UVOD WTO - World Trade Organization, ( srp. Svetska Trgovinska Organizacija - STO ) postoji nepune dve decenije, i samim tim predstavlja najmlađu međunarodnu ekonomsku organizaciju. Njena uloga u međunarodnoj trgovini je od izuzetne važnosti, jer cilj njenog postojanja je da obezbedi što bolje uslove međunarodne trgovine i tim neposredno utiče na povećanje trgovinskih trgovinskih tokove – gledano gledano na međunarodnom međunarodnom nivou. WTO, WTO, svoji svojim m članic članicam amaa ( država državama ma članic članicama ama ) obe obezb zbeđu eđuje je određe određena na prava prava i povlastice, ali sa druge strane neophodna su odricanja. Odricanja se ogledaju u vidu određenih izmena u vođenju spoljno-trgovinske politike, kako bi mogle drugim zemljama da obezbede određene povlastice. U ovom radu, opisan je nastanak Svetske Trgovinske Organizacije, njen rad, članstvo u ovoj organizaciji kao i pozitivne i negativne strane učešća u istoj. WTO, Međunarodni monetarni fond ( U daljem tekstu: MMF ) i Svetska banka, predstavljaju osnovne instrumente trilaterizma i tri stuba u geoekonomiji korporativne bezbednosti novog novog doba. Ulog Ulogaa ov ovih ih orga organi niza zaci cija ja kroz kroz no novi viju ju isto istori riju ju,, og ogle leda dala la se u reša rešava vanj njuu veli veliki kihh ekonomskih pitanja i ekonomskih kriza, ali su odigrale ulogu i u određenim političkim tranzicijama određenih zemalja. Ovaj Ov aj rad rad po pore redd uv uvod oda, a, sadr sadrža žaja ja i lite litera ratu ture re sadr sadrži ži sled sledeć ećaa po pogl glav avlj lja: a: Svet Svetsk skaa Trgovinska Trgovinska Organiza Organizacija; cija; Organizac Organizacija ija i odlučivan odlučivanje je STO; Cilj i principi STO; Članice Članice i sedište sedište STO; Finansira Finansiranje nje STO; Pristupanje Pristupanje R.Srbije R.Srbije STO; Prvi sastanak sastanak radne grupe za pristupanje R.Srbije; R. Srbija i STO.
1
1. SVETSKA SVETSKA TRGOVIN TRGOVINSKA SKA ORGANI ORGANIZACIJ ZACIJA A ( STO ) Do osnivanja Svetske osnivanja Svetske trgovinske trgovinske organizacije organizacije ( World Trade Organisation - WTO ) 1995. godine, GATT je ostao jedini multilateralni instrument koji reguliše međunarodnu trgovinu.
1.1 1.1.
ISTO STORIJ RIJAT NAST ASTANK ANKA WTO WTO Nastanak WTO, tj. ono što mu je prethodilo, može se posmatrati još od tridesetih
godina godina prošlog veka. veka. Tih godina, godina, protekcioni protekcionizam, zam, koji je karakterisa karakterisaoo države u svetu u odnosu na međunarodnu trgovinu, bio je na ekstremno visokom nivou, što je dovelo do velikih barijera u funkcionisanju i razvoju privrede na globalnom nivou. Poučeni time, po završetku Drugog svetskog rata, Ujedinjene nacije ( UN ), težile su stvaranju institucije koja čija bi se funkcija ogledala u kreiranju i održavanju globalnog trgovi trgovinsk nskog og sistema. sistema. Zadata Zadatakk ove organiz organizaci acije je bi bio kon kontro trola la tokova tokova roba roba i uslug uslugaa na međunarodnom nivou. U ovom cilju, 1948. godine donosi se Havanska povelja o stvaranju Međunarodne trgovinske organizacije organizacije / International International Trade Organization Organization ( U daljem tekstu: tekstu: ITO ). ITO je trebalo da počne sa radom kada države članice ratifikuju povelju, ali Sjedinjene Američke Države odustaju od ratifikacije istog 1950. godine. 1 Dok je trajao proces formiranja ITO, odnosno pre odustajanja SAD-a, 1947. godine 23 zemlje su posle pregovora o sniženju carina potpisale
Opšti sporazum o carinama i
trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade, GATT). Međutim, u nastavku rada, videće se da je GATT opstao sve do osnivanja WTO, a to je skoro 50 godina. godina.
1
Razlog odustajanja SAD je bio jer nisu želeli da usklade svoju spoljnotrgovinsku politiku sa drugim zemljama, iako su im odgovarale pogodnosti koje bi im pružalo učešće u ITO.
2
1.1.1. GATT GATT je međudržavni ugovor koji reguliše oblast međudržavne trgovinske saradnje. Formulisani su ciljevi osnivanja GATT-a. To su: podizanje životnog standarda,
obezbeđivanje pune zaposlenosti ,
obezbeđivanje rastućeg realnog dohotka i efektivne tražnje, povećanje upotrebe resursa , proširenje proizvodnje i razmene dobara. Da bi se to ostvarilo uloga je GATT-a da olakša smanjenje barijera trgovini i obezbedi veću jednakost uz poštovanje tržišnog pristupa za sve uključene strane. Prema nekim autorima važno je napomenuti i to da u okviru GATT-a nigde nije pomenuto ostvarenje potpuno slobodne trgovine kao osnovni cilj. Tokom 70 - ih godina, a naročito tokom 80 - ih, došlo je do takvih ekonomskih promena za koje se može konstatovati da su značajno ugrozile kredibilitet GATT - a. S obzirom da je tih decenija dolazilo do učestalih recesija, vlade mnogih zemalja su pribegavale primeni sve mnogobrojnijih necarinskih barijera trgovini, kako bi zaštitile svoje privrede od nadolazeće konkurencije. Uspeh prethodnih rundi pregovora u pogledu postepenog smanjenja carina, doveden je u pitanje upravo pojavom nekada i teško prepoznatljivih necarinskih barijera ( mimikrija ). Pored toga, jačaju tendencije formiranja regionalnih ekonomskih i trgovinskih integracija, a to trećim zemljama narušava mogućnosti za pristup tim tržištima i ujedno time se narušava princip liberalizacije međunarodne trgovine.
1.1.2. RUNDE PREGOVORA GATT-a 3
godina
br. učesnika
oblast
1947. Ženeva
23
carine
1949. Anesi
13
carine
1951. Torki
38
carine
1956. Ženeva
26
carine
1960. / 1961. Ženeva, Dilon runda
26
carine
1963. / 1967. Ženeva, Kenedi runda
62
carine i antidamping
1973. / 1979. Ženeva, Tokijska runda
102
carinske, necarinske mere i sistemski sporazumi
123
Carine, necarinske mere, pravila, usluge, pravo intelektualne svojine, rešavanje sporova, tekstil, poljoprivreda, osnivanje WTO
1986. / 1993. Ženeva Urugvajska runda
4
Svetska trgovinska organizacija ( STO ) nastala je sa ciljem institucionalizacije Medjunarodnih ekonosmkih odnosa. To je organizacija koja propisuje i reguliše globalna pravila medjunarodne trgovine koje se moraju pridržavati zemlje članice.2 Posle kraja II Svetskog rata ( ITO / Medjunarodna trgovinska organizacija ), koji se odvijao pod okriljem Ujedinjenih nacija, jedan od postavljenih ciljeva bio je ekspanzija svetske privrede i trgovine, kao i prosirenje ekonomske povezanosti i saradnje medju zemljama. U Breton Vodsu, 1944. godine osnovan je Medjunarodni monetarni fond i Medjunarodne banke za obnovu i razvoj . Time je stvorena integralna celina u trogulu: Medjuanrodnih novcanih tokova , medjunarodnih investicija
( IBPRD ) I Medjunarodne
trgovne ( ITO ). 3
Usled neslaganja SAD - a odustalo se od njenog formiranja. 1984. godine ponudjeno je zemljama da potpisu medjunarodni sporazum o carinama i trgovini poznat kao GATT i da polako pocnu sa harmonizacijom spoljnotrgovinskih dadžbina i dugoročnom snižavanju i ukidanju ovih dadžbina. Od 1948-1955 godine na sastanku u Marakesu potpisan je sporazum 1. januara 1995. godine da se formira STO. Pravni i institucionalni osnov multilateralnog trgovinskog sistema danas ima preko 160 zemalja članica. Ona utvrdjuje njihovu spoljnotrgovinsku politiku sto znači da se zemlje članice odriču svog suvereniteta u vodjenju spoljnotrgovinske politike.
( Odricanjem
određenih svari u spoljnotrgovinskim pitanjima jedne zemlje, istovremeno se prožaju određene povlastice drogoj zemlji članici. Primera radi, ukidaju se razna ograničenja uvoza, smanjuju carinske dadžbine za uvoz određene robe i sl.
)
Pravila ponasanja se neposredno prosledjuju vladama zemalja članica sto znaci da se radi o definitivnom gubitku suvereniteta.
2 3
J. Kozomora (2005 ), Spoljnotrgovinsko poslovanje , Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd, str. 164. S. Markovic ( 2007 ) Osnovi korporativne i industrijske bezbednosti , Novi Sad, str 108.
5
2. ORGANIZACIJA I ODLUČIVANJE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE Vrhovni organ WTO je Ministarska konferencija. Nju čine predstavnici svake zemlje članice. Ministarska konferencija se održava najmanje jedanput u periodu od dve godine i na njoj se odlučuje o međunarodno trgovinskim pitanjima. Odlučivanje se odvija u vidu glasanja, gde svaka članica ima daje jedan glas, bez obzira na ekonomsku snagu članice. WTO ima jednu karakteristiku po pitanju članstva koja je razlikuje od drugih međunarodnih organizacija. Razlika se ogleda u tome, što druge međunarodno organizacije u svoje redove prihvataju samo države ( suverene i međunarodno priznete države ), u slučaju WTO, članstvo može dobiti i zasebna carinska teritorija koja se nalazi u sastavu neke države ili integracija ( savez ) više država koja poštuju ista carinska pravila u svom savezu. Odluke se donose glasanjem i većinom glasova. Praksa govori da se većena ogluka donela jednoglasno ( koncenzusom ). Na ovaj način se dobija dobro rešenje i za ekonomski jače i slabije zemlje. Ministarska konferencija je večito praćenja protestima raznih organizacija i antiglobalističkih pokreta, razlog tome je što pogodnosti koje pruža članstvo u ovakvoj organizaciji najviše godi ekonomski jakim državama. Druga problem je što je većina rešenja nametnuta od strane ekonomski jačih zemalja. 2.1.
“Pregovori u zelenoj sobi”
Pregovorima u zelenoj sobi , nazivaju se neformalni pregovori koji se odvijaju izmedju
razvijenih zemalja u kabinetu Generalnog direktora. Ime ovih pregovora je dato po tome, što je enterijer kabineta Generalnog direktora obojen u zeleno. Rešenja do kojih se dođe ovim pregovorima, nameću se manje razvijenim zemljama članicama kasnije na Ministarskoj konferenciji. Inicijativa najčešće dolazi od najrazvijenije “Četvorke” koju čine SAD, EU, JAPAN i KANADA.
6
3. CILJ I PRINCIPI SVETSKE TRGOVINSKE OGRANIZACIJE 3.1.
CILJ SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE Osnovni cilj Svetske Trgovinske Organizacije je liberalizacija i olakšanje
međunarodne trgovine radi postizanja održivog ekonomskog rasta i sveukupnog prosperiteta zemalja članica.4 1. Povecanje medjunarodne trgovine putem smanjivanja i ukidanja barijera ( Preuzet i GATT - a ), 2. Stvaranje platformi za pregovore u vezi sa redosledom prihvatanja postavljenih uslova trgovanja, 3. Rešavanje problema i sporova koji se javljaju medju članicama.
3.2. PRINCIPI SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE Principi STO principijelno su postavljeni na bazi interesa najrazvijenijih kapitalističkih zemalja sveta. Zbog toga kroz sve
principe STO proverava filozofija
neoliberalizma – u interesu razivjenih zemalja je da po što povoljnijim plasiraju svoje industrijske proizvode u manje razvijenim zemljama i da takođe po što povoljnijim uslovima od njih uvoze sirovine i poljoprivredne proizvode.
3.2.1. OSNOVNI PRINCIPI : •
•
Nediskriminacija i to kroz: MFN ( Most favorite nation ) – princip najpovlaščenije nacije koji znači
izjednačen pristup tržištu za sve tj. ukoliko se jednoj državi odobre povlastice moraju i svim ostalim državama članicama STO ( izuzeti za to su Sporazumi o slobodnoj trgovini, carinske 4
http://www.merr.sr.gov.yu/sektori/odseksto.php?lang=lat
7
unije i ekonomske integracije, koji moraju da se verifikuju u STO i zbog nefer trgovine – damping, subvencije ) •
Nacionalni tretman koji podrazumeva isti tretman strane i domaće robe, pružioca usluga, trgovinskih marki, patenata, prava na kopiranje.
•
Liberalizacija trgovine postepeno kroz pregovore i eliminacija necarinskih barijera (kvota, dozvola, i procedure).
•
Predvidivost kroz: Transparentnost, sve informacije o propisima, procedurama u vezi sa trgovinom da
•
su lako dostupne i razumljive. Zemlja članica mora imati informativne punktove.
Obavezivanje, što znači da se će se voditi konsolidovana politika , da se neče
•
menjati carinske stope a ukoliko se menjaju mogu uz određenu kompenzaciju
Promovisanje fer konkurencije ( damping, subvencije, javne nabavke
•
ukoliko se forsiraju domaći ponuđač ).
•
•
Reciprocitet
•
Oblasti koje regulišu pravila Svetske Trgovinske Organizacije. U tri segmenta : Trgovina robom GATT - 12 sporazuma smanjenje carina ( konsolidacija ) i
eliminacija necarinskih barijera. •
Trgovina uslugama GATT - smanjenje administrativnih barijera i restriktivne
regulative. Trgovina uslugama beleži brz rast i usluge čine sve veći deo izvoza, tako da u društvenom proizvodu zemalja članica učestvuje preko 70%.
Ovaj segment je manje
regulisan od segmenta robe, jer je skoro uvršćen u pregovore. Od zemlje članice se traži da prihvati sve principe. •
Zaštita prava intelektualne svojine
8
4. ČLANICE I SEDIŠTE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE
Članice Svetske Trgovinske Organizacije mogu biti države ali i autonomne carinske teritorije ( Tajvan, Makao, Hong Kong ). Svetska trgovinska organizacija danas ima 151 zemalju članicu, a 25 zemalja je trenutno u procesu pristupanja. Od dana podnošenja zahteva za pristupanje u STO, kandidati za članstvo dobijaju status posmatrača. Prema pravilima STO, države posmatrači su u obavezi da u periodu od 5 godina pokrenu pregovore za pristupanje u punopravno članstvo. U regionu jugoistočne Evrope još jedino Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina nisu članice ove organizacije. 5 SEDIŠTE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE
5
http://www.merr.sr.gov.yu/sektori/odseksto.php?lang=lat
9
Sedište svetske trgovinske organizacije u Ženevi. Svetska Tragovinska Organizacija je osnovana 01. januara 1995. godine, nastala je tokom Urugvajske runde pregovora ( 1986 – 1994 ) i jedna je od najmladjih medjunarodnih organizacija.
To je organizacija kojom upravljaju članovi – “ Member
– driven
organization”. Sve članice su se slobodno udružile na bazi rezultata pregovora i zbog toga su im druge zemlje članice dale i sigurnost da će se obezbediti poštovanje trgovinskih pravila. Za uzvrat, oni moraju da se obavežu da će otvoriti svoja tržišta i da će poštovati pravila. Ova obaveza je nastala kao rezultat pregovora za članstvo.
5.
6
FINANSIRANJE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE
Što se tiče finansiranja, svaka članica je dužna da učestvuje u troškovima rada organizacije, uplaćujući doprinose, odnosno kontribucije budžetu WTO. Doprinosi se uplaćuju hitno po objavljivanju godišnjeg budžeta, a shodno finansijskoj uredbi kojom se vrši raspodela troškova rada WTO.
TABELA: Doprinosi pojedinih članica sa najvećim učešćem u WTO
6
http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeTrgovine.aspx?veza=1405
10
ČLANICA 1.00 2.00 3.00 4.00 5.00 6.00 7.00 8.00 9.00 10.00
SAD Nemačka Japan Velika Britanija Francuska Italija Kanada Hong'Kong, Kina Holandija Belgija UKUPNO
Iznos kontribucije u CHF 19,897,722.00 12,271,338.00 9,132,924.00 7,640,310.00 7,351,662.00 5,990,712.00 4,938,666.00 4,586,718.00 4,336,434.00 3,608,100.00 79,784,586.00
u% 15,72 9,70 7,21 6,04 5,81 4,73 3,90 3,62 3,45 2,85 63,03
Danas se doprinosi članica WTO obračunavaju na osnovu njihovog učešća u medjunarodnij trgovini, svih članica, robom, uslugama i intelektualnom svojinom, a na osnovu raspoloživih podataka za poslednje tri godine. Minimalan iznos doprinosa je 0,0015 % i on je obavezan za sve zemlje koje imaju manje učešće u medjunarodnoj trgovini. Ostali prihodi podrazumevaju različite kamate na sredstva u svojini organizacije, prihode od iznajmljivanja prostorija i prihode od prodaje publikacija WTO. WTO takodje, u okviru svog finansijskog poslovanja, rukovodi i specijalnim povereničkim fondovima ( trust funds ) koje članice organizacije stavljaju na raspolaganje Organizaciji. Ovi fondovi se uglavnom koriste za tehničku saradnju i trening kako bi se najmanje razvijene zemlje ( Least Developed Countries – LCD ) i zemlje u razvoju osposobile da koriste prednosti koje pruža medjunarodni trgovinski sistem. Najveći donator ovakvih fondova je Japan.
6.
PRISTUPANJE REPUBLIKE SRBIJE SVETSKOJ TRGOVINSKOJ ORGANIZACIJI
Svetska trgovinska organizacija je 18. maja 2007. godine sastavila izveštaj broj WT/ACC/11/REV.7 o aktuelnom statusu država koje apliciraju za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. 11
Dokument je sastavljen na inicijativu i odgovornost Sekretarijata, bez predviđanja pozicija članova i njihovih obaveza i prava po STO. U navedenom izveštaju obrađeno je ukupno 14 država koje su u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, među njima i Republika Srbija, od ukupno 23 država koje su podnele Memorandum o spoljnotrgovinskom režimu svojih zemalja. Republika
Srbija
je
obrađena na
31
strani
izveštaja.
Prenosimo sadržaj te strane : Od strane Generalnog Saveta formirana je, 15. februara 2005. godine , Radna grupa koja je ispitivala zahtev Srbije za članstvo. Memorandum o spoljnotrgovinskom režimu Republike Srbije je razmatran počev od marta 2005. godine, a prvi sastanak radna grupa je održala oktobra 2005. godine.
12
10. decembar WT/ACC/SRB/1 2004. Formirana radna grupa 15. februar Wt/GC/M/91 Predsedavajući: 2005. NJ.E. Mr. Karsen Vagn Nielsen (Danskaoktobar 2006.) Mr. Francois Roux (Belgija –maj 2005.-oktobar 2006.) Memorandum 17. mart 2005. WT/ACC/SRB/3&Add.1 Pitanja i odgovori 13. juli 2005. WT/ACC/SRB/4 Sastanci radne grupe 7.oktobar Tri zvanična sastanka 2005. 8. jun 2006. 6. decembar 2006. Ostala dokumenta (a) Dodatna pitanja i odgovori 20. septembar WT/A/ACC/SRB/ 8 2005. WT/ACC/SRB/9 11. oktobar WT/ACC/SRB/11&Add.2-4 2005. WT/ACC/SRB/13&Add.1,3 26. april 2006. 10. novembar 2006. (b) Poljoprivreda (WT/ACC/4) 22. juli 2005. WT/ACC/SPEC/SRB/1 18. april 2006. Izveštaj 1 (c) Usluge (WT/ACC/5) (d) Sporazum o primeni sanitarnih i 15. novembar WT/ACC/SRB/14( TBT ) fitosanitarnih mera SPS/TBT(WT/ACC/8) 2006. WT/ACC/SRB 15 ( SPS) 27. novembar 2006. (e) Pravo intelektualne svojine TRIPS 13. juli 2005. WT/ACC/SRB/6 (WT/ACC/9) 7. novembar Izveštaj 1 2006. (i) Akcioni plan u vezi zakonodavstva 13. juli 2005. WT/ACC/SRB/5 15. novembar Izveštaj 3 2006. Pregovori u vezi pristupa tržištu Ponuda za robe 26. april 2006. WT/ACC/SPEC/SRB/2/&Izv.1 Ponuda za usluge 18. oktobar WT/ACC/SPEC/SRB/3 2006. Kratak izveštaj –činjenično stanje Nacrt izveštaj Radne grupe
Primljen zahtev
13
Pregovori su počeli u vezi bilateralnog pristupa tržištu a na osnovu inicijalne ponude za robe i usluge. Radna grupa se sastala treći put u decembru 2006. godine da bi nastavila ispitivanje spoljnotrgovačkog režima Srbije. 7 U vezi R. Srbije i njenog pristupanja STO, potpisano je više ugovora. 11. januara 2011. godine, potpisan je bilateralni sporazum u ve zi pristupanja R. Srbije, STO. Sporazum je samo jedan od mnogih koji utiče na R.Srbiju da izvrši izmene u vođenju svoje spoljno-trgovinske politike. U okviru njega navedene su određene odredbe o carinskim tarifama koje mora poštovati R. Srbija prilikom uvoza i izvoza roba.
7.
PRVI SASTANAK RADNE GRUPE ZA PRISTUPANJE REPUBLIKE SRBIJE
Delegacija Republike Srbije, na čelu sa ministrom za ekonomske odnose sa inostranstvom RS, Milanom Parivodićem učestvovala je 07. oktobra 2005. godine na Prvom sastanku Radne grupe za pristupanje Republike Srbije, Sverskoj trgovinskoj organizaciji. U toku pregovora, ministar Parivodić je obavio posebne pregovore sa visokim predstavnicima STO, kao i sa predstavnicima pojedinih država članica STO. Nakon uvođenja tkz „dvostrukog koloseka“, Republika Srbija je 07. decembra 2004. godine, u svojstvu autonomne carinske teritorije, podnela zahtev za članstvo u STO. Da podsetimo, na sednici Generalnog Saveta STO 15. februara 2005. godine, prihvaćeni su posebni zahtevi Republike Srbije, odnosno Crne Gore, za početak proseca pregovora. Istom odlukom je formirana i radna grupa za pristupanje Republike Srbije STO. Republika Srbija je do sada dostavila opširan Memorandum o spoljnotrgovinskom režimu, kao i niz drugih informacija i dokumenata koja su potrebna za početak pregovora.
7
http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeTrgovine.aspx?veza=1411
14
8.
REPUBLIKA SRBIJA I SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA ( Perspektive i izazovi članstva )
Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 19. novembra 2004. godine donela je Odluku da se podnese zahtev za članstvo u Svetsku trgovinsku organizaciju, po principu „dvostrukog koloseka“, a imajući u vidu punu autonomiju spoljnotrgovinske politike Srbije. Očekuje se da će Generalni savet STO razmotriti naš zahtev i doneti odluku o formiranju posebne Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO.
8.1.
OPŠTI USLOV ZA ULAZAK U ČLANSTVO
Ulazak u članstvo STO regulisan je članom 12. Sporazuma o osnivanju STO, koji predviđa da i zasebne carinske teritorije, koje poseduju punu autonomiju u vođenju spoljnotrgovinskih odnosa i u ostalim pitanjima, koji su regulisana Sporazumom o STO i multilateralnim trgovinskim sporazumima, mogu pristupiti STO. Odluku o pristupanju , nakon pregovora , donosi Ministarska konferencija dvotrećinskom većinom. Odredbom člana 72. Ustava Republike Srbije dato je pravo Srbiji da uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.
8.2. PREDNOSTI I CILJEVI ČLANSTVA
Članstvo u STO predstavlja jedan od ključnih koraka integracije zemlje u moderne međunarodne ekonomske odnose, kao i neophodan korak u procesu pridruživanja i preduslov 15
za pristupanje Evropskoj uniji. U tom smislu, pristupanje STO predstavlja i važan element razvojne strategije zemlje u tranziciji, kao i zemalja u razvoju. Osnovne prednosti članstva u STO ogledaju se u sledećem : •
mogućnost pristupa tržištima drugih zemalja pod ravnopravnim uslovima,
•
signal stranim investitorima o stabilnosti i predvidljivosti ekonomskog sistemasmanjuje se faktor rizika za potencijalne ulagače,
•
korišćenje međunarodno dogovorenih pravila, kao optimalnog okvira za izgradnju domaće tržišne privrede i reformu privrednog zakonodavstva,
•
korišćenje međunarodno dogovorenog mehanizma rešavanja trgovinskih sporova u zaštiti sopstvenih trgovinskih interesa,
•
uživanje koristi multilateralno dogovorene klauzule najpovlašćenije nacije (prednost u smislu da se ne može jednostrano povući data obaveza pristupa tržištu bez odgovarajuće kompenzacije, kao u slučaju kada je obaveza bilateralno dogovorena). Vremenska dinamika procesa pristupanja STO u najvećoj meri zavisi od brzine
sprovođenja unutrašnjih ekonomskih reformi u skladu sa pravilima STO. U načelu, proces pristupanja STO traje nekoliko godina. Kod nekih zemalja u tranziciji ovaj proces je trajao više od sedam godina ( Hrvatska, Litvanija, Moldavija, Makedonija ), ali su efektivni pregovori mnogo kraći i traju oko tri godine. Glavni cilj STO je da se obezbedi da se trgovina odvija bez prepreka, u predvidivim okvirima. Središte sistema pravila STO čine specifični multeratelno dogovoreni sporazumi koji su u najvećoj meri rezultat Urugvajske runde pregovora vođenih od 1986. do 1994.godine. Tada je izvršena značajna revizija Opšteg sporazuma o trgovini i carinama (GATT) iz 1947. godine, uvedena su nova pravila o uslugama, trgovinskim aspektima intelektualne svojine i rešavanju trgovinskih sporova. U pitanju je čitav niz sporazuma ( 64 ) i dodatnih obaveza pojedinih država članica, koji ukupno imaju oko 30. 000 strana teksta. Kako je u toku nova runda pregovora u STO o daljoj liberalizaciji međunarodne trgovine ( Doha pregovori ), važno je istaći da će njihov tok i ishod uticati i na proces pristupanja Srbije STO.
8.3. REFORMA ZAKONODAVSTVA I USKLAĐIVANJE SA PRAVILIMA STO 16
Od zemlje u pristupanju očekuje se da sve propise koji se na neposredan ili posredan način tiču spoljne trgovine harmonizuju sa propisima i pravilima STO. To u suštini znači da se mora izvršiti značajna liberalizacija spoljnotrgovinskog režima, odnosno njegovo ustrojstvo u pogledu zaštite politike na način koji je u skladu sa pravilima STO. Iskustvo zemalja koje su nakon 1996. godine pristupile STO, pokazuje da svako novo pristupanje ostavlja sve manje prostora za zadržavanje prtopisa koji nisu u potpunosti usaglašeni sa pravilima SRO. Potrebno je da se, između ostalog, usklade zakoni i drugi propisi u sledećim oblastima: •
•
Carine i rad carinskih organa Necarinskei propisi koji uređuju pitanja uvoza i izvoza
•
Usluge
•
Druga ekonomska pitanja koja utiču na trgovinu Kada su u pitanju prioriteti u zakonodavnoj reformi, mora se doneti Zakon o carinskoj
tarifi, koji je Sekretarijatu Svetske Trgovinske Organizacije neophodno dostaviti u prvoj fazi procesa pristupanja. Zatim je potrebno doneti Zakon o spoljnoj trgovini, koji je usklađen sa pravilima STO, propise koji se odnose na zaštitu prava intelektualne svojine, kao i na standardizaciju propisa u sanitarnoj i fitosanitarnoj oblasti. Time se članicama STO šalje jasan signal o nameri zemlje da na unutrašnjem planu uradi što više i time ubrza proces pristupanja. Nakon donošenja odluke Generalnog saveta STO o zahtevu Srbije za prijem u članstvo, istom odlukom formiraće se i Radna grupa za pristupanje. Zadatak Radne grupe je da ispita trgovinsku politiku Srbije sa stanovišta njene usaglašenosti sa pravilima STO i da da svoju saglasnost na obuhvat i nivo obaveza koja će kroz bilateralne pregovore , biti preuzeti prema svim članicama ove organizacije u vezi sa liberalizacijom tržišta industrijskih i poljoprivrednih proizvoda i tržišta usluga. Nakon dostavljanja zahteva za članstvo i osnivanja Radne grupe za pristupanje STO, Sekretarijatu STO dostavlja se Memorandum o spoljnotrgovinskom režimu zemlje. Memorandum je obiman dokument koji ima standardni format za sve zemlje. Uobičajena je 17
procedura da članice STO traže dodatne informacije u vezi sa sadržajem Memoranduma , pa se u periodu od 60 dana od dana prijema Memoranduma dostavlja lista pitanja na koje se moraju dostaviti odgovarajući odgovori, tumačenja , razjašnjenja itd.
8.5.DALJE AKTIVNOSTI NA PROCESU PRISTUPANJA U STO Proces teče kroz nekoliko faza i to su : •
podnošenje Memoranduma o spoljnotrgovinskom režimu,
•
pitanja država članica STO i odgovor Srbije,
•
održavanje sastanaka Radne grupe STO za pristupanje Srbije,
•
podnošenje ponude za robu i usluge,
•
bilateralni i multilateralni pregovori,
•
priprema finalnog dokumenta - Nacrta protokola o pristupanju,
•
prijem u članstvo.
8.6. ORGANIZACIONI ASPEKTI Rad na pripremi pregovora sa STO obavljao bi se u okviru tri radne grupe, kao i podgrupe, u okviru tih radnih grupa. 1. Radna grupa za robu ( industrijske i poljoprivredne proizvode ). Priprema ponude zahteva određivanje stepena osetljivosti određenih industrijskih proizvoda na smanjenje carinskih zaštita. 2. Radna grupa za usluge bila bi zadužena za pipremu inicijalne ponude u oblasti usluga. Pitanje liberalizacije sektora usluga i usklašivanje propisa već je pokrenuto i u okviru Pakta za stabilnost u jugoistočnoj Evropi, u cilju približavanja propisa Evropske unije. 3. Radna grupa za poljoprivredu bila bi zaduđena za pripremu inicijalne ponude za pregovore u poljoprivredi. Ponuda bi uključila smanjenje ukupne carinske zaštite ( U okviru Radne grupe za robu ) i nivoa subvencija.
18
Po formiranju posebne Radne grupe za pristupanje u STO, biće potrebno da Srbija direktno odredi svog diplomatskog predstavnika, koji će je zastupati pri sekretarijatu STO u Ženevi u toku pregovora. Jedan od bitnih aspekata procesa pregovora u STO je podrška koju šira javnost , a posebno poslovni krugovi pružaju ovom procesu. Komisija za STO nastojaće da organizuje odgovarajuće kontakte, saradnju, konferencije i skupove, sa ciljem uključivanja šire javnosti u debatu radi potpunog informisanja o prednostima, značaju i efektima ulaska Srbije u STO. Pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji očekuje se 2010. godine, a članstvo u Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji je uslov za pristupanje EU. Tokom pregovora svaka od 153 zemlje članice može da zahteva da otvori pregovore sa Srbijom o snižavanju carinskih barijera, a uslovi koji se daju jednoj zemlji postaju deo pravila Svetske trgovinske organizacije i mogu ih koristiti sve zemlje članice. Od početka procesa pristupanja Srbije Svetske Trgovinske Organizacije, 11 zemalja članica je zatražilo pregovore o visini carinske zaštite robe i usluga i o ostalim aspektima trgovine. Završeni su bilateralne pregovori sa Norveškom, Švajcarskom i Kanadom, sa njima više nemamo spornih tačaka i očekujemo potpisivanje sporazuma. Srbija još pregovara sa Ekvadorom i Brazilom o poljoprivrednim proizvodima pošto je završila razgovore o industrijskim proizvodima, a u toku su razgovori sa SAD, Korejom i Ukrajinom.8
ZAKLJUČAK WTO je značajan činilac medjunarodnih odnosa, što možemo tvrditi budući da WTO ima svoju „ volju“ , koja je u skladu sa ciljevima zbog kojih je i osnovana, a koja je različita 8
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/235201/Srbija+u+STO+slede%C4%87e+godine.html
19
od volje bilo koje države članice. Kao što smo već rekli, cilj ove organizacije je slobodna svetska trgovina. Medjutim WTO je najznačajniji instrument Ekonomske Globalizacije, koju pomaže preko svog širokog polja ovlašćenja kojima utiče na lokalne i nacionalne vlasti u procesu smanjenja restrikcija koje nameću transnacionalnim kompanijama i na taj nacin se stvara sistem trgovine regulisan od interesa velikih kompanija i krupnog kapitala. Ona raspolaže i znacajnim mehanizmom sankcija kojim utiče na članice u izvršenju svojih obaveza, čime raspolaže veoma mali broj organizacija. Shodno tome se misli da je WTO nedemokratska medjunarodna institucija, u smislu da njeni službenici nisu birani na izborima i da ima prevelika ovlašćenja u pogledu trgovinskih pitanja, radnih standarda i ekologije, što ugrozava suverenitet i demokratiju u nacionalnim državama. Takodje se mora osvrnuti na odnos ove organizacije sa trenutno ekonomsko - politički najsnažnijom državom današnjice SAD - om, pri čemu se naglašava dominantna uloga SAD-a u nastanku i funkcionisanju WTO. Iako SAD kao najveći finansijer ove organizacije ima samo jedan glas na sastancima Ministarske konferencije, ali ona svoj uticaj vrši preko drugih zemalja članaca i na taj nacin je u mogucnosti da nametne svoju volju. Sa druge strane, WTO/STO, kontroliše 80 odsto svetske trgovine, 90 odsto finansijskih transakcija, 92 odsto telekumunikacionih i informacionih tehnologija i 97 odsto prava intelektualne svojine. Iz navedenog, može se izvesti zaključak da će priključivanje STO biti neophodano za funkcionisanje i opstanak spoljne trgovine.
LITERATURA: •
Dr Slobodan I. Markovic ( 2007 ) Osnovi korporativne i industrijske bezbednosti , Novi Sad, 2007.
20
•
Prof. Dr Jelena Kozomora, ( 2005 ) Spoljnotrgovinsko poslovanje, Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd.
INTERNET:
•
•
http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeTrgovine.aspx?veza=1405 (Datum pristupa: 02. 05. 2013. ) www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/235201/Srbija+u+STO+slede %C4%87e+godine.html (Datum pristupa: 02. 05. 2013. )
21
