Sara Papić, FS 11/21
Analiza Ničeovog shvatanja istine
U ovom radu ću analizirati na oji način Niče govori o istini! Pou"aću da situiram njegovo shvatanje u jednu od danas postojećih teorija istine, ao je to moguće! #islim da $i ovo $ilo orisno ao $ismo $olje razumeli njegov polo%aj u odnosu na savremenie i njegov dalji uti&aj! 'ao(e, verujem da to mo%e da pomogne u $oljem i du$ljem shvatanju njegove &eloupne )ilozo)ije! S o$zirom na to da $i se moglo reći da je Niče imao raznolia shvatanja istine roz )ilozo)su arijeru, svoju analizu ću ograničiti na stav ispoljen u radu *+ istini i la%i u izvanmoralnom smislu! -eć iz prvih neolio strana testa, mo%e se primetiti da je Niče izuzetno ritiči nastrojen prema *istinolju$ivosti per&ipiranoj ao uzvi"enoj ljudsoj vrlini! +n u prvih neolio rečeni&a isazuje da za ljudsi intelet “…ne postoji neka dalekosežnija misija koja bi premašivala ljudski život.“1
+no "to se iz ovoga mo%e zaljučiti je da Niče ne veruje da mo%emo dopreti do stvari preo na"ih inteletualih moći! Po njegovom mi"ljenju, znanje .pa i istina je izrazito antropo&entrično, i ao tavo gu$i vrednost oja mu se pridaje ada o znanju i istini govorimo ao o pri$li%avanju univerzumu i su"tini stvarnosti! 'aozvanu istinolju$ivost Niče pripisuje čoveovoj %elji da pripada pripada zajedn zajedni&i i&i,, po" po"to to se laganje laganje dru"tv dru"tveno eno san&i san&ioni oni"e "e a gov govore orenje nje istine istine se nagra(uje! Pojedina& u *prirodnom stanju, a%e Niče, intelet u su"tini oristi samo za preru"avanje .laganje! 'e unutar dru"tva oje oje mo%e da san&ioni"e san &ioni"e njegovo pona"anje,
1 F!
Nietzs&he, On truth and lies in a nonmoral sense , 0umanities Press, Ne erse3
čove pristaje na to da *tre$a da stremi istini! 'e dru"tvene san&ije slu%e ne da $i se sama la% orila, nego odre(ene *lo"e posledi&e la%i!2 S o$zirom na to da je stvar po se$i nedoučiva a pretendujemo na to da o njoj govorimo .ovde Niče aludira na zdravorazumsi stav da je istina rezultat oresponden&ije na"ih isaza i stvarnosti, mi se$e zavaravamo ad god mislimo da govorimo *o svetu4 “Šta je, dakle, istina? Pokretno mnoštvo metafora, metonimija antropomorfiama, ukratko bir ljudskih vea koje su poetski i retorski bile unesene, prenesene, ukrašene, i koje su nakon du!e upotrebe, u"vrš#ene, kanoniovane i obavene…“
+vo je jedini pasus u ojem Niče espli&itno govori o tome "ta je istina! Ao ogolimo ove rečeni&e od njihove poetičnosti, ono "to se čini da Niče pou"ava da a%e je da je istina na nei način proizvod dru"tvene onven&ije! +n dalje tvrdi da ao se dr%imo toga da su istiniti isazi istiniti na osnovu oresponden&ije sa realno"ću, ča i ad $i stvar po se$i $ila dostupna, sve na"e tvrdnje moraju $iti automatsi la%ne iz prostog razloga "to je stvaranje i upotre$a pojma la%! Pojam je ne"to "to pretenduje na op"tost, a stvari nam se pojavljuju ao pojedinačne! 5ve stvari oje pripadaju istom pojmu su reto ad zapravo identične, a mi ih na nei način poistovećujemo ad ih supsumiramo pod pojam!6 7z ovoga mo%emo zaljučiti da su sve prihvaćene *istine samo la%i .u smislu da nema podudaranja sa stvarno"ću oje su prihvaćene dru"tvenom onven&ijom! 8elim da razjasnim ove do sada relativno on)uzne rečeni&e! 9ada Niče oristi reči *istina i *la%, on ponead na umu ima jednu, a ponead drugu de)ini&iju tih reči : 2 Primera dru"tveno prihvaćenih la%i ima mnogo, a
najočigledniji uzora su $aje oje se de&i pričaju ao istinite! +vo ide u prilog Ničeovoj dosada"njoj poenti! 3 ;animljivo je "to iz ovavog prigovora mo%emo zaljučiti da lična imena mo%emo oristiti a da ne izgovorimo neistinu, po"to se odnose na jedinstven o$jet! edini pro$lem je "to je vrlo te"o sastaviti rečeni&u sa istinosnom vredno"ću a da ne upotre$imo nijedan op"ti pojam!
idealizovanu i realnu! U slučaju idealizovane de)ini&ije, 7stina < je oso$ina neih isaza oji se podudaraju sa stvarno"ću, do je Neistina ili =a% oso$ina isaza oji se ne podudaraju sa stvarno"ću! 9ad Niče govori o ovavoj 7stini, on tvrdi da su svi na"i isazi =a%ni, s o$zirom na to da je stvar po se$i nedostupna! Ali ovao de)inisani pojmovi 7stine i =a%i su onda iz Ničeovog ugla potpuno $esorisni, jer ne di)eren&iraju niave pose$ne oso$ine na"ih isaza! +vu de)ini&iju nazivam idealizovanom jer se oslanja na idealizovan pogled na na"e saznanje i dostupnost sveta! Niče je z$og toga i ritiuje! 5ruga, realna de)ini&ija istine i la%i je ona oju je Niče espli&itno izrazio u gorepomenutom pasusu! 7stina je *uznesena meta)ora, ili jednostavnije rečeno, utvr(ena onven&ija! =a% je sve "to istovremeno ometa ove onven&ije i dovodi do nepo%eljnih pratičnih posledi&a! +vo se čini ao orisnije odre(enje, s o$zirom na to da postoji mogućnost ori"ćenja o$e ove reči u adevatnim ontestima! Niče uop"te ne %eli da se otarasi pojma istine, ni da je poa%e ao nepostojeću> on samo tvrdi da je *traganje za istinom ispraznije nego "to se čini! “$ko neko sakrije jednu stvar ia !rma, traži je i nalai upravo tamo, bo! to! traženja i nalaženja ipak ne aslužuje neku posebnu hvalu. %e&utim, tako stoji sa traženjem i nalaženjem 'istine“ unutar podru"ja uma. $ko adam defini(iju sisara i onda ijavim, pošto sam promotrio jednu kamilu) 'to je sisar“, time sam doduše obelodanio jednu istinu, ali sa o!rani"enom vrednoš#u. …“*
?injeni&a da Niče ovao opisuje otrivanje *istina potvr(uje da je imao izrazito antirealističe tenden&ije!
4 +d sada na
dalje ću u testu idealizovanu istinu .i la% pisati sa prvim veliim slovom! 5 F! Nietzs&he, On truth and lies in a nonmoral sense , 0umanities Press, Ne erse3
Sledeće pitanje oje moramo postaviti je4 u oju antirealističu teoriju istine $i Ničeovo shvatanje moglo da spada@ #islim da su mogući andidati oherentističa, pragmatiča i postmodernističa teorija istine! 9oherentističa de)in&ija istine $i $ila4 +erovanje je istinito akko pripada koherentnom sistemu verovanja .
?ini se da je u tumačenju toga "ta je Niče podrazumevao pod istinom najpro$lematičnije to ao je on shvatao svoje )ilozo)se tvrdnje : da li ao istinite u idealizovanom ili realnom smislu@ Po"to je od$a&io mogućnost istinitih isaza u idealizovanom smislu, ostaje mu samo druga mogućnost! Ali iz podrugljivog načina na oji Niče govori o tim istinama oje su prosta posledi&a dru"tvenih onven&ija to izgleda neplauzi$ilno, pose$no jer Niče veruje da je njegovo mi"ljenje izop"teno iz uti&aja tavih dru"tveno odre(enih istina .na primer moralnih! Ali ao to stavimo po stranu na trenuta, mo%emo da dozvolimo da je ova druga de)ini&ija istine oju Niče upotre$ljava oherentističog ili pragmatičog tipa! U zavisnosti od vrste dru"tva i toga ao ta grupa shvata orisnost, odre(eni isazi se ustanovljuju ao istiniti po onven&iji! Badi orisnosti, nastaje oherentan sistem verovanja oja članovi grupe dr%e za istinita! 9riterijumi za prihvatanje novih verovanja ili za reviziju sistema su ponovo vezani za orisnost oju tava revizija donosi! edini pro$lem sa ovim tumačenjem, osim uo$ičajenih prigovora na oherentističe teorije, je taj da Niče svoje tvrdnje soro sigurno ne smatra istinitim na ovaj način .*#oral ro$ova je u su"tini je moral orisnosti C! Na vi"e mesta pominje da je 6 Doung, ames +!,
E'he oheren&e 'heor3 o) 'ruthE, -he tanford /n(0(lopedia of Philosoph0 .Summer 2G16 Hdition, Hdard N! ;alta .ed!, UB= I Jhttp4//plato!stan)ord!edu/ar&hives/sum2G16/entries/truthK&oheren&e/L! 7 F! Niče, onu stranu dobra i la , AM# d!o!o! za izdava"tvo i usluge, 2GG2, ;agre$ 8 F! Niče, onu stranu dobra i la , str! C, AM# d!o!o! za izdava"tvo i usluge, 2GG2, ;agre$
stvaranje i upotre$a $ilo avog pojmovnog aparata automatsi laganje, s o$zirom na to da pojmovi pretenduju na univerzalnost a stvari na oje se odnose su uve me(uso$no različite! +n ao svojevrsni lični ideal onstrui"e *intuitivnog čovea oji slo$odno i neoherentno gradi svoju meta)oričnu sliu sveta, potpuno nezavisno od zajedni&e, zadovoljno prihvatajući varljivost sveta! ;a tog čovea, istina i neistina se me"aju u nečemu "to $i se moglo nazvati ličnom realno"ću> ali ovo je izrazito neKpragmatiči pogled na istinu! ;$og toga ću preći na postmodernističu viziju istine i pou"aću da prona(em vezu sa Ničeovim opisom istine i realnosti! Postmodernizam je povezan sa jaim septičim osećanjima i pou"ajima revizije toga "ta podrazumevamo pod znanjem i realno"ću! Postmodernističi mislio&i ne pretenduju na oheren&iju, istinitost sopstvenih tvrdnji s o$zirom na neu vanontestualnu realnost, ra&ionalnost! -rlo je te"o dati jedinstvenu de)ini&iju postmodernističog shvatanja istine! S druge strane, vrlo je te"o dati de)ini&iju Ničeovog shvatanja istine, tao da je to za sada pozitivna podudarnost! +no "to je sigurno je da postmodernističo gledi"te od$a&uje $ilo aav o$li apsolutne istine! +vo ao posledi&u ima da ao prihvatimo da ima iavih istina, mogu se pojaviti ao vi"estrue i neonzistentne! ?ini mi se da je ovo u sladu sa Ničeovim istovremenim prihvatanjem odre(enih meta)izičih tvrdnji oje postulira i negiranjem mogućnosti izri&anja istina o svetu! ;aljučujem da je vrlo verovatno da je Niče zastupao postmodernističo shvatanje istine ada se radi o njegovim tvrdnjama, iao je to donele pre"iroo
9 A3lesorth,
Mar3, EPostmodernismE, -he tanford /n(0(lopedia of Philosoph0 .Spring 2G1O Hdition, Hdard N! ;alta .ed!, UB= I Jhttp4//plato!stan)ord!edu/ar&hives/spr2G1O/entries/postmodernism/L!
odre(enje da $i $ilo in)ormativno, ali je tao(e oristio pojam istine ao pragmatiči alat u oviru pojedinačnih zajedni&a!
=iteratura4
F! Niče, onu stranu dobra i la , AM# d!o!o! za izdava"tvo i usluge, 2GG2, ;agre$! F! Nietzs&he, On truth and lies in a nonmoral sense, 0umanities Press, Ne erse3, Stan)ord Hn&3&lopedia o) Philosoph3
