UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE
- SEMINARSKI RAD – Predmet: Monetarne i javne finansije Tema: Kamata kao cena novca
Student: Tonić Nenad Broj indeksa:
Mentor: Dr. Žarko Ristić
0
SADRŽAJ: 1.
Uvod
2
2.
POJAM I FUNKCIJE KAMATE
3
3. 3. 3.! 3.3
MEANIZAM KAMATNI STOPA K"#"$%& '$o(& )&%$*"+%& ,"%& O(&*")/& )&%$*"+%& ,"%& %" o$vo*&%o# $*0$ E'o%$" (o+$" $*0$& %ov)"
! ! ! !
!.
TRŽITE NOVCA
4
4. ". ".! ".3
TEORIJA FORMIRANJA TRŽINI KAMATNI STOPA T&o*/" (*&6&*&%)/& +vd%o'$ T&o*/" *&d$%7 6o%dov" T&o*/" %6+"$o*%7 o9&v"%/"
5 5 8 8
5. #. #.! #.3
PONUDA I POTRAŽNJA ZA NOVCEM I INFLATORNA KAMATNA STOPA T*"0%/" ;" %ov)&# Po%d" *"'(o+o0v7 *&d$%7 '*&d'$"v" R"v%o$&0%" "#"$%" '$o("
1< 11
8. $. $.! $.3
EKONOMSKI =INIOCI KOJI UTI=U NA KAMATNE STOPE U$)"/ &o%o#'o> *"'$" U$)"/ '(o*"v"%/" &o%o#'o> *"'$" U$)"/ %6+")/& %" "#"$%& '$o(&
12 12 12 13
ZAKLJU=AK
1!
?
LITERATURA
14
1<
POPIS DIJA@RAMA
14
1
1
UVOD
Jedna od primarnih karakteristika bankarskog poslovanja, od nastanka banaka pa sve do današnjih dana, je kvalitet upravljanja poslovanjem banaka. Pošto je poslovanje banaka uvek sadržavalo u manjoj ili većoj meri rizik, a sa porastom deregulacije tržišta i konkurencije u inansijskim uslugama, poslovanje banaka postaje sve više rizi!no, sigurnost postaje jedan od osnovnih principa poslovanja banke. "eregulacija inansijskih tržišta, globalizacija bankarskog posovanja i sve oštrija konkurencija, doveli su do smanjenja proitne marže, odnosno do manjeg prostora za ostvarenje proita. #tuda su dva esencijalna principa važna i vezana za savremeno bankarstvo$ sigurnost i proit. Prvo, poslovanje banaka %komercijalnih, poslovnih& mora biti proitabilno, da podmiri operativne troškove i normalne gubitke, obezbedi prihvatljiv %razuman& iznos za rezerve za buduće nepredvi'ene doga'aje i obezbedi objektivan %er& prinos za deoni!are. "rugo, poslovanje svake banke mora se obavljati sa sigurnošću, ako banka želi da ima poverenje javnosti i ako želi da kontinuirano obavlja svoje poslovanje, da bi zaštitila depozitare. ( najopštijem izrazu, kamatna stopa izražava cenu korišćenja kreditnih i nov!anih resursa na inansijskom tržištu. )isina kamatne stope kao cene korišćenja kreditinih i inansijskih resursa je povezana sa stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog korišćenja. *topa korisnosti sredstava uvek je veća u sadašnjem u odnosu na neko buduće vreme, pa je otuda i kamatna stopa kao izraz cene korišćenja odgovarajućih nov!anih i inansijskih resursa razli!ita i saglasna odre'enoj stopi njihove korisnosti. +o je i osnova razlike sadašnje i buduće potrošnje, odnosno odlaganja potrošnje u obliku štednje, i sticanja imovine u nekom budućem vremenskom periodu.
2
POJAM I FUNKCIJE KAMATE
-amata je cena upotrebe zajmovnog kapitala i uglavnom se plaća iz viška vrednosti koje odbacuje pozajmljeni kapital. #na je uvek deo bruto proita i zato je uvek manja od njega. azlikujemo realnu i nominalnu kamatnu stopu. ealna kamata je ustvari nominalna korigovana za indeks cena i odre'uje odnos na tržistu, dok je nominalna pod direktnom konrolom centralne banke. ( pogledu shvatanja prirode kamate ima više shvatanja$ 1. kamata je cena za odricanje od likvidnsti/ . arks$ kamata je cena zajmovnog kapitala i to njegove produktivne upotrebe/ . -ejnzijanci$ kamatna stopa treba biti što niza da bi se podstakle investicione želje i namere preduzetnika/ 2. onetaristi$ kamatna stopa je samo cena novca koja se tretira u sklopu drugih cena. 3ajzna!ajnije 4je kamate su$ aktor ormiranja štednje, aktor racionalne upotrebe sredstava, aktor upotrebe sredstava, aktor uspešnog unkcionisanja inansijskog tržista, aktor eikasne alokacije sredstava, aktro monetarno4 kreditne regulacije i eikasne monetarne politike, aktor za unkcionisanje bankarskog sistema, aktor ormiranja troškova poslovanja i raspodele dohotka,aktor za me'unarodno kretanje kapitala, aktor zaštite realne vrednosti novca i korišćenje kapitala u uslovima inlacije, aktor eikasne stabilizacione politike.1 3a osnovu prirode kamate %aktivna i pasivna kamata& postoje$ kratkoro!ne i dugoro!ne kamatne stope/ 3a osnovu kamata prema vrstama poslova %kreditni poslovi banaka, krediti centralne banke, me'unarodni krediti& postoje$ realna i nominalna kamatna stopa. -amata je deo viška vrednosti pa je u normalnim uslovima manja od proita, a kamatna stopa manja od proitne stope. • •
• •
1
Osnovi monetarne ekonomije, Dr Siniša Ostojić, Data Status, Beograd 2008.
3
3.1
MEHANIZAM KAMATNIH STOPA
Kamatne stope centralne banke
+ransakcije na tržistu novca odvijaju se po odre'enoj ceni 5 kamati. -amata se naj!ešće odre'uje u odnosima izme'u banaka uz uvažavanje situacije koja je na tržištu, zatim izme'u banaka i njihovih komitenata, kao i poslovnih banaka i centalne banke. -amatna stopa se slobodno ormira na tržištu kao odraz odnosa ponude i tražnje novca i tada se prilago'avanje vrši prema eskontnoj i lombardnoj stopi centralne banke, diskontnoj stopi centralne banke na hartije od vrednosti tržišta novca, neto kamati koja se ormira na internacionalnom tržistu novca. -amatne stope su uglavnom odraz stvarne tražnje novca. Eskontna stopa je kamatna stopa po kojoj centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama kao osnovni kanal emisije primarnog novca. ombardna kamatna stopa je kamatna stopa centralne banke po kojoj ona na bazi zaloga hartija od vrednosti daje kredite za likvidnost poslovnim bankama. Diskontna kamatna stopa je ona po kojoj se vrši emisija i otkup hartija od vrednosti na tržištu novca od strane centralne banke . !ediskontna kamatna stopa je ona stopa po kojoj banka vrši otkup ranije emitovanih hartija od vrednosti koje se već nalaze na tržištu novca i po pravilu je viša od diskontne stope što uti!e na visinu rashoda i prihoda banaka.
3.2
Operacije centralne banke na otvorenom tržištu
6entralna banka se direktno uklju!uje u operacije kupovine ili prodaje kratkoro!nih hartija od vrednosti na tržištu.. +u se uglavnom radi o obveznicama tj. državnim hartijama od vrednsti ali i sopstvenim obveznicama i obeznicama drugih subjekata. #pen market polic7 operacije imaju zadatak da izazovu željene promene u masi novca i kredita u privredi %likvidnost&, da deluju na visinu i strukturu kamatnih stopa tj. opšti nivo privredne aktivnosti. *vaka prodaja hartija od vrednosti od strane centralne banke znaci povla!enje novca iz opticaja i to je odraz restriktivne monetarne politike banke, sto ce biti praceno rastom kamatnih stopa i hartija od vrednosti. 8 obrnuto.
3.3
Eskonta politika i tržište novca
9skontna politika sastoji se u podizanju u spuštanju kamatne stope po kojoj centralna banka daje kredite poslovnim bankama u cilju delovanja na kreditni potencijal banaka pa tako i na 2
celokupne robno4nov!ane odnose, zaposlenost i nacionalni dohodak %proizvodnju&.+o je zvani!na cena novca u privredi od koje dalje zavisi kamata po kojoj će poslovne banke odobravati kredite svojim komitentima. Povećanjem eskontne stope stvaraju se nepovoljniji uslovi za reeskonte kredite centralne banke i primenjuje se kada se na tržištu oseća veća koli!ina novca i inlacioni poremećaji 8 obrnuto. "iskontna stopa je stopa po kojoj centralna banka naplaćuje date kredite uglavnom poslovnim bankama ali i državi. Promenom diskontne stope menja se cena zvani!nog novca i monetarni uslovi na inansijskom tržištu, pa se prema tome diskontna stopa povećava kod inlacije tj. uvodi se restiktivna monetarna politika i obrnuto.
4
TRŽIŠTE NOVCA
9gzistiranje i unkcionisanje tržišta novca uslovljeno je postojanjem inansijski zdravih preduzeća. azvoj tržišta novca po!eo je pojavom banaka, koja po svojoj unkciji vrše koncentraciju sredstava svojih deponenata. #snovna unkcija tržišta novca može se svesti na balansiranje nov!anih sredstava %viškova i manjkova& s ciljem zadovoljenja potreba pojedinaca, preduzeća, državnih institucija i inansijskih posrednika za kratkoro!nim likvidnim sredstvima. *ubjekti koji raspolažu viškom likvidnih nov!anih sredstava %suicitarni subjekti& nude novac na kratak rok, a subjekti kojima nedostaje likvidni novac %deicitarni subjekti& traže novac na kratak rok. *uicitarni subjekti nude novac zainteresovani da zarade tj. ostvare prinos, a subjekti koji nemaju dovoljno likvidnih sredstava za plaćanje dospelih obaveza %deicitarni subjekti& traže novac na zajam spremni da plate cenu %kamatu na tu pozajmicu&. -ratki rok na koji se nudi novac, odnosno traži, jeste rok od jednog dana pa do godine dana. *usret suicitarnih i deicitarnih subjekata jeste tržište novca na kome se vrše transakcije novca od suicitarnih subjekata na deicitarne uz utvr'ivanje roka i cene. +ako dolazi do nov!anog toka prvo u smeru od suicitarnog ka deicitarnom subjektu u momentu pozajmljivanja, a potom obrnuto, u momentu vraćanja. "akle, kupljeni tj. pozajmljeni novac plaća se %vraća& novcem, a razlika izme'u vraćenog i pozajmljenog novca je cena %kamata& novca koja je za suicitarnog subjekta %poverioca& prihod, a za deicitarnog subjekta %dužnika& predstavlja rashod. 8 upravo taj prihod od pozajmljenog novca %prihod od kamate& jeste motiv da suicitarni subjekat pozajmi, a deicitarni bude spreman da plati cenu pozajmljenom novcu i da po tom osnovu ima rashod od kamate, jer na drugi na!in ne može doći do likvidnih sredstava za plaćanje dospelih obaveza. azvoj tržišta novca po!inje pojavom banaka. *ubjekti koji imaju novac drže ga kao depozit u banci. :anka na osnovu ovih depozita odobrava kretkoro!ne kredite deicitarnim subjektima, ali vodeći ra!una da su kratkoro!ni krediti uvek ispod depozita po vi'enju. 3aro!ito kada banka nema likvidnu rezervu. azvojem privrede i povećanjem broja suicitarnih i deicitarnih subjekata, banke su postale uzak okvir za trgovanje novca pa su na tržište novca uvedene kratkoro!ne ;o) %instrumenti tržišta novca& !ime je tržište novca znatno prošireno. *ubjekti kojima je potreban novac izdaju i prodaju kratkoro!ne ;o), a subjekat koji ima višak novca ih kupuje i to je primarno tržište ;o). #ni ih kupuju sa ciljem da ostvare prinos %kamatu& po osnovu kupljenih ;o).
zanimljivo samo ostvarenje prinosa %kamata& već i to što kratkoro!ne ;o) može prodati i pre dospeća roka na naplatu 4 sekundarno tržište ;o). (vo'enjem kratkoro!nih ;o) kao instrumenta tržišta novca država ima šansu da emisijom i prodajom svojih kratkoro!nih ;o) pokrije privremeni budžetski deicit. (z to doprinosi stabilnosti domaće valute i centralna banka na lakši na!in drži nov!anu masu pod kontrolom. -arakteristike nov!anog tržišta su slobodna cirkulacija novca %tj. ormiranje ponude i tražnje nov!anih sredstava& i kamata %kao cena novca&. 3a tržištu novca moguće je trgovati razli!itim instrumentima od kojih su najzna!ajniji$ ". #e$ubankarska kupoprodaja nov%a& 2. Blagajni'ki (apisi )entralne banke& *. )erti+ikati o depo(itu& . Depo(iti banaka kod )entralne banke& -. Blagajni'ki (apisi poslovni banaka& /. omer%ijalni (apisi& 1. Dravne obve(ni%e i dravni blagajni'ki (apisi.
5
5.1
TEORIJA FORMIRANJA TRŽIŠNIH KAMATNIH STOPA
Teorija preferencije likvidnosti
+eorija preerencije likvidnosti polazi od pretpostavke da su ponuda novca i nivo cena egzogeno odre'ene veli!ine i da se kamatna stopa prilago'ava ponudi i tražnji realnog nov!anog salda,odnosno da povećanje ponude novca snižava kamatne stope,a smanjenje ponude novca povećava kamatne stope. +eorija preerencije likvidnosti zasnovana je na -ejzovoj teoriji po kojoj se novac drži iz sledećih pobuda$ 1. Pobuda koje proisti!u iz tekućeg poslovanja$
>inansijska tržišta i berze, "r 3enad )unjak, *ubotica 00.
?
a& u vezi sa dohotkom 5 da bi se premostilo vreme izme'u primanja dohotka i njegovog trošenja b& poslovnih pobuda 5 da bi se premostilo vreme obavljanja poslovnih izdataka i vreme naplate od prodaje
. pobuda koje proisti!u iz predostrožnosti javljaju se i zbog potrebe obezbe'enja za slu!ajeve neizvesnosti u pogledu budućnosti kamatne stope . pobuda proistekle iz špekulativnih razloga 5 uslovljeno je predvi'anjem odnosno procenom tržišne situacije od strane psihologije mase. Ponuda novca opredeljuje štednju.+ražnja novca proisti!e iz potreba tekućeg poslovanja i predostrožnosti nije osetljiva na visinu kamatne stope.3a visinu kamatne stope je osetljiva tražnja iz špekulativnih pobuda tako da na njenu visinu i uti!u ove pobude.@ko je tražnja novca iz ovih pobuda veća,ponuda novca je veća i kamatne stope više i obrnuto. 8z tog razloga,pobude tražnje iz špekulativnih razloga treba svesti na najmanju moguću meru i svesti tražnju novca na tražnju za potrebe realnog sektora 5 sektora proizvodnje i investicija. -ejnz je svoju teoriju izveo na samo jednoj vrsti vrednosnih papira 5 obveznicama, a danas u zemljama razvijene tržišne privrede razvijene su špekulacije na tržištu vrednosnih papira najrazli!itije vrste,a u našim uslovima prisutne su investicije po osnovu trgovanja stranim sredstvima plaćanja.
5.2
Teorija kreditni fondova
5.3
Teorija inflatorni o!ekivanja
#pšti nivo cena u privredi može se posmatrati kao$ opšti trend rasta cena, pa ljudi moraju skuplje da plaćaju dobra i usluge koje kupuju ili se nivo cena sagledava preko vrednosti novca, što podrazumeva da za svaku
Babić Blagoje, 3aštita depo(ita u ra(vijenim trišnim privredama, 4ugoslovensko bankarstvo, Beograd, "551.
A
nov!anu jedinicu možete kupiti manju koli!inu roba i usluga. -oli!ina dobara i usluga koja može da se kupi za 1 no!anu jedinicu iznosi 1BP. #dnosno, ako je cena P cena roba i usluga izražena u novcu, onda 1BP jeste vrednost novca izražena dobrima i uslugama. Prema tome, kada opšti novo cena raste, prednost novca opada, odnosno ljudi drže veću koli!inu novca, zato što za jednu nov!anu jedinicu kupuju manje dobara i usluga. +ada svaka nov!ana jedinica postaje manje vredna zbog rasta ponude novca. Prose!ni nivo cena u privredi tako'e predodre'uje koju koli!inu novca ljudi drže kod sebe za kupovinu roba i usluga. Cto su cene više, ljudi drže više gotovine u nov!anicama i na tekućim ra!unima. -ada je nivo cena viši od ravnotežnog, ljudi će želeti više novca nego što ga je centralna banka kreirala, pa nivo cena pada, da bi se izjedna!ile ponuda i tražnja. (koliko je nivo cena niži od ravnotežnog, ljudi drže manje novca nego što ga je 6: kreirala i nivo cena se povećava da bi se izjedna!ile ponuda i tražnja odnosno da bi se uspostavila ravnoteža. 2 "a inlacija, koja obezvre'uje novac, ne bi smanjila vrednost pozajmice koju dužnik vrati, to je potrebno da se unapred u zajam ugradi mehanizam koji će štititi poverioca/ to se obi!no !ini povećanjem kamatne stope u odnosu na onu koja bi bila primenjena u svetu bez inlacije.
6
PONUDA I POTRAŽNJA ZA NOVCEM I INFLATORNA KAMATNA STOPA
Prema teoriji raspoloživih kreditnih sredstava, koja se obi!no koristi za objašnjenje kretanja kamatnih stopa, tržišnu kamatnu stopu odre'uju !inioci koji kontrolišu ponudu i potražnju kreditnih sredstava.
".1
Tražnja #a novcem
+ražnja domaćinstava za kreditnim sredstvima je veća pri nižim kamatnim stopama,i obrnuto.+ražnja za kreditnim sredstvima zavisi od dohotka, odnosno poreske politike a& niži porezi 5 ve ća tražnja zasredstvima, i obrnuto i b& veći dohodak 5 veća tražnja za sredstvima, i obrnuto. = +ražnja privrede$ Preduzećima su kreditna sredstva potrebna za investiranje u dugoro!na %osnovna& i kratkoro!na %obrtna& sredstva. -oli!ina sredstava koju će potraživati privreda zavisi od broja poslovnih projekata koje treba realizovati. -ompanije projekat ocenjuju tako što sadašnju vrednost njegovih gotovinski tokova 6%as +lo7 porede sa inicijalnim ulaganjem, i to na sledeći na!in$ 3P)D 4 83)Σ=
)9 t $ 6": kna t
2
!ast nov%a i in+la%ija, Ste+an #itrović, ;ojna akademija, Beograd 200/. ttp<==777.s%ribd.%om
=
azumevanje kamatnih stopa, "r Jovo Jednak, http$BBEEE.bbs.edu.rs
F
4gde je$ 3P) 4 neto sadašnja vrednost projekta/ 83) 4 inicijalno ulaganje/ 6>t 4 gotovinski tokovi u periodu t/ k 4 zahtevana stopa prinosa od projekta. Projekti sa pozitivnom neto sadašnjom vrednošću %3P)& se prihvataju zbog toga što je sadašnja vrednost njihove korisnosti veća od troškova. #dnos izme'u kamatnih stopa i potraživanja biznisa %"b& za kreditnim sredstvima. Preduzeća potražuju više sredstava pri nižim kamatnim stopama %i, G&, odnosno potražuju manje sredstava pri višim kamatnim stopama %i1, G1&, (koliko su ekonomski uslovi povoljni, prinos od projekata raste, a time i tražnja za kreditnim sredstvima. +ražnja države za kreditnim sredstvima
"ijagram 1$ Potražnja privrede za kreditnim sredst. Potražnja države %vlade& za sredstvima je kamatnoneelastična,odnosno neosetljiva na kamatne stope. (ticaj povećanog deicita u državnom budžetu na tražnju države za kreditnim sredstvima. +ražnja države za kreditnim sredstvima je kamatno neelasti!na, odnosno neosetljiva na kamatnu stopu. 3o, pri povećanju deicita tražnja za kreditnim sredstvima raste, tako da se kriva tražnje "g1 pomera u položaj "g. "ijagram $ Potražnja države za kreditnim sred.
H
"eterminante agregatne tražnje za kreditnim sredstvima$ @gregatna tražnja za kreditnim sredstvima predstavlja zbir tražnje$ a& domaćinstava/ b& privrede/ c& države/ d& opštinskih organa vlasti i e& inostrane tražnje. #ni kreiraju krivu agregatne tražnje %"@& za kreditnim sredstvima.
"ijagram $ @gregatna tražnja za nov!anim sredstvima
".2
%onuda raspoloživi kreditini sredstava
Ponu'a!i kreditnih sredstava su spremni da ponude veći obim sredstva ukoliko je kamatna stopa %nagrada za obezbe'ivanje sredstava& viša pri nepromenjenim ostalim uslovima, nego kada je kamatna stopa niža. @gregatna ponuda kreditnih sredstava$ @gregatnu ponudu kreditnih sredstava %*@& !ini$ sektor stanovništva, državne institucije, preduzeća i inostrana domaćinstva, vlade i korporacije. Pri višoj kamatnoj stopi, veća je ponuda kreditnih sredstava %i, G&,nego pri nižoj kamatnoj stopi, kada je manjaagregatna ponuda kreditnih sredstava %i1,G1&.? "ijagram 2$ Ponuda raspoloživih kreditnih sredstava ?
azumevanje kamatnih stopa, "r Jovo Jednak, http$BBEEE.bbs.edu.rs
10
".3
&avnotežna kamatna stopa
avnoteža kamatnih stopa$ avnotežna kamatna stopa%i& u ta!ki 9, zna!i da je ponuda raspoloživih kreditnih sredstava %*@& jednaka tražnji za kreditnim %"@&.
"ijagram =$ avnotežna kamatna stopa
11
7
'.1
EKONOMSKI ČINIOCI KOJI UTIČU NA KAMATNE STOPE
(ticaj ekonomsko) rasta
(ticaj povećane ekspanzije preduzeća$ #!ekivani uticaj veće ekspanzije preduzeća uslovljava pomeranje krive tražnje "@1 u položaj "@, uz istovremeno povećanje ravnotežne kamatne stope iz položaja i1, ta!ka 91, u položaj i, ta!ka 9. 8stovremeno se povećava ravnotežna koli!ina sredstava kojima se trguje sa G1 na G .
"ijagram ?$ (ticaj ekonomskog rasta na kam. stopu
'.2
(ticaj usporavanja ekonomsko) rasta
(sporavanje ekonomskog rasta i kamatna stopa$ (sporavanje ekonomskog rasta prouzrokuje smanjenje dohotka, odnosno tražnje, a time i proizvodnje, zbog !ega dolazi i do otpuštanja radnika. +o će usloviti pomeranje krive tražnje ulevo, iz položaja "@1 u položaj "@. ezultat je smanjenje tražnje za raspoloživim kreditnim sredstvima iz položaja G1 u G. 8stovremeno se smanjuje ravnotežna.
1
"ijagram A$ (ticaj usporavanja ekonomskog rasta
'.3
(ticaj inflacije na kamatne stope
(ticaj povećanih inlatornih o!ekivanja na kamatne stope$ Pri inlaciji štednja se smanjuje pri bilo kom nivou kamatnih stopa. -riva ponude pomera se ulevo, sa *@1 na *@, a kriva tražnje udesno, sa "@1 na "@, zbog povećane tražnje za kreditnim sredstvima. avnotežna kamatna stopa rast i pomera se iz položaja i1 u i.
"ijagram F$ (ticaj inlacije na kamatne stope
1
ZAKLJUČAK
-amata predstavlja cenu novca kao robe. -amata ustvari predstavlja cenu korišćenja tu'ih resursa na inansijskom tržištu. )isina kamatne stope odre'ena je stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme korišćenja. *topa korisnosti kapitala uvek je veća u sadašnjem nego u budućem vremenu. +o je osnov razlike sadašnje i buduće potrošnje.3a osnovu toga ormira se koncept sadašnje vrednosti kamatne stope. +o jednostavno zna!i, da kapital koji dobijate danas više vredi od onog koji treba da dobijete na primer za godinu dana. +o predstavlja osnov razlike sadašnje i buduće potražnje, odnosno to je osnov štednje i sticanja imovine u budućem periodu. Ilavna karakteristika savremenog okruženja u kome se odvija upravljanje rizikom je brzi rizik 5novi rizici dolaze na dnevni red kao posledica promena u karakteru banaka i okruženja u kome banke posluju, širom sveta. @ko je uspostavljen snažan upravlja!ki okvir, da identiikuje, upravlja , ublažava i kontroliše rizik, nema razloga za strahovanje 5 uzimanje rizika ostaje osnovna aktivnost banaka.
12
!
LITERATURA
1. Pr.dr. arko istić K Pr.dr. *lobodan -omazec K Pr.dr. Jovan *ejmenović, onetarne i javne inansije, :eograd 01. godine . :abić :lagoje, inansijska tržišta i berze, "r 3enad )unjak, *ubotica 00. 2. ast novca i inlacija, *tean itrović, )ojna akademija, :eograd 00?. http$BBEEE.scribd.com =. azumevanje kamatnih stopa, "r Jovo Jednak, http$BBEEE.bbs.edu.rs ?. #snovi monetarne ekonomije, "r *iniša #stojić, "ata *tatus, :eograd 00F.
1" POPIS DIJA#RAMA
"ijagram 1$ Potražnja privrede za kreditnim sredstvima "ijagram $ Potražnja države za kreditnim sredstvima. "ijagram $ @gregatna tražnja za nov!anim sredstvima "ijagram 2$ Ponuda raspoloživih kreditnih sredstvima "ijagram =$ avnotežna kamatna stopa "ijagram ?$ (ticaj ekonomskog rasta na kam. *topu "ijagram A$ (ticaj usporavanja ekonomskog rasta "ijagram F$ (ticaj inlacije na kamatne stope
1=
