička uverenja. Eili su nenasilni. @. Huterijanci 9 zagovaraju zajednicu dobara po ugledu na jerusalimsku crkvu. Pive u kolonijama od po K&> 1O& članoca a rad organizuju u okviru zajednički( domainstava domainstava %. #miši 9 tvrdokorni tradicionalisti, odbaciju sve električne uredjaje. =e koriste čak ni poljoprivredne mašine. ni nemaju čak ni molitvene domovee ve se mole po kuama, tako da kada zajednica poraste mora da se deli jer ne mo' sve da da stanu u kuu. kuu.
%.-kološki pokreti i religijska učenja dnos religije kao oblika drustvene svesti i Jrkve kao društvene institucije sa jedne strane i ekološki( pokreta sa drug slo'en je i na njega se mo'e gledati iz više uglova. #utor knjige se ovde bavi samo kako religije utišu na savremene ekološke pokrete, što je pogotovo interesantno na zapadu, gde postoji veliki broj ovakvi( pokreta a smatra smatra se da su te dr'ave dr'ave sekularizovane sekularizovane ali su (rišanske. (rišanske. Sve religije, pa i one primitivne imaju izvestan stav prema prirodi i načinu njegovog prisvajanja od strane čoveka. Ti stavovi stavovi se razlikuju i to uodredjenoj meri determiniše tip pojedinog društva. 5ostavlja se pitanje na koji našin utiču religijski stavvoovi na savremenu civilizaciju u pogledu ekologije
vde autor naglašava da e analizirati samo jedan koncept u okviru zapadne civilizacije koji se sadr'i u koncept o'%+i!o o'%+i!o na(ina +i!ota. n predstavlja u isto vreme kritiku uz pomo protestantizmu a naziva se koncept koje se procenjuju učinci razvoja sav.civilizacije i njen odnos prema okolini. n je u
%!. 5oliteističke i monoteističke religije Teiza nastaje na višem stepenu razvoja ljudske svesti, kada ljudi stiu sposbnost uopštavanja. Tada oni uočavaju da postoji grupa srodni( pojava i veruju da njima upravljaju natprorodna bia, koja više ne 'ive u pojedinim predmetima, predmetima, ve 'ive na pojedinim nepristupačnim nepristupačnim mestima, a kasnije kasnije i( di'u čak i na nebo. vako vako zamišl zamišljen jenii du( du(ovi ovi dobijaj dobijajuu naziv naziv bogovi. bogovi. Dve su osnovn osnovnee faze faze u razvoj razvojuu teizma teizma,, a to su polite politeiza izam m i monoteizam. Po$iteiza je vera u više bogova, od koji( su jedni dobri, a drugi zli. 3 ni'oj fazi politeizma bogovi su pesonifikacija prirodni( sila, dok u višoj fazi odu(ovljavaju se i društvene sile, pojave, procesi i odnosi. Tako Tako dolazi do podele bogova oni( koji upravljaju društvom i prirodom. "lasični primer politeističke religije je grčki politeizam. Monoteiza je faza faza u razv razvoju oju reli religi gije je i vero verova vanj njaa u jedn jednog og boga boga.. Tako se ostv ostvar aruje uje imag imagin inar arna na personifikacija svi( prirodni( i društveni( sila, koje čovek nije uspeo da savlada ,u jednom bo'anskom liku. Ljudi su svu svoju nemo preneli na jednog boga 9 spasitelja. Hrišani su imali $susa, , jevreji 9 )ojsija, )uslimani 9 )u(ameda, #zijati 9 Eudu itd. va faza razvoja religije nastaje sa nastankom dr'ave i veliki( despotski( dr'ava, kada je vladar svemoan. 0ladar je predstavnik boga na zemlji, a svaka vlast je od boga i zbog te veze vladari se razlikuju od obični( ljudi. d monoteistički( religija najznačajnije su (rišanstvo, islam i budizam i one su tzv. velike religije. =astale su u različitim vremenima i na različitim prostorima. Eudizam je nastao u 0$ veku p.n.e na prostorima dalekog $stoka, (rišanstvo je nastalo na prelasku iz stare u novu eru na bliskom $stoku, dok je islam nastao u 0$$ veku na srednjem $stoku.
%F. Sekta Skta U izdvUna ili zatvrna grupa ljudi kUa čvrst sldi svUa načla. =aUčš s skta frmira nasuprt snvnU grupi iz kU U U ptkla, razviUaUui učnj, kU U p uvrnju članva skt, ispravniU u dnsu na učnj snvn grup. :a sv članv skt karaktrističn U da imaUu čvrstu rganizaciUu i Udinstvn bavzn ritual. 3 Udnm brUu mntistički( rligiUa svak dstupanj d prklamvani( dgmi, prglašava s sktm. pčtku skta U bila nutralan pUam pUam za Udnu manjinsku manjinsku grupu kUa bi bi dlazila u knflikt sa vinm. TaU TaU pUam s naUčš kristi u antičkim filzfskim krugvima, pisuUui manj filzfsk grup. 3 tm smislu i ran (rišanstv m' da s razum ka skta unutar Uudaizma. U udaizma. 3 srdnjm vku, pUmm skt su pisivan Urtičk grup kU su s dvaUal d vinsk Jrkv. 3 mdrn dba s pd sktama naUčš pdrazumvaUu pdrazumvaUu zatvrn vrsk vrsk grup, dnsn dnsn kultvi. ada gvrim sktama tU. malim vrskim zaUdnicama, trbal bi da znam da su nastal uprd sa nastankm rligiU. Scilg rligiU bi za sktu rka da U t Ngrupa sldbnika nkg izdvUng vrskg mišljnja ili pravcaN ili, pak, da s p sl'nsti u scilškm smislu nalazi nakn kulta, a isprd nj su dnminaciUa i crkva. Egslvi skt psmatraUu ka grupu Nsldbnika kUa s dvUila d crkv i kUu U crkva dbacila ili sudilaN. Wsim p sl'nsti, skt s d crkv razlikuUu i p dst uprdni( idaln> tipski( karaktristika.
Raz$ika ize4# c%k!e i sekte jeste što su crkve inkluzivne grupe koje podstiču sve članove društva da im se priključe, dok su sekte sekte ekskluzivne, ekskluzivne, i za(tevaju za(tevaju vei stepen privr'enosti. privr'enosti. Sekti mogu pripadati pripadati samo odrasli muškarci i 'ene. :a razliku od sekte, crkvu karakteriše kompromisni odnos prema dr'avi, dok je sekta često indiferentna, ili pak u konfliktu. 5rd stari(, pstU i nv skt i kultvi zamnjni nazivm Nnvi rligizni pkrtiN, kUi s UavljaUu pčtkm pdsti( i kraUm Nludi( šzdsti(N, ka Nrzultat dmkratski( prcsa u zapadnU (misfriN. =ki d nji( s usl'njavaUu, usl'njavaUu, rastu i pstaUu ali s zat zat pamt tragični incindnti, incindnti, pput kulta NHrama NHrama nardaN i masvng samubistva ili skt NDst E'iUi( zapvstiN, kUa U prk dv sttin svUi( članva dvla u sigurn sigurnuu smrt smrt spalj spaljiva ivanj njm.5 m.5Ua Uav v nalik nalik vim vim imaUu imaUu za rzult rzultat at sna'n sna'n antiku antikultn ltn pk pkrt rt, , u kUima kUima dbrvljn pristupaUu akadmski gra2ani. ErUni psi(lzi, scilzi, pravnici i advkati, ka i mngi drugi, svUim Uavnim nastupm tkrivaUu prav lic pUdini( kultva i nvi( skti. Vli i n sam t, ni praktičn pma'u ljudima kUi su NprgramiraniN i rad na nji(vm dprgramranju dprgramranju i vraanju u NnrmalanN tk 'ivta. =aravn da U dma( zatim usldila pUava prkultni( pkrta, kUi sa svUim pristalicama viskg brazvanja, tak2, sasvim lgitimn učstvuUu na UavnU scni u dmkratskim dr'avama.
A&. 0erski sukobi kroz istoriju 0erski sukobi, bilo da se manifestuju kao unutar ili me2ukonfesionalni konflikti i distance, zajedno sa 0erski etničkim konfliktima predstavljaju najpoznatiju i najsporniju vrstu društveni( sukoba. 5roblem je što opisivanje nekog sukoba kao etničkog ili verskog upuuje u velikoj meri na predrasude i stereotipe. 5olazi se od stava da su verski i etnički ratnici iracionalni, vo2eni motivacijama koje potiču iz magle istorije, zbog čega se verski sukobi smatraju ekstremnim i isključivim, te bi trebalo izbegavati intervencije u slučaju nji(ovog izbijanja. "roz istoriju religija je bila najzapa'eniji element samoprepoznavanja, individualnog individualnog i kolektivnog. )e2utim, zloupotreba religije i verskog identiteta tokom minuli( epo(a dovodila je do najkrvaviji( ratova i pogroma mnogi( naroda, $ako su tokom tokom veeg dela istorije verski sukobi sukobi su bili preovla2ujui sukobi unutar pojedini( društava i izme2u dr'ava i uvek su imali iste uzroke interese, koji nisu bili isključivo verske prirode. )e2utim, iza prepoznatljive du(ovne retorike, koja po pravilu prati verske sukobe, uvek su se skrivali i nelegitimni politički i ekonomski ekonomski interesi *pljačke, trgovina trgovina robljem, teritorijalna osvajanja+. osvajanja+. Eez obzira odvojenost crkve od dr'ave u najveem delu savremenog sveta, me2uverski i unutarreligijski sukobi često prerastaju u političke. 5ostoje i čisto verski sukobi koji se vode u okvirima konkurencije različiti( različiti( konfesija, konfesija, ali oni ne iziskuju iziskuju intervenc intervenciju iju vlasti vlasti i nemaju nemaju političku političku dimenziju. dimenziju. Tako2e Tako2e i borbe oko pridobijanja vernika izme2u konfesija mogu se voditi i bez politički( pretenzija i politički( posledica. )e2utim, religija se politizira u uslovima kada se vernicima nameu odre2ena politička ube2enja, ili kada verske institucije pokušavaju da arbitriraju o političkim pitanjima. 5olitizacija religije uslovila je da religijski faktor bude prisutan u svim sukobima s kraja MM veka. 5rimera radi, u /ri>Lanki se vodi rat izme2u budista i (indutamilaca od 1FF&. godine. 3 =igeriji je 1FF1. godine ubijeno na (iljade vernika u borbama izme2u muslimana i (rišana. 3 $ndiji je 1FF@. godine ubijeno više od @ &&& vernika u borbama (indusa i muslimana, dok se 'u regionu "avkaza vode borbe izme2u (rišana i muslimana, a u Severnoj $rskoj izme2u rimokatolika i protestanata. 3 Sudanu se vodi dugogodišnji rat izme2u (rišana i muslimana, a u $stočnom Timoru izme2u katolika i muslimana. $zme2u jevrejski( i palestinski( fundamentalista sukobi traju više od pola veka, dok je 1FF1. godine 5akistan usvojio zakon kojim se uvreda )u(ameda )u(ameda ka'njava ka'njava smru smru javnim javnim vešanjem vešanjem.. Terorist Teroristički ički napad napad islamski( islamski( fundament fundamentalista alista,, sa neko nekoliko liko (iljada 'rtava u S#D @&&1. godine, za(teva temeljno preispitivanje dosadašnji( teorijski( paradigmi u smislu redefinisanja uloge verskog faktora u izazivanju konflikata u MM$ veku. 0erski sukobi su vo2eni izme2u pripadnika različiti( religijski( tradicija, ali i izme2u pripadnika iste religije, odnosno konfesije. vi sukobi su se manifestovali kao sukobi me2u religijama *(rišanstvo i judeizam, (induizam i islam, (rišanstvo i islam+ unutar jedne i izme2u više dr'ava, kao i izme2u vernika koji su pripadali jednoj ili različitim konfesijama odnosno veroispovestima *izme2u rimokatolika i pravoslavaca ili protestanata unutar (rišanske crkve+. $ako su verski sukobi pojavno često sadr'ali ili izra'avali i čisto teološke razlike, nji(ovi glavni uzroci nisu bili u religiji, ve u njenoj zloupotrebi od strane verski( institucija
ili nosilaca vlasti i politički( funkcija, mada su o tom pitanju prisutna podeljena, pa i suprotna teorijska mišljenja 3 petom, jedanaestom i šesnaestom veku došlo je u istoriji (rišanstva do tri velika raskola.
6o'ine 9>1. na 0aseljenskom saboru u Halkidonu došlo je odvajanja crkve na dve grupe prva je zastupala stav o dve prirode u Hristu *bo'anska i ljudska+ dok je druga grupa zastupala stav o jednoj prirodi Spasitelja, koja je istovremeno i bo'anska i ljudska * kasnije su nazvani )=fizitima 9 zbog jedne prirode+ 9 vaj sukob doveo je do petnaestovekovnog raskola izmedju rijentalne monofizitske pravoslavne crkve i $stočne pravoslavne crkve. crkve. 1B>9. 9 Sukob izme2u pravoslavnog $stoka i katoličkog :apada 9imao dalekose'ne dalekose'ne posledice 9 započeo kao incident koji se ticao samo najvišeg sveštenstva, da bi u ;etvrtom krstaškom ratu kulminirao i doneo neopoziv raskid ne samo dve crkvene sfere, ve i izme2u dve kulture i civilizacije. vaj raskol bio je uslovljen nizom kulturološki(, politički(, jezički(, ekonomski(,istorijski( ekonomski(,istorijski( i drugi( faktora. ozbiljnosti ovog sukoba govori i to što su anateme koje su crkve me2usobno bacile jedna na drugu 1&OA. ukinute tek 1FKO. 1@. okačio FO teza na na vrata vitenberške katedrale, gde se otvoreno suprotstavljao prodavanju oproštajnica i korupciji unutar "atoličke crkve. 5rotestantska reformacija postoji u tri glavna pravca Luteranstvo, "alvinizam, #nglikanstvo. #nglikanstvo. U . !ek# # /izanti"i dolazi do sukoba izme2u (rišana i muslimana. Hrišani su izjavili da je "uran la'na knjiga a )u(amed la'an prorok i isticali va'nost monogamne porodice. )uslimani su bili protiv religijske umetnosti i zamerali što su (rišani podeljeni na mnoge rase i narode, a najviše im je smetao koncept svetog trojstva. 1F!F. ubijeno je %&& (iljada ljudi u religijskim i etničkim sukobima 9 sukob (rišana i muslimana u istočnom timoru, jevreja i muslimana na bliskom istoku, protestanata i katolika u severnoj irskoj. 11. septembar septembar @&&1. za same napadače imao religijsku konotaciju. Eitno je pomenuti arapsko prolee 9 sukobi u egiptu. /arli -bdo.
A1. 5ravo na razlikovanje i mogunosti verske tolerancije Tolerancija Tolerancija je trpeljivost prema necemu sto se ne voli ili s cim se ne slaze. #ko se nesto pri(vata ili voli onda To$e%isati nesto znaci p%!o a os#'iti a zati se to nije tolerancija vec aktivno pri(vatanje ili praktikovanje. To$e%isati poi%iti s tie.0erska tolerancija se vezuje za inoverce, jeretike, otpadnike odnosno ateiste ili teiste *u zavisnosti od toga da li se neko na toleranciju poziva ili je u'iva+. /e%sk# to$e%anci"# t%e-a %az$iko!ati o' !e%ske in'i*e%entnosti *stav u kome se nemju nikakve emocije ili interesovanja vezana za religiju+. Sek#$a%ista je religijozno indiferentna osoba sto znaci da je podjednako nezainteresovana nezainteresovana i za religiju i za ateizam.
S#p%otno !e%sko" to$e%anci"i "e !e%ska net%pe$"i!ost *suzbijanje i proganjanje drugaciji(+. =pr. Hriscanima nije dovoljna tolerancija vec im treba postovanje i pri(vatanje kao i muslimanima, jevrejima, budistima i to pogotovo ako cine cine manjinu unutar unutar drustva *religijski (eterogena. (eterogena. "od (omogeni( (omogeni( se ovaj problem problem predstavlja u vidu spoljno politicki( odnosa+. 5rvi put se postavlja ovo pitanje u
Pos$e niza k%staski %ato!a) Niko$a K#zanski "e pos$e pa'a Ca%i%a'a izneo p%!i zate! za to$e%anci"# ize'"# is$aa i %iscanst!a jer u medjusobnom sukobu nema pobednika pobednika vec samo zrtava. "asnije s protestantizmom, sledbenici sledbenici )artina Lutera smatraju smatraju 5apu laznim laznim prorokom a katolicku katolicku crkvu zveri iz #pokalipse. 5eriod verski( ratova *1K. $ 1. 0e 0ek+ koji su opustosili -vropu, pokazao je da je nemoguca pobeda i unistenje unistenje druge strane. %zio a$i ne'o!o$"no Dzonatan Svift 9 knjiga o buretu Hi iao ono$iko !e%e ko$iko "e pot%e-no 'a se %zio 'a !o$io "e'ni '%#e. 8uliverova putovanja *Svift+ Tokom Tokom brojni( ratova, povod rata se zaboravlja a ostaje mrznja i potreba da se protivnik istrebi *do te mere da se fizicki eliminis(u+.
A@. sobenosti verske komunikacije
A%. 0erska simbolika Sve religije su imale ključnu ulogu u uspostavljanju i odr'avanju me2ukulturne komunikacije u prošlosti, pre pojave svetski( religija. 5re pojave svetski( religija preovladavali preovladavali su paro(ijalni oblici društava koju si bili zatvorenog tipa. Gako va'na uloga jeste uloga misionara, pripadnika religija koji su što svojom voljom a što prisilom raseljavani u druge delove sveta da bi širili religiju. Gevreji su bili prisiljavani dok su (rišani, muslimani na to gledali kao na misionarstvo. Sveta mesta ti( religija *Gerusalim za (rišane, meka za muslimane, ETH 8aja za budiste+ jesu komunikaciona 'i'a u kojoj (odočasnici uspostavljaju globalnu komunkacionu komunkacionu mre'u koja uspešno funkcioniše (iljadama godina. 3nutar svake religije grupe nastaju specijalisti. Sveštenici koji tumače i prenose bo'ansku poruku, itekako va'ni za rasprostiranje religije. 0a'no je i odre2enje jezika religije kao što je Latinski za katoličku crkvu recimo. #r(itektura ima sna'nu ulogu u prenošenju religijski( poruka. 8otska katedrala svojim vertikalama stremi ka nebu i jasno saopštava saopštava stav svoje religije. 4reske kod pravoslavaca pravoslavaca emituju tako2e verske verske poruke. Treba napomenuti i funkciju crkveni( zvona koja svojim javljanjem definišu društveno vreme zajednice i orjentišu je u vremenu i prostoru. "atolička crkva je radila na povezivanju svoji( vernika tako što je uspostavila istovetni liturgijski sadr'aj koji se saopštava masi tokom nedeljne mise u svakoj od (iljadu crkava i na takav način oblikovala svest vernika. /to se tiče simbola oni se uglavnom razlikuju od religije do religije. Svaka poseduje neke sopstvene simbole koje poštuje i za nji( predstavljaju neko značenje. Simboli su itekako bitni za svaku religiju i čine jedan od njeni( osnovni( delova. "rst, sveto trojstvo, tri prsta, način kada se čovek prekrsti, freske, pa i verske knjige predstavljaju na neki neki način simbole koji koji odre2uju religije.
)uslimani veruju u svetu knjigu "uran "uran u kojoj je prorok )u(amed zapisao zapisao reči koje mu je preneo #la( posredstvom an2ela. $slam na #rapskom znači pokoravanje bogu. 5et obavezni( dnevni( molitvi kada se okreu ka jugu, )eki, (odočaše u )eku kada se muslimani iz svi( delova zemlje susreu na jednom mestu. Dzi(ad kao sveti rat, odnosi se na 'elju muslimana da svuda uspostave svoju religiju. Davidova Davi dova zvezda z vezda *(eb. *(eb . h > *magen David++ je simbol judaizma simbol judaizma zajedno zajedno sa velikim svenjakom *menora * menora+. +. $me je dobila po jevrejskom kralju Davidu. Davidu. :vezda je slu'ila kao simbol razlikovanja u (rišanskom svetu. svetu . . )ole se u sinagogi.Gevrejska religija ili judaizam *(ebr. * (ebr. + propoveda veru veru u u jednog, bestelesnog i samo du(ovnog Eoga Eoga,, oca svi( ljudi. vaj Eog predstavlja sveukupnost moralni( savršenstava i od ljudi za(teva ljubav ljubav i i pravednost. Po"o!no o'%e4en"e %e$ii"e) c%k!e) !e%e – 99 pitan"e
Re$ii"a se obično definiše kao čovekovo povezivanje * da utiču na me2usobno povezivanje njeni( pripadnika, vernika. skupštine episkopa episkopa,, sveštenstva i vernog naroda radi savjetovanja o va'nim teološkim pitanjima i donošenja zaknjučaka i propisa. 5rve episkopske sabore pominje crkvena istorija ve u @. veku. veku. =ajva'niji su vase vaseljens ljenski ki sabo sabori ri kome kome prisustvu prisustvuju ju patrijarsi, patrijarsi, episkopi episkopi,, kardinali kardinali,, primasi, primasi, nadb nadbisku iskupi... pi... i sazivaju se u izuzetnim prilikama, a zaključci su im obavezni za čitavu crkvu. 5omesni sabori imaju lokalni značaj, ali su neki od nji( posebno pri(vaeni kao autentičan i veran izraz opšteg crkvenog predanja. /e%a označava uverenje u istinitost neke tvrdnje bez njene provere, odnosno bez logičkog logičkog rasu2ivanja rasu2ivanja i zaključivanja.
3 svakodnevnom 'ivotu, čovek funkcioniše verujui u mnoge stvari, ideje, ljude, i razne verovatne ili neverovatne doga2aje. doga2aje. 3 teologiji, pod verom se obično misli na veru u Eoga Eoga.. :a razliku od teologa teologa,, vernik mo'e da veruje u Eoga Eoga i i bez naročitog znanja znanja iz iz oblasti teologije. $pak, to mnoge vern vernik ikee ne spre spreča čava va da u svoj svojoj oj veri veri budu budu fanatični fanatični.. Tako2e ko2e,, vera vera poje pojedi dinc ncaa se razl razlik ikuj ujee od vere vere u religijskom religijskom smislu smislu i po tome što vera pojedinca, takozvana filozofsko filozofsko>>utopijska utopijska,, ne mora da bude usmerena isključivo ka Eogu, ve ka nekim drugim idealima idealima.. Jrkva Jrkva,, me2utim utim,, pru' ru'a organ rganiz izov ovaanu i institucionalizovanu institucionalizovanu veru. na predstavlja posrednika izme2u ljudi i bo'anstva, što posti'e na različite načine, recimo preko verski( obreda obreda i i ceremonija ceremonija.. 3loga crkve je i da razmatra značajna pitanja vere, ali i odlučuje o svojim članovima, ko i na koji način mo'e da postane njen član, ali i da prestane to da bude usled kršenja nekog mor moral alnog nogkodeksa kodeksa koji koji je sama crkva propisala. 1w 1w 3 3 Svetom pismu, pismu, vera je definisana kao proizvod ljudski( nada, nada, ali koji je nedostupan nedostupan čulima
6$o-a$izaci"a e'i"a i s!etske %e$ii"e – 9> pitan"e Sve velike svetske religije sui male ključnu ulogu u uspostavljanju i odr'avanju me2ukulturne komunikacije u prošlosti, pre pojave svetski( religija. * zvuči retardirano ali tako piše i bitno je + . 5re pojave svetski( religija preovladavali su paro(ijalni oblici društava koju si bili zatvorenog tipa. Gako va'na uloga jeste uloga misionara, pripadnika religija koji su što svojom voljom a što prisilom raseljavani u druge delove sveta da bi širili religiju. Gevreji su bili prisiljavani dok su (rišani, muslimani na to gledali kao na misionarstvo. Sveta mesta ti( religija *Gerusalim za (rišane, meka za muslimane, ETH 8aja za budiste+ jesu komunikaciona 'i'a u kojoj (odočasnici uspostavljaju globalnu komunkacionu mre'u koja uspešno funkcioniše (iljadama godina. 3nutar svake religije grupe nastaju specijalisti. Sveštenici koji tumače i prenose bo'ansku poruku, itekako va'ni za rasprostiranje religije. 0a'no je i odre2enje jezika religije kao što je Latinski za katoličku crkvu recimo. #r(itektura ima sna'nu ulogu u prenošenju religijski( poruka. 8otska katedrala svojim vertikalama stremi ka nebu i jasno saopštava saopštava stav svoje religije. 4reske kod pravoslavaca pravoslavaca emituju tako2e verske verske poruke. Treba napomenuti i funkciju crkveni( zvona koja svojim javljanjem definišu društveno vreme zajednice i orjentišu je u vremenu i prostoru. "atolička crkva je radila na povezivanju svoji( vernika tako što je uspostavila istovetni liturgijski sadr'aj koji se saopštava masi tokom nedeljne mise u svakoj od (iljadu crkava i na takav način oblikovala svest vernika. Susret religije i globalni( medija u punom značenju te reči odigrao se kada je nastala štamparija *8utenberg+ . 5rva knjiga koja je odštampana bila je 6Sveto pismo7 koje je kasnije prevedeno na @O& jezika a neki njeni delovi i na čak 1%O& jezika. /tamparija je omoguila masovno širenje neki( religijski( ideja koje je znatno olakšalo stvaranje religija na svetskom nivou. $ u Srbiji se još od }irila i )etodija govori o va'nosti religijski( knjiga jer su i oni radili na prevodu 6=ovog zaveta7 kao na jednom od svoji( prvi( zadataka kod reformisanja jezika u Srbistanu. 3prkos mnoštvu pozitivni( stvari koje je donela štampa po religiju, bilo je i negativni(. Gavljaju se institucije cenzure i inkvizicije. 0isoki zvaničnici stvarali su spiskove zabranjeni( knjiga, ljude nazivali jereticima i davali sebi za pravo da i( lišavaju imovine pa i 'ivota. Spisak zabranjeni( knjiga sadr'ao je i O&&& knjiga. =eop(odno je i s(vatiti da pojam dr'avne religije pripada prošlosti. Savremena društva garantuju slobodu veroispovesti i religijskog obrazovanja kao jednog od osnovni( ljudski( prava. =a kraju mo'e da se priča o svakoj religiji ponaosob jer ovo nije konkretan odgovor na pitanje ali to je j e što je. Kato$i(ka c%k!a i e'i"i – 9? pitan"e va crkva posveije veliku pa'nju komunikacijskoj dimenziji svog delovanja, ona nastoji da se prostire i komunicira globalno te joj je potrebna takva mre'a. 5re masovni( medija koristila je misionare. Sa pojavom masovni( medija *tv i radio r adio ne podrazumevaju pismenost+, pru'aju se nove mogunosti za širenje vere ali i za delovanje medju vrencima. Eudui da je " crkva slo'ena, centralizovana i njen $"S ima slične odlike. =eki elementi su jako stari a neki moderni 1.
A. 1F!%. zadataj je informisanje o papi i stolici i verska propaganda. 5renosi u'ivo praznike, papina putovanja. =jegovu produkciju preuzimaju drugi mediji, katolički i komercijalni. $ma veliku video ar(ivu kja je kompjuterizovana. kompjuterizovana. 5ored ovi( medija ima i niz drugi( van vatikana, a najznačaniji je 3=D#, internacionalna katolička asociacija radija, televizija i slični( medija. Sedište je u Eriselu a čine je 1%% nacionalne i @@ medjunacionlne medijske mre'e. ;lan je uneska. Deluje u okviru katoličkog društva za versku propagandu i obavlja misionarsku ulogu u #frici i #ziji.
Ink!izici"a – 9@ pitan"e $nkvizicija je bila ustanova, tokom srednjeg veka u veka u "atoličkoj crkvi čiji crkvi čiji je zadatak da isle2uje, sudi i ka'njava ljude koje je crkva smatrala jereticima smatrala jereticima * * nevernicima+ . 5očetak rada inkvizicije vezuje se za ličnost pape 8rgura $M. =ajzloglasnija je bila tzv. /panska inkvizicija. inkvizicija . 8odine 1@%@ 1@%@.. on je poslao inkvizitore u 4rancusku 4rancusku pod pod izgovorom da tamošnji episkopi imaju suviše drugi( obaveza i zato ne mogu da se potpuno posvete borbi sa jereticima. $sle2ivanje jeretika, i uopšte osumnjičeni(, pomagala je dr'avna vlast 5a 5apa pa $no $noe enti ntije je $0 $0 je je 1O. maja 1@O@ 1@O@.. izdao papsku bulu pod nazivom #d e\stirpanda koja je eksplicitno dopuštala upotrebu mučenja pri iznu2ivanju priznanja od navodni( jeretika tokom inkvizicije, i eksplicitno praštala praksu ubijanja povraeni( Bjeretika6, spaljivanjem na lomači. Eula je ustupala dr'avi deo imovine, konfiskovane od osu2enika. "ako izgleda process inkvizicije 3 prvo vreme suzbijanja jedna grupa redovnika, sastavljena od tri ili četiri inkvizitora, stigla bi u neko selo gde se u crkvi okupilo sve stanovništvo. 3 svečanoj propovedi zaklinjani su svi vernici da priteknu u pomo svojom saradnjom, a krivci *su pozivani+ da zatra'e oproštaj od Eoga... 5ozivani su da se pojave pred sudijom u roku od petnaest dana do jednog meseca. Eilo je to vreme milosti. 3 ovom roku mogao je jeretik doi i ispovediti svoju zabludu, sa sigurnošu da e se prema njemu blago postupati. 3koliko se u ti( mesec dana ne bi pojavio, postupalo bi se drugačije. )e2u najstrašnijim kaznama predvi2ene su tri vrste oduzimanje imanja, zatvor i smrt. Jrkva je predavala svetovnim vlastima jeretike koji se ne bi pokajali ili bi se povratili i krivoverje, jer je bila bespomona pred tvrdokornim sektašima sektašima koji se nisu odricali svoji( zabluda. "azna je bila lomača. Sem judaista i muslimana, progonjeni su i protestanti i protestanti,, franko>masoni franko>masoni,, astrolozi astrolozi.. 0ršena je stroga cenzura knjiga, škola, politike. =apoleon politike. =apoleon Eonaparta Eonaparta je je ukinuo inkviziciju 1!&! 1!&!.. godine, ali je ponovo obnovljena 1!1A 1!1A.. godine. "onačno, 1!%A 1!%A.. godine, na intervenciju pape, inkvizicija je ugašena. 5o izvesnim statistikama, koje ipak nešto govore, učinak inkvizicije bio je sledei spaljeno je 'ivi( %A.K@! osoba, proterano je 1!.&AF, a na druge načine ka'njeno je oko %&!.@1A ljudi. Cenz#%a – 9 pitan"e Sloboda govora ili štampe je u osnovi svake demokratije, pa nije čudno što su nji(ovi uzurpatori skrivali me(a me(ani nizm zmee kojim kojimaa su i( uskr uskra aiv ival alii ili ili oduz oduzim imal ali. i. $nst $nstit ituc ucij ijaa cenz cenzur uree je nast nastal alaa znat znatno no pre pre poja pojave ve organizovane štampe, kako bi se kontrolisala pisma, knjige i pozorišni komadi. =aziv potiče od latinske reči 'e*inic ici" i"i) i) cenz cenz#% #%aa "e 9 akci censura censura i znači znači ocenjivan ocenjivanje, je, pregleda pregledanje, nje, kritičko kritičko ispitivanj ispitivanjee . Po 'e*in akcija ja koju preduzima dr'avni autoritet da bi proverio pisma i ostale oblike komunikacije *tekstove, knjige, pozorišne komade+ u cilju sprečavanja nji(ovog publikovanja, jer su u suprotnosti sa javnim interesom ili dr'avnim autoriteto autoritetom. m. 5ronalas 5ronalaskom kom štampe štampe stvara stvara se mogunos mogunostt masovnog masovnog reproduko reprodukovanja vanja ideja što predstav predstavlja lja opasnost za čuvare verski( i politički( doktrina.. Huang>Ti zabranio, spalivši sve njegove knjige, dok je A&& naučnika koji su propovedali novo učenje 'ive zakopao. 5ronalazak pokretnog štampanog sloga označava te(nološku revoluciju, pa dolazi do poplave različiti( letaka, listia, brošura koji se ubrzo preorijentišu i na političke teme. Sve više prostora ustupa se aktuelnim društvenim problemima, senzacijama i političkim satirama, čime jača uticaj na javno mnjenje. 0a'nu 0a 'nu ulogu imala je pojava letaka Ma%tina L#te%a, jer je to prvi društveni pokret koji je u borbi za reforme počeo koristiti medije. 3 'estokim javnim raspravama o potrebi slobodne štampe posebno se isticao *i$ozo* :+on Mi$ton 0A%eopait 0A%eopaitika ika+ ističui da cenzori nemaju pravo da odlučuju u ime drugi(. Samo O godina kasnije uvo2enjem "romvelove vojne diktature on je postao cenzor vladinog lista. nog trenutka kada je
politička vlast počela da se transformiše u javnu vlast ra2a se gra2ansko društvo koje s(vata značaj javnog mnjenja pokušavajui da ga kontroliše putem štampe. :ANAS; Eitka za dobijanje javnog mnjenja vodi se sve sofisticiranijim metodama zasnovanim na prividu demokratičnosti. Digitalizovana satelitska te(nika omoguila je da u'ivo posmatramo ulazak anglosaksonski( anglosaksonski( snaga u Eagdad i rušenje više od dve (iljade statua Sadama Huseina, ali ne i slike ubijeni( 'ena, dece i civila, koji su samo 6kolateralne greške7. 3 novom poretku totalna cenzira je mogua samo ako je komunikacijska poruka sa unificiranim sadr'ajem simbola dominirajua u svim mre'ama. Do 11. sep. @&&1. novinari J==>a su glorifikovali rad arapske kue kao primer demokratičnosti i profesionalizma, ali onog trenutka kada su ugrozili američke interese postali su 6glasogovornici terorizma7. Sedište ove kue u "abulu je 6greškom7 bombardovano, bombardovano, novinari ove medijske kue su proterani sa 0ol strita, dogodila se 6ogromna greška7 da je plotun američke Tree Tree pešadijske pešadijske divizije ispaljen na (otel (otel 65alestinu7 u kome je bilo sedište sedište strani( novinara, od koji( su mnogi ubijeni. Sve što bi moglo naškoditi moralu svoji( trupa i javnog mnjenja uklanja se iz američki( medija. Jenzura ne dopušta sliku druge strane istine, pa se sa otvorenim cinizmom komentarišu ili preutkuju napisi iz evropske štampe koji ne odgovaraju američkoj politici 9 nakon bombardovanja Svetskog trgovinskog centra 6)ond7 piše 6Svi smo mi #merikanci7, što svi citiraju, ali kada isti list objavljuje 6#merički rat počeo7, niko nije objavio. Eombardovanje a tako2e predstavlja vid cenzure. na se u @1. veku temelji na snazi vojne moi i političkog uticaja, dok mediji preuzimaju ulogu filtera informacija koje e dostavljati javnom mnjenju.
P%otestantiza i e'i"i – 9 pitan"e Tek Tek sa pojavom protenstantizma se ra_gradjuje katolički monopol nad zapadnom -vropom. 5ojava ptamparije i pevod Eiblije na nacionalne jezike bili su osnova za masovno širenje pismenosti i pojave velikog broja publikacija. To To omoguava omoguava luteru da brzo dopre do Bvodja mnjenja6 protestanske grupe i širi svoje učenje na mnogo veem geografskom prostoru. )edjutim, ova pojava doprinosi i širenju rasprava i pafleta koji su dovo dovodi dile le u pita pitanj njee svak svakii cent centra rali lini ni auto autori rite tet, t, pa i Lute Lutero rovv. :bog :bog toga toga nast nastaj ajuu mnog mnogee prot protes esta tans nstk tkee denominacije. 5rvi doseljenici u #meruku bili su pripadnici jedne tekve crkve. 3 S#D jr plurslizam religija zagarantovan zagarantovan 3stavom *1! vek+. Sve religijske organizacije odvojene su od d'ave i ni jedna ne u'iva posebnu podršku vlasti. #li crkve često podr'avaju političke partije kako bi uticale na dološenje politički( odluka *martun luter king i savez crkava ju'ni( dr'ava, a """ i belačke crkve+ 5ošto postoji sloboda izbora, u S#D ne postoji pojam sekte ve denominacije. =ji( ima puno, pa se mo'e rei da postoj postojii tr'išt tr'ištee denom denomina inacij cijaa na koje koje deluju deluju zakoni zakoni ponud ponudee i tra'nj tra'nje, e, ali i marke marketin tinga. ga.d d veštin veštinee pripovedanja i pridobijanja vernika zavisi opstanak crkve. ne moraju da stvore svoj prepoznatljiv identitet kako bi se izdvojile. #meri često menjaju religiju. Ge(ovini svedoci *kao putujui prodavci robe+, svoju promociju zasnivaju na interpersonalnoj komunikaciji, dele besplatne publikacije koje podr'avaju nj(ovo učenje. =eke druge denominacije nastoje da iskoriste komercijalni $"S koji dominira u S#D *posredstvom masovni( medija+. Tu se najčeše koristi televizija, gde nema crkve ve tv programa, a gde su vodje T0 zvezde i voditelji. :a ovakve aktivnosti se koristi termin elektronska crkva. )nogi smatraju da ona nije samo tv prenos ve da daje neke dodatne dimenzije *iskustva+ koje sama crkva ne mo'e. Gedan od najbolji( primera je T0>evangelizam. Eil 8ra(am je O&>i( stavljao kamare na svoje propovedi u skladu sa svim pravilima tv reklamiranja *on je imao naklonost H-eva T0>evangelizam ngelizam iskoristio u političke svr(e. 5odr'avao na je na T0 republikance koji su kao i on bili protiv abortusa i za kreacionizam. vde je posebno va'na i uloga =B pitan"e $slam je jedna od najvei( svetski( religija čije je komunikacione aspekte potrebno proučavati baš zbog toga da bi se bolje razumela ta religija kao i načini njenog širenja nekad i sad. )uslimani veruju u svetu knjigu "uran u kojoj je prorok )u(amed zapisao reči koje mu je preneo #la( posredstvom an2ela. $slam na #rapskom znači pokoravanje bogu. 4ernan Erodel ipak smatra da je )u(amed kreirao $slam na osnovu mnogi( pret(odni( religija koje je preoblikovao i dopunio. =eke od osnovni( du'nosti muslimana imaju naglašenu komunikacionu komunikacionu funkciju. 5et obavezni( dnevni( molitvi kada se okreu ka jugu, )eki, (odočaše u )eku kada se muslimani iz svi( delova zemlje susreu na jednom mestu. To (odočaše omoguava im da
stvore mre'u koja povezuje čitavju zajednicu u svetskim okvirima. va religija širi se jako brzo a zajednice muslimana postoje i u neislamskom svetu popud S#Da i zapadne -vrope. $slam podjednako koristi moderna sredstva masovnog komuniciranja kao što su radio, tv, sateliti i stvara globalnu islamsku mre'u. "orišenje savremeni( medijski( te(nologija veoma utiče i na način prenošenja islama. Tradicionalno jaka mo )3L# * verski( učitelja koji su trezori znanja+ slabi jer to znanje postaje dostupno jednim klikom na internetu. $slam $slamska ska zajed zajednic nicaa zauzi zauzima ma velik velikii geo geogra grafsk fskii prosto prostorr pa je od veliko velikogg znača značaja ja koriš korišenj enjee sredst sredstav avaa komuniciranja. Svi radio, tv programi prekidaju se pet puta dnevno u vreme molitvi. 3 toku 1 pitan"e
ve crkve crkve nisu nisu centr centrali alizov zovane ane kao katolič katolička, ka, ve svaka svaka funkcio funkcioniš nišee za sebe. =emaju =emaju ni vod vodju ju jer je vaseljenski patrijar( samo prvi medju jednakima *nema mo i obaveze+. Skladno tome, one nemaju ni oblike udru'ivanja svoji( medija, niti centralne medije a i posebno imaju malo medija. Svaka crkva samo odlučuje da li e i kojim sredstvima informisati vernike. 3 Srbi Srbiji ji je dugo dugo vlad vladao ao soci socija jali liza zam m koji koji je bio bio prot protiv iv prop propag agan ande de reli religi gije je.. Jrkv Jrkvaa je imal imalaa prav pravoo namkomuniciranje unutar svoje pastve ali ne da se obraa Bateistima6. )ogla je o svom trošku da ima štapu ali ne i da se pojavljuje na radiju i T0.. Sa padom ovog re'ima ona dobija više prostora ali se i dalje ne eksponira mnogo. To je delom posledica slabijeg materijalnog stanja od katoličke crkve, a delom to što pola'u najviše pa'nje na usmenu propoved i liturgiju.=enad $li ka'e da bi prenos liturgije na T0 bio dosadan, ane bi se osetila sva snaga prisutnosti u crkvi. Goš jedan problem je to što treba pronai stručnjake a takvi( je u crkvi malo. )ora se nai ljudi koji dele crkvena ubedjenja ali ne 'ive crkvenim 'ivotom. S5J izdaje svoje publikacije od 1!K!. u beogradu i novom sadu. 3 javno j avno masovno momuniciranje se uključila tej 1FK. kada izdaje nedeljni( 5ravoslavlje *tira' @&&&&, pišu teolozi, ali i obišni vernici. =ije imao prof urednika ve volontere+. vaj list, formalno, trebalo je da nadgleda i blagosilja patrijar(, ali praktično on se nije mešao niti cenzurisao. 5ostoji i slu'beni glasnik S5J 8lasnik 5atrijaršije *objavljuje odluke svetog sinoda+. 0eina publikacija je u sklopu pojedinačni( epar(ija *časopis $skon 0ranjanske 0ranjanske epar(ije, multimedij Sabornik Saborne crkve u E8+ Sa dolaskom višepartijskkog sistema S5J mo'e da pokree i svoje televizije i radije. To zavisi od epari(ije *vladije, kinte+. =ije jasno kako bi taj pogram izgledao ali postoji pravo po ugledu na Hrvate i Slovence. Do sada postoje samo @ radio stanice *Svetigora 9 Jetinje, 8las crkve 9 0aljevo+.ne nisu isključivo raligioznog sad'aja, imaju muziku, vesti a s vremena na vreme religiozni program. =a tv se S5J pojavljuje u prenosima liturkija tokom veliki( praznika koje prenose
U$oa 0p%o*esi"a2 ko#nikato%a # e4#k#$t#%no ko#nici%an"# – >5 pitan"e 4unkcionalna slozenost ljudskog cinioca svakog podsistema savremenog drustva, procenjuje se na osnovu četiri pokazatelja . 1; "vantitet i kvalitet neop(odnog znanja 5; =ivo formalizovanja procesa sticanja znanja u okviru okviru institucij institucijaa <; Spremnost obrazovni( institucija da ponude praktična znanja tokom karijere 9; Stepen profesionalne organizovanos organizovanosti ti i poštovanja etike vi pokazatelji pokazatelji su jasno jasno izra'eni izra'eni u $"S>u. Da bismo bismo razumeli razumeli ovo moramo identifikova identifikovati ti osnovne osnovne grupe profesionalaca koji u njemu nj emu deluju. 5ostoje tri grupe profesionalni( komunikatora koje su suštinski različite. ne su upu upuene ene jedna na drugu ali se i suprtosta suprtostavljaju vljaju zbog različiti( različiti( etički( principa koji vladaju u njima. njima. P%!# %#p# čine novinari čija je osnovna uloga prikupljanje, prerada i objavljivanje informacija . :%## %#p# čine oni koji se bave oglašavanjem, oni povezuju $"S sa ekomonskim podsistemom. 3nutar te grupe postoji i posebna grupa ljudi koja se bavi odnosima sa javnošu. T%e8# %#p# čine istra'ivači koji izučavaju medije i nji(ovo delovanje na auditorijum. Da bi se razumela uloga ovi( ljudi mora se praviti razlika izme2u
zanima zanimanja nja * ekono ekonoms mska ka kateg kategori orija ja u cilju cilju zarad zaradee pod podraz razume umeva va nivo nivo umea umea i kva kvalifi lifika kaciju ciju++ i profes profesije ije * 3temeljuje se i etički radi vrednosti i opšteg dobra dobra ali nije ni ona besplatna+. 3koliko je ovo malo onda se nastavlja priča o novinarima i što je O% pitanje.
No!ina%i # i$"e# inte%k#$t#%ne ko#nikaci"e. 0 >< pitan"e2 "e-o # "e ke!# kako a "e naz!ao ni se definišu kao profesionalna grupa a ne kao profesija, novinarstvo je meka profesija. Do sredine dvadeset dvad esetog og veka obuka novinarstva novinarstva je bila stvar redakcije redakcije prakse* od potrcka+ potrcka+ , krajem krajem devetnae devetnaestog stog neke zemlje prave kurseve za novinare a posle drugog sv rata se otvaraju fakulteti. To se cini zbog toga sto se sve više javljaju elektronski mediji koji su slo'eniji i postoji vea tra'nja za novinarima. 5ostoje teoretičari koji smatraju da je profesionalizacija novinara nepotrebna ili čak nepo'eljna. =ovinarstvo je i ot!o%ena p%o*esi"a koja ne za(teva pret(odno formalno obrazovanje ni diplomu koji su zakonski propisani, propisani, ve se veoma vrednuje praktično iskustvo. iskustvo. =ovinari su univezalne nez neznalice nalice koje treba da znaju "#" pa tek onda /T#. =isu specijalizovani, ako jesu onda nisu novinari. =ovinarstvo je i zavisna p%o*esi"a zato što zavisi od profita, nisu samostalne. ;ak ni frilenseri nisu slobodni. =isu svi koji završe studije novinarstva novinari ve mnogi rade u reklamnim agencijama, 5< slu'bama izdavačkim preduzeima... =ovinari zadovoljavaju dva bitna uslova kojima se definiše profesija * iako nije profesija+ 1> 5ostoji etički kodeks @> )ejnstrim novinari * idealisti, odgovaraju samo profesionalnoj normi+@> ni koji rade u interesu vlasnika, %> ni koji rade samo za javni interes <> E<#="$J#+ Demokratizacijom i poveanjem broja komunikatora posredstvom umre'eni( računara, podrivena je jedan od ključni( uloga novinara u modernom društvu, uloga gejtkipera. Sa porastom značaja selekcije vesti poveava se autonomija i mo novinara ali otvorena ar(tiktura interneta potkopava značaj novinara kao vratara. Sve vei broj inf plasira se u mre'u po slobodnom na(o'enju korisnika. dgovarajui na izazove nove te(nologije mediji prave online izdanja. 3 online novinarstvu, novinar sve manje vrši selekciju i piše vesti a sve češe mora da dovede u vezu inf sa bazama podataka koje su sa njom u vezi. Tako novinarstvo postaje sve više posao a manje profesija. $pak iako se pojava interneta suporstavlja potrebama za novinarima njemu nedostaje verodostojnost i tačnost. 0reme potrebno za dobijanje bini( inforamcija se produ'ava jer ima puno oni( koje to nisu. =ovinari tu kao gejtkiperi svojim imenom daju validnost i relevantnost vesti, dokazuju da su autentični i odgovorni kako bi uopšte bili korišeni. No!ina%i zapa'no a$kana i e4#k#$t#%na ko#nikaci"a – >9 pitan"e 8eografski prostor današnjeg Ealkana predstavlja mesto gde postoje mnoge ekonosmke, kulturne, verske, jezičke i geopolitičke razlike. =a Ealkanu 'ive Srbi, Eosanci, )a2ari, #lbanci, Hrvati, veruje se u #la(a i u Hrista, priča različitim jezicima. =eke dr'ave su proevropske a neke su jako konzervativne. :bog svega ovog navedenog a i iz još mnogi( razloga ova teritorija sa pravom nosi naziv 6bure baruta7. To bure u prošlosti je umelo da eksplodira i stvori (aos na ovom geografski sjajnom području i prouzrokuje nemire, ratove, sukobe u kojima su novinari neminovno neminovno bili jedni od glavni( aktera. aktera. Jak i onde gde nema nema bitniji( razlika, lokalna populacija je sklona tome da naglasi i najmanje razlike u verovanju i obicajima. To je 4rojd nazvao narcizmom mali( razlika koji je dovodio do sukoba. d Turske vladavine do danasnji( dana jedan oblik autoritarne dominacije smenjivao je drugi, sto su pratila cesta i uzajamna etnicka ciscenja Srba i #lbanaca, gra2anski ratovi a sve to posmatrali su novinari i pitali se kakav stav da zauzmu. =ovinarstvo na balkanu postoji od davnina. Gedna od prvi( štamparija u svetu postojala je u Jetinju. "ada dr'ava S#D nije postojala, na Jetinju su se štampale knjige. =ovinarstvo se razvijalo uzlaznom putanjom iako je umelo da bude sputavano. Socijalizam, nacionalizam, cenzura pa i autocenzura bile su stvari sa kojima su se mediji morali boriti. =eki su odustajali, stajali na stranu pozicije, branili Slobodana )iloševia ili pak otvoreno pozivali na rat. :bog stra(a od političkog progona oni su pisali ono što im se ka'e, ponekad svesno
al ii nesvesno kršili sve mogue novinarske al ii moralne kodekse. Drugi su otkrivali korupciju u zdravstvu, pisali britke kolumne ili iznosili iznosili na videlo mnoštvo mnoštvo malverzacija i strpavali strpavali ozbiljne ljude iza iza rešetaka. Ealkan je zbog svi( nemira posetilo mnoštvo novinara. )oramo napraviti jasnu distinkciju izme2u oni( koji ovde do2u privremeno kao ratni izveštači i oni( koji su ovde ro2eni, nagledali su se svačega pa i koliko god se trudili da budu objektivni poseduju neko seme subjektivnosti. vi prvi 6novinari7 umeli su da Srbiju demonizuju. =a nji( ne treba trošiti reči jer je masa nji( poslata ovde da spinuje, izveštava da bi Srbiju predstavila kao zemlju primitivaca koji siluju 'ene, ubijaju decu. 5ostojalo je i svetli( primera ali je masa strani( novinara pisala ono što im je unapred odre2eno jasno se priklanjajui nekoj odre2enoj strani. #merikancima, #lbancima, Hrvatima ili u maloj meri Srbima. Lobi koji su odre2ene dr'ave forsirale dao je jasne rezultate koji se i dan danas oseaju na svakom koraku van Srbije kada ka'emo odakle smo. Treba napomenuti da su novinari umeli i da stvaraju paniku. Dešavalo se da Hrvati preuzmu frekvencije srpskim radio stanicama i izmanipulisu masa. )anipulisalo se slikama, informacijama] 5ret(odni period u balkanskom novinarstvu nije za po(vali a o današnjem postoji mnogo sporova. 0u 0uči či cenzura sns, lja Eekovi... $nformer ~ 5ink vs stali * 5redstavljanje migrantske krize... svaki čovek koji pro2e kroz Srbiju j e terorist+ *Danas, Bti si došao da prljaš moj Eeograd+
Rek$aa kao inte%k#$t#%na po%#ka – >> pitan"e Eez uloge oglašavanja i reklamiranja nema tr'išne ekonomije. =ajvei broj reklama odnosi se na prodaju radi zarade ali se one koriste i za javnu dobrobit* Eezbednost u saobraaju 9 pušenje+ ? pitan"e Ist%a+i!a(i aso!ni ko#nikaci"a – >@ pitan"e Sa razvojem komunikacioni( medija razvijaju se i potreba za saznanjima o njima i o nji(ovom uticaju na one kojima se obraaju. "orisnici ovog saznanja su komunikatori i vlasnici medija. $nteres za ovo imaju i političke i ekonomske institucije. Svi 'ele da znaju da li mediji ostvaruju nji(ove efekte u slučaju kupaca, birača. 5otreba za istra'ivačima javnog mnjenja se javlja zbog 1> Sve veeg veeg broja i raznoliko raznolikosti sti medija kojima kojima se javno komunic komunicira. ira. To podraz podrazume umeva va i više posrednik posrednikaa */tampa, tv, posebno internet+ @> Sve je vea konkure konkurencija ncija medija medija i nastojanje nastojanje svakog od nji( da što vei vei deo masovnog masovnog pretvori pretvori u svoj auditorijum. ;ovek nema puno vremena za medije pa se opredeljuje za jedan a ima i( mnogo *$zme2u Tv>a a posebno izme2u štampe i radija+
%> Sve je vei vei broj osoba koje čine auditorijum masovni( masovni( medija * to podrazumeva podrazumeva da taj auditorijum nije mogue neposredno kontaktirati+ A> =eprekidna promena promena interesovanja interesovanja i ukusa ukusa publike. Svet se menja menja pa se menjaju i interesovanja interesovanja :bog svega ovoga, agensi se oslanjaju na empirijska istra'ivanja. Eez toga bili bi neuspešni. $stra'ivanja procesa komuniciranja komuniciranja koja vrše istra'ivači istra'ivači javnog mnjenja mnjenja mogu se podeliti podeliti u četiri grupe. 1> na čiji je predmet sam komunikat komunikator. or. tkrivaj tkrivajuu koji su kvaliteti kvaliteti potrebni potrebni za uspešnog uspešnog komunikator komunikatora. a. =a ta pitanja odgovara odgovara deontologija medija. medija. @> 5redmet 5redmet je poruka poruka koju prenose prenose mediji, mediji, istra'uje istra'uje se njena slo'enost, slo'enost, stil, stil, razumljivost razumljivost,, cilj. 5osebno 5osebno je va'na analiza sadr'aja. %> $stra'iva $stra'ivanje nje komunikaci komunikacioni( oni( kanala, kanala, od nji( zavisi zavisi forma u kojoj e se poruka oblikovat oblikovatii a sadr'ina sadr'ina i forma su u medjuodnosu. vde utiče izbor medija ali i geografskog i društvenog delovanja kanala. A> Svr(a postojan postojanaj aj $"s>a je komunika komunikacija cija sa auditorijumom auditorijumom zato je neop(odno neop(odno istra'ivanje istra'ivanje auditorijum auditorijumaa koje donosi saznajja o ponašanju, 'eljama, ukusima oni( do koji( mediji dopiru. 0a'no je da se zna kako te poruke utiču na ponašanje publike a podatak o veličini i osobinama auditorijuma je jako bitan za oglašivače. #uditorijum, publika, masa, javnost 9 EG#S=$ 0rlo je te'ak način saznavanja istra'ivača auditorijuma. ni imaju mnoge posebne te(nike za utvr2ivanje obima i sastava auditorijuma. 5okušavalo se anketama što pismenim što pomou telefona ali nisu bili dovoljno dobri. Trei način jeste lično intervjuisanje a četvrti odabir ciljne grupe ispitanika * reprezent uzorak+ koji nekoliko dana, piše šta gleda i sluša. =ajzad pojavila se direktna mogunost merenja elektronskog auditorijuma *5$5L)-T#<+ *5$5L)-T#<+ ure2aj koji se kači na tv]* znaš+ Ti podaci podaci daju dva pokazatelja. pokazatelja. 5rvi je stopa * • oni( koji gledaju odre2eni odre2eni program u odnosu na celokupni audit+ Drugi je udeo* • gledalaca gledalaca koji u odre2enom trenutku trenutku gledaju odre2eni program+ program+ 5ostoje specijalizovani specijalizovani centri za ovakva istra'ivanja. )ediji su nastojali da uveaju auditorijum u vreme merenja kako bi veštački poveavali poveavali stopu gledanosti gledanosti a istra'ivači su zbog zbog toga menjali termine merenja. merenja. =eke kompanije kompanije za istra'iva istra'ivanje nje smanjuju smanjuju procenat procenat auditorijum auditorijumaa kako bi smanjile smanjile troškove, troškove, to daje još veu nepouzdanos nepouzdanost.t. =ekomercijalne tv izvode ovakva istra'ivanja ali kod nji( nj i( je reč o proveri kvaliteta programa i zadovoljstva auditorijuma. vakva istra'ivanja prva su se razvijala u S#D>u i EEJ. K#$t#%na po$itika kao o'e$ i'entiteta i inte%%aci"e – > pitan"e )oderno društvo nastaje kao izraz ideja i vrednosti prosvetiteljstva za koje se verovalo da odgovaraju Bprirodi B čoveka i odnose se na autonomnosst pojedinca i autoritet ljudskog razuma. $pak ta moderna svetska kultura ne iskorenjuje razlilčitosti več stvara egzistencijalni vakum koji se mo'e ispuniti jedino oblicima kolektivnog identiteta. 5otrebno je širenje uslova za afirmaciju kulturni( različitosti. Savremena multikulturna društva izroni izronila la su nasupr nasuprot ot viševe viševekov kovnom nom pok pokuš ušava avanju nju stvara stvaranja nja (omoge (omogeniz nizaci acije je nacion nacionaln alni( i( dr'ava dr'ava.. $pak, $pak, problematika različitosti postala je dramatična baš u zemljama liberalne demokratije jer su one poštovanje različitosti uvele u same svoje osnove a sposobnost integracije različitosti učinile temeljom svoje legitimnosti. Dolazi do problema jer društvene grupe koje poseduju sopstvene identitete postavljaju konfliktne za(teve o primenjivanju svoji( kulturnim kulturnim praksi * pr kad musliman musliman 'ivi u americi i zaključava 'enu 'enu u kui jer je kod nji( nji( to običaj... to smeta drugima+... 5ostoji više grupa koje za(tevaju legitimnost svoje različitosti. L8ET pokreti, imigranti, invalidi. :a(tevi za priznavanje različiti( identiteta javljaju se još od 1FK&ti(. $za nji( stoje nacionalne manjine, feministkinje, (omoseksualci zeleni i drugi. Svi oni tra'e svoja prava i mogunost punog ispoljavanja svoje različitosti. Svi ovi pokreti 'ele da slobodno iskazuju svoj identitet i iako su različiti sla'u se oko davanja otpora (omogenizirajuem (omogenizirajuem poretku u odre2enoj odre2enoj dr'avi. 5olitičke institucije zapadni( zapadni( dr'ava teško se nose sa izazovima različitosti čak i kad priznaju nji(ovu legitimnost. 3niverzalno liberalno pravilo da osiguravaju jednakost navodi i( da pristupaju različitosti kao prelaznom stanju na putu za celokupnom zajedn zajedništ ištvu. vu. 5otreb 5otrebno no je jasno jasno defini definisat satii razlik razlikuu izme2u izme2u asimil asimilaci acije je i multi multikul kultur turali alizm zma. a. #simi #similac lacija ija u najesktremnijem smislu označava očekivanja da se svaki došljak od ulaska u zemlji ponaša na isti način kao domaini . "rajnji multik bi predstavljao suprotno, da došljak nastavlja 'iveti potpuno u skladu sa kulturnim tradicijama zemlje iz koje dolazi. =ijedno od ova dva nije potpuno mogue pa se uglavnom dolazi do nekog kompromisnog rešenja. * 5rimer :amislite kada bi jedni vozili po levoj a drugi po desnoj strani ulice+. 8lavni otpor multikulturalizmu u smislu priznavanja različitosti dolazi od (egemonistički( grupa koje zbog različiti( razloga podr'avaju diskriminaciju i te'e isključenju manjinski( grupa. * """, nacisti, nacionalisti+ . štre rasprave potvr2ivanja identiteta manjinskim grupama mogu se predstaviti i na primeru levice i desnice. Levica nije s(vatila va'nost tenje manjinski( grupa za priznavanje svoji( identiteta. Levica brani jednakost svakog
pojedinca pa i( to izla'e optu'bi da nemaju razumevanja razumevanja za priznavanje neki( kulturni( posebnosti manjina. manjina. $ kod levičara imamo drugu stranu, one koji priznaju integraciju različiti( i bivaju izlo'eni kritici ortodoksni( levičara. levičara. /to se tiče desnice, desnice, njen manji deo prilagodio prilagodio se retorici zaštite zaštite identiteta identiteta i kulture kulture manjinski( manjinski( naroda naroda.. :a vei vei deo deo desnic desnicee multik multikult ultura uraliz lizam am je antiam antiameri eričk čkii i antiev antievrop ropski ski pojam pojam koji koji odb odbacu acuje je sva civilizacijska dostignua. )ultikulutralizam tako više pripada teoriji levice. =a kraju šta god mislili o multikulturalizmu, pri(vatali ga ili odbijali, on je jedan od ključni( diskursa za razumevanje savremenog sveta.
Mit o s#'a%# ci!i$izaci"a – > pitan"e 3 post(lad post(ladnorat noratovsk ovskom om periodu periodu prvi put u istoriji istoriji globalna globalna politika politika postaje postaje multiciviliz multicivilizacijs acijska. ka. Tokom okom najveeg dela ljudskog postojanja dodiri izme2u civilizacija bili su u prekidima ili nepostojei. 5reko A&& godina god ina nacion nacionaln alnee dr'ave dr'ave zapad zapadaa Eritan Eritanija ija,, 5rusi 5rusija, ja, =emač =emačka, ka, S#D, S#D, #u #ustr strija ija takmič takmičile ile su se i vodil vodilee me2usobne ratove, kolonizovale druge civilizacije. Tokom Tokom (ladnog rata svet je bio podeljen na tri dela. 8rupa najbog najbogati atiji( ji( i demokr demokrats atski( ki( društa društava va predvo predvo2e 2ena na S#Dom S#Dom takmič takmičila ila se sa komuni komunisti stički čkim m društv društvima ima predvo2enim SSS Je'an s!et – e#*o%i"a i a%oni"a. va paradigma zasnivala zasnivala se na pretpostavci da je kraj (ladnog rata rata značio i kraj sukoba u globalnoj politici. 4ukujama tvrdi da smo svedoci kraja istorije kao takve. Sukoba više nee biti. )o'da e i( biti u treem svetu ali su globalni sukobi završeni. čekivanje (armonije bilo je uveliko pri(vaeno. Eerlinski zid je pao a i komunistički re'imi. Eivši (ladnoratovski re'imi trebalo je da se anga'uju u stvaranju mira stvarajui odre2eno partnerstvo. Trenutak euforije na kraju (ladnog rata stvorio je iluziju (armonije. Te iluzije javljale su se na kraju svakog veeg rata. ``1 trebao je da dokrajči sve ratove i osigura demokratiju. B6@ je proizveo (ladni rat iz kog su izronili etnički sukobi pa čak i etnička čišenja. @> :!a s!eta – Mi i oni. Ljudi se uvek u iskušenju dele na nas i nji(. Jivilizaciju i varvare... =aučnici analiziraju svet pojmovi pojmovima ma sever i jug, jug, istok i zapad, zapad, Dar al islam*b islam*boravis oraviste te mira+ 9 Dar al Harb Harb * boraviste boraviste rata+. rata+. Dvodelna svetska slika u nekoj meri odgovara stvarnosti. =ajuobičajenija podela jeste izme2u bogati( i siromašni( zemalja. va podela jeste podela izme2u zapada i istoka. 19 '%+a!e) !i,e i$i an"e. vakva Bmapa sveta6 naziva se se i realistička teorija me2unarodni( me2unarodni( odnosa. Dr'ave jesu i ostae dominantni entiteti u me2unarodnim poslovima. Svoje interese dr'ave definišu pojmovima moi. P%a!i aos. Slabljenje dr'ava i pojava neuspeli( dr'ava mo'e dovesti do anar(ije. Slom autoriteta vlade, pucanje dr'ava, jačanje mafijaški( organizacija i umno'avanje nuklearnog i drugog oru'ja dovodi do a(ar(ije i (aosa u svetu. 5aradigma (aosa bliska je stvarnosti. va paradigma naglašava značajne promene u svetskoj politici krajem (ladnog rata koje su dovele do mnoštva etnički( ratova. Samo u SSS
Svaka od ovi( A paradigmi nudi različitu kombinaciju realizma i štedljivosti. ve paradigme inkomptabilne inkomptabilne su jedna sa drugom. Svet ne mo'e da bude podeljen samo na dva dela. =acionalna dr'ava ne mo'e da bude teljemac me2unarodni( odnosa ako je pocepana gra2anskim sukobima. =ijedna paradigma nije zauvek dobra. 5rimer 3krajne> $ako postoje kulturne, istorije veze izme2u
promovisao mir ali znamo da je došlo do nemira nemira na "rimu... =eke paradigme su se se i ostvarile. =akon (ladnog rata došlo je do razbijanaj SSS
Pe%spekti!e k#$t#%ne sa%a'n"e – ?B pitan"e 5ored pojma multikulturalizma multikulturalizma drugi ključan pojam danas jeste jeste globalizacija. vaj pojam dovodi do toga toga da ljudi u naprednim demokratskim društvima budu svesni dve stvari. Da su nji(ova društva multietnička i raznovrsnija nego što su bila i da su sada sva društva me2usobno povezan i me2usobno zavise jedna od drugi(.Sve vei broj migracija dovodi do toga da ljudi 'ive u van svoji( nacionalni( granica i dolaze u kontakt sa drugim kulturama. )oderne komunikacije
