INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIKU EKONOMSKI FAKULTET
Akademska godina 2009/2010
SEMINARSKI RAD MEĐUNARODNE FINANSIJE
Predavač:
Prof. Dr. Mladen Bodiroža Asistent:
Nela Valjan
Student:
Ademir Šišić
Međunarodna kretanja kapitala
Međunarodne finansije su naučna disciplina koju u osnovi čini monetarna teorija spoljne trgovine i u velikoj meri se odnosi na finansijsku stranu svih odnosa koje razmatra čista realna teorija. Ključne celine u međunarodnim finansijama su teorija i politika bilansa plaćanja, sistem i politika bilansa plaćanja, sistem i politika deviznih kurseva, finansijska i devizna tržišta i međunarodna kretanja kapitala. U proteklih sto godina, međunarodne finansije su zabeležile brz, a u određenim periodima i veoma buran razvoj.Tokom posmatranog perioda nacionalna finansijska tržišta, sve više su gubila atribut nacionalnog, a sve više postojala deo globalnog svetskog, finansijskog tržišta.Samim tim, privredni rast i razvoj pojedinačnog ekonomskog entiteta, nije više mogao da zavisi samo od akcija preduzetih od kreatora ekonomske politike tog ekonomskog subjekta. Stoga se sa pravom možemo upitati kakvu odluku doneti na makro i mikro nivou u situaciji kada je nacionalna valuta vezana za evro, a rast cena u domaćoj ekonomiji prevazilazi rast cena u evropskoj uniji, kada se očekuje dalje jačanje dolara u odnosu na evro, i shodno tome formiraju očekivanja u pogledu budućeg kretanja kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala, kada tokovi u projektovanim bilansima plaćanja signaliziraju pojavljivanja dužničke krize... Privreda svake zemlje i većina njenih subjekata dolaze u dodir sa problematikom međunarodnih finansija.Između privrednih subjekata različitih nacionalnih privreda, odvijaju se ekonomske transakcije u vidu izvoza, uvoza, zajmova i kredita.Sve te transakcije rezultiraju međunarodnim plaćanjima putem novčanih doznaka i raznih drugih instrumenata plaćanja. Tokom vremena međunarodni ekonomski odnosi postajali su sve kompleksniji što je dovelo i do potrebe dograđivanja postojećih mehanizama međunarodne finansijske teorije.Nekada jednostavan mehanizam vremenom se pretvorio u vrlo složen, u kojem su odnosi međunarodne finanansijske saradnje postali viševrsni.Ta diverzifikacija impulsa dovela je do formiranja više vrsta kapitala.Tako se u početnim fazama razvoja ekonomske saradnje formirao kamatonosni kapital.Usled kompleksnosti međunarodnih ekonomskih odnosa, međunarodno kretanje kapitala poprimilo je različite forme. Promene u karakteristikama svetske privrede i međunarodnim ekonomskim odnosima, uticale su na značaj pojedinih oblika međunarodnog kretanja kapitala.Karakteristike ekonomija pojedinih zemalja, zavise od strukture priliva i odliva.Međunarodno kretanje kapitala s jedne strane ima osobine čisto bankarskih, a s druge strane čisto poslovnih transakcija.Ova dva aspekta posmatranja su međusobno komplementarna i odražavaju ustvari dve strane jednog procesa.Međunarodno kretanje kapitala deli se na one kapitalne transakcije koje imaju autonomni karakter i one koje imaju kompenzatorni karakter. Autonomni karakter imaju one međunarodne transakcije kapitala koje se preduzimaju radi realizacije spoljnotrgovinskih poslova.One su neovisne o situaciji platnog bilansa i spoljnotrgovinski akteri ih preduzimaju potpuno autonomno.
Ove transakcije za rezultat često imaju izvozno-uvoznu neusklađenost.Za razliku od autonomnih, kompezacijski karakter imaju one transakcije koje se preduzimaju upravo zato da bi se ispravljale neusklađenosti autonomnih.One su u direktnoj ovisnosti o platnobilansnoj situaciji I preduzimaju ih monetarne vlasti u cilju platnobilansnog kompenziranja. Za razgraničavanje poslova na one koji spadaju u domen međunarodnog finansiranja i one koje svrstavamo u domaće finansiranje koriste se dva kriterijuma.Prema prvome, u poslove međunarodnog finansiranja spadaju oni u kojima su akteri rezidenti različitih država ili međunarodne organizacije, bez obzira da li se ti poslovi obavljaju u domaćaoj ili nekoj stranoj valuti.Prema drugom kriterijumu, u poslove međunarodnog finansiranja spadaju svi poslovikoji se obavljaju uz korišćenje strane valute.Oba kriterijuma imaju izvesnih nedostataka, ali ako bi se uzeli kombinovano, onda bismo dobili dosta pouzdanu osnovu za izdvajanje poslova koji spadaju u međunarodno finansiranje. Cilj međunarodnog poslovnog finansiranja je, na jednoj strani, obezbeđenje potrebnog iznosa i najpovoljnije strukture sredstava iz međunarodnih izvora za ostvarenje poslovnih poduhvata i, na drugoj strani,ekonomski najracionalnije ulaganje slobodnih sredstava kroz međunarodne transakcije. Međunarodno finansiranje omogućuje racionalniju upotrebu finansijskih sredstava jer se ova usmeravaju u regione i sektore gde je njihova efikasnost u korišćenju najveća, razbijaju se uski nacionalni okviri i kriterijumi u alokaciji kapitala i novca. Na međunarodnom finansijskom tržištu se javljaju mnoge specifičnosti u odnosu na nacionalno tržište u pogledu načina poslovanja, institucionalne strukture, načina formiranja kamatnih stopa, tokova sredstava između kreditora i dužnika i sl. Dvije osnovne specifičnosti međunarodnog finansiranja u odnosu na finansiranje u okvirima jedne nacionalne privrede sastoje se u tome da je pri međunarodnim finansijskim transakcijama prisutna potreba poređenja vrednosti izraženih u različitim nacionalnim valutama i da je od velikog značaja i uticaja aktivnost nacionalnih monetarnih vlasti.Pri finansijskim operacijama u nacionalnim okvirima privredni subjekti moraju voditi računa samo o normama i propisima koje određuje domaća monetarna vlast u cilju regulisanja domaćih finansijskih tokova.Kada se radi o poslovima iz domena međunarodnog finansiranja, onda privredni subjekti moraju uvažavati još i norme i prpise koje donosi domaća monetarna vlast u cilju regulisanja međunarodnih finansijskih transakcija, kao i odgovarajuće norme i propise monetarnih vlasti drugih zemalja i međunarodnih finansijskih organizacija.Ali, ne samo to,na poslove međunarodnog finansiranja, na međunarodne finansijske transakcije veoma veliki uticaj imaju i brojne mere domaće ekonomske politike u pojedinim zemljama koje se odražavaju na vrijednost nacionalne valute te zemlje.
Međunarodna kretanja kapitala Mnoga međunarodna kretanja kapitala su autonomnog karaktera i imaju svoju sopstvenu motivaciju.Ona nisu izazvana stanjem tekućih transakcija platnog bilansa pojedinih zemalja.Kao dokaz za to je činjenica da se mešunarodne kapitalne transakcije povećavaju brže od tekućih transakcija.To potvrđuju i podaci da je ukupan dnevni promet na svetskim tržištima kapitala i deviza višestruko veći od dnevne veličine međunarodnih trgovinskih i drugih tekućih transakcija.Znači da se veći deo međunarodnih kretanja kapitala odvija autonomno, pod uticajem sopstvenih pokretačhih snaga.Zato je moguće da autonomna međunarodna kretanja kapitala, u vidu zajmova ili osnivanja preduzeća u inostranstvu, predstavljaju kompezaciona kretanja robe i usluga, čijim se deviznim prilivom otplaćuje zajam ili isplaćuje prinos na kapital inostranih investitora. Potrebno je poznavati subjekte koji donose odluke, njihovu motivaciju, oblike kretanja i međunarodna tržišta kapitala, zato što ona danas, u znatnoj meri, određuju opšte uslove poslovanja u svetskoj privredi i u spoljnotrgovinskim odnosima pojedinih zemalja.Pri tome, treba uvažiti činjenicu da se ceo proces finansiranja ili prilagođavanja-odvija među tim subjektima i to na istim tržištima i u istim institucionalnim okvirima. Subjekti koji donose odluke o međunarodnim kretanjima kapitala su sva fizička i prava lica koja je domaći i međunarodni pravni poredak priznao.To su pojedinci, preduzeća, banke, međunarodne institucije i državni organi.Ovi subjekti imaju i svoje motive kojima se rukovode pri odlučivanju o međunarodnim kretanjima kapitala.U pogledu uloge pojedinih subjekata, može se konstatovati da je opala uloga fizičkih lica,dok je znatno porasla uloga međunarodnih finansijskih institucija, banaka, i transnacionalnih preduzeća.Ovi subjekti motivisani su maksimiziranjem profita, učešćem na tržištu i td.To, međutim ne isključuje motivaciju državnih organa da putem finansiranja ili prilagođavanja platnog bilansa zadovoljavaju potrebe dodatnog finansiranja privrednog razvoja preko Svetske banke. Međunarodna kretanja kapitala , pored toga, zavise i od drugih neizvesnih faktora.Ona zavise i od modela međunarodnih trgovinskih odnosa, od sistema međunarodnih plaćanja itd.Teorija međunarodnih finansija ne daje sveobuhvatno razloge za ovakva kretanja kapitala.Teorija privrednog razvoja i teorija prilagođavanja platnog bilansa, objašnjavaju razvijne motive međunarodnih kretanja kapitala i to prema ispoljavanju organa makroekonomske politike.Ti motivi se nalaze na strani tražnje za inostranim kapitalom. U međunarodnim kretanjima kapitala delovali su različiti mehanizmi motivacije.Međunarodna kretanja kapitala i međunarodna tržišta kapitala, izložena su u poslednjih dvadeset godina velikim iskušenjima koja su nastala potrebom prilagođavanja na dva naftna šoka.Iako su međunarodna finansijska tržišta, u tehničkom smislu, uspela da izvrše prilagođavanje, ne može se reći da je mehanizam međunarodnih kretanja kapitala stabilizovan i da omogućava razvojno motivisava kretanja kapitala. Povećanu potrebu za javnim, bankarskim i drugim privatnim izvorima finansiranja razvoja, priznale su i najveće međunarodne razvojne i finansijske institucije.Analize pokazuju da su mnoge zemlje u razvoju kao i zemlje u tranziciji, bez svoje krivice, u takvim unutrašnjim i spoljnim neravnotežama koje su već zaustavile njihov razvoj, dovedene u nepovoljan položaj i iz njih se još uvek odliva neto kapital. Radi toga se u velikom broju zemalja ne može dobiti podrška ni za jedan ekonomski program koji ne obećava pokretanje privrednog razvoja.
Budući da se radi o velikom broju zemalja, bilo je nužno pronaći model koji će ponuditi prilagođavanje uz razvoj. Većina zemalja, kojima predstoji proces prilagođavanja, ima zajedničke karakteristike.To je otvorena ili prikrivena inflacija ili prekomerna potrošnja.Zbog toga je ovim zemljama nužna stabilizacija kao baza za budući razvoj.U pitanju su zemlje koje imaju veliki teret servisiranja spoljnog duga koji uzima veliki deo akumulacije.Pokretanje razvoja u ovim zemljama, predstavlja smanjenje duga, zatim dodatni svež inostrani kapital, povećanje domaće štednje i efikasnije korišćenje akumulacije. Stabilizacioni programi, namenjeni tim zemljama radi otklanjanja neravnoteže, baziraju se na monetarnoj i fiskalnoj politici i politici deviznog kursa.Osnovni zadatak politike stabilizacije uz razvoj, sadržan je u iznalaženju kombinacije pomenuta tri instrumenta, koji bi za određeni nivo spoljnog finansiranja ostvarili ciljeve stabilizacije.Ovaj zadatak će se lakše ostvariti ako je spoljno finansiranje veće, što će uticati na stabilizovanje deviznog tržišta, a platni bilans neće biti ograničavajući faktor rasta, pa će se lakše otplaćivati dug, dok će se akumulacija usmeravati u razvoj. Da bi se pokrenuo razvoj nije dovoljna samo stabilizacija već je potrebno i strukturno prilagođavanje, koje zahteva dodatni inostrani kapital.U tom kontekstu svež inostrani kapital za programe strukturnog prilagođavanja utiče i na programe pojedinačnih preduzeća, njihovu vlasničku transformaciju i modernizaciju. Oblici međunarodnog kretanja kapitala Oblici međunarodnog kretanja kapitala su: 1.Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala, 2.Portfolio investicije, 3.Direktne investicije u inostranstvu. Promene u karakteristikama svetske privrede i međunarodnim ekonomskim odnosima, uticale su na značaj pojedinih oblika međunarodnog kretanja kapitala.Karakteristike ekonimija pojedinih zemalja, zavise od strukture priliva i odliva.
Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala Glavni metod obavljanja funkcije finansijskog posrednika u dužem vremenu, bio je uzimanje depozita i davanje zajmova, u čemu se ispoljavala klasična uloga poslovnog bankarstva, kako u domaćim tako i u svetskim okvirima.Promene metoda i instrumenata finansijskog posredovanja došle su kao posledica razvoja privreda i finansijskih tržišta razvijenih zemalja.Da bi se smanjili troškovi finansijskog posredovanja, napuštali su se klasični dugoročni zajmovi sa tendencijom prelaska na pozajmljivanje dugoročnog kapitala-putem emitovanj obveznica, kako bi se, u procesu obezbeđenja, emitovanjem raznih finansijskih finansijskih instrumenata-vršio ponovni raspored finansijskih viškova, a posredstvom banaka, što je uticalo na povećan razvoj portfolio investicija. U dužem vremenskom periodu, sve do šezdesetih godina, zajmovni kapital imao je glavni udeo u ukupnim međunarodnim kretanjima dugoročnog kapitala.To je čak bio slučaj i sa zapadnim tržišnim ekonomijama u kojima nisu bili ispunjeni svi uslovi za potpuno funkcionisanje finansijskog tržišta i tržišta hartija od vrednosti.U nerazvijenim zemljama u razvoju, usled nepostojanja finansijskog tržišta i tržišta hartija od vrednosti, kapital je glavni oblik priliva inostranog kapitala. Međutim, značajnije promene u oblicima kretanja kapitala nastale su krajem osamdesetih godina, kako u zemljama u razvoju tako i u razvijenim zemljama.Tada dolazi do apsolutne stagnacije u obimu kretanja klasičnog zajmovnog kapitala. Dugoročni zajmovi iz javnih izvora, ostali su jedini siguran izvor za finansiranje razvoja zemalja u razvoju, mada je relativno opadao značaj kretanja međunarodnog kapitala u obliku dugoročnih zajmova.Nasuprot tome, uloga klasičnog kredita je sačuvana u kratkoročnom i srednjoročnom finansiranju poslovnog sektora i to najviše zahvaljujući razvoju deviznog tržišta u Evropi.Tako su srednjoročni zajmovi sa evropskog tržišta morali da se koriste za razvojno finansiranje većine zemalja u razvoju kao i zemalja u tranziciji. Pored pretežno naglašenog kompezatornog karaktera kretanja međunarodnog kratkoročnog kapitala, ne mogu se zanemariti ni autonomne kratkoročne transakcije.Tu se pre svega misli na špekulativno kretanje kapitala i kretanje koje je izazvano razlikama kamatnih stopa. -kratkoročni kapital i novac Osnovna filozofija neusklađenosti platnog bilansa ukazuje na to da zemlja sa suficitom u bilansu realizuje priliv zlata, što povećava količinu novca u opticaju, a zemlja sa deficitom platnog bilansa preuzima kratkoročni kapital, priliv zlata se poistovećuje sa odlivom kratkoročnog kapitala, a odliv zlata sa prilivom kratkoročnog kapitala.Ostvarene devize izvoznici obično prodaju u krajnjoj instanci Centralnoj banci tako da odliv kratkoročnog kapitala deluje na povećanje količine novca u opticaju.Na isti način kada uvoz nadmaši izvoz, odliv zlata će delovati na smanjenje količine novca u opticaju.Ove promene količine novca u opticaju su rezultat direktnog uticaja različitih vrednosti izvozno-uvoznih tokova.Tako suficit platnog bilansa izaziva povećanje količine novca u opticaju, a deficit smanjuje tu količinu.
Za razliku od ovih primarnih promena količine novca, sekundarne promene proizilaze iz odnosa kretanja kratkoročnog kapitala i finansijskih rezervi u bankama. -kratkoročni kapital i novčano tržišteVeza između kratkoročnog kapitala i novca sugeriše da se ova dva monetarna fenomena trebaju neodvojivo razmatrati i isto tako ukazuje na svrsishodnost njihovog korelativnog pojimanja u međunarodnim ekonomskim odnosima.Ukoliko se kratkoročno kretanje kapitala ne sprovodi putem Centralne banke, ono se obično realizuje posredstvom novčanog tržišta.Postoje dva načina finansiranja, koji karakterišu vezu kratkoročnog kapitala i novčanog tržišta. Prvi se odnosi na finansiranje spoljnoekonomskih transakcija špekulativnim kapitalom, drugi na direktno finansiranje od strane samih spoljnotrgovinskih aktera.Prva mogućnost finansiranja izvoznih poslova posredstvom novčanog tržišta zavisi od kretanja vrednosti deviznih kurseva izvozne i uvozne zemlje u odgovarajućem vremenskom periodu.Druga mogućnost finansiranja izvoznih poslova zavisi od finansijske snage izvoznika.Ako su oni u stanju da sami finansiraju svoj izvoz, odnosno ako su u mogućnosti da kreditiraju inostrane kupce u nekom kratkoročnom vremenskom periodu., onda se odliv kratkoročnog kapitala ne može poistovetiti sa prilivom zlata i ne može rezultirati povećanjem količine novca na domaćem tržištu.Budući da nacionalna ekonomija u savremenim međunarodnim ekonomskim odnosima istovremeno i izvozi i uvozi i budući da spoljnotrgovinski odnosi nisu međusobno usklađeni, onda je prema inostranstvu obično i dužnik i poverilac.Da bi novčano tržište moglo funkcionisati, odnosno da bi ono pružilo mogućnost kretanja kratkoročnog kapitala u međunarodnim relacijama, pored toga što mora postojati mogućnost kratkoročnih ulaganja u inostranstvo u obliku vrednosnih papira, zatim što kvalitet takvih vrednosnih papira treba da bude takav da ih prihvate emisione banke na eskontovanje i da se mogu uračunati u likvidne rezerve, potrebno je da u zemlji postoji i devizno tržište.Međunarodno tržište novca implicira zajedničko funkcionisanje i novčanog i deviznog tržišta. Budući da je putem deviznog tržišta omogućeno pretvaranje inostranih u domaće i domaćih u inostrana sredstva plaćanja, uspostavljena je tesna veza i međusobna zavisnost između kamatne stope i deviznog kursa.Naime, pošto razlike kamatnih stopa u nacionalnim privredama iniciraju međunarodno kretanje kapitala, ono izaziva menjanje ponude i potražnje stranih sredstava plaćanja, pa tako izaziva odgovarajuće promene nivoa deviznog kursa.Međunarodno kretanje kapitala ima stabilizirajuće i destabilizirajuće efekte.Špekulantske transakcije mogu znatno modifikovati normalno funkcionisanje mehanizama finansiranja deficita.U sistemu papirnog standarda uticaji deficita i suficita platnog bilansa na kretanje kratkoročnog kapitala i uticaji špekulacije na njihove odnose su svakako mnogo kompleksniji. Uloga banaka nije se smanjila, bez obzira što je izražena tendencija relativnog opadanja učešća klasičnog zajmovnog kapitala u ukupnim međunarodnim kretanjima kapitala.Poslovne banke obavljaju i dalje značajne funkcije, kako u finansiranju tekućih transakcija u tokovima međunarodnog kapitala, tako i u međunarodnim ekonomskim odnosima.Poslovno bankarstvo se razvija u multinacionalno i time preuzima sve više poslova u finansiranju izvoza i uvoza, u međunarodnom platnom prometu, zatim u garancijama, emisijama obveznica, finansiranju projekata i pružanju drugih usluga.
Portfolio investicije Portfolio investicije podrazumevaju davanje zajmova ili kupovinu hartija od vrednosti do nivoa koji investitoru ne daje pravo odlučivanja i kontrole nad subjektima u koje je uložio kapital.Portfolio investicije su u direktnoj vezi sa razvojem finansijskih tržišta i odgovarajućih instrumenata.Naime, razvojem institucija i instrumentarija finansijkog tržišta stvoreni su uslovi u kojima investitori, koji ne žele da mnogo rizikuju, mogu da smanje i raspodele rizik tako što će u svom posedu, u ukupnom iznosu novca i vrednosnih papira, više držati u hartijama od vrednosti. Inače, portfolio investicije u praksi zauzimaju središnje mesto po rizičnosti i nalaze se između nižeg rizika i prinosa na bankarske depozite i zajmove i višeg rizika i prinosa na kapital koji je direktno uložen u vlasnički kontrolisano preduzeće.Rukovodeći se logikom manjinskog ulaganja u veći broj pravilno odabranih preduzeća vrši se smanjenjeraspodela rizika.Na taj način se očekuje da će ukupan prinos na investirani kapital, dividenda i povećanje vrednosti deonica, premašiti prinos od poslovanja u obliku depozita ili zajma. S obzirom da portfolio investicije nose relativno manji rizik, to je ovaj oblik investiranja privlačan i za neke institucionalne investitore, kao što su penzioni i zdravstveni fondovi.Ovi institucionalni investitori su vrlo značajni subjekti na domaćem i međunarodnom tržištu kapitala.S obzirom na prirodu njihovog poslovanja, veoma su zainteresovani da na duži rok sačuvaju i uvećaju realnu vrednost svoga kapitala i zbog toga su spremni da putem portfolio investicija ulažu kapital na duži rok, upravo zato što ove investicije nose manji rizik. Razvoj multinacionalnih preduzeća i banaka sa uporednim razvojem finansijskih tržišta, doprineo je povećanju značaja portfolio investicija.Naime, iako je smanjenje rizika kod ovih investicija u principu bilo moguće držanjem samo domaćih hartija od vrednosti, onda nema sumnje da je još veća mogućnost za smanjenje rizika ako postoji širi izbor tržišta i hartija od vrednosti.To znači da postoji mogućnost investiranja u širi izbor inostranih hartija od vrednosti, što pruža šanse za veće smanjenje rizika. U istom smeru i multinacionalna preduzeća koja posluju na većem broju tržišta, imaju potrebu da se obezbede od rizika za uloženi kapital, što im prisustvo na brojnim tržištima omogućava međunarodnu raspodelu ukupnog novca i kapitala, odnosno ulaganja u profitabilne projekte i poslove.Ulaganje novca i kapitala u vrednosne papire, koji su izraženi u različitim valutama, kao i stalno prilagođavanje toj politici, jeste način obezbeđenja od rizika promene deviznih kursevakoji sa sobom nosi međunarodno poslovanje. Dobri privrednici znaju da što je veća mogućnost i širina ulaganja, to će i prinos biti stabilniji a rizik smanjen.Empirijske analize su pokazale da ukoliko se ulaganja vrše kupovinom inostranih hartija od vrednosti u većem broju, rizik se znatno smanjuje. Deonice multinacionalnih kompanija i korporacija, nisu manje rizične nego što su to domaće hartije od vrednosti.Ta činjenica ukazuje da investitor svoj problem ne može da reši samo kupovinom deonica multinacionalnih preduzeća, iako ova preduzeća po prirodi stvari vrše međunarodno smanjenje svoga rizika.Šta više pokazalo se da deonice multinacionalnih preduzeća i korporacija imaju veću osetljivost u odnosu na kretanje berzanskog indeksa svoje matične zemlje nego na finansijska tržišta zemalja u kojima
posluju Manji investitori koji pojedinačno nastupaju- imaju mogućnost posrednog portfolio investiranja.To se ostvaruje putem ulaganja kapitala u neki međunarodno decentralizovan fond.Ti fondovi mogu biti: 1.globalni,koji investiraju u zemlje u celom svetu, 2.međunarodni, koji investiraju samo u inostranstvu, 3.regionalni, koji investiraju u određeno područije 4. fondovi za pojedinačne zemlje. Za međunarodnu privredu važni su trgovinski i finansijski odnosi među nacionalnim privredama, kao i uticaj međunarodne trgovine i finansija na raspodelu proizvodnje, prihoda i bogatstva po svetu i među državama. Poslednjih godina, međunarodnu ekonomiju sve više zaokuplja jedno pitanje: kakvi će biti rezultati nacionalnih privreda danas, kada je skoro čitav svet sjedinjen u jedno globalno tržište? Kao rezultat promena u ekonomskoj politici i tehnologiji, privrede koje su nekada bile podeljene visokim transportnim troškovima i veštačkim barijerama u trgovini i finansijama sada su povezane sve gušćom mrežom ekonomske međuzavisnosti. Ova prava pravcata ekonomska revolucija, izvedena u toku poslednjih 15 godina, sručila se na nas tako iznenada da se temeljno grananje njenog uticaja na rast, raspodelu prihoda i bogatstva i modele ponašanja u svetskoj trgovini i finansijama tek nazire. Najuočljivije obeležje nove svetske privrede jeste sve veća vezanost između visoko i nisko razvijenih zemalja. Uostalom, visoko razvijene privrede Evrope, Japana i Sjedinjenih Država bile su u znatnoj meri povezane trgovinskim tokovima još 60-ih. Velika novina tekućeg veka je mera u kojoj su siromašne nacije sveta postale deo globalnog sistema trgovanja, finansija i proizvodnje, pre kao partneri i igrači na tržištu nego kao kolonijalni podanici. Za poklonike globalizacije, ovakav razvoj obećava veće dobiti od trgovine i brži rast za ova oba dela sveta podeljena visinom dohotka. Za skeptike, integracija bogatih i siromašnih obećava sve veću nejednakost kod prvih i veću dislokaciju kod drugih. Nacionalne privrede se sve više integrišu u četiri fundamentalna područja – trgovinu, finansije, proizvodnju i rastuću mrežu ugovora i institucija. Veća trgovinska povezanost je jasna: gotovo svake godine od Drugog svetskog rata, međunarodna trgovina rasla je brže od globalne proizvodnje, rezultirajući u većem učešću izvoza i uvoza u GDP-u praktično svake zemlje na svetu. Poslednjih 15 godina, finansijski tokovi preko državnih granica rasli su brže od trgovinskih. Direktne strane investicije (u kojima inostrani kapital dobija kontrolni paket u preduzeću) posebno su rasle brže nego ukupni tokovi kapitala. Oštar rast direktnih stranih investicija podvlači ogromnu i sve veću ulogu multinacionalnih korporacija u globalnoj trgovini, a naročito u globalnoj proizvodnji. Kao što su stručnjaci, poput Pitera Dikena (Peter Dicken), pokazali, uz opadajuće transportne i komunikacione troškove, moguće je "podeliti vrednosni lanac" proizvodnje. Različite faze proizvodnog procesa jednog artikla mogu se odvijati u različitim delovima sveta, u zavisnosti od komparativnih prednosti alternativnih proizvodnih mesta. Čipovi i folije poluprovodnika na koje se oni nanose mogu se dizajnirati u Sjedinjenim Državama; sastavljati u Maleziji; a krajnji proizvodi testirati u Singapuru, odakle se mogu slati po celom svetu. Ovi tokovi preko granica često se odvijaju unutar iste multinacionalne kompanije. Činjenica koja zapanjuje u tokovima međunarodne trgovine jeste procena da se trećina robne trgovine
zapravo sastoji od prometa među filijalama jedne kompanije, nasuprot transakcijama među različitim izvoznicima i uvoznicima. Četvrti bitan aspekt globalizacije je sve veća harmonizacija među privrednim institucijama. Dio toga je stvar imitacije. Većina zemalja u razvoju je, sticanjem nezavisnosti nakon Drugog svetskog rata, izabrala netržišne strategije razvoja. Ti modeli razvoja, kojima je rukovodila država, propali su 80-ih godina, usledio je masovan prelazak ka tržišno zasnovanom rastu, sa vodećom ulogom privatnog sektora. Nakon čiste imitacije, međutim, znatno su porasle obaveze po međunarodnim ugovorima koji se tiču trgovine, investicione politike, poreske politike, prava intelektualne svojine, bankarske supervizije, konvertibilnosti valuta, politike inostranih investicija, pa čak i kontrole podmićivanja. Rastuća mreža ugovora povezuje države u zajednicu multilateralnim obavezama (kao što je grupa G-77, koju čine 132 zemlje članice), regionalnim obavezama (Evropska unija i drugi trgovinski blokovi) i bilateralnim obavezama (na primer, dvonacionalni poreski ugovori između SAD i tuceta drugih vlada). -direktne inostrane investicijeDirektne investicije u inostranstvu definišu se kao oblik ulaganja u određeno preduzeće, kojim se stiče vlasnička kontrola nad njim.Osnovni smisao ove definicije kao i ovog oblika međunarodnog kretanja kapitala nalazimo u težnji da, ako je ulaganje u jedno preduzeće najrizičniji oblik ulaganja, onda je bolje da se ostvari i pravo poslovnog odlučivanja u preduzeću.Direktne investicije predstavljaju najrizičniji oblik međunarodnog kretanja kapitala, ali i pored toga one doživljavaju izuzetan razvoj i ekspanziju.To je verovatno logika poznate poslovne maksime da uz veći rizik ide i mogućnost veće zarade.Ta zarada može da se ostvaruje u različitim oblicima, zbog čega i ima mnogo motiva za direktne inostrane investicije. Ako su inostrane direktne investicije definisane kao oblik međunarodnog kretanja kapitala, u kojima je prisutan element kontrole u preduzeću u kojem je uložen kapital, onda se može reći da su strane direktne investicije od većeg značaja od običnog međunarodnog kretanja kapitala. Činjenica je da su multinacionalne kompanije i korporacije uticale na ekspanziju direktnih investicija.Direktne inostrane investicije, potiču iz pet najrazvijenijih zemalja:SAD,Japan, Nemačka, Francuska i V.Britanija,oko 68 % od čega veći deo odlazi u druge razvijene zemlje. Objašnjenje motivacije za direktna inostrana ulaganja, nalazimo u teoriji multinacionalnog preduzeća.Jedan deo te teorije objašnjava lokaciju kontrolisanih zavisnih preduzeća, dok drugi deo te teorije objašnjava motive direktnog ulaganja u inostranstvu, putem ostvarivanja koristi kroz internacionalizaciju.Prvi deo teorije o lokaciji počiva na tome da multinacionalne korporacije imaju ekonomske motive da proizvodnju lociraju upravo u mestu gde ima sirovina i energije ili jeftinije i stručne radne snage. Koristi od internacionalizacije ima više.Postoje transakcije između delova multinacionalnog preduzeća u raznim zemljama.Pri tome je proizvod jedne zavisne firme ulazni input druge , dok se tehnologija razvijena u jednom preduzeću , koje pripada
multinacionalnoj kompaniji, koristi bez problema u drugom.Transfer tehnologije donosi konkretne prednosti . Tehnologija se u raznim vidovima-planovi, projekti, licence i sl. može prodavati nezavisnim preduzećima, pri čemu je nezavisno da li će se ona adekvatno zaštititi i naplatiti.Zbog toga se vlasnici tehnologije radije odlučuju da je sami eksploatišu, otvarajući sopstvena preduzeća po svetu.Time multinacionalna kompanija, putem decentralizovanog ulaganja kapitala u mnoštvo novih preduzeća, smanjuje i svoj rizik. Analiza multinacionalnih kompanija pokazuje da pri odlučivanju o poslovanju u inostranstvu, kompanije imaju pet vrsta strateških motiva.Dok jedni žele da obezbede tržište putem investiranja, drugi žele da obezbede sirovine i energiju, odnosno da ih eksploatišu u svojim firmama.Treći pak,žele da povećaju stepen efikasnosti svoje proizvodnje, dislocirajući je u zemlju gde je moguća veća produktivnost.Neki žele da pribave znanje i tehnologiju, a neki da obezbede političku stabilnost za svoje poslovanje, locirajući svoja preduzeća u zemlje gde je stabilna pravna država. Druga grupa, tzv.subjektivističkih motiva, ima četiri vrste. -jednom će poziv sa uglednog mesta iz inostranstva biti povod za odluku u ulaganju, -drugi put se odluka donosi usled straha od gubitka tržišta, -u trećem slučaju odluka nastaje po principu” kud svi tu i ja“, -četvrti razlog za ulaganje u inostranstvu jeste jak pritisak inostrane konkurencije na domaće tržište. Među ekonomskim motivima direktnog investiranja u inostranstvu na ovom mestu su motivi koji proizilaze iz prednosti tržišta robe i faktora proizvodnje. Koristeći tržišne prednosti, multinacionalna kompanija može da razvije konkurentske prednosti koje proizilaze iz:ekonomije obima, marketinga, i menadžment iskustva, nadmoćne tehnologije, finansijske snage i različitih proizvoda. Koristi od ekonomije od ekonomije obima ostvaruju se u proizvodnji, marketingu, finansijama, razvoju, transportu i nabavci.Multinacionalna kompanija zbog svoje veličine-dobra je osnova za realizaciju efekata ekonomije obima.Marketing i menadžment iskustvo odnosi se na sposobnost obavljanja ovih poslovnih funkcija u velikim preduzećima.Tehnološka prednost podrazumeva naučne kvalifikacije za primenu novih tehnologija.Multinacionalne kompanije su po, pravilu kreatori novih tehnologija koje mogu da realizuju kroz sopstvenu proizvodnju širom sveta.Finansijska snaga multinacionalnih kompanija proizilazi iz sposobnosti da smanje rizik ulaganja i rizik izvora sredstava, jer imaju niše troškove pribavljanja kapitala nego klasična preduzeća. Prema tome, direktna inostrana ulaganja su oblik međunarodnih kretanja kapitala čije dimenzije zavise od ponude iz sektora multinacionalnih preduzeća.Njihovi motivi su znatno širi od onih motiva kojima se inspirišu međunarodna kretanja kapitala. Tražnja do sada nije bila ograničavajući faktor, već vlade mnogih zemalja ulaze u međusobnu nelojalnu konkurenciju, dajući stranim preduzećima povoljnije uslove poslovanja nego domaćim.
Primjer direktne inostrane investicije u grad Gračanici u 2005.god. Zahvaljujući organizaciji USAID, realizovana je jedna od značajnijih direktnih inostranih investicija uloženih u grad Gračanici u 2005 god. formiranje Kancelarije za jačanje lokalnog ekonomskog razvoja. Budžet projekta je iznosio 153.610 €.Glavni korisnici predloženog projekta su građani Opštine Gračanica koji žele da realizuju ideju za pokretanje sopstvenog posla, koji imaju znanje, ali ne i dovoljno novca.Svi oni kojima je potrebana bilo koja vrsta pomoći pri osnivanju radnji, preduzeća, zadruga, udruženja, oni koji žele da povećaju nivo kvaliteta svog znanja, obučenosti i svoje delatnosti. Osnovni zadatak Kancelarije za jačanje ekonomskog razvoja je taj da se na što bolji način uz pomoć edukativnog programa, saveta, informacija, obaveštenja podigne nivo obučenosti i kvaliteta postojeće proizvodnje, kao i da se pomogne početnicima da na što bolji način realizuju svoje ideje.Dakle, bitan momenat je taj da bi ovakva vrsta kancelarije služila prije svega za informisanje, savjetovanje i promovisanje-osnivanja radnji i preduzeća, davala obavještenja o slobodnom zemljištu za izgradnju poslovnih objekata i slobodnom poslovnom prostoru, obaveštenja o građanskim i urbanističkim uslovima za izgradnju poslovnih objekata, pružanje pomoći u iznalaženju i korišćenju sredstava za razvoj preduzetništva, organizovanje promotivne i obrazovne podrške preduzetnicima. Po statističkim podacima službe Opština Gračanica ima oko 1.500 registrovanih malih i srednjih preduzeća i oko 3.000 radnji koje posluju sa više ili manje uspeha i svjedoci smo svakog dana da je veliko interesovanje kod ljudi za otvaranjem novih poslovnih objekata sa raznoraznim djelatnostima i potrebe za jačanjem već postojećih.Najveće interesovanje za otvarnje proizvodnih pogona je kod onih koji su ostali bez posla u periodu tranzicije i prestruktuiranja društvenih preduzeća.Svjedoci smo i njihove neobavještenosti, neorganizovanosti, bojažljivosti, vidno ispoljenog poslovnog rizika, nesigurnosti, slabe obučenosti. Nepostojanje ovakve vrste kancelarije ima za posledicu nedovoljnu obučenost, informisanost i organizovanost preduzetnika kako onih koji tek žele zasnovati delatnost tako i onih koji posluju s više ili manje uspeha.Put do realizacije njihovih planova je nepotrebno dug i što je najvažnije obezbeđenje i korišćenje sredstava za razvoj preduzetništva je otežan i neizvestan. Pored toga što je Opština Gračanica izrasla u jednu od najdinamičnijih privrednih opština Bosne I Hercegovine uz pomoć raznih institucija, postoji želja da ta dinamika bude još bolja i brža da na ovim prostorima što prije i u što većem broju dođe do promjena koje će građanima da donesu opšti boljitak.Smatra se da će se pozitivan efekat ogledati u većem broju otvorenih radnji, malih i srednjih preduzeća, koja će uspješno poslovati, veće upošljavanje nezaposlenih, veća obučenost i informisanost, uvođenje novih tehnologija i standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda, bolja organizovanost, bolja iskorištenost uloženih sredstava, donacija i kredita, a krajnji cilj je jačanje privrede u cjelini. Jedna od alternativa koja je imala približne funkcije kao Kancelarija za jačanje ekonomskog razvoja je postojeće Udruženje poslodavaca-privrednika koje funkcioniše u okviru privrede i društvene djelatnosti Opštine Gračanica, koja je neadekvatno
opremljena, informativno skučena i prezatrpana zahtjevima za otvaranje novih radnjih mjesta. Kao i Agencija za privatno poduzetništvo koja se nalazi pri Vladi Tuzlanskog kantona za mala i srednja preduzeća,ovaj projekat je imao veoma pozitivan ishod.U roku od šest mjeseci koliko je bilo potrebno za realizaciju projekta, odnosno oragnizovanje, opremanje Kancelarije za jačanje ekonomskog razvoja i početka rada broj korsnika ovog projekta iznosio je oko 10.367 ljudi. Ovaj broj se odnosi na poduzetnike, članove njihovih porodica, zaposlene i njihove članove porodica, svih onih koji imaju i koji će imati koristi od otvaranja radnje, preduzeća, zapošljavanja, povećanja nivoa proizvodnje, prometa i izvoza.Realizacija ovakvog projekta ne može imati bilo kakve negativne posljedice na bilo kojeg građanina Opštine Gračanica ili bilo kojeg drugog, u toku rada agencije sprovode se odgovarajuće ankete iz kojih se može pratiti uspješnost realizacije projekta pozitivni i eventualno negativni pokazatelji koji se u samom toku rada što hitnije otklanjaju, naravno u zavisnosti od problema.
Zaključak Direktno inostrano investiranje je komplikovanije i rizičnije od inostranog investiranja u finansijske vrednosti .Međutim, multinacionalne korporacije igraju odlučujuću ulogu u svetskoj ekonomiji.Motivi za ovo investiranje podrazumevaju-političke, ekonomske, konkurentne činioce.Multinacionalne kompanije su često u mogućnosti da izbegnu velika oporezivanja i imaju pristup na tržišta koja su inače nedostupna domaćim korporacijama. Najjednostavniji način ostvarivanja profita nakon investiranja u drugoj državi je kupovina finansijskih vrednosti kao što su deonice i akcije neke inostrane kompanije, druga najjednostavnija mogućnost je izvooz u drugu državu ili dobijanje licence od inostrane kompanije.Ove alternative omogućavaju kompaniji da izbegnu rizike i troškove povezane sa transferom personala, rada na stranom jeziku i saradnje sa drugom kulturom, nabavke zaliha, razvoja tržišta, rada u stranom političkom okruženju i mnoge druge probleme.Međutim, mnoge svetske kompanije izbegavaju ove rizike direktnim inostranim ulaganjem. Najočigledniji motivi direktnog inostranog ulaganja su politički.Vlade su često ubeđene da je u njihovom najboljem interesu da zabranjuju ili ograničavaju svojim građanimapristup inostranoj robi i uslugama.Inostrane kompanije kojima je ograničeno pravo izvoza, često pronalaze načine da prodru na tržište druge države, sklapajući ugovore o proizvodnji ili sastavljanju proizvoda unutar države-domaćina.Politički motivi za direktno inostrano ulaganje nisu uvek povezani sa izbegavanjem pomenutih ograničenja.Prave multinacionalne kompanije obično nemaju ovih problema, pošto bi njihov odlazak uticao na pojavu velikih gubitaka kod zemlje-domaćina. Ekonomski motivi, takođe, podstiču direktno inostrano ulaganje.Neke kompanije imaju zadovoljavajuću proizvodnju u oblasti razvoja i istraživanja, marketinga, distribucije, finansiranja i proizvodnje, kao rezultat poslovanja po standardima svetskog tržišta. Konkurentni motivi direktnog inostranog investiranja su usko povezani sa ekonomskim i političkim motivima.Kompanija može direktno investirati u onim slučajevima kada ekonomski i politički činioci nisu potpuno jasni.Ovaj motiv je često u vezi sa osiguranjem od moguće konkurencije. Zaključujemo da se razvijanjem međunarodne saradnje formiralo više vrsta kapitala koje je moguće podeliti na-špekulativna, stabilizirajuća, kompezatorna, po osnovu vremena.Međutim najvažnija podela je podela na: 1. međunarodno kretanje kratkoročnog kapitala 2. dugoročnog kapitala 3. direktne strane investicije Kratkoročni kretanje kapitala moguće je posmatrati u relaciji sa novcem i novčanim tržištem Dugoročno kretanje kapitala podrazumeva finansijski odnos dve države u kojoj jedna stavlja na raspolaganje ugovorenu količinu sredstava dok se druga obavezuje da primljeni iznos sredstava vrati u određenom vremenu uz odgovarajuću kamatnu stopu. Dugoročno kretanje kapitala obuhvata zajmove, direktne investicije i portfolio investicije.
Direktne investicije koje smo naveli kao treću kategoriju podele međunarodnog kapitala koje predstavljaju međunarodno kretanje dugoročnog kapitala koje je podložno uslovima kontrole koje postavlja zemlja koja investira svoj kapital i ograničenjima koje uvodi zemlja u koju se investira.Transfer znanja i tehnologija predstavlja osnovnu formu u kojoj se vrši direktno inostrano investiranje. Svako finansiranje u sebi nosi jednu dozu rizika.Današnja ekonomija se nalazi u veoma dinamičnom okruženju u kojem je poslovanje bez rizika moguće.Zbog svega ovoga rizike koje donosi finansiranje kao što su fizički, tehnički, politički itd. Moguće je svesti na minimum putem distribucije rizika.
LITERATURA : 1. Dr. Mladen M. Bodiroža MEĐUNARODNA EKONOMIJA, 2009, Travnik 2. Korišteni podaci iz “Strategija ekonomskog razvoja Opštine Gračanica 20052010” 3. Internet – www.opcina-gracanica.org www.gracanica.net
