Akademija za poslovnu ekonomiju Čačak
Seminarski rad Predmet: Investicije Upravljanje investicionim projektom
Mentor:
Student:
Prof. dr Zravko Bijelić
Tatjana Pajkić 007/14
Beograd, 2015
Upravljanje investicionim projektom Sadržaj Uvod ...........................................................................................................................................3 1. 2. 3. 4.
Pojam investicija ......................................................................................................4 Vrste investicija ........................................................................................................6 Pojam projekta i upravljanja projektima ..................................................................9 Upravljanje investicionim projektom .....................................................................11 4.1. Metodologija za upravljanje investicionim projektom ..........................12 4.2. Primena metodologije ..........................................................................14
Zaključak ................................................................................................................................16 Literatura ................................................................................................................................17
2
Upravljanje investicionim projektom
Uvod Investicija je pojam s nekoliko povezanih značenja u ekonomiji i finansijama. U najširem smislu reči, investicija je akumulacija u sadašnjosti s nadom dobitka u budućnosti. Investicijom se može označiti bilo kakvo ulaganje, primarno novčanih sredstava, radi sticanja određenih ekonomskih koristi, odnosno profita. Pri tome se može ulagati u finansijske oblike imovine i s njima izjednačene investicije ili pak u realne oblike imovine koji omogućavaju ostvarivanje ekonomskih koristi odnosno profita kroz određene produktivne poslovne aktivnosti. Investicije su uslov egzistencije, rasta i razvoja preduzeća, ostvarenja njegove misije, poboljšanja i održavanja konkurentske prednosti putem prilagođavanja internih sposobnosti eksternim promenama. Investicije čine podnošenje žrtve ili odricanje od potrošnje u sadašnjosti, da bi se povećala konkurentnost u budućnosti. Investicije su razmena nečeg izvesnog za niz nada u vremenu, tj. razmena današnjeg zadovoljenja potrebe za očekivanje njenog zadovoljenja u budućnosti. Osnovni nosioci investicija su preduzetnici i preduzeća. Takođe i država se javlja kao nosilac investicione aktivnosti (izgradnja infrastrukture, odnosno objekata od opšteg značaja). U okviru jednog modela ne možemo obuhvatiti uticaj svih faktora (varijabli) koje utiču na investicije. Npr. na investicije utiče tehnički progres, promena u broju stanovništva, inflacija, politička stabilnost, očekivanja u budućnosti, kamata i sl. S obzirom na veliki broj faktora koji utiču na investicije postoje i različite teorije koje daju značaj pojedinim faktorima kao što su: Kejnzijanske teorije investicija; Teorija akceleratora; Model prilagođavanja troškova; Q teorija Dejmsa Tobina; Model zasnovan na kreditnom racionalisanju itd. Investiranje predstavljaju osnovu celokupne aktivnosti razvoja preduzeća. Pri realizaciji razvojnih ciljeva svako preduzeće je primorano da investira. Ono ulaže sopstvena ili pozajmljena sredstva i time odlaže moguću potrošnju u sadašnjosti, da bi sebi obezbedilo novu potrošnju i nova ulaganja u budućnosti. Stoga karakter i obim investicione aktivnosti preduzeća predstavljaju uslov njegove egzistencije, rasta i razvoja.
1. Pojam investicija 3
Upravljanje investicionim projektom
Investicije predstavljaju neophodan uslov za ostvarenje progresa i realizaciju stalnog nastojanja čoveka da ovlada prirodnim silama i iskoristi ih za što efikasnije zadovoljenje svojih potreba. Bez investicija nema tehnološkog progresa a ni napretka u celini. Postoji veliki broj različitih definicija pojma investicija i investiranja, mada ne postoji opšta saglasnost oko definicije investicija, ali se većinom autori slažu da investicije tj. investiranje predstavlja podnošenje žrtava, odricanje od potrošnje u sadašnjosti, da bi se dobile određene koristi u budućnosti. P. Masse daje jednu opštu definiciju: "Investiranje predstavlja razmenu neposrednog i izvesnog zadovoljenja od koga se odustaje, za nadu koju čovek dobija i koja se zasniva na investiranom dobru." H. Peumans daje sledeću definiciju: "Investiranje se sastoji u nabavci realnih dobara, a to će reći u plaćenju jedne sadašnje cene sa ciljem da se u budućnosti raspolaže izvesnim prihodima. To je dakle razmena nečeg izvesnog za niz nada raspoređenih u vremenu." Ekonomisti pojam investicija, odnosno investiranje, objašnjavaju i tumače na jedan specifičan način. Zabuna nastaje zato što ono što izgleda kao investiranje za pojedinca ne mora biti investiranje za privredu kao celinu. Osnovno pravilo je da ekonomske investicije ne uključuju kupovinu koja samo podrazumeva kupoprodaju i postojanje imovine između različitih pojedinaca. Investicije, kako makroekonomisti kažu, stvaraju novi kapital.1 Pod investicijama se najčešće podrazumevaju ulaganja finansijskih sredstava u stvaranje odrešenih proizvodnih dobara. Prema P.Masseu: "Investicija u običnoj terminologiji, označava u isti mah delo i rezultat tog dela, u isti mah odluku za investiranje i investirano dobro." Pod investicijama se u svakodnevnoj praksi podrazumevaju: Novčana sredstva koja se ulažu u odrešena proizvodna dobra Proces transformacije novčanih sredstava u proizvodna dobra Predmet u koji se investira i koji se dobija kao rezultat procesa investiranja. Definisanje investicija kao ulaganja u realna proizvodna dobra se u teoriji smatra definisanjem investicija u užem smislu. Definisanje investicija u širem smislu obuhvata i ulaganja za nabavku robe, sirovina, potrošnih materijala, a isto tako i za plaćanje usluga. Za definisanje investicija u širem smislu često se navodi i francuski autor G.Depallens koji pod investicijama podrazumeva pored nepokretnosti i sve operacije kojima se neki novčani iznos pretvara u neki element koji se može koristiti u preduzeću tokom dužeg ili kraćeg perioda. Depallens pod investicijama podrazumeva: 1 Izvor: Prof. dr Jovo Jednak, Ekonomija, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2010. Str.261. 4
Upravljanje investicionim projektom Nepokretnosti (zemljište, zgrade, materijal i opremu, transportna sredstva); Hartije od vrednosti koje predstavljaju participaciju; Neophodne zalihe za normalno funkcionisanje preduzeća; Obim kredita odobrenih klijentima u određenoj stalnoj valuti; Intelektualne investicije (troškovi organizacije i usavršavanja kadrova); Sive investicije (troškovi istraživanja, naučnih ili tehnoloških); Tehničke investicije (istraživanje i realizacija novih proizvodnih procesa); Komercijalne investicije (razvoj sopstvene trgovačke mreže). Investicije u širem smislu obuhvataju: Ulaganja u objekte, opremu, instalacije, postrojenja; Ulaganja za obezbeđenje trajnih obrtnih sredstava; Ulaganja u hartije od vrednosti; Ulaganja u nove konstrukcije i prototipove, ulaganja u poboljšanja postojećih i razvoj novih proizvoda; Ulaganja u nova tehničko-tehnološka rešenja i poboljšanje tehnološkog procesa; Ulaganja u obuku i u usavršavanje kadrova; Ulaganja u nabavku patenata, licenci i drugih prava; Ulaganja u naučna istraživanja; Ulaganja u razvoj trgovačke mreže, servise, reklamu; Ulaganja u dugogodišnje zasade i šume; Ulaganja u osnovno stado. U odnosu na tretman ulaganja u proizvodna dobra može se zaključiti da se ne pridaje dovoljan značaj ostalim investicijama - u organizaciju, istraživanje tržišta, obuku kadrova i posebno investicijama u naučnoistraživački rad. Investiciona problematika se može posmatrati sa dva osnovna aspekta. Makroekonomski aspekt obuhvata razmatranje problematike investicija na nivou nacionalne privrede, dok mikroekonomski aspekt obuhvata ukupnu problematiku planiranja i realizacije investicije na nivou osnovnih privrednih subjekata.
5
Upravljanje investicionim projektom 2. Vrste investicija
U zavisnosti od svrhe i sveobuhvatnosti analize, investicije se mogu podeliti prema različitim kriterijumima. Prema nameni, investicije se prvo dele na privredne investicije i neprivredne investicije. Privredne investicije predstavljaju ulaganja u sredstva za rad (osnovna sredstva) privrednih delatnosti, a u okviru njih u privredne grane i oblasti. Pošto one direktno povećavaju proizvodnu moć privrede, od njihovog obima, strukture i efikasnosti neposredno zavisi tempo budućeg privrednog razvoja. Neprivredne investicije su ulaganja u sredstva za rad (osnovna sredstva) neprivrednih delatnosti (obrazovanje, kultura, zdravstvo i sl.) i služe za njihovu prostu i proširenu reprodukciju. Razlika između ove dve vrste investicija je u tome što investicije u neprivrednoj delatnosti ne uključuju ulaganja u obrtna sredstva(zalihe, nedovršena proizvodnja i sl.). Takođe, prema nameni, ali sa drugog aspekta, privredne investicije se dele na investicije u osnovna i investicije u obrtna sredstva. Osnovu ove podele investicija čine osnovne karakteristike osnovnih, odnosno obrtnih sredstava u procesu društvene reprodukcije. Investicijama u osnovna sredstva povećava se fizički obim i vrednost sredstava za rad. Pod investicijama u obrtna sredstva podrazumevaju se ulaganja u zalihe (sirovine, polufabrikati, nedovršena proizvodnja, gotovi proizvodi). Obrtnim sredstvima, po pravilu, iskazujemo vrednost predmeta rada. Razlikovanje bitnih karakteristika osnovnih i obrtnih sredstava značajno je ne samo zbog ove podele investicija, već i zbog karaktera samog procesa investiranja, a takođe i zbog različitosti izvora sredstava za investicije. Investicije u osnovna sredstva najčešće traju duže vreme, od nekoliko meseci do nekoliko godina (najčešće 3-5 godina), dok se kod investicija u obrtna sredstva njihova vrednost povećava u trenutku odvajanja sredstava za te namene. Zato je za svaku privredu vrlo važno, da po mogućnosti, što manja količina sredstava bude vezana za proces izgradnje novih objekata i kapaciteta i da vreme njihove izgradnje i period aktivizacije dotičnih investicija bude što kraći. Razlikovanje osnovnih sredstava i obrtnih sredstava bitno je i sa aspekta načina njihovog trošenja. Osnovna sredstva postepeno (procentualno od njihove vrednosti) prenose svoju vrednost na gotove proizvode (amortizacija), a obrtna u jednom ciklusu proizvodnje potpuno prenesu svoju vrednost. Prema tome, odakle potiču sredstva za finansiranje investicija, odnosno prema izvoru sredstava, obzirom na vrednosnu strukturu društvenog proizvoda, investicije delimo na: neto investicije, bruto investicije i nove investicije. Neto investicije potiču iz nacionalnog dohotka, odnosno izvor neto investicija je akumulacija. Ni = Ak (akumulacija) Bruto investicije predstavljaju ukupna ulaganja u osnovne fondove (osnovna sredstva), i njihov izvor čine neto investicije (akumulacija) i amortizacija. Dakle, 6
Upravljanje investicionim projektom Bi = Ni + Am (amortizacija), odnosno Bi = Ak + A Bruto investicije čine ukupna ulaganja koja potiču iz društvenog proizvoda, a namenjena su za zamenu dotrajalih i povećanje novih osnovnih sredstava. Specifičnost im je u tome što pored dela koji se finansira iz novostvorene vrednosti (Ak), sadrže i prenesenu vrednost (Am), dakle bruto investicije služe kako za prostu, tako i za proširenu investiciju. Nove investicije se pojavljuju kao kategorija raspodele novog proizvoda. Svojim celokupnim iznosom služe za proširenu reprodukciju, odnosno za uvećanje obima osnovnih sredstava. Njihov izvor je akumulacija i tzv. akumulativni (neutrošeni deo amortizacije, koji je namenjen zameni) deo amortizacije. Dobijaju se umanjivanjem bruto investicija za iznos zamene. Dakle, N (nove investicije) = Bi – zamena, odnosno N = Ak + Am – Z Nove investicije su jednake neto investicijama, ali samo u slučaju ako je cela amortizacija potrošena za zamenu osnovnih sredstava. U slučaju da je amortizacija veća od vrednosti zamene, tada su nove investicije za taj iznos veće od neto investicija. U odnosu na uticaj investicija na obim proizvodnje po stanovniku, odnosno prema porastu društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka po stanovniku obzirom na prirodni priraštaj (natalitet) stanovnika, investicije se dele na demografske i ekonomske. Demografske investicije predstavljaju onaj minimalni deo investicija koji se mora ulagati da bi se obzirom na prirodni priraštaj stanovnika veličina nacionalnog dohotka, odnosno društvenog proizvoda po stanovniku (per capita) održala nepromenjena, odnosno na postojećem nivou u odnosu na prethodni period. Veličina ovih investicija utvrđuje se primenom tzv. demografske stope investicija. Ako stopa investicija bude ispod nivoa demografskih investicija, dovodi se u pitanje i ugrožava se dostignuti nivo životnog standarda. Ekonomske investicije obezbeđuju porast društvenog proizvoda, odnosno nacionalnog dohotka po stanovniku. One predstavljaju razliku stope investicija i stope demografskih investicija. Svojom veličinom i strukturom pojačavaju tempo privrednog i društvenog razvoja zemlje.
Prema tehničkoj strukturi sve investicije dele se na investicije u građevinske objekte, investicije u opremu i ostalo. Investicijama u građevinske objekte stvaraju se opšti uslovi za proizvodnju ili za obavljanje osnovnih radnih funkcija. Pošto se utiče direktno na to, potrebno ih je minimizirati, odnosno taj deo investicija što je moguće više smanjiti, ali naravno ne na uštrb 7
Upravljanje investicionim projektom funkcionalnosti, trajnosti i sigurnosti građevinskih objekata. Ove investicije sadrže vrednost ulaganja u niskogradnju, visokogradnju i hidrogradnju. Investicije u opremu sadrže vrednost mašina, alata, saobraćajnih sredstava, instrumenata, poslovnog inventara. Njima se neposredno povećava proizvodni potencijal kapaciteta. Investicije u “ostalo” imaju po svom karakteru i značaju za proizvodnju sve oblike investicija u opremi. Tu se radi o investicijama npr. u osnovno stado, dugogodišnje zasade u poljoprivredi, investicije za ekonomsku i tehničku dokumentaciju, studije, analize, istraživanja, investicije za otkup licenci, investicije za obrazovanje kadrova i sl. Različite vrste investicija imaju i različite uloge u proširenoj reprodukciji. Njihove međusobne srazmere se stalno menjaju u vremenu,formirajući se u zavisnosti od dostignutog stepena privrednog razvoja.
3. Pojam projekta i upravljanja projektima Pod pojmom projekat podrazumeva se privremeno nastojanje (uloženi napor) preduzeća u cilju kreiranja jedinstvenog proizvoda ili usluge.
8
Upravljanje investicionim projektom Privremenost projekata označava neminovnost postojanja njihovog definitivnog početka i definitivnog kraja. Kraj se dostiže kada su postignuti svi ciljevi projekta ili kada postane savršeno jasno da se ciljevi projekta ne mogu postići i projekat se tada prekida. Privremenost ne znači da projekat traje kratko. Izvršavanje mnogih projekata traje po nekoliko godina, ali oni su po svom karakteru takođe privremeni. Projekti su jedinstveni i neponovljivi procesi, vremenski su ograničeni, imaju jasne ciljeve koji treba da se postignu, zahtevaju koordinaciju u realizaciji, zahtevaju resurse za svoju realizaciju (novac, opremu, materijal i ljude). Osnovna podela projekata jeste po oblastima u kojima se primenjuju pa iz toga proizilazi: -
građevinski projekti (zgrade, industrijska postrojenja,
fabrike, energetska postrojenja, itd.), -
planski zadaci (planovi: proizvodnje, finansiranja,
prodaje, razvoja regiona, itd.), -
organizacioni zadaci (koordinacija preduzeća,
reorganizacija, itd.), -
proizvodni zadaci (planiranje radova, planiranje
prozvodnje velikih mašina, itd.), -
nalozi za nabavku (materijal, vojni objekti, itd.), dopuna mesta (problem zamene, programi obuke, itd.).
Pod projktom se najčešće podrazumeva poduhvat koji se preduzima da bi se postigli definisani ciljevi, u predviđenom vremenu i sa predviđenim troškovima. Predviđena realizacija projekta se može postići samo ako se racionalno usklade sve aktivnosti, resursi i učesnici i izbegnu, odnosno eliminišu, sva moguća odstupanja, zbog čega je neophodno da se projektom upravlja. Koncept upravljanja projektom zbog toga razvija nove metode planiranja i kontrole i odgovarajuću organizaciju koje omogućavaju usklađivanje svih aktivnosti i koordinaciju svih učesnika, što dovodi do efikasne realizacije projekta. Upravljanje projektom je umeće kako izvoditi projekat saradnjom ljudi u dogovorenom vremenu, određenim sredstvima rada i troškovima, sa željenim učinkom. Upravljanje projektima je primena znanja, veština, alata i tehnika u cilju postizanja, ili čak prevazilaženja, potreba i očekivanja od ključnih učesnika u projektu.
9
Upravljanje investicionim projektom Upravljanje projektima je definisano kao naučna disciplina, koja svojim metodama i tehnikama, upravlja alatima za procesuiranje. U savremenoj teoriji, došlo se do zaključka da je sinergija jedna od metodologija koja je održiva u realnosti i prihvaćena u praksi. Na taj način, veliki je broj alata i tehnika uključen u realizaciju projekata i njegovo upravljanje. Upravljanje projektima obuhvata: -
planiranje, organizovanje, kontrolu, koordinaciju.
Slika 1. Opšti model upravljanja projektom
4. Upravljanje investicionim projektom
10
Upravljanje investicionim projektom Pod projektimа se u literаturi podrаzumevаju složeni, jednokrаtni, cilju usmereni poduhvаti ili zаdаci, koje trebа ostvаriti sа ogrаničenim ljudskim i mаterijаlnim resursimа, u zаdаtom, odnosno plаnirаnom vremenu. Kаrаkteristike koje se vezuju zа opšti pojаm projektа su: 1) projekаt predstаvljа veomа složen poslovni poduhvаt sа velikim brojem аktivnosti i učesnikа, 2) projekаt imа sve elemente poslovnog procesа, 3) to je poduhvаt koji se odvijа u budućnosti, 4) projektuje imаnentаn (unutrаšnji) rizik i neizvesnost, 5) to je poduhvаt koji je jedinstven, odnosno neponovljiv, 6) projekаt je vremenski ogrаničen i jednokrаtаn, 7) projekаt sаdrži konаčne ciljeve koje trebа postići, 8) to je poduhvаt u kome učestvuju ogrаničeni ljudski i mаterijаlni resursi, 9) to je poduhvаt koji zаhtevа koordinаciju u reаlizаciji i kojim se morа uprаvljаti dа bi se efikаsno reаlizovаo. Investicioni projekti su posebnа vrstа projekаtа kojа obuhvаtа poduhvаte koji su usmereni nа izgrаdnju zgrаdа, hаlа, energetskih postrojenjа, sаobrаćаjnih objekаtа, ugrаdnju proizvodne opreme i instаlаcijа. Investicioni projekti su projekti kojimа se obezbeđuje reаlizаcijа ulаgаnjа u osnovnа sredstvа u rаzličitim oblаstimа privrednog, vojnog i društvenog rаdа i životа. Postoji više definicaja investicionog projekta ali se skoro sve svode na to da je investicioni projekat poseban pisani dokument. Investicioni projekat se još definiše kao sistematska analiza spoljašnjih i unutrašnjih uslova privređivanja,formiranje dugoročne razvojne politike, konkretizacija na određeni investicioni zahvat, izbor cilja i sredstava potrebnih za njegovo ostvarenje, kao i učinaka koji daje taj projekat. Investicioni projekti su projekti kojima se obezbeđuje realizacija ulaganja u osnovna sredstva u različitim oblastima privrednog, vojnog, društvenog rada i života. Karakteristike investicionog projekta su: -
dug vremenski period; kompleksnost (složenost); potrebna su velika finansijska sredstva; faza realizacije traje duže od faze pripreme; razvojne funkcije upravljanja i realizacije; kontrola i praćenje tokom svih faza upravljanja; zahteva veliku količinu resursa; primena standardnih softvera.
4.1. Metodologija za upravljanje investicionim projektom Investicioni projekti su složeni i dugotrajni projekti koji zahtevaju da se njihovom realizacijom upravlja da bi se efikasno odvijali. Zato se koncept projektnog menadžmenta veoma dobro primenjuje kod realizacije investicionih projekata gde su efekti primene ovog 11
Upravljanje investicionim projektom koncepta veoma jasno izraženi i značajno veliki. Namera je da se, pored razmatranja osnovnih principa i karakteristika opšteg koncepta upravljanja projektom, posebno prikaže mogućnost primene ovog koncepta u upravljanju realizacijom investicionih projekata. U tom smislu je definisan i razrađen jedan koncept, odnosno metodologija upravljanja investicionim projektom koji se bazira na osnovnim principima menadžmenta i opšteg koncepta upravljanja projektom, a takođe uzima u obzir i glavne karakteristike investicionih projekata. Kod ove metodologije se, uz postavljanje odgovarajuće organizacije za upravljanje projektom i neophodnu računarsku podršku, koncept upravljanja investicionim projektom definiše i prikazuje kroz razmatranje osnovnih faza opšteg procesa upravljanja, a to su:
-
planiranje realizacije, praćenje realizacije i kontrola realizacije.
Pri tome se posebno izdvajaju osnovni elementi realizacije svakog investicionog projekta, koje treba planirati, pratiti i kontrolisati, a to su: vreme, resursi i troškovi, i razmatraju i definišu detaljno mogućnosti i načini planiranja, praćenja i kontrole vremena realizacije projekta, utrošenih resursa i troškova realizacije projekta. Na taj način ovaj koncept upravljanja investicionim projektom sadrži tri osnovna modula - upravljanje vremenom, upravljanja resursima i upravljanje troškovima realizacije projekta, kako je na šemi (slika 2) prikazano. Planiranjem, praćenjem i kontrolom vremena, resursa i troškova realizacije projekta ostvaruju se osnovni ciljevi upravljanja realizacijom investicionog projekta, a to je dostizanje planiranih rokova završetka projekta sa planiranim troškovima. Praćenje i kontrola svih navedenih elemenata - vremena, resursa i troškova, odnosno parametara pomoću kojih se oni iskazuju, vrši se uz pomoć standardne i izvedene dokumentacije, a zatim se potrebni podaci neprekidno analiziraju i porede sa planiranim veličinama. Iz toga proizilaze potrebne korektivne upravljačke akcije za poboljšanje odvijanja procesa realizacije investicionog projekta. Sistem operativnog planiranja, praćenja i kontrole procesa realizacije investicionog projekta je jedan od ključnih delova ove metodologije. Planiranje, praćenje i kontrola realizacije investicionih projekata obavezno se oslanja na računarsku podršku, preko standardnih programa za upravljanje projektom kao što su Primavera, MS Project, i td. Navedeni softverski paketi, a i neki noviji (MS Project), omogućavaju posebno tretiranje vremena, resursa i troškova projekta, odnosno omogućavaju striktno i direktno planiranje i praćenje vremena realizacije projekta, zatim planiranje, nivelisanje i praćenje utrošenih resursa, a takođe planiranje, praćenje i aktualizaciju troškova realizacije investicionog projekta.
12
Upravljanje investicionim projektom
Slika 2. Šematski prikaz koncepta upravljanja projektom
4.2. Primena metodologije
13
Upravljanje investicionim projektom Metodologija za upravljanje investicionim projektima obuhvata sledeće osnovne faze: -
Određivanje ciljeva upravljanja projektima, Definisanje organizacije za upravljanje projektom, Definisanje strukture projekta, Definisanje sistema planiranja i kontrole projekta, Planiranje vremena realizacije projekta, Planiranje i nivelisanje resursa za realizaciju projekta, Planiranje troškova realizacije projekta, Definisanje sistema operativnog planiranja i praćenja realizacije projekta, Praćenje i kontrola vremena realizacije projekta, Praćenje i kontrola utošenih resursa, Praćenje i kontrola troškova realizacije projekta, Izveštavanje o toku realizacije projekta (stanje radova, resursi, troškovi), Izveštavanje o zastojima i definisanje korektivnih akcija, Aktualizacija planova, Sumiranje rezultata i zatvaranje projekta.
Najveći broj navedenih faza, pre svega onih koje se odnose na upravljanje vremenom, upravljanje resursima i upravljanje troškovima realizacije investicionog projekta izvodi se u skladu sa načinom i mogućnostima koje pruža softverski paket koji je primenjen, a u skladu sa propisanom metodologijom. Međutim treba pomenuti da ovaj koncept obuhvata i neke druge značajne oblasti upravljanja projektom kao što su: upravljanje promenama u projektu, upravljanje rizikom projekta, upravljanje ljudskim resursima, i td. YUPMA metodologija2 bazira se na definisanju i razradi projektnog ciklusa koji obuhvata sledeće globalne faze: 1. 2. 3. 4.
Definisanje projekta, Planiranje projekta, Praćenje i kontrola realizacije projekta, Zatvaranje projekta.
Detaljnija procedura primene metodologije za upravljanje investicionim projektima može se prikazati kroz razradu globalnih faza projektnog ciklusa.
1. Definisanje projekta: 1.1. Predlog i obuhvat projekta, 1.2. Određivanje ciljeva, 1.3. Definisanje organizacije za upravljanje projektom, 2 Jedna od metodologija za primenu projektnog menadžmenta. Postoji više različitih metodologija za primenu projektnog menadžmenta koje su takođe veoma interesantne za razmatranje i primenu. Među njima su najpoznatije: PMI metodologija, IPMA Competence Baseline, APM metodologija, Project Cycle Management Evropske komisije, PRINCE 2, i td. 14
Upravljanje investicionim projektom 1.4. Struktuiranje projekta.
2. Planiranje projekta: 2.1. Definisanje sistema planiranja i kontrole projekta, 2.2. Planiranje vremena realizacije projekta, 2.3. Planiranje i nivelisanje resursa, 2.4. Planiranje troškova realizacije projekta, 2.5. Definisanje sistema operativnog planiranja i praćenja realizacije projekta. 3. Praćenje i kontrola realizacije projekta: 3.1. Praćenje i kontrola vremena realizacije projekta, 3.2. Praćenje i kontrola utrošenih resursa, 3.3. Praćenje i kontrola troškova realizacije projekta, 3.4. Izveštavanje o toku realizacije projekta, 3.5. Izveštavanje o zastojima i definisanje korektivnih akcija, 3.6. Aktualizacija planova. 4. Zatvaranje projekta: 4.1. Sumiranje rezultata projekta, 4.2. Zatvaranje projekta, 4.3. Naučene lekcije.
Zaključak
15
Upravljanje investicionim projektom Kada se detaljnije razradi projekat, i napravi operativni plan realizacije, sleduje raspodela aktivnosit na pojedine članove projektnog tima, odnosno određivanje koje aktivnosti rade pojedinci iz tima, putem odgovarajuće karte odgovornosti. Nakon toga treba uraditi analizu rizika koja obuhvata utvrđivanje mogućih rizičnih događaja za svaku fazu rada (aktivnosti) na projektu i definisanje strategija za postupanje (reakciju) u slučaju ostvarenja rizičnih događaja. Ovim se završava proces planiranja projekta i pripreme za realizaciju i prelazi se na izvršenje projekta, odnosno aktivnosti koje su date u detaljnom planu realizacije projekta. Projektni tim zajedno sa projektnim menadžerom radi na realizaciji pojedinih aktivnosti prema vremenskom planu i karti odgovornosti. Praćenje realizacije projekta se vrši permanentno u skladu sa vremenskim planom i kartom odgovornosti. Za praćenje realizacije je zadužen, pre svega, projektni menadžer i sa njim zajedno ceo projektni tim. Članovi projektnog tima, na sastancima koji se održavaju svakog jutra, izveštavaju projektnog menadžera o stanju na projektu i eventualnim problemima i zastojima. Oni zajednički definišu mere i akcije koje treba odmah preduzeti da bi se rešili problemi i eliminisali zastoji.
Literatura
16
Upravljanje investicionim projektom 1. 2. 3. 4. 5.
Barić S. i Stakić B., Osnovi ekonomije, Univerzitet Singidunum, Beograd. Vukadinović P. i Jović Z., Investicije, Univerzitet Singidunum, Beograd. Jednak J., Ekonomija, Beogradska poslovna škola, Beograd. Jovanović P., Upravljanje projektom, Beograd. Milčić D. i Milovančević M., Metode i tehnike upravljanja projektima, Beograd. 6. http://sr.wikipedia.org/wiki/
17
