Univerzitet u Beogradu Filozofski Fakultet
Seminarski rad iz predmeta Istorija filozofije IIIb na temu Hegelovo shvatanje stvari u kontekstu opažanja
Student:
Profesor:
Aleksandra Vu Vučkovi čkovi FS!!"!#
dr $rago %uri
&'!#(
Uvod
)ilj ovog rada bie razmatranje *egelovog poimanja stvari u kontekstu opa+anja( Stvar, s jedne strane, mo+e biti s-vaena kao puka suma osobina, a sa druge kao ne.to .to je različito od osobina i čemu se one pripisuju( /vo su dve mogunosti koje *egel razmatra i bie prikazano njegovo obrazlo+enje zbog čega nijedna od te dve defini0ije nije zadovoljavajua( Pru+iu osvrt na Sternovu interpreta0iju *egelovog obja.njenja i nastojau da poka+em da njegova početna pozi0ija nije nu+na, odnosno da ne moramo deliti njegove intui0ije( Poku.au da poka+em da je pojam osobina zapravo nejasan i da nam, kao takav, ne mora biti intuitivan pri definisanju stvari( 1aposletku, valjalo bi napomenuti da ovo nije direktan napad na *egelov sistem, jer bi to podrazumevalo veoma opse+no preispitivanje temelja njegovog 0elokupnog učenja( 2oje ambi0ije su daleko skromnije i nastojau samo da uka+em na jedan drugačiji pristup problemati0i, za koji verujem da je podjednako intuitivan kao i *egelove pretpostavke( Hegelovo shvatanje opažanja i pojma stvari
*egel tvrdi da ono .to nam se u neposrednoj čulnoj izvesnosti javljalo kao pojedinačno bie, sada opa+anjem s-vatamo kao ono .to je op.te( Predmet koji opa+amo je op.ti predmet i ono ja koje opa+a je tako3e op.te(! U ovoj fazi saznanja, čulnost je jo. uvek prisutna, ali u formi op.tosti, tj( onoga .to e biti odre3eno kao osobina( 4azličite osobine su predstavljene u op.tosti i to tako da za svaku od nji- postoji njoj suprotstavljena, koja je njena nega0ija( 5o nas dovodi do prvog mogueg s-vatanja predmeta, kao su.tine koja je ovde i sada, ali je ujedno i mnogostruka, jer zapravo predstavlja skup različiti- osobina( 6ako bi pojasnio ovo tvr3enje, *egel navodi primer grumena soli, koji je jedinstven 7jer je reč o jednom grumenu8, ali poseduje vi.e 7me3usobno neuslovljeni-8 osobina 9 on je slan, beo itd(& 6ada se sve osobine soli javljaju istovremeno, imamo so kao stvar, pri čemu je stvar s-vaena kao suma osobina( 2e3utim, ovakvo stanovi.te nam dopu.ta da se i me3usobno protivrečne osobine na3u u jednoj stvari( Ukoliko bi stvar bila samo prosto jedinstvo me3usobno nezavisniosobina, ne vide se razlozi zbog koji- npr( so, koja je bela, ne bi istovremeno mogla biti i !
*egel, ;eorg Vil-elm Fridri-, Fenomenologija duha, Beograd, BI;<, !=>?, str( ?> Ibid, str( ?= Ibid, str( @' &
&
0rna( $akle, potrebno nam je s-vatanje stvari kao isključujue, odnosno op.tosti kojoj ne mogu pridolaziti me3usobno protivrečna svojstva(# o. jedan argument protiv s-vatanja stvari kao svodive na osobine je taj .to stvar ne mo+emo poistovetiti sa samo jednom osobinom 7jer su sve podjednako va+ne 9 so nije ni samo belina, a ni samo slanoa8( 5ako3e je ne mo+emo izjednačiti ni sa masom osobina, jer nji- je mno.tvo, a stvar je ipak jedna( 5o nas dovodi do drugog mogueg s-vatanja stvari, kao supstan0ije, koja poseduje odre3ene osobine, ali se ona sama ne mo+e svesti na skup ti- osobina( /na je jedinstvo koje nije prost zbir (? 5reba napomenuti da sam *egel dodu.e nije koristio termin supstan0ije, ali se čini da je takvu ideju imao na umu nakon odba0ivanja teze da je stvar skup osobina( Problem koji se javlja sa ovim drugim stanovi.tem je to .to onda stvar poimamo kao ovo, tj( pojedinačnu supstan0iju, .to odgovara stadijumu čulne izvesnosti, ali ne zadovoljava op.tost prisutnu u opa+anju(@ *egel tvrdi da sva neistina i protivrečnost u opa+anju stvari 7jer i- čas poimamo kao mno.tvo osobina, a čas kao jedinstvenost nesvodivu na osobine8 potiče iz na.e svesti, a ne iz samog predmeta( > 6ada se me3usobno suprotstavljeni stavovi razmotre, svest uvi3a svoju pogre.ivost i usled te refleksije, ona prestaje da bude samo subjekat koji opa+a i postaje sastavni deo tog opa+anja(= Cto se, pak, stvari tiče, ona postoji za sebe 7sa svojom vlastitom su.tinom8, ali tako3e i u odnosu na druge stvari, kao različita od nji-( Svaka stvar poseduje raznolikost u odnosu na druge stvari, ali unutar same sebe ne sadr+i protivrečnost(!' Svako uspostavljanje povezanosti sa nekom drugom stvari predstavlja prestanak samostalnog postojanja i ovaj odnos je zapravo nega0ija nezavisnosti(!! 1eki predmet jeste za sebe ukoliko postoji za drugo i jeste za drugo ukoliko postoji za sebe( !& Ukoliko stvar
#
Ibid, str( @' Stern, 4obert, 4outledge Philosophy GuideBook to Hegel and the Phenomenology of the Spirit , 5aDlor E Fran0is eGibrarD, &''&, str( # ? Ibid, str( ?@ @ Ibid, str( @ > *egel, ;eorg Vil-elm Fridri-, Fenomenologija duha, Beograd, BI;<, !=>?, str( @!@& = Ibid, str( @ !' Ibid, str( @#@ !! Ibid, str( @? !& Ibid, str( @@
s-vatamo kao ne.to .to poseduje su.tinu, mo+emo je diferen0irati u odnosu na druge, a upravo ta diferen0ija0ija je ono .to stvari pru+a odre3enost( /p.tost koju nalazimo u ovom stadijumu nije neka nezavisna op.tost, ve je uslovljena čulno.u iz koje sledi( $akle, ova op.tost je uzrokovana svojom suprotno.u, odnosno pojedinačno.u koja je karakteristična za čulnu izvesnost(
6ao .to je ve rečeno, *egel odba0uje s-vatanje stvari kao sume osobina zbog toga .to se stvar, koja je jedno, u tom slučaju izjednačuje sa mno.tvom 7jer ima vi.e osobina8( Sr+ problema je da jedno ne mo+e biti mno.tvo( Ipak, treba primetiti da se zbog toga čini da *egel podrazumeva da su osobine ne.to .to je po sebi 7ono nezavisno od nas8 i kao takvo mo+e imati pravu matematičku mno.tvenost( asno je da, matematički gledano, ne.to .to je jedno ne mo+e biti izjednačeno sa nečim čega je vi.e( edna jabuka nije isto .to i tri, pet ili vi.e jabuka, naprosto zato .to ! nije jednako , niti itd( 5ako barem stoje stvari kada su konkretni fizički objekti u pitanju( Ali da li ista pravila va+e kada jedan predmet izjednačavamo sa zbirom njegovi- osobinaH ini se da predmeti 7koji su fizički objekti8 nisu ista vrsta stvari kao osobine koje im se pripisuju( 2ogue je da sva pojedinačna svojstva, zapravo, nisu ni.ta drugo do jezički konstrukti, kojima se slu+imo kako bismo opisali stvarnost 7ma .ta ta stvarnost bila8( /vome ide u prilog i *egelovo tvr3enje da je stvar bela samo kad se postavi ispred na.eg oka, kao i da je slana samo za na. ukus(! Pojmove kao .to je JslanoK, JbeloK itd( koristimo u svakodnevnom govoru kako bismo diferen0irali objekte, premda, striktno govorei, u prirodi ne postoje !
Ibid, str( @@ Ibid, str( @@@= ! Ibid, str( @ !#
#
ni JtvrdoaK ni JbelinaK( Predmeti se mogu s-vatiti kao ono .to je konkretno i opipljivo, a svojstva kao na.e apstraktne opisne odredni0e( U tom slučaju bi bilo mogue jednu stvar izjednačiti sa zbirom osobina, a da se pritom ne pojave problemi sa matematičkom jednako.u( ini se da se brojčana nejednakost mo+e odnositi samo na istu vrstu stvari 7jedna jabuka ne mo+e biti jednaka tri jabuke8, ali da ne predstavlja problem kada imamo različite vrste 7jabuka se u izvesnom smislu mo+e s-vatiti kao skup njeni- karakteristika8( /vome ide u prilog dana.nje s-vatanje svojstava, čije se obja.njenje mo+e svesti na obja.njenje -emijske strukture predmeta koji ta svojstva ispoljava(
Uspe.nost jedne teorije se, izme3u ostalog, mo+e meriti i na osnovu toga koliko nam je ona intuitivna, odnosno koliko se u svojoj argumenta0iji poklapa sa na.im svakodnevnim JzdravorazumskimK pogledom na svet( ini se da prema ovom kriterijumu
postoje daleko uspe.niji sistemi od *egelovog( 1astojala sam da poka+em da se *egelovo s-vatanje opa+anja ne mora nu+no poklapati sa na.im intui0ijama( 1a osnovu toga se ipak ne mo+e napraviti veliki korak i tvrditi ne.to o 7ne8intuitivnosti njegovog 0elokupnog sistema( ak i kada bi u svakom aspektu bilo mogue pronai plauzibilnije intui0ije od *egelovi-, to ne bi bilo dovoljno da odba0imo njegov sistem, jer on zadovoljava kriterijum ko-erentnosti( Ukoliko pri-vatimo okvire *egelove logike, pri-vatamo čitav sistem(
?
Literatura
*egel, ;eorg Vil-elm Fridri-, Fenomenologija duha, Beograd, BI;<, !=>?( Stern, 4obert, 4outledge Philosophy GuideBook to Hegel and the Phenomenology of the Spirit , 5aDlor E Fran0is eGibrarD, &''&(
@
